Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

54

Zlatiborka Popov Momčilović Filozofski fakultet, Istočno Sarajevo

LEVICA I MARGINA

Re zi me: U ovom ra du autor ka is pi tu je na či ne funk ci o ni sa nja glo bal nog ka pi ta li zma, ko ji je pra ćen i osna ži van do mi na ci jom neo li be ral nog dis kur sa, ko ji ope ri še teh ni ka ma he ge li jan ske „lo še bes ko nač no sti“, či me se be po tvr đu je stra­te gi ja ma ako mo da ci je i ko op ti ra nja raz li či tih po kre ta i al ter na tiv nih mi šlje nja. Ipak, na ni vou prak tič kōg i ar ti ku la ci je raz li či tih gla so va sa mar gi na, ono što pri­pa da le vom spek tru iz mi če ko op ta ci ji i ot kri va ra nji vost neo li be ral ne do mi na ci je i na vod nih „isti na“ ko je ne re flek tu ju, već pro iz vo de „stvar nost“. Raz li či te prak se i ob li ci di rekt ne ak ci je (npr. u slu ča ju po kre ta Oc cupy, pro te sti ma u BiH), upr kos svo joj mar gi nal no sti, de mon stri ra ju par ti ku lar nost ove do mi na ci je, ko ja pre ten­du je na to da bu de uni ver zal na i na tu ra li zo va na, ali ne i ma nje ma ni pu la tiv na. Ta kve prak se su do dat no ela bo ri ra ne i osna že ne na či ni ma pro mi šlja nja u okvi­ru sa vre me ne po li tič ke te o ri je i raz li či tim pri stu pi ma, po seb no u okvi ri ma tzv. „poststruk tu ra li stič ke mar gi ne“, uklju ču ju ći, iz me đu osta log, i La ka no ve uvi de.

Ključ ne re či: neo li be ra li zam, le vi ca, mar gi na, ot por, dis kurs(i)

„Šta si ro ti nja i be da mo že da ura di, to pa me tan ne mo že ni da za mi sli.“ Iz ja va jed nog od uče sni ka ple nu ma gra đa na u Sa ra je vu

Da je Le vi ca na mar gi na ma – deo je op šteg com mon sen se-a, ko ji shva ta mo gram ši jev ski, kao ne kri tič ki i pod sve stan na čin na ko ji po sma­tra mo svet. Post po li tič ka glo bal na pre stro ja va nja re la ti vi zma i post mo der­ni zma u „sve tu ko ji nam iz mi če“ (sin tag ma En to ni ja Gi den sa) ne sve sno po sta vlja Le vi cu ta mo gde ona, iz gle da, i tre ba da bu de – na mar gi ni. Jer čim ono što je le vo „osvo ji“ vlast i cen tre mo ći, ono po lo gi ci po li tič kog de ter mi ni zma po sta je „ra di kal no pra vo“. Lo gi kom bi ro kra ti zo va nog po­li tič kog žar go na bes po go vor no nas i is prav no „vo di“ na tra si ra nom pu tu pra ved nog dru štva.

Mar gi nal nost Le vi ce se, da lje, ogle da u ne po sto ja nju tran spa rent­nog le vog po li tič kog su bjek ta. Rad nič kē kla sē u pu nom smi slu zna če nja vi še ne ma, de lom jer se po slo vi tzv. pla vih oko vrat ni ka pro cen tu al no sve vi še sma nju ju, a de lom za to što smo u bes po šted noj lo gi ci neo li be ral nog ka pi ta la svi po sta li rad ni ci. A bi ti sve zna či ujed no i bi ti ni šta – ap strakt na

UDK 316.334.3 329.055.4

323(497.6)

Levica i margina

55

uni ver zal na ka te go ri ja ko ja je li še na sup stan ce i bi lo ka kvog in he rent nog pre stu pa. Raz li ka iz me đu pro fe so ra uni ver zi te ta, ko jeg me lje pro jekt na i bo lonj ska ma ši ne ri ja, ne u ro tič nog me na dže ra tran sn aci o nal ne kompa ni­je i rad ni ka na po kret noj tra ci ne znat na je – ona je osta la sa mo na rav ni sim bo la ko ji ne ma ovo ze malj sko ute me lje nje. La ka nov ski re če no, u pi ta­nju je na le ga nje je zi ka na tlo.

Iako li be ral ne vred no sti vi še ni su to li ko u mo di, zbog svo je be sa­dr žaj ne ap strak ci je, one ima ju sve moć he ge li jan ske lo še bes ko nač no sti ko op ti ra nja sve ga i sva če ga. Fe mi ni zam i qu e er po kret npr. to ja sno po­ka zu ju. Rod ni ljud sko pra va ški ega li ta ri zam, ko ji se naj bo lje ogle da u tzv. gen der kvo ta ma i rod no sen zi tiv nom bu dže ti ra nju, li ša va ju fe mi ni zam sva­ke kri tič ke oštri ce. A jed no stav na i rav no du šna pri hva će nost LGBT oso ba u ljud sko pra va škom smi slu li ša va qu e er po kret, kao što pri me ću je Ži žek, nje go ve tra u ma tič ne, sub ver ziv ne ža o ke (Ži žek, 2006: 231).

S dru ge stra ne, neo li be ral ni dis kurs, tri jum fal no pro kla mu ju ći kraj i smrt Le vi ce, svo de ći je na po vre me na eks trem na pra žnje nja, ovu sa mo na iz gled ko op ti ra, upi su ju ći joj zna če nja po li cij skog po ret ka. Jer do mi nan­tan dis kurs, iako se téži pri ka za ti i na met nu ti kao na tu ra li zo van, nije tu da od sli ka stvar nost ka kva je ste, već da me to da ma sank ci o ni sa nja, uklju­či va nja, is klju či va nja, vred no va nja i obez vre đi va nja dru ga či jih kon ce pa ta i ide ja za pra vo pro iz ve de stvar nost „po me ri“, ne gi ra ju ći i pri kri va ju ći vla­sti tu par ti ku lar nost i pri stra snost (v. Stre ga, 2005: p. 214). No, pra zni ne i gap-ovi, am bi va len ci je i raz li či ta pre ćut ki va nja i teh ni ke is klju či va nja či ne vla da ju ći fon mi šlje nja ra nji vim i otva ra ju pro sto re za ot por (Hek­man, 1990: 189).

Op tu žbe i od u zi ma nje man da ta pro tiv za stup ni ka sak son skog par la­men ta iz par ti je Die Lin ken jer je uče stvo vao u an ti na ci stič kim pro te sti ma i na ru ša vao jav ni red i mir (v. Kes sler, 2013: 135) po no vo nas pod se ća ju da je za li be ra li zam fa ši zam ipak ma nje zlo, ma ka ko nam do go vor na Jal­ti do ka zi vao upra vo su prot no. Se dam de se to go di šnji ca Da na D, pom pe zno pro sla vlje na i pre zen to va na kroz me dij ske spek takle i obo ga će na „emo­ci o nal nim re gi stri ma“ (Chomsky), sa kli mak som iz ja va osta ta ka ostat ka pre ži ve lih ve te ra na, osta je sa mo na rav ni pro ma še ne sim bo li za ci je. Jer, u sve tu tzv. kra ja ide o lo gi je vi še uop šte ni je reč o vred no sti ma, bu du ći da se one stal no i iz no va re la ti vi zu ju – jer bez za jed nič kih vred no sti lju di po no vo po sta ju deo ro bin zo ni ja da kla sič nog li be ra li zma no še ni ta la si ma slo bod nog tr ži šta, a što po de fa ult-u za vr ša va u bro do lo mu. Ja sno je da je Le vi ca bli ža li be ra li zmu, jer je iza šla iz ši nje la pro sve ti telj ske tra di ci je i ve re u ljud ski ra tio i na pre dak (v. Hej vud, 2005).

No, reč je o ne če mu sa svim su prot nom; o či nje ni ci da je sa sta no­vi šta uti li ta ri zma li be ra li zmu „bli ži“ fa ši zam, či ja pa ra mi li tar na po li tič ka struk tu ra slu ži kao pa ra van da se na rav ni dru štve ne struk tu re, svo jin skih

Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

56

i pro iz vod nih od no sa ni šta bit no ni je pro me ni lo. A da je osnov na po stav­ka (na ci)fa ši zma – sta no vi šte o bi o lo gi zmu, bor bi iz me đu ra sa, od no su „pri ja telj–ne pri ja telj“ kao osno vi po li tič kōg – i te ka ko po ve za na sa li be­ral nim po stav ka ma o kom pe ti ci ji, gde po li tič ko tak mi ča re nje pro iz la zi iz tr ži šno­eko nom skog, dav no su uka za li te o re ti ča ri Frank furt ske ško le, tzv. TOT te o ri je,1 ko je su us pe le ko op ti ra ti i sna gu mi sli jed ne Ha ne Arent, iz jed na ča va ju ći ko mu ni zam ka ko su ga oni vi de li sa fa ši zmom po tr le su vla sti te slič no sti sa fa ši zmom a da na aren tov ske po stu la te u Ori gins of To ta li ta ri a nism ni su ni ba ci le po gled. Jer, u isto i me nom de lu, Ha na Arent ne uka zu je sa mo na slič no sti, već i na raz li ke iz me đu sta lji ni zma i na ci­fa ši zma kao eks trem nih ob li ka to ta li ta ri zma.

Po vra tak u pro šlost – No va le vi ca

Ova kvom sta nju je do pri ne la i sa ma Le vi ca ne us pev ši, iz me đu osta log, da osvo ji „sr ca i umo ve lju di“, osta ju ći za ro blje na u vla sti ti esen ci ja li zam i eko nom ski de ter mi ni zam, ali i ne do volj no sen zi tiv na pre ma raz li či tim gla so vi ma i zah te vi ma za tzv. de mo krat skim so ci ja li zmom (Tor fing, 2005: 160). Iako su na tra gu Gram ši je ve mi sli na sta li raz li či ti po ku ša ji ide o lo ške in ter pe la ci je na prin ci pi ma de kon struk ci je, bu du ći da mark si zam, pa ra­dok sal no, vo di u ne sta nak po li tič kōg (ibid., p. 159), pro tiv u dar tzv. No ve de sni ce (New Right) u spre zi sa neo li be ra li zmom već je uve li ko kre nuo u po hod. On je bio do dat no le gi ti mi zo van re ce si jom i naft nom kri zom se­dam de se tih, tu ma če ći kri zu ne sa mo ta da vla da ju ćom ma kro e ko nom skom kej nzi ja ni stič kom pa ra dig mom već i le vi čar skom per mi siv no šću, ko ja de­sta bi li zu je dru štvo i po ro di cu kao osnov nu će li ju dru štva uni šta va njem pro ve re nih, tra di ci o nal nih vred no sti.

Ka ko pri me ću je Ži žek, Le vi ca da nas pod le že ide o lo škoj uce ni De­sni ce pri hva ta ju ći nje ne te melj ne pre mi se da je sa erom dr ža ve bla go sta­nja go to vo (Ži žek, 2007: 124), jer ona be zu pit no vo di u re ce si ju i ba ha to tro še nje bu dže ta. Ako se vra ti mo u pro šlost i oba zre mo se na ne ke te­melj ne po stu la te No ve le vi ce iz še zde se tih go di na, mo že mo iš či ta ti – što di rekt no, što iz me đu re do va – upra vo da je sa ma Le vi ca pri pre mi la te ren za de sni čar ski pro tiv u dar. U ime istin ske de mo kra ti je i na stan ka ega li­tar ne za jed ni ce ko ja ne će bi ti kon ta mi ni ra na prin ci pi ma dr ža ve – a to su hi je rar hi ja, bi ro kra ti za ci ja, fu ko ov ski prin ci pi „ne vi dlji vog“ nad zi ra nja kroz di sci pli nu ju će me re kao „skup sit nih teh nič kih do mi šlja to sti“ (Fuko, 1997: 213) – ne mi nov no se ob ru ši la i na sa mu dr ža vu, pa ma kar ona bi la i dr ža va bla go sta nja.2

1 Kri ti kom TOT te o ri ja se na du bin ski na čin po seb no ba vio so ci o log prof. dr To dor Ku ljić.2 Da pa ra doks bu de ve ći, uto li ko vi še što je dr ža va bla go sta nja bi la na iz di sa ju. To ne­

sum nji vo pod se ća na fe mi ni stič ke kri ti ke i ana li zu pa tri jar hal ne dr ža ve bla go sta nja,

Levica i margina

57

Uvla če ći rad ni štvo u svoj si stem i na čin po i ma nja i ad mi ni stri ra nja „bla go sta nja“, pra vog ili la žnog, kroz ad mi ni stra tiv ne ob li ke (pse u do)fi­lan tro pi je, ona ga je za pra vo de po li ti zo va la i od u ze la mu po sled nje ostat ke kla sne sve sti. Valj da po ma lo zgro žen nad rad ni štvom, ko je svo je di rin če nje na do me šću je la kot nim i kon tro li sa nim uži va njem u ro bi ši ro ke po tro šnje ko ju je sámo pro iz ve lo a da to ga vi še i ni je bi lo sve sno,3 Mar ku ze je ono istin ski le vo tra žio u stu dent skom po kre tu, fe mi ni zmu i žen skom po kre­tu, ze mlja ma Tre ćeg sve ta, do brim de lom sto ga jer ni su deo si ste ma i jer ima ju po ten ci jal da gra de ide o lo ške in ter pe la ci je s one stra ne eko nom skog de ter mi ni zma. Iako se na taj na čin po ku šao na do me sti ti ne do sta tak na ko ji je uka za no na po čet ku po gla vlja, ovo iz me šta nje u tra že nju le ve al ter­na ti ve iz van struk tu ra ka pi ta li stič ke so ci jal ne dr ža ve i eko no mi je za pra vo je do dat no de po li ti zo va lo po jam kla se kao le vog po li tič kog su bjek ta. Ti me ne sa mo da je do ve den u pi ta nje pro blem de po li ti za ci je, iz ra žen u mark si­stič koj te o ri ji, u ko joj se po li tič kō shva ta kao pu ki re zi du um eko nom skōg, već je ovaj za pra vo i ire ver zi bil no po tvr đen.

Kla sa je ta ko do ki nu ta i od stra ne sa me Le vi ce, jer je pro gre siv na sna ga vi đe na u oni ma ko ji su ižle blje ni iz so ci jal ne struk tu re. To, na rav­no, ne do vo di u pi ta nje pro gre siv nost i al ter na ci ju ka kve nu de po li tič ki su bjek ti na ko je se po zi vao Mar ku ze, ali je i to opet de li mič no do ki nu to kad su ovi su bjek ti na ovaj ili onaj na čin uvu če ni u Re al no: stu den ti su za vr ši li fa kul te te i po sta li, uglav nom, „uzor ni“ gra đa ni; žen ski po kret je „pri znat“ uspo nom fe mi no kra ti je; a ze mlje Tre ćeg sve ta su „uklju če ne“ u si stem vi spre nim ob li ci ma neo ko lo ni ja li zma. Ti me je nji ho va sim bo lič­ka al ter na ci ja – jer su na vod no van struk tu ra – po ni šte na, kao i pro jek­ci ja no vum-a kao mo guć no sti, a ne isto rij ske nu žno sti, ko ja se sma tra la te melj nom gre škom di ja lek tič kog ma te ri ja li zma.

Po vra tak u sa da šnjost

No, vrátimo se u ono ov de i sa da, i na te zu o mar gi ni. Sa vre me na Le vi ca, iako na iz gled to ga ni je sve sna, ko ri sti tak ti ku po vre me nih uda ra ca i ad hoc mo bi li za ci je. Kroz či no ve di fe ren ci jal nih ot po ra, per cep ci ja i va ri ja­bil nih gla so va, ko ji, do du še, ne pre ten du ju na ne ka kav tran scen den ta li zam,

baš u pe ri o du ka da je ona po če la da „od u mi re“. To, na rav no, ne uma nju je zna čaj i do pri nos ovih ana li za. Ta ko je npr. Ke rol Pejt man uka za la na po ve zni cu iz me­đu wel fa re sta te i war fa re sta te, kao i na sup til ne ob li ke re pro duk ci je pa tri jar ha ta u okvi ru po li ti ka dr ža ve bla go sta nja či ja je te melj na po stav ka bi la da že ne do pri­no se tzv. „pri vat nom“, po ro dič nom bla go sta nju. Eko nom sko osna ži va nje ta ko ni je pra će no po li tič kim osna ži va njem že na (v. Pa te man, C.: „The pa tri ar chal wel fa re sta te“, in J. B. Lan des (ed.), (2005): Fe mi nism, the Pu blic and the Pri va te. Ox ford and New York: Ox ford Uni ver sity Press).

3 Vid. Kel lner, Do u glas (ed.): The New Left and the 1960s. Col lec ted Pa pers of Her bert Mar cu se, p. 147.

Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

58

već na mul ti pli ci tet i stal na iz me šta nja (v. Tor fing, 2005: p. 162), oni ipak kre i ra ju me đu sob no po ve za ni la nac ekvi va len ci je i iz ra ža va ju od re đe nu is tost, bu du ći da su jed na ko is klju če ni i pred sta vlja ju pret nju vla da ju ćem dis kur su (Lac lau & Mo uf fe, 1985; Mo uf fe, 2005: 70). Na taj na čin se uspe­šno iz mi če ba u ku bi lo ka kvog to ta li ta ri zma za ko ji je Le vi ca kon stant no op tu ži va na od pu ri ta na ca po li tič ke ko rekt no sti.4 Jer, ako se iz gu bi la ve ra da se svest i svet u ce lo sti mo gu pro me ni ti i pla ne ta uči ni ti bo ljim i pra­ved ni jim i hu ma ni jim me stom, ni je se iz gu bi la ve ra u va žnost i vred nost po se bi (ma kar i bez vi dlji vi jeg učin ka) is po lja va nja al ter na tiv nih vred no­sti, či ja se ar ti ku la ci ja zbi va u sfe ri ci vil nog dru štva kao etič ke ka te go ri je i re fe ri ra nja na tzv. „op šte do bro“, ma kar ono bi lo „ne ga tiv no“ de fi ni sa no kao foyer vir tuel (sin tag ma Šan tal Muf), ima ju ći u vi du kon tekst plu ral no sti kao bit ne od red ni ce sa vre me nog po li tič kog ži vo ta (Mo uf fe, 2005: 33, 114).

Na vod ni ne u speh po kre ta Oc cupy Wall Stre et to ja sno de mon stri ra. Da li su „oku pa to ri“ fi nan sij skog sek to ra za i sta hte li da ga oku pi ra ju, ili da kroz ne kon ven ci o nal ne ob li ke po li tič ke do ga đaj no sti jed no stav no de­mon stri ra ju da ne što ozbilj no ni je u re du sa sa da šnjim po li tič ko­po li cij­skim po ret kom i nje go vim ide o lo škim man tra ma? Jer, u dru štvu slo bod­nih i jed na kih po sto je stal ni, spolj ni kon sti tu tiv ni out si der-i, ko ji za pra vo i či ne za jed ni cu mo gu ćom (Mo uf fe, 2005: 114). Nji ho va ak ci ja ni je sa mo ra ci o nal na i in stru men tal na, već i ra zum na (re a so na ble), či me se za pra vo po tvr đu ju ne sa mo kao slo bod na i jed na ka, već i kao mo ral na bi ća u kan­tov skom smi slu, vra ća ju ći nam u po li tič ku sfe ru „ukra de ne poj mo ve“, kao što je ari sto te lov ski phro ne sis (v. Mo uf fe, 2005: 26, 33).

Vla da ju ćī su spas u po sled nji čas na šli u uspe šnom „oku pi ra nju“ eko lo škog po kre ta od stra ne zva nič nog, eta bli ra nog dis kur sa. I dok se „tam no ze le ni“, ili du bin ski eko lo zi tru de da uka žu ka ko sa ce lo kup nim si ste mom tre ti ra nja pri ro de kao stva ri ne što ni je u re du, vla da ju ćī su ih uspe šno „po sve tli li“, a ne ke i „pro sve tli li“ kroz ide ju odr ži vog raz vo ja i eco- -fri endly po li tič ke eko no mi je. Uz po moć ovog ide o lo škog sal to mor ta le­a, po kret Oc cupy je bio „raz mon ti ran“. Na i me, za ga đi vao je ze le ne po vr ši­ne ko je se bri žlji vo, pu ri tan ski ne gu ju u oko li ni ba na ka (v. Kes sler, 2013: 104). Pr ljav šti na u kam po vi ma se me dij skim spi nom pred sta vi la kao de­struk tiv ni ja od pr ljav šti ne glo bal nog ka pi ta li zma (v. Kes sler, 2013: 106). Jer, pr va je vi dlji va i ru žna na pr vi po gled, a dru ga je sa mo si mu la krum – uto li ko vi še što se pro fit ne stva ra u pro iz vod nji, već u glo bal nim fi­nan sij skim tran sak ci ja ma, ko je iza se be ne sa mo da ne osta vlja ju čađ iz dim nja ka već ni bi lo ka kvu mo guć nost istin skog pra će nja vla sti tog (ne­)pro iz vod nog učin ka.

4 Ti me se ne ne gi ra mo guć nost ar ti ku la ci je ši rih per spek ti va. Upr kos raz li či tim par­ ti ku lar no sti ma, pod le že ći prin cip is klju či va nja je is tost.

Levica i margina

59

BiH i (de)po li ti za ci ja Le vi ce

Osvr ni mo se i na slu čaj Bo sne i Her ce go vi ne. Reč je o et no na ci o na­li zo va noj po li tič koj struk tu ri u ko joj su ko lek tiv na pra va na ro da, pojm lje­nog kao u isto vre me bi o lo ška i kul tur na ka te go ri ja, uz dig nu ta na po li tič ki pi ja de stal. Ta kav je dan in sti tu ci o nal ni okvir po auto ma ti zmu bi o lo gi zu je, od no sno bi o lo gi stič ki kul ti vi še Le vi cu. Jer, „oko“ ko je gle da – vi di pro jek­ci ju i objek ti vi zu je je u okvi ru po zi ci je u ko joj je sme šte no (La can, 1988: 80). Od nos iz me đu Re al nog i Ima gi nar nog, u ovom slu ča ju stvar ne i mo­gu će Le vi ce, de ter mi ni san je sim bo lič kim po ret kom u ko jem je su bjekt sme šten (ibid.), a to je u bo san sko­her ce go vač kom slu ča ju po li ti zo van et­nič ki no vo go vor.

No, iako sim bo lič kō ni ka da ne mo že u pot pu no sti „da po sta ne ono“, re al nō je ipak in he rent no, unu tar nje sim bo lič ko me, a ne nje go vo spo lja­šnje ogra ni če nje ko je po sto ji kao čvr sta Ce li na (Ži žek, 2007: 121). Ono se sto ga i ne mo že sim bo li zo va ti, te otva ra pro stor za ne mo gu će Re al no (ibid.). To su gra đa ni BiH za pra vo i na gon ski „ose ti li“. Nji ho ve ne is pu nje­ne že lje vi še se ni su mo gle su bli mi ra ti (La can, 1997: 90) me ha ni zmi ma et no po li tič kog po ret ka.

No, po čet ni ra di ka li zam je po la ko i je nja vao. S jed ne stra ne, jer se od la ga nje za do volj stva ko je sle di na kon ne is pu nje nja že lje ne mo že pro­vla či ti une do gled. S dru ge, otu da što su oni ko ji sim bo li zu ju po li tič ki po­re dak – ov da šnja et ni ci zi ra na eli ta – uspe šno ko ri sti li si stem po lu za bra na i kon tro le spon ta nog bun ta. Jer, vlast, ka ko pri me ću je Agam ben, ne téži da za u sta vi ha os i ne za do volj stvo, već da ga ko op ti ra i ka na li še u mo da­li te te do pu sti vog po na ša nja i se be na vod no i na knad no le gi ti mi zu je sa­ni ra ju ći „ha o tič ne“ po sle di ce (v. Agam ben, 2014). Lo gi kom vla sti, uzro ke kri ze tre ba zna ti i pred vi de ti (ne i spre či ti, bu du ći da pred sta vlja ju moć no ma ni pu la tiv no sred stvo), da bi se po sle di ce mo gle što jed no stav ni je i de­ lo tvor ni je kon tro li sa ti (ibid.).

Van red no sta nje ta ko na ujed no ne vi dljiv, ali i šta zi jev ski upa dljiv na čin po sta je nor mal no sta nje, bu du ći da je per ma nent no – kri za je kon­stant no, re dov no van red no sta nje bh. et no po li ti ke i et nič ki fe u da li zo va nog ka pi ta li zma, te, kao ne u mit na kon stan ta, ne što „nor mal no“ u dir ke mov­skom smi slu. Sto ga ne ču di što su ne ki po li tič ki zva nič ni ci da li pu nu po­dr šku pro te stan ti ma. Tu se ne ra di sa mo o ba nal nom ubi ra nju po li tič kih po e na i gla so va na na red nim iz bo ri ma, već i o (pod)sve snom uvi đa nju da bh. si stem per ma nent no kri zi ra, te iza zi va ne za do volj stvo.

Uto li ko je ovo ko op ti ra nje pro te sta uspe šni je, jer je is kre ni je. No, to ne zna či da je ono u bîti ma nje ma ni pu la tiv no. To se dâ iš či ta ti iz ni za si­ste ma za bra na ko je su se po ste pe no uvo di le: za bra ne blo ki ra nja sa o bra ća ja, po tom za bra na odr ža va nja tzv. ple nu ma gra đan ki i gra đa na u objek ti ma

Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

60

ko ji bar na pa pi ru pred sta vlja ju jav no do bro, me dij sko bom bar do va nje o de­ ša va nji ma sa pro te sta i ple nu ma, da bi po tom usle di lo zlo kob no za tiš je.

No, ar ha ič no po li morf no ne za do volj stvo mo že i sámo se be uhva ti­ti u zam ku sup sti tu ci jom za do volj stva su ro ga ti ma (La can, 1997: 94). Oni mo gu bi ti nar ci so id ni, kao što se i da lo vi de ti u na či nu po na ša nja ne kih od pro te sta na ta, ko ji su se be po sma tra li kao mo ral no su per i or ne u od no­su na dru ge gra đa ne; za tim, mo gu se pri vre me no za ko či ti od no som in di­vi du al nō–ko lek tiv nō ka da po je di nac tre ba da pa u zi ra i za me ni ba te ri je, pa za tre nu tak te ret – oruž je ko je tre ba na pu ni ti – pre ba ci na tu đe ra me (v. ibid.: 94). Tu je sva ka ko i pro blem slo bod ne vo žnje, sa či me se su o ča va sva ki spon ta ni po kret, a ko jim se po seb no ba vio Man kur Ol son. Jer ako po kret uspe, oni ko ji se sla žu sa nje go vim ci lje vi ma a da se ne da ju i tro­še u bor bi, bu du ći da oni is pu nja va ju i nji ho ve že lje, uži va će u nje go vim plo do vi ma (Neš, 2006: 135). Ov de sva ka ko tre ba uka za ti i na kan tov sko ne pu no let stvo ve li kog bro ja pa siv nih gra đa na. Oni na la ze za do volj stvo u pu­ koj pro iz vod nji zvu ko va/gla so va, bez po tre be da sa ne kim ko mu ni ci ra ju (pe riod la ka nov skog de ti njeg ju is san ce, kad sámo gu gu ta nje pro iz vo di za­do volj stvo), a či tav svet pred nji ma za pra vo je in di fe rent na „is tost“ (La can, 1988: 81) – dok se be ne „pre po zna ju“ u la ka nov skom ogle da lu.

Uspeh pro te sta se naj bo lje vi di u „uvla če nju“ kla snog u sim bo lič ki po re dak, ma kar se či ni lo da ono osta je za tvo re no sa mo na ni vou pa ro la tipa „Jed na kost = jed na kost“. Jer, re al nō je in he rent no sim bo lič ko me, a ne nje go va spo lja šnja gra ni ca, stvar ni i ja sno ome đe ni das Ding. Ne u speh pro te sta, ko ji za pra vo ne po ni šta va, već po ja ča va nje gov is kre ni, ne pa tvo­re ni i sto ga „na iv ni“ duh ne po sred ne de mo kra ti je, ogle da se pre vas hod no u „prav da nju“ se be pred oni ma ko ji ih téže po ni šti ti. Jed no stav no, ni je se tre ba lo bra ni ti, već pri hva ta ti pre ba ci va nje, „mi je nja ju ći sámo pod ruč je ko je je na še po na ša nje či ni lo ne pri hva tlji vim“ (Ži žek, 2007: 123) – na sli­čan na čin kao što je Kel vin Kli ne iz la nuo da je gay ume sto „da“ to kom ob re da ven ča nja u fil mu „In and out“ (ibid.).

Kroz pre pli ta nje uspe ha i ne u spe ha za pra vo je po me re na gra ni ca re al nōg i sim bo lič kōg. Jer, iako i da lje po sto je, kla sne raz li ke vi še ni su bit­ne na sim bo lič koj, ide o lo škoj rav ni (ide o lo gi ja Tre ćeg pu ta, od no sno bh. et no po li ti ke). To jest, ako kla sa na sim bo lič koj rav ni ni je sve sna se be, to se re flek tu je i na nje no re al no (ne)eg zi sti ra nje. Sto ga, kon klu zi ja ko ja sle di gla si da kla sa i kla sne raz li ke u isto vre me po sto je i ne po sto je.

Tu se ma ni fe stu je i svo je vr stan ba tle rov ski pa ra doks, ko ji Ba tle ro­va vi di kao ne po sto ja nje pol nih raz li ka. Jer, „mu ško“ je op šti prin cip, te sto ga pol ne raz li ke i ne po sto je,5 bu du ći da je fe mi ni nō „ne pred sta vlji vo

5 Na sli čan na čin kao što i ne po sto ji „ap strakt ni“ gra đa nin, na ko jeg se li be ra li zam stal no po zi va. No, on ga za pra vo sa mo pri zi va, tran sfor mi šu ći ga u utva ru.

Levica i margina

61

od su stvo iza zva no (ma sku li nim) po ri ca njem“ (Ba tler, 2010: 94). Sto ga je Re al no u stva ri in he rent no Sim bo lič kom, a ne nje go va spo lja šnja gra ni­ca, „ali baš zbog to ga raz lo ga ono se ne mo že sim bo li zi ra ti“ (Ži žek, 2007: 122). Ono se per for ma tiv no igra i stal no de cen tri ra, otva ra ju ći no ve ni še i tač ke ot po ra, uklju ču ju ći i kla sne. I u to me je nje go va sna ga.

Pro te sti su sto ga, upr kos me ha ni zmi ma pro tiv u da ra, „us pe li“. Što ih je vlast vi še po ni šta va la na me ta njem vla sti tih in ter pre ta ci ja, to li ko su oni se be vi še objek ti vi zo va li i po sta ja li re le van tan po li tič ki su bjekt. Iako se pro te sti ma za me ra da ni su do volj no ko he rent ni i ide o lo ški pro fi li sa ni, ova za mer ka se za pra vo ba zi ra na upi si va nju zna če nja od o zgo, i to, pa ra­dok sal no ili ne, gre ška ma vul gar nog mark si zma, ko ji po li tič kō ne vi di kao stvar slo bo de, već kao pu ki re zi du um eko nom skog de ter mi ni zma. Reč je o per for ma tiv noj igri, de cen tri ra nju i iz me šta nju ko je otva ra no ve ni še ot ­ po ra i ot klo na, ko je su ne u hva tlji ve, jer se i ne mo gu objek ti vi zo va ti, a po­ naj ma nje et no­bi o lo gi zo va ti.

Ta ko đe, pre ba ci va nje oko ne do volj ne ar ti ku la ci je za bo ra vlja je dan bi tan mo ment. Naj pre, da su bjekt, ka ko na vo di Lac lau, ni kad ni je fik si­ran i da ne po sto ji pre vla sti te su bjek ti vi za ci je. Da lje, na prak tič koj rav­ni, da su iz pro te sta pro i za šli i ple nu mi gra đa na i gra đan ki kao me sta za ne kon for mi stič ko jav no re zo no va nje (v. Bar ber, 2003: p. 150). Bu du ći da se di rekt noj de mo kra ti ji če sto pre ba cu ju uni ta ri zam i za jed ni ča re nje, kao svo je vr stan ob lik bez lič ne ap strak ci je u ko joj su in di vi due ano nim ne i ano­mič ne (ibid., p. 149), one mo gu će no je uno še nje Tro jan skog ko nja po se do­va nja ap so lut ne isti ne i iz ve sno sti u no vu de mo krat sku gra đe vi nu (ibid., p. 150). Ona je mo žda još u iz grad nji, ali pred sta vlja istin ski po li tič ki čin u Ba di ou­ovom smi slu – on se ne me ri ni ka kvim in di ka to ri ma efi ka sno­sti, već pro stom či nje ni com vla sti te do ga đaj no sti. Jer, istin ska po li ti ka je ona ko ja me nja sa me pa ra me tre ono ga što se sma tra po li tič ki mo gu ćim u po sto je ćim po li tič kim kon ste la ci ja ma (Ži žek, 2006: 176).

Ume­sto­za­ključ­ka­

Iz ovog krat kog uvo da, ko ji za pra vo pred sta vlja uvod u raz ma tra nja mo guć no sti le vi čar skih prak si i te o rij skih i ide o lo ških in ter pe la ci ja da nas, ja sno je da je Le vi ca na mar gi na ma. No, ova mar gi nal nost pred sta vlja njen ot por ko op ti ra nju od stra ne vla da ju ćeg neo li be ral nog dis kur sa, ko ji se téži pro iz ve sti kao isti nit i dru štve no „na tu ra li zo van“, upr kos ba nal no sti vla­sti te apo li tič no sti i an ti so ci ja bil no sti. Kroz prak se iz me šta nja, de cen tri ra­nja i „raz mon ti ra nja“ (post)mo der nih teh ni ka kon tro le Le vi ca gra di svo je ni še za de zi den ti fi ka cij ski ot por. Ovi ot po ri su kon tek stu a li zo va ni (što je pri ka za no npr. u slu ča je vi ma po kre ta Oc cupy, pro te sta u BiH), či me se ne ne gi ra pod le že ća prak sa ob u hvat ni jeg is klju či va nja, ko ja – upra vo za to

Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

62

što je is klju ču ju ća – ni je ma nje ra nji va. To se nastoji pri kri ti ma ni pu la­tiv nim teh ni ka ma su bli ma ci je, u ko ji ma se ono što je mo gu će in he rent no po sta vlja kao ne re al no.

No, na tra gu La ka no vih uvi da i sin tag mi, kao i sa vre me nih poststruk­tu ral nih ot po ra sa mar gi ne, tru di li smo se da pri ka že mo ka ko se sa po zi ci je Le vi ce po li tič kō mo že, a i tre ba po tvr di ti kao pro stor slo bod nog ljud skog mo ral nog de lo va nja, ko je iz mi če raz li či tim ob li ci ma pro iz ve de nih isti na kao i man tri ko je se na sto je pri ka za ti kao stvar, od no sno re al nost po se bi. Tako su npr. pro te sti u BiH, no ve ide je i ob li ci po li tič ke do ga đaj no sti ko ji su kru ži li i da lje kru že bh. jav nom sfe rom i te ka ko uz ne mi ri li, iz me sti li i de cen tri ra li et no po li tič ku re al nost BiH, ko ja, fi lo zof skim ka te go ri ja ma is ka za no, po sto ji an sich, ali ne i für sich, bu du ći da je ono für uns po ku­ša la „pre sko či ti“ et no po li tič kom ma ni pu la ci jom i la ži ra njem.

Li te ra tu ra

Agam ben, Gi or gio (2014). From the Sta te of Con trol to a Pra xis of De sti tu ent Po wer. Pre u ze to 10.6.2014. sa: http://ro ar mag.org/2014/02/agam ben­de sti tu ent­ ­po wer­de moc racy/

Bar ber, Be nja min R. (2003). Strong De moc racy. Par ti ci pa tory Po li tics for a New Age. Ber ke ley, Los An ge les, Lon don: Uni ver sity of Ca li for nia Press.

Ba tler, Džu dit (2010). Ne vo lja s ro dom. Fe mi ni zam i sub ver zi ja iden ti te ta. Lo zni ca: Kar pos.

Fu ko, Mi šel (1997). Nad zi ra ti i ka žnja va ti. Na sta nak za tvo ra. No vi Sad i Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.

Hej vud, En dru (2005). Po li tič ke ide o lo gi je. Be o grad: Clio.Hek man, Su san J. (1999). The Fu tu re of Dif fe ren ce: Truth and Met hods in Fe mi nist

The ory. Cam brid ge: Po lity Press.Kel lner, Do u glas (ed.) (2005). The New Left and the 1960s. Col lec ted Pa pers of Her-

bert Mar cu se. Lon don and New York: Ro u tled ge.Kes sler, Flo rian (2013). Mut Bürger. Die Kunst des ne uen De mon stri e rens. München:

Han ser Ber lin im Carl Han ser Ver lag.La can, Jac qu es (1988). „Freud’s Pa per on Tec hni que 1953–1954“, in J. A. Mil ler

(ed.): The Se mi nar of Jac qu es La can, Bo ok I. New York: Nor ton.La can, Jac qu es (1997). „The Et hics of Psycho a nalysis 1959–1960“, in J. A. Mil ler

(ed.): The Se mi nar of Jac qu es La can, Bo ok VII. New York: Nor ton.Ma tra vers, De rek, and Pi ke, Jo ne (2005). De ba tes in Con tem po rary Po li ti cal Phi lo sophy.

An Ant ho logy. Lon don and New York: Ro u tled ge and the Open Uni ver sity.Mo uf fe, Chan tal (2005). The Re turn of the Po li ti cal. Lon don and New York: Ver so.Neš, Kejt (2006). Sa vre me na po li tič ka so ci o lo gi ja. Glo ba li za ci ja, po li ti ka i moć. Beo­

grad: Slu žbe ni gla snik, Be o grad.Stre ga, Su san (2005). „The Vi ew from the Poststruc tu ra list Mar gins: Epi ste mology

and Met ho do logy Re si stan ce“, in L. Brown and S. Stre ga: Re se arch as Resi-stan ce. Cri ti cal, In di ge no us and An ti-op pres si ve Ap pro ac hes. To ron to: Ca na­dian Scho lar’s Press/Wo men’s Press, pp. 195–235.

Levica i margina

63

Tor fing, Ja cob (2005). „Poststruc tu ra list Di sco ur se The ory: Fo u ca ult, Lac lau, Mouf fe, and Ži žek“, in T. Ja non ski et al. (eds.): The Hand bo ok of Po li ti cal So cio logy. Sta tes, Ci vil So ci e ti es and Glo ba li za tion. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.

Ži žek, Sla voj (2006). Ška klji vi su bjekt. Od sut ni cen tar po li tič ke on to lo gi je. Sa ra je vo: Ša hin pa šić.

Ži žek, Sla voj (2007). „Kla sna bor ba ili post mo der ni zam? Da, mo lim“, u: Bu tler, J., Lac lau, E., Ži žek, S. Kon tin gen ci ja, he ge mo ni ja, uni ver zal nost. Su vre me ne ras pra ve na lje vi ci. Za greb: Na kla da Je sen ski i Turk.

Zla ti bor ka Po pov Mom či lo vić

THE LEFT AND THE MAR GINS

Sum mary

In this pa per, the aut hor exa mi nes the ways of fun cti o ning of glo bal ca pi­ta lism, ac com pa nied and stren gthe ned by the do mi na tion of neo­li be ral di sco urse that ope ra tes by me ans of the tec hni qu es of He ge lian „bad in fi nity“, the reby con fir ming its po wer thro ugh the ac com mo da tion and in cor po ra tion of dif fe­rent mo ve ments and al ter na ti ve ways of tho ught. Yet, at the le vel of pra xis and ar ti cu la ti ons of va ri o us vo i ces from the mar gins, what is con si de red as the Left esca pes co op ta tion and un co vers the vul ne ra bi lity of neo­li be ral do mi na tion and fal se „truths“ of the neo­li be ral right wing di sco ur se, which do es not pre sent but pro du ces re a lity. Dif fe rent prac ti ces and forms of the so­cal led di rect ac tion (e.g. the Oc cupy mo ve ment, pro tests in B&H) de spi te of the ir mar gi na lity ex po se the par ti a lity and par ti cu la rity of this do mi na tion which cla ims to be uni ver sal and na tu ra li zed, but not less ma ni pu la ti ve. Such prac ti ces are ela bo ra ted and streng­the ned furt her by tho ught pat terns wit hin con tem po rary po li ti cal the ory and mul ti fa ri o us ap pro ac hes, espe ci ally from so­cal led „poststruc tu ra list mar gins“, relying al so, among ot hers, on La can’s in sights.

Key words: neo­li be ra lism, the Left, mar gin, re si stan ce, Di sco ur se(s)