УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

ФИЛОЛОШКИ ФАКУЛТЕТ

Катедра за иберијске студије

Шпански језик, хиспанске књижевности и културе

ШПАНСКА И ХИСПАНОАМЕРИЧКАКИНЕМАТОГРАФИЈА

Семинарски рад из предмета Хиспанске културе 4 на другој годинистудија

Професор: доц. др Владимир Карановић

Асистент: МА Ксенија Вуловић

Студент: Јелена Станковић

Број индекса: 2012/00659

Оцена: _______

У Београду, јануар 2015.

Садржај:

Увод.........................................................3Значај хришћанских симбола у Буњуеловим филмовима............4Брак, породица и мајчинство у филмовима Педра Алмодовара.....6Маргинализоване друштвене групе у стваралаштву Педра Алмодовара...................................................7Хумор, сатира и гротеска у шпанској кинематографији од транзиције до данас..........................................9Елементи фантастике у хиспаноамеричком филму и хиспаноамеричкој уметности уопште...........................11Музика у стваралаштву Карлоса Сауре.........................13Историја, рат и насиље у шпанском и хиспаноамеричком филму. .14Елементи и улога страве у хиспанском филму..................16Освајање слободе израза у савременој шпанској кинематографији од транзиције до данас......................................17Лексикон....................................................19Глумци и режисери...............................................19Терминологија...................................................29

Библиографија...............................................35

Увод

Шпански филм настаје одмах након што су браћа Лимијер

представила свој изум приказивања фотографија на платну уз

стварање осећаја покрета.1

Филмска остварења у Шпанији првенствено се базирају на

строгости католичке цркве и ратовима, а касније на диктатури

Франсиска Франка (Francisco Franco). Најчешће теме шпанске

кинематографије су оне које су биле забрањиване и тичу се

изопачености цркве, лажног морала свештенства као и

корумпираности. Овакав став Цркве је спречавао културни

развитак. Велики број дела био је забрањиван и цензурисан јер

је црква сматрала да су те теме непримерене католицима. Како

бисмо разумели дела великана шпанске и хиспаноамеричке

кинематографије потребно је да познајемо културу, начин

живљења, меналитет људи као и поднебље у коме филм настаје.

Нема велике разлике у одабиру тема којима се бавио

хиспаноамерички филм, такође су то биле теме прожете тешким

животом људи, дугим ратовањем против колонијализације и

независности од Шпаније. Циљ ових остварења је био подизање

свести у народу и позивање на подршку која би довела до

коначног мира. Хиспаноамерички филм се базира и на старим

веровањима, обичајима и легендама које су се преносила са

генерације на генерацију.

1 Далибор Солдатић Филм и Далибор Солдатић и Жељко Донић Свет хиспанистике(увод у студије)Београд, Завод за уџбенике, 2011. Стр. 281

3

Најистакнутији режисери шпанске и хиспаноамеричке

кинематографије су: Педро Алмодовар (Pedro Almodóvar), Луис

Буњуел (Luis Buñuel), Карлос Саура (Carlos Saura), Фернандо Труеба

(Fernando Trueba), Бигас Луна (Bigas Luna)…

Значај хришћанских симбола у Буњуеловим филмовима

Оцем надреалистичког филма као и једним од најзначајнијих

шпанских редитеља сматра се Луис Буњуел Портолес (Luis Buñuel

Portolés). Рођен је у шпанској области Арагон у малој средини

где је Црква имала јако упориште па је стога похађао језуитску

школу. Касније одлази од куће, одбацује религиозно веровање и

изјашњава се као атеиста. Као младић упознаје и дружи се са

Салвадорем Далијем (Salvador Dalí) и Федериком Гарсиом Лорком

(Federico García Lorca). У својим филмовима Буњуел критикује Цркву и

лажни морал људи на власти. Супростављање цркви доводи до тога

да су његова дела често била цензурисана или потпуно

забрањивана од стране цркве. Многи Буњуела сматрају мајстором

ироније и често нас тера да се запитамо шта смо ми у ствари, а

шта је оно што бисмо заиста желели да будемо. Он ироничном

4

верзијом људског друштва покушава да нас насмеје, али су му

шале често неуспшне.

Филмови који најбоље приказују његов однос према

Римокатоличкој цркви су „Виридијана“ (Viridiana), „Насарин“

(Nazarín) и „Тристана“ (Tristana). Филм „Насарин“ описује живот

Оца Насариа (Padre Nazarín) кога Буњуел поистовећује са Исусом

Христом. Главни лик је приказан тако да и својим физичким

особинама подсећа на Исуса, дуга коса, брада, повреде и завоји

на лицу, али и психичким, праштањем, милосрђем, љубављу.

Такође, доживљава и сличну судбину, бива понижаван и протеран

од стране заједнице у којој је живео. Он се целог живота

трудио да помогне другима, али бива изигран од оних које је

примио у свој дом и помогао им када нико други није хтео. Сем

Исуса и лика Насариа постоји још једна паралела са библијским

ликовима. Лик љубазне жене Беатрис (Beatríz) Буњуел поистовећује

са Маријом Магдаленом. Она разуме и пружа свештенику своје

пријатељство. Сам акценат филма није на ликовима већ на

симболичном представљању Цркве и њене лажне моралности,

изопачености и искварености. Црква се толико удаљила од

основних постулата и вредности тако да више не препознаје

врлине и племенитост.

„Виридијана“ (Viridiana) је једно од најзначајнијих

Буњуелових остварења. Настао је 1961. године и био је шеснаест

година забрањен у Шпанији. Овај филм доводи у питање једну од

најзначајнијих хришћанских особина – милосрђе. Главни лик овог

филма је млада, смерна девојка Виридијана која жели да се

зареди. Главна сестра јој говори да би требало да посети ујака

Хајмеа (Don Jaime), јединог преосталог рођака. Након ове посете5

живот девојке се из корена мења. Виридијана Дон Хајмеа подсећа

на његову жену и он на све начине покушава да је задржи на

имању. У једној сцени служавка Рамона (Ramona) сипа пилуле

Виридијани у кафу, она пада у дубок сан и тада Дон Хајме

покушава да је напаствује. До то срамног чина није дошло, али

ујак убеђује девојку да је обешчастио не би ли је задржао, али

она ипак одлази. Враћа се тек оног тренутка када чује да је

ујак извршио самоубиство и на његовом имању прави уточиште за

бескућнике и губавце. У другом делу филма Буњуел приказује

како је човек зарад новца спреман на све и на тај начин исмева

цркву и оне који су оличење лажног морала. Најупечатљивија

сцена је она у којој Буњуел приказује дванаест просјака као

дванаест апостола и слепца као Исуса алудирајући на Тајну

вечеру.2 Овде се укућани туку и гађају храном чиме редитељ

исмејава и цркви и веру. Још једна сцена у којој се Буњуел

руга цркви је она када просјак Виридијану слика као Богородицу

у знак захвалности јер је помогла људима. Филм се завршава

тако што Виридијана потпуно тоне у грех препуштајући се

карташкој игри са сином Дон Хајмеа и служавком што алудира на

сексуални чин у коме учествују три особе.

Буњуел екранизује још један свој филм са сличном тематиком

као и претходни адаптацијом романа шпанског писца Бенита

Переса Галдоса (Benito Pérez Galdós). Филм „Тристана“ (Tristana) носи

назив по главној протагонисткињи, девојци у коју је заљубљен

старац коме је поверена после смрти мајке. Тристана, млада и

неискусна, пристаје да буде љубавница дон Лопеа (don Lope) и

прихвата живот у ванбрачној заједници будући да он није био2 Тајна вечера је вечера коју је Исус Христ одржао са апостолима по правилу пасхалне гозбе кодЈевреја(Пасха-јеврејски празник)

6

присталица брака све док се не заљубљује у младића Орасиа

(Horacio). Са њим открива другачију, младалачку љубав и бежи из

града. Међутим након ампутације ноге Тристана бива приморана

да се врати дон Лопеу и да живи са њим. На крају филма,

Тристана, уместо да покаже хришћанску доброту и самилост и

помогне дон Лопеу у његовом самртном часу, она га својим

поступцима води у смрт и ставља се изнад Бога. Тиме се указује

на то да је грех људима урођен и да сви пре или касније

посрну, без обзира да ли су верници или не. Такође,

свештенство је у више сцена приказано као неморално и

лицемерно. Црква се плаши смрти дон Лопеа јер ће на тај начин

изгубити свој главни извод прихода. Кроз дон Лопеа Буњуел

изражава своју огорченост према цркви као институцији и свој

однос према свештенству које не завређује његово поштовање.

Филм у ком Буњуел осуђује цркву је и неми филм

„Андалузијски пас“  (Un Chien Andalou) који је направио заједно са

истакнутим сликаром Далијем. У овом филму се ређају сцене у

којима се исмејава вера као што је сцена инцеста, када младић

покушава да напаствује мајку. Филм обилује мотивима са

скривеним значењем: таблице- десет Божијих заповести, мртви

магарци- Буњуелов став према религији, клавири- аристократија

и потчињеност уметности аристократији.

Брак, породица и мајчинство у филмовима Педра Алмодовара

Шпански редитељ Педро Алмодовар (Pedro Almodóvar Caballero) је

рођен у Калсади де Калатрава (Calzada de Calatrava), у малом граду у

7

покрајини Кастиља Ла Манча (Castilla-La Mancha). ,,Централна фигура

у Алмондоваровим филмовима је жена. Овај велики директор и

режисер сматра да свака жена представља неку лепоту,

првобитност и јединственост те би она сама била довољна да

испуни филмско платно.“3 Карактеристика жена у његовом филму је

та што се саме боре за свој живот, мушкарци им нису потребни

како би оствариле своје циљеве. Однос мајке и детета је важан

у његовом стваралаштву и често описује различите облике

исказивања мајчинске љубави. Видевши да су жене стуб куће и по

његовим речима толико веште да уз помоћ лажи избегну и велике

трагедије тако он жену у својим филмовима приказује из

различитог становишта.

У филму „Кика“ (Kika) описују се замршени односи у породици

Николаса (Nicolas) који је серијски убица и који убија своју

жену, Хуане (Juana) која је храбра жена која се жртвује и ступа

у инцесоидне односне са својим братом како би заштитила друге

жене, али и оправдава га јер јој је он ипак брат. Слична тема

прати и филм „Жене на ивици нервног слома“ (Mujeres al borde de un

ataque de nervios). Главни лик је Пепа (Pepa) глумица која покушава

да одржи везу са разведеним заводником Иваном (Iván). Остаје

трудна и упорно покушава да ступи у контакт са њим опседајући

га. Тако наилази на његову бившу супругу Лусију (Lucía) и открива

да Иван из претходног брака има сина Карлоса (Carlos) и да је

Лусија постала душевни болесник након развода. Пепа упознаје

Ивановог сина кад долази да од ње изнајми стан. Карлос се

заљубљује у Пепину пријатељицу Канделу (Candela) која се у

тешком душевном растројству крије код ње јер јој је бивши

3 http://www.escritorasyescrituras.com/downloadpdf.php/918

дечко терориста који је ухапшен. На крају филма Пепа успева да

спасе Ивана од напада бивше жене која на аеродрому покушава да

га убије јер је у вези са адвокатицом. Пепа не открива Ивану

да је трудна и пушта га да оде. Алмодовар је овде приказао са

каквим се све проблемима жене боре почевши од пропалих

бракова, неверства, искоришћавања и да на крају жена увек

изгледа достојанствено као Пепа на крају филма. ,,Прекинути

загрљаји“ (Los abrazos rotos) приказују прељубу са трагичним

исходом. ,,Све о мојој мајци“ (Todo sobre mi madre) је филм који је

Педро посветио својој мајци. Главна јунакиња филма је јака,

самохрана мајка која у несрећи губи свог сина јединца. Поред

туге за сином она креће у Барселону да обавести оца свог сина

о трагичној несрећи. Уместо њега она проналази трудну монахињу

Росу (Rosa) којој нуди помоћ. Овај филм показује да упркос

несрећи које се догађају женама оне су јаке, способније да

прихвате ударце од мушкарца и зато мајка, Мануела (Manuela),

започиње нови живот и без огорчености постаје мајка Росином

детету.

Мајка у Алмондоваровим филмовима није увек иста. Имају

различите особине, неке су исфрустриране домаћице, неке жене

жељне каријере док су неке вредне и брижне мајке и супруге,

неке су добре, неке лоше. Међутим за све мајке у Педровим

филмовима је карактеристично одсуство мушкараца, где он игра

споредну улогу. Редак филм у коме нам режисер приказује лошу

мајку је филм „Високе потпетице“ (Tacones lejanos) где главну улогу

тумачи мајка Бека (Becky), која је оставила своју ћерку Ребеку

(Rebeca). Бека је певачица којој је каријера важнија од породице.

Како би привукла пажњу своје мајке Ребека се удаје за њеног

9

бившег љубавника затим га убија да би на крају злочин

признала и на телевизији јер је мајка можда у разговору не би

чула, али ће је овако свакако чути. Иако је ова прича трагична

она је прожета и маскираним елементима комедије.4

Маргинализоване друштвене групе у стваралаштву ПедраАлмодовара

Филмови Педра Алмодовара који су доживели велику

гледаност у Шпанији, али и у свету углавном описују различите

маргинализоване групе: проститутке, припаднике ЛГБТ

популације, овиснике и порно глумце. Овим групама он даје

доста простора у својим остварењима, разуме их и види их као и

све друге људе који имају своје жеље, надања и страхове. Он

исмева цркву и осуђује утицај који је имала на развој шпанске

уметности, критикује цензуру и забрану којом је био изложен

шпански филм у прошлости и окреће се ,,табу“ темема.

Његов први филм који представља једну од ових „табу“ тема

је свакако филм „Закон пожуде“ (La ley de deseo) из 1987. године у

коме представља геј популацију. У филму „Шта сам урадила да

заслужим ово?“ (¡Qué he hecho yo para merecer esto!) млађи син,

малолетни дечак, главне јунакиње Глорије (Gloria) је

хомосексуалац. Мајка његово опредељење прихвата нормално и без

икаквих стега прича о томе. Овом сценом нам Алмондовар квари

идиличну слику мајке и детета, али нам и предочава да су

овакве ствари итекако могуће. Такође, у филму се јавља и

4 http://eprints.ucm.es/21413/1/T34466.pdf10

женска фрустрација и распад породице. Глорија је домаћица којаживи у предграђу Мадрида са мужем и сином који је дилер дроге.

Она је зависник од лекова за смирење и њена једина пријатељица

је Кристал (Cristal), проститутка. Глорија због лошег живота,

очаја, незадовољства и сталног малтретирања од стране свог

мужа постаје починилац убиства.

Филм „Живо месо“ (Carne trémula) почиње сценом порођаја младе

проститутке Исабеле (Isabel) која рађа сина Виктора (Víctor) у

аутобусу. Проституција је у Алмодоваровим филмовима обично

повезана са насиљем. У овом филму се јавља се још једна

маргинализована група, наркомани. Жена у коју се Виктор

заљубљује, Елена (Elena), је наркоманка а њен муж у кога наводно

пуца оставивши га непокретним је полицајац. У овоме се види и

исмејавање државе због подлости органа реда који су оптужили и

стрпали у затвор можда невиног човека како би прикрили своју

умешаност у злочин. О проституцији и наркоманији је реч и у

филму „Вежи ме“ (¡Átame!). Оба супружника су на другој страни

закона. Марина (Marina) је наркоманка и порно глумица, а муж

психијатријски случај и убица.

Филм о коме је већ било речи ,,Све о мојој мајци“ (Todo

sombre mi madre) приказана је самохрана мајка која је оличење

патње јер је изгубила сина јединца, али у њој видимо и огромну

снагу воље да упркос тешкој судбини започне нови живот. И

спремна је да без огорчености пружи мајчинску љубав и пажњу

ономе коме је она потребна. Пример јаке жене у том смислу

налазимо у лику Рејмунде (Reymunda) која у филму „Врати се“

(Volver) у исто време игра и улогу оца и улогу мајке својој

11

ћерки, притом обављајући разне послове, док је њен муж

пијаница и нерадник.

Хумор, сатира и гротеска у шпанској кинематографији одтранзиције до данас

Најзаступљенији елементи шпанске и хиспаноамеричке

кинематографије после владавине Фрасиска Франка ( Francisco Franco)

су хумор и сатира. Доба транзиције у Шпанији је доба преласка из

диктатуре у демократију при чему се народ, а и уметност

ослободила чврстих окова цензуре. Циљ цензуре је био да

контролише слободу мисли и слободу говора. Франкова смрт и

губитак цензуре утицао је на редитеље да се слободније

изражавају у сваком смислу. Многи уметници попут Луиса Буњуела

(Luis Buñuel), Педра Алмодовара (Pedro Almodóvar), Бигас Луне (Bigas Luna),

Алекса де ла Иглесиа (Álex de la Iglesia) и многих других то користе да

на хумористички начин исмејавају цркву, грешне свештенике,

посрнуле калуђерице и друштвени врх који се само бринуо око

новца.

Бигас Луна је 1992. године почео да ствара Иберијску

трилогију5 , три филма који на различите начине исмејавају људске

слабости и оно што су све људи спремни да ураде. У овим

филмовима долази до сукоба модерног и традиционалног. У првом

филму ове трилогије „Шунка, шунка“ (Jamón, Jamón) који је настао

1992. године иронично се приказује низ љубавних прича. Силвија

(Silvia) главна јунакиња потиче из скромне породице и живи са5 Идем, стр.60

12

мајком и двема сестрама док главни јунак, чије дете Силвија

очекује, Хосе Луис (Jose Luis), припада угледној породици чија мајка

не одобрава њихову везу. Хосе Луисова мајка унајмљује Раула

(Raúl) да заведе Силвију и на тај начин је удаљи од свог сина.

Када се главна јунакиња заљуби у Раула, Хосе Лисовој мајци се ни

то не свиђа јер је и она заљубљена у Раула. Још један заплет

можемо видети и у сексуалној вези између Хосе Луиса и Силвијине

мајке. У последњој сцени која је комична Раул убија Хосе Луиса

шунком, а у загрљају можемо видети: Раула и Хосе Луисову мајку,

Силвију и Хосе Луисовог оца док Силвијина мајка са сузама у

очима држи беживотно тело младића. У другом делу трилогије,

филму „Златна јаја“ (Huevos de oro) режираног 1993. године главни

лик је грађевинац Бенито (Benito) који сања о највећем небодеру у

региону и зато се жени ћерком милионера. Због преваре девојке

коју је волео у младости и коју не може да преболи у филму се

може видети његово непоштовање према женама. У филму који је

настао 1994. године „Месец и сиса“ (La teta y la luna) и који чине

трећи део ове целине на хумористички начин је приказан дечак

Тете (Tete), који има Едипов комплекс6 и кога забављачица у

циркусу, Естрељита (Estrellita), доји млазом млека. Поред тога

Естрељити се допада што њен муж Маурис (Maurice), који је

импотентан, у току тачке испушта гасове што је такође комично. У

овом филму је приказан велики контраст између Каталоније и

Андалузије у храни, музици и менталитету. Француско друштво је

исмејано приказивањем француског хлеба у сексуалној конотацији.

Исмејан је и мит о французима као великим љубавницима у виду6 Едипов комплекс по теорији аустријског лекара и психијатра Сигмунда Фројда (Sigmund Freud)представља скуп љубавних и непријатељских осећања које свако дете осећа према родитељима(сексуална наклоност ка родитељу супротног пола и мржња према родитељу истог пола који седоживљава као супарник). Нормалан исход Едиповог комплекса је идентификација са родитељемистог пола.

13

Мауриса који је импотентан. Такође је исмејано и америчко

друштво приказивањем Холивуда у лику Сталонеа (Stallone) који живи

брзо и не остварује своје снове јер постаје жртва сопственог

начина живота и страда због брзе вожње.

У филму који је режирао Алекс де ла Иглесиа (Alex de la Iglesia)

„Судњи дан“ (El día de la bestia) главни лик је свештеник који жели да

ступи у контакт са Ђаволом и зато чини зла дела. Свештеник се

здружује са продавцем који ради у продавници метал музике јер је

убеђен да зна када ће се Антихрист7 родити па жели да га убије.

Симболима попут јарца који представља Ђавола Алекс жели да нам

представи елементе фантастике и гротеске. Ликом свештеника који

у појединим моментима долази до границе апсурда редитељ жели да

нам прикаже своју оштру критику упућену цркви. „Грешна

заједница“ (La Comunidad) је филм у коме је друштво представљено на

комичан начин. Сам уметник ово остварење назива комшијски

хорор8. Радња прати главног лика, Хулију (Julia), агента за

некретнине која се усељава у једну зграду где постоји стан пун

новца. Редитељ овим филмом упућује оштру критику друштву које је

зарад новца спремно и да гази преко лешева. Овим остварењима

редитељ жели да задржи свој лични стил, али и да докаже да је у

Шпанији могуће снимити комерцијални филм.

Још један филм који говори о негативном утицају новца је

„Мама пуни сто година“ (Mamá cumple cien años) Карлоса Сауре (Carlos

Saura). Комична прича нам осликава ситуацију у којој је породица

спремна да убије старицу не би ли се докопала богатства. У низу

7 Антихрист је израз за противника Исуса Христа који је оличење зла и инкарнација сатане којикатегорички одбија истину.8 Пајан, стр.103

14

пратећих елемената Карлос приказује похлепу људи због

опседнутости новцем.

Елементи фантастике у хиспаноамеричком филму ихиспаноамеричкој уметности уопште

У хиспаноамеричкој уметности може се наћи велики број

елемената фантастике, а употреба тих елемената може се

објаснити и бурном историјом Хиспанске Америка. Хиспанска

Америка јесте спој европског рационализма и потребе

домородачких народа да кроз легенде, веровања и сујеверја

сачувају свој културни идентитет који је током колонијализма

бивао потискиван и претио да нестане. Након борбе за

независност уследиле су бројне диктатуре и међусобни ратови па

је народ често прибегавао бегу од стварности у далеке и

измишљене светове. Фантастика укључује представљање ствари на

необичан и чудноват начин, стапање природног и неприродног и

један од циљева је и да покаже шта је скривено иза главне

слике. То је довело до појаве два правца ове врсте која су

типична за ово подручје, магични и фантастични реализам.

Фантастични реализам (realismo fantástico) представља правац

који се јавио у хиспаноамеричкој уметности у двадесетом веку.

Фантастични реализам карактеристичан је по томе што се највише

фокусира на појединца, митове и живот који је разапет између

стварног и имагинарног. Типични представници су Хуан Рулфо (Juan

Rulfo), Хорхе Луис Борхес (Jorge Luis Borges) и Габријел Гарсија

Маркес (Gabriel García Márques).

15

Магични реализам развија се на тлу Хиспанске Америке током

XX века као врста модерне фикције у којој су спојена

невероватна, фантастична и реалистична збивања9. Оно што је

карактеристично за овај покрет је представљање ствари на

другачији, несвакидашњи начин, обиље фантастичних ликова и

митова, мешање и преплитање имагинарног и стварног, све што је

иначе немогуће постаје могуће у оваквим делима. Великом

брзином су ови мотиви и утицаји задобили и хиспаноамеричке

режисере те и филмови добијају ноту фантастике.10

Најбољи пример за свет магичног реализма је роман „Сто година

самоће“ (Cien años de soledad) Гарсије Маркеса. Основу магичног

реализма чини стваран свет у којем су уклопљени фантастични

елементи, а необичне и чудне појаве су део свакодневног

живота. Натприродно се уклапа у стварно, међутим ни у једном

тренутку писац не даје рационално објашњење ових појава, већ

се радња развија својим следом. Свет чудесног реализма је

повезан са митовима, легендама, веровањима и другим остацима

традиције староседеоца, необични догађаји и појаве су често

одлика аутентичне културе, али је јасно да је то првенствено

измишљени свет, другачији од објективне стварности. Иако се

ови правци првенствено везују за књижевност њихова примена је

видљива и у ликовној и филмској уметности. Међу сликарима је

вероватно најпознатија Фрида Кало (Frida Kahlo), чији је опус

изузетно живописан и проткан реалистичним и натприродним

елементима који њена дела чине аутентичним и својстеним.

9 „Магични реализам'' Тања Поповић Речник књижевних термина, Логос Арт, Београд, 2007, стр.. 411.10 Љубо Мићуновић Речник књижевних термина, стилске фигуре и други изрази, Алтера, Београд, 2002. стр.172, 173

16

У кинематографији се као добар пример издваја филм „Као

вода за чоколаду“ (Como agua para chocolate) за који критичари кажу

да је доживео велики успех због мешавине секса, егзотике и

магичног реализма.11 Овај филм урађен је по роману мексичке

списатељице Лауре Ескивел (Laura Esquivel). Филм говори о несрећној

љубави између Тите (Tita) и Педра (Pedro) који због обичаја не могу

да се венчају. Педро мора да ожени њену старију сестру што и

чини како би био близу Тите. Магичан елемент јавља се када

Тита, која је рођена у кухињи, припремајући храну другима

преноси своја осећања. Тита храном успева да расплаче као и да

сосом од ружиних латица сексуално узбуди људе. Нереални

елементи представљени су и у лику Титине мајке која је стално

прогања и проклиње дете које чека са Педром. Педро умире док

води љубав са Титом и она испуњена тугом гута шибице након

чега цела кућа почиње да гори. И у овој сцени се уочава

присуство магичног реализма.

Филм који се издваја као остварење магичног реализма је

„Насарено Крус и вук“ (Nazareno Cruz y el lobo) Леонарда Фавија

(Leonardo Favio). Да се ради о филму са елементима фантастичног

реализма назначено је већ на почетку филма, бајалицом коју

изговара једна девојчица и народним веровањем, проклетством

које са собом носи свако мушко седмо дете. У овом филму Ђаво

се појављује у виду три животиње: магарца, кокошке и пса што

представља најупечатљивији пример фантастичног реализма. Поред

ове, издвајају се и сцене у којима људи мењају свој облик као

и појава језивих створења. Главни лик се трансформише у

11 Далибор Солдатић, оп.цит. стр. 298.17

вукодлака, старица у петла и змију док се све време чује њен

смех.

Елементе нестварног проналазимо и у Саурином осварењу

„Мама пуни сто година“ где бака успоставља контакт са Аном (Ana)

која се налази на приличној раздаљини од ње и обраћа јој се

кроз отвор на пећини.

Музика у стваралаштву Карлоса Сауре

Карлос Саура Атарес (Carlos Saura Atarés) је шпански режисер,

фотограф и писац. Истраживао је и анализирао шпанско друштво и

политику за време владавине генерала Франсиска Франка. Потиче

из музичке породице, одакле потиче његово интересовање за

музику. Своју филмску каријеру почиње као камерман, а након

две године завршава школовање на Институту за филмска

истраживања и искуства и добија титулу сценског редитеља.12 На

Институту је био предавач до 1963. године. Посебно је показао

интересовање за традиционалну музику Андалузије. Конкретно реч

је о брилијантној филмској трилогији о фламенку: ,,Крваве

свадбе“ (Bodas de sangre), „Кармен“ (Carmen) и „Љубавна чаробница“ (El

amor brujo).

Филм ,,Крваве свадбе“ је базиран на истоименој трагедији

Федерика Гарсије Лорке (Federico García Lorca). Прелепа музика

присутна је током целог филма, а постаје тужна и дирљива у

сцени када младу припремају за венчање са човеком кога не

12 Идем стр. 13018

воли. ,,Кармен“ је адаптација француске опере Жоржа Бизеа

(Georges Bizet),у којој важну улогу игра фламенко, плес настао у

Андалузији. У протагонисткињу, Кармен (Carmen), заљубљује се

кореограф Антонио (Antonio). Кармен је млада особа слободног духа

која вара Антонија са плесечем из трупе. Антонио, љубоморан и

посесиван не може опростити превару и у представи пробада

ножем Кармен, а гледаоци нису сигурни да ли је то део

представе или стварност. Карлос музиком изражава динамику и

јачину израза као и бурне емоције и атмосферу на сцени. Трећи

део трилогије, „Љубавна чаробница“, је филм који је снимљен

1986. године угледајући се на балетску представу Мануела де

Фаље (Manuel de Falla) у којој су плес, љубав и смрт главне теме.

Након ове трилогије која је заснована на фламенку Саура је

отишао корак даље и режирао филм „Танго“ (Tango) у коме нас сам

назив асоцира на музику и плес. Филм је снимњен у Аргентини и

1998. године је освојио Гојину награду за најбољи звук (el Premio

de Goya).

Још једно Саурино филмско остварење у коме музика

представља кључни елемент је ,,Ај Кармела!“ (¡Ay, Carmela!). Назив

филма потиче од истоимене песме коју су певали републиканци13 у

грађанском рату14. Ову песму изводе путујући забављачи, брачни

пар Кармела (Carmela) и Паулино  (Paulino), заједно са немим

помоћником. У почетку је изводе као вид разоноде за људе током

рата, али када их заробе италијански фашисти15 њихов сценски

13 Републиканизам је политичка идеоогија која пропагира републику као друштвено уређење некедржаве, односно одабир владара.14 Шпански грађански рат (1936-1939) је био сукоб у коме су се актуелна Друга шпанскарепублика и левичарске групе бориле против побуне десничарских фашиста и националистапредвођених генералом Франсиском Франком, који је у државном удару успео да свргнерепубликанску владу и успостави диктатуру.15 Фашизам је државно уређење екстремне деснице које радикално ограничава људска права радивеће стабилности и бржег напретка.

19

наступ прелази у борбу за опстанак јер представља једину

корист коју непријатељи могу да извуку из њих ако их оставе у

животу. Речено им је да увежбају представу која велича

супарничку страну, међутим на крају представе Кармела

посустаје и враћа се републиканској песми Ај Кармела! па се због

музике, која овде представља део духа и личности, и окончава

њен живот када је незадовољни војник убија.

Историја, рат и насиље у шпанском и хиспаноамеричкомфилму

Велики утицај на филм, а и уметност уопште како у Шпанији

тако и у Јужној Америци имају грађански ратови, насиље и

диктатура. Ратови који се се водили за одбрану од

колонијализма као и ратови унутар Шпаније тема су у многим

филмовима. Велики утицај на кинематографију има и лоша

политичка и економска ситуација у Шпанији. У историји ових

земаља било је веома присутно насиље међу становиштвом,

освајачки походи па су редитељи сматрали да морају да покажу

кроз шта је све прошао народ и какав је то утицај на њега

оставило. Када говоримо о Шпанији највећи утицај на њену

кинематографију има Грађански рат (La Guerra Civil) док су на

хиспаноамерички филм највише допринеле Кубанска и Мексичка

револуција.

Најзначајнија дела шпанске кинематографије потичу из

послератног периода. Типичан историјски филм је ,,Хуана Луда“

(Juana la Loca), Висентеа Аранде (Vicente Aranda) док је филм Иманола

20

Урибеа (Imanol Uribe), ,,Запрепашћени краљ“ (Еl rey pasmado) више

комичан. ,,Хуана Луда“ говори о животу чувене шпанске краљице

која је емоционално и психички нестабилна док ,,Запрепашћени

краљ“ говори о краљу Филипу IV који је опседнут женским телом,

али му Инквизиција забрањује да види голу чак и сопствену

жену. Најпознатији филмови који приказују период Франкове

диктатуре су: ,,Језик лептира“ (La lengua de las mariposas), ,,Aј

Кармела!“ (¡Ay Carmela!), ,,Панов лавиринт“ (El laberinto del fauno) и

други. У филму ,,Aј Кармела!“ редитељ смешта радњу у време

Грађанског рата посматран кроз призму народа. Прича говори о

путујућим музичарима, трубадурима који иду по селима и

забављају народ. Њихова игра и песма увесељава народ, међутим

када их заробе италијански фашисти њихова песма постаје борба

за живот. ,,Језик лептира“ описује предратни период у

Галисији. Говори о дечаку по имену Монћо (Moncho) који поласком

у школу постаје везан за свог учитеља дон Грегорија (don Gregorio)

и од њега учи пуно ствари међу којима су приче о слободи и

језику лептира. Међутим, њихово пријатељство бива прекинуто на

суров начин. Дон Грегорио је републиканац и када франкисти

почну да хапсе републиканце дечакова мајка приморава дечака да

јавно вређа свог учитеља како франкисти не би помислили да су

и они републиканци. Сличну судбину као учитељ Грегорије има и

песник Федерико Гарсија Лорка у филму Lorca, muerte de un poeta.

Последње дане Лорка је провео кријући се у кући својих

пријатеља због тога што је републиканац. Пријавила га је

сестра након чега бива ухапшен и стрељан заједно са истакнутим

личностима тог времена. Насиље у рату и као и сексуално

насиље Рикардо Франко (Ricardo Franco) описује у филму ,,Паскуал

21

Дуарте“ (Pascual Duarte) када главни лик одузима невиност својој

будућој жени пре брака.

И у хиспаноамеричким филмовима преовлађују ратне теме.

Радња филма ,,Као вода за чоколаду“ смештена је у време

револуције у Мексику16. Филм ,,Црвено свитање“ (Rojo amanecer)

мексичког режисера Хорхеа Фонса (Jorge Fons) говори о студенској

побуни у Мексику 1968. године. Радња се одиграва десет дана

пре почетка олимпијских игара на Тргу три културе (Plaza de las Tres

Culturas) у Тлеатилку, кварту Мексико Ситија. Студенти и радницису незадовољни великим социјалним разликама и организују

побуну коју полиција и војска покушава немилосрдно да угуши.

Филм говори о два брата, студента и њиховој породици који

скривају преживеле студенте. Због тога бивају кажњени и

свирепо убијени. Из тог масакра жив остаје само најмлађи

члан породице Карлос на кога то оставља неизлечиву трауму.

Мексички режисер Алехандар Гонсалес Ињариту (Alejandro González

Iñárritu) У филму ,,Пасји живот“ (Amores perros) мексичког режисера

Алехандра Гонсалеса Ињариту (Alejandro González Iñárritu) јавља се

насиље над животињама у борби паса зарад забаве и уживања, али

и убиства и насиље у породици где је мушкарац Рамиро (Ramiro)

насилник. Сусана (Susana) је девојка која трепи малтретирање

како физичко, тако и психичко. Одбија помоћ која јој се нуди и

насиље јој прелази у свакодневницу. Радња у филму ,,Тајна у

њиховим очима“ (El secreto de sus ojos) аргентинског режисера Хуана

Хосеа Кампанеље (Juan José Campanella) се врти око силовања и

убиства жене у време рата.

16 Мексичка револуција је израз којим се описују политичка превирања, пучеви и серијаграђанских ратова у Мексику који су оквирно трајали од 1910. до 1920. године.

22

Елементи и улога страве у хиспанском филму

У хиспанској кинематографији малобројни су филмови страве

и ужаса. Међутим, свакако се јављају хорор сцене које у нама

изазивају страх. Овим жанром највише се прославио Алекс де ла

Иглесија (Álex de la Iglesia). Његови најпознатији хорор филмови

су ,,Судњи дан“ (El día de la bestia) и ,,Грешна заједница“ (La

comunidad).

Филм ,,Грешна заједница“ пун је неизвесности.

Протагонисткиња Хулија (Julia) ради у агенцији за некретнине, али

није успешна у свом послу. Удата је за врло негативног човека

Рикарда (Ricardo). Њихов живот се изненада мења када Хулија

проналази огромно богатство у стану мртвог човека. Елементи

црног хумора уносе доста напетости и неизвесности у овај филм,

који су, уједино, помно праћени ужасом и тоталним урнебесом.

,,Панов лавиринт“ (El laberinto de Fauno) је филмско остварење

мексичког редитеља Гиљерма дел Тора (Guillermo del Toro).

У ,,Пановом лавиринту“ су уочљиве две стране које се међусобно

стапају. Прва страна је реална, у којој је приказана ситуација

у Шпанији 1944. године, пет година након завршетка грађанског

рата. Рат се водио између фашистичке левице и републиканаца

који су чинили десницу. Друга страна филма је нереална која

овај филм претвара у модерну бајку. Уочава се повезаност између

фантастике и хорора. Сцена која у нама изазива највише страха и

гађења је она у којој скелет држећи очи у рукама јури

девојчицу.

23

Резултат брилијантне сарадње двојице уметника, Луиса

Буњуела и Салвадора Далија, је ,,Андалузијски пас“ (Un Chien

Andalou). Цео филм је преплављен апсурдним и надреалним сценама.

Оно што доводи до запрепашћења и ужаса су свакако сцене када

из човековог длана излазе мрави и када око девојке бива

пресечено жилетом. То је сасвим уобичајено за ове уметнике, с

обзиром да је овај филм надреалистичко остварење, а

надреализам базира се на изражавању маште преведене из снова.

Освајање слободе израза у савременој шпанскојкинематографији од транзиције до данас

У Шпанији је од 1913. године владала строга цензура која

је ступила на снагу Краљевским декретом17 и трајала је све до

1977. године. Све што се пласирало у јавност било је

проверавано. Дуги низ година под диктатуром Франсиска Франка

било је забрањено исказивати сопствено мишљење уколико се ово

разликовало од онога што је одобравала католичка црква.

Цензура кинематографије се састојала у томе да теме које нису

биле у складу са канонима цркве нису смеле бити приказане или

су сцене секса, и голотиње које су такође биле забрањене,

морале бити избачене и замењене другима. Теме које су се

тицале власти и њене диктатуре или критиковања такође нису

смеле бити приказиване. Страни филмови су пролазили кроз

посебну цензуру и обавезно су морали бити синхронизовани. Тек

доласком Недеље италијанског филма у Мадрид 1951. године

почиње већа борба за слободу у стваралаштву. Након Недеље17 Далибор Солдатић оп.цит. стр. 282

24

италијанског филма организовани су Разговори у Саламанки којем

су присуствовали радници и ствараоци различитих идеолошких

опредељења са циљем побољшања шпанске кинематографије. Када је

Нови шпански филм (El nuevo cine español) у питању важна ствар је

била Званична филмска школа где се могло стећи основно филмско

образовање све док је Франко није затворио неколико година

касније. То је покрет који је означио естетски и идеолошки

нове филмове и обухвата период од раних педесетих до раних

осамдесетих година. За овај правац везују се филмови Луиса

Гарсије Берланга (Luis García Berlanga), ,,Добродошли господине

Маршал“ (Bienvenido Mr. Marshall) и Хуана Антониа Бардема (Juan Antonio

Bardem), ,,Смрт бициклисте“ (La muerte de ciclista) и ,,Главна улица“

(Calle Mayor). Следећа фаза развоја су филмови Висентеа Аранде

(Vicente Aranda), Бигаса Луне (Bigas Luna) и Рикарда Франка (Ricardo

Franco). Бигас Луна кроз своја екстравагантна остварења описује

љубомору, сексуалност и страст што се може видети у

филму ,,Шунка, шунка“ (Jamón, jamón), ,,Златна јаја“ (Huevos de oro)

и ,,Сиса и месец“ (La teta y la luna).

Након смрти Франсиска Франка 1975. године долази до

процвата шпанске кинематографије и приказују се ствари које су

до тада биле забрањене. Сцене постају слободне, приказује се

чин сексуалног односа као и сцене голотиње, али се говори и

о ,,табу“ темема: хомосексуализму, проституцији, наркоманији.

Међу ауторима истиче се Педро Алмодовар који је у својим

филмовима описивао маргинализоване групе људи које се нису

уклапале у Франков режим. У његовим филмовима ,,Пепи, Луси,

Бом и друге девојке са гомиле“ (Pepi, Luci, Bom y otras chicas del montó)

и ,,Лавиринт страсти“ (Laberinto de Pasiones) приказују се савремене

25

теме. Почетком 90-тих јављају се аутори попут Алекса де ла

Иглесиа и Алехандра Аменабара (Alejandro Amenábar) који стварају и

нови жанр филма, хороре од којих су најпознатији ,,Судњи дан“

(El día de la bestia) и ,,Акција мутаната“ (Acción mutante)  као и

,,Духови у нама“ (The Others) и ,,Теза“  (Tesis).

Ови талентовани и амбициозни уметници сада су могли да

стварају без цензуре и да своје ставове и мишљења слободно

изражавају након чега и шпански филм добија сва значајна

признања18. Шпански аутори почињу да снимају по угледу на

Холивуд, али не занемарују ни шпанску традицију ни Гојино

сликарсво и тако стварају аутентичан шпански израз19. Развоју

шпанског филма сведочи и чињеница да су шпанске фирме биле

продуценти неколико филмова на енглеском језику20.

Лексикон

Глумци и режисери

Abril, Victoria (1959 - )

Шпанска глумица и плесачица, славу достигла улогом у филму

,,Вежи ме“ (Átame!). Позната по улогама у Алмодоваровим

18 Далибор Солдатић и Жељко Донић Свет хиспанистике (увод у студије), Београд, Завод за уџбенике2011. стр. 290-294 19 Саша Маркуш Савремени шпански филм: од почетка транзиције ка кинематографији плурализма и Мигел ХуанПајан Савремени шпански филм ,стр.177-185.20 Далибор Солдатић и Жељко Донић оп. цит, стр. 294.

26

филмовима: ,,Закон пожуде“ (La ley del deseo 1986), ,,Високе

потпетице“ (Тacones lejanos) из 1991. године и ,,Кика“ (Kika) из

1993. године. Добитница награде Гоја за најбољу главну улогу

и Сребрног медведа а чак осам пута је номинована за награду

Гоја у категорији главне глумице.

Almodóvar, Pedro (1949 - )

Један од најпознатијих шпанских режисера, такође текстописац и

продуцент. Са млађим братом основао је продукцијску кућу Ел

Десео (El Deseo S.A.). Познат је по обради контроверзних тема као

што су наркоманија, проституција, хомосексуалност и

транвестија. Освојио је различите награде, од којих су

најважније Гоја и два Оскара. 1998. године је добио Оскара за

најбољи страни филм са остварењем ,,Све о мојој мајци“ (Тodo

sobre mi madre) а 2002. године добио је Оскара за најбољи

оригинални сценарио за филм ,,Причај с њом“ (Hable con ella).

Најпознатији филмови: ,,Шта сам урадила да заслужим ово?“

(¿Qué he hecho yo para merecer esto? 1985), ,,Вежи ме“ (Átame! 1989.),

,,Високе потпетице“ (Тacones lejanos 1991.), ,,Живо месо“ (Carne

trémula 1997.), ,,Мрачне навике“ (Entre tinieblas), ,,Лоше васпитање“

(La mala educación 2004.), ,,Врати се“ (Volver 2006.) итд.

Аmenábar, Alejandro (1972 - )

Рођен у Чилеу, али у Мадриду живи од 1973. године. Аутор

многих краткометражних и дугометражних филмова. Компоновао је

музику за скоро све своје филмове. Највише награда добио је

27

за филм ,, Теза“ (седам награда Гоја) а за филм ,,Море у нама“

(Mar adentro) добио Оскара за најбољи страни филм 2004. године.

Најпознатији филмови: ,,Отвори очи“ (Аbre los ojos 1997), ,,Духови

у нама“ (The Others 2001), ,,Море у нама“ (Мar adentro 2004).

Andersen, Bibi (1954 - )

Глумица позната по улогама у Алмодоваровим филмовима, једна од

,,Алмодоварових девојака”. Пре многих операција, била је

мушкарац. Ради и као модел.

Аranda, Vicente (1926 - )

Обрађује књижевна дела и истините догађаје, у филмовима

приказује стварност Шпаније. Освојио Националне награде за

кинематографију 1988. године. Најпознатији филмови: Cambio de

sexo (1976), Аmantes (1991), Libertarias (1996), Juana la loca

(2001).

Aráu, Alfonso (1932 - )

Мексички глумац, редитељ и продуцент. Режирао филм ,, Као вода

за чоколаду” (Como agua para el chocolate), рађен по роману његове

бивше супруге Лауре Ескивел као и ,,Шетња у облацима” (Un paseo

por las nubes). Остварио улоге у холивудским филмовима Romancing the

stone и ¡Тhree Amigos!.

28

Banderas, Antonio (1960 - )

Шпански глумац, музичар, продуцент и редитељ најпознатији по

улогама у холивудским филмовима као што су ,,Евита” (Evita 1996),

,,Интервју са вампиром” (Interview with the Vampire

1994), ,,Десперадо” (Desperado 1995), ,,Маска Зороа” (The Mask of

Zorro 1998). Прославио се глумећи у филмовима Педра Алмодовара.

Кључну улогу је остварио у филму ,,Вежи ме“ (¡Átame!). Продукт

његове скоре сарадње са Алмодоваром су филмови ,,Кожа у којој

живим“ (La piel que habito) и ,,Случајни љубавници“ (Los amantes

pasajeros).

Bardem, Javier (1969 - )

Освојио пет награда Гоја као најбољи глумац а и први је Шпанац

добитник Оскара за најбољу мушку улогу 2008. године. Прославио

се улогом у филму,,Шунка, шунка“ (Јamón, jamón) 1992. године.

После тога остварује улоге у филмовима ,,Море у нама“ (Mar

adentro), ,,Без вести од Бога“ (Sin noticias de Dios), ,,Живо месо“

(Carne trémula), ,,Златна јаја“ (Huevos de oro), ,,Нема земље за

старце“ (No Country for Old Men). Познато је да му је супруга

Пенелопе Крус (Penélope Cruz).

Barranco, Maríа (1961 - )

Шпанска глумица, једна од ,,Алмодоварових девојака''.

Прославила се глумећи управо у његовим остварењима.

Најпознатије улоге: ,,Жене на ивици нервног слома“ (Mujeres al

29

borde de un ataque de nervios), ,,Вежи ме“ (¡ Átame!), ,,Запрепашћени

краљ“ (El rey pasmado)...

Berlanga, Luis García (1921 – 2010)

Шпански редитељ и сценариста. Борио се у Шпанском грађанском

рату. Упамћен по филму ,,Добродошли господине Маршал“

(Bienvenido Mister Marshall 1953).

Bigas Luna, Juan José (1946-2013)

Шпански режисер, сценариста, фотограф и сликар. Најпознатији

филмови су му ,,Шунка, шунка“ (Jamón, Jamón), ,,Златна јаја“ (Huevos

de Oro) и ,,Месец и сиса“ (La teta y la luna) који су му донели светску

славу.

Buñuel, Luis (1900 – 1983)

Отац филмског надреализма. Био је пријатељ са сликаром

Салвадором Далијем и песником Федериком Гарсија Лорком. У

својим филмовима често критикује цркву и буржоазију. Познати

филмови: ,,Земља без хлеба“ (Las Hurdes 1933), ,,Насарин“ (Nazarín

1959), ,,Виридијана“ (Viridiana 1961), ,,Тристана“ (Tristana 1970).

Cámara, Javier (1967 - ).

30

Прославио се улогом у серији Siete vidas, а затим и у филму Педра

Алмодовара ,,Причај с њом“ (Hable con ella). Играо у филмовима

Torremolinos 73, ,,Торенте, глупа рука закона“ (Тorrente, еl brazo tonto de

la ley), ¿Para que sirve un oso? итд.

Chávarri, Jaime (1943 - )

Шпански глумац, такође сценариста и режисер, родом из Мадрида.

Снимио филмове Besos para todos (2000), Las cosas del querer (1989), и

Las bicicletas son para el verano (1984).

Chicas Almodóvar

Превод: Алмодоварове девојке. Односи се на групу глумица које

се често појављују у његовим филмовима: Кармен Маура, Пенелопе

Крус, Викторија Абрил, Биби Андерсон итд.

Chomón, Segundo ( 1871 - 1929 )

Један од првих шпанских режисера. Сматра се претечом Буњуела.

Један од његових најпознатијих филмова је El hotel eléctrico.

Cruz, Penélope (1974 - )

Једна од најпознатијих шпанских глумица и једна од

Алмодоварових девојака. Каријеру почела са само 18 година

31

играјући у филму ,,Шунка, шунка“ (Jamón, jamón). Добила је Оскара

за најбољу споредну улогу у филму ,,Љубав у Барселони“ (Vicky

Cristina Barcelona) и тиме је постала прва шпанска глумица

“оскаровка” и прва која је добила своју звезду на „Холивудској

стази славних“.

Cuerda, Jose Luis (1947 - )

Шпански режисер, режирао преко 15 филмских остварења.

Најпознатији филм је La lengua de las mariposas (1999).

De la Iglesia, Álex (1965 - )

Режисер, сценариста и продуцент шпанске кинематографије. Добио

бројне Гоја награде. Најпознатији филмови: Еl día de la bestia (1995),

La comunidad (2000) и Perdita Durangо(1997)

De Palma, Rossy ( 1964 - )

Једна од Алмодоварових великих инспирација. Глумила у

филмовима „Жене на ивици нервног слома“ (Mujeres al borde de un

ataque de nervios), ,,Вежи ме“ (¡Átame!), ,,Цвет моје тајне“ (La flor de mi

secreto), „Кика“ (Kika), ,,Прекинути загрљаји“ (Abrazos rotos).

Del Sol , Laura (1961 - )

Шпанска глумица и фламенко плесачица. Позната по главној улози

у филму „Кармен“ (Carmen) који је режирао Карлос Саура. Глумила32

и у филовима „Љубавна чаробница“ (El amor brujo), ,,Запрепашћени

краљ“ ( El rey pasmado)…

Dueñas, Lola (1971 - )

Добила награду за најбољу глумицу 2006. године за улогу у

филму Volver на Фестивалу у Кану. Глуми и у: „Море у нама“ (Mar

adentro), „Причај с њом“ (Hable con ella), „Прекинути загрљаји“

(Аbrazos rotos).

Duran, Biel (1984 - )

Шпански глумац, као дечак дебитује у филму Бигаса Луне „Месец

и сиса“ (La teta y la lunа). Познат по улози у серији La chica de ayer.

Favio, Leonardo (1938 – 2012)

Аргентински певач, глумац и редитељ. Право име му је Fuad

Jorge Jury, али ствара под псеудонимом. Његов филм „Насарено

Крус и вук“ (Nazareno cruz y el lobo) приказан је на деветом

Интернационалном филмском фестивалу у Москви 1975. године.

Forqué, Verónica(1955 - )

Припада филмској породици Форке. Сарађивала са многим шпанским

режисерима, међу којима су Педро Алмодовар и Фернандо Труеба.

Добила награду Гоја за најбољу женску улогу у филму „Кика“

(Kika).33

Franco, Ricardo (1949 – 1998)

Режисер, сценариста, глумац, продуцент. Прославио се филмом

Pascual Duarte. Његов филм La buena estrella (1997) освојио је пет

награда Гоја.

Gades, Antonio (1936 - 2004)

Шпански играч и кореограф. Највећи допринос даје трилогији о

фламенку Карлоса Сауре Bodas de sangre, Carmen и Еl amor brujo.

García Bernal, Gael (1978 - )

Шпански глумац који се прославио филмовима El crimen de padre Amaro,

Diarios de motocicleta, Аmores perros, La mala educación... Глуми и у

холивудским филмовима сниманим на енглеском језику.

Gómez, Fernando Fernán (1921 – 2007)

Шпански глумац и редитељ. Рођен у Аргентини, живео у Шпанији.

Играо у преко 200 филмова, а режирао двадесетак. Најпознатије

улоге: Todo sobre mi madre, La lengua de las mariposas, Los ladrones van a la

oficina , Belle Époque.

Gómez, José Luis (1940 - )

34

Глумац и позоришни редитељ. Добитник награде за најбољу мушку

улогу у филму Pascual Duarte на Фестивалу у Кану. Играо је и у

филмовима Аbrazos rotos, El séptimo díа, Beltenebros.

González Iñárrit, Alejandro(1963 - )

Мексички режисер, такође писац и продуцент. Први играни филм

који је режирао је Amorres perros, кандидован за Оскара у

категорији најбољег страног филма.

Homar, LLuís (1957 - )

Глумац и позоришни режисер. Игра главну улогу у новијем

Алмодоваровом филму Abrazos rotos (2009).

Lampreave, Chus (1939 - )

Шпанска глумица са великим бројем улога иза себе. Сарађивала

са најпознатијим шпанским режисерима као што су Берланга,

Алмодовар и Труеба. Најпознатије улоге: ¿Qué he hecho yo para

merecer esto?, Belle Époque, Hable con ellа…

Lozano, Manuel (1990 - )

Шпански глумац, са девет година дебитује у филму La lengua de las

mariposas. Улога у овом филму доноси му престижну награду Гоја.

Протагониста филма Lázaro de Tormes.

35

Martínez, Fele (1975 - )

Каријеру почео улогом у филму Алехандра Аменабара Tesis за коју

је добио награду Гоја за најбољег новог глумца. Играо и у: Abre

los ojos, Los amantes de círculo polar,La mala educación.

Maura, Carmen (1945 - )

Шпанска глумица, може се похвалити каријером од 60 година.

Једна од Алмодоварових девојака. Прославила се сарадњом управо

са њим. Њене најпознатије улоге су у филмовима:¿Qué he hecho yo

para merecer esto?,Mujeres al borde de un ataque de nervios, и Аy, Carmela!, Volver,

La comunidad, Entre tinieblas. Добитница је многих награда, а добила

је више награда Гоја од било које друге шпанске глумице.

Medem, Julio (1958 - )

Шпански писац и редитељ, Баскијац. Његов први дугометражни

филм добија награду Гоја (Вацас, 1992). Аутор је филмова Lucía y

el sexo (2001), Loa amantes de círculo polar (1998), La ardilla roja (1993).

Muñoz, Amparo (1954 – 2011)

Године 1974. постаје прва и једина Шпањолка која је понела

титулу Мис Универзума. Глуми лик Наталије у комедији Mamá

cumple cien años.

36

Paredes, Marisa (1946 - )

Глумица и бивша председница Шпанске филмске академије. Играла

у филмовима Todo sobre mi madre, La flor de mi secretо, El espinazo de diablо,

Tacones lejanos и Живот је леп.

Peña, Candela (1973 - )

Шпанска глумица, добитница награде Гоја за улогу у филму Te doy

mis ojos. Такође се истакла улогом у Алмодоваровом филму Todo

sobre mi madre.

Pinal, Silvia (1931 - )

Мексичка глумица, прославила се улогом Виридијане у истоименом

Буњуеловом филму. Сматра се једном од последњих живих легенди

златног доба мексичког филма.

Resines, Antonio (1954 - )

Шпански глумац којег публика највише воли да гледа у

комедијама, мада је својим улогама у филмовима La buena estrellа и

La niña de tus ojos показао да се одлично налази и у драми.

Најпознатији је као Дијего из Породице Серано.

Rey, Fernando (1917 – 1994)

37

Глумац који доста сарађује са Буњуелом, а овај га чини

популарним и ван Шпаније. Глумио јеДон Хајмеа у филму Виридиана

и Дон Лопеа у Тристани.

Rueda, Belén (1965 - )

Шпанска глумица, најпознатија по улози Лусије у серији Породица

Серано, међутим појављује се и у филмовима Mar adentro, Еl orfanato,

Los ojos de Julia, El cuerpo итд.

Sanz, Jorgе (1969 - )

Шпански глумац, прославио се осамдесетих година глумећи у

филмовима Amantes, Bellе Époquе и Елl año de las luces.

Saura, Carlos (1932 - )

Шпански режисер и писац. Инспирисан музиком, ствара трилогију

о фламенку Bodas de sangre(1981), Carmen(1983) и Tango(1998). Аутор је и

великих филмских хитова Mamá cumple cien años, La caza, Cría cuervos, Pajarico

и многих других.

Segura, Santiago (1965 - )

Режирао је и глумио у филму Torrente, el brazo tonto de la ley(1998).

После њега снима још три наставка. Имао је улогу у филму Еl día

de la bestia.

38

Solís, Gabino Diego (1966 - )

Шпански глумац, познат по улогама у филмовима Las bicicletas son para

el verano, ¡Ay, Carmela!, Еl rey pasmadо, Belle époque и Torrentе, el brazo tonto de

la ley.

Trueba, Fernando (1955 - )

Шпански сценариста, а такође редитељ и продуцент. Ради и као

филмски критичар једно време. Познат је по филмовима: Еl año de

las luces и La niña de tus ojos.

Uribe, Imanol (1950 - )

Шпански редитељ и сценариста. Најпознатији филмови: Еl rey

pasmadо, La muerte de Mikel , Días contados…

Verdú, Maribel (1970 - )

Шпанска глумица, ван Шпаније позната по улози у филму Y ту

мамá тамбиéн . У Шпанији је позната по улогама у филмовима

Златна јаја, Златно доба, Срећна звезда.

Терминологија

Аctor – глумац

39

Аctriz – глумица

Аctor de doblaje – дублер

Аctor principal – главни глумац

Actuar – глумити

Аdapción cinematográfica – обрада филма

Аrgumento – радња филма

Аsistente – помоћник

Аudiencia – публика

Avance- трејлер

Cámara cinematográfica – камера

Camarógrafo– камерман

Cartelera de cine- најава за филм

Cartel – рекламни постер са основним подацима о филму

Cameo – гостовање неке славне личности кроз кратку улогу

Casting – кастинг, аудиција за глумце

Censura – цензура

Ciencia ficción – научна фантастика

Cine comprometido – ангажовани филм

Cine de aventuras – авантуристички филм

Cine de terror/de miedo – хорор филм

40

Cine épico – епски филм

Cine erótico – еротски филм

Cine históricо – историјски филм

Cine infantil – дечји филм

Cine mudo – неми филм

Cine musical – мјузикл

Cine sonoro – звучни филм

Cineasta – филмски радник

Cinéfilo – филмофил

Cintа – филмска трака

Claqueta – клапа, екипа која учествује у снимању филма

Climax – кулминација заплета у филму

Comedia – комедија

Coproducción – копродукција, заједничка сарадња двеју држава на

једном филму

Cortar – исећи (кадрове из филма, нпр)

Cortometraje – краткометражни филм

Crítica de cine- филмска критика

Cuadro-кадар

Desenlace – расплет

Dibujo animado – цртани филм41

Director – редитељ, режисер

Director de fotografía – сниматељ, директор фотографије

Diseñador de vestuario – костимограф

Doblaje – преснимавање

Documental – документарац

Duración – трајање

Efectos especiales – специјални ефекти

Elenco – глумачка постава

Enfocar – зумирати

Еnsayo – проба

Еntradas – улазнице, карте

Еscena – сцена

Еscenógrafo – сценограф

Еquipo técnico – техничко особље

Еscuela de Barcelona – покрет настао у Барселони између 1967. и

1968. године, на одређен начин представља каталонски

еквивалент мадридском новом шпанском филму

Еsperpento – деформисање реалности са елеменитма гротескног и

апсурдног, а најзначајнији режисери који га употребљавају у

својим остварењима су Бигас Луна, Педро Алмодовар и Алекс де

ла Иглесија

Еstilista – стилиста

42

Еstrella de cine– звезда

Еstreno – премијера

Estudio cinematográfico – филмски студио

Еstudio de grabación – студио за снимање

Éxito de taquilla – блокбастер

Filmografía – филмографија

Figurante – статиста

Fotógrafо – фотограф

Género – жанр

Guionista – сценариста

Guión – сценарио

Grabar – снимати

Historiа fraccionada – испрекидана прича

Historia lineal – линеарна прича

Honorario – хонорар

Iluminación – расвета

Imagen – слика

Industria cinematográfica – филмска индустрија

Interpretar – глумити

Jirafa – врста микрофона која се налази на крају дугачког

металног штапа43

Largometrajе – дугометражни филм

Lente – објектив

Maquillador – шминкер

Maquillaje – шминка

Micrófono – микрофон

Montaje – монтажа

La movida Madrileña – покрет настао током транзиције, трајао све

до краја осамдесетих година XX века, када су се снимали

филмови на тему хомосексуалности, проституције, дроге итд.

Noche americana – снимање дању, али тако да изгледа као да је

ноћ, уз помоћ осветљења и филтрирања боја

Nuevo cine español – превод: нови шпански филм, обухвата филмове

настале у периоду од педесетих до осамдесетих година. Подељен

је на три фазе развоја: прва фаза се односи на прве филмове

Берланге и Бардема и Разговоре у Саламанки, друга на повећану

производњу софистицираних уметничких филмова, а у трећој

почињу да стварају Хајме Ћавари, Висенте Аранда, Бигас Луна и

Рикардо Франко.

Pantalla – екран

Papel principal – главна улога

Papel secundario – споредна улога

Película bélica (de guerra) – ратни филм

Película de acción – акциони филм

44

Película de misterio o suspense (de intriga) – трилер

Pelicula de vaqueros (del oeste) – каубојски филм

Película romántica – романтични филм

Personajes – ликови

Plano - кадар

Planteamiento – почетни део филма у ком се приказују ликови и

објашњава радња

Premio Goya - најзначајнија шпанска награда у оквиру филмске

уметности. Ова награда се додељује на годишњем нивоу, од 1987.

године сваког јануара за прошлогодишње остварење. Сматра се

шпанским еквивалентом Оскара

Producción – продукција

Productor – продуцент

Productor ejecutivo – извршни продуцент

Protagonistа – протагониста, главни лик

Proyección – пројекција

Rodar – снимати

Sincronización – синхронизација

Sonido – звук

Subtítulo – превод

Тítulo – наслов

45

Таquilla – благајна

Тráiler – краћи видео снимак који приказује поједине сцене из

филма који се још није појавио у биоскопима како би

заинтересовао публику

Versión original – оргинална верзија

Villano – негативац

Библиографија

Soldatić, Dalibor i Donić, Željko, Svet hispanistike: uvod u studije,

Beograd, Zavod za udžbenike, 2011.

Kuk, Dejvid, Istorija filma, Vol. II. Prevod: Mirjana

Nikolajević, Aleksandar – Luj Todorović, Beograd, Clio,

2007.

Kuk, Dejvid, Istorija filma, Vol. III. Prevod: Jelena Petrović,

Beograd, Clio, 2007.46

Pajan, Migel Huan, Savremeni španski film. Prevod: Jelena

Petrović, Beograd, Clio, 2004.

http://www.imdb.com/ (23.11.2014.)

http://sensesofcinema.com/2005/great-directors/bunuel/

(25.11.2014)

http://proleksis.lzmk.hr/35594/ (26.11.2014.)

47