From the Iconographic Program of the Church of the Theotokos in Studenica (1568), Niš i Vizantija...

Ni i Vizantija XII 409

Милош Живковић

ИЗ ИКОНОГРАФСКОГ ПРОГРАМА БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У СТУДЕНИЦИ (1568) ПОЈЕДИНАЧНЕ СВЕТИТЕЉСКЕ ПРЕДСТАВЕ У СЕВЕРНОМ

ВЕСТИБИЛУ

Сви истраживачи сложни су у гледишту да je приликом обнове зидног сликарства Богородичине цркве у Студеници (1568) пажљиво поновљен првобитни тематски програм (120809) То начелнo уверење може се најубедљивије аргументовати aко се међу млађим фрескама за предмет темељнијег проматрања одаберу монументалне композиције христолошко-теотоколошке тематике старозаветни призори или сцене из свете хришћанске историје Реч је наиме о представама чија композиционо-иконографска морфологија у великој мери одговара обрасцима византијског сликарства из XII и с почетка XIII века1 С друге

Расправа представља резултат истраживања спроведеног у оквиру пројекта Византолошког института САНУ ndash Традиција иновација и идентитет у византијском свету (бр 177032) ndash који подржава Министарство просвете науке и технолошког развоја Републике Србије За многе драгоцене примедбе дугујем захвалност професорима Миодрагу Марковићу и Драгану Војводићу Такође без труда колегинице Маркe Томић-Ђурић која се несебично ангажовала на прибављању појединих мени недоступних публикација научни апарат овог рада био би неупоредиво сиромашнији

1 Г Бабић О композицији Успења у Богородичиној цркви у Студеници Старинар н с 13-14 (1962-1963) 261-265 С Петковић Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557-1614 Нови Сад 1965 122-124 167-169 М Кашанин В Кораћ Д Тасић М Шакота Студеница Београд 1968 96-102 (Д Тасић) М Кашанин и др Манастир Студеница Београд 1986 137-166 (Б Тодић) Г Бабић В Кораћ С Ћирковић Студеница Београд 1986 154-168 (Г Бабић) З Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници Избор тема и симболика in Студеница и византијска уметност око 1200 године ed В Кораћ Београд 1988 185-192 И М Ђорђевић Програм Богородичине цркве у Студеници и српско средњовековно зидно сликарство in idem Студије српске средњовековне уметности Београд 2008 207-221 К Димитријевић Представа Светих седам ефеских дечака у Богородичиној цркви у Студеници ЗЛУМС 26 (2008) 43-55 Д Павловић Култ и иконографија четрдесеторице севастијских мученика у Србији XIII века Ниш и Византија 7 (2009) 299 Б Тодић Студеница Нови Сад 2011 89-95 Д Павловић О једном особеном моделу распоређивања сцена Великих празника Студеница ndash Градац in Византијски свет на Балкану II ed Б Крсмановић Љ Максимовић Р Радић Београд 2012 442-455

410 Милош Живковић

стране извесно је да су обновитељи сликарства Успенске цркве и њихови саветодавци у појединим случајевима одступили од оригиналног избора светитељских фигурacirc О томе веома речито сведоче представе светитеља чији култ није био заснован у време настанка најстаријег студеничког сликарства као и оних који су живели и посветили се у каснијим времена ndash попут одабраних српских архијереја или новомученика из времена туркократије2 Најзад између две наведене групе у оквиру млађих фресака постоји и велики број појединачних фигура чија се заснованост на првобитним представама не може потврдити или оспорити ни иконографским ни хагиолошким разлозима Овај рад замишљен је као скроман допринос истраживању управо таквих сегмената живописа Богородичине цркве у Студеници Предмет пажње биће недовољно проучене фигуре светитеља у северном вестибилу

Као што је добро познато у највишим зонама и на своду тог простора смештене су сцене Жртве Аврамове Вазнесења пророка Илије Три јеврејска младића у огњеној пећи3 и недавно идентификовани остаци представе Седам спавача из Ефеса (црт 1)4 Гледано с јужне стране западног зида вестибила поворка стојећих фигура започиње представом византијског мисионара и словенског просветитеља светог Кирила Солунског (сл 1)5 Он је приказан као

2 О томе cf нарочито Г Суботић Најстарије представе светог Георгија Кратовца ЗРВИ 32 (1993) 176 181-182 М Марковић Одблесци култа Илариона Мегленског у поствизантијској уметности на Балкану ЗЛУМС 32-33 (2002) 217-218 Б Тодић Српски и балкански светитељи на фрескама XVI века у Студеници in Словенско средњовековно наслеђе edd З Витић Т Јовановић И Шпадијер Београд 2001 653-663 О поновљеним решењима на ктиторској композицији али и о изменама што их је претрпела у току пресликавања cf Б Тодић Ктиторска композиција у наосу Богородичине цркве у Студеници Саопштења 29 (1997) 35-45 И М Ђорђевић Свети Симеон као Нови Јоасаф in idem Студије српске средњовековне уметности 423-435

3 В Р Петковић Манастир Студеница Београд 1924 53 54 idem Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа Београд 1950 318 R HammanndashMac Lean H Hallensleben Die Monumentalmelerei in Serbien und Makedonien von 11 bis zum 14 Jahrhunderts Giessen 1963 plan 10aIII Петковић Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 168 Кашанин и др Манастир Студеница 140 148 (Б Тодић) Бабић Ћирковић Кораћ Студеница 168 сл 119 (Г Бабић) Р Николић Конзерваторски запис о живопису светог Саве у Богородичиној цркви манастира Студенице II део Саопштења 19 (1987) 78 сх 6 (горња зона) Гавриловић Живоис вестибила Богородичине цркве у Студеници 185 сл 2 4 Ђорђевић Програм Богородичине цркве у Студеници 212 Павловић Култ и иконографија четрдесеторице севастијских мученика 299 сл 8

4 Димитријевић Представа Светих седам ефеских дечака5 Р Николић Конзерваторски запис о преосталом живопису светог Саве у

Сл 1 Богородичина црква у Студеници Свети Кирил

Филозоф и неидентификовани свети монах (фото Фондација

Благо)Fig 1 Studenica monastery

Church of the Theotokos St Cyril the Philosopher and an unidentified

saint monk (photo Blago Fund)


човек средњих година са тамном проседом брадом раздвојеном на два прамена у монашком је руху десном руком благосиља а у левој држи развијени свитак Наведена идентификација заснована је на остатку легенде fIumllosœf која редовно прати представе светог Кирила Солунског6 oсим оних најранијих7 На свитку светитеља исписан је текст из III главе његовог житија преузет из Премудрости Соломонових IX 4 sjego rad(i) rhx(y) not g(osdegpode)vyj i pomonotlixdeg se empound not daugravedy mIuml tvouuml not okrpoundugravenouuuml prhnotmpounddrosdegty8 До светог Кирила је још једна фигура монаха (сл 1) Како су сачувани само трагови његовог имена он се не може поуздано препознати9 Ни идентитет двеју монашких фигура које су заузимале преостали део западног зида не може се утврдити будући да су од њих сачувани само незнатни фрагменти10 Са страна нише у северном зиду вестибила испод представе Жртве Аврамове насликане су две фигуре светих архијереја Од представе на западној страни сачуван је само остатак нимба али је на срећу сачувано и име светитеља Када се оно пажљивије прочита постаје извесно да није у питању српски архиепископ Јевстатије I како је повремено помишљано11 већ истоимени старохришћански

Богородичиној цркви манастира Студеница Саопштења 18 (1986) 32 сл 7 idem Конзерваторски запис II 78 сх 6 бр 10 (доња зона) Бабић Ћирковић Кораћ Студеница 168 (Г Бабић) Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 185-186 Ц ГроздановЋирило и Методије у уметности обновљене Пећке патријаршије Косовско-метохијски зборник 1 (1990) 145-146 сл 2 Тодић Српски и балкански светитељи 653 656-657 idem Студеница 91 Једино је В Ј Ђурић Црква Св Петра у Богдашићу и њене фреске Зограф 16 (1985) 32 нап 21 уз известан опрез помишљао да је реч о представи византијског песника Лава Филозофа

6 О том епитету и његовим хагиографским изворима cf Ц Грозданов Портрети на светителите од Македонија од XI-XVIII век Скопје 1983 30-31 С Габелић Прилог познавања живописа цркве Св Николе у Станичењу Зограф 18 (1987) 34 Грозданов Ћирило и Методије у уметности обновљене Пећке патријаршије 147-148 С Кукијарис О представљању светог Кирила Филозофа као епископа Зограф 28 (2000ndash2001) 50 М Поповић С Габелић Б Цветковић Б Поповић Црква Светог Николе у Станичењу Београд 2005 151 нап 638 (С Габелић)

7 На представи у Светој Софији у Охриду његов фрагментарно очуван епитет гласи δηδάσκαλος a у Курбинову δηδάσκαλος Βουλγάρον cf С Радојчић Прилози проучавању најстаријег охридског сликарства ЗРВИ 82 (1964) 368 [= idem Одабрани чланци и студије Београд 1978 118] Грозданов Портрети на светителите од Македонија 24-26 сл 1 црт 1 C Grozdanov D Bardžieva Sur les portraits des person-nages historiques agrave Kurbinovo ЗРВИ 33 (1994) 64-65

8 Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 186 сл 5 Тодић Српски и балкански светитељи 653

9 Николић Конзерваторски запис II сх 6 бр 9 (доња зона) За мишљење да је реч о представи светог Методија Солунског cf infra

10 Николић Конзерваторски запис II сх 6 бр 7-8 (доња зона)11 За такву идентификацију cf Петковић Преглед црквених споменика кроз

повесницу српског народа 318 Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 185 Cf et Николић Конзерваторски запис II 42 који уз запажање да је српски архиепископ bdquoнеобично сигниранldquo доноси готово сасвим произвољно читање evsta(tieuml) arxiepiskpoundpy patriarxy novi Међутим у оквиру схеме са распоредом фресака у прилогу истог рада за светитеља је наведено само bdquoСв Евстатијеldquo [Исто 78 сх 6 бр 6 (доња зона)] В Р Петковић (Манастир Студеница 53) прочитао је само име светитеља и његово архиепископско звање Слично у легенди плана који су објавили HammanndashMac Lean Hallensleben Die Monumentalmelerei in Serbien und Make-donien plan 10aII nr6 наводи се само bdquoархиепископ Евстатијеldquo


архијереј ndash Јевстатије архиепископ Антиохије eordmsdegtatIumle arxIumlep(i)sk(pound)py antiœxisdegkyj12 Пандан његовом уништеном попрсју је боље очуван светачки лик То је архијереј високог чела седе зашиљене браде одевен у фелон и омофор (сл 2) Већ је претпостављено да је реч о представи светог Григорија Паламе13 Пажљивије читање делимично сачуване легенде чини се потврђује такву идентификацију На источној страни натписа супротно од bdquos(ve)tyji grigorIumle paldquoldquo уочавају се трагови слова bdquolldquo па се натпис може разрешити и реконструисати као bdquos(ve)tyji grigorIumle palltamagtbdquo14 На источном зиду вестибила са страна нише у средишту смештене су две представе архијереја у пуној фигури Лик светитеља на северној страни није сачуван па је извесно само да је био одевен у полиставрион а архијерејска фигура на супротној страни у најбољем је стању од свих претходно поменутих (сл 3) Ту је насликан проћелави епископ проседе браде раздељене на два увијена прамена Одевен је у стихар са надбедреником полиставрион и омофор левом руком придржава књигу на коју показује подигнутом десницом Тај фронталнo постављени архијереј је цариградски патријарх Прокло15 lts(ve)tyjgti prokdegltlygt patdegrjarx(y)

12 Светитеља су исправно препознали Ђурић Црква Св Петра у Богдашићу 32 нап 21 Кашанин и др Манастир Студеница 140 (Б Тодић) Димитријевић Представа Светих седам ефеских младића 53 нап 48

13 Ђурић Црква Св Петра у Богдашићу 32 нап 1 Бабић Ћирковић Кораћ Студеница 168 (Г Бабић) Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 185 Николић Конзерваторски запис II 78 сх 6 бр 5 (доња зона) Димитријевић Представа Светих седам ефеских младића 53 нап 48

14 Cf Кашанин и др Манастир Студеница 140 (Б Тодић) где се износи претпоставка да је реч о bdquoпатријарху Григоријуldquo Такву идентификацију не би требало дефинитивно искључити али је она ипак мање вероватна Наиме тешко је прихватљиво да је на десној страни легенде сачуван остатак слова bdquotldquo а не слова bdquolldquo ndash сликари из 1568 године исписивали су слово bdquotldquo на другачији начин

15 Његову представу препознали су Петковић Манастир Студеница 53 idem Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа 318 HammanndashMac Lean Hal-

Црт 1 Богородичина црква у Студеници фреске северног вестибила (цртеж Д Нагорни документација Народног музеја у Београду)

Draw 1 Studenica monastery Church of the Theotokos paintings in the north vestibule (drawing D Nagorni documentation of the National museum in Belgrade)


kondegstandegtina grad(a)16 На средини доње половине источног зида северног студеничког вестибила смештена је ниша украшена представом Христа на престолу17 На отвореној књизи коју Господ придржава левом руком је текст из Јеванђеља по Јовану (15 17)18 sie zaponotvhdauuml vam not da luumlbite not drpoundgy not drpoundga ionotogodapoz19 Коначно на јужној страни лука вестибила насликан је свети мелод Козма Мајумски20 одевен у монашку одећу и турбан и означен као s(ve)tyji kozdegma not tvordegcy21 На свитку што га песник држи у левој руци исписано је devyj i œnottdegrokovinotch sy marinotaumlmy proroqinotchuuml phs(e)ny not isdegxodnuuuml 22 У темену лука је

lensleben Die Monumentalmelerei in Serbien und Makedonien plan 10aII nr 2 Петковић Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 168 Ђурић Црква Св Петра у Богдашићу 32 нап 21 Кашанин и др Манастир Студеница 140 (Б Тодић) Бабић Кораћ Ћирковић Студеница 157 (Г Бабић) Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 185 191 нап 36 Николић Конзерваторски запис II сх 6 бр 2 (доња зона) Димитријевић Представа Светих седам ефеских младића 53 нап 48

16 Петковић Манастир Студеница 53 (с неким незнатним грешкама у читању натписа)

17 Ibid 53 Петковић Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 168 Николић Конзерваторски запис II сх 6 бр 3 (доња зона) Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 185 Димитријевић Представа Светих седам ефеских младића 53 нап 48

18 Већи део тог натписа објавио је још Петковић Манастир Студеница 53 а идентификовала га је Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 185

19 Последњу реч натписа није било могуће растумачити будући да не одговара тексту Јеванђеља

20 Петковић Манастир Студеница 52 idem Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа 318 HammanndashMac Lean Hallensleben Die Monumen-talmelerei in Serbien und Makedonien plan 10aII nr 11 Петковић Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 168 Ђурић Црква Св Петра у Богдашићу 32 нап 21 Кашанин и др Манастир Студеница 140 (Б Тодић) Николић Конзерваторски запис II сх 6 бр 11 (доња зона) Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 185 (погрешно bdquoсмештаrdquo његову представу у јужни вестибил) G Babić Les moines-poegravetes dans lrsquoeacuteglise de la Megravere de Dieu agrave Studenica in Студеница и византијска уметност око 1200 године 207 Димитријевић Представа Светих седам ефеских младића у Богородичиној цркви у Студеници 53 нап 48

21 Николић Конзерваторски запис II сх 6 бр 11 (доња зона) Cf et Петковић Манастир Студеница 52 који је епитет реконструисао као (quumldo)tvordegcy што се не може прихватити Као bdquoтворацldquo свети Козма Мајумски је означен рецимо у Краљевој цркви у Студеници cf Г Бабић Краљева црква у Студеници Београд 1987 166

22 Тропар прве песме другог канона на празник Успења Богородице cf М

Сл 2 Богородичина црква у Студеници Свети Григорије Палама () [фото Фондација Благо]

Fig 2 Studenica monastery Church of the Theotokos St Gregory Palamas () [photo Blago Fund]


попрсје светог Аврамија у клипеусу23 s(ve)tyji avdegramIumle 24 a на северној страни је фигура мученика Лупа25 s(ve)tyji loupdegpy 26

Како је већ поменуто извесно је да су сликари

студеничког вестибила из 1568 године поновили првобитни програм и иконографију сцена у вишим зонама и на своду27 Међутим пажљивије треба испитати могућност да је приликом обнове поштован и првобитни избор појединачних светитељских представа28 Истина не треба сумњати да се фигура Козме Мајумског на истом месту на којем је данас налазила и првобитно будући да тог светитеља нема у јужном вестибилу где су представљени остали свети мелоди29 а сасвим је вероватно да су поновљене

Скабалланович Христианские праздники VI Kиев 1916 39 Cf et Кашанин и др Манастир Студеница 148 (Б Тодић)

23 Петковић Манастир Студеница 53 Петковић Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 168 Димитријевић Представа Светих седам ефеских младића 53 нап 48 То је највероватније малоазијски анахорета из III-IV века (Bibliotheca ha-giographica graeca I ed F Halkin Bruxelles 1957 4 S Tomeković Les saints ermites et moines dans la peinture murale byzantine Paris 2011 49 229) а не свети Аврамије Смоленски како помишља Николић Конзерваторски запис II сх 6 бр 5 (горња зона)

24 Петковић Манастир Студеница 53 25 Ibid 52 idem Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа

318 HammanndashMac Lean H Hallensleben Die Monumentalmelerei in Serbien und Make-donien plan 10aII br 1 Петковић Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 168 Кашанин и др Манастир Студеница 140 (Б Тодић) Николић Конзерваторски запис II сх 6 бр 1 (горња зона) Димитријевић Представа Светих седам ефеских младића 53 нап 48

26 Петковић Манастир Студеница 52 27 Такво уверење деле истраживачи чији су радови наведени у нап1 28 Различита мишљења о том проблему биће навођена у одговарајућим деловима

даљег текста29 О тим студеничким химнографима в Babić Les moines-poegravetes dans lrsquoeacuteglise de la

Megravere de Dieu agrave Studenica 205-216 Tomeković Les saints ermites et moines 270 У једном од њих недавно је по остацима натписа препознат свети Роман cf Б Тодић Ново тумачење програма и распореда фресака у Милешеви in На траговима Војислава Ј Ђурића ed Д Медаковић Ц Грозданов Београд 2011 62 нап 44 Ипак натпис на свитку светог Козме вероватно није поновио првобитни Текст поменутог тропара на Успење Богородице исписиван је на свитку тог мелода у српском сликарству после обнове Пећке патријаршије О томе рецимо сведоче представе Козме Мајумског из опуса Георгија Митрофановића ndash на икони Богородице из манастира Мораче и на фресци у манастиру Завали cf З Кајмаковић Георгије Митрофановић Сарајево 1977 90 160 287 сл 86 169 (без идентификације текста) Насупрот томе у византијском и српском средњовековном сликарству на свитку Козме Мајумског исписиван је текст другачијег садржаја cf Ф Баришић Грчки натписи на монументалном живопису

Сл 3 Богородичина црква у Студеници Свети Прокло Цариградски (фото Фондација Благо)Fig 3 Studenica monastery Church of the Theotokos St Proclus of Constantinople (photo Blago Fund)


представа Христа на престолу и ликови светих Аврамија и Лупа30 С друге стране поменуте фигуре архијереја и монаха захтевају детаљније разматрање То се посебно односи на сачуване представе светих епископа будући да њихова појава изван олтара није сасвим уобичајена Разматрање тих архијерејских представа из северног вестибила деликатно је и због тога што се неколико фигура других представника тог светитељског реда што су 1568 насликани у Студеници засигурно нису налазили на првобитном слоју31 Из извесних практичних разлога расправу о поменутој проблематици треба започети од представе светог Григорија Паламе на источној половини северног зида

Како је тај предводних исихастичког покрета живео више од века након осликавања Студенице сасвим је јасно да је његова фигура у тој цркви насликана први пут тек 1568 Међутим чини се да управо Паламин лик раније посматран као доказ значајнијих измена сликаног програма вестибила приликом обнове32 наводи на закључак да су на најстаријем слоју источног и западног зида и првобитно биле насликане представе светих архијереја Наиме фигуру светог Григорија Паламе чини доста загонетном то што светитељ није насликан онако како је уобичајено Иако је лик тог светог солунског архиепископа доста оштећен поуздано се закључује да је он у Студеници представљен као проћелав старац седе косе и седе зашиљене браде То је сасвим у супротности са његовим уобичајеним изгледом човека средњих година са тамном брадом у два прамена са тек неколико седих длака33 Осим те типополошке необичности студенички лик светог

ЗРВИ 10 (1967) 55-56 S Boyd The Church of the Panagia Amasgou Monagri Cyprus and Its Wallpaintings DOP 28 (1974) 314 V Milanović The Tree of Jesse in the Byzantine Mural Painting of the Thirteenth and Fourteenth Centuries Зограф 20 (1989) 58 n 51 Б Тодић Старо Нагоричино Београд 1993 87 црт 19 The Ossuary of the Bačkovo Mon-astery ed E Bakalova Plovdiv 2003 69

30 И натпис на Христовој књизи вероватно је измењен приликом обнове cf infra31 Реч је о представама српског архиепископа Арсенија српског патријарха

Јефрема као и представи мегленског епископа Илариона cf infra32 Ђурић Црква Св Петра у Богдашићу 32 нап 21 (bdquoПрисуство Григорија

Паламе достојанственика солунске цркве из XIV века највише указује на измену првобитног програма у вестибилу приликом обнове живописа у XVI векуldquo)

33 Cf рецимо ликове светог Григорија Паламе у параклису Светих Врача у Ватопеду (до 1371) [Ιερά Μεγίστη Μονή Βατοπαιδίου Παράδοση ιστορία τέχνη τομοσ Ά Άγιον Όρος 1996 280 είκ 71 74] католикону манастира Влатадона у Солуну из око 1360-1380 (Ch Mavropoulou-Tsioumi Vlatadon Monastery Thessaloniki 1985 32 pl 18) и на икони из Историјског музеја у Москви с краја XIV века где је изузетно приказан са тонзуром (Lrsquoart byzantine dans le museacutees de lrsquoUnion Sovieacutetique Leacuteningrad 1977 cat no 319 Г Попов Икона Григория Паламы из ГМИИ и живопись Фессалоник поздневизантийского периода in Искусство западной Европы и Византии Москва 1978 262-275) Cf и поствизантијске представе у Служби архијереја у Ставроникити (M Hadzidakēs Ο Κρητικός ζωγράφος Θεοφάνης Οι τοιχογραφίες της Ιερας Μονής Σταυρονικήτα Συγγραφείς Agion Oros 1986 48 59 είκ 75 210) католикону Дионисијата (Ιερά Μονή Αγίου Διονυσίου `Αγιον `Ορος Οι τοιχογραφίες του Καθολικού Αthēna 2003 πίν 203) и трпезарији истог манастира (N Toutos G Fousteris Ευρετήριον της Μνημειακής Ζωγραφικής του Αγίου Όρους 10ος - 17ος Αιώνας Athēna 2010 268 бр 177 сл на стр 269) где је светитељ приказан


Григорија Паламе намеће пред посматрача и друге проблеме Пре свега ту представу веома је тешко позиционирати у контекст сликаних програма обновљене Српске патријаршије Не само да иста група сликара поменутог светитеља није уврстила у менолог припрате Пећке патријаршије који су осликали три године раније34 већ би студенички пример бар судећи по објављеној грађи заправо био једина српска представа светог Григорија Паламе изван Свете Горе пре XIX века35 Наведене појединости могле би да упућују на могућност да представу тог светитеља обновитељи студеничких фресака нису насликали зато што је то била њихова стварна намера већ је то на неки начин bdquoсугерисалаldquo првобитна представа са слоја из 120809 Једном речи чини се веома вероватним да је на месту Григорија Паламе била насликана фигура неког другог архијереја по имену Григорије36 Будући да су у најстаријем студеничком сликарству на северном зиду проскомидије насликани свети Григорије из Назијанса Григорије Чудотворац и Григорије Ниски а у Служби архијереја у апсиди и свети Григорије Богослов 37 у северном вестибилу могли су бити приказани само свети Григорије епископ Велике Јерменије свети Григорије Акрагантски и свети Григорије папа римски38

као монах Истина у приручнику Дионисија из Фурне и Ерминији породице Зографски препоручује се да се свети Григорије Палама слика као сед (М Медић Стари сликарски приручници II Београд 2002 541 III Београд 2005 394395)

34 П Мијовић Менолог Историјско-уметничка истраживања Београд 1973 361-376 За датовање сликарства пећке припрате у 1565 годину cf С Петковић О фрескама XVI века из припрате Пећке патријаршије и њиховим сликарима Саопштења 16 (1984) 57-65

35 Осим у ватопедском параклису Светих Врача задужбини деспота Јована Угљеше Свети Григорије Палама насликан је у хиландарским црквама светог Николе (1667) Светог Димитрија (1779) и Светог Саве Српског (1779) cf С Петковић Црква Светог Николе у Хиландару Хиландарски зборник 8 (1991) 134 140 З Ракић Цркве Светог Димитрија и Светог Саве Српског у Хиландару Нови Сад 2008 24 31 48 71 сл 21 95 Cf et Љ Шево Српско зидно сликарство 18 вијека у византијској традицији Бања Лука 2010 122 286 288 300 305 За представе у олтару испоснице Светог Саве Освећеног у Кареји (1790-1798) и у спољној припрати Хиландара (1803) cf В Џамић Зидно сликарство у испосници Светог Саве Освећеног у Кареји Саопштења 37-38 (2005-2006) 134 idem Зидне слике с почетка XIX века у хиландарском саборном храму Саопштења 44 (2012) 193

36 Веома је за наше истраживање занимљиво да је и у Светој Софији у Охриду поред светог Евстатија Антиохијског насликан неки од светих Григорија Према читању Светозара Радојчића од имена светитеља сачувана су само почетна слова bdquoГРldquo а од епитета завршетак bdquoТРОПОСldquo cf Радојчић Прилози за историју најстаријег охридског сликарства 369

37 Бабић Кораћ Ћирковић Студеница 65 (Г Бабић) Радомир Николић без иоле озбиљнијих аргумената у двојици епископа здесна препознаје светог Петра Чудотворца и светог Наума Охридског cf Николић Конзерваторски запис II 64 77 сх 3 бр 12-13 сл 26 Натпис крај архијереја у којем аутор препознаје охридског светитеља недвосмислено сведочи да је реч о светом Григорију Ниском cf Петковић Манастир Студеница 54

38 Иако превише залази у раван домишљања нарочито је привлачна


Да ли се лик светог Јевстатија епископа Антиохије учесника Првог васељенског сабора и борца против аријанске јереси39 на истом месту налазио и првобитно на слоју из 120809 године Из неколико разлога на постављено питање може се одговорити потврдно премда се одмах треба признати то не може доказати у потпуности Најпре ваља приметити да свети Јевстатије Антиохијски изузимајући менолошке представе попут оне у пећкој припрати40 ndash а које свакако не могу бити адекватни компаративни примери за разматрање појаве једног светачког лика у зони стојећих фигура ndash није приказан ни у једној српској цркви осликаној после обнове

претпоставка да је на месту лика светог Григорија Паламе 120809 био насликан свети Григорије Римски Иако је крај лика тог архијереја у православним храмовима најчешће исписиван епитет bdquoДвојесловldquo изведен из наслова хагиографског дела за чијег је аутора сматран (Дијалози) [cf Lexikon der christlichen ikonographie VI ed W Braunfels Rom-Freiburg-Basel-Wien 1974 cols 432-441 A K(azhdan) Gregory I the Great idem editor in chief Oxford Dictionary of Byzantium I New York-Oxford 1991 875-876] није био редак случај да је он означен и као папа римски Tако је рецимо у апсиди ђаконикона Свете Софије у Охриду свети Григорије сигниран као bdquoпапа римски Дијалогldquo [Радојчић Прилог проучавању најстаријег охридског сликарства 367 O представама римских папа у охридској катедрали cf B Todić Repreacutesentations de papes romains dans lrsquoeglise Sainte-sophie drsquoOhrid Contribution agrave lrsquoideacuteologie de lrsquoarcheveacutecheacute drsquoOhrid ΔΧΑΕ 429 (2008) 105-117 idem Архиепископ Лав ndash творац иконографског програма фресака у Светој Софији у Охриду in Византијски свет на Балкану I 130-134] Потребу сликара да обнављајући студенички живопис међу архијерејима прикажу и светог Григорија Паламу иако им нису биле познате ни основне bdquoпортретскеldquo одлике његовог лика могла је да наметне околност да је од натписа крај лика архијереја чијој су обнови приступали био очуван само део сигнатуре bdquos(ve)tQi grigorJe paldquo То би дакле значило да сликари из 1568 заправо нису ни насликали светог Григорија Паламу већ су само исписали његово име крај попрсја светитеља чију су физиономију поновили сматрајући на основу остатка натписа да је реч о знаменитом предводнику исихаста Разуме се наведено објашњење остаје само непроверљива претпоставка али тешко је другачије разумети сликање светог Григорија Паламе на новом слоју студеничког живописа ndash сасвим мимо обичаја времена и у одсуству знања о физичком изгледу тог славног светитеља Цркве Да су приликом поновног осликавања српских храмова у XVI веку узимани у обзир чак и остаци натписа те да је то могло да наведе обновитеље да насликају светитеље који првобитно засигурно нису били представљени сведочи један занимљив пример из проскомидије Мораче cf infra

39 О том светитељу cf нпр R V Sellers Eustathius of Antioch and His Place in the Early History of Christian Doctrine Cambridge 1928 Bibliotheca hagiographica graeca I 201-202 D S Wallace-Hadrill Christian Antioch A Study of Early Christian Thought in the East Cambridge 1982 31-32 et passim A K(azhdan) B B(aldwin) T E G(regory) Eustathios of Antioch in ODB II 753 R W Burgess The Date of the Deposition of Eu-stathius of Antioch Journal of Theological Studies 511 (2000) 150-160 E N Doundolakēs Ο Άγιος Ευστάθιος Αντιοχείας ο ομολογητής Thessalonikē 2006 (непубликована докторска дисертација одбрањена на Универзитету у Солуну) Православная енциклопедия Под редакцией Патриарха Московского и всея Руси Алексия II том XVII Москва 2008 286-293 (са обимном библиографијом) Г Флоровски Источни оци IV века Манастир Хиландар 2009 194-196

40 Мијовић Менолог 372 где је име светитеља прочитано као evystatIumle Оно међутим гласи evystratIumle Oсим у пећком свети Јевстатије Антиохијски насликан је и у календару у цркви Светог Николе у Пелинову из 1718 године (Ibid 385)


Пећке патријаршије41 С друге стране на могућност да је представа светог Јевстатија била уврштена у првобитни студенички иконографски програм упућује најпре то што су његове византијске представе нешто бројније Чак би извесна писана сведочанства могла да наведу на закључак о приличној важности ликовних представа тог светитеља за постиконоборачку епоху У том смислу веома је индикативан податак да се у опису физичког изгледа једанаесторице одабраних светих архијереја делу Улпија (Елпија) Римског написаном између 850 и 950 године међу њих убраја и свети Јевстатије Антиохијски42 Својеврсни визуелни одјек наведеног списа представља минијатура у париском илустрованом флоригелијуму познатом под називом Sacra Paralella (Paris Bibliothegraveque nationale de France gr 923 IX век) где је на fol 346r Јевстатије Антиохијски насликан заједно са другим угледним светим епископима Климентом Александријским Григоријем bdquoБогословомldquo и Јованом Златоустим43 Ипак у каснијој уметности веома су ретке представе антиохијског архијереја о коме је реч Тако представе светог Јевстатија између осталих споменика нема међу мозаичким фигурама многопоштованих архијереја у тимпанонима поткуполног простора Свете Софије у Цариграду44 нити је на зидовима светитељским ликовима богатих кападокијских цркава препозната фреска са ликом тог епископа45 У средњовизантијским рукописима представа

41 Тачније речено у поменутом периоду настале су две представе Јевстатија Антиохијског али су оне највероватније поновиле првобитни живопис cf infra Овом приликом нема простора за разматрање представа тог светог архијереја у храмовима других помесних цркава у поствизантијском раздобљу Ваља међутим поменути да су његове представе сасвим ретко сликане у светогорским црквама ndash само у менологу манастира Велике Лавре и у Кутлумушу (Toutos Fousteris Ευρετήριον της Μνημειακής Ζωγραφικής του Αγίου Όρους 92 302) Веома је индикативно и да се у приручнику Дионисија из Фурне свети Јевстатије Антиохијски не помиње појединачно већ само као један од учесника Првог васељенског сабора cf нап 59 infra За ретке руске примере v нпр представу светог архијереја по имену Јевстатије у уништеној цркви Светог Николе у Гостинопољском манастиру код Новгорода с краја XV века (Л И Лифшиц Монументальная живопись Новгорода XIV-XV веков Москва 1987 521) и менолошку икону с краја XVI века (Ikonen-museum Recklinghausen 1981 166 cat no 272-273 abb 74-76 Православная енциклопедия XVII 293)

42 Његов лик описан је на следећи начин bdquoВисок мршав човек са дугачким лицем строгог погледа високих зализака танких правилних обрва дугачког врата образа прекривених црном брадом средње дужине са неколико седих длакаldquo [`Εκ τών Ελπίου τοDagger Ρωμαίου ed M Hadzidakēs Επετηρίς Εταιρείας Βυζαντινωόν Σπουδών 14 (1938) 414 C Mango Art of the Byzantine Empire Sources and Documents Englewood Cliffs 1972 215] Cf et Ch Walter Art and Ritual of the Byzantine Church London 1982 106-107 J Lowden Illuminated Prophet Books A Study of Byzantine Manuscripts of the Major and Minor Prophets University Park Pennsylvania 1988 51-55 F Winkelmann Uumlber die koumlrperlichen Merkmale der gottbeseelten Vaumlter in Festt und Alltag in Byzanz edd G Prinzing D Simon Muumlnchen 1990 107-127 A C(utler) A K(azhdan) Oulpios in ODB III 1544

43 К Weitzmann Miniatures of the Sacra Parallela Princeton 1979 fig 632 44 C Mango Materials for the Study of the Mosaics of Saint Sophia at Istanbul Wa-

shington 1962 48-57 C Mango E J Hawkins Mosaics of Saint Sophia in Istanbul Church Fathers in the North Tympanium DOP 19 (1965) 3-41

45 C Jolivet-Leacutevy Les eacuteglises byzantines de Cappadoce Le programme iconographi-que de lrsquoabside et de ses abords Paris 1991


светог Јевстатија из Антиохије постоји још само у менологу из Државног историјског музеја у Москви (ГИМ Син греч 183 103r сл 4)46 у иконопису једино на синајском хексаптиху са менологом за фебруар47 а у монументалном сликарству тога времена изгледа само у цркви Свете Софије у Охриду48 И представе светог Јевстатија из XIII века сасвим су ретке49 да би тек касније почетком XIV века постале нешто бројније Ликови тог антиохијског епископа препознају се међу архијерејским попрсјима у олтарима српских цркава из времена краља Милутина50 и појединих савремених византијских храмова51 а понека представа може се запазити и у млађим споменицима попут Дечана52 Раванице53 или

46 Д К Тренев Н Д Попов Миниатюры греческого менология XI в 183 Московской Синодальной библиотеки Москва 1911 7 таб V21 Минијатура са ликом светог Јевстатија Антиохијског постоји и у грузијском илустрованом менологу из XV века који се чува у Руској државној библиотеци у Санкт Петерсбургу (РНБ разнояз ОI58) cf Л М Евсеева Афонская книга образцов XV в О методе работы и моделях средневековного художника Москва 1998 308 159

47 G Galavaris An eleventh century hexaptych of the Saint Catherinersquos monastery at Mount Sinai Venice-Athens 2009 87 pl 8

48 Реч је о попрсној представи на јужном зиду ђаконикона cf Радојчић Прилози проучавању најстаријег охридског сликарства 369 HammanndashMac Lean Hallensleben Die Monumentalmelerei in Serbien und Makedonien plan 1 br 73

49 Познате су нам само две ndash минијатура у оксфордском сиријском рукопису из 1238 године (Bodleian library Dawkins 58 fol 39r) [J Leroy Les manuscrits syriaques agrave peintures conserveacutes dans les bibliothegraveques drsquoEurope et drsquoOrient Paris 1964 338-339 pl 1444] и фреска са ликом архијереја по имену Јевстатије у ђаконикону цркве Светог Николе у близини Монемвасије чији се живопис датује у XIII век [N Drandakēs Οι τοιχογραφίες του Αγίου Νικολάου στον Άγιο Νικόλαο Μονεμβασίας ΔΧΑΕ 9 (1977-1979) 40-41 είκ 2 бр 49]

50 Реч је о представама у Грачаници Старом Нагоричину на пресликаном слоју хиландарског католикона и у цркви Светог Николе Орфаноса у Солуну cf П Миљковиќ-Пепек Делото на зографите Михаил и Еутихиј Скопје 1967 таб CXXX А Tzitouridou Ο ζωγραφικός διάκοσμος του Αγίου Νικολάου Ορφανού στη Θεσσαλονίκη Thessalonikē 1986 53 πίν 7 Б Тодић Грачаница Сликарство Београд-Приштина 1988 80 idem Старо Нагоричино 71 73 W Taylor Hostetter Jr In the heart of Hilandar An interactive presentation of the frescoes in the main church of the Hilandar monastery on Mt Athos Beograd 1998 (CD-ROM) Toutos Fusteris Ευρετήριον της Μνημειακής Ζωγρα-φικής του Αγίου Όρους 181 σχ 513 182 бр 144 Б Тодић Српско сликарство у доба краља Милутина Београд 1998 321 348 352

51 А Цитуриду Зидно сликарство Светог Пантелејмона у Солуну Зограф 6 (1975) 17 сл 5

52 В Р Петковић Ђ Бошковић Манастир Дечани II Београд 1941 таб CLX-VI2 Дечанске фреске Распоред и натписи in Зидно сликарство манастира Дечана Грађа и студије ed В Ј Ђурић Београд 1995 20 црт Ia бр 67 Б В Поповић Распоред живописа у олтарском простору in ibid 87 (име светитеља не прати топографска одредница)

53 Трећи свети архијереј на јужној страни зоне медаљона изнад Службе архијереја у Раваници је означен као свети Јевстатије cf Б Живковић Раваница Цртежи фресака Београд 1990 16 19 M Беловић Раваница Историја и сликарство Београд 1999 72 108 174 сл LI С Радојчић Старо српско сликарство Нови Сад 20102 сл 157 T Starodubcev Srpsko zidno slikarstvo u doba Lazarevića i Brankovića (1375-1459)


појединих остварења примењене уметности54 Утисак о малобројности средњовековних представа једног од најзначајнијих епископа тако угледне катедре каква је била антиохијска55 само у извесној мери ублажава чињеница да је Јевстатије Антиохијски сликан у менолозима56 и у оквиру сцене Првог васељенског сабора57

Из наведеног произлази да су малобројне српске представе Јевстатија Антиохијског настале пре пада српских земаља под турску власт Због тога се у приличној мери увећава простор за претпоставку да је тај светитељ могао бити насликан и у најстаријем студеничком сликарству Осим набројаних на такву помисао могле би да наводе још неке околности У том смислу велику важност има већ поменути податак да је свети Јевстатије Антиохијски насликан у олтару Свете Софије у Охриду катедралој цркви архиепископије у оквиру чије се јурисдикције Студеница налазила у тренутку живописања Када се у обзир узме одавно

Beograd 2007 (nepublikovana doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu) CCCXCIII

54 Јевстатије Антиохијски приказан је на стеатитском двостраном привеску са представама четредесторице светитеља датованом у крај XIV или почетак XV века пореклом из Цариграда или са Свете Горе cf Early Christian and Byzantine Art ed R Temple Temple Gallery London 1990 59 cat no 14

55 Треба ипак замислити могућност да је ликова светог Јевстатија Антиохијског у византијским храмовима могло бити више него што их је сачувано Не треба заборавити да у многим споменицима бројни свети епископи нису идентификовани При томе треба посебно поменути Студеници географски и хронолошки релативно блиске цркве у византијској Македонији Најмања непознаница јесте број и идентитет светих архијереја у Нерзима где нису препозната само двојица у проскомидији (I Sinkević The Church of St Panteleimon at Nerezi Architecture Programme Patronage Wiesbaden 2000 44-45 fig 28) али је у другим случајевима број прилично велики Тако су рецимо уништене или до непрепознатљивости оштећене фигуре чак десет архијереја у олтарској апсиди и најмање шесторице из ђаконикона западне цркве у Водочи али и њих још десетак у беми и ђаконикону средње цркве [П Миљковиќ-Пепек Водоча Скопје 1975 сх I бр 3-4 сх V бр 40-42 сх VI бр 1-2 5-6 12 сх X бр 50 Недавно је у сликарство Водоче убројан фрагмент фреске из музеја у Струмици на којем је препозната представа светог Игњатија Новог cf idem Два непознати фрагмента на фреска од водочката црква Зборник Средновековна уметност 3 (2001) 34-48] Слично најмање дванаест светих архијереја из олтара цркве Светог Јована Богослова (Канео) у Охриду није могло бити идентификовано у недостатку одговарајућих натписа cf П Миљковиќ-Пепек Црквата Св Јован Богослов ndash Канео во Охрид (по конзерваторските работи на архитектурата и живописот) Културно наследство 3 (1967) 16 17 црт 3-4 Са сличним непремостивим проблемом суочени су и истраживачи појединих српских задужбина из XIV века Чак 19 светих епископа из проскомидије и ђаконикона Богородичине цркве у Матеичу остали су непрепознати cf Е Димитрова Манастир Матејче Скопје 2002 300-301 302-303

56 Мијовић Менолог 313 339 357 372 385 Тодић Грачаница 104 С Кесић-Ристић Д Војводић Менолог in Зидно сликарство манастира Дечана 399 411 М Глигоријевић-Максимовић Сликани календар у Трескавцу и стихови Христофора Митиленског Зограф 8 (1977) 48 сл 2 eadem Сликарство XIV века у манастиру Трескавцу ЗРВИ 42 (2005) 99

57 Ch Walter Lrsquoiconographie des conciles dans la tradition byzantine Paris 1970 87 273 Дечанске фреске Распоред и натписи 38 Сликање Јевстатија Антиохијског у оквиру представа Првог васељенског сабора препоручује и сликарски приручник Дионисија из Фурне cf Медић Стари сликарски приручници III 434435


уочен значај охридских светитељских култова односно тамошњих програмских и иконографских образаца за уобличавање сликаног програма Богородичине цркве у Студеници58 онда се озбиљно мора помислити на могућност да је у задужбину Симеона Немање у доба архимандрита Саве са охридских иконографских источника доспела и представа светог Јевстатија Антиохијског59

Разуме се веровање у постојање представе Јевстатија Антиохијског на првобитном слоју студеничког живописа ипак се не може заснивати само на сведочанству у виду његовог лика у олтарима монументалног охридског храма и цркава краља Милутина Наведена претпоставка међутим добија на снази ако се у расправу уведу још две српске представе светог Јевстатија Антиохијског Постоји наиме могућност да је тај светитељ био приказан и на првобитном слоју живописа Успенске цркве манастира Мораче На то упућују два његова лика насликана у два наврата приликом обнове сликарства насталог око 1260 На источном крају северног зида проскомидије коју је поп Страхиња из Будимља осликао убрзо после 1616 године смештена је између осталих представа светих архијереја стојећа фигура светог Јевстатија архиепископа антиохијског60 Иако се као и у студеничком случају поуздано не може одгонетнути да ли поменута фреска

58 За ову прилику треба нарочито поменути фигуру светог Ахилија која је у Студеници представљена на тако истакнутом месту као што је јужна страна потрбушја bdquoтријумфалног лукаldquo дакле поред саме олтарске преграде [Николић Конзерваторски запис II 60 сх 2 бр 8 Грозданов Портрети на светителите од Македонија 150-151 сл 44 idem Ахил Лариски во византискиот и поствизантискиот живописот Зборник Средновековна уметност 3 (2001) 18-19] као и представу Четрдесеторице севастијских мученика на своду јужног вестибила О тим студеничким представама и њиховом охридском пореклу cf Д Војводић Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу Београд 2005 162 idem О живопису Беле цркве каранске и сувременом сликарству Рашке Зограф 31 (2006-2007) 139 Павловић Култ и иконографија четрдесеторице севастијских мученика 297-298

59 Таква помисао постаје још привлачнија када се зна да је програм охридске катедрале могао да има значај својеврсног узора и за друге сегменте иконографског програма северног студеничког вестибила Наиме у том простору је судећи по слоју из 1568 године била насликана и представа Седам спавача из Ефеса настала можда баш по узору на исту представу из на нартекса охридског храма cf Димитријевић Представа Светих седам ефеских дечака са одговарајућом литературом

60 С Петковић Морача Манастир Морача 20022 257 црт 17

Сл 4 Москва Државни историјски

музеј Син греч 183 fol 103r свети Јевстатије

АнтиохијскиFig 4 Moscow State Historical

Museum Sin grech 183 fol 103r St

Eusthatius of Antioch


понавља првобитну исто тако нема озбиљнијих разлога да се сумња у такву могућност утолико више што су се на првобитном слоју морачке проскомидије свакако морале налазити представе светих архијереја61 Антиохијски архиепископ Јевстатије насликан је и у параклису Светог Стефана у Морачи у виду порсја на источном зиду (сл 5)62 Тај анекс је 1642 године осликао сликар Јован поштујући изгледа основну замисао затеченог сликаног програма63 Међутим будући

да има доста разлога за тврдњу да је избор светитеља на новом слоју једним делом свакако био заслуга зографа-обновитеља и његових саветодаваца64

61 Извесно је да је програм морачке проскомидије претпео знатније измене на своду и у највишим зонама Ту је поп Страхиња насликао представе Премудрости са даровима Светог духа и илустрацију тропара bdquoУ гробу телесноldquo Прва фреска иконографски одговара поствизантијским примерима а поменути тропар сасвим сигурно није био представљен првобитно Cf Ibid 72 256-259 црт 17-19 И М Ђорђевић Дарови Светог Духа у проскомидији Богородичинe црквe у Морачи in Манастир Морача edd Б Тодић Д Поповић Београд 2006 195-211 М Марковић Прилог проучавању утицаја канона Велике суботе на иконографију средњовековног сликарства ЗРВИ 37 (1998) 178-179 Када је реч о представама архијереја теже је утврдити који су међу њима били насликани на најстаријем слоју Међутим једна иконографски сасвим особена представа из морачке проскомидије сведочи колико је затечени програм поштован приликом обнове У апсиди су приказани како служе проскомидију свети Арсеније Српски и сасвим неочекивано свети Вавила Чини се сасвим прихватљивим тумачење Сретана Петковића да је избор светог Вавиле објашњив једино могућношћу да је на оштећеном првобитном сликарству свети Арсеније био приказан како служи са светим Савом Српским ndash као у проскомидији Светих Апостола у Пећи ndash али да је од имена првог српског архиепископа у тренутку обнове била видљива само последња два слова што је навело попа Страхињу или његове саветодавце јеромонахе Герасима и Луку да за саслужитеља светог Арсенија одаберу светог Вавилу (Петковић Морача 71-72 нап 310 258 црт 18) Ипак постоје озбиљни разлози за тврдњу да су бар неки архијереји насликани први пут приликом обнове сликарства проскомидије Тако је међу њима представљен и цариградски патријарх Јосиф (1266-1275 1282-1283) cf Б Тодић Српски архиепископи на фрескама XVII века у Морачи Ко су и зашто су представљени in Манастир Морача 99 Примећено је да је за избор архијереја коришћен синаксар јер се већина њих слави 30 септембра и 30 јуна (Петковић Морача 133 нап 307 Тодић Српски архиепископи 97) Ваља међутим приметити да свети Јевстатије Антиохијски не спада у ту групу архијереја

62 С Петковић Зидна декорација параклиса св Стефана у Морачи из 1642 године ЗЛУМС 3 (1967) 138 idem Морача 260 црт 21

63 Ibid 93-98 где се сматра да је програм живописа параклиса у основи поновљен али да је иконографија осавремења посебно када је реч о житијном циклусу светог Стефана

64 Показало се да избор српских архијереја у најнижој зони параклиса није могао

Сл 5 Манастир Морача Параклис Светог Стефана свети Јевстатије Антиохијски (фото М Марковић)

Fig 5 Morača monastery Chapel of St Stephen St Eusthatius of Antioch (photo M Marković)


ни постојање другог морачког лика светог Јевстатија не може да послужи као сасвим поуздан аргумент у расправи о студеничкој представи истог архијереја Остаје тако само опрезна претпоставка да је око 1260 године у Морачи била насликана бар једна представа светог епископа о коме је реч

Још једна занимљива српска фреска значајна за проблем који нас занима али нажалост ни њена идентификација и тумачење не могу бити сасвим поуздани Реч је о представи последњег у низу светитеља на крају јужног дела поворке архијереја у апсиди цркве Свете Тројице у Сопоћанима (сл 6) Ту је иза фигуре светог Саве Српског насликан један антиохијски свети епископ о чему сведочи фрагментарно очувана легенда tie not ltangttioxinotski65 Сви изучаваоци сопоћанског сликарства сматрали су безрезервно да је реч о светом Игњатију Богоносцу другом или трећем епископу Антиохије после светог Петра66 На такву идентификацију осим остатка имена (bdquotieldquo)

бити исти и првобитно cf Тодић Српски архиепископи 93-114 Није извесно ни у којој се мери ктиторски портрет кнеза Стефана Вукановића у параклису Светог Стефана подударао са првобитним мада таква помисао донекле има основа (Д Војводић Портрети Вукановића у манастиру Морачи in Манастир Морача 87-90)

65 За не сасвим прецизнa издањa и цртеж поменуте легенде cf Н Л Окунев Состав росписи в Сопочанах Byzantinoslavica 1 (1929) 120 нап 1 Ј Радовановић Српски архиепископи у композицији служења св Литургије у манастиру Сопоћани ЗЛУМС 19 (1983 ) 44 [= idem Иконографска истраживања српског сликарства XIII и XIV века Београд 1988 40 41] Б Живковић Сопоћани Цртежи фресака Београд 1984 15

66 G Millet A Frolow La peinture du Moyen Age en Yougoslavie (Serbie Maceacutedoi-ne et Montenegro) II Paris 1957 pl 34 Mango Hawkins Mosaics of Saint Sophia in Istanbul 32 n 78 HammanndashMac Lean Hallensleben Die Monumentalmelerei in Ser-bien und Makedonien plan 16B7 Д Милошевић Срби светитељи у старом српском сликарству in О Србљаку Студије Београд 1970 163 С Радојчић Белешка уз један цитат из Сопоћана Летопис Матице српске 4136 (1974) 597 [= idem Одабрани чланци и студије 195] В Ј Ђурић Свети Сава српски ndash нови Игњатије Богоносац и други Кирил ЗЛУМС 15 (1979) 98 Д Милошевић Иконографија светог Саве у средњем веку in Сава Немањић ndash свети Сава Историја и предање ed В Ђурић Београд 1979 легенда прве табле у боји између стр 288-289 Walter Art and Ritual of the Byzantine Church 108 Радовановић Српски архиепископи 44 Живковић Сопоћани 15 В Ј Ђурић Сопоћани Београд 19912 црт 8 Б Tодић Апостол Андреја и српски архиепископи на фрескама Сопоћана in Трећа југословенска конференција византолога edd Љ Максимовић Н Радошевић Е Радуловић Београд ndash Крушевац 2002 375 Ch Kōnstantinidē Ο Μελισμός Οι συλλειτουργούντες ιεράρχες και οι άγγελοι-δι-άκονοι μπροστά στην Αγία Τράπεζα με τα τίμια δώρα ή τον ευχαριστιακό Χριστό Thessalonikē 2008 139 είκ XV O M Tomić Zidno slikarstvo XIII veka u manastiru Sopoćanima Beograd 2010 (nepublikovana doktorska disertacija odbranjena na Filozofskom fakultetu u Beogradu) 69 151 В Вукашиновић Српска литургијска пракса 13 века in Ђурђеви

Сл 6 Манастир Сопоћани антиохијски светитељ из Службе архијереја (фото Фондација

Благо)Fig 6 Sopoćani monastery bishop of Antioch from

Melismos (photo Blago Fund)


додатно је наводила околност да се место представе светог Игњатија иза лика Светог Саве бар на први поглед лако уклапало у извесне реторичке топосе из хагиографске литературе посвећене првом српском архиепископу67 Међутим чини се упркос чврстини уверења истраживача да се нипошто не сме искључити могућност да је реч о још једној српској представи светог Јевстатија Антиохијског Истина на основу типологије ликова не може се успоставити јасна разлика између Јевстатија и Игњатија Антиохијског али поменуту претпоставку оснажује један други разлог Наиме када је уз име светог Игњатија исписивана још једна реч то је готово увек био епитет bdquoБогоносацldquo68 који је тог ранохришћанског архијереја и свештеномученика обележио још за живота а редовно га је пратио и од самих почетака његовог култног прослављања69 Када се у обзир узме податак да је свети Игњатије сасвим ретко представљан са топографским епитетом bdquoАнтиохијскиldquo70 онда помисао да на поменутој

ступови и Будимљанска епархија ed М Радујко Беране-Београд 2011 243 нап 12567 Доментијан на више места доводи у везу светог Саву и светог Игњатија

Богоносца У Житију светог Саве два пута се помиње пророчанство светог Симеона које је овај саопштио сину јавивши му се у сну У њему Симеон прориче да ће Сава постати епископ и да ће bdquoоптећиldquo многе градове као Игњатије Богоносац (Доментијан Житије светога Саве ed Љ Јухас-Георгиевска Т Јовановић Београд 2001 114115 390391) Исте Немањине речи наводе се и у Доментијановом Житију светог Симеона (Доментијан Животи светога Саве и светога Симеона прев Л Мирковић Београд 1938 289) На основу поменутих хагиографских сведочанстава Војислав Ј Ђурић (Свети Сава српски ndash нови Игњатије Богоносац и други Кирил 95-96 98) је покушао да објасни то што је свети Сава насликан испред како је сматрао светог Игњатија Богоносца на крају јужне поворке у Служби архијереја у Сопоћанима Каснији истраживачи нису оспоравали такво тумачење Везу између представа српског и антиохијског архијереја још је раније успоставила Милошевић Срби светитељи у старом српском сликарству 163 на основу тога што се свети Сава често назива богоносним у хагиографским и химнографским саставима

68 О иконографији светог Игњатија cf Mango Hawkins Mosaics of Saint Sophia in Istanbul 31 n 78 Lexikon der christlichen ikonographie VI cols 575-578 Православная енциклопедия XXI Москва 2009 145-147

69 Реч Богоносац наводи се већ у делима која се поуздано приписују светом Игњатију У свим својих седам посланица антиохијски епископ уз своје име исписује и епитет Богоносца (`Ιγνάτιος ό кαbdquo Θεοφόρος) За критичко издање и француски превод посланица cf Ignace drsquoAntioche Polycarpe de Smyrne Lettres Martyre de Polycarpe ed P Th Camelot Paris 19583 66-223 За српски превод cf Дела апостолских ученика ed Епископ Атанасије (Јевтић) Врњачка Бања ndash Требиње 20022 225-274 O пореклу епитета bdquoБогоносацldquo cf Ph A Harland Christ-bearers and Fellow-initiates Local Cul-tural Life and Christian Identity in Ignatiusrsquo Letters Journal of Early Christian Studies 114 (2003) 481-499 В Перишић Игњатије Антиохијски епископ ndash мученик ndash богоносац Београд 2012 24-47

70 У ретке нама познате примере спадају ликови светог Игњатија у коптској катедрали у Фарасу у Нубији (друга половина VIII века) [K Michalowski Faras cen-tre artistique et la Nubie chreacutetienne Leiden 1966 12 pl IV] и у цркви Светог Николе bdquoПод кровомldquo у Какопетрији на Кипру (XI век) [М Sacopoulo A Saint-Nicolas-du-Toit deux effigies ineacutedites de patriarches constantinopolitains Cahiers archeacuteologiques 17 (1967) 194 fig 1] На минијатурној представи страдања светог Игњатија у Менологу Василија II светитељ је означен као bdquoсвети свештеномученик Игњатије патријарх велике Антиохијеldquo (Il Menologio di Basilio II (Cod Vat Gr 1613) Torino 1907 II tav 259) Од познијих примера треба скренути пажњу на фреску из цркве Светог Николе у Пелинову из 1718 године cf П Мијовић Бококоторска сликарска школа I Зограф


сопоћанској фресци представљен свети Јевстатије којег поменути епитет готово увек прати постаје могућа ndash бар у оној мери у којој се то може рећи и за претпоставку да је реч о лику светог Игњатија71 Ипак на додатан опрез упућује чињеница да свети Јевстатије није приказан ни у једној познатој представи Службе архијереја за разлику од светог Игњатија72 С друге стране у оквиру те литургијске теме сликан је и он истина ретко један други антиохијски архијереј приказиван каткад са сасвим сличном физиономијом при чему се крај његовог имена често исписивао и топографски епитет Реч је о светом Мелетију наследнику светог Јевстатија на катедри епископа Антиохије73

Врло вероватно и цариградски патријарх Прокло (434-446)74 био је насликан на првом слоју студеничког сликарства Разлози за такву помисао умногоме се подударају оним који су набројани и поводом представе Јевстатија Антиохијског Мало је вероватно да би сликари и идеатори обнове из 1568 у зону стојећих фигура сместили фигуру светог Прокла

даскал Димитрије Титоград 1960 34 56 С Петковић Црква Светог Николе Пелиново ndash Грбаљ Грбаљ 2009 15 19 сл 5 Цео натпис гласи 0 s(ve)tyj ignatIumle not b(o)gonos(a)cy not arxIumlep(i)sk(o)py antIumlœxjiskyj0 Дужина и формулација наведеног натписа разумљивије су ако се има у виду да је сликар Димитрије аутор пелиновских фресака исписивао дугачке легенде поред ликова светитеља често наглашавајући и њихове епитете cf М Живковић Мање познате и непознате иконе из манастира Прасквице дела сликарacirc Радула Димитрија и Максима Тујковића Зограф 36 (2012) 206 нап 25

71 Ако се и прихвати претпоставка да је реч о представи светог Игњатија Богоносца требало би темељније преиспитати њено тумачење у светлу Доментијанових поређења светог Саве и светог Игњатија У том случају тешко би било објашњиво то што су творац сопоћанског сликаног програма и грчки сликари који су следили његова упутства одличили да уз лик светог Игњатија испишу његов топографски епитет Наиме у поменутим одломцима из Доментијанових житија свети Игњатије се помиње као што је то и уобичајено са епитетом Богоносца Слична замерка може се упутити и тумачењу Десанке Милошевић (Срби светитељи у старом српском сликарству 163) Епитет Богоносца би уз представу Светог Игњатија био исписан у случају да је он насликан поред светог Саве због тога што је први српски архиепископ у делима старих српских писаца често називан bdquoбогоноснимldquo Другим речима да је постојала намера да учени посматрач фреске препозна двојицу bdquoбогоноснихldquo архијереја једног српског и једног антиохијског онда би се очекивало да потоњи тако буде и означен одговарајућим натписом

72 За представе светог Игњатија у Служби архијереја cf нпр N Coumbaraki-Pan-selinou Saint-Pierre de Kalyvia-Kouvara et la chapelle de la Vierge de Meacuterenta Deux mon-uments du XIII siegravecle en Attique Thessalonique 1976 68 Kōnstantinidē Ο Μελισμός 234 Додуше свети Јевстатије је приказан у литургијској поворци архијереја у ђаконикону Светог Пантелејмона у Солуну где је у апсиди попрсје светог Јакова брата Господњег cf Цитуриду Зидно сликарство Светог Пантелејмона у Солуну 17 сл 5

73 Cf нпр D and J Winfiled The Church of the Panaghia tou Arakos at Lagoudhe-ra Cyprus The Paintings and Their Painterly Significance Washington D C 2003 95 pl 8 figs 24 37

74 О том светом архијереју в текст уз најновије издање његових најважнијих дела са наведеном старијом литературом Proclus of Constantinople and the Cult of Vir-gin in Late Antique Constantinople Homilies 1-5 Texts and Translations ed N Constas Leiden-Boston 2003 Cf et T Janko Šagi-Bunić Kristologija Prokla Carigradskog Zagreb 2009 J Rist Zum Beispiel Proklos von Konstantinopel Uumlber Chancen und Grenzen des spaumltantiken Bischofsamtes in Episcopal Elections in Late Antiquity edd J Leemans P Van Nuffelen et al Berlin 2011 515-529


да она ту није била насликана и првобитно Наиме судећи по објављеном и адекватно проученом материјалу Свети Прокло је сасвим ретко сликан у српским храмовима из времена после 1557 године Тај патријарх Константинопоља насликан је једино у пећком менологу (сл 7)75 и на северном зиду проскомидије у Морачи где се његов лик вероватно и првобитно налазило76 Томе насупрот уверење да је фронтална фигура Прокла Цариградског и првобитно красила источни зид северног студеничког вестибила може се бар у извесној мери темељити на бројности средњовизантијских представа поменутог патријарха нарочито у Кападокији77 У олтару Свете Софије у Охриду његов лик засад није идентификован али га свакако треба тражити међу чак 22 представе васељенских патријараха које су ту приказане78

Српске представе Прокла Цариградског изузев две већ поменуте сликане су искључиво у црквама из времена краља Милутина ndash Краљевој цркви календару из Старог Нагоричина Грачаници и Хиландару79 Највећу пажњу треба усмерити на податак да је свети Прокло насликан и у првобитној катедрали Српске цркве ndash у оквиру фриза фреско-икона у жичкој Спасовој цркви (сл 8)80 Управо та представа могла би има велики значај за разматрање могућности да је свети Прокло био насликан и у Студеници

75 Мијовић Менолог 36676 Петковић Морача 256 црт 17 Свети Прокло насликан је тек у цркви Светог

Николе манастира Драчe 1735 године cf Шево Српско зидно сликарство 18 вијека 26277 Jolivet-Leacutevy Les eacuteglises byzantines de Cappadoce 17 37 66 105 138 198 Cf и

представу светог Прокла у цркви Светог Арханђела Михаила у Манију с краја XII века (K M Skawran The development of Middle Byzantine fresco painting in Greece Pretoria 1982 173) За представе светитеља у илустрованим менолозима cf Il Menologio di Basi-lio II tav 136 (Успење Прокла Цариградског) I Hutter Corpus der byzantinischen Minia-turenhandschriften II Oxford Bodleian Library II1 Stuttgart 1978 10 Abb 87 Евсеева Афонская книга образцов XV в 245 24

78 Радојчић Прилози за историју најстаријег охридског сликарства 367 наводи да су у олтару Свете Софије представљена 24 цариградска патријарха Међутим Миљковиќ-Пепек Два непознати фрагмента на фреска од водочката црква 44 нап 40 запажа да је С Радојчић у патријарашке фигуре неосновано убројао и двојицу светих ђакона

79 V R Petković La peinture serbe du moyen acircge II Beograd 1934 pl LXXIV Бабић Краљева црква у Студеници 94 Toдић Грачаница 81 idem Српско сликарство у доба краља Милутина 323 327 331 353

80 M Радујко Камено сапрестоље и фриз фреско-икона у олтару жичке цркве Вазнесења Христовог Зограф 29 (2002-2003) 98 101 сл 5

Сл 7 Пећка патријаршија припрата Менолог свети Прокло Цариградски (фото В Тејлор Хостетер)Fig 7 Patriarchat of Peć narthex Menologion St Proclus of Constantinople (photo W Taylor-Hostetter)


120809 Наиме у питању је група архијерејских попрсја која су приликом обнове жичког живописа почетком XIV века поновљена са првобитног слоја из 1220 Првобитну bdquoредакцијуldquo тих светачких ликова извршио је како се верује свети Сава лично исказујући као новопроизведени архиепископ аутокефалне цркве и језиком слике своја еклисиолошка схватања81 Међутим чини се да није сасвим извесно да је пробитни избор светитеља у потпуности испоштован приликом обнове сликарства Жиче82 У случају да је свети Прокло у српској bdquoВеликој црквиldquo био представљен и 1220 године онда би то уистину био релевантан и речит аргумент за разматрање могућности да је исти архијереј такође на Савин захтев био насликан у северном студеничком вестибилу 120809 године Пошто се то не може поуздано утврдити онда се као и у случају претходно разматраних архијерејских ликова са претпоставком о постојању представе светог Прокла у најстаријем студеничком сликарству може рачунати само уз известан опрез

Мало је вероватно да се фигура Кирила Солунског (Филозофа) првобитно налазила на истом месту Иконографске одлике и шири програмски контекст ситуирају ту представу у групу оних студеничких светачких фигура из 1568 године чији се настанак поуздано везује за црквено-политичку идеологију обновљене Пећке патријаршије како је већ с пуним правом примећено83 Монашко рухо Кирила Солунског у Студеници одговара обличју истог светитеља на источном зиду припрате Пећке патријаршије84 и на морачкој икони сликара Јована из око 1644 године85 Осим иконографске усаглашености и чињенице да су их сликали

81 Cf Ibid 93-11582 O томе cf аргументацију коју је сасвим недавно изнео Д Војводић Запажања

и размишљања о сликарству светилишта Спасове цркве у Жичи Ниш и Византија 11 (2013) 250-252

83 Тодић Српски и балкански светитељи 653-66384 Грозданов Портрети на светителите од Македонија 33-34 сл 7 В Ј

Ђурић В Кораћ С Ћирковић Пећка патријаршија Београд 1990 262 сл 175 (В Ј Ђурић) Грозданов Ћирило и Методије у уметности обновљене Пећке патријаршије 144-145 сл 1

85 Петковић Морача 102 таб у боји 53 Грозданов Ћирило и Методије у уметности обновљене Пећке патријаршије 146 сл 3 Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 196 где је уочено да je на морачкој икони исписан исти одломак из житија светог Кирила као у Студеници Текст на свитку са

Сл 8 Манастир Жича свети Прокло Цариградски (фото Народни музеј у Београду)

Fig 8 Žiča monastery Saint Proclus of Constantinople (photo National museum in

Belgrade)


чланови исте зографске дружине примере из Пећи и Студенице повезује још једна околност У оба случаја представу Кирила Филозофа не треба тумачити sui generis већ у сагласју с чињеницом да она припада групи локалних светитеља чији су култови с посебном пажњом неговани на подручјима што их је обухватала обновљена Пећка патријаршија У обе цркве представљени су осим bdquoапостола Словенаldquo и други многопоштовани балкански светитељи попут Светог Јована Рилског и Јоакима Осоговског каo и један мученик чији је култ био успостављен у време турске власти ndash Свети Георгије Нови (Кратовац)86 Осим њих на студеничким фрескама из 1568 насликани су и свети српски архијереји архиепископ Арсеније и патријарх Јефрем а и та двојица српских првојерараха приказани су у пећкој припрати Коначно око пресликаног портрета ктитора Симеона Немање насликани су 1568 године свети краљ Стефан Дечански чији култ добија на снази управо тих година и свети Сава први архиепископ српски87

Дакле обједињавањем широке скупине локалних светитеља у распону од утемељитеља српске цркве преко словенског просветитеља Кирила Филозофа па све до узорних анахорета и мученика на новом слоју

морачке иконе гласи pomonotltlgtix(y) senot i rhxy not daugravedeg(dy) mi not g(osdegpod)i inotugravee ou pnotrhstola tvoego œknotrouugravedegnpounduuml not prhmpounddnotrosty (читање према необјављеној фотографији) Како је већ претпостављено (Петковић Морача 102) разлог за сликање светог Кирила на поменутој икони је чињеница да је он био светитељ-патрон морач-ког племена Лијешчана О оправданости наведеног мишљења сведочи податак да је Кирил Филозоф представљен на још једној икони из Мораче У питању је попрсје у једном од медаљона постамента оквира иконе Успења Богородице коју је као лични дар манастиру насликао бококоторски сликар Димитрије 1713 године cf З Ракић Бококоторски сликар Димитрије и манастир Морача in Манастир Морача 216 223-224 сл 2 Због тога је тешко прихватљиво мишљење да појава светог Кирила на икони сликара Јована представља својеврстан одговор морачких калуђера на извесне прозе-литске притиске Римске цркве као што сматра Љ Дурковић-Јакшић Култ словенских апостола Ћирила и Методија код Срба Београд 1986 32

86 Тодић Српски и балкански светитељи 653-663 посебно 655 где се прихвата могућност да су у Студеници 1568 били представљени и свети Прохор Пчињски и свети Гаврило Лесновски (Петковић Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 87 нап 94) Cf et Суботић Најстарије представе светог Георгија Кратовца 176 181-182

87 Тодић Ктиторска композиција у наосу Богородичине цркве у Студеници 35-45 idem Српски и балкански светитељи на фрескама XVI века у Студеници 654-655 658-659 Приликом обнове живописа Богородичине цркве у ђаконикону је насликан свети Иларион епископ Меглена из XII века који је за време турске владавине сматран словенским светитељем cf Марковић Одблесци култа светог Илариона Мегленског 217 сл 2

Сл 9 Богородичина црква у Студеници Свети Петар (фото Фондација Благо)

Fig 9 Studenica monastery Church of the Theotokos St Peter (photo Blago Fund)


живописа храма Богородице Добротворке је као и у пећкој припрати три године раније уобличен разгранат визуелни хагиологион чији персонални састав изображава древност bdquoнационалниldquo предзнак и ширину простирања обновљене српске Патријаршије Представу Кирила Филозофа из северног вестибила студеничке Богородичине цркве треба разумети пре свега у том програмско-иконографском и идејном контексту Ако се и допусти могућност да је поменути светитељ могао бити приказан на првобитном слоју сликарства северног вестибила88 иако за такву тврдњу нема довољно озбиљних аргумената он засигурно није био приказан као монах будући да таква његова иконографија није позната пре 155789

По свему дакле судећи приликом обнове живописа источног и

северног зида северног студеничког вестибила изузев особене представе светог Григорија Паламе поновљен је првобитни сликани програм90 Измене су се десиле на западном зиду (представа Кирила Филозофа) али су се ту највероватније и првобитно налазиле монашке фигуре91 Ипак за тренутак треба размотрити и могућност да су на том месту били насликани апостоли92 будући да су они сликани у певницама млађих српских

88 Такво гледиште заступају Николић Конзерваторски натпис 33-34 Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 186 191

89 О представама светог Кирила Филозофа најподробније Грозданов Портрети на светителите од Македонија 17-37 Када је реч о суседној фигури у којој су поједини аутори опрезно препознали светог Методија Солунског (Гавриловић Живопис вестибила Богородичине цркве у Студеници 186 191) не би се требало упуштати у било каква тумачења будући да нема иоле озбиљнијег аргумента чак ни за наведену идентификацију Њу онемогућава већ чињеница да је свети Методије редовно приказиван у епископском орнату cf Грозданов Портрети на светителите од Македонија 17-37

90 Тај програм свакако заслужује додатно разматрање посебно зато што сликање архијереја ван олтара у просторима попут вестибила није лако објашњиво Овом приликом пажња је била посвећена само стратиграфским проблемима живописа северног вестибила а темељније тумачење иконографског програма с посебним освртом на функцију студеничких вестибила одлажемо за другу прилику

91 У контексту изречене претпоставке важан је податак да се на северном зиду наоса у наставку поворке монаха из северног вестибила такође налазе фигуре угледних монаха на оба слоја наспрам којих су на одговарајућем делу јужног зида опет монашке фигуре cf Николић Конзерваторски запис II 74-76 сх 1 бр 24-27 сх 2 бр 25-28 Уосталом фигуре тог светитељског реда би на најстаријем слоју западног сида северног студеничког вестибила програмски одговарале представама светих мелода такође монаха у јужном вестибилу О извесном програмско-иконографском усаглашавању и узајамности фресака два вестибила сведочи чињеница да је један свети мелод Козма Мајумски престављен и у северном вестибилу

92 Мишљење да су у северном вестибилу била насликана четворица апостола заступа Ibid 42 за шта као један од аргумената износи тврдњу да је на северној половини источног зида јужног вестибила представљен свети Јован Богослов Међутим реч је о фигури светог Романа мелода cf Тодић Ново тумачење програма и распореда фресака у Милешеви 62 нап 44 Р Николић на наведеном месту помишља да је и уместо светог Андреје Критског на јужној половини истог зида првобитно била фигура неког апостола Међутим по свој прилици и представа поменутог критског архијереја била је насликана првобитно cf Babić Les moines-poegravetes dans lrsquoeacuteglise de la Megravere de Dieu agrave Studenica 206 Д Павловић Култ и иконографија двојице светих


споменика XIII века ndash у Жичи Милешеви Сопоћанима Ариљу (само свети Петар и Павле) а по свој прилици и на првом слоју живописа у певницама Светих Апостола у Пећи и Морачи93 Међутим мишљење да су на западном зиду севетног вестибила Богородичине цркве изворно биле смештене фигуре апостола тешко је прихватљиво На таквој реконструкцији поменутог дела студеничког живописа не треба инсистирати због тога што се на западном зиду наоса налазе фреско-иконе светих Петра и Павла (сл 9-10)94 Оне су насликане 1568 године али се поуздано може претпоставити да су

се и првобитно налазиле на истом месту У то нас уверава једна речита програмско-иконографска аналогија Реч је о попрсјима исте двојице светитеља у прозору на јужном зиду Благовештењске цркве манастира Градца95 На основу те две представе Драгана Павловић је с правом

Андреја са Крита ЗРВИ 49 (2012) 221-222 где се с правом запажа да је свети Андреја приказан међу осталим мелодима зато што је и сам писао химнографске саставе посвећене Бoгородици поред чије представе је и насликан

93 Ђурић Црква Св Петра у Богдашићу 31-36 Б Тодић Иконографска истраживања жичких фресака XIII века Саопштења 32-33 (1990-1991) 26-30 V J Đurić Les conceptions hagioritiques dans la peinture du Protaton Хиландарски зборник 8 (1991) 46 Б Тодић Топографија жичких фресака in Манастир Жича Зборник радова ed Г Суботић Краљево 2000 115 Тодић Апостол Андреја и српски архиепископи на фресакама Сопоћана 361 Војводић Зидно сликарство цркве Светог Ахилија у Ариљу 79 81 idem Жича и Пећ Прилог разматрању сличности два програма зидног сликарства Саопштења 43 (2011) 42-43 где се указује на могућност да су апостоли били приказани и у певницама Светих Апостола у Пећи На први поглед на могућност да су у северном вестибилу били представљени апостоли могла би да наведе и Христова представа у ниши на источном зиду На отвореној књизи је као што је раније поменуто цитат из Јеванђеља по Јовану (15 17) што је заправо једно од последњих Господњих обраћања ученицима Међутим мало је вероватно да је тај одломак Јеванђеља био исписан на Христовој књизи и 120809 године Судећи по томе што га је bdquoпећка сликарска дружинаldquo исписала на отвореним Христовим књигама у припрати Грачанице (Тодић Грачаница 250) и у наосу цркве Светог Николе Дабарског [С Пејић Манастир Свети Никола Дабарски Београд 2009 257 (без идентификације текста)] прилично поуздано се може устврдити да је поменути текст на књизи у Студеници исписан први пут тек 1568 године

94 Петковић Манастир Студеница 48 Николић Конзерваторски запис II 74-76 сх 1 бр 74 сх 2 бр 74 Бабић Кораћ Ћирковић Студеница сл 63

95 Д Павловић Зидно сликарство градачког католикона Попис фресака и запажања о појединим иконографским особеностима Зограф 36 (2012) 98 105 сл 14-15

Сл 10 Богородичина црква у Студеници Свети Павле (фото Фондација Благо)Fig 10 Studenica monastery Church of the Theotokos St Paul (photo Blago Fund)


претпоставила да у градачким певницама није било ликова апостола истичући то као једну од изразитих особености градачког живописа96 Нису ли градачка попрсја светих Петра и Павла иако се не налазе на истом месту као у Студеници довољан доказ да су приликом њиховог сликања у обзир узимане одговарајуће студеничке фреско-иконе на чијем се месту данас налазе оне из 1568 године97 Друкчије казано може ли се поуздано претпостављено одсуство апостолских представа у певницама Градца посматрати као посредан доказ да њихових фигура није било ни у студеничким вестибилима знајући колико је за уобличавање тематског програма градачке цркве као год и њеног архитектонског обличја био значајан студенички узор98 Чини се да могућност узајамности два решења треба озбиљно узети у обзир99 У случају да у северној певници није било фигура Христових ученика то би значило да изузев у Причешћу апостола у конхи апсиде једина њихова групна представа у Богородичиној цркви уз то и на изузетно важном месту заправо није ни изведена у фреско-техници Ваља се наиме подсетити да се на довратницима главног портала Немањине задужбине налазе скулптуре Христа и дванаесторице апостола у иконографском облику јеванђеоске сцене Мисије апостола100

96 Ibid 97 На могућност да су фреско иконе апостола у Студеници 1568 поновиле

првобитни садржај додатно упућује и чињеница да су још у Ђурђевим ступовима првоапостоли били распоређени око улаза Према старијим фотографијама може се закључити да се на јужној страни лука пролаза из припрате у наос налазила стојећа фигура светог Павла cf G Millet A Frolow La peinture du Moyen Age en Yougosla-vie I Paris 1954 pl 272 И М Ђорђевић Живопис XII века у цркви Светог Ђорђа у Расу ndash археолошки досије и историографска белешка in Стефан Немања ndash Симеон Мироточиви Историја и предање ed Ј Калић Београд 2000 314 Иначе осим студеничке постоји још једна заједничка представа Светих Петра и Павла што је највероватније настала залагањем тадашњег монаха Саве Реч је о фрагментарно очуваној фресци загрљених апостолских предводника из манастира Ватопеда с краја XII века cf B Miljković `Ο centσπασμόσ τού iexclγίου Πέτρου καί Παύλου (Once again on the fragment of a fresco in Vatopedi) ЗРВИ 46 (2009) 107-115 (са свом старијом литературом)

98 О томе cf Павловић О једном особеном моделу 443-455 eadem Зидно сликарство градачког католикона Од старије литературе cf нарочито В Ј Ђурић Византијске фреске у Југославији Београд 1974 41-43

99 Приликом разматрања иконографског програма градачке цркве посебно је издвојена и фигура светог Јована Каливита на чеоној страни југозападног пиластра Представа тог светитеља прилично је ретка у српском сликарству XIII века а пажњу побуђује и њена истакнута позиција у односу на представе других светих монаха (Павловић Зидно сликарство градачког католикона 97 104-106) Чини се да би и у случају тог светитеља требало помишљати на могући студенички узор судећи по два лика светог Јована Каливита са слоја из 1568 Наиме фреско-икона светог Јована који иконографски одговара Јовану Каливиту смештена је на западном зиду студеничког католикона са стране Распећа (Kaшанин и др Манастир Студеница сл 124 Николић Конзерваторски запис II 74-75 сх 1 бр 76 који сматра да је реч о светом Јованом Јањинском) а у припрати је свети Јован Каливит представљен на југозападном пиластру у непосредној близини фигуре светог Алексија Божијег човека док је између њих је представа светог Георгија Новог (Петковић Манастир Студеница 42 сл 41 Николић Конзерваторски запис II 79 сх 7 бр 12-14)

100 Б Тодић Представа Христа са апостолима на западном порталу Студенице Саопштења 26 (1994) 13-22 сл 1-5


Miloš Živković FROM THE ICONOGRAPHIC PROGRAM OF THE THEOTOKOS CHURCH

IN STUDENICA (1568) DEPICTIONS OF THE INDIVIDUAL SAINTS IN THE NORTHERN VESTIBULE

Аll scholars agree that the original thematic program of the Church of the Virgin in Studenica from 120809 was carefully repeated during the restoration of the frescoes in 1568 however it is also certain that the restorers and their advisers in some cases departed from the original selections of individual saints The present paper deals with precisely these segments of the fresco paintings at Studenica We focus on the insufficiently studied figures found in the north vestibule of the church In that part of the church one can reliably identify the figures of St Cyril of Thessaloniki St Eusthatius of Antiochia Proclus patriarch of Constantinople as well as the figures of Christ and St Avramius St Cosmas of Maiouma and St Loupus Judging by the remains of the inscription of his name St Gregorios Palamas was also represented amongst the bishops

Our discussion begins with the figure of St Gregory Palamas As the leader of the hesychastic movement he lived two centuries after the paintings at Studenica came into exis-tence thereby it is clear that his figure was added to the program in 1568 The saint is not de-picted as a middle-aged man with a dark hair and beard as usual but is shown as an old bald man with a gray beard There are no other Serbian depictions of St Gregory Palamas outside that found in the Athos dating from the XVI-XVIII century It therefore seems very probable that another saint bishop also named Gregory was originally represented here and whose physiognomy was simply repeated in 1568 For several reasons the question of whether the figure of St Eustathius Bishop of Antioch and participant in the First Ecumenical Council was located in the same place on the first layer of Studenicarsquos frescoes can be answered in the affirmative It should be noted that St Eustathius of Antioch excluding his depictions in the illustrated menologions was not represented in any of the Serbian churches painted after the restoration of the Patriarchate of Peć On the other hand the possibility that the im-age of St Eustatius was included in the original Studenica iconographic program indicates that his depictions in Byzantine art were slightly more numerous Of special importance is the fact that except in a few Serbian churches St Eustathius of Antioch was painted in the altar of St Sophia in Ohrid Very likely Proclus Patriarch of Constantinople was painted on the first layer of the Studenica mural as well It is unlikely that the painters who restored the oldest frescoes would put the figure of St Proclus in the first zone if it was not there originally Namely St Proclus was very rarely painted in Serbian churches during the period after the year 1557 On the other hand there are several important depictions of this patriarch in Byzantine and Serbian medieval art It should also be noted that the above-mentioned Patriarch of Constantinople was represented in the original Serbian Church Cathedral - in the frieze of the fresco-icons of famous bishops on the altar of the Žica monastery probably personally commissioned by Saint Sava On the other hand it is it is almost certain that the figure Cyril of Thessalonica (Philosopher) was not originally in the same location Its iconographic features and position in the broader context of the painted program can easily be understood in the larger sphere of Serbian art after the restoration of the Pec Patriarchate in 1557 as an image of a local saint whose presence visually accentuated local identity an-tiquity and the vastness of the renovated Serbian church

It would therefore appear that during the restoration of the frescoes of the Theotokos church in Studenica (1568) for the most of its part the frescoes of the north vestibule re-peated the original painted program This would further mean that the apostles were not painted in the vestibule as was the case in the choirs of other later Serbian monuments of the thirteenth century After all fresco-icons of Saint Peter and Paul were set on the western wall of the naos They were painted in the 1568 but one can reliably assume based on the anal-ogy with the images of the same two apostles in the Church of Gradac that their depictions in Studenica were originally located in the same place


стране извесно је да су обновитељи сликарства Успенске цркве и њихови саветодавци у појединим случајевима одступили од оригиналног избора светитељских фигурacirc О томе веома речито сведоче представе светитеља чији култ није био заснован у време настанка најстаријег студеничког сликарства као и оних који су живели и посветили се у каснијим времена ndash попут одабраних српских архијереја или новомученика из времена туркократије2 Најзад између две наведене групе у оквиру млађих фресака постоји и велики број појединачних фигура чија се заснованост на првобитним представама не може потврдити или оспорити ни иконографским ни хагиолошким разлозима Овај рад замишљен је као скроман допринос истраживању управо таквих сегмената живописа Богородичине цркве у Студеници Предмет пажње биће недовољно проучене фигуре светитеља у северном вестибилу

Као што је добро познато у највишим зонама и на своду тог простора смештене су сцене Жртве Аврамове Вазнесења пророка Илије Три јеврејска младића у огњеној пећи3 и недавно идентификовани остаци представе Седам спавача из Ефеса (црт 1)4 Гледано с јужне стране западног зида вестибила поворка стојећих фигура започиње представом византијског мисионара и словенског просветитеља светог Кирила Солунског (сл 1)5 Он је приказан као

2 О томе cf нарочито Г Суботић Најстарије представе светог Георгија Кратовца ЗРВИ 32 (1993) 176 181-182 М Марковић Одблесци култа Илариона Мегленског у поствизантијској уметности на Балкану ЗЛУМС 32-33 (2002) 217-218 Б Тодић Српски и балкански светитељи на фрескама XVI века у Студеници in Словенско средњовековно наслеђе edd З Витић Т Јовановић И Шпадијер Београд 2001 653-663 О поновљеним решењима на ктиторској композицији али и о изменама што их је претрпела у току пресликавања cf Б Тодић Ктиторска композиција у наосу Богородичине цркве у Студеници Саопштења 29 (1997) 35-45 И М Ђорђевић Свети Симеон као Нови Јоасаф in idem Студије српске средњовековне уметности 423-435

3 В Р Петковић Манастир Студеница Београд 1924 53 54 idem Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа Београд 1950 318 R HammanndashMac Lean H Hallensleben Die Monumentalmelerei in Serbien und Makedonien von 11 bis zum 14 Jahrhunderts Giessen 1963 plan 10aIII Петковић Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 168 Кашанин и др Манастир Студеница 140 148 (Б Тодић) Бабић Ћирковић Кораћ Студеница 168 сл 119 (Г Бабић) Р Николић Конзерваторски запис о живопису светог Саве у Богородичиној цркви манастира Студенице II део Саопштења 19 (1987) 78 сх 6 (горња зона) Гавриловић Живоис вестибила Богородичине цркве у Студеници 185 сл 2 4 Ђорђевић Програм Богородичине цркве у Студеници 212 Павловић Култ и иконографија четрдесеторице севастијских мученика 299 сл 8

4 Димитријевић Представа Светих седам ефеских дечака5 Р Николић Конзерваторски запис о преосталом живопису светог Саве у

Сл 1 Богородичина црква у Студеници Свети Кирил

Филозоф и неидентификовани свети монах (фото Фондација

Благо)Fig 1 Studenica monastery

Church of the Theotokos St Cyril the Philosopher and an unidentified

saint monk (photo Blago Fund)
























































































































































Belgrade)






























































































































































































Belgrade)







































From the Iconographic Program of the Church of the Theotokos in Studenica (1568), Niš i Vizantija...

Documents

Transcript of From the Iconographic Program of the Church of the Theotokos in Studenica (1568), Niš i Vizantija...