Milica Stojković Master rad - Prirodno-matematički fakultet, Niš

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIŢKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Milica M. Stojkoviš

Uticaj različitih rastvarača na efikasnost uljanih ekstrakata

bosiljka (Ocimum basilicum L.)

MASTER RAD

Niš, 2017.

UNIVERZITET U NIŠU

PRIRODNO-MATEMATIŢKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Uticaj različitih rastvarača na efikasnost uljanih ekstrakata

bosiljka (Ocimum basilicum L.)

MASTER RAD

Kandidat: Mentor:

Milica M. Stojkoviš Dr Zorica Stojanoviš-Radiš

Br. indeksa: 168

Niš, 2017.

UNIVERSITY OF NIŠ

FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS

DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

The influence of different solvents on the efficiency of oil

basil extracts (Ocimum basilicum L.)

MASTER THESIS

Candidate: Mentor:

Milica M. Stojkoviš PhD Zorica Stojanoviš-Radiš

No. of index: 168

Niš, 2017.

ZAHVALNICA

Najsrdačnije se zahvaljujem svom mentoru, dr Zorici Stojanović- Radić koja

mi je dala ideju za ovaj rad i pružila veliku pomoć tokom laboratorijskih

istraživanja. Zahvaljujem joj se na razumevanju, strpljenju, nesebičnoj pomoći i

savetima koje mi je pružila tokom izrade master rada.

Zahvaljujem se i doktorantkinji Milici Pejčić, koja je uložila veliki deo svog

vremena i pružila mi pomoć u toku izvođenja eksperimentalnog dela rada.

Na kraju, svoju neizmernu zahvanost dugujem dragim ljudima oko sebe, bez

kojih ne bih mogla da ostvarim svoje zamisli, a posebno mojim roditeljima koji su

mi omogućili školovanje i motivisali me tokom istog, i sestri bez čije ljubavi i

razumevanja ne bih istrajala do kraja.

Iskreno Vam hvala.

BIOGRAFIJA KANDIDATA

Milica Stojkoviš, roŤena je 07.10.1992. godine u Surdulici. Osnovnu školu “Vuk

Stefanoviš Karadţiš” završava 2007. godine, nakon ţega upisuje Medicinsku školu u Vranju,

smer farmaceutski tehniţar, koju završava 2011. godine. Iste godine upisuje Prirodno-

matematiţki fakultet u Nišu, Odsek za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske studije

završava 2014. godine sa zvanjem “biolog”. Iste godine upisuje master akademske studije,

smer Biologija na istom fakultetu.

SAŽETAK

Multirezistencija bakterija na antibiotike i nedostatak novih antibiotika na trţištu lekova

podstakli su ispitivanja antibakterijskog delovanja supstanci koje nisu antibiotici, ukljuţujuši

etarska ulja i biljne ekstrakte, kao i razvoj razliţitih tehnologija za njihovu izolaciju iz biljnog

materijala.

Cilj master rada bio je da se istraţi antimikrobna aktivnost ekstrakata bosiljka izolovanih

uljem slaţice, suncokretovim uljem, maslinovim uljem, lanenim uljem, uljem koštica groţŤa i

susamovim uljem i ujedno donese zakljuţak o najboljem rastvaraţu koji bi se koristio za

testiranje antimikrobne aktivnosti ove vrste ekstrakata. Antimikrobna aktivnost ekstrakata

bosiljka ispitana je odreŤivanjem minimalne inhibitorne koncentracije (MIK) u odnosu na ATCC

(American Type Culture Collection) 6538 soj bakterijske vrste Staphylococcus aureus. Nakon

odreŤivanja MIK ekstrakata, testirana je antimikrobna aktivnost navedenih ţistih ulja, kao i

organskih rastvaraţa koriššenih za pripremu uzoraka za testiranje, kako bi se došlo do zakljuţka

da li se dobijeni rezultati mogu pripisati iskljuţivo komponentama bosiljka ili je u pitanju

sinergistiţki efekat sa ţistim uljem (ekstraktantom) i/ili rastvaraţem.

Izolovani ekstrakti imali su veoma varijabilne MIK vrednosti, što je jako zavisilo od

primenjenog rastvaraţa. Najniţu srednju vrednost za MIK, a samim tim i najjaţu antimikrobnu

aktivnost imao je ekstrakt bosiljka izolovan lanenim uljem. Uzimajuši u obzir potencijal

rastvaranja ekstrakata, rastvaraţe koje ne bi trebalo koristiti su etil acetat, dietil etar i hloroform,

dok su se kao najbolji u smislu potencijala rastvaranja i u isto vreme niske toksiţnosti pokazali

aceton i acetonitril.

Ključne reči: antimikrobna aktivnost, mikrodilucija, Staphylococcus aureus, ekstrakti

bosiljka, ţista ulja, rastvaraţi.

ABSTRACT

Multidrug resistance of bacteria to antibiotics and the lack of new antibiotics in the

pharmaceutical market have encouraged the examination of antibacterial activity of substances

that are not antibiotics, including essential oils and plant extracts, as well as the development of

various technologies for their isolation from plant material.

The aim of the master thesis was to investigate the antimicrobial activity of basil extracts,

which are isolated by using mustard oil, sunflower oil, olive oil, linseed oil, grape seed oil and

sesame oil, and in addition, to reach a conclusion about the best solvent that can be used for

testing the antimicrobial activity of this type of extracts. Antimicrobial activity of basil extracts

was tested by determining the minimum inhibitory concentration (MIC) compared to ATCC

(American Type Culture Collection) 6538 strain of the bacterial species Staphylococcus aureus.

After the determination of the MIC of extracts, we performed tests on antimicrobial activity of

those pure oils, as well as on the organic solvent used to prepare samples for testing, in order to

reach the conclusion whether the results can be attributed solely to basil components or to

synergistic effect with pure oil (extractant) and/or solvent.

Isolated extracts had a very variable value of the MIC, which demonstrated strong

correlation with the type of the solvent applied. The lowest mean value of the MIC, and therefore

the greatest antimicrobial activity had the extract of basil, isolated with linseed oil. Taking into

consideration the potential of extracts dissolution, we came to the conclusion that the solvents

such as ethyl acetate, diethyl ether and chloroform should not be used, while as the best in terms

of dissolution potential and at the same time low toxicity were acetone and acetonitrile.

Key words: antimicrobial activity, microdilution, Staphylococcus aureus, basil extracts,

pure oils, solvents.

SADRŽAJ

1. UVOD ..................................................................................................................................... 1

1.1. Lekovita svojstva sekundarnih metabolita biljaka ........................................................... 3

1.1.1. Metode za odreŤivanje antimikrobne aktivnosti sekundarnih metabolita biljaka ................. 4

1.2. Odabir rastvaraţa za ekstrakciju i rastvaranje antimikrobnih supstanci iz biljaka .............. 5

1.2.1. Acetonitril ................................................................................................................................... 6

1.2.2. Aceton ........................................................................................................................................ 7

1.2.3. Etanol (etil-alkohol, alkohol, špiritus) ........................................................................................ 8

1.2.4. Metanol ...................................................................................................................................... 8

1.2.5. Etil acetat .................................................................................................................................... 9

1.2.6. Dietil etar .................................................................................................................................. 10

1.2.7. Hloroform (trihlormetan) .......................................................................................................... 11

1.2.8. Dimetil sulfoksid (DMSO) ........................................................................................................ 12

1.3. Dosadašnja istraţivanja rastvaraţa ..................................................................................... 13

1.4. Opšte karakteristike familije Lamiaceae ............................................................................ 15

1.5. Opšte karakteristike bosiljka (Ocimum basilicum L.) ........................................................ 16

1.5.1. Dejstvo i primena bosiljka ........................................................................................................ 18

1.5.2. Hemijski sastav bosiljka ............................................................................................................ 19

1.5.3. Antimikrobno dejstvo biljnih ekstrakata vrste O. basilicum ..................................................... 21

1.5.4. Antimikrobno dejstvo etarskog ulja vrste O. basilicum L. ....................................................... 23

1.6. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Sinapsis alba L. i Sinapsis nigra L. ....... 24

1.6.1. Pregled literature o antimikrobnoj aktivnosti ulja vrste Sinapsis alba L. i Sinapsis nigra L. ... 26

1.7. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Helianthus annus L. ............................... 26

1.7.1. Pregled literature o antimikrobnoj aktivnosti ulja vrste Helianthus annus L............................ 27

1.8. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste vrste Olea europaea L. ........................... 28

1.8.1. Pregled dosadašnjih istraţivanja o antimikrobnoj aktivnosti vrste Olea europaea L. .............. 30

1.9. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Sesamum indicum L. .............................. 31

1.9.1. Pregled dosadašnjih istraţivanja o antimikrobnoj aktivnosti vrste Sesame indicum L. ............ 32

1.10. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Linum usitastissimum L. ...................... 33

1.10.1. Pregled dosadašnjih istraţivanja o antimikrobnoj aktivnosti vrste Linum usitastissimum L. . 35

1.11. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Vitis vinifera L. .................................... 36

1.11.1. Antimikrobna aktivnost ekstrakata semenki groţŤa .............................................................. 38

1.12. Opšte karakteristike roda Staphylococcus ........................................................................ 39

1.13. Staphylococcus aureus (zlatni stafilokok)........................................................................ 40

2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA ................................................................................................... 42

3. MATERIJALI I METODE .................................................................................................... 43

3.1. Bakterijski soj ..................................................................................................................... 43

3.2. Podloge i rastvori ............................................................................................................... 43

3.3. Biljni materijal i izolovanje uljanih ekstrakata .................................................................. 44

3.4. Mikrodiluciona metoda ...................................................................................................... 44

4. REZULTATI I DISKUSIJA .................................................................................................. 46

5. ZAKLJUČAK ......................................................................................................................... 58

6. LITERATURA ........................................................................................................................ 59

Milica Stojković Master rad

1

1. UVOD

Istraţivanja lekovitih biljaka radi procene njihove upotrebe u savremenoj medicini su

veoma intenzivna tokom poslednjih 40-tak godina, jer se pokazalo da vešina lekova biljnog

porekla ima manje neţeljenih dejstava od sintetskih lekova. Iskustva tradicionalne medicine, kao

i rezultati bioloških, farmakoloških i hemijskih ispitivanja ukazali su na znaţajnu biološku

aktivnost biljnih ekstrakata i omogušili izolovanje i karakterizaciju aktivnih komponenti, od

kojih se mnoge primenjuju u savremenoj farmakoterapiji. OdreŤivanje biološke aktivnosti i

hemijska karakterizacija do sada neispitanih biljnih vrsta vode ka otkrivanju novih prirodnih

proizvoda sa potencijalom za primenu u prevenciji i terapiji razliţitih bolesti (Simin, 2014).

Poslednjih godina, problem multirezistencije bakterija na antibiotike je, i pored

postojanja preko dve stotine vrsta antibiotika na svetskom trţištu lekova, dostigao vrhunac

aktuelnosti. Do poţetka 21. veka svet se suoţavao sa problemom rezistencije na tri ili više

antibiotika i suţenim izborom antibiotika za terapiju bakterijskih infekcija. Danas se, meŤutim,

govori o panrezistentnim patogenim bakterijama koje su razvile otpornost na apsolutno sve

antibiotike. Panrezistentni sojevi, poput Staphylococcus, Enterococcus, Mycobacterium,

Klebsiella, Acinetobacter, Escherichia coli i Pseudomonas aeruginosa, se svakodnevno

umnoţavaju i širom sveta dovode do teških infekcija kod ljudi i ţivotinja koje mogu imati smrtni

ishod (Mišiš et al., 2009b).

Multirezistencija bakterija na antibiotike i nedostatak novih antibiotika na trţištu lekova

podstakli su ispitivanja antibakterijskog delovanja supstanci koje nisu antibiotici, ukljuţujuši

etarska ulja i biljne ekstrakte, kao i razvoj razliţitih tehnologija za njihovu izolaciju iz biljnog

materijala (Najdenova et al., 2001; Weckesser et al., 2007; Mišiš et al., 2009a,b 2010a;

Tohidpour et al., 2010). Fenomen multerizistencije je prvi put otkriven šezdesetih godina prošlog

veka kod stafilokoka, koje su vrlo brzo razvijale rezistenciju na gotovo sve široko primenjivane

antibakterijske lekove (eritromicin, hloramfenikol, gentamicin, amikacin i dr.).

Danas se zna da fenomen rezistencije stafilokoka na antibiotike ukljuţuje veliki broj

faktora, kao što su struktura i farmakokinetika antibiotika, fiziološke osobine stafilokoka, pojava

gena rezistencije i naţin njihovog širenja u prirodi, kao i biohemijske osnove mehanizma

rezistencije, ali se još uvek otkrivaju novi detalji vezani za ovaj fenomen (Švabiš-Vlahoviš et al.,


2

2008). Obzirom da još uvek nije pronaŤeno efikasno rešenje problema multirezistencije bakterija

na antibiotike, u svetu su danas veoma aktuelna ispitivanja novih antibakterijskih agenasa. Iz tog

razloga sprovodi se sve veši broj ispitivanja antibakterijske aktivnosti biljnih ekstrakata i

njihovih komponenti kao alternativnih antimikrobnih agenasa i antiseptika za primenu u

veterinarskoj i humanoj medicini (Weckesser et al., 2007).

Ulja izolovana iz jestivog, lekovitog i zaţinskog bilja poput bosiljka, origana, ruzmarina,

kurkume, belog luka, orašţiša, karanfiliša, Ťumbira i moraţa, pojedinaţno ili u kombinaciji sa

konzervansima, pokazuju direktno ili indirektno delovanje na veliki broj Gram-pozitivnih i

Gram-negativnih bakterija. Njihova efikasnost u suzbijanju rasta patogenih bakterija zavisi od

velikog broja faktora, kao što su: pH, koliţina kiseonika, koncentracija etarskog ulja, aktivne

komponente i temperatura skladištenja (Koutsoumanis et al., 1999; Holley i Patel, 2005; Burt et

al., 2007; Gutierrez et al., 2008a; Sandasi et al., 2008; Viuda-Martos et al., 2008; Tajkarimi et al.,

2010). Preradom biljnih droga primenom ekstrakcije, destilacije, ceŤenja, preţiššavanja,

koncentrisanja ili fermentacije dobijaju se biljni preparati.

Biljni preparati obuhvataju sprašene biljne droge, tinkture, ekstrakte, etarska ulja, masna

ulja, ceŤene sokove i preraŤene eksudate. Oni se smatraju poluproizvodima za izradu biljnih

lekova (Saviš, 2014). Za antimikrobno delovanje aromatiţnih biljaka i zaţina odgovorne su

njihove aktivne komponente koje su sastavni deo biljnih ekstrakata ili etarskih ulja. Hidrofobnost

je najvaţnija karakteristika komponenata biljnih ekstrakata i etarskih ulja koja povešava

permeabilnost šelijske membrane bakterije i omogušava lakši prolazak komponenata kroz njen

lipidni sloj. Promena propustljivosti šelijske membrane bakterije je obiţno prašena gubitkom

osmotske kontrole šelije, a to se smatra osnovnim principom antibakterijskog delovanja etarskog

ulja i ekstrakta.

Postoje brojne studije koje primenjuju razliţite metode ispitivanja antibakterijske

aktivnosti zbog razliţite rastvorljivosti antimikrobnih komponenata u vodi (Cox et al., 2000). Za

odreŤivanje antimikrobne aktivnosti koriste se razliţite metode ispitivanja: difuzione, dilucione i

bioautografske metode (Rios et al., 1988). Bez obzira na veliki broj aktuelnih istraţivanja

antimikrobnog potencijala biljnih sekundarnih metabolita, ne postoji standardni test za ove

studije (Burt, 2004), pa je neophodna standardizacija postupaka koji se u te svrhe koriste.


3

1.1. Lekovita svojstva sekundarnih metabolita biljaka

Biljne sirovine predstavljaju najvaţniji resurs u tradicionalnoj fitoterapiji, dodacima

hrani, dijetetskim proizvodima, koriste se kao zaţini i predstavljaju najbogatiji resurs u

farmaceutskoj i hemijskoj industriji (Issazadeh et al., 2012).

U mnogim istraţivanjima je dokazano da ishrana bogata vošem, površem i zaţinima

smanjuje rizik od odreŤenih bolesti (Steinmetz & Potter, 1996; Law & Morris, 1998; Riboli &

Norat, 2003; Ren et al., 2003). To su bolesti u ţijoj se patofiziologiji nalazi oksidativni stres a

najţešše od njih su ateroskleroza, neurodegenerativne bolesti (Alchajmerova i Parkinsonova

bolest), reumatoidni artritis, multipla skleroza, prerano starenje, kardiovaskularne bolesti i

kancerogena oboljenja. Uloga sekudarnih metabolita biljaka, naroţito polifenola, u prevenciji

ovih bolesti je zahvaljujuši njihovoj izraţenoj antioksidantnoj aktivnosti koja je dokazana u

mnogim in vitro testovima (Rice-Evans et al., 1996). MeŤutim, svakim danom otkriva se sve više

novih mehanizma preko kojih sekundarni metaboliti biljaka ispoljavaju svoje delovanje u zaštiti

organizma. Ovi mehanizmi obuhvataju modifikacije signalnih puteva, modulaciju ekspresije

gena, hemoprevenciju, uticaj na procese šelijske deobe i smrti, aktivaciju ili inhibiciju enzima,

stimulaciju imunog odgovora organizma, epigenetske mehanizme, itd. Tako je za mnoga fenolna

jedinjenja biljaka dokazano da ispoljavaju antiinflamatornu (Erlejman et al., 2008),

antiproliferativnu (Haddad et al., 2006), antimutagenu (Steiner et al., 2007), antigenotoksiţnu

(Bhouri et al., 2011), estrogenu (Dixon & Ferreira, 2002), antimikrobnu (Cushnie & Lamb,

2005) i antialergenu aktivnost (Kawai et al., 2007), smanjuju nivo holesterola u krvi i krvni

pritisak (Anderson et al., 1999; Kris-Etherton et al., 2004).

Sve ovo ukazuje da su biljke neiscrpan izvor biološki aktivnih supstanci i da su

fitohemijska i biohemijska istraţivanja u oblasti lekovitog bilja veoma znaţajna i aktuelna.


4

1.1.1. Metode za odreĎivanje antimikrobne aktivnosti sekundarnih metabolita

biljaka

Pri ispitivanju antimikrobnog potencijala biljnih metabolita najţešše se koriste disk

difuzija i mikrodilucija, pri ţemu se kao standardi koriste procedure ustanovljene od strane CLSI

za testiranje antibiotika jer ne postoji standardizovana metodologija za odreŤivanje antimikrobne

aktivnosti biljnih metabolita, veš se u tom smislu one koriste za testiranje antibiotika. Izbor

metode u individualnim laboratorijama zavisi od više faktora kao što su relativna jednostavnost

izvoŤenja, cena, fleksibilnost u odabiru agenasa za testiranje, dostupnost automatizovanim i

semiautomatizovanim ureŤajima za olakšavanje testiranja, taţnost primenjene metodologije i sl.

Da li še se vršiti odreŤivanje minimalnih inhibitornih koncentracija ili koristiti metoda disk

difuzije utvrŤuje se nakon što su intralaboratorijska i interlaboratorijska pouzdanost ovih metoda

potvrŤene (Jorgensen & Turnidge, 2015).

Metoda mikrodilucije je brza i pokazala se

kao odliţna metoda za odreŤivanje antimikrobne

aktivnosti biljnih sekundarnih metabolita dobijenih

iz vešeg broja razliţitih biljaka na širok spektar

mikroorganizama (Cosentino et al., 1999.;

Sartoratto et al., 2004.; Adıgüzel et al., 2005.;

Sokoviš et al., 2010). Rezultati dobijeni ovom

metodom su ponovljivi i potrebna je mala koliţina

ekstrakta za determinaciju minimalne

koncentracije, kako mikrobiostatske, tako i mikrobicidne. Kada je osetljivost ovog testa

uporeŤena sa osetljivoššu drugih testova, pokazano je da je metoda mikrodilucije 30 puta

senzitivnija. Ova metoda nije skupa, zahteva male koliţine uzorka, moţe da se koristi za veliki

broj uzoraka i zahteva malo vremena. Njen potencijalni nedostatak je teţna podloga, koja je

vodeni rastvor i ţesto slabo rastvaranje supstanci koje se testiranju u njoj. Zbog toga je potrebno

na odgovarajuši naţin pripremiti uzorak, tj. primeniti rastvaraţ koji še homogeno rastvoriti

uzorak u ovoj podlozi. Samim tim se obezbeŤuje i dobar kontakt jedinjenja sa

mikroorganizmima, kao i sigurnost istraţivaţa u koncentraciju koja se testira (Stojanoviš, 2016).

Slika 1. Metoda mikrodilucije


5

Od suštinskog je znaţaja da izabrana metoda za odreŤivanje antimikrobne aktivnosti daje

ponovljive rezultate u svim laboratorijama i da oni mogu biti uporeŤeni sa rezultatima

determinisanim referentnim metodama. Razliţite metode mogu da daju razliţite rezultate, te je

stoga neophodno uporediti koriššene metode i odrediti najpogodniju (Jorgensen, 1993).

1.2. Odabir rastvarača za ekstrakciju i rastvaranje antimikrobnih supstanci iz

biljaka

Osim odabira metode, veoma je znaţajno izabrati i odgovarajuši rastvaraţ za ekstrakciju

antimikrobnih komponenti iz biljaka (Hammer et al., 1999). Ekstrakcione metode koje se koriste

u farmaceutske svrhe podrazumevaju odvajanje medicinski aktivnih komponenti iz biljnog tkiva

od neaktivnih, odnosno inertnih komponenti koristeši selektivne rastvaraţe i odgovarajušu

tehnologiju ekstrakcije. Tokom ekstrakcije, rastvaraţi difunduju u ţvrst biljni materijal i

rastvaraju komponente sa istim polaritetom. Na kvalitet ekstrakta utiţu biljni materijal koji je

koriššen, rastvaraţ koji se koristi za ekstrakciju i tehnologija ekstrakcije (Stojanoviš, 2016).

Izolacija bioaktivnih jedinjenja ekstrakcijom organskim rastvaraţima (alkohol, petroletar,

benzen, aceton, n-heksan i dr.) primenjuje se kada biljni materijal sadrţi termolabilna jedinjenja.

Ovim postupkom se dobijaju biljni ekstrakti koji se koriste u industriji parfema, kozmetiţkoj i

farmaceutskoj industriji.

Ekstrakcija rastvaraţem se zasniva na primeni rastvaraţa razliţite polarnosti. Od polarnih

rastvaraţa, najţešše se koriste voda, etanol, metanol i glicerol, a od nepolarnih n-heksan, aceton,

petroletar, dietiletar, benzen (Ivanoviš, 2016). Svojstva dobrog rastvaraţa za ekstrakciju jesu

niska toksiţnost, lako isparavanje na niskoj temperaturi, promocija brze fiziološke apsorpcije

ekstrakta, mogušnost zaštite ekstrakta i nemogušnost da izazove disocijaciju ili usloţnjavanje

ekstrakta (Hughes, 2002). Voda je univerzalni rastvaraţ, meŤutim biljni ekstrakti izolovani

primenom organskih rastvaraţa pokazuju bolju antimikrobnu aktivnost u poreŤenju sa vodenim

ekstraktima (Parekh, et al., 2005). Pri izboru rastvaraţa treba posebno obratiti paţnju na

hidrofilnost, dielektriţnu konstantu, viskoznost i površinski napon rastvaraţa (Milenoviš, 2002).

Izbor rastvaraţa za ekstrakciju zavisi od stepena hidrofilnosti ekstraktivnih materija, na

osnovu ţega se supstance koje se ekstrahuju iz biljne sirovine mogu podeliti na rastvorne u

polarnim (hidrofilne supstance), slabo polarnim i nepolarnim (hidrofobne supstance)


6

rastvaraţima. Polarne supstance sa visokim vrednostima dielektriţne konstante, dobro se

rastvaraju u polarnim rastvaraţima i obratno (Ponomarev, 1976). Veliki uticaj na rastvorljivost i

brzinu difuzije ekstraktivnih materija imaju viskoznost i površinski napon. Povešanje viskoznosti

proporcionalno smanjuje koeficijent difuzije, dok se smanjenje površinskog napona povoljno

odraţava na brzinu ekstrakcije (Karabegoviš, 2011). Rastvaraţi ne pokazuju uticaj samo na

ekstrahovanje odreŤene grupe supstanci, veš i na njihovu koliţinu, tako da optimalni rastvaraţ

ekstrahuje najvešu koliţinu supstanci (Ponomarev, 1976).

Ulja se mogu primeniti kao rastvaraţi za ekstrahovanje lipofilnih komponenti iz

odreŤenih biljaka, na taj naţin povešavaju antimikrobni potencijal biljke i inhibiraju rast

bakterije. U ovom radu su testirani ekstrakti bosiljka Ocimum basilicum L. ekstrahovani uljem

slaţice, maslinovim uljem, lanenim uljem, suncokretovim uljem, uljem koštica groţŤa i

susamovim uljem.

1.2.1. Acetonitril

Acetonitril je prvi put pripremljen 1847. godine od strane francuskog hemiţara Ţan-

Batist Dumasa.

Acetonitril (C2H3N) je organsko jedinjenje koje sadrţi dva

ugljenikova atoma i ima molekulsku masu od 41,052 Da. Ovaj

najjednostavniji organski nitril je bezbojna teţnost koja se

uglavnom dobija kao nusprodukt proizvodnje akrilonitrila. Dobro je

rastvorljiv u vodi (100% w/w) i meša se sa nizom organskih

rastvaraţa, ali ne i sa zasišenim ugljovodonicima. Kljuţa na

temperaturi od 81,65 ºC dok je njegova taţka topljenja -4,.8 ºC.

Gustina ovog rastvaraţa iznosi 0,7857 g/mL. Koristi se kao polarni rastvaraţ u organskim

sintezama i u preţiššavanju butadiena u rafinerijama. Dielektriţna konstanta acetonitrila ima

vrednost od 36,64 F/m i ova vrednost opada sa porastom temperature. Najniţa temperatura na

kojoj on moţe da ispari, odnosno taţka paljenja ovog rastvaraţa je 6 ºC. Indeks polarnosti iznosi

5,8 a refraktivni indeks 1,344. Viskoznost ovog rastvaraţa iznosi 0,37.

Slika 2. Acetonitril


7

Acetonitril ima znaţajnu ulogu kao dominantan rastvaraţ koji se koristi u proizvodnji

DNK oligonukleotida iz monomera. Zbog visoke dielektriţne konstante i mogušnosti rastvaranja

elektrolita koristi se u proizvodnji baterija. Zbog sliţnih osobina je popularan rastvaraţ u

cikliţnoj voltametriji. Zbog vrednosti UV indeksa od 190 nm, niske viskoznosti i niske hemijske

reaktivnosti predstavlja popularan rastvaraţ u HPLC hromatografiji (teţna hromatografija pod

visokim pritiskom). Kao rastvaraţ primenjuje se i u farmaceutskoj industriji, kao i u proizvodnji

fotografskog filma.

1.2.2. Aceton

Aceton je prvi put proizveden od strane alhemiţara u srednjem veku putem suve

destilacije metil acetata. 1832 godine, francuski hemiţar Ţan Batist Dumas i Justus von Liebig

odreŤuju empirijsku formulu za aceton.

Aceton (C3H6O) je najednostavnije organsko jedinjenje u klasi ketona. To je bezbojna,

zapaljiva teţnost prijatnog mirisa koja dosta isparava veš na sobnoj temperaturi. Ima molekulsku

masu od 58,079 Da. Taţka topljenja iznosi -94,7 ºC. Aceton je jako isparljiv zbog niske taţke

kljuţanja koja iznosi 56,05 ºC. Aceton ima gustinu od 0,7845 g/mL. U potpunosti se meša sa

vodom (100% w/w), njegova dielektriţna konstanta iznosi 21,01

F/m dok je taţka paljenja na -20 ºC. Indeks polarnosti iznosi 5,1

dok je indeks prelamanja svetlosti 1,359. Aceton poseduje

vrednost za UV indeks od 330 nm i predstavlja rastvaraţ sa

niskim stepenom viskoznosti od 0,32.

Koristi se kao rastvaraţ i u proizvodnji plastike, lekova i drugih

hemikalija, a u labaratoriji ţesto sluţi kao sredstvo za

dezinfekciju. TakoŤe se koristi u proizvodnji metil metakrilata i bisfenola A. U domašinstvima

se ţesto koristi kao odstranjivaţ laka za nokte i kao razreŤivaţ boja i lakova. Iako je i sam

zapaljiv, aceton se intenzivno koristi kao rastvaraţ za bezbedan transport i skladištenje acetilena.

Predstavlja uobiţajen rastvaraţ koji se koristi za ispiranje laboratorijskog stakla zbog

niske cene i viskoznosti. Taloţenje acetona predstavlja brzu i efikasnu metodu za koncentrisanje

Slika 3. Aceton


8

ribozomalnih proteina. Ova metoda takoŤe sluţi za eliminisanje natrijum dodecil sulfata ili uree

iz rastvora proteina koji sadrţi ova jedinjenja (Barritault, et al., 1976).

1.2.3. Etanol (etil-alkohol, alkohol, špiritus)

Naziv potiţe od arapske reţi al-kuhl što znaţi prašak za bojenje oţnih kapaka. Etanol

(C2H6O) je organsko jedinjenje koje ţine ugljenik, vodonik i jedna -OH grupa, odnosno

predstavnik je alkohola. To je lako isparljiva, zapaljiva bezbojna teţnost specifiţnog, oštrog

mirisa. Molarna masa etanola iznosi 46,07 Da. Taţka kljuţanja ovog rastvaraţa iznosi 78,5 ºC

dok je njegova taţka topljenja -114,1 ºC. Dobar je rastvaraţ,

meša se sa vodom u svim odnosima (100% w/w), a rastvara

veliki broj kako polarnih tako i nepolarnih jedinjenja. Polarni

indeks ovog rastvaraţa iznosi 5,2 dok je indeks prelamanja

100%-tnog etanola 1,360. Viskoznost iznosi 1,20 dok gustina

etanola zavisi od temperature i iznosi 0,789 g/mL. Glavni je

sastojak svih alkoholnih piša. Dielektriţna konstanta iznosi

24,6 F/m, a taţka paljenja na 13 ºC. Pri koncentraciji od 70%,

etanol je visoko efikasan antiseptik. UV indeks etanola iznosi 210 nm.

Koristi se za dezinfekciju radnih površina, instrumenata i koţe. Ulazi u sastav tinktura,

markera i proizvoda za negu tela, kao što su sredstva za ispiranje usta, parfema i dezodoransa. U

poslednje vreme sve je rasprostranjenija upotreba automobilskog goriva koje sadrţi oko 25%

etanola.

1.2.4. Metanol

Metanol je prvi put izolovao Robert Bojl 1661. godine prilikom destilacije šimšira. 1834.

godine, francuski hemiţari Ţan–Batist Dumas i Eugene Peligot utvrdili su elementarni sastav

metanola.

Slika 4. Etanol


9

Metanol (CH4O) je alkohol sa jednim ugljenikovim atomom, bezbojna, zapaljiva, veoma

isparljiva teţnost neprijatnog mirisa. To je najprostiji alkohol koji se karakteriše visokom

toksiţnoššu. Metanol se proizvodi prirodno anaerobnim metabolizmom mnogih sojeva bakterija.

Ukoliko se u manjim koliţinama unese u organizam dovodi do slepila. Njegova molekulska

masa iznosi 32,04 Da. Meša se u svim odnosima sa vodom (100% w/w), etanolom, etrom i

mnogim drugim organskim rastvaraţima. Rastvara mnoge neorganske soli, a u manjoj meri

masti, ulja i smolne kiseline. Taţka kljuţanja mu je na 64,6 ºC a taţka topljenja na -98 ºC. Taţka

kljuţanja metanola je nešto niţa od etanola što znaţi da je znatno isparljiviji rastvaraţ. Gustina

metanola iznosi 0,791 g/mL, a njegova viskoznost iznosi 0,60.

Najviše se upotrebljava za proizvodnju

formaldehida i antifriza. Dielektriţna konstanta ovog

rastvaraţa iznosi 32,6 F/m a taţka paljenja na 12 ºC.

Indeks prelamanja metanola iznosi 1,329 dok je UV

indeks 205 nm. Vrednost polarnog indeksa za metanol je

5,1. Metanol se takoŤe koristi kao sirovina za

proizvodnju siršetne kiseline, nekih polimernih i

plastiţnih masa, zatim kao organski rastvaraţ i razreŤivaţ u proizvodnji uljanih boja.

Upotrebljava se kao pogonsko gorivo i za denaturaciju etanola.

1.2.5. Etil acetat

Etil acetat (C4H8O2) je organsko jedinjenje koje sadrţi ţetiri atoma ugljenika, vizuelno

predstavlja bezbojnu teţnost, prijatnog i sladunjavog mirisa (sliţan opaloj kruški). Predstavlja

estar etanola i siršetne kiseline. Molekulska masa etil

acetata je 88,11 Da. Meša se sa svim ostalim organskim

rastvaraţima, uz potpuno mešanje sa vodom (100%

w/w). Rastvorljiv je u acetonu, etanolu, dietil etru i

benzenu. Njegova taţka kluţanja je na 77 ºC, a taţka

topljenja na 83,6 ºC. Ima gustinu od 0,895 g/mL.

Viskoznost ovog rastvaraţa iznosi 0,45.

Slika 5. Metanol

Slika 6. Etil acetat


10

Koristi se kao rastvaraţ u raznim sferama industrijske proizvodnje kao npr. u

kozmetiţkoj, farmaceutskoj, industriji boje i lakova kao i u industriji ulja i maziva. Dielektriţna

konstanta za etil acetat je 6,0 F/m a taţka paljenja je na -4 ºC. Indeks prelamanja etil acetata

iznosi 1.372 a indeks polarnosti rastvaraţa iznosi 4.4. Vrednost UV indeksa je 260 nm.

Etil acetat se prvenstveno koristi kao rastvaraţ i razreŤivaţ zbog svoje niske cene, niske

toksiţnosti i prijatnog mirisa. Obiţno se koristi za ţiššenje ploţica i prisutan je u sredstvima za

uklanjanje laka za nokte. TakoŤe se koristi za dekofeinizaciju kafe i ţajeva. Etil acetat je prisutan

u vošu, slatkišima i parfemima zato što veoma brzo isparava ostavljajuši samo miris parfema. U

laboratorijama se ovaj rastvaraţ najţešše koristi u kolonskoj hromatografiji i ekstrakciji teţnost-

teţnost. Etil acetat predstavlja najţešši estar u vinima. Tokom prekomernog izlaganja etil

acetatu, on moţe izazvati iritaciju oţiju, nosa i grla kao i slabost, pospanost i gubitak svesti.

1.2.6. Dietil etar

Dietil etar (C4H10O) je uobiţajeni laboratorijski rastvaraţ. To je bezbojna, visoko

isparljiva, zapaljiva teţnost sa karakteristiţnim mirisom. U labaratoriji se koristi kao rastvaraţ, a

svojevremeno se koristio kao opšti anestetik. Njegova molekulska masa iznosi 74,12 Da. Taţka

kljuţanja ovog rastvaraţa je na 34,5 ºC dok je taţka topljenja na -116,2 ºC. Ovaj rastvaraţ ima

gustinu od 0,713 g/mL, dok je njegova viskoznost

0,32. Delimiţno se rastvara u vodi 7,5 g/100 mL. Kao

rastvaraţ vaţnu ulogu ima i u proizvodnji celulozne

plastike. Dielektriţna konstanta za dietil etar ima

vrednost od 4,267 F/m a taţka paljenja je na -45 ºC.

Zbog visoke isparljivosti i niske temperature samozapaljivanja koristi se kao poţetni fluid dizel i

benzinskih motora. Indeks polarnosti ima vrednost od 2,8 dok indeks prelamanja svetlosti ovog

rastvaraţa iznosi 1,353. UV indeks ima vrednost od 220 nm.

Nedostatak dietil etra je njegova zapaljivost, posebno u kombinaciji sa kiseonikom.

Jedna od njegovih prednosti jeste dobro definisana granica izmeŤu toksiţnih i terapijskih doza.

Slika 7. Dietil etar


11

Zbog jakog mirisa dietil etar izaziva iritaciju disajnih puteva, a predoziranje dovodi do pojaţanog

luţenja pljuvaţke, povrašanja, kašlja i grţeva.

1.2.7. Hloroform (trihlormetan)

Hloroform je sintetisan 1831. godine, nezavisno, od strane nekoliko istraţivaţa:

Moldenhawer, Samuel Guthrie, Justus von Liebig i Eugène Souberian.

Hloroform (CHCl3) je organsko jedinjenje, bezbojna,

gusta teţnost, intenzivnog mirisa. Upotrebljava se kao rastvaraţ

za širok spektar organskih supstanci, a ranije se upotrebljavao i u

proizvodnji freona za rashladne ureŤaje. Poseduje molekulsku

masu od 119.38 Da. Taţka kljuţanja ima vrednost od 61,2 ºC

dok je njegova taţka topljenja na -63,4 ºC. Gustina ovog

rastvaraţa iznosi 1,4788 g/mL a njegova viskoznost 0,57.

Dielektriţna konstanta iznosi 4,81 F/m. Hloroform nije zapaljiv

rastvaraţ. Indeks polarnosti ovog rastvaraţa iznosi 4,1 a indeks prelamanja svetlosti ima

vrednost od 1,446. UV indeks iznosi 245 nm.

Koristi se u formulaciji pesticida, kao rastvaraţ masti, ulja, smole i voskova, kao sredstvo

za ţiššenje, u gašenju poţara i industriji guma. U medicini se nekada koristio kao opšti anestetik.

Prilikom kratkoroţnog udisanja hloroforma dolazi do depresije centralnog nervnog sistema, dok

hroniţna (dugotrajna) izlaganja hloroformu ispoljavaju efekat na jetru, ukljuţujuši ţuticu i

hepatitis, i efekte na centralni nervni sistem kao što su depresija i razdraţljivost. U

eksperimentalnim istraţivanjima utvrŤeno je da hloroform pokazuje kancerogeni efekat i da

posle oralne primene hloroforma dolazi do pojave tumora jetre i bubrega.

Slika 8. Hloroform


12

1.2.8. Dimetil sulfoksid (DMSO)

Dimetil sulfoksid ili DMSO (C2H6OS) je organosumporno jedinjenje. Ova bezbojna

teţnost je vaţan visoko polarni aprotonski rastvaraţ, koji jako dobro rastvara polarna i nepolarna

jedinjenja i meša se sa širokim nizom organskih rastvaraţa, kao i sa vodom. Molekulska masa

ovog rastvaraţa iznosi 78,13 Da. DMSO se ţesto koristi kao rastvaraţ za hemijske reakcije u

kojima uţestvuju soli, na primer Finkelsteinove reakcije i

druge nukleofilne supstitucije. On se ţesto koristi kao

ekstraktant u biohemiji i šelijskoj biologiji. Indeks

polarnosti ima vrednost od 7,2. Zbog svoje visoke taţke

kljuţanja na 189 °C, DMSO sporo isparava pod normalnim

atmosferskim pritiskom. Taţka topljenja je na 18,4 ºC.

Gustina ovog rastvaraţa iznosi 18,4 g/mL a njegova

viskoznost iznosi 2,00.

Dimetil sulfoksid nalazi sve vešu primenu u proizvodnim procesima mikroelektronskih

ureŤaja. Zbog njegovih sposobnosti rastvaranja mnogih vrsta jedinjenja, DMSO je uobiţajeni

rastvaraţ u proizvodnji hemikalija. Rastvorljivost u vodi iznosi 25,3 g/100 mL i ima sposobnost

rastvaranja mnogih jedinjenja. Dielektriţna konstanta za ovaj rastvaraţ iznosi 47 F/m a taţka

paljenja za DMSO je na 95 ºC.

Koristi se i kao promotor penetracije leka kroz koţu, jer je utvrŤeno da povešava

efikasnost idosuridina na herpes simpleks infekcije (Randhawa, 2006). Indeks prelamanja

svetlosti ovog rastvaraţa ima vrednost od 1,478 dok UV indeks iznosi 268 nm. U koncentraciji

od 5%, DMSO se dodaje suspenzijama gljiva kao krioprotektant za ţuvanje štok kultura na jako

niskim temperaturama (-80 °C). U biologiji DMSO ima primenu u PCR (Polymerase chain

reaction) metodi tako što se dodaje u PCR smešu i uţestvuje u umnoţavanju specifiţnog regiona

DNK u in vitro uslovima (Zrnec, 2010). Dimetil sulfoksid se primenjuje u veterini kao rastvaraţ,

ţesta primena je kod edema i povešanog intrakranijalnog pritiska kod ţivotinja.

Slika 9. Dimetil sulfoksid


13

1.3. Dosadašnja istraživanja rastvarača

Najţešše koriššeni rastvaraţi za ispitivanje antimikrobne aktivnosti biljnih komponenti

jesu metanol, etanol i voda (Bisignino et al., 1996; Salie et al., 1996; Lourens et al., 2004; Rojas

et al., 2006; Parekh et al., 2006). Drugi rastvaraţi koje su istraţivaţi prouţavali su dihlormetan

(Dilika and Meyer, 1996; Freixa et al., 1996), aceton (Dilika et al., 1996; Mathekga, 2001;

Lourens et al., 2004; Basri and Fan, 2005), heksan (Masoko & Eloff 2006). U mnogim

istraţivanjima nauţnici su testirali fiziţka i hemijska svojstva rastvaraţa, kao i njihovu

sposobnost ekstrakcije. Kao kriterijume pri odabiru najefikasnijih rastvaraţa koristil su prinos i

biološku aktivnost ekstrakata kao i koliţinu nepolarnih jedinjenja u ekstraktu (Harmala et al.,

1992; Salie et al., 1996; Eloff, 1998; Freixa et al., 1998; Cowan, 1999; Bisignano et al., 2000;

Nostro et al., 2000; Green, 2004; Lourens et al., 2004; Basri and Fan, 2005; Yamaji et al., 2005;

Parekh et al., 2006; Rojas et al., 2006). Neki autori su koristili kombinaciju razliţitih rastvaraţa

kako bi na najpouzdaniji naţin ispitali antimikrobnu aktivnost biljnih metabolita. Masoko i Eloff,

(2006) su u svom istraţivanju ispitivali antifungalnu aktivnost vrsta roda Combretum i od

ekstraktanata su koristili heksan, dihlormetan, aceton i metanol gde su rezultati pokazali da

aceton i metanol ekstrahuju saponine koji imaju antimikrobno delovanje, a koje druga dva

rastvaraţa nisu uspela da ekstrahuju. Eloff (1998) je ispitivao razliţite ekstraktante, odnosno

njihovu sposobnost da rastvore antimikrobne komponente iz biljaka, pri ţemu je ispitivao stopu

ekstrakcije, lakošu odstranivanja rastvaraţa, toksiţnost prilikom antimikrobnih ispitivanja i

otkrio da aceton ima najbolje karakteristike. Aceton je dao najniţu MIK vrednost za Gram-

pozitivne bakterije i najveši broj razliţitih komponenti iz biljaka su pokazale antimikrobnu

aktivnost, ali je u svom radu naglasio da mogu biti dobijeni razliţiti rezultati sa drugim biljkama

i da nije moguša generalizacija, odnosno da aceton ne moţe da se smatra najboljim

ekstraktantom za sve biljne vrste. U vešini istraţivanja vodeni ekstrakti su imali najmanju

antimikrobnu aktivnost, metanolni ekstrakt je u nekim istraţivanjima imao bolju aktivnost od

acetonskog, dok u drugim nije imao nikakvu. Od metanolnog, petrol-etarskog, hloroformnog i

etil-acetatnog ekstrakta biljne vrste Hypericum perforatum, etil-acetatni se pokazao kao

najaktivniji zbog sadrţaja flavonoida, hipericida i hiperforina. Dietil-etarski ekstrakt razliţitih

biljnih vrsta je pokazao dobru antimikrobnu aktivnost zbog prisustva flavonoida i terpena

(Nostro et al., 2000; Avato et al., 2004; Parekh & Chanda, 2006; Vaghasiya & Chanda, 2007).


14

Nakon izolovanja ekstrakta iz biljnog materijala oni se koriste za procenjivanje njihove

antimikrobne aktivnosti. Dobijeni štok rastvor ekstrakta se pre testiranja rastvara u

odgovarajušem rastvaraţu, najţešše u onom istom koji je koriššen za ekstrakciju ili u jako

polarnom DMSO-u. Metanol i aceton se ponekad koriste kao rastvaraţi, jer pored toga što u

potpunosti rastvaraju ekstrakte, u velikom broju istraţivanja nisu pokazivali inhibitorni efekat na

mikroorganizme pri finalnoj koncentraciji od 2% (Meyer & Afolayan, 1995; Salie et al., 1996;

Afolayan & Meyer, 1997; Grierson & Afolayan, 1999; Nostro et al., 2000; Bariş et al., 2006).

Veoma je znaţajno koji rastvaraţ se koristi za ekstrakciju aktivnih supstanci iz biljaka, kao i za

rastvaranje ekstrakata prilikom antimikrobnog testiranja, jer je moguše da aktivna jedinjenja nisu

rastvorljiva u izabranom rastvaraţu, pa zato oni nisu pogodni za ekstrakciju antimikrobnih

jedinjenja (Parekh & Chanda, 2006).

U istraţivanju koje je obuhvatilo 43 vrste mikroorganizama ukljuţujuši i Escherichia

coli, Candida albicans, Staphylococcus aureus, DMSO je pokazao visoki inhibitorni efekat.

Minimalna inhibitorna koncentracija DMSO-a za C. albicans i S. aureus bila je 8,00%, dok je za

E. coli 10,00%. U ovom radu takoŤe je odreŤena minimalna mikrobicidna koncentracija (MMK)

DMSO-a. MMK DMSO-a za E. coli bila je 20,00%, dok je za C. albicans i S. aureus 30,00%

(Basch & Gadebusch, 1968). Ispitivanje antimikrobne aktivnosti DMSO-a koje je 1969. godine

sproveo Howard sa saradnicima na tri mikroorganizma: Escherichia coli, Pseudomonas

aeruginosa i Bacillus megaterium, pokazalo je da sa povešanjem koncentracije DMSO-a inhibira

rast sve tri vrste bakterija, a da pri koncentraciji od 15,00% u potpunosti eliminiše ove bakterije.

Najmanju otpornost na ovaj rastvaraţ pokazala je Pseudomonas aeruginosa, kod koje je DMSO

pri koncentraciji od 8,00% inhibirao rast preko 90% populacije. Hili et al. je 1997. godine

utvrdio da primena DMSO-a kao rastvaraţa moţe da ima loš uticaj na aktivnost ispitivanih

etarskih ulja. U istraţivanju koje je ukljuţivalo odreŤivanje antimikrobne aktivnosti pedeset i

jednog etarskog ulja, pomenuti istraţivaţi su utvrdili da je etarsko ulje cimeta najaktivnije i

testirali niţe koncentracije ovog ulja koriššenjem metode mikrodilucije, u kojoj je ulje bilo

nerastvoreno i rastvoreno koriššenjem DMSO-a. Rezultati su pokazali da je ulje u ţistom stanju

imalo 50 puta bolji antimikrobni efekat nego kada je rastvarano u DMSO-u. U studiji koja je

ispitivala efekat DMSO-a u koncentracijama 0,12-10,00% na dermatofite (Trichophyton

mentagrophytes, T. rubrum, Epidermophyton floccosum i Microsporum canis), pri koncentraciji

od 10,00%, rast svih gljiva bio je inhibiran, dok su koncentracije izmeŤu 1,00% i 5,00%


15

pokazivale dozno zavistan inhibitorni efekat. Koncentracije niţe od 1,00% pokazale su

varijabilni efekat u zavisnosti od vrste, dok je 0,25% DMSO veoma znaţajno redukovao rast

Microsporum canis. UtvrŤeno je da niţe koncentracije utiţu na povešanje aktivnosti

antifungalnih lekova (Randhawa, 2006). Rezultate antimikrobne aktivnosti DMSO-a protiv

bakterija E. coli i S. aureus koji su bili sliţni rezultatima iz 1968. godine, pokazala je studija koju

je sproveo Hassan (2014). U ovom radu rezultati su pokazali da je minimalna inhibitorna

koncentracija za E. coli bila 25,00%, a za S. aureus 28,00%. Najnovije istraţivanje vezano za

efekat DMSO-a na mikroorganizme vršeno je tretiranjem Escherichia coli ovim jedinjenjem,

koje se smatra antioksidansom. Efekat je bio takav da je tretman DMSO-om inhibirao letalni

efekat antimikrobnih lekova ampicilina, kanamicina i dva kvinolona. UtvrŤena zaštita pripisana

je smanjenoj akumulaciji slobodnih radikala zbog tretmana antioksidansom (DMSO-om), a

rezultati ovog istraţivanja sugerisali su oprez pri rastvaranju antimikrobnih supstanci za ciljeve

brzih antimikrobnih testova (Mi et al., 2016). Studija u kojoj je ispitivan efekat razliţitih

koncentracija (1,0% - 6,0%) organskih rastvaraţa (DMSO, etanol, metanol) na rast 5 vrsta

bakterija (Staphylococcus epidermidis, Pseudomonas oleovorans, Vibrio cholerae, Shigella

flexneri, Salmonella paratyphi), pokazala je da svi rastvaraţi znaţajno inhibiraju rast bakterija

pri koncentraciji od 4,0% i više, s tim što najvešu otpornost pokazuje vrsta S. flexneri

(Wadhwani et al., 2008).

1.4. Opšte karakteristike familije Lamiaceae

Familija Lamiaceae je kosmopolitskog rasprostranjenja, a biljke koje joj pripadaju

najţešše naseljavaju suva i dobro osunţana staništa - livade, pašnjake, kamenjare. Ove biljke se

intenzivno istraţuju u cilju koriššenja njihovih antimikrobnih aktivnosti jer pripadaju grupi

aromatiţnih biljaka koje sadrţe veliku koliţinu etarskog ulja. MeŤu najpoznatijim i

najefikasnijim gajenim i divljim lekovitim biljkama upravo su predstavnici familije usnatica

poput bosiljka, nane, ţalfije, miloduha, origana, ruzmarina, lavande, majţine dušice, rtanjskog

ţaja, podubice i mnogih drugih. To su zeljaste ili drvenaste biljke, vrlo retko šiblje, drveše ili

lijane. Listovi su bez zalistaka, prosti i na razliţite naţine deljeni. Cvetovi su uglavom grupisani

u cimozne cvasti koje su ujedinjene u kombinovane cvasti, vrlo retko biljke obrazuju samo

pojedinaţne cvetove. Cvetovi su zigomorfni, retko aktinomorfni, dvopolni, petoţlani ili


16

ţetvoroţlani. Ţašica je petoţlana. Krunica cevasta, petoperna, uvek više-manje dvousnata, retko

jednousnata. Andreceum je graŤen od 4 prašnika, ili od 2 prašnika i 2 staminodije. Tuţak je

sinkarpan, graŤen od dva oplodna listiša, plodnik nadcvetan, dvook ili ţetvorook zbog

sekundarno razvijene pregrade. Plod se sastoji od 4 orašţiša ili usled zakrţljalog samo 3 ili 1

orašţiša. Kod ovih biljaka dobro su razvijene ţlezde na epidermisu koje sadrţe etarska ulja

(mešavinu terpenoida) i ugljene hidrate (Tatiš & Bleţiš, 1984).

1.5. Opšte karakteristike bosiljka (Ocimum basilicum L.)

Bosiljak (Ocimum basilicum L.) pripada familiji Lamiaceae i predstavlja jednu od

najrasprostranjenijih biljaka širom sveta, naroţito u Aziji, Evropi i Severnoj Americi. Bosiljak

vodi poreklo iz Indije. Prema nekim starim zapisima, na prostore srednje Evrope preneli su ga

monasi u XII veku. Reţ bosiljak potiţe od grţke reţi basilicon što znaţi kraljevski i odraţava

poštovanje drevnih kultura prema ovoj biljci. Latinski naziv biljke (Ocimum basilicum) je

izveden od ozein – mirisati i basileus – vladar, što bi u prevodu znaţilo vladar mirisa (Filip,

2014). Taksonomija bosiljka (O. basilicum L.) data je u Tabeli 1.

Tabela 1. Taksonomija biljke Ocimum basilicum L.

Regnum (carstvo): Plantae

Divisio (razdeo): Magnoliophyta

Clasis (klasa Magnoliopsida

Ordo (red): Lamiales

Familia (porodica): Lamiaceae

Genus (rod): Ocimum

Species (vrsta): O. basilicum

Bosiljak je jednogodišnja, zeljasta biljka sa uspravnom stabljikom visine 20-45 cm. Cveta

od juna do oktobra. Stabljike su razgranate i gole. Listovi su rombiţni, na dugaţkim drškama,

jajoliki, ravnog ili nazubljenog oboda, zašiljeni na vrhu. Brakteje su mnogo manje od listova,

zeljaste, ţesto crvenkaste (Slika 10). Cvetovi su sa kratkom cvetnom drškom, sitni, po šest


17

sloţeni u pršljenove koji su pribliţeni na vrhu stabljika, i obrazuju cvast (Slika 11). Ţašica je

jajasta, dvousnata, zelena. Krunica je bela ili crvenkasta, gornja usna je široka, tupa, deljena u

ţetiri reţnja, a donja je duţa i ispupţena. Koren se razvija iz primarnog klicinog korenka, a sa

njega slabiji boţni korenovi. Cela biljka ima prijatan i aromatiţan miris (Janţiš, 2004). Plodiši su

jajastog oblika, duţine 1.5-2,0 mm i tamno-mrke do crne boje (Jankoviš, 1974).

Sinonimi koji se ţesto koriste za bosiljak su: baţilek, baţulek, baselak, basiljak, basilje,

bašelak, bosilak, bosilek, krupan bosiljak, bosilje, bazilek, bosiljak sarmaš, mirtela, vesloŤen,

misloŤen, fosliŤen i dr. (Tucakov, 1990).

Hemotaksonomsku klasifikaciju sorti bosiljka dao je Darrah (1980) koji je O. basilicum

klasifikovao u sedam grupa:

1. visoki i sitnolisni bosiljak sa slatkom aromom,

2. širokolisni, robustni bosiljak (nalik na zelenu salatu), naziva se i „italijanski” bosiljak,

3. patuljasti tip, sa kratkim i malim listovima, tvz. „ţbunasti” bosiljak,

4. kompaktni tip, opisan kao O. basilicum var. thyrsiflora, koji se ţesto naziva „tajlandski”

bosiljak,

5. purpurni bosiljak sa tradicionalnom slatkom aromom,

6. ljubiţasti bosiljak „Dark Opal”, moguši hibrid izmeŤu O. basilicum i O. forskolei, mirisa na

karanfiliš i

7. Citriodorum tip, sa aromom limuna.

Slika 10. Stablo sa listovima Slika 11. Cvast na vrhu stabljike


18

1.5.1. Dejstvo i primena bosiljka

Veš nekoliko hiljada godina ljudi širom planete koriste lekovitost bosiljka. Ova prijatna i

aromatiţna biljka spada u omiljenu biljnu vrstu kod nas. Najţešša primena bosiljka je kao

zaţinska biljka koja jelu daje karakteristiţan miris i ukus. TakoŤe, predstavlja zamenu za so, a

naţin ishrane u kojem se umesto soli koristi zaţinsko bilje deluje na sniţavanje visokog krvnog

pritiska. Osim što poboljšava ukus i obogašuje miris mnogih jela, bosiljak svojim sastojcima

povoljno utiţe na funkcionisanje organizma (Filip, 2014). Tradicionalano se ova biljka za

tretman glavobolje, kašlja, dijareje, konstipacije, bradavica i bubreţnih oboljenja (Simon et al.,

1999). Ova prijatna i aromatiţna biljka spada u omiljenu biljnu vrstu kod nas. Najţešša je

primena u obliku ţajeva, ţajnih mešavina, etarskog ulja, teţnih ekstrakata i prvenstveno kao

zaţin.

Etarsko ulje bosiljka ima antiseptiţno, antiinflamatorno, antimikrobno i antivirusno

delovanje, a u industriji parfema predstavlja dragoceni proizvod. Zbog toga su istraţivanja

etarskog ulja i ekstrakata bosiljka i danas aktuelna s obzirom na široku primenu ovih proizvoda u

prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetiţkoj industriji. (Filip, 2014). U obliku ţajeva najţešše se

primenjuje kod leţenja upala (ţeluca, creva), kod kašlja, poţetnih stanja tuberkuloze i kod bolesti

mokrašnih organa, gde pojaţava mokrenje i ispoljava svoje uroantiseptiţno dejstvo. Primena

ţaja od bosiljka pokazuje i povoljno antitrombocitno dejstvo, pa je upotreba ovog ţaja povoljna

u prevenciji kardiovaskularnih oboljenja. Etarsko ulje se koristi u aromaterapiji, jer svojim

aromatiţnim mirisom povoljno deluje na nervni sistem, smiruje nervnu napetost, migrene,

poboljšava pamšenje, otklanja mentalni umor i nesanicu. Osim toga, etarsko ulje (Basilici

aetheroleum) ima antimikrobno (Nguefack et al., 2004; Nebedum et al., 2009), antivirusno

(Sanchez et al., 2010) i antiinflamatorno delovanje. Etarsko ulje (Kelm et al., 2000, Pripdeevech

et al., 2010) i ekstrakti bosiljka (ekstrahovani organskim rastvaraţima i ugljendioksidom u

superkritiţnom stanju) pokazuju snaţna antioksidativna delovanja (Yun et al., 2003; Leal et al.,

2008). Jedan od antioksidanasa iz bosiljka je i β-karoten, koji se u organizmu pretvara u vitamin

A, spreţava oksidaciju holesterola u krvotoku i na taj naţin štiti srce i krvne sudove. TakoŤe,

postoje podaci da nekoliko varijeteta bosiljka ima snaţno protivupalno dejstvo kod artritisa.

Unošenje koncentrovanog ekstrakta dve vrste bosiljka – O. americanum i O. tenuiflorum u

velikom procentu smanjuje oticanje zglobova. Novija istraţivanja vezana su za hipoglikemijsko i


19

hipolipidemijsko delovanje vodenog rastvora bosiljka vrste O. sanctum i O. basilicum (Volpato

et al., 2002; Zeggwagh et al., 2007). Delovanje se zasniva na inhibiciji enzima β-glukozidaze,

ţime se spreţava razgradnja skroba i saharoze, a samim tim i apsorpcija glukoze, što rezultuje

smanjenjem nivoa šešera u krvi (Wongsa et al., 2012). Herba bosiljka nalazi primenu u

tradicionalnoj i alternativnoj medicini kao sedativ, tonik, karminativ, spazmolitik i laktagog

(Jelaţiš et al., 2011). Ispitivanje etarskog ulja O. basilicum pokazuje da visok sadrţaj eugenola

inhibira agregaciju ploţastih šelija u krvi (Tagnolini et al., 2006), što svrstava bosiljak u prirodne

antikoagulanse. Bosiljak je izmeŤu ostalog dobar izvor vitamina B6 i magnezijuma. Vitamin B6

spreţava nakupljanje potencijalno opasnog homocisteina, koji je proizvod prirodnog šelijskog

metabolizma, moţe oštetiti šelije krvnih sudova ukoliko

se brzo ne pretvori u neškodljivu supstancu.

Magnezijum obezbeŤuje zdravlje kardiovaskularnog

sistema pomaţuši opuštanje mišiša i krvnih sudova. Na

taj naţin podstiţe protok krvi i smanjuje rizik od

nepravilnog srţanog ritma. Seme bosiljka se moţe

koristiti kao izvor polisaharida (Razavi et al., 2009).

Slika 12. Seme bosiljka

1.5.2. Hemijski sastav bosiljka

Na osnovu hemijskog sastava bosiljak pripada aromatiţnim biljkama zbog velike koliţine

etarskog ulja zastupljenog u herbi 0.5-0.8% (Tucakov, 1990). Etarsko ulje sadrţi oko 30

karakteristiţnih komponenti, koje se svrstavaju u terpene (monoterpeni i seskviterpeni, kao i

njihovi oksidovani derivati) i fenolna jedinjenja. Dominantne komponente etarskog ulja su

prvenstveno fenolna jedinjenja i to metilkavikol (estragol), linalol, eugenol, metileugenol i

metilcinamat. Etarsko ulje bosiljka ima antiseptiţno, antiinflamatorno, antimikrobno i

antivirusno delovanje, a u industriji parfema predstavlja dragoceni proizvod. Iz tog razloga su

istraţivanja etarskog ulja i ekstrakata bosiljka veoma aktuelna s obzirom na široku primenu ovih

proizvoda u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetiţkoj industriji (Filip, 2014). Na osnovu više

od 200 analiza etarskih ulja bosiljka Lawrence (1988) je utvrdio 4 hemotipa etarskog ulja:

metilkavikolski, linalolski, metileugenolski, metilcinamatni, kao i brojne subtipove.


20

Od monoterpena je najzastupljeniji linalol koji predstavlja tercijarni monoterpenski

alkohol, izomeran geraniolu i prisutan je u etarskim uljima lavande, bosiljka, korijandera i ruţe.

Linalol je jedan od najvaţnijih monoterpena u kozmetiţkoj industriji, jer se koristi u proizvodnji

sapuna i deterdţenata. U etarskom ulju bosiljka moţe biti zastupljen u velikom procentu (45-

65%) i poznato je da poseduje antimikrobnu aktivnost. Geraniol je monoterpenski alkohol,

bezbojno ili bledoţuto ulje, nerastvorno u vodi, a rastvorljivo u vešini organskih rastvaraţa. Ima

miris ruţe i ţesto se upotrebljava u industriji parfema. U etarskom ulju bosiljka nalazi se u

manjem procentu. Limonen je bezbojna teţnost na sobnoj temperaturi, sa izuzetno jakim

mirisom pomorandţe. α-Terpineol je nezasišeni monocikliţni alkohol, predstavlja slabo obojenu

teţnost, mirisa na ljiljan. Dominantna komponenta je u borovom ulju. Javlja se u obliku tri

izomera (α, β i γ), pri ţemu je α-terpineol najzastupljeniji. Rastvara se u organskim rastvaraţima,

ali ne i u vodi. Terpinen-4-ol pripada grupi nezasišenih monocikliţnih alkohola. Bezbojna ili

slabo ţuto obojena teţnost. Pokazuje antioksidativno dejstvo i koristi se kao antiseptik. 1,8-

cineol je bezbojna teţnost koji je monoterpen cikliţne estarske strukture. Pored glavnih

komponenti dosta je zastupljen u etarskom ulju bosiljka (Filip, 2014). Od fenilpropana

najzastupljeniji je eugenol. Udeo eugenola u etarskom ulju bosiljka se kreše od 8 do 10%. To je

ţuta, masna teţnost, izolovana iz mnogih etarskih ulja, delimiţno je rastvoran u vodi, a potpuno

je rastvorljiv u organskim rastvaraţima. Eksperimentalna istraţivanja pokazala su da eugenol

deluje i kao anestetik, miorelaksant, tj. poseduje antikonvulzivno dejstvo (Dallmeier & Carlini,

1981). Kavikol (estragol) je prirodna organska komponenta. Estragol ima kancerogeno i

teratogeno dejstvo. Od seskviterpena je zastupljen β-elemen koji se sastoji od tri izoprenske

jedinice. Postoji 4 izomera elemena (α, β, γ i δ) koji doprinose cvetnoj aromi nekih biljka. Nalazi

se u celeru, menti i drugim lekovitim biljkama. Posebnu paţnju nauţne javnosti β-elemen

privlaţi zbog svog antikancerogenog dejstva na vešinu tumorskih šelija. α-Humulen (α-

kariofilen) je glavni sastojak etarskog ulja hmelja. Germakren D je lako isparljivo organsko

jedinjenje koje se nalazi u vešini biljaka. Ispoljava antimikrobno i insekticidno svojsvo. γ-

kadinen i δ-kadinen pripadaju grupi bicikliţnih seskviterpena. To su izomeri koji su prisutni u

velikom broju etarskih ulja i aromatiţnim biljnim vrstama.

Fenolna jedinjenja predstavljaju široko rasprostranjenu grupu heterogenih jedinjenja i

jednu od najvaţnijuh klasa prirodnih antioksidanata. To su supstance koje se sastoje od jednog ili

više aromatiţnih prstenova sa jednom ili više hidroksilnih grupa, pa se mogu svrstati u sledeše


21

klase jedinjenja: fenolne kiseline, flavonoide, stilbene, kumarine i tanine. Fenolne kiseline

obuhvataju hidroksi i druge funkcionalne derivate benzoeve kiseline (C6-C1) i cimetne kiseline

(C6-C3) (Rice-Evans & Packer, 2003). Uţestvuju u reakciji otpuštanja vodonikovog atoma i

reakcijama „hvatanja“ slobodnih radikala. Cuvelier et al. (1992) potvrdili su da su polifenolne

kiseline efikasniji antioksidanti od monofenolnih.

Najrasprostranjeniji od svih flavonoida su flavonoli, koji imaju od 200-300 poznatih

aglikona, i flavoni. Kvercetin, kampferol i mircetin su najzastupljeniji flavonoli, a od flavona

luteolin i apigenin.

Bosiljak sadrţi i vitamine B1, B6 i C, karoten i gorke materije. U herbi su prisutni i

heterozidi, fenilkarbonske kiseline i njihovi derivati. U vešem procentu su zastupljeni i tanini,

masne materije, proteini i ugljeni hidrati. Bosiljak je dobar izvor magnezijuma.

1.5.3. Antimikrobno dejstvo biljnih ekstrakata vrste O. basilicum

Adıgüzel et al. (2005) su u svom istraţivanju ocenjivali potencijalnu antimikrobnu

aktivnost etanolnog, metanolnog i heksanskog ekstrakta biljne vrste O. basilicum. Rezultati su

pokazali da etanolni ekstrakt ima antimikrobnu aktivnost u sluţaju devet sojeva rodova

Acinetobacter, Bacillus, Escherichia i Staphylococcus. Sa druge strane, metanolni i heksanski

ekstrakt pokazali su antimikrobno dejstvo protiv 11 i 13 sojeva iz 6 rodova bakterija ukljuţujuši

Acinetobacter, Bacillus, Brucella, Escherichia, Micrococcus i Staphylococcus i antifungalno

dejstvo protiv 3 izolata vrste C. albicans. Na osnovu ovih rezultata pokazano je da heksanski

ekstrakt ima jaţi i širi spektar antimikrobne aktivnosti u poreŤenju sa etanolnim i metanolnim

ekstraktom. Ovi rezultati nisu u skladu sa rezultatima prethodnih istraţivanja, što se moţe

objasniti time da ekstrakcija antimikrobnih komponenti iz razliţitih biljaka zahteva razliţite

rastvaraţe.

Kaya et al. (2008) su u svojoj studiji ocenjivali potencijalnu antimikrobnu aktivnost

acetonskog, hloroformnog i metanolnog ekstrakta vrste O. basilicum. Koriššena je metoda disk

difuzije. Pokazano je da metanolni ekstrakt ima jaţi i širi spektar antimikrobne aktivnosti u

poreŤenju sa acetonskim i hloroformnim ekstraktom. Rezultati su pokazali da su ova tri razliţita

ekstrakta imala inhibitornu aktivnost kada su u pitanju bakterije, ali ne i kada su u pitanju sojevi

kvasaca. Kada su rezultati istraţivanja uporeŤeni sa prethodnim studijama, utvrŤeno je da iako je


22

koriššena ista biljka za odreŤivanje antimikrobne aktivnosti, postoje razlike u odnosu na to protiv

kojih bakterija su ekstrakti efikasni, kao i da u sluţajevima kada deluju na istu bakteriju,

pokazuju razliţite aktivnosti gledano kako kvantitativno, tako i kvalitativno. Smatra se da ove

razlike zavise od individualnog hemijskog sastava biljaka, koje mogu biti prouzrokovane

faktorima kao što su struktura zemljišta, dnevne i sezonske promene koje se dogaŤaju tokom

sakupljanja materijala, perioda fiziološkog rasta biljke, dela biljke koji je koriššen u istraţivanju,

procesa ekstrakcije, koriššenih rastvaraţa i tipa bakterija koje se koriste. Kada je uporeŤena

antimikrobna aktivnost metanolnog ekstrakta sa standardnim antibiotikom u sluţaju vrste S.

aureus, pokazano je da je ova vrsta osetljiva na antibiotike u istoj meri kao i na metanolni

ekstrakt. Samim tim O. basilicum ima inhibitornu aktivnost u sluţaju ove bakterije i efikasan je u

istoj meri kao i antibiotici, pa je samim tim moguše napraviti nove efektne antibiotike, koristeši

antimikrobne supstance iz ove biljke. BrŤanin et al. (2015) su u svom radu koristili uzorke

nadzemnih delova biljke Origanum vulgare L. i Ocimum basilicum L. za odreŤivanje

antimikrobne aktivnosti. Za antimikrobno testiranje koriššeni su metanolni, dihlormetanski i

cikloheksanski ekstrakt. Aktivnost ekstrakata razliţite polarnosti je testirana protiv Gram-

pozitivnih bakterija: Staphylococcus aureus, Staphylococcus epidermidis, Micrococcus luteus,

Bacillus subtilis, Enterococcus feacalis i Gram- negativnih bakterija: Escherichia coli, Klebsiella

pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa, Salmonella typhimurium, Candida albicans.

Laboratorijski soj Helicobacter pilori je koriššen kao indikator antimikrobne aktivnosti biljnih

ekstrakata. Metoda mikrodilucije je primenjena za odreŤivanje minimalnih inhibitornih

koncentracija koriššenih ekstrakata. Ruzmarinska kiselina izolovana iz O. vulgare je još u

ranijim istraţivanjima dokazala antimikrobno i antioksidativno delovanje. Ruzmarinska kiselina

u ovom radu je takoŤe delovala antimikrobno i minimalna inhibitorna koncentracija kretala od

0,012-0,100 mg/ml. Testirani ekstrakti su imali umerenu antimikrobnu aktivnost. Ekstrakti O.

vulgare su bili aktivniji protiv bakterija, posebno Gram-pozitivnih bakterija (osim Bacillus

subtilis) sa minimalnim inhibitornim koncentracijama (MIK) izmeŤu 62,5 i 125 μg/mL, od

ekstrakata O. basilicum koji su pokazali aktivnost protiv Candida albicans (MIK 125 μg/mL).

Dihlormetanski i metanolni ekstrakti Origanum vulgare su bili aktivniji protiv Salmonella

typhimurium (MIK 62,5 mg/ml) od ekstrakata Ocimum basilicum (MIK 250 mg/ml).

Cikloheksanski ekstrakt O. vulgare nije pokazao antimikrobnu aktivnost na testiranu H. pylori,

dok su ostali testirani ekstrakti bili aktivni protiv ove bakterije sa MIK vrednostima izmeŤu 250


23

μg/mL i 500 μg/mL. Prethodna istraţivanja fokusirana su na jak antimikrobni efekat etarskih ulja

origana i bosiljka koji se pripisuje hemijskim komponentama karvakrol, timol i linalol. Zbog

toksiţnih efekata karvakrola i timola (origano) i estragola (bosiljak) testiranje ovih ekstrakata

moţe imati praktiţnu primenu.

1.5.4. Antimikrobno dejstvo etarskog ulja vrste O. basilicum L.

Beatoviš et al. (2013) su ispitivali antimikrobnu aktivnost etarskog ulja vrste Ocimum

sanctum L. i testirali su delovanje etarskog ulja na Gram-pozitivne bakterije: Bacillus cereus,

Staphylococcus aureus, Micrococcus flavus, Listeria monocytogenes, Enteroccocus faecalis i

Gram-negativne bakterije: Pseudomonas aeruginosa, Salmonella typhimurium, Escherichia coli.

Rezultati istraţivanja su pokazali veoma izraţenu antibakterijsku aktivnost etarskog ulja na sve

testirane bakterijske sojeve, gde je zabeleţena veša antibakterijska aktivnost na Gram-negativne

bakterije. Najosetljiviji bakterijski sojevi su Salmonella typhimurium i Escherichia coli dok su

Listeria monocytogenes i Enterococcus faecalis pokazale najvešu rezistentnost na ispitivano ulje.

Hemijski sastav, antioksidativna i antimikrobna aktivnost etarskih ulja dobijenih iz nadzemnih

delova bosiljka varira u zavisnosti od sezone. Hussain et al. (2008) su ispitivali antibakterijsko

delovanje etarskog ulja bosiljka i linalola kao najzastupljenije komponente protiv sojeva Gram-

pozitivnih bakterija: Staphylococcus aureus, Bacillus subtilis, dve vrste Gram- negativnih

bakterija: Pasteurella multocida i Escherichia coli kao i antifungalnu aktivnost na pet vrsta

gljiva sa patogenim dejstvom: Aspergillus niger, Mucor mucedo, Fusarium solani,

Botryodiplodia theobromae i Rhizopus solani. Primenjena je metoda disk difuzije i rezultati su

pokazali je etarsko ulje bosiljka koje sadrţi linalol pokazalo znatno vešu antibakterijsku a znatno

slabiju antifungalnu aktivnost. U ovom radu je dokazano da linalol poseduje jaţe antimikrobno

dejstvo protiv Gram-pozitivnih nego protiv Gram-negativnih bakterija. Dokazano je da je etarsko

ulje izolovano tokom jeseni i zime ima jaţu antimikrobnu aktivnost zbog vešeg sadrţaja linalola.

Antioksidativno i antimikrobno dejstvo ulja variralo je znaţajno sa promenom sezone. Sokoviš

et al. (2010) su u svom istraţivanju procenjivali hemijski sastav i antibakterijsku aktivnost

etarskih ulja razliţitih biljaka, ukljuţujuši i O. basilicum protiv ljudskih patogenih

mikroorganizama ukljuţujuši i S. aureus. Primenjena je metoda disk difuzije i mikrodilucije.

Metodom disk difuzije dobjeni su rezultati po kojima etarsko ulje vrste O. basilicum ima jaţe


24

antibakterijsko dejstvo od streptomicina, dok je metodom mikrodilucije dobijen drugaţiji

rezultat, odnosno vrednosti za MIK i MBK su manje u sluţaju streptomicina. Ovo neslaganje

pokazuje da je neophodno odrediti najbolju metodu za odreŤivanje antimikrobne aktivnosti.

1.6. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Sinapsis alba L. i Sinapsis

nigra L.

Biljka slaţice je još od davnina poznata i ţesto se spominje u spisima starih Grka i

Rimljana. Ipak se veruje da je poreklom sa evropskog kontinenta, Mediterana, sa sekundarnim

centrom na Bliskom Istoku. Danas je rasprostranjena u centralnoj i juţnoj Evropi, kao i u drugim

podruţjima sa umerenom do hladnom klimom (Stokiš, 2002).

Bela i crna slaţica su jednogodišnje zeljaste biljke. Korenov sistem je vretenast i velike

usisne moši, što slaţicu ţini tolerantnom prema razliţitim tipovima zemljišta. Kod obe vrste

slaţice stablo je uspravno i razgranato, obraslo oštrim maljama, s tim da je kod crne u gornjem

delu stablo golo. Odrasla biljka bele slaţice dostiţe visinu od 0,8 m do 1,5 m, dok crna slaţica

moţe da naraste i do 2 m. Listovi su razliţitog oblika, maljavi, a po obodu krupno nazubljeni.

Svi listovi crne slaţice imaju dršku, dok su kod bele gornji sitniji sedeši. Pri vrhu stabla crne

slaţice nalaze se listovi izduţeno eliptiţnog oblika, plaviţasto zelene boje. Cvetovi su sitni, ţuti,

sakupljeni u grozdaste cvasti. Period cvetanja ove biljke je od maja pa sve do kraja juna.

Oprašeni cvetovi tokom prvih 15 dana perioda cvetanja formiraju vešinu semena. Plod je ljuska

nepravilnog cilindriţnog oblika i maljava. Seme bele slaţice je oko 2 mm u preţniku, bledoţute

boje, bez mirisa, ali ljutog ukusa, u plodu obiţno ima 4 do 8 semena. Seme crne slaţice je oko 1

mm u preţniku, boje tamno braon do crne, u plodu je 10 do 12 semena (Stokiš, 2002).

Ulje slaţice sadrţi omega-3 i omega-6 masne kiseline koje su korisne za regulisanje

bioloških funkcija. Linolna i linoleinska kiselina su esencijalne masne kiseline ţiji nedostatak

dovodi do ekcema koţe. Oleinska kiselina (omega-9) jaţa imuni sistem, ima baktericidno dejstvo

i predstavlja vid prirodnog antibiotika. TakoŤe, su zastupljene palmitoleinska i stearinska

kiselina. Ulje ove biljke se odlikuje sa visokim sadrţajem eruka kiseline i niskim sadrţajem

miristinske kiseline (Khan,2013).

Seme slaţice je siromašno kalorijama i holesterinom, dok je sa druge strane bogato

proteinima i mineralima ukljuţujuci kalcijum, magnezijum, kalijum i niacin (vitamin B3). Seme


25

crne i bele slaţice ima sliţan hemijski sastav: 30-40% masnog ulja, nešto manji sadrţaj proteina,

sluzi, enzim mirozin, etarsko ulje i dr. Najvaţniji sastojak bele slaţice je glikozid sinalbin, a crne

sinigrin koji daju ljut ukus semenu (Stokiš, 2002). Seme slaţice su koristili kao zaţin, a našlo je

široku primenu i u medicini. Seme slaţice je u medicinu prvi uveo Hipokrat. Stari Grci su je

koristili protiv digestivnih poremešaja, za izazivanje salivacije i povrašanja, dok se ţaj od bele

slaţice koristio za ispiranje grla kod upala.

Ulje bele slaţice se koristi u medicini za unutrašnju i spoljašnju upotrebu, protiv kancera,

nadutosti abdomena, slezine i materice. Za

seme se smatra da ima svojstva kao

dijaforetik, diuretik, emetik, ekspektorans,

iritans i stimulans. Upotrebljava se u vidu

obloga protiv akutnih bolova, upale pluša,

bronhitisa i drugih bolesti respiratornih

organa. Isparljivo ulje je snaţan bojni otrov,

iritans i rubefacijens i koristi se protiv

reumatskih i trbušnih bolova. Osim za zaţin,

seme crne slaţice se koristi za boje, maziva i

kao sastojak sapuna. Medicinska svojstva

semena crne slaţice su sliţna semenu bele, takoŤe je diuretik, emetik, rubefacijens i stimulans.

Upotrebljava se protiv kancera, tumora grla, neuralgija i spazama. Narodni lekari preporuţuju

slaţicu protiv epilepsije, ujeda zmije, zubobolje i upale pluša. Slaţica se takoŤe preporuţuje kao

sastojak ţaja protiv štucanja, dok se brašno slaţice smatra antiseptikom. Svi delovi slaţice sadrţe

glikozinolate koji rastvoreni u zemljištu u toksiţna sumporna jedinjenja imaju insekticidna,

nematocidna i fungicidna svojstva. Osim toga uzgajanjem slaţice poboljšava se fiziţka struktura

i plodnost zemljišta. Istraţivanja Oklahoma Drţavnog Univerziteta (Oklahoma State University)

i Ameriţkog poljoprivredno-istraţivaţkog servisa (ARS) pokazala su da ulje slaţice ima

antimikrobno delovanje i deluje protiv Listeria sp., Escherichia coli, Staphylococcus aureus i

drugih moguših patogena u hrani, zbog visokog procenta alilizotiocianata (Stokiš, 2002).

Slika 13. Seme i ulje slaţice


26

1.6.1. Pregled literature o antimikrobnoj aktivnosti ulja vrste Sinapsis alba L. i Sinapsis

nigra L.

Turgis et al. (2009) su u svom istraţivanju ocenjivali potencijalnu antimikrobnu aktivnost

ulja iz semena slaţice na Escherichia coli 0157:H7 i Salmonella typhi i dokazali da ulje slaţice

narušava integritet šelijske membrane ovih bakterija, spreţava odrţavanje šelijske homeostaze

što ukazuje da je ulje slaţice efikasan antimikrobni agens. .

Amare et al. (2015) su sproveli istraţivanje kako bi su procenili antibakterijsku

aktivnost semena crne slaţice protiv patogena pristnih u sveţem vošnom soku: Staphylococcus

aureus, Bacillus cereus, Salmonella sp. Semena crne slaţice su usitnjena do praškastog stanja i

ţuvana u ţistoj boci na sobnoj temperaturi u mraku. Ovako osušeni i praškasti uzorci semena su

iskoriššeni za ekstrahovanje etanolom i acetonom. Disk difuzionom metodom je ispitana

antimikrobna aktivnost acetonskog i etanolnog ekstrakta, pri ţemu se etanolni ekstrakt pokazao

kao znartno aktivniji. Rezultati su pokazali da su Gram-bakterije rezistentnije na ekstrakte crne

slaţice u odnosu na Gram-pozitivne bakterije zbog prisustva lipopolisaharidne membrane.

1.7. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Helianthus annus L.

Suncokret (Helianthus annus L.) je jednogodišnja biljka, pripada porodici glavoţika

(Compositae). Glavni deo cveta suncokreta (glavica) najţešše sadrţi oko 1500 semenki, crne ili

prugaste crno - bele boje, koje su sastavljene od ljuske i jezgre u kojoj je sadrţano ulje. Koliki

procenat ulja še sadrţavati seme, zavisi najţešše od sorti suncokreta. Ulje suncokreta smatra se

jednim od najznaţajnijih i najfinijih ulja. Lako se rafinira, a ulje je lepe svetloţute boje, prozirno

i blagog ukusa, te je sastavni deo brojnih jela širom sveta. Suncokret je biljka koja uspeva na

mnogim vrstama tla, poseduje mogušnosti apsorpcije teških metala kao što su olovo, arsen, uran

(Prlina, 2015). Suncokret je veoma korisna biljka, jer svojim morfološkim osobinama, ali pre

svega kvalitetnim semenom, daje širok spektar mogušnosti i naţina na koji se moţe iskoristiti.

Ulje suncokreta sadrţi palmitinsku kiselinu (4,0%-9,0%), stearinsku kiselinu (1,0%-

7,0%), oleinsku kiselinu (14,05- 40,0%) i linolnu kiselinu (48,0%-74,0%). Najţešše se koristi u

prehrambenoj industriji, a posebno je zanimljiv jer je na biljnoj bazi, što uveliko povešava

kvalitet hrane u odnosu na ulja i masti ţivotinjskog porekla. Ovo ulje je blagog, manje gorkog

ukusa, a u njemu ostaju saţuvani svi prirodni visokovredni sastojci kao što su: vitamini (A, B


27

kompleks i D), minerali (kalijum, magnezijum, gvoţŤe, fosfor, selen, kalcijum i cink) kao i

polinezasišene masne kiseline (Gagro, 1998). Osim nutritivnih vrednosti, ova je biljka od

davnina cenjena zbog svog blagotvornog delovanja na zdravlje.

Semenke suncokreta bogate su belanţevinama te po sadrţaju belanţevina ne zaostaju

mnogo od mesa. U 100 g semenki nalazi se oko 23 g belanţevina, 49 g masti, 12 ugljenih hidrata

i 6 g biljnih vlakana. Semenke su bogate vitaminima, mineralima, vlaknima, mastima i

belanţevinama. Sirove semenke se zbog svog sastava smatraju lekovitom hranom, a mogu se

samleti i dodavati u hranu. Od semenki se dobija i kvalitetno

suncokretovo ulje. Suncokret je poznat i kao biljka koja leţi

zemljište, jer ima neverovatnu sposobnost upijanja štetnih i

otrovnih supstanci, kao i velikih koliţina vode. Latice se mogu

koristiti i za dobijanje prirodne ţute boje. Koristi se u mnoge svrhe,

a najznaţajnije su primena u prehrambenoj industriji gde se od

plodova pravi ulje, margarin, brašno, kao i upotreba celih semenki

za ishranu. Suncokret se koristi i u hemijskoj industriji, gde se u

jako malim koliţinama nalazi u bojama i lakovima, kao i u sapunu.

Farmaceutska industrija najviše koristi ulje suncokreta kao sirovinu za kozmetiţke proizvode, ali

i kao lek, ili u vidu sastojka nekog leka (Prlina 2015).

1.7.1. Pregled literature o antimikrobnoj aktivnosti ulja vrste Helianthus annus L.

Sechi et al. (2001) su u svom radu ispitivali antimikrobnu aktivnost ozonizovanog

suncokretovog ulja na razliţite sojeve bakterija: Staphylococcus aureus, Escherichia coli,

Pseudomonas aeruginosa, Enterococcus maleodoratus, Enterococcus durans, Enterococcus

solitarius, Enterococcus pseudoavium, Enterococcus avium, Enterococcus saccharolyticus,

Enterococcus hirae, Enterococcus mundtii, Enterococcus faecalis, Enterococcus galinarum,

Enterococcus caseliflavus, Enterococcus faecium, Mycobacterium tuberculosis, Mycobacterium

smegmatis. Suncokretovo ulje je ozonizovano putem ozono generatora. Minimalne inhibitorne

koncentracije (MIK) su oţitane primenom agar-dilucione metode. Ozonizovano suncokretovo

ulje je pokazalo antimikrobnu aktivnost protiv svih testiranih sojeva, a MIK vrednosti koje su

Slika 14. Suncokretovo ulje


28

oţitane bile su u rasponu od 1.18 do 9.5 mg/ml. Rezultati su pokazali da su mikobakterije znatno

osetljivije u odnosu na ostale bakterije.

1.8. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste vrste Olea europaea L.

Maslina (Olea europaea L.) je zimzelena, višegodišnja biljka iz porodice Oleaceae. Raste

na oskudnom tlu, gotovo bez vode. Zbog visokog procenta ulja (15-35%) u plodovima, maslina

je dobila ime po latinskoj reţi olea, što znaţi ulje (Mariš, 2013).

Maslina (Olea europaea L.) se smatra najstarijom kultivisanom biljnom vrstom. Širenje

kulture gajenja masline zapoţelo je u srednjoj Aziji te se preko Irana, Sirije i Palestine širilo do

ostalih zemalja još pre 6000 godina. Veliki doprinos širenju masline dali su stari Grci i Rimljani,

koji su u osvajaţkim pohodima na svim osvojenim podruţjima sadili stabla masline. Stari

Rimljani klasifikovali su maslinovo ulje u pet kategorija: „oleum exalbis ulivis„ dobijeno

mlevenjem zelenih maslina, „oleum viride„ koje se dobijalo od zrelih maslina, „oleum maturum„

od potpuno zrelih plodova, „oleum caducum„ koje se dobijalo od plodova koji sami padnu na

zemlju i „oleum cibarium„ dobijeno od gotovo „podriadas‟ maslina, koje je bilo namenjeno

prehrani robova. Osim kao osnovna prehrambena namirnica, maslinovo ulje se koristilo prilikom

crkvenih obreda, za masaţu, a bilo je poznato i njegovo blagotvorno delovanje na zdravlje

(Ţanetiš, 2006).

Flavonoidi i ostala fenolna jedinjenja izolovana iz lista masline imaju razliţite biološke

aktivnosti, i zbog prisustva ovih jedinjenja maslina ima vaţnu primenu u farmakologiji (Abaza et

al., 2007). Dokazano je da kombinacija fenola u ekstraktu lista masline ima antioksidativno i

antimikrobno delovanje (Lee i Lee, 2010; Sudjana et al., 2009). Ekstrakt lista masline je

tamnosmeŤe boje i gorkog je ukusa. Glavna polifenolna jedinjenja u ekstraktu lista masline su:

oleuropein, verbaskozid, luteolin-7-O-glukozid, hidroksitirosol, i tirosol (Hayes et al., 2011).

Najaktivnije jedinjenje u listovima masline, sa snaţnim antioksidacionim delovanjem je

oleuropein (Mazziotti et al., 2007).

U maslinovom ulju prisutne su sledeše zasišene masne kiseline: laurinska, miristinska,

palmitinska, stearinska, arahinska, behenska i lignocerinska kiselina. Nezasišene masne kiseline

predstavljaju bitan faktor po kojem se maslinovo ulje razlikuje od ostalih ulja. Najzastupljenija

jednostruko nezasišena masna kiselina s parnim brojem ugljenikovih atoma u maslinovom ulju je


29

oleinska kiselina (18:1), a predstavlja 55 do 83% svih masnih kiselina u maslinovom ulju. Ima

visoku biološku i prehrambenu vrednost i lako je svarljiva. Pored oleinske u maslinovom ulju još

su prisutne: palmitoleinska kiselina (16:1) u koliţini od 0,3 do 3,5%, gadoleinska (eikosenska)

kiselina (20:1) koja je zastupljena u neznatnoj koliţini (maksimalno do 0,5% od ukupne koliţine

masnih kiselina). U maslinovom ulju osim jednostruko nezasišenih s parnim brojem nalaze se i

one jednostruko nezasišene s neparnim brojem ugljikovih atoma (9-heptadecenska), a

zastupljene su u vrlo malim koliţinama (najviše do 0,3%). Najznaţajnije esencijalne masne

kiseline u maslinovom ulju su: linolna (18:2, n-6), u koliţini od 3,5 do 21,0%, i linolenska

kiselina (18:3) u koliţini maksimalno do 0,9% (Ţanetiš, 2006). Odnos u kome se nalaze

navedene esencijalne masne kiseline u maslinovom ulju odgovara odnosu tih kiselina u

majţinom mleku. Stoga se maslinovo ulje preporuţuje koristiti veš u ishrani odojţadi. Vidljivo

je da u sastavu masnih kiselina maslinovog

ulja dominira jednostruko nezasišena

oleinska kiselina, skromni deo imaju zasišene

masne kiseline, palmitinska i stearinska, kao i

višestruko nezasišene masne kiseline linolna

i α-linolenska, koje kao esencijalne masne

kiseline daju posebno biološko znaţenje

maslinovom ulju. Prirodno maslinovo ulje

ima umerenu koliţinu zasišenih masnih

kiselina (oko 16%), izrazito visok udeo

oleinske kiseline (70-80%) i optimalnu koliţinu višestruko nezasišenih esencijalnih masnih

kiselina (8-10%). Po tome se maslinovo ulje bitno razlikuje i vrednije je od drugih jestivih masti

i ulja (Ţanetiš, 2006).

Maslinovo ulje sadrţi mali udeo esencijalnih masnih kiselina koji je u sliţnom odnosu

kao u majţinom mleku. One imaju povoljan uticaj na rast i mineralizaciju kostiju. Nedostatak

esencijalnih masnih kiselina moţe rezultirati poremešajima u koţi, jetri i u metabolizmu.

Oleinska kiselina, najzastupljenija masna kiselina u maslinovom ulju, takoŤe pospešuje rast i

mineralni sastav kostiju.

Na osnovu toga se zakljuţuje da je maslinovo ulje ima pozitivan uticaj na rast i razvoj

deteta i preporuţuje se kao dodatak ishrani dece. Stalnim nastajanjem slobodnih radikala u

Slika 15. Maslinovo ulje


30

ljudskom organizmu dolazi do niza reakcija koje dovode do strukturnih promena pojedinih

makromolekula (nukleinske kiseline, kolagen, elastin), enzima i višestruko nezasišenih masnih

kiselina iz fosfolipida šelijskih membrana. Rezultati ovih reakcija su brojne štetne posledice na

šelijske membrane, inhibicija enzima, oštešenja DNK, uništavanje mitohondrija i dr., što

konaţno dovodi do ubrzanog starenja šelija. Za spreţavanje simptoma starenja vaţno je

organizam snabdevati znaţajnom koliţinom antioksidansa. Kod razvoja kardiovaskularnih

bolesti vaţnu ulogu ima koliţina holesterola u organizmu. Posebno je opasan 'loš' holesterol ili

LDL (engl. low density lipoprotein ili lipoprotein niske gustoše) koji se nakuplja na unutrašnjim

stranama arterija koje se tako suţavaju i dolazi do ateroskleroze. Ishrana bogata jednostruko

nezasišenim masnim kiselinama isto tako smanjuje koliţinu triglicerida, koliţinu LDL

holesterola i tako umanjuje rizik od arterijske tromboze i infarkta.

Zaštitna uloga maslinovog ulja uoţena je kod nastajanja pojedinih tumora, posebno

tumora dojke, prostate, debelog creva i materice. Ova vaţna uloga maslinovog ulja rezultat je

uravnoteţenog sastava masnih kiselina (jednostruko i višestruko nezasišenih) otpornih na

peroksidaciju i prisutnosti prirodnih antioksidansa vitaminskog (vitamin A, β-karoten i vitamini

C i E koji deluje sinergistiţki s drugim antioksidansima i tako pojaţava zaštitnu ulogu) i

nevitaminskog porekla (flavonoidi, fenolni spojevi i pigmenti kao npr. hlorofil).

Zahvaljujuši znaţajnoj koliţini vitamina E, maslinovo ulje deluje zaštitno i tonizirajuše

na epiderm koţe pa se preporuţuje za prevenciju koţnih oštešenja i smanjenje znakova starenja

koţe (Ţanetiš, 2006).

1.8.1. Pregled dosadašnjih istraživanja o antimikrobnoj aktivnosti vrste Olea europaea L.

Pereira et al. (2007) su ispitivali fenolna jedinjenja u maslinovom ulju i njihova

antimikrobna delovanja protiv odreŤenih mikroorganizama koji mogu da prouzrokuju mnoge

crevne i respiratorne infekcije kod ljudi. Ispitivali su delovanje fenolnih jedinjenja iz maslinovog

ulja na Gram- pozitivne (Bacillus cereus, Bacillus subtilis i Staphylococcus aureus) i Gram-

negativne bakterije (Pseudomonas aeruginosa, Escherichia coli i Klebsiella pneumoniae).

Izolovano je sedam fenolnih jedinjenja: kofeinska kiselina, verbaskozid, oleuropein, luteolin 7-

O-glukozid, rutin, apigenin 7-O-glukozid i luteolin 4´- O-glukozid. Pri niskim koncentracijama


31

ekstrahovana jedinjenja iz lista masline su pokazala efikasnu antibakterijsku aktivnost što

ukazuje na veliki antimikrobni potencijal ovog ulja.

Mnoga in vitro istraţivanja dokazala su antimikrobno delovanje fenolnih jedinjenja

prisutnih u maslinovom ulju protiv humanih patogenih bakterija (Puupponen-Pimiä et al., 2001),

ţak i virusa (Knox et al., 2003).

Antimikrobno delovanje fenola utvrŤeno je na bakterijama kao što su: Escherichia coli,

Staphylococcus aureus, Klebsiella pneumoniae, Bacillus cereus, Salmonela typhi i Vibrio

parahaemolyticus (Markin et al., 2003).

Sudjana et al., (2009) u svom radu dokazuje da ekstrakt lista masline ima znaţajnu

antimikrobnu aktivnost na Heliobacter pylori. Na osnovu toga, fenolna jedinjenja imaju

potencijal za spreţavanje hroniţnih upalnih infekcija (Ames et al., 1993). Antimikrobna svojstva

fenolnih jedinjenja se zasnivaju na njihovoj sposobnosti da narušavaju strukturu membrane i vrše

denaturaciju proteina (Cowan, 1999). Fenolna jedinjenja inhibiraju enzime poput prostaglandin

sintaze, lipoksigenaze i ciklooksigenaze, usko povezanih s tumorogenezom (Laughton et al.,

1991), inhibiraju rast tumora ukljuţujuši modulaciju onkogena i tumor supresorskih gena, prenos

signala, kao i apoptozu (Scalbert et al., 2005).

1.9. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Sesamum indicum L.

Susam (Sesamum indicum L.) predstavlja jednu od najznaţajnijih sirovina za

proizvodnju jestivog ulja u svetu. Seme susama sadrţi

44-58% ulja. Plod susama je tobolac u kome se nalaze

50-80 semenki koje mogu biti bele, ţuškaste, crne, sive

ili smeŤe boje. (Mavriţiš, 2016).

Semenu i ulju susama se pripisuju razliţita

terapeutska svojstva na osnovu in vitro studija:

antiproliferativna aktivnost, smanjenje holesterola,

neuroprotektivni efekti, antihipertenzivni efekti,

artritis, smanjenje oksidativnog stresa. Uljana pogaţa semena susama je bogata proteinima,

vlaknima i kalcijumom (Lonţar, 2012). Seme susama sadrţi više ulja od glavnih uljarica kao što

je soja, uljana repica, suncokret semena pamuka (Hwang, 2005). Poseduje visok sadrţaj ulja (44-

Slika 16. Susamovo ulje


32

58%), proteina (18-25%), zatim 13,5% ugljenih hidrata i 5% pepela. Ulje susama sadrţi najveši

procenat oleinske (43%), linolne (35%), palmitinske (11%) i stearinske (7%) kiseline, što je oko

96% od ukupnih masnih kiselina. Susamovo ulje sadrţi i manji procenat drugih masnih kiselina

kao što su miristinska, palmitoleinska, linolenska, arahidonska, eikozenoinska i behenska

kiselina (Hwang, 2005). Susam sadrţi u malim koliţinama i razliţita bioaktivna jedinjenja

ukljuţujuši tokoferole, fitosterole, resveratrol i flavonoide. Susamovo ulje je poznato kao ulje

najbolje oksidativne stabilnosti iako sadrţi skoro 85% nezasišenih masnih kiselina. Oksidativna

stabilnost susamovog ulja postoji zahvaljujuši visokoj kocentraciji tokoferola ţija se

koncentracija kreše od 330 mg/kg do 1440 mg/kg susamovog ulja. Susamovo ulje crnog susama

sadrţi manje tokoferola od ulja dobijenog od belog i braon susama (Hwang, 2005). Izuzetno

dobra stabilnost ovog ulja, antioksidativna aktivnost semena i ulja susama, kao i razliţite

lekovite osobine se pripisuju prisustvu jedinstvenih endogenih fenolnih antioksidanata– lignana,

kao što su sezamin, sezamolin i sezamol, koji u drugim uljima nisu prisutni. Susamovo ulje

sadrţi komponente koje nakon procesa alkalne hidrolize (saponifikacije) pokazuju oteţano

rastvaranje u vodenim rastvorima, ali su rastvorljive u organskim rastvaraţima (Hwang, 2005).

Dosadašnja istraţivanja semena i ulja susama su vešinom bila usmerena na lignane

susama, a manje paţnje je posvešeno fenolnim jedinjenjima ulja. MeŤutim, seme i ulje susama

kao i druga jestiva ulja sadrţe znaţajan nivo fenolnih komponenata (Lonţar, 2012).

1.9.1. Pregled dosadašnjih istraživanja o antimikrobnoj aktivnosti vrste Sesame indicum L.

Singh et al. (2005) su istraţivali antibakterijsko delovanje ulja bosiljka Ocimum

sanctum L., sojinog i susamovog ulja na vrste Staphylococcus aureus, Bacillus pumilus i

Pseudomonas aeruginosa, gde su ulja delovala antimikrobno na sve sojeve ali se Staphylococcus

aureus pokazala kao najosetljiviji mikroorganizam. U ovom radu antibakterijska aktivnost ulja

O. sanctum protiv navedenih vrsta je ista u poreŤenju aktivnoššu susamovog i sojinog ulja koje

sadrţe razliţite proporcije nezasišenih masnih kiselina. Susamovo ulje i sojino ulje su pokazali

umerenu aktivnost protiv Staphylococcus aureus. Prema pretpostavci autora pomenutog

istraţivanja, antibakterijska aktivnost masnih kiselina zavisi od stepena nezasišenosti tako da je

linoleinska kiselina pokazala najveši inhibitorni efekat, linolna manji efekat, dok su oleinska i

stearinska pokazale neznatan efekat na Staphylococcus aureus. Najvešu inhibitornu aktivnost


33

protiv S. aureus pokazalo je ulje O. sanctum u kombinaciji sa susamovim i sojinim uljem. Ulje

O. sanctum, kao i sojino ulje sadrţe linolnu i linoleinsku kiselinu, dok susamovo ulje sadrţi samo

linolnu kiselinu. Smatrali su da ulje O. sanctum ispoljava svoje antimikrobno delovanje

zahvaljujuši visokom sadrţaju linoleinske kiseline, dok susamovo ulje sadrţi i fenolni

antioksidans sezamol, tako da je njihova pretpostavka linolna kiselina i sezamol povešavaju

antimikrobnu aktivnost susamovog ulja.

Bankole et al., (2007) su u svom radu koristili listove dve vrste susama Sesame

radiatum i Sesame indicum kako bi utvrdili postojanje sinergizma u antimikrobnoj aktivnosti

ovih vrsta na sojeve Staphylococcus aureus, Streptococcus pneumoniae i Candida albicans

koristeši metodu disk difuzije i mikrodilucionu metodu. Listovi su estrahovani metanolom,

etanolom i destilovanom vodom pri ţemu su dobijeni metanolni, etanolni i vodeni ekstrakti.

Ispitivana je njihova antimikrobna aktivnost. Etanolni ekstrakt dve kombinovane vrste susama je

pokazao efikasan inhibitorni efekat protiv Streptococcus pneumoniae i Candida albicans, ali ne i

protiv Staphylococcus aureus, a metanolni ekstrakt je pokazao antimikrobno dejstvo protiv

Staphylococcus aureus i Candida albicans, dok nije inhibirao rast Streptococcus pneumonie.

Vodeni ekstrakt je pokazao antimikrobno dejstvo protiv svih testiranih mikroorganizama. Oni su

pretpostavili da je na antimikrobno delovanje ovih vrsta uticalo prisustvo aktivnih sastojaka

lignana u listu susama kao što su sezaminol i njegovi glukozidi koji su procesom ekstrakcije

ispoljili biološku aktivnost. Pored ovoga, od velikog znaţaja je ţinjenica da je pojaţano

antimikrobno delovanje Sesame indicum u kombinaciji sa Sesame radiatum.

1.10. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Linum usitastissimum L.

Lan (Linum usitatissimum L.) je uzgajan još pre 3000 godina i predstavlja najstariju i

nekad glavnu tekstilnu biljku na podruţju umerene i hladne klime (Panak, 2014). Uzgaja se samo

za vlakno (tekstilni lan), za seme (uljani lan) i kombinovano za vlakno i seme (Stankoviš, 1998).

Lan je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. Koren ove biljke je vretenast i slabe usisne

snage. Glavni koren ne prodire dublje u tlo, pa se u površinskom sloju razvija postrano korenje.

Stabljika je zeljasta, uspravna, okrugla, glatka, presvuţena voštanom prevlakom. List nema

peteljku, pa je sedeši, uzak i izduţen, na vrhu zašiljen, presvuţen voštanom prevlakom. Cvetovi

su samooplodni s mogušom stranooplodnjom. Plod je tobolac okruglastog oblika, a na vrhu


34

zašiljen. Ima pet pregrada podeljenih u pet delova, a svaki je deo podeljen na dva dela u kojima

se nalazi po jedna semenka, što znaţi da u tobolcu moţe biti 10 semenki. Masa 1 000 semenki

iznosi 3 – 15 g (Panak, 2014). Laneno seme je široko poznato po svom zdravstveno povoljnom

dejstvu zbog sadrţaja vlakana, fitoestrogena, proteina i minerala (fosfor, magnezijum, kalcijum,

sumpor, cink). Osim toga, laneno seme je jedinstveno po visokoj koncentraciji omega-3 masnih

kiselina (Madhusudhan, 2009), prvenstveno α-linolenske kiseline, koje su deficitarne u ishrani, a

neophodne u zaštiti organizma od tromboze, odreŤenih tipova kancera, kao i radi adekvatnog

imunog i antiinflamatornog odgovora.

U poslednje vreme kao neizbeţni

element u ishrani nutricionisti preporuţuju

seme lana i hladno ceŤeno laneno ulje.

Seme lana je bogato uljem sa visokim

sadrţajem esencijalnih masnih kiselina,

visoko kvalitetnim proteinima, rastvornim

i nerastvornim vlaknima, lignanima,

flavonoidima i fenolnim kiselinama. Sve

navedene komponente prisutne u semenu

lana imaju veliki biološki znaţaj. Seme

lana sadrţi oko 35 do 45% ulja u odnosu

na masu suvog materijala. Više od 70% ovog ulja sastoji se od polinezasišenih masnih kiselina,

od ţega najviše ima alfa-linoleinske kiseline (ALK), esencijalne omega-3 masne kiseline i

linolne kiseline (LK), esencijalne omega-6 masne kiseline. Omega-3 masne kiseline smatraju se

posebno deficitarnim u ishrani savremenog ţoveka (Choo et al., 2007), a neophodne su za

pravilno funkcionisanje mozga, mreţnjaţe, ţuţi, srca i krvnih sudova. Na prostorima Kanade i

Severne Amerike, sadrţaj ALK u ulju iznosi oko 57%, a LK oko 16% u odnosu na ukupni

sadrţaj svih masnih kiselina, dok se u Evropi, sadrţaj ALK u ulju kreše od oko 56% pa ţak i do

71%, a sadrţaj LK je od 12 do 18%. Od biološki vaţnih materija u lanenom ulju znaţajno je

pomenuti prisustvo tokoferola i sterola (Nikolovski, 2008).

Veliki broj istraţivanja pokazao je da osnovni biološki efekti omega-3 masnih kiselina

mogu da im obezbede znaţajnu ulogu u prevenciji i leţenju hroniţnih oboljenja kao što su:

dijabetes tipa 2, oboljenja bubrega, reumatozni artritis, visok krvni pritisak, koronarna oboljenja

Slika 17. Laneno ulje


35

srca, moţdani udar i odreŤeni tipovi tumora. Konkretno, utvrŤeno je da ALK sluţi kao prekursor

za stvaranje metabolita sa duţim lancem (eikosapentaenske i dokosaheksaenske kiseline), da ima

ulogu u rastu i razvoju odojţadi, da pospešuje nastanak fosfolipida šelijske membrane i umanjuje

inflamatorne reakcije. Laneno seme sadrţi u epidermalnim šelijama semenjaţe 3-10% sluzi

visoke sposobnosti bubrenja, sastavljene od arabinoksilana, galaktana i ramnogalakturonana.

Hladno ceŤeno ulje lana poseduju terapeutska dejstva protiv poremešaja rada imunog

sistema – bolesti 21. veka, te se koristi kao dijetetski suplement protiv navedenih stanja, ili ulazi

u sastav proizvoda za negu koţe (Tolkachev & Zhuchenko, 2000; Lansky & Newman, 2007;

Ramadan, 2007, Ramadan et al., 2012).

Nedostatak ovog ulja je oksidaciona nestabilnost visoko nezasišenih masnih kiselina pri

ţemu nastaju veoma reaktivni slobodni radikali i štetni produkti oksidacije. Predstavnik je

lakosušivih ulja, zato što sadrţi veši procenat nezasišenih masnih kiselina (Šimetiš, 2008).

1.10.1. Pregled dosadašnjih istraživanja o antimikrobnoj aktivnosti vrste Linum

usitastissimum L.

Kaithwas et al. (2011) su ispitivali antimikrobnu aktivnost lanenog ulja protiv bakterija

koje uzrokuju mastitis goveda primenom metode disk difuzije. Mastitis je upala mleţne ţlezde

koja nastaje prilikom prolaska bakterije kroz kanal dojke. Laneno ulje je delovalo antimikrobno

na Staphylococcus aureus, Streptococcus agalactiae i Escherichia coli koje dovode do upala

mleţne ţlezde i pojave mastitisa. Oni su dokazali moguši potencijal lanenog ulja protiv goveŤeg

mastitisa.

Bakht et al. (2011) su sproveli istraţivanje primenom metode disk difuzije kako bi ispitali

antimikrobni potencijal razliţitih rastvaraţa kojima su ekstrahovani uzorci iz semena lana protiv

sedam vrsta bakterija i jednog gljiviţnog patogena: Bacillus cereus, Candida albicans, Erwinia

carotovora, Escherichia coli, Klebsiella pneumoniae, Pseudomonas aeruginosa, Salmonella

typhi, Staphylococcus aureus. Primenjene su tri koncentracije (0.66, 1,0 i 1,33 mg) svakog od

rastvaraţa n-heksana, butanola, etil acetata i destilovane vode. Rezultati su pokazali da etil acetat

i butanol pokazuju inhibitorno delovanje protiv Staphylococcus aureus. Etil acetat deluje

antimikrobno pri koncentraciji od 1 mg/disku dok butanol maksimalno inhibira rast pri

koncentraciji od 1,33 mg/disku, metanol takoŤe inhibira rast ove bakterije pri koncentraciji od


36

1,33 mg disk-1

. Rezultati pokazuju da n-heksan i destilovana voda nisu pokazali antimikrobno

delovanje na Staphylococcus aureus.

1.11. Karakteristike, hemijski sastav i upotreba vrste Vitis vinifera L.

Vinova loza (rod Vitis L.) pripada familiji Vitaceae (lijane). Rod obuhvata oko 70 vrsta

širom sveta od kojih se samo neke uzgajaju (Jing et al., 1999). Vitis L. je podeljen u dva podreda:

Euvitis Planch. i Muscadinia Planch. Na osnovu geografske rasprostranjenosti Euvitis Planch

dele se u tri grupe, gde pripada i Vitis vinifera.

Vitis vinifera je višegodišnja loza odrvenelog stabla. Njeni zeljasti izdanci mogu dostiši

duţinu i do 35 m. Listovi vinove loze naizmeniţno su rasporeŤeni, reţnjeviti, nazubljeni po

obodu, goli na licu i, ţesto, dlakavi na naliţju. Cvetovi vinove loze su brojni, mirisni i za razliku

od listova, grupisani u sloţene cvasti tipa grozda. Plodovi su soţne bobice, preţnika 6 do 22 mm,

udruţeni u duge i velike grozdove. U soţnoj pulpi ploda, obiţno se nalaze 2 do 4 jajolika semena

(List et al., 1979; Ratsch, 1998). Semenke iz groţŤa (ploda) vinove loze sadrţe ulje, ţija koliţina

varira izmeŤu 6 i 20% u zavisnosti od kvaliteta sirovine i tehnološkog postupka dobijanja ulja

(Ohnishi et al., 1990; Baydar et al., 2007; Martinello et al., 2007). Od poţetka 20. veka do danas,

izvedena su brojna istraţivanja hemijskog sastava razliţitih organa vinove loze, koja su pokazala

da je hemijski sastav razliţitih varijeteta i genotipa izuzetno promenljiv (Marais et al., 1991;

Kennedy et al., 2000; Zhu et al., 2012). Do sada je iz plodova i listova vinove loze izolovan

veliki broj razliţitih jedinjenja, koja se mogu svrstati prema hemijskoj strukturi u nekoliko

velikih grupa. To su: fenolna jedinjenja, organske kiseline, vitamini, enzimi, ugljeni hidrati,

organska jedinjenja sa azotom, terpenoidi i isparljiva jedinjenja, voskovi, lipidi, polisaharidi i

gume.


37

Ukupni sadrţaj ugljenih hidrata u plodu vinove loze znaţajno varira. Obiţno se kreše u

širokom rasponu izmeŤu 9 i 20%. Glukoza i fruktoza predstavljaju osnovne šešere ploda vinove

loze. Njihova koliţina i meŤusobni odnos

variraju tokom sazrevanja ploda. U nezrelim

bobicama dominira glukoza, da bi se pri kraju

procesa sazrevanja ovaj odnos promenio u

korist fruktoze (Possner i Kliewer, 1985;

Kennedy et al., 2000). Plodovi ove biljne

vrste sadrţe i polisaharide, uglavnom

hemicelulozu. Plodovi i listovi vinove loze

bogati su organskim alifatiţnim kiselinama.

Najveši udeo u ukupnom sadrţaju pripada

vinskoj i jabuţnoj kiselini, na koje odlazi više

od 90% (Riberéau-Gayonet et al., 1989;

Hidalgo-Togores, 2002). Nezreli plodovi sadrţe oksalnu kiselinu dok su limunska i siršetna

kiselina takoŤe prisutne, mada u znatno niţim koncentracijama. Od slobodnih aminokiselina u

plodovima vinove loze identifikovane su: alanin, γ-aminobuterna kiselina, arginin, glutaminska

kiselina, prolin, serin i treonin (Stines et al., 2000). Rastvorljivi proteini vinove loze se,

hidrolizom, razlaţu na glicin, alanin, leucin, izoleucin, fenilalanin, tirozin, treonin i druge

aminokiseline.

Glavni sastojci lipida su slobodne masne kiseline: palmitinska, stearinska, oleinska,

linolna i linoleinska. Glavna karakteristika ulja od semenki groţŤa jeste visok sadrţaj

nezasišenih masnih kiselina, kao što je linoleinska, 72-76% (Martinello et al., 2007). Pored njih,

ulje semenki groţŤa sadrţi sterole, tokoferole (Baydar et al., 2007), kao i fosfolipide (Ohnishi et

al., 1990). Ovo ulje je jestivo, a nalazi primenu i u kozmetiţkoj industriji.

Najznaţajniji isparljivi sastojci su o-cimen, limonen, (Z)-β-ocimen, (Z)-linalooloksid,

linalol, izoborneol, terpinen-4-ol, α-terpineol, (E)-sabinilacetat, i (E)-kalamenen (Veverka et al.,

2012). Plodovi vinove loze smatraju se relativno skromnim izvorom vitamina. Oni sadrţe

odreŤene koliţine vitamina C, A i B kompleksa (Matthews, 1959). U nezrelim bobicama groţŤa,

najznaţajniji i najaktivniji enzimi su razne invertaze, koje imaju kljuţnu ulogu u akumulaciji

šešera tokom sazrevanja. Pored invertaza, znaţajnu ulogu u biohemijskim aktivnostima unutar

Slika 18. Ulje koštice groţŤa


38

ploda imaju i dehidrogenaze, katalaze, oksidaze, peroksidaze i esteraze (Cheynier et al., 2000).

Voskovi se obiţno nalaze na površini ploda, u vidu pepeljaste prevlake, ţija je debljina

varijabilna i zavisi od varijeteta. Osnovni sastojak voskova je oleanolna kiselina, kojoj pripada

50-70 %; ostatak ţine razliţiti viši alkoholi, slobodne masne kiseline, aldehidi ili ugljovodonici.

GroţŤani sok sadrţi znaţajnu koliţinu rastvorljivog pektina, dok je nerastvorljivi oblik ovog

sastojka uglavnom vezan za unutrašnju površinu šelijskih zidova (Cerda et al., 1994). Ove

supstance odgovorne su za omekšavanje bobica tokom zrenja ploda.

Sok, isceŤen iz zeljastih izdanaka, je još od davnina koriššen kao popularan lek protiv

raznih koţnih bolesti. Listovi su, zbog adstringentnih i hemostatiţkih svojstava, ţesto koriššeni u

leţenju dijareja, hemoragija, proširenih vena i hemoroida. U razliţitim krajevima sveta postoje

informacije o tradicionalnoj upotrebi lista i ploda vinove loze u leţenju groznice, oboljenja jetre,

protiv skorbuta i difterije, protiv poremešaja nastalih usled nedostatka gvoţŤa; takoŤe je

zabeleţena njihova upotreba kao analgetika i protiv bolova razliţite etiologije (Chevallier, 1996).

Tako u Evropi, a i u našoj narodnoj medicini ţesto je koriššen list, u leţenju poremešaja

menstrualnog ciklusa ţene, dijareje, krvarenja, hemoroida, proširenih vena i drugih bolesti

krvotoka, ali i protiv kamena i peska u bubrezima (Bombardelli i Morazzoni, 1995; Lardos i

Krauter, 2000; Orhan i sar., 2009; Pari i Suresh, 2009). U Ajurvedi, drevnom holistiţkom

indijskom sistemu leţenja, koriššeni su plodovi crnog groţŤa kao afrodizijak, diuretik, laksans,

protiv astme, groznice, oboljenja oţiju, ţutice i upala grla (Pari i Suresh, 2009). Ulje, dobijeno

ceŤenjem semena groţŤa, koriššeno je kao laksans, antacid, protiv opekotina i površinskih

ozleda koţe, ali i za podsticanje luţenja ţuţi.

1.11.1. Antimikrobna aktivnost ekstrakata semenki grožĎa

Pokazano je da polifenoli iz biljaka pokazuju antibakterijsku (Balu et al., 2005; Baydar

et al., 2006; Garcia-Alonso et al., 2006), antifungalna (Jung et al., 2005; Bruno & Sparapano,

2007) i antiviralnu (de Bruyne et al., 1999; Chavez et al., 2006) aktivnost. Fenolna jedinjenja iz

razliţitih delova vinove loze pokazuju razliţite antimikrobne efekte. Neki istraţivaţi pokazali su

da ekstrakti semenki imaju vešu moš inhibicije mikroorganizama nego ostali delovi groţŤa. Na

osnovu dosadašnjih istraţivanja dokazan je znaţajni antimikrobni potencijal fenolnih jedinjenja

iz semenki (Jayaprakasha et al., 2003; Anastasiadi et al., 2009; Rotava et al., 2009), pokoţice


39

(Brown et al., 2009), peteljke (Anastasiadi et al., 2009), vina (Radovanoviš et al., 2009) i komine

(Thtmothe et al., 2007). Pokazano je ţak da je antimikrobna aktivnost komine znaţajno jaţa

nego ekstrakta cele bobice groţŤa (Thtmothe et al., 2007). Ekstrakti pulpe groţŤa nisu pokazali

antioksidativnu aktivnost (Yigit et al., 2009). Fenolna jedinjenja iz vinove loze kao što je

resveratrol pokazala su potencijal kao inhibitori fungalnih mikroba kao što je ljudska patogena

vrsta Candida albicans pri koncentraciji od 10–20 μL (Jung et al., 2005). Ova istraţivanja

ukazuju na mogušnost potencijalne primene raznih ekstrakata vinove loze kao prirodnih

konzervansa u industriji hrane.

1.12. Opšte karakteristike roda Staphylococcus

Stafilokoke su Gram pozitivne koke veliţine 0,5-1,5 µm grupisane u parove, tetrade,

kratke lance koji sadrţe tri do ţetiri šelije ili u nepravilne skupine koje podsešaju na grozd (grţki

staphylon-grozd i coccus-zrno), po ţemu su ove bakterije i dobile ime. Ove bakterije su

nepokretne, asporogene, katalaza pozitivne i fakultativno anaerobne bakterije, sa izuzetkom S.

saprophyticus i S. aureus subspec. anaerobius koje su anaerobne i katalaza negativne (Boţiš,

2014).

Rod Staphylococcus obuhvata preko 40 vrsta i 17 podvrsta stafilokoka, od kojih se vrste

S. aureus, S. epidermidis, S. saprophyticus, S. capitis, S. caprae, S. saccharolyticus, S. warneri,

S, pasteuri, S. haemolyticus, S. hominis, S. lugdunensis, S. auricularis, S. cohnii, S. xylosus i S.

simulans mogu izolovati kod ljudi i drugih primata (Murray et al., 2003). Vešina ovih

stafilokoknih vrsta ţini rezidentnu ili tranzijentnu floru, dok su najznaţajniji izazivaţi infekcija

kod ljudi S. aureus, S. epidermidis, S. saprophyticus, S. haemolyticus i S. lugdunensis.

Tokom poslednjih decenija, kod stafilokoka je registrovana rezistencija na gotovo sve

antibiotike. Primena penicilaza rezistentnih penicilinskih lekova (oksacilina, kloksacilina i

meticilina) i inhibitora betalaktamaza (klavulanska kiselina) u terapiji rezultirala je ubrzo

razvojem novog mehanizma rezistencije zasnovanog na promeni afiniteta ciljnog mesta –

penicilin vezujuših proteina (meticilin rezistentne stafilokoke-MRSA). Vremenom su stafilokoke

razvile rezistenciju na gotovo sve široko primenjivane antibakterijske lekove: eritromicin,

hloramfenikol, gentamicin, amikacin, fluorohinolone, sulfonamide, vankomicin i druge. Zbog

toga se, danas, u sluţaju teških oboljenja izazvanih MRSA sojevima koriste kombinacije


40

antibiotika sa sinergistiţkim dejstvom (Švabiš-Vlahovišet al., 2008).

Zabrinjavajuša je ţinjenica da farmaceutska industrija u poslednjih dvadesetak godina

nije proizvela nijedan novi takozvani „blockbuster antibiotik“ širokog spektra delovanja za

široku upotrebu u humanoj i veterinarskoj medicini (Nordmann, 2007). Iz tih razloga, poslednjih

deset godina u svetu su sve aktuelnija ispitivanja antibakterijskog delovanja alternativnih

neantibiotskih supstanci kao što su etarska ulja i biljni ekstrakti (sami ili u kombinaciji sa

postoješim antibioticima) za leţenje infekcija izazvanih multirezistentnim sojevima bakterija

(Becerril et al., 2007; Gutierrez et al., 2009; Mišiš et al., 2009 a,b; Mišiš et al., 2010 a,b; Rota et

al., 2008 ).

1.13. Staphylococcus aureus (zlatni stafilokok)

Rod Staphylococus su Gram-pozitivne bakterije, sakupljene u nepravilne grupe-

grozdove, nepokretne, ne formiraju spore, fakultativni anaerobi, katalaza pozitivna i koagulaza

pozitivna koka (Petroviš et al., 2007). Opseg pH koji pogoduje S. aureus se kreše od 4,0 do 9,8

sa optimalnim vrednostima od 6,0 do 7,0. U odnosu na sve druge bakterije, S. aureus podnosi

najniţu koliţinu raspoloţive vode (awmin= 0,83 – 0,86) i vrlo visoke koncentracije soli (15 –

20%). Obzirom da S. aureus ispoljava veliku toleranciju

prema visokim koncentracijama kuhinjske soli i šešera,

ţesto se javlja kao kontaminent slanih i slatkih namirnica.

Temperaturni interval rasta ove bakterije je izmeŤu 7 – 48

°C, sa optimalnom vrednoššu od 37 °C (Samardţija et al.,

2007). Raste na vešini hranljivih podloga. Na ţvrstim

podlogama formira okrugle, neprozirne,glatke,sjajne

kolonije veliţine 2 mm posle inkubacije do 24 h. Kolonije

mogu biti pigmentisane. Tako se razlikuju zlatnoţute,

svetloţute, krem ili bele (Raduloviš, 2012). Na

mikroskopskom preparatu se grupiše u grozdove.

Ova bakterija proizvodi ekstracelularne,

termostabilne enterotoksine. Svi stafilokokni enterotoksini su proteini relativno male

molekularne mase. Do danas je identifikovano i opisano 20 vrsta ovih toksina. Uslovi u kojima

Slika 19. Izgled kolonija Staphylococcus

aureus na hranljivom agaru.


41

šelija stvara enterotoksine (aw, temperatura, pH, prisustvo ili odsustvo kiseonika) razlikuju se od

uslova rasta vegetativne šelije. Šelije S. aureus se uništavaju zagrevanjem hrane na 66 °C tokom

12 minuta, ali uništavanje njihovog toksina zahteva zagrevanje na 131 °C tokom 30 minuta.

Stoga, uobiţajena temperatura i vreme kuvanja vešine namirnica, neše uništiti enterotoksine koje

proizvodi S. aureus (Marriott & Gravani, 2006).

Namirnice kod kojih se trovanje hrane stafilokokama najţešše pojavljuje su krompir

salata, kolaţi sa šlagom, mleţni proizvodi (ukljuţujuši krem), ţivinsko meso, kuvano meso buta,

i jezik. Na idealnoj temperaturi i na visokim nivoima kontaminacije, stafilokoke se mogu

dovoljno namnoţiti da izazovu trovanje hranom bez vidljivih promena u boji, ukusu ili mirisu

(Samardţija et al., 2007). Enterotoksini S. aureus izazivaju upalne procese u stomaku i crevima

(gastroenteritis). Ako doŤe do smrtnog sluţaja, to je obiţno posledica toga što su takve osobe veš

bile bolesne od neke druge bolesti, pa im je imuni sistem bio oslabljen.

Bolesti koje izaziva ovaj stafilokok mogu da budu invazivne (prodorom bakterije u

organizam), intoksikacije (izluţuje toksine koji su odgovorni za poremešaje) i kombinacije ove

dve grupe (Jovanoviš,1999). Neke od bolesti koje mogu da izazovu Staphylococcus aureus su:

respiratorne infekcije, osteomijelitis, koţne infekcije, endokarditis (Švabiš-Vlahoviš, 2005). Ona

kolonizuje koţu i sluzokoţe respiratornog, urogenitalnog trakta i kolona kod pribliţno 30%

zdravih osoba (Gorwitz et al., 2008).


42

2. CILJEVI ISTRAŽIVANJA

~ Izolovanje ekstrakata nadzemnog dela bosiljka uljem slaţice, suncokretovim uljem,

maslinovim uljem, lanenim uljem, uljem koštica groţŤa i susamovim uljem.

~ Testiranje antimikrobne aktivnosti uljanih ekstrakata upotrebom metode mikrodilucije, koji su

pre testiranja rastvarani u osam razliţitih rastvaraţa: acetonitrilu, acetonu, etanolu, metanolu, etil

acetatu, dietil etru i dimetil sulfoksidu.

~ Testiranje antimikrobne aktivnosti ţistih ulja: ulja slaţice, suncokretovog ulja, maslinovog

ulja, lanenog ulja, ulja koštica groţŤa i susamovog ulja, koja su pre testiranja rastvarana u osam

razliţitih rastvaraţa.

~ PoreŤenje dobijenih minimalnih inhibitornih koncentracija, utvrŤivanje uzroka i stepena

varijabilnosti rezultata i donošenje zakljuţaka o postignutom sinergistiţkom efektu izmeŤu

rastvaraţa, ulja i/ili uljanog ekstrakta.

~ Donošenje zakljuţka o najpogodnijem rastvaraţu za antimikrobno testiranje uljanih ekstrakata.


43

3. MATERIJALI I METODE

3.1. Bakterijski soj

Antimikrobna aktivnost ekstrakata bosiljka izolovanih uljem slaţice (Sinapsis alba L.),

uljem suncokreta (Helianthus annus L.), maslinovim uljem (Olea europaea L.), lanenim uljem

(Linum usitastissimum L.), uljem koštica groţŤa (Vitis vinifera L.) i susamovim uljem

(Sessamum indicum L.), aktivnost ţistih ulja kao i organskih rastvaraţa testirana je u odnosu na

ATCC (American Type Culture Collection) 6538 soj bakterijske vrste Staphylococcus aureus.

Soj je odrţavan i presejavan za prekonošne kulture na hranljivom agaru.

3.2. Podloge i rastvori

Fiziološki rastvor je 0.9% (m/V) rastvor natrijum hlorida (NaCl) u destilovanoj vodi.

Dobija se rastvaranjem 0.9 g NaCl u 100 ml destilovane vode.

Organski rastvarači: Acetonitril (Protochem,Beograd), Aceton (Beta hem, Beograd), Etanol

(Zorka Šabac), Metanol (Superlab, Beograd) Etil aceta (Zorka, Šabac), Dietil etar (Zorka,

Šabac), Hloroform (Zorka, Šabac), Dimetil sulfoksid (Promochem, Beograd).

Trifenil-tetrazolijum-hlorid (TTC) je pravljen rastvaranjem 0.5 g supstance u 100 ml

destiovane vode.

Ulja: Maslinovo ulje, hladno ceŤeno (Colavita), Ulje lana, hladno ceŤeno (Biokutak, Niš),

Susamovo ulje, hladno ceŤeno (Luţar d.o.o., Novi Sad), Ulje slaţice, hladno ceŤeno, (KTC,

UK), Ulje koštica groţŤa, hladno ceŤeno,(Olitalia), Suncokretovo ulje, hladno ceŤeno (Dijamant,

Zrenjanin).

Miler Hinton bujon je podloga koja se upotrebljava za ispitivanje osetljivosti mikroorganizama

na antimikrobne agense tj. za odreŤivanje minimalnih inhibitornih koncentracija (MIK)

antimikrobnih agenasa. Sastav podloge na 1000 ml je sledeši: mesni ekstrakt 30,0 g, kazein


44

hidrolizat 17,5 g, štirak 1,5 g (pH vrednost 7,4±0,2 na 25 ºC). Priprema podloge se vrši

suspendovanjem 21,0 g, suve podloge u 1000 ml destilovane vode. Nakon toga sledi stajanje od

15 minuta i inicijalno zagrevanje na rešou radi potpunog rastvaranja. Vršena je sterilizacija

podloge autoklaviranjem u trajanju od 20 min. na 121 ºC.

Hranljivi agar je rastresit prah svetlo ţute boje. Ova podloga se primenjuje za kultivisanje

širokog spektra mikroorganizama. Sastav podloge na 1000 ml je sledeši: pepton 15,0 g, mesni

ekstrakt 3,0 g, natrijum hlorid (NaCl) 5,0 g, kalijum fosfat 0,3 g, agar-agar 18,0 g (pH vrednost

7,3 na 25 ºC). Priprema podloge se vrši suspendovanjem 38,0 g suve podloge 1000 ml

destilovane vode. Nakon toga sledi stajanje od 15 minuta i inicijalno zagrevanje na rešou radi

potpunog rastvaranja. Vršeno je razlivanje podloge i autoklaviranje u trajanju od 20 minuta na

121 ºC.

3.3. Biljni materijal i izolovanje uljanih ekstrakata

Za dobijanje ekstrakata bosiljka izolovanih uljima, u biljnoj apoteci „Herba Niš” kupljen

je suv i sasitnjen nadzemni deo biljke vrste Ocimum basilicum L.

Pripremljeni biljni materijal (10 g) je prebaţen u erlenmajer od 250 ml, prelivan sa 100

ml ulja slaţice i u odvojenim bocama proces je ponovljen koriššenjem 5 drugih razliţitih ulja

(suncokretovo ulje, laneno ulje, maslinovo ulje, ulje koštica groţŤa i susamovo ulje). Nakon

stajanja erlenmajera na svetlosti i sobnoj temperaturi u periodu od 40 dana, sadrţaj je profiltriran

kroz filter papir (Whatman No. 1), nakon ţega su ulja ţuvana u friţideru do daljeg koriššenja u

eksperimentu.

3.4. Mikrodiluciona metoda

OdreŤivanje antimikrobne aktivnosti obavljeno je metodom mikrodilucije. Suspenzija za

ovaj eksperiment pripremana je unošenjem bakterijskih šelija iz prekonošne kulture u sterilni

fiziološki rastvor i podešavanjem turbiditeta dobijene suspenzije na standardnu vrednost od 0.5

McFarland-a, što pribliţno iznosi 1-1.5 x 108 šelija/ml. Turbiditet je standardizovan koriššenjem

McFarland densitometra (DEN-1, Biosan). Metoda mikrodilucije izvoŤena je na mikrotitar

ploţama sa 96 bunarţiša, a testirano je po 12 opadajuših koncentracija svakog uljanog ekstrakta.


45

Svaki ekstrakt bosiljka izolovan uljima je zasebno rastvaran u 8 rastvaraţa, a zatim je svaki

rastvor testiran na antimikrobnu aktivnost. Rastvaraţi koriššeni za antimikrobno testiranje

uljanih ekstrakata bosiljka i ţistih ulja bili su: acetonitril, aceton, etanol, metanol, etil-acetat,

dietil etar, hloroform i dimetil sulfoksid (DMSO).

Vršeno je rastvaranje 6 ulja u 8 rastvaraţa (kontrola),

kao i 6 ekstrakata bosiljka izolovanog uljima u ţistim

rastvaraţima koncentracije 100%, pri ţemu su dobijene

poţetne koncentracije uljanih ekstrakata iznosile 100

mg/ml. Rastvaranje ulja u odreŤenom rastvaraţu je

poboljšano upotrebom ultrazvuţnog kupatila uz

zagrevanje u periodu od 5-10 minuta. Serija razreŤenja

ulja i uljanih ekstrakata raŤena je u posebnim mikrotitar

ploţama u bujonu, a zatim je 10 µl iz svakog leţišta preneto u odgovarajuše leţište u ploţu za

eksperiment u koju je prethodno uneto 90 µl inokulisanog bujona. Na ovaj naţin, dobijena je

poţetna koncentracija u zasejanim ploţama od 10 mg/ml, pa je raspon testiranih koncentracija

bio 10,00- 0,005 mg/ml. Finalna koncentracija šelija u svakom leţištu iznosila je ~ 106 CFU/ml.

Mikrotitar ploţe su zatim inkubirane u periodu od 24 h na temperaturi od 37 ºC. Nakon

prekonošne inkubacije oţitane su MIK vrednosti. Najniţa koncentracija pri kojoj se nije javljalo

vidljivo zamušenje (rast), oznaţena je kao minimalna inhibitorna koncentracija (MIK).

Slika 20. Mikrotitar ploţa


46

4. REZULTATI I DISKUSIJA

U ovom radu testirana je antimikrobna aktivnost ekstrakata bosiljka u razliţitim uljima

koja su sluţila kao rastvaraţi za ekstrakciju tj. izvlaţenje lipofilnih komponenti iz biljnog

materijala. Dobijeni su: ekstrakt bosiljka izolovan uljem slaţice (EBSŢ), ekstrakt bosiljka

izolovan lanenim uljem (EBL), ekstrakt bosiljka izolovan maslinovim uljem (EBM), ekstrakt

bosiljka izolovan suncokretovim uljem (EBSN), ekstrakt bosiljka izolovan uljem koštica groţŤa

(EBUG) i ekstrakt bosiljka izolovan susamovim uljem (EBSU). Eksperimentalni dizajn je

ukljuţivao i testiranje antimikrobne aktivnosti ţistih ulja (ulje slaţice, suncokretovo ulje,

maslinovo ulje, laneno ulje, ulje koštica groţŤa i susamovo ulje) koja su sluţila kao ekstraktanti.

Pored njih, u okviru kontrolnog eksperimenta, testirani su i ţisti rastvaraţi: acetonitril, aceton,

etanol, metanol, etil acetat, dietil etar, hloroform i dimetil sulfoksid u svrhu komparacije

aktivnosti ekstrakata bosiljka ekstrahovanih uljima, ţistih ulja i aktivnosti samog rastvaraţa.

Svrha ovakvog eksperimenta bila je donošenje zakljuţka da li je bakterijski rast inhibiran

antimikrobnim delovanjem samog ulja ili se aktivnost moţe pripisati komponentama bosiljka

rastvorenih u ulju a ne samom ulju i/ili rastvaraţu.

Rezultati prikazani u Tabeli 2 pokazuju veoma varijabilne vrednosti minimalnih

inhibitornih koncentracija za jedan uljani ekstrakt rastvoren u osam razliţitih rastvaraţa, što

ukazuje na visoku zavisnost rezultata od rastvaraţa koriššenog za pripremu uzorka za

antimikrobno testiranje. Koncentracija rastvaraţa prikazana u Tabeli 2 je izraţena u procentima i

mg/ml, ali je iz tehniţkih razloga, radi jasnijeg razumevanja kao i vidljivosti rezultata na

grafikonima, prilikom diskusije primenjena koncentracija rastvaraţa izraţena u procentima. Na

osnovu dobijenih rezultata, MIK za EBSŢ varirala je od 1,25 do 10,0 mg/ml, za EBSN od 1,25

do 10,0 mg/ml, EBM od 1,25 do 10,0 mg/ml, za EBL od 0.625 do 5,0 mg /ml, za EBUG od 2,5

do 10,0 mg/ml i za EBSU od 0 do 5,0 mg/ml. Ekstrakt bosiljka izolovan uljem slaţice je najniţu

MIK vrednost od 1,25 mg/ml ispoljio rastvaranjem u DMSO-u, dok je ekstrakt bosiljka izolovan

suncokretovim uljem najniţu MIK vrednost od 1,25 mg/ml ispoljio kada je rastvoren u metanolu.

Najniţu vrednost za MIK, a samim tim i najjaţu antimikrobnu aktivnost imao je ekstrakt bosiljka

izolovan lanenim uljem (MIK 0.625 mg/ml) i to kada je rastvoren u metanolu. Za ekstrakt

bosiljka izolovan maslinovim uljem, dokazano je da se rastvorio u svakom rastvaraţu i delovao


47

antimikrobno, pri ţemu se njegova MIK vrednost kretala od 1,25 mg/ml do 10 mg/ml, dok ţisto

maslinovo ulje nije pokazalo aktivnost ni u jednom rastvaraţu. Ekstrakt bosiljka izolovan uljem

koštica groţŤa je najjaţu antimikrobnu aktivnost ispoljio rastvaranjem u DMSO-u, dok je

ekstrakt bosiljka izolovan susamovim uljem ispoljio antimikrobnu aktivnost jedino u DMSO-u.

Tabela 2. Uporedni prikaz minimalnih inhibitornih koncentracija izolovanih ekstrakata bosiljka i

ţistih rastvaraţa (kontrola) u odnosu na vrstu Staphylococcus aureus.

EBSČ- ekstrakt bosiljka izolovan uljem slaţice; EBSN- ekstrakt bosiljka izolovan uljem suncokreta; EBM- ekstrakt

bosiljka izolovan maslinovim uljem; EBL- ekstrakt bosiljka izolovan lanenim uljem; EBUG- ekstrakt bosiljka

izolovan uljem koštice groţŤa; EBSU- ekstrakt bosiljka izolovan uljem susama; MIK vrednosti ekstrakata izraţene

su u mg/ml; MIK organskih rastvaraţa izraţena je u procentima (osma kolona) i u mg/ml (poslednja kolona desno).

Rezultati prikazani u Tabeli 3 takoŤe pokazuju varijabilne vrednosti minimalnih

inhibitornih koncentracija za ţista ulja, što u velikoj meri ponovo zavisi od samog rastvaraţa

upotrebljenog za rastvaranje ulja. Na osnovu dobijenih rezultata, moţe se uoţiti da je UG

pokazalo najvešu antimikrobnu aktivnost, delujuši u ţistom stanju kada je rastvarano u acetonu,

etil acetatu, dietil etru, hloroformu i dimetil sulfoksidu. Pri tome je dobijena aktivnost izraţena

pri koncentracijama od 5,00 i 10,00 mg/ml. Laneno ulje (LU) je inhibiralo rast stafilokoke pri

koncentraciji od 10,00 mg/ml i to kada je rastvarano u acetonu, etanolu i dimetil sulfoksidu, dok

EBSČ EBSN EBM EBL EBG EBSU Rastvarači

(%)

Rastvarači

(mg/ml) Rastvarači

MIK (mg/mL)

Acetonitril 10,0 5,0 1,25 2,5 5,0 - 20,0 157.2

Aceton 10,0 2,5 2,5 1,25 5,0 - 20,0 158.2

Etanol 5,0 2,5 2,5 1,25 2,5 - 5,0 39.45

Metanol 2,5 1,25 1,25 0.625 10,0 - 10,0 79.2

Etil acetat - 10,0 - - - - 20,0 179.4

Dietil etar - 10,0 10 - 10,0 - 20,0 142.6

Hloroform 10,0 10,0 10 - - - 20,0 298

Dimetil sulfoksid 1,25 2,5 1,25 5,0 2,5 5,0 20,0 222


48

je susamovo ulje imalo aktivnost rastvoreno u hloroformu (10,00 mg/ml) i dimetil sulfoksidu

(5,00 mg/ml).

Za razliku od prethodno navedenih ulja, ulje slaţice (SŢ) i suncokreta (SN) bila su

aktivna samo rastvorena u DMSO-u, dok je veoma iznenaŤujuša ţinjenica da maslinovo ulje nije

pokazalo nikakvu aktivnost, bez obzira na rastvaraţ koriššen za njegovu pripremu za testiranje.

Koncentracija rastvaraţa prikazana u Tabeli 3 je izraţena u procentima i mg/ml ali se iz

tehniţkih razloga zbog jasnijeg razumevanja kao i vidljivosti rezultata na grafikonima, tokom

diskusije primenjena je koncentracija rastvaraţa izraţena u procentima koja se kretala od 5,0%

do 20,0%.

Tabela 1. Uporedni prikaz minimalnih inhibitornih koncentracija ulja koriššenih za ekstrakciju i ţistih

rastvaraţa (kontrola) u odnosu na vrstu Staphylococcus aureus.

SČ- ulje slaţice; SN- ulje suncokreta; BM- maslinovo ulje; BL- laneno ulje; UG- ulje koštica groţŤa; SU-

susamovo ulje; MIK vrednosti ulja izraţene su u mg/ml; MIK organskih rastvaraţa izraţena je u procentima (osma

kolona) i u mg/ml (poslednja kolona desno).

SČ

SN BM BL UG SU Rastvarači

%

Rastvarači

(mg/ml) Rastvarači MIK (mg/mL)

Acetonitril - - - - - - 20,0 157,2

Aceton - - - 10,0 10,0 - 20,0 158,2

Etanol - - - 10,0 - - 5,0 39,45

Metanol - - - - - - 10,0 79,2

Etil-acetat - - - - 5,0 - 20,0 179,4

Dietil-etar - - - - 10,0 - 20,0 142,6

Hloroform - - - - 5,0 10,0 20,0 298,0

Dimetil sulfoksid 5,0 10,0 - 10,0 5,0 5,0 20,0 222,0


49

Slika 21. Uporedni grafiţki prikaz antimikrobne aktivnosti uljanih ekstrakata bosiljka, ulja i

ţistih rastvaraţa;

EBSČ- ekstrakt bosiljka izolovan uljem slaţice; SČ- ulje slaţice; RA- naziv rastvaraţa; EBSN- ekstrakt

bosiljka izolovan uljem suncokreta; SN- ulje suncokreta; EBM- ekstrakt bosiljka izolovan maslinovim uljem; MU-

maslinovo ulje; EBL- ekstrakt bosiljka izolovan lanenim uljem; LU- laneno ulje; EBUG- ekstrakt bosiljka izolovan

uljem koštica groţŤa; UG- ulje koštica groţŤa; EBSU- ekstrakt bosiljka izolovan uljem susama; SU- ulje susama.


50

Iz Grafika 1(a) moţe se videti uporedni prikaz MIK vrednosti ekstrakta bosiljka

izolovanog uljem slaţice, ţistog ulja slaţice i rastvaraţa. UtvrŤeno je postojanje antimikrobne

aktivnosti EBSŢ rastvorenog u acetonitrilu, acetonu i hloroformu (MIK 10,0 mg/ml) dok su ovi

rastvaraţi samostalno (u kontrolnom eksperimentu) delovali inhibitorno tek pri visokoj

koncentraciji od 20%. Sa druge strane, SŢ nije ispoljilo antimikrobnu aktivnost u ovim

rastvaraţima, veš samo u DMSO-u. Rastvaraţi koji su sami bili neaktivni, a ekstrakt je rastvoren

u njima pokazao aktivnost su efikasno rastvorili sve komponente EBSŢ i na taj naţin omogušili

ispoljavanje antimikrobne aktivnosti ekstrakta. Rastvaranjem EBSŢ u etanolu, metanolu i

DMSO-u, oţitane MIK imaju vrednost od 5,0 mg/ml, 2,5 mg/ml i 1,25 mg/ml, respektivno. Pri

tome se efekat ostvaren rastvaranjem ekstrakta u etanolu poklapa sa MIK vrednoššu etanola u

ţistom stanju na rast Staphylococcus aureus (5%), tj. efekat ekstrakta se desio pri inhibitornoj

koncentraciji rastvaraţa. Zbog toga se u sluţaju etanola dobijena antimikrobna aktivnost ne moţe

pripisati ekstraktu. U sluţaju istog ekstrakta rastvorenog u metanolu, aktivnost ekstrakta je

ispoljena pri koncentraciji rastvaraţa koja je više puta niţa od inhibitorne koncentracije, dobijene

za ţist metanol (10%). Zbog toksiţnosti pri 10% koncentraciji, metanol se moţe smatrati manje

pogodnim rastvaraţem za upotrebu pri testiranju antimikrobne aktivnosti, jer moţe doši do

mešanja efekta samog rastvaraţa i testirane supstance. DMSO kao rastvaraţ ne deluje inhibitorno

pri koncentraciji od 10%, koja je koriššena kao najviša koncentracija rastvaraţa pri testiranju

antimikrobne aktivnosti ekstrakata. Usled visokog potencijala za rastvaranje, a niske pokazane

toksiţnosti u ovom eksperimentu, moţe se smatrati adekvatnim rastvaraţem sekundarnih

metabolita bosiljka sadrţanih u testiranom uljanom ekstraktu. Kao i vešina rastvaraţa testiranih u

ovom istraţivanju, etil acetat i dietil etar su delovali inhibitorno tek pri visokoj koncentraciji od

20%. Iako nemaju visoku toksiţnost, ovi rastvaraţi se nisu pokazali kao pogodni za rastvaranje

ulja i uljanih ekstrakata, jer je antimikrobna aktivnost ekstrakta izostala pri koncentracijama koje

su bile aktivne kada je isti ekstrakt rastvaran drugim rastvaraţima. Dosadašnja istraţivanja

antimikrobne efikasnosti slaţice pokazala su antimikrobni potencijal acetonskog i (u vešoj meri)

etanolnog ekstrakta semena slaţice (Amare et al., 2015), dok je ispitivanje etarskog ulja takoŤe

dobijenog iz semena slaţice ukazalo na ţinjenicu da je mehanizam njegovog dejstva narušavanje

integriteta šelijske membrane (Turgis et al., 2009). Sa druge strane, DMSO koji je do sada

ispitivan u velikom broju istraţivanja, davao je pri testiranju razliţite rezultate inhibitorne

koncentracije za razliţite mikroorganizme a za S. aureus se kretao od 8-28% (Basch &


51

Gadebusch, 1968; Hassan, 2014). TakoŤe, najnovija istraţivanja pokazuju donekle meŤusobno

suprotne rezultate, prijavljujuši sa jedne strane protektivni efekat DMSO-a zahvaljujuši

antioksidativnoj aktivnosti ovog jedinjenja (Mi et al., 2016), dok sa druge strane postoje izveštaji

o inhibitornoj aktivnosti pri koncentracijama vešim od 4%, ukazujuši na njegovu visoku

toksiţnost (Wadhwani et al., 2008). Ovo se u odreŤenoj meri poklapa sa rezultatima nedavno

dobijenim u našoj laboratoriji, gde su koncentracije od 20 i 10% ovog jedinjenja veoma znaţajno

uticale na vijabilnost šelija stafilokoke. Imajuši ove podatke u vidu, kao i ţinjenicu da je

“antioksidativni zaštitni efekat” postignut samo u odnosu na odreŤene grupe antibiotika, efekat

ekstrakta u DMSO-u na bakteriju ispitanu u ovom radu verovatno je kombinacija reverzibilnog

oštešenja šelijske membrane izazvane kombinacijom ţistog ulja i DMSO-a, koje je omogušilo

efikasniji prodor antimikrobnih jedinjenja sadrţanih u ekstraktu bosiljka u šeliju i njihovo

dejstvo na ciljna mesta unutar šelije. Zbog navedenih podataka se dobijeni efekat, bez obzira na

visoku MIK vrednost u ekperimentu sa ţistim DMSO-om, ne sme pripisati iskljuţivo ekstraktu.

Iz Grafika 2(b) moţe se videti uporedni prikaz MIK vrednosti ekstrakta bosiljka

ekstrahovanog suncokretovim uljem, suncokretovog ulja i rastvaraţa. UtvrŤeno je da je EBSN

rastvoren u svim rastvaraţima pokazao antimikrobnu aktivnost na S. aureus, kao i da je njen

intenzitet zavisio od primenjenog rastvaraţa. Najveši efekat ekstrakt je pokazao kada je

rastvoren u metanolu (1,25 mg/ml), pa se delom moţe pretpostaviti da je u pitanju sinergistiţki

efekat subinhibitorne koncentracije ovog rastvaraţa (pri 1,25%, dok je MIK 10%) i ekstrakta

rastvorenog u njemu. TakoŤe, dobijena efikasnost se moţe pripisati i visokom potencijalu

rastvaranja (dielektriţna konstanta=32,6) ovog rastvaraţa. Nakon rastvaranja ekstrakta u

acetonitrilu, acetonu, etanolu i DMSO –u (takoŤe rastvaraţima koji se odlikuju velikom

polarnoššu), oţitana MIK vrednost je iznosila 5,0 mg/ml u acetonitrilu, a 2,5 mg/ml u ostalim

rastvaraţima. Svi pomenuti rastvaraţi osim etanola (MIK=5%) ne inhibiraju testiranu bakteriju

pri koncentracijama primenjenim za testiranje aktivnosti ekstrakta (10% i manje), što ukazuje na

to da su svi izuzev etanola izuzetno pogodni rastvaraţi za rastvaranje i testiranje aktivnosti ovog

uljanog ekstrakta. Dodatni dokaz da je u pitanju dejstvo samog ekstrakta je i ţinjenica da ţisto

ulje u istim rastvaraţima nije pokazalo nikakvu aktivnost. Etanol inhibira rast bakterije pri niskoj

koncentraciji od 5,0%, toksiţan je što ukazuje na to da pri narednoj, duplo niţoj koncentraciji u

kojoj je i oţitana MIK ekstrakta (2,5 mg/ml) verovatno postoji odreŤeni sinergistiţki efekat

izmeŤu etanola i EBSN. DMSO koji kao rastvaraţ nije pokazao veliki inhibitorni potencijal,


52

pokazao je i u ovom sluţaju da ima sposobnost potpunog rastvaranja uljanog ekstrakta i ulja, što

je i bilo oţekivano uzimajuši u obzir njegovu polarnost, koja je najveša od svih primenjenih

rastvaraţa. Suncokretovo ulje u ţistom stanju pokazalo je aktivnost jedino rastvaranjem u

DMSO-u (MIK 10,0 mg/ml), a ova aktivnost je ţak ţetiri puta pojaţana prisustvom komponenti

bosiljka koje su se nalazile u ekstraktu (2,50 mg/ml) izolovanim ovim uljem. Etil acetat, dietil

etar i hloroform su pokazali slabu sposobnost rastvaranja EBSN i SN u odnosu na druge

rastvaraţe, što se vidi kao niţa oţitana antimikrobna aktivnost, koja je u sluţaju sva tri pomenuta

rastvaraţa iznosila 10,0 mg/ml za uljani ekstrakt bosiljka. Prethodna istraţivanja na temu

antimikrobne aktivnosti uglavnom su se bavila antibakterijskom aktivnoššu ozonizovanog

suncokretovog ulja (na primer Sechi et al., 2001). MeŤutim, ona koja su ispitivala antimikrobnu

aktivnost razliţitih ekstrakata iz semena ove biljke, odakle je izolovano i ovde testirano ulje

pokazala su dozno zavisnu aktivnost metanolnog ekstrakta pri koncentraciji od 10-50 µg/ml na

više patogena (i fungalnih i bakterijskih) (Subashini & Rakshitha, 2012), kao i etanolnog

ekstrakta u istraţivanju Ibrahim et al. (2014) na patogene prisutne u hrani. Ipak, pošto su ova

istraţivanja koristila druge ekstraktante i drugu metodu odreŤivanja aktivnosti (disk difuziju),

poreŤenje rezultata nije moguše.

Iz Grafika 3(c) moţe se videti uporedni prikaz MIK vrednosti ekstrakta bosiljka

izolovanog maslinovim uljem, maslinovog ulja i rastvaraţa. UtvrŤeno je da je EBM rastvaranjem

u acetonitrilu, metanolu i DMSO-u pokazao najbolju antimikrobnu aktivnost i da je oţitana MIK

imala nisku vrednost, delujuši pri svega 1,25 mg/ml. Imajuši u vidu potencijal rastvaranja

koriššenih rastvaraţa, moţe se uoţiti da su ova tri ujedno rastvaraţi sa najvešim dielektriţnim

konstantama, tj. od svih rastvaraţa ova tri su na vrhu po polarnosti. Zbog ove svoje osobine,

verovatno su bili u stanju da adekvatno rastvore sva jedinjenja prisutna u ekstraktu i zbog toga je

ispoljen ovakav antimikrobni efekat testiranog ekstrakta. Kada je isti ekstrakt rastvoren u

rastvaraţima nešto niţe polarnosti, acetonu i etanolu, dobijena je MIK od 5,0 mg/ml, dok su

nepolarni dietil etar i hloroform kao rastvaraţi dali vrednost MIK od 10,0 mg/ml. Sa druge

strane, acetonitril kao takoŤe nepolarni rastvaraţ, nije rastvorio ekstrakt u meri dovoljnoj da se

postigne bilo kakav antimikrobni efekat istog ekstrakta bosiljka. Sinergizam kao mehanizam

kojim se pojaţava dejstvo tj. redukuje vrednost minimalne inhibitorne koncentracije je u sluţaju

ovog ekstrakta moguša samo kod etanola i to na isti naţin kao što je opisano kod prethodnog

ekstrakta bosiljka (EBSN). Inaţe, testiranje maslinovog ulja nije pokazalo antimikrobni efekat u


53

sluţaju primene svih rastvaraţa, što je pomalo iznenaŤujuša ţinjenica imajuši u vidu obimnu

literaturu na temu antimikrobnog efekta maslinovog ulja (Laughton et al., 1991; Ames et al.,

1993; Cowan, 1999; Puupponen-Pimiä et al., 2001; Knox et al., 2003; Markin et al., 2003;

Scalbert et al., 2005; Pereira et al., 2007).

Iz Grafika 4(d) moţe se videti uporedni prikaz MIK vrednosti ekstrakta bosiljka

izolovanog lanenim uljem, lanenog ulja i rastvaraţa. I u ovom sluţaju došlo je do ispoljavanja

najboljeg efekta kada su primenjivani visoko polarni rastvaraţi, pa je najbolja antimikrobna

aktivnost EBL dobijena kada je on rastvoren u metanolu (0,62 mg/ml), duplo niţa kada je

rastvaranje raŤeno u acetonu i etanolu, dok su acetonitril i DMSO dali nešto slabije rezultate

nego u sluţaju EBM (2,5 i 5,0 mg/ml). Kada se posmatra polarnost rastvaraţa i njihova

povezanost sa dobijenom aktivnoššu, ne vidi se tako direktna povezanost vrednosti dielektriţne

konstante i MIK kao u sluţaju prethodnog ekstrakta, gde je postojala veoma vidljiva direktna

korelacija. Zbog toga se dobijene vrednosti mogu pripisati i sinergistiţkom efektu, tj.

interferenciji aktivnosti rastvaraţa i ţistog ulja sa efektom samog ekstrakta bosiljka. To se vidi i

iz rezultata dobijenih za ţisto laneno ulje, koje je za razliku od maslinovog imalo antimikrobni

efekat pri 10 mg/ml kada je rastvarano u acetonu, etanolu i DMSO-u. Nasuprot prethodno

pomenutim rastvaraţima, etil acetat, dietil etar i hloroform poseduju slabiju sposobnost

rastvaranja (manju polarnost) u odnosu na druge rastvaraţe, pa verovatno zbog nerastvaranja

aktivnih komponenti, ni LU ni EBL nisu ispoljili nikakvu aktivnost.

Iz Grafika 5(e) moţe se videti uporedni prikaz MIK vrednosti ekstrakta bosiljka

izolovanog uljem koštica groţŤa, ulja koštica groţŤa i rastvaraţa. UtvrŤeno je da ekstrakt

bosiljka izolovan uljem koštica groţŤa ispoljava najbolji antimikrobni efekat kada se rastvori u

DMSO-u i etanolu, kada njegova MIK iznosi 2,5 mg/ml. Duplo niţa aktivnost dobijena je kada

je ovaj ekstrakt rastvoren u acetonitrilu i acetonu, dok su metanol i dietil etar kao rastvaraţi ovog

ekstrakta rezultovali MIK vrednoššu od 10,0 mg/ml. Sa druge strane, etil acetat i hlorofom su se

pokazali kao loši rastvaraţi u sluţaju ovog ekstrakta, jer antimikrobna aktivnost nije utvrŤena u

testiranom opsegu koncentracija. Ono što se moţe primetiti kao veoma interesantna ţinjenica

uoţena kod ovog ekstrakta je postojanje sinergistiţkog efekta rastvaraţa i ţistog ulja u sluţaju

primene DMSO-a i acetona kao rastvaraţa, gde se dobijena aktivnost moţe pripisati zajedniţkom

dejstvu ulja i komponenti bosiljka, koje su ga duplo pojaţale. TakoŤe je vidljiv i odreŤeni


54

antagonizam i to u sluţaju dva rastvaraţa – etil acetata i hloroforma, koji su kad su sluţili kao

rastvaraţi za testiranje ţistog UG doveli do MIK vrednosti ulja koja je iznosila 5 mg/ml.

Suprotno tome, kada je ekstrakt rastvoren u istim rastvaraţima, nije utvrŤena nikakva

antimikrobna aktivnost. Ovde je moguše objašnjenje interakcija aktivnih komponenti ulja koštica

groţŤa i komponenti bosiljka, ţime je došlo do stvaranja nekih neaktivnih i/ili nerastvornih

kompleksa, što je rezultovalo izgubljenim antimikrobnim potencijalom.

Iz Grafika 6(f) moţe se videti uporedni prikaz MIK vrednosti ekstrakta bosiljka

izolovanog uljem susama, ulja susama i rastvaraţa. Rezultati su pokazali slabu sposobnost

lanenog ulja kao ekstraktanta aktivnih komponenti sadrţanih u biljnom materijalu bosiljka.

Antimikrobna aktivnost je utvrŤena samo u sluţaju DMSO-a kao rastvaraţa ekstrakta, i to pri

istoj koncentraciji pri kojoj je bilo aktivno i ţisto ulje u istom rastvaraţu, pa se zbog toga

dobijeni efekat ne moţe pripisati ekstraktu bosiljka. TakoŤe, kada je primenjen hloroform za

rastvaranje, antimikrobni efekat je ispoljilo laneno ulje u ţistom stanju, dok je efekat ekstrakta

bosiljka u ţistom ulju i u istom rastvaraţu izostao.

Kao finalni rezultat komparacije antimikrobnog potencijala dobijenih ekstrakata bosiljka,

moţe se uoţiti da je EBSN imao antimikrobno delovanje u svim rastvaraţima, a nakon njega kao

najaktivnijeg ekstraktanta antimikrobnih supstanci, po tim kriterijumu ekstrakti se mogu poreŤati

na sledeši naţin: EBM ˃ EBG ˃ EBSŢ ˃ EBL ˃ EBSU. Kada se isto poreŤenje izvrši za ţista

ulja, najaktivnije je bilo ulje koštica groţŤa, koje je delovalo rastvoreno u pet rastvaraţa, koji su,

iznenaŤujuše, bili relativno niske polarnosti (aceton, etil acetat, dietil etar, hloroform), sa

izuzetkom DMSO-a. Ostali se mogu poreŤati sledešim redosledom: LU (aceton, etanol, DMSO)

˃ SU (hloroform, DMSO) ˃ SŢ (DMSO) ˃ SN (DMSO). Maslinovo ulje nije pokazalo

antimikrobni efekat ni u jednom rastvaraţu. Ukoliko se uporede samo MIK vrednosti,

najefikasniji ekstrakt bio je onaj ekstrahovan lanenim uljem jer je imao naniţu srednju vrednost

MIK, kao i najniţu standardnu devijaciju dobijenih vrednosti MIK.

U radu (Wadhwani et al., 2008) u kojem je ispitivan uticaj razliţitih koncentracija (1,0%-

6,0%) organskih rastvaraţa (DMSO, etanol i metanol) na rast bakterija (Staphylococcus

epidermidis, Pseudomonas oleovorans, Vibrio cholerae, Shigella flexneri, Salmonella paratyphi)

u cilju odreŤivanja minimalne inhibitorne koncentracije raznih antimikrobnih agenasa metanol je

na inhibiciju bakterija uticao pri koncentraciji od 4,0% ili ˃4,0%, što pokazuje da metanol ima


55

visok inhibitorni potencijal. Etanol je u ovom radu inhibirao rast bakterija veš pri koncentraciji

od 3,0%, a DMSO pri koncentraciji od 4,0% ili pri koncentraciji ˃4,0%. Za razliku od ovog rada

(Wadhwani et al., 2008) u kom je DMSO imao visok inhibitorni potencijal pri koncentraciji od

4,0% i ˃4,0% u ovom radu DMSO je imao znaţajan inhibitorni potencijal na stafilokoku tek pri

koncentraciji od 20,0%. TakoŤe, u istraţivanju koje je obuhvatilo 43 vrste mikroorganizama

ukljuţujuši i S. aureus, ispitivan je uticaj DMSO-a pri razliţitim koncentracijama i on je pokazao

visok inhibitorni potencijal jer je minimalna inhibitorna koncentracija DMSO-a za S. aureus bila

pri koncentraciji od 8,0% (Basch & Gadebusch, 1968). Ovi rezultati pokazuju da minimalna

inhibitorna koncentracija nekog rastvaraţa ne moţe biti prihvašena kao standard jer ona zavisi

od organizma na koji oni deluju i moţe se razlikovati ţak i meŤu sojevima koji pripadaju istoj

vrsti. Zbog toga je veoma bitan korak svakog eksperimenta sa ciljem ispitivanja antimikrobne

aktivnosti testiranje rastvaraţa u ţistom stanju, tj. kontrola, koja se iznova mora testirati za svaki

soj koji se upotrebljava kao model organizam. U radu (Hili et al. 1997) dokazano je da primena

DMSO-a kao rastvaraţa moţe da ima loš uticaj na aktivnost ispitivanih etarskih ulja. U

istraţivanju koje je ukljuţivalo odreŤivanje antimikrobne aktivnosti pedeset i jednog etarskog

ulja, pomenuti istraţivaţi su utvrdili da je etarsko ulje cimeta najaktivnije i testirali niţe

koncentracije ovog ulja koriššenjem metode mikrodilucije, u kojoj je ulje bilo nerastvoreno i

rastvoreno koriššenjem DMSO-a. Rezultati su pokazali da je ulje u ţistom stanju imalo 50 puta

bolji antimikrobni efekat nego kada je rastvarano u DMSO-u. Za razliku od spomenutog

istraţivanja, u ovom radu je dokazano da su svi ispitivani ekstrakti bosiljka koji su rastvoreni u

DMSO-u pokazali mnogo bolji antimikrobni efekat nego kada su rastvarani u drugim

rastvaraţima. Rezultati dobijeni u ovom istraţivanju demonstrirala su najbolji potencijal DMSO-

a kao rastvaraţa, jer su pri rastvaranju u njemu, svi ekstrakti bosiljka i sva ţista ulja izuzev

maslonovog pokazala antimikrobnu aktivnost. Pri tome, mora se naglasiti da iako su u pitanju

subinhibitorne koncentracije ovog rastvaraţa na oţitanim MIK vrednostima, sinergistiţki efekat

ne sme biti iskljuţen, posebno zbog nedavnih istraţivanja koja su demonstrirala redukciju

vijabilnosti upravo ove vrste pri tim koncentracijama ovog rastvaraţa.

U poreŤenju sa ostalim rastvaraţima, metanol i etanol su pokazali toksiţan efekat pri

niţim koncentracijama. Zbog toga se, uprkos relativno niskim vrednostima MIK i pokazanoj

aktivnosti za sve ekstrakte (osim onog izolovanog susamovim uljem), oni ne mogu smatrati

pogodnim rastvaraţima za ove tipove ekstrakata, jer dolazi do intereferencije efekta rastvaraţa sa


56

efektima testiranih supstanci (ulja i uljanih ekstrakata bosiljka). Aceton i acetonitril su se,

nasuprot njima, pokazali kao dobri rastvaraţi, iako MIK vrednosti ekstrakata nisu bile niske

poput onih koje su dobijane koriššenjem DMSO-a za rastvaranje uzorka ekstrakta koji se testira.

Kada se meŤusobno uporede, iako je acetonitril po hemijskim karakteristikama bolji rastvaraţ

(dielektriţna konstanta=36,64), aceton se pokazao kao pogodniji jer je pri testiranju ţistih ulja

oţitana antimikrobna aktivnost, za razliku od acetonitrila, koji nije rastvorio aktivne komponente

sadrţane u njima (Tabela 3). Kada su koriššeni dietil etar i hloroform, kod svakog rastvaraţa je

antimikrobna aktivnost pokazana u sluţaju polovine testiranih ekstrakata, što se poklapa sa

njihovim niskim potencijalom rastvaranja. Verovatno su supstance sa antimikrobnim

potencijalom, sadrţane u ekstraktima, polarnije pa je neophodno koriššenje rastvaraţa veše

polarnosti poput prethodno navedenih. Finalno, etil acetat nije uspeo da rastvori ni jedno ţisto

ulje, jer pri antimikrobnom testiranju nije oţitana ni jedna MIK vrednost, dok je u sluţaju

ekstrakata antimikrobni efekat pokazao samo ekstrakt bosiljka u suncokretovom ulju, koji je

ispoljen tek pri najvišoj testiranoj koncentraciji (10 mg/ml), što je bio sluţaj i sa drugim

rastvaraţima sliţne polarnosti, hloroformom i dietil etrom. Svi navedeni rezultati ukazuju na to

da su supstance sa antimikrobnim efektom, a sadrţane u dobijenim ekstraktima polarne i da je za

njihovu efikasnost neophodno koriššenje što polarnijih rastvaraţa, koji su u isto vreme bezbedni

(nisko tokiţni) za test mikroorganizme.

Na osnovu svega navedenog, prilikom sprovoŤenja testova za odreŤivanje antimikrobne

aktivnosti prirodnih produkata, posebna paţnja treba biti usmerena na odabir rastvaraţa, u tom

smislu da pored toga što obezbeŤuje najbolju rastvorljivost antimikrobne supstance, takoŤe bude

i kompatibilan sa test mikroorganizmom. Pošto rastvaraţi mogu biti toksiţni za test organizme,

testovi koji determinišu koncentraciju rastvaraţa iznad koje se ispoljava njegova toksiţnost

moraju se, primenom metode mikrodilucije, sprovoditi pre svakog istraţivanja, kako bi

istraţivaţi bili sigurni u dobijene MIK vrednosti. Od izuzetne je vaţnosti da se osigura da najviša

finalna koncentracija organskog rastvaraţa ne utiţe na rezultate testa za odreŤivanje

antimikrobne aktivnosti. Efekat rastvaraţa na bakterijski rast je znaţajan faktor koji mora biti

uzet u obzir ukoliko ţelimo da eksperimenti za odreŤivanje MIK vrednosti budu reproducibilni.

Ţak i niske koncentracije rastvaraţa koje nemaju oţigledan efekat na bakterijski rast, mogu ipak

da pojaţaju efekat antimikrobne supstance tokom testa. TakoŤe, rastvaraţ koji je pogodan za

jedan test organizam, ne mora biti pogodan i za neki drugi, pa se ovakvo istraţivanje treba


57

sprovesti i u sluţaju drugih mikroorganizama, ukljuţujuši Gram negativne bakterije, kvasce i

plesni, jer ovo istraţivanje prikazuje samo rezultate dobijene usled testiranja antimikrobnih

supstanci protiv Gram pozitivne bakterije Staphylococcus aureus.

Uzimajuši u obzir potencijal rastvaranja ekstrakata, rastvaraţe koje ne bi trebalo koristiti

su etil acetat, dietil etar i hloroform, dok se kao najbolji u smislu potencijala rastvaranja i u isto

vreme niske toksiţnosti pokazao DMSO. Zbog nedavnih rezultata dobijenih za ovaj rastvaraţ, a

koji ukazuju na visoku redukciju vijabilnosti S. aureus pri subinhibitornim koncentracijama ovog

jedinjenja (Kostadinoviš, 2016), ne moţemo preporuţiti ovaj rastvaraţ jer u ovom eksperimentu

nije odreŤena vijabilnost šelija pri koncentracijama koje nisu vidljivo inhibirale rast.

Testiranjem antimikrobne aktivnosti ţistih rastvaraţa primenom metode mikrodilucije dobijeno

je da su etanol i metanol pokazali najvešu toksiţnost u odnosu na ovu Gram pozitivnu bakteriju,

delujuši inhibitorno pri 10,0% (metanol) i 5,0% (etanol) i da je ova bakterija pokazala izuzetnu

otpornost na delovanje vešine rastvaraţa, koji su uglavnom inhibitorno delovali tek pri visokim

koncentracijama od 20,0%. Na osnovu ovih podataka, mogu se preporuţiti aceton i acetonitril,

koji su u ovom, ali i u pomenutom istraţivanju efekta ovih rastvaraţa na vijabilnost šelija S.

aureus, bili najmanje aktivni, dok se u isto vreme karakterišu visokom mogušnoššu rastvaranja

uljanih ekstrakata.


58

5. ZAKLJUČAK

1. Antimikrobna aktivnost testiranih uljanih ekstrakata bila je visoko zavisna od

primenjenog ekstraktanta (ulja koriššenog za ekstrakciju), kao i od rastvaraţa

upotrebljenog za pripremu, tj. rastvaranje uzorka za antimikrobno testiranje.

2. Rezultati su pokazali da su ulja dobijena hladnim presovanjem pogodni ekstraktanti

bioaktivnih materija, jer su ekstrakti bosiljka u uljima pokazali znatno veši antimikrobni

potencijal od ţistih ulja.

3. Ulje koje se pokazalo kao najpogodniji ekstraktant antimikrobnih sekundarnih metabolita

biljnog materijala nadzemnog dela bosiljka bilo je suncokretovo ulje, jer je dobijeni

ekstrakt imao antimikrobni efekat pri rastvaranju u svim rastvaraţima, dok je nasuprot

njemu, susamovo ulje pokazalo najmanji potencijal u tom smislu.

4. Po jaţini aktivnosti, ekstrakt bosiljka izolovan lanenim uljem pokazalo je najvešu, a

ekstrakt bosiljka u susamovom ulju najniţu antimikrobnu aktivnost.

5. Od ţistih ulja, najveši antimikrobni potencijal imalo je ulje koštica groţŤa, a najniţi

maslinovo ulje.

6. Rastvaraţi koriššeni u ovom eksperimentu su pokazivali korelaciju antimikrobne

aktivnosti sa polarnoššu, jer je najpolarniji DMSO kao rastvaraţ rezultovao

registrovanim antimikrobnim efektom svih ulja, dok su nešto manje polarni od njega

metanol, etanol, acetonitril i aceton neuspešno rastvorili jedino susamovo ulje i ekstrakt

bosiljka u njemu. Sa opadanjem polarnosti rastvaraţa, uoţena je i smanjena mogušnost

rastvaranja ekstrakata, a samim tim i redukciju oţitavanog antimikrobnog potencijala.

7. Zbog niske toksiţnosti i nedostatka uticaja na vijabilnost šelija pri subinhibitornim

koncentracijama, a u isto vreme visokim potencijalom za rastvaranje, aceton i acetonitril

se izdvajaju kao izuzetno pogodni za antimikrobno testiranje uljanih ekstrakata.


59

6. LITERATURA

Abaza, L., Talorete, T.P., Yamada, P., Kurita, Y., Zarrouk, M., Isoda, H., 2007: Induction of growth

inhibition and differentiation of human leukemia HL-60 cells by a Tunisian gerboui olive leaf extract.-

Bioscience Biotechnology Biochemistry 71: 1306–1312.

Adigüzel, A., Güllüce, M., ŞENGÜL, M., Öğütcü, H., ŞAHİN, F., & Karaman, I., 2005: Antimicrobial

effects of Ocimum basilicum (Labiatae) extract. - Turkish Journal of Biology 29(3): 155-160.

Afolayan, A. J., & Meyer, J. J. M., 1997: The antimicrobial activity of 3, 5, 7-trihydroxyflavone isolated

from the shoots of Helichrysum aureonitens. - Journal of ethnopharmacology 57(3): 177-181.

Amare, A., Hadush, A., Aregawi, H., Kide, N., 2015: Antibacterial activity of oil extracts of Black

Mustard (Brassica nigra) seeds against bacteria isolated from fresh juice in selected areas of Axum town.-

International Journal of integrative Sciences, Innovation and Technology 4(4): 15 – 18.

Ames, B.N., Shigenaga, M.K., Hagen, T.M., 1993: Oxidants, antioxidants, and the degenerative diseases

of aging.- Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America 90: 7915-

7922.

Anastasiadi, M., Chorianopoulos, N. G., George-John, E. N., Haroutounian, S. A., 2009: Antilisterial

activities of polyphenol-rich extracts of grapes and vinification byproducts.- Journal of Agricultural and

Food Chemistry 57: 457–463.

Anderson, J. J., Anthony, M. S., Cline, J. M., Washburn, S.A, Garner, S. C., 1999: Health potential of soy

isoflavones for menopausal women.-Public Health Nutrition 2: 489–504.

Avato, P., Raffo, F., Guglielmi, G., Vitali, C., & Rosato, A., 2004: Extracts from St John's wort and their

antimicrobial activity. - Phytotherapy research 18(3): 230-232.

Bakht, J., Ali, H., Khan, A. M., Khan, A., Saeed, M. S., Islam, A., Tayyab, M., 2011: Antimicrobial

activities of different solvents extracted samples of Linum usitatissimum by disc diffusion method.-

African Journal of Biotechnology 10 (85): 19825-19835.

Bajpai, V.K., Rahman, A., & Kang, S.C., 2008: Chemical composition and inhibitory parameters of

essential oil and extracts of Nandina domestica Thunb. to control food-borne pathogenic and spoilage

bacteria.- International Journal of Food Microbiology 125: 117-122.

Balu, M., Sangeetha, P., Haripriya, D., Panneerselvam, C., 2005: Rejuvenation of antioxidant system in

central nervous system of aged rats by grape seed extract. - Neuroscience Letters 383: 295– 300.

Bankole, A. M., Shittu A. L., Ahmed, T., Bankole, M., Shittu, R., Kpela, T., Ashiru, O., 2007: Synergistic

antimicrobial activities of phytoestroges in crude extracts of two sesame species against some common

pathogenic microorganisms.- African Journal of Traditional, Complementary and Alternative Medicine 4

(4): 427 – 433.

Barritault, D., Expert-Bezancon, A., Guerin, M. F., Hayes, D., 1976: The Use of Acetone Precipitation in

the Isolation of Ribosomal Proteins.- European Journal of Biochemistry 63: 131-135.


60

Bariş, Ö., Güllüce, M., ŞAHİN, F., Özer, H., Kiliç, H., Özkan, H., S. Münevver & Özbek, T., 2006:

Biological activities of 1the essential oil and methanol extract of Achillea biebersteinii Afan.(Asteraceae).

- Turkish Journal of Biology 30(2): 65-73.

Basch H., Gadebusch H., 1968: In Vitro Antimicrobial Activity of Dimethylsulfoxide. - Applied

Microbiology 16(12): 1953-1954

Basri, D. F., & Fan, S. H., 2005: The potential of aqueous and acetone extracts of galls of Quercus

infectoria as antibacterial agents. - Indian journal of Pharmacology 37(1): 26.

Baydar, N. G., Sagdic, O., Ozkan, G., Cetin, S., 2006: Determination of antibacterial effects and total

phenolic contents of grape (Vitis vinifera) seed extracts. - International Journal of Food Science 41: 799–

804.

Baydar, N. G., Özkan, G., Çetin, E. S., 2007: Characterization of grape seed and pomace oil extracts. -

Grasas Y Aceites 58: (1): 29-33.

Beatoviš, V. D., Jelaţiš, Š. S., Oparnica, D. Ţ., Krstiš-Miloševiš, B. D., Glamoţlija, M. J., Ristiš, S. M.,

Šiljegoviš, D. J., 2013: Hemijski sastav, antioksidativna i antimikrobna aktivnost etarskog ulja Ocimum

sanctum L.- Hemijska Industrija 67 (3) 427–435.

Beatoviš, V. Damir., 2013: Evaluacija genotipova bosiljka (Ocimum spp.) gajenih u Srbiji, Doktorska

disertacija. - Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu.

Becerril, R., Gomez-Lus, R., Goni, P., Lopez, P., Nerin, C., 2007: Combination of analytical and

microbiological techniques to study the antimicrobial activity of a new active food packaging containing

cinnamon or oregano against E. coli and S. aureus.- Analytical and Bioanalytical Chemistry 388: 1003–

1011.

Bhouri, W., Sghaier, M. Ben, Kilani, S., Bouhlel, I., Dijoux-Franca, M.-G., Ghedira, K., Ghedira, L. C.,

2011: Evaluation of antioxidant and antigenotoxic activity of two flavonoids from Rhamnus alaternus L.

(Rhamnaceae): kaempferol 3-O-β-isorhamninoside and rhamnocitrin 3-O-β-isorhamninoside.- Food and

Chemical Toxicology 49: 1167–73.

Bisignano, G., Sanogo, R., Marino, A., Aquino, R., Germano, M. P., De Pasquale, R., & Pizza, C., 2000:

Antimicrobial activity of Mitracarpus scaber extract and isolated constituents. - Letters in Applied

Microbiology 30(2): 105-108.

Bombardelli, E., Morazzoni, P., 1995: Vitis vinifera L.- Fitoterapia 66: 291-317.

Boţiš, D., 2014: Antimikrobna aktivnost halkona i in vitro uticaj na fiziološko - biohemijske

karakteristike i ekspresiju faktora virulencije meticilin - rezistentnih sojeva Staphylococcus aureus.

Doktorska disertacija. Farmaceutski fakultet. Univerzitet u Beogradu.

Brown, J. C., Huang, G., Haley-Zitlin, V., Jiang, X. P., 2009: Antibacterial effects of grape extracts on

Helicobacter pylori.- Appled and Environmental Microbiology 75: 848–852.

BrŤanin, S., Bogdanoviš, N., Kolundţiš, M., Milenkoviš, M., Goliš, N., Kojiš, M., Kundakoviš, T., 2015:

Antimikrobna aktivnost ekstrakata origana (Origanum vulgare L.) i bosiljka (Ocimum basilicum L.).-

Advanced Technologies 4 (2): 5-10.


61

Bruno, G., Sparapano, L., 2007: Effects of three esca-associated fungi on Vitis vinifera L : V. Changes in

the chemical and biological profile of xylem sap from diseased cv. Sangiovese vines.- Physiological and

Molecular Plant Pathology 7 (1): 210–229.

Burt, S.A., 2004: Essential oils: their antibacterial properties and potential applicationsin foods. –

International Journal of Food Microbiology 94: 223-253.

Burt, S.A., 2007: Antibacterial activity of essential oils: potential applications in food, Ph.D. thesis.-

Institute for Risk Assessment Sciences, Division of Veterinary Public Health Utrecht University.

Basch, H., Gadebusch, H., 1968: In Vitro Antimicrobial Activity of Dimethylsulfoxide. - Applied

Microbiology 16(12): 1953-1954.

Cerda, J. J., Normann, S. J., Sullivan, M. P., et al. 1994: Inhibition of atherosclerosis by dietary pectin in

microswine with sustained hypercholesterolemia.- Circulation 89(3):1247-1253.

Ceylan, E., Fung, D.Y.C., 2004: Antimicrobial activity of spices.- Journal of Rapid Methods and

Automation in Microbiology 12: 1-55.

Chavez, J. H., Leal, P. C., Yunes, R. A., Nunes, R. J., Barardi, C. R., Pinto, A. R., Simoes, C. M., Zanetti,

C. R., 2006: Evaluation of antiviral activity of phenolic compounds and derivatives against rabies virus.-

Veterinary Microbiology 116: 53–59.

Chevallier, A., 1996: BLV Enzyklopedie der Heilpflanzen, BLV, Munchen, Wien, Zurich.

Cheynier, V., Remy, S., Fulcrand, H., 2000: Mechanisms of anthoczanin and tannin changes during

winemaking and aging.- Proceedings of the American Society of Enology and Viticulture: 8510-8520.

Chiang, L.C., Ng, L.T., Cheng, P.W., Chiang, W., Lin, C.C.,2005: Antiviral activities of extracts and

selected pure constittents of Ocimum basilicum.- Clinical and Experimental Pharmacology and

Physiology 32: 811-816.

Choo, W.S., Birch, J., Dufour, J.P., 2007: Physicochemical and quality characteristics of coldpressed

flaxseed oils.- Journal of Food Composition and Analysis 20: 202-211.

Cosentino, S., Tuberoso, C. I. G., Pisano, B., Satta, M. L., Mascia, V., Arzedi, E., & Palmas, F., 1999: In

vitro antimicrobial activity and chemical composition of Sardinian Thymus essential oils. - Letters in

Applied microbiology 29(2): 130-135.

Cox, S.D., Mann, C.M., Markham, J.L., Bell, H.C., Gustafson, J.E., Warmington, J.R., Wyllie, S.G.,

2000: The mode of antimicrobial action of the essential oil of Melaleuca alternifolia (tea tree oil).-

Journal of Applied Microbiology 88(1): 170-175.

Cowan, M. M., 1999: Plant products as antimicrobial agents. - Clinical microbiology reviews 12(4): 564-

582.

Cushnie, T. P. T., Lamb, A. J., 2005: Antimicrobial activity of flavonoids.- International Journal of

Antimicrobial Agents 26: 343–356.

Cuvelier, M.E., Richard, H., Berset, C., 1992: Comparison of the antioxidative activity of some acid-

phenols: structure-activity relationship. - Bioscience Biotechnology Biochemistry 56: 324-325.


62

Dallmeier, K., Carlini, E.A., 1981:. Anesthetic, hypotermic, myorelaxant and anticolvulsant effects of

synthetic eugenol derivatives and natural analogues.- Pharmacology 22: 113-127.

Darrah, H.H. (1980). The Cultivated Basils. Buckeye Printing Independence, MO.

de Bruyne, T., Pieters, L., Witvrouw, M., de Clercq, E., Berghe, D. V., Vlietinck, A. J., 1999: Biological

evaluation of proanthocyanidin dimers and related polyphenols.- Journal of Natural Products 62: 954–

958.

Dixon, R. A, Ferreira, D., 2002: Genistein.- Phytochemistry 60: 205–11.

Eloff, J. N., 1998: A sensitive and quick microplate method to determine the minimal inhibitory

concentration of plant extracts for bacteria. - Planta medica 64(08): 711-713.

Erlejman, A. G., Jaggers, G., Fraga, C. G., Oteiza, P. I., 2008: TNFalpha-induced NF-kappaB activation

and cell oxidant production are modulated by hexameric procyanidins in Caco-2 cells.- Archives of

Biochemistry and Biophysics 476: 186–195.

Filip, S., 2014 : Ekstrakcija bosiljka (Ocimum basilicum, Lamiaceae) ugljendioksidom u superkritiţnom

stanju modelovanje ekstrakcionog sistema, Doktorska disertacija.- Tehnološki fakultet, Univerzitet u

Novom Sadu.

Fisher, K., Phillips, C., 2008: Potential antimicrobial uses of essential oils in food: is citrus the answer? -

Trends in Food Science and Technology 19: 156-164.

Freixa, B., Vila, R., Vargas, L., Lozano, N., Adzet, T., & Cañigueral, S., 1998: Screening for antifungal

activity of nineteen Latin American plants. - Phytotherapy Research 12(6): 427-430.

Gagro, M., 1998: Industrijsko i krmno bilje. Školska knjiga, Zagreb.

Gajula, D., Verghese, M., Boateng, J., Walker, L.T., Shackelford, L., Mentreddy, S.R., Cedric, S.,2009:

Determination of tothal phenolic, flavonoids and antioxidant and chemopreventive potential of basil

(Ocimum basilicum L. and Ocimum tenuiflorum L.). - International Journal of Cancer Research 5(4):

130-143.

Gorwitz, R.J., Kruszon-Moran, D., McAllister, S.K., McQuillan, G., McDougal, L.K., Fosheim, G.E

2008: Changes in the prevalence of nasal colonization with Staphylococcus aureus in the United States,

2001–2004.- Journal of Infectious Diseases 197: 1226-34.

Garcia-Alonso, J., Ros, G., Vidal-Guevara, M. L., Periago, M. J., 2006: Acute intake of phenolic-rich

juice improves antioxidant status in healthy subjects.- Nutrition Research 26: 330–339.

Green, R.J., 2004: Antioxidant Activity of Peanut Plant Tissues, Masters thesis. - North Carolina State

University, USA.

Grierson, D. S., & Afolayan, A. J., 1999: Antibacterial activity of some indigenous plants used for the

treatment of wounds in the Eastern Cape, South Africa. - Journal of Ethnopharmacology 66(1): 103-106.


63

Gutierrez, J., Barry-Ryan, C., Bourke, P., 2008: The antimicrobial efficacy of plant essential oil

combinations and interactions with food ingredients. – International Journal of Food Microbiology 124

(1) : 91-97.

Issazadeh, K., Pahlaviani, M.R.M.K., Massiha, A., Bidarigh, S., Giahi, M., Muradov, P.Z. (2012):

Analysis of the phytochemical contents and anti-microbial activity of Ocimum basilicum L. -

International Journal of Molecular and Clinical Microbiology 2: 141-147.

Haddad, A. Q., Venkateswaran, V., Viswanathan, L., Teahan, S. J., Fleshner, N. E., Klotz, L. H., 2006:

Novel antiproliferative flavonoids induce cell cycle arrest in human prostate cancer cell lines.- Prostate

Cancer and Prostatic Diseases 9: 68–76.

Hammer, K. A., Carson, C. F., Riley, T. V., 1999: Antimicrobial activity of essential oils and other plant

extracts. - Journal of applied microbiology 86(6): 985-990.

Hakkim, F.L., Arivazhagan, G., Boopathy, R., 2008: Antioxidant property of selected Ocimum spices and

their secondary metabolite content.- Journal of Medicinal Plants Research 2(9): 250-257.

Härmälä, P., Vuorela, H., Törnquist, K., & Hiltunen, R., 1992: Choice of solvent in the extraction of

Angelica archangelica roots with reference to calcium blocking activity. - Planta medica 58(02): 176-183.

Hassan, S. Ashraf., 2014: The Antibacterial Activity of Dimethyl Sulfoxide (DMSO) with and without of

Some Ligand Complexes of the Transitional Metal Ions of Ethyl Coumarin against Bacteria Isolate from

Burn and Wound Infection.- Journal of Natural Sciences Research 19(4): 106-111.

Hayes, J.E., Allen, P., Brunton, N., O‟Grady, M.N., Kerry, J.P., 2011: Phenolic composition and in vitro

antioxidant capacity of four commercial phytochemical products: Olive leaf extract (Olea europaea L.),

lutein, sesamol and ellagic acid.- Food Chemistry 126: 948–955.

Hidalgo-Togores, J., 2002: Tratado de Enologı´a. Madrid (Spain).- Ediciones Mundi Prensa.

Hili, P., Evans C., Veness., R., 1997: Antimicrobial action of essential oils: the effect of

dimethylsulphoxide on the activity of cinnamon oil. – Letters in Applied Microbiology 24: 269-275.

Holley, R.A., Patel, D., 2005: Improvement in shelf-life and safety of perishable foods by plant essential

oils and smoke antimicrobials. - Food Microbiology 22: 273-292.

Howard, C. Ansel., William, P. Norred., Ivan, L. Roth., 1969 : Antimicrobial activity of dimethyl

sulfoxide against Escherichia coli, Pseudomonas aeruginosa, and Bacillus megaterium.- Journal of

Pharmaceutical Sciences 58(7): 836-839.

Hughes, I., 2002: Isoprenoid compounds and phenolic plant constituents.- Elsevier, New York, N.Y.

Science African Magazine 9(56)

Hussain, A. I., Anwar, F., Sherazi, S. T. H., & Przybylski, R., 2008: Chemical composition, antioxidant

and antimicrobial activities of basil (Ocimum basilicum) essential oils depends on seasonal variations. -

Food Chemistry 108 (3): 986-995.

Hwang L. S., 2005: Sesame Oil. - Bailey's Industrial Oil and Fat Products 6.


64

Ibrahim, T.A., Ajongbolo, K.F., Aladekoyi, G., 2014: Phytochemical Screening and Antimicrobial

activity of crude extracts of Basella alba and Helianthus annuus on selected food pathogens.- Research &

Reviews: Journal of Microbiology and Biotechnology 731: 2320 - 3528

Ivanoviš, J., 2011: Kinetika i optimizacija procesa izolacije biljnih ekstrakata sa antibakterijskim

dejstvom. Doktorska disertacija. Tehnološko-metalurški fakultet. Univerzitet u Beogradu.

Jankoviš, M.M., 1974: Rod Mentha L. i Ocimum L. U: Josifoviš, M. (ur.).- Flora SR Srbije VI. SANU

Beograd, 509-519.

Janţiš, R., 2004. Botanika farmaceutika, drugo dopunjeno izdanje, Beograd.

Jayaprakasha, G. K., Tamil, S., Sakartah, K. K., 2003: Antibacterial and antioxidant activities of grape

(Vitis vinifera) seed extracts.- Food Research International 36: 117–122.

Jelaţiš, S., Beatoviš, D., Prodanoviš, S., Tasiš, S., Moravţeviš, Đ., Vujoševiš, A., Vuţkoviš, S., 2011:

Hemijski sastav etarskog ulja bosiljka ( Ocimum basilicum L. Lamiaceae). – Hemijska industrija 64 (4):

465-471.

Jing, S. X., 1999: Grape Classification and Germplasm Resources. In Grape Science, 1st ed.; He, P.C.,

Ed. - China Agricultural Press:. 8–32.

Jirovetz, L., Buchbauer, G., Shafi, M.P., Kaniampadi, M.M., 2003: Chemotaxonomical analysis of the

essential oil aroma compounds of four different Ocimum species from southern India. - European Food

Reearch and Techology 217 (2): 120-124.

Jorgensen, J. H., 1993: Selection criteria for an antimicrobial susceptibility testing system. - Journal of

clinical microbiology 31(11): 2841-2844.

Jorgensen, J. H., Turnidge, J. D., 2015: Susceptibility test methods: dilution and disk diffusion methods. -

Manual of Clinical Microbiology, Eleventh Edition (pp. 1253-1273), American Society of Microbiology.

Jovanoviš, M. 1999: Opšta bakteriologija. Beograd, 1-5.

Jung, H. J., Hwang, I. A., Sung, W. S., Kang, H., Kang, B. S., Seu, Y. B., Lee, D. G., 2005: Fungicidal

effect of resveratrol on human infectious fungi.- Archives of Pharmacal Research 2: 557–560.

Kaithwas, G., Mukerjee, A., Kumar, P., Majumdar, D.K., 2011: Linum ussitatissimum (linseed/ flaxseed)

fixed oil: antimicrobial activity and efficacy in bovine mastitis. – Inflammopharmacology 19(1): 45-52.

Karabegoviš, I.,2011: Kinetika mikrotalasne ekstrakcije I karakterizacija bioaktivnih komponenti iz lovor

višnje (Prunus Laurocerasus L.). Doktorska disertacija. Tehnološki fakultet Leskovac, Univerzitet u

Nišu.

Kaya, I., Yiğit, N., & Benli, M., 2008: Antimicrobial activity of various extracts of Ocimum basilicum L.

and observation of the inhibition effect on bacterial cells by use of scanning electron microscopy. -

African Journal of Traditional, Complementary and Alternative Medicines 5(4): 363-369.

Kawai, M., Hirano, T., Higa, S., Arimitsu, J., Maruta, M., Kuwahara, Y., et al., 2007: Flavonoids and

related compounds as anti-allergic substances.- Allergology International 56: 113–23.


65

Kelm, M.A., Nair, M.G., Strasburg, G.M., DeWitt, D.L., 2000: Antioxidant and cyclooxygenase

inhibitory phenolic compounds from Ocimum sanctum Linn. - Phytomedicine, 7 (1): 7-13.

Kennedy, J. A., Matthews, M. A., Waterhouse, A. L. 2000: Changes in grape seed polyphenols during

fruit ripening.- Phytochemistry 55: 77-85.

Kennedy, J. A., Troup, G. J., Pilbrow, J. R., Hutton, D. R., Hewitt, D., Hunter, C. A., Ristiš, R., Iland, P.

G., Jones,G. P., 2000: Development of seed polyphenols in berries from Vitis vinifera L. cv. Shiraz. -

Australian Journal of Grape & Wine Research 6: 244-254.

Khan, A., Sankhyan, P., Kumar, S., 2013: Biochemical characterization of Mustard Oil (Brassica

campestris L.) with special reference to its fatty acid composition. - Asian Journal of Advanced Basic

Sciences 1(1): 1-9.

Knox, Y.M., Suzutani, T., Yosida, I., Azuma, M., 2003: Anti-influenza virus activity of crude extract of

Ribes nigrum L. - Phytotherapy Research 17: 120-122.

Kostadinoviš, N., 2016: Uticaj razliţitih rastvaraţa na vijabilnost šelija Staphylococcus aureus,

Escherichia coli i Candida albicans. Master rad. Prirodno- matematiţki fakultet, Univerzitet u Nišu.

Koutsoumanis, K., Lambropoulou, K., Nychas, G.J.E., 1999: A predictive model for the non-thermal

inactivation of Salmonella enteritidis in a food model system supplemented with a natural antimicrobial.-

International Journal of Food Microbiology 49: 63- 74.

Kris-Etherton, P. M., Lefevre, M., Beecher, G. R., Gross, M. D., Keen, C. L., Etherton, T. D., 2004:

Bioactive compounds in nutrition and health-research methodologies for establishing biological function:

the antioxidant and anti-inflammatory effects of flavonoids on atherosclerosis.- Annual Review of

Nutrition 24: 511–538.

Lansky, E. P., Newman, R. A.,2007: Punica granatum (pomegranate) and its potential for prevention and

treatment of inflammation and cancer.- Journal of Ethnopharmacology 109:177–206.

Lardos, A., Kreuter, M. H., 2000: Red vine leaf. Ed. By Dr. M. H. Kreuter, and Flachsmann AG, Zurich:

Switzerland.- Intercity Pharmaceuticals and Extracts: 1-7.

Laughton, M.J., Evans, P.J., Moroney, M.A., Hoult, J.R., Halliwell, B., 1991: Inhibition of mammalian 5-

lipoxygenase and cyclo-oxygenase by flavonoids and phenolic dietary additives. Relationship to

antioxidant activity and to iron ionreducing ability.- Biochemical Pharmacology 42: 1673-1681.

Law, M. R., Morris, J. K., 1998: By how much does fruit and vegetable consumption reduce the risk of

ischaemic heart disease?.- European Journal of Clinical Nutrition 52: 549–556.

Lawrence, B.M., 1988: A World Perspective. Proceedings of the 10th International Congree of Essential

Oils, Fragrances and Flavours, Washington, DC, USA 1986.- Elsevier Sciences Publisher B.V.:

Amsterdam 161.

Lee, O.H., Lee, B.Y., 2010: Antioxidant and antimicrobial activities of individual and combined

phenolics in Olea europaea leaf extract.- Journal of Biotecnology 101: 3751–3754.

Leal, P.F., Maia, N.B., Carmello, Q.A.C., Catharino, R.R., Eberlin, M.N., Meireles, M.A.A., 2008: Sweet

basil (Ocimum basilicum) extracts obtained by supercritical fluid extraction (SFE): Global yields,


66

chemical composition, antioxidant activity, and estimation of the cost of manufacturing.- Food and

Bioprocess Technology 1 (4): 326-338.

List, P. H., 1979: Hagers Handbuch der pharmazeutischen Praxis, 4. Ausg. - Springer, Berlin, New York.

Lonţar, E., Malbaša, R., Vitas, J., 2012: Sadrţaj slobodnih fenolnih kiselina i ukupnih fenola u ulju

semena susama. – Uljarstvo 43: 1-2.

Lourens, A. C. U., Reddy, D., Başer, K. H. C., Viljoen, A. M., & Van Vuuren, S. F., 2004: In vitro

biological activity and essential oil composition of four indigenous South African Helichrysum species. -

Journal of Ethnopharmacology 95(2): 253-258.

Madhusudhan, B., 2009: Potential Benefits of Flaxseed in Health and Disease. - A Perspective.

Agriculturae Conspectus Scientificus 74: 67-72.

Marais, J., van Wyk, C. J., Rapp A., 1991: Carotenoid levels in maturing grapes as affected by climatic

regions, sunlight and shade.- South African Journal of Enology & Viticulture 12: 64- 69.

Mariš, S., 2013: Ukupna antioksidativna aktivnost u listovima ţetiri autohtona kultivara maslina.

Diplomski rad. Sveuţilište u Osijeku.

Marriott, N. G., Gravani, R. B., 2006: Principles of Food Sanitation.- Springer, USA.

Markin, D., Duek, L., Berdicevsky, I., 2003: In vitro antimicrobial activity of olive leaves.- Mycoses 46:

132-136.

Martinello, M., Hecker, G., Pramparo, M. C., 2007: Grape seed oil deacidification by molecular

distillation: analysis of operative variables influence using the response surface methodology.- Journal of

Food Engineering 81: 60–64.

Masoko, P., & Eloff, J. N., 2006: Bioautography indicates the multiplicity of antifungal compounds from

twenty-four southern African Combretum species (Combretaceae). - African Journal of Biotechnology

5(18).

Matthews, J., 1959: The Vitamin B-Complex Content of Bottled Swis Grape Juices.- Vitis 2: 57-64.

Mazziotti, A., Mazziotti, F., Pantusa, M., Sportelli, L., Sindona, G., 2007: Pro-oxidant activity of

oleuropein in vitro by electron spin resonance spin-trapping methodology.- Journal of Agriculture Food

Chemistry 54 (20): 7444-7449.

Mavriţiš, T., 2016: Kemijske promene sastava i boje sjemena susama u procesu kondukcijskog sušenja

tostiranjem. Diplomski rad. Agronomski fakultet, Sveuţilište u Zgrebu.

Meyer, J. J. M., & Afolayan, A. J., 1995: Antibacterial activity of Helichrysum aureonitens (Asteraceae).

- Journal of Ethnopharmacology 47(2): 109-111.

Mi H, Wang D, Xue Y, Zhang Z, Niu J, Hong Y, Drlica K, Zhao X. (2016): Dimethyl sulfoxide protects

Escherichia coli from rapid antimicrobial-mediated killing. – Antimicrobial Agents and Chemotherapy

60(8).


67

Mihailoviš, M., 2011: Biljni lekovi- zahtevi za kontrolu kvaliteta i dobra proizvoŤaţka praksa.- Lekovite

sirovine 31: 17-31.

Milenoviš, D., 2002: Analiza kinetike i procesa ekstrakcije ţvrsto-teţno. Magistarski rad. Tehnološki

fakultet, Leskovac.

Mišiš, D., Nišaviš, J., Ţiţoviš, I., Ivanoviš, J., 2009a: Antibakterijsko delovanje i citotoksiţni efekat

natkritiţnog ekstrakta timijana i ekstrakta timijana dobijenog procesom hidrodestlacije.- Veterinarski

glasnik 63: 17-27.

Mišiš, D., Ašanin, D., Ivanoviš, J., Ţiţoviš, I., 2009b: Investigation of antibacterial activity of

supercritical extracts of plants, as well as of extracts obtained by other technological processes on some

bacteria isolated from animals.- Acta Veterinaria 59 :557-568.

Mišic, D., Ivanovic, J., Zizovic, I., 2010 (a): Antibacterial activity of supercritical Usnea barbata extract

against staphylococci, streptococci and enterococci originated in animals, 20th European Congress of

Clinical Microbiology and Infectious Diseases Vienna, Austria, 10-13th (abstract štampan i u casopisu

Clinical microbiology and infection 16 : 1246.

Mišiš, D., Ţiţoviš, I., Ivanoviš, J., 2010 (b): Antibakterijsko delovanje mešavina ekstrakata usnee,

timijana i anŤelike dobijenih razliţitim tehnološkim procesima protiv nekih vrsta bakterija znaţajnih za

veterinarsku medicinu.- Veterinarski glasnik 64: 65- 74.

Murray, P.R., Baron, E.J., Jorgensen, H.J., Pfaller, M.A., Yolken, R.H., 2003: Manual of clinical

microbiology .- ASM Press 2.

Najdenova, V., Lisickov, K., Đarmati, Z., 2001: Antimicrobial activity and stability of usnic acid and its

derivatives in some cosmetic produtcs.- Olaj, Szapan, Kozmetika 50: 158-160.

Nebedum, J., Ajeigb,e K.O., Nwobodo, E., Uba, C., Adesanya, O., Fadera, O., Ofusori, D., 2009:

Comparative study of the ethanolic extracts of four Nigerian plants against some pathogenic

microorganisms.- Research Journa of Medicinal Plant 3 (1): 23-08.

Nguefack, J., Budde, B.B., Jakobsen, M., 2004: Five essential oils from aromatic plants of Cameroon:

Their antibacterial activity and ability permeabilize the citoplazmic membrane of Listeria innocua

examined by flow cytometry. - Letters in Applied Microbiology, 39 (5): 395-400.

Nikolovski, G. B., Sovilj, N. M., Đokiš, Z.M., Vidoviš, S.S., 2008: Kinetika i modelovanje ekstrakcije

ulja iz semena lana (Linum ussitatissimum L.) natkritiţnim ugljendioksidom. – Hemijska industija 62 (5):

283-292.

Nordmann, P., Naas, T., Fortineau, N., Poirel, L., 2007: Superbugs in the coming new decade: multidrug

resistance and prospects for treatment of Staphylococcus aureus, Enterococcus spp., Pseudomonas

aeruginosa in 2010.- Current Opinion in Microbiology 10: 1-5

Nostro, A., Germano, M. P., D‟angelo, V., Marino, A., & Cannatelli, M. A., 2000:Extraction methods and

bioautography for evaluation of medicinal plant antimicrobial activity. - Letters in applied microbiology

30(5): 379-384.


68

Ohnishi, M., Hirose, S., Kawaguchi, M., Ito, S., Fujinot, Y., 1990: Chemical Composition of Lipids,

Especially Triacylglycerol, in Grape Seeds. Agric.- Biological Chemistry 54 (4):1035-1042.

Opalchenova, G., Obreshkova, D.,2003: Comparative studies on the activity of basil-an essential oil from

Ocimum basilicum L. – against multridrug reistant clinical isolated of genera Staphylococus,

Enterococcus and Pseudomonas by using different test methods.- Journal of Microbiological methods 54:

105-110.

Orhan, D. D., Orhan, N., Ozcelik, B., Ergun, F., 2009: Biological activities of Vitis vinifera L. leaves,.-

Turkish Journal of Biology 33.

Panak, J., 2014: Proizvodnja i stabilizacija hladno prešanog lanenog ulja. Diplomski rad.- Prehrambeno-

tehnološki fakultet Osijek.

Parekh, J., Jadeja, D., Chanda, S., 2005: Efficacy of aqueous and methanol extracts of some medicinal

plants for potential antibacterial activity.- Turkish Journal of Biology 29: 203-210.

Parekh, J., & Chanda, S., 2006: In-vitro antimicrobial activities of extracts of Launaea procumbens

roxb.(Labiateae), Vitis vinifera l.(Vitaceae) and Cyperus rotundus l.(Cyperaceae). - African Journal of

Biomedical Research 9(2).

Parekh, J., Jadeja, D., & Chanda, S., 2006: Efficacy of aqueous and methanol extracts of some medicinal

plants for potential antibacterial activity. - Turkish Journal of Biology 29(4): 203-210.

Pari, L., Suresh, N., 2009: Effect of grape (Vitis vinifera L) leaf extract on alcohol induced rat toxicity. -

Advanced in Phytotherapy research, Eddokuks, M. (ed.), Kerala, India: Research Signpost Trivandrum:

45-57.

Pascual-Villalobos, M.J., Ballesta-Acosta, M.C., 2003: Chemical variation in an Ocimum basilicum

germplasm collection and activity of the essential oils on Callosobruchus maculates,.-Biochemical

Systematics and Ecology 31: 673–679.

Pereira, A. P., Ferreira, C.F.R.I., Marcelino, F., Valentao, P., Andrade, P., Seabra, R., Estevinho, L.,

Bento, A., Pereira, J.A., 2007: Phenolic Compounds and Antimicrobial Activity of Olive (Olea

europaea L. Cv.Cobrançosa) Leaves. – Molecules 12: 1153- 1162.

Petroviš, O., Kneţeviš, P., Simeunoviš, J. 2007: Mikrobiologija. Univerzitet u Novom Sadu, Prirodno-

matematiţki fakultet, Departman za biologiju i ekologiju. Novi Sad.

Пономарев, Д. В., Эктрагирование лекарственного сырья.- Медицина, Москва, 1976.

Possner, D. R. E., Kliewer, W. M., 1985: The localization of acids, sugars, potassium and calcium in

developing grape berries.- Vitis 24: 229-240.

Prabuseenivasan, S., Jayakumar, M., Ignacimuthu, S., 2006: In vitro antibacterial activity of some plant

essential oils. - BMC Complementary and Alternative Medicine 6(1): 39.

Pripdeevech, P., Chumpolsri, W., Suttiarporn, P., Wongpornchai, S., 2010:. The chemical composition

and antioxidant activities of basil from Thailand using retention indices and comprehensive tow-

dimensional gas chromatography. - Journal of the Serbian Chemical Society 75 (11): 1503-1513.


69

Prlina, D., 2015: Agrotehnika uzgoja suncokreta. Diplomski rad. Poljoprivredni fakultet u Osijeku.

Puupponen-Pimiä, R., Nohynek, L., Meier, C., Kähkönen, M., Heinonen, M., Hopia, A., Oksman-

Caldentey, K.M., 2001: Antimicrobial properties of phenolic compounds from berries.- ournal of Applied

Microbiology 90: 494-507.

Radovanoviš, A., Radovanovic B., Jovancicevic, B., 2009: Free radical scavenging and antibacterial

activities of southern Serbian red wines.- Food Chemistry 117: 326–331.

Raduloviš, Š., 2012: Mikrobiologija sa epidemiologijom. Zavod za udzbenike i nastavna sredstva.

Beograd.

Ramadan, M.F., 2007: Nutritional value, functional properties and nutraceutical applications of black

cumin (Nigella sativa L.): an overview.- International Journal of Food Science and Technology, 42:

1208–1218.

Ramadan, M.F., Asker, M.M.S., Tadros, M., 2012: Antiradical and antimicrobial properties of cold-

pressed black cumin and cumin oils.- European Food Research and Technology 234 833-844.

Randhawa, M. A., 2006: The effect of dimethyl sulfoxide (DMSO) on the growth of dermatophytes.-

Nihon Ishinkin Gakkai Zasshi 47 (4): 313-318..

Raseetha, S. Vani., Cheng, S.F., Chuah, C.H., 2009: Comparative study of volatile compounds from

genus Ocimum - American Journal of Applied Sciences 6(3): 523-528.

Ratsch, C., 1998: Enzyklpedie der psychoaktiven Pflanzen. - WVG, Stuttgart.

Razavi, S.M.A., Mortazavi, S.A., Matia-Merino, L., Hosseini- Parvar, S., Motamedzadegan, A.,

Khanipour, E., 2009: Optimisation study of gum extraction from Basil seed (Ocimum basilicum L.). -

International Journal of Food Science and Technology 44 (9): 1755-1762.

Ren, W., Qiao, Z., Wang, H., Zhu, L., Zhang, L., 2003: Flavonoids: promising anticancer agents.-

Medicinal Research Reviews 23: 519–534.

Riberéau-Gayon, J., Peynaud, E., Ribéreau-Gayon, P., Sudraud, P., 1989: Tratado de enología. Ciencias y

técnicas del vino. Volume II. Caracters de los vinos. Madración de la uva. Levaduras y bacterias. -

Spanish translation. Argentina: Hemisferio Sur.

Riboli, E., Norat, T., 2003: Epidemiologic evidence of the protective effect of fruit and vegetables on

cancer risk.- The American Journal of Clinical Nutrition 78: 559–569.

Rice-Evans, C., Miller, N., Paganga, G., 1996: Structure-antioxidant activity relationships of flavonoids

and phenolic acids.- Free Radical Biology and Medicine 20: 933–956.

Rice-Evans, C.A., Packer, L., 2003: Flavonoids in Health and Disease. Boca Raton. - CRC Press: 1-43.

Rios, J.L., Recio, M.C., Villar, A., 1988: Screening methods for natural antimicrobial products with

antimicrobial activity.- Journal of Ethnopharmacology 23:127-149.

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17086165


70

Rojas, J. J., Ochoa, V. J., Ocampo, S. A., & Muñoz, J. F., 2006: Screening for antimicrobial activity of

ten medicinal plants used in Colombian folkloric medicine: A possible alternative in the treatment of non-

nosocomial infections. - BMC complementary and alternative medicine 6(1): 1.

Rota, M. C., Herrera, A., Martínez, R. M., Sotomayor, J. A., Jordán, M. J., 2008: Antimicrobial activity

and chemical composition of Thymus vulgaris, Thymus zygis and Thymus hyemalis essential oils.- Food

Control 7: 681-687.

Rotava, R., Zanella, I., da Silva, L. P., Manfron, M. P., Ceron, C. S., Alves, S. H., Karkow, A. K., Santos,

J. P. A., 2009: Antibacterial, antioxidant and tanning activity of grape by-product.- Ciencia Rural. 39:

941–944.

Runyoro, D., Ngassapa, O., Vagionas, K., Aligiannis, N., Graikou, K., Chinou, I., 2010: Chemical

composition and antimicrobial activity essential oils of four Ocimum species growing in Tanzania.- Food

Chemistry 19: 311-316.

Salie, F., Eagles, P. F. K., & Leng, H. M. J., 1996: Preliminary antimicrobial screening of four South

African Asteraceae species. - Journal of ethnopharmacology 52(1): 27-33.

Samardzija, D., Damjanoviš, S., Pogaţiš, T., 2007: Staphyloccocus aureus u siru. - Mljekarstvo/Dairy,

57: 31-48.

Sanchez, E., Garcia, S., Heredia, N., 2010: Extracts of edible and medicinal plants damage membranes of

Vibrio cholerae. - Applied and Environmental Microbiology 76 (20): 6888-6894.

Sandasi, M., Leonard, C.M., Viljoen, A.M., 2008: The effect of five common essential oil components on

Listeria monocytogenes biofilms.- Food Control 19: 1070- 1431.

Sanela Mariš, 2013: Ukupna antioksidativna aktivnost u listovima ţetiri autohtona kultivara masline.

Diplomski rad. Sveuţilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku.

Sartoratto, A., Machado, A. L. M., Delarmelina, C., Figueira, G. M., Duarte, M. C. T., & Rehder, V. L.

G., 2004: Composition and antimicrobial activity of essential oils from aromatic plants used in Brazil. -

Brazilian Journal of Microbiology 35(4): 275-280.

Saviš, Lj., 2014: Metode ekstrakcije biljnih materijala: Uporedna analiza cirkulatorne ekstrakcije I

ekstrakcije primenom superkritiţnog ugljen dioksida.- Lekovite sirovine 34: 93-103.

Scalbert, A., Manach, C., Morand, C., Remesy, C., Jimenez, L., 2005: Dietary polyphenols and the

prevention of diseases.- Critical Reviews in Food Science and Nutition 45: 287-306.

Sechi, L.A., Lezcano, I., Nunez, N., Espim, M., Dupre, I., Pinna, A., Molicotti, P., Fadda, G., Zanetti, A.,

2001: Antibacterial activity of ozonized sunflower oil (Oleozon).- Journal of Applied Microbiology

90:279-284.

Schwalbe, R., Steele-Moore, L., Goodwin, A. C., 2007: Antimicrobial susceptibility testing protocols. -

CRS Press, Boca Raton, Florida.

Simin, N., 2014: Sekundarni biomolekuli u vrstama Allium sect. Codonoprasum RCHB.- Biološke

aktivnosti, fitohemijski i hemotaksonomski aspekti. Doktorska disertacija. Prirodno-matematiţki fakultet-

Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu ţivotne sredine. Univerzitet u Novom Sadu.


71

Simon, J.E., Morales, M.R., Phippen, W.B., Vieira, R.F., Hao, Z., 1999: Basil: A source of aroma

compounds and a popular culinary and ornamental herb. In: Janick, J. (ed.) Perspectives on new crops and

new uses.- ASHS Press, Alexandria, VA : 499–505.

Singh, S., Malhotra, M., Majumdar, D.K., 2005: Antibacterial activity of Ocimum sanctum L. fixed oil. –

Indian Journal of Experimental Biology 43: 835-837.

Sokoviš, M., Glamoţlija, J., Marin, P. D., Brkiš, D., & van Griensven, L. J., 2010: Antibacterial effects of

the essential oils of commonly consumed medicinal herbs using an in vitro model. - Molecules 15(11):

7532-7546.

Stankoviš, V., Petroviš, R., 1998: Biološka i produktivna svojstva perspektivnih linija konzumnog i

uljanog lana, 39. savetovanje industrije ulja: Proizvodnja i prerada uljarica, Zbornik radova: 279-282.

Starţeviš, K., Mašek, T., Broziš, D., Filipoviš, N., Stojeviš, Z., 2014: Growth performance, serum lipids

and fatty acid profile of different tissues in chicken broilers fed a diet supplemented with linseed oil

during a prolonged fattenting period. – Veterinarski arhiv 84 (1): 75-84.

Stines, A.P., Grubb, J., Gockowiak, H., Henschke, P. A., Hoj, P. B., van Heeswijck R., 2000: Proline and

arginine accumulation in developing berries of Vitis vinifera L. in Australian vineyards: influence of vine

cultivar, berry maturity and tissue type.- Australian Journal of Grape & Wine Research 6:150-158.

Steiner, C., Peters, W. H. M., Gallagher, E. P., Magee, P., Rowland, I., Pool-Zobel, B. L., 2007: Genistein

protects human mammary epithelial cells from benzo(a)pyrene-7,8-dihydrodiol-9,10-epoxide and 4-

hydroxy-2-nonenal genotoxicity by modulating the glutathione/glutathione S-transferase system.-

Carcinogenesis, 28: 738–48.

Steinmetz, K., Potter, J., 1996: Vegetables, fruit, and cancer prevention: a review.- Journal of the

American Dietetic Association 96: 1027–1039 .

Stojanoviš, J., 2016: Uticaj primenjene metode i rastvaraţa na rezultate antimikrobnog testiranja. Master

rad. Prirodno-matematiţki fakultet. Univerzitet u Nišu.

Stokiš, S., 2002: Gajenje bele i crne slaţice u agroekološkim uslovima juţnog Banata. – Lekovite sirovine

22: 75-82.

Subashini, R., Rakshitha, S.U., 2002: Phytochemical screening, antimicrobial activity and in vitro

antioxidant investigation of methanolic extract of seeds from Helianthus annuus L. - Chemical Science

Review and Letters 1(1): 30–34.

Sudjana, A.N., D‟Orazio, C., Ryan, V., Rasool, N., Ng, J., Islam, N., Riley, T.V., Hammer, K.A., 2009:

Antimicrobial activity of commercial Olea europaea (olive) leaf extract.- International Journal of

Antimicrobial Agents 33: 461–463.

Šimetiš, T., 2008: Lan u proizvodnji i upotrebi. – Sjemenarstvo 25: 3-4.

Švabic-Vlahoviš M., et al., 2005: Medicinska bakteriologija. Savremena administracija, Beograd.

Švabiš-Vlahoviš, M., et al., 2008: Medicinska bakteriologija. Savremena administracija. Beograd.


72

Tabassum, N., & Vidyasagar, G.M., 2014: In vitro antimicrobial activity of edible oils against human

pathogens causing skin infections.- International Journal of Pharmaceutical Sciences and Research 50:

4493-4498

Tagnolini, M., Barocelli, E., Ballabeni, V., Bruni, R., Bianchi, A., Chiavarini, M., Impicciatore, M., 2006:

Comparative screening of plant essential oils: Phenylpropanoid moiety as basic core for antiplatelet

activity.- Life Sciences 78 (13): 1419-1432.

Tajkarimi, M., Ibrahim, S.A., Cliver, D.O., 2010: Antimicrobial herb and spice compounds in food.-

Food control 21: 1199-1218.

Tatiš, B., Bleţiš, V. 1984. Sistematika i filogenija viših biljaka.Univerzitetski udţbenik, Zavod za

udţbenike i nastavna sredstva, Beograd, 314 - 316.

Thtmothe, J., Bonsi, I.A., Padilla-Zakour, O. I., 2007: Chemical characterization of red wine grape (Vitis

vinifera and Vitis Interspecific Hybrids) and pomace phenolic extracts and their biological activity against

Streptococcus mutans.- Journal of Agricultural and Food Chemistry 55: 10200–10207.

Tohidpour, A., Sattari, M., Omidbaigi, R., Yadegar, A., Nazemi, J., 2010: Antibacterial effect of essential

oils from two medicinal plants against Methicillin-resistant Staphylococcus aureus (MRSA).-

Phytomedicine 17: 142–145.

Tolkachev, O.N., Zhuchenko, A.A. 2000: Jr., Biologically active substances of flax: medicinal and

nutritional properties (a review). -Pharmaceutical Chemistry Journal 34: 360– 367.

Tucakov, J. 1990. Leţenje biljem, fitoterapija, Beograd.

Turgis, M., Han, J., Caillet, S., Lacroix, M., 2009: Antimicrobial activity of mustard essential oil

against Escherichia coli O157:H7 and Salmonella typhi. – Food Control 20 (12): 1073-1079

Vaghasiya, Y., & Chanda, S., 2007: Screening of methanol and acetone extracts of fourteen Indian

medicinal plants for antimicrobial activity. - Turkish Journal of Biology 31(4): 243-248.

Veverka, L., Jelínková, M., Hron, K., Balík, J., Stávek, J., Barták, P., 2012: Chemical Markers in the

Aroma Profiles of South Moravian Red Wine Distillates.- Czech Journal of Food Sciences 30(4): 369–

376.

Viuda-Martos,M., Ruiz-Navajas, Y., Fernandez-Lopez, J., Angel Perez-Alvarez, J.,2008: Antibacterial

activity of different essential oils obtained from spices widely used in Mediterranean diet.- International

Journal of Food Science and Technology 43: 526-531.

Volpato, G.T., Damasceno, D.C., Calderon, I.M.P., Rudge, M.V.C., 2002: Review of Brazilian plants

with proven hypoglycemic effect in the control of diabetes mellitus. - Revista Brasileira de Plantes

Medicinais: 4 (2): 35-45.

Yamaji, K., Ishimoto, H., Usui, N., & Mori, S., 2005: Organic acids and water-soluble phenolics

produced by Paxillus sp. 60/92 together show antifungal activity against Pythium vexans under acidic

culture conditions. - Mycorrhiza 15(1): 17-23.


73

Yigit, D., Yigit, N., Mavi, A., Yildirim, A., Guleryuz, M., 2009: Antioxidant and antimicrobial activities

of methanol and water extracts of fruits, leaves and seeds of Vitis vinifera L. cv. Karaerik.- Asian Journal

of Chemistry 21: 183–194.

Yun, Y.S., Nakajima, Y., Iseda, E., Kunugi, A., 2003: Determination of antioxidant activity of herbs by

ESR.- Journal of the Food Hygienic Society of Japan 44 (1): 59-62.

Wadhwani, T., Desai, K., Patel, D., Lawani, D., Bahaley, P., Joshi, P., Kothari, V., 2008: Effect of

various solvents on bacterial growth in context of determining MIC of various antimicrobials. - The

Internet Journal of Microbiology 7(1).

Weckesser, S., Engel, K., Simon-Haarhaus, B., Wittmer, A., Pelz, K., Schempp, C.M., 2007: Screening of

plant extracts for antimicrobial activity against bacteria and yeasts with dermatological relevance. -

Phytomedicine 14: 508-516.

Wongsa, P., Chaiwarit, J., Zamaludien, A., 2012: In vitro screening of phenolic compounds, potential

inhibition against α-amylase and α-glucosidase of culinary herbs in Thailand.- Food Chemistry 131 (3):

964-971

Zeggwagh, N.A., Sulpice, T. Eddouks, M., 2007: Anti-hyperglycaemic and hypolipidemic effects of

Ocimum basilicum aqueous extract in diabetic rats.- American Journal of Pharmacology and Toxicology

2 (3): 123-129.

Zhu, L. , Zhang, Y., Lu, J., 2012.: Phenolic Contents and Compositions in Skins of Red Wine Grape

Cultivars among Various Genetic Backgrounds and Originations.- International Journal of Molecular

Scinces 13: 3492-3510.

Zrnec D., 2010: Heterologna ekspresija gena koji kodira za protein SSB-L iz bakterije Streptomyces

coelicolor, Diplomski rad.- Prehrambeno- biotehnološki fakultet, Sveuţilište u Zagrebu.

Ţanetiš, M., Gugiš, M., 2006: Zdravstvene vrijednosti maslinovog ulja. – Pomologia Croatica 12 (2).

Slika mikrodilucione metode http://www.ibz.ethz.ch/research/infectious-

disease/_jcr_content/image.imageformat.carousel.559359693.png

Slika acetonitril http://rightpathind.com/wp-content/uploads/2016/06/acetonitrile-250x250.jpg

Slika aceton http://www.sigmaaldrich.com/content/dam/sigma-

aldrich/structure2/194/mfcd00008765.eps/_jcr_content/renditions/mfcd00008765-medium.png

Slika etanol https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Ethanol-structure.svg/200px-

Ethanol-structure.svg.png

Slika metanol

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/Methanol_flat_structure.png/240px-

Methanol_flat_structure.png

Slika etil acetat http://structuresearch.merck-chemicals.com/cgi-

bin/getStructureImage.pl?owner=MDA&unit=CHEM&product=109623

Slika dietil etar https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Diethyl-ether-2D-

skeletal.png/564px-Diethyl-ether-2D-skeletal.png

Slika hloroform

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Chloroform_displayed.svg/250px-

Chloroform_displayed.svg.png

http://www.ibz.ethz.ch/research/infectious-disease/_jcr_content/image.imageformat.carousel.559359693.png

http://www.ibz.ethz.ch/research/infectious-disease/_jcr_content/image.imageformat.carousel.559359693.png

http://rightpathind.com/wp-content/uploads/2016/06/acetonitrile-250x250.jpg

http://www.sigmaaldrich.com/content/dam/sigma-aldrich/structure2/194/mfcd00008765.eps/_jcr_content/renditions/mfcd00008765-medium.png

http://www.sigmaaldrich.com/content/dam/sigma-aldrich/structure2/194/mfcd00008765.eps/_jcr_content/renditions/mfcd00008765-medium.png

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Ethanol-structure.svg/200px-Ethanol-structure.svg.png

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e8/Ethanol-structure.svg/200px-Ethanol-structure.svg.png

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/Methanol_flat_structure.png/240px-Methanol_flat_structure.png

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/d/d1/Methanol_flat_structure.png/240px-Methanol_flat_structure.png

http://structuresearch.merck-chemicals.com/cgi-bin/getStructureImage.pl?owner=MDA&unit=CHEM&product=109623

http://structuresearch.merck-chemicals.com/cgi-bin/getStructureImage.pl?owner=MDA&unit=CHEM&product=109623

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Diethyl-ether-2D-skeletal.png/564px-Diethyl-ether-2D-skeletal.png

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/26/Diethyl-ether-2D-skeletal.png/564px-Diethyl-ether-2D-skeletal.png

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Chloroform_displayed.svg/250px-Chloroform_displayed.svg.png

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9f/Chloroform_displayed.svg/250px-Chloroform_displayed.svg.png


74

Slika dimetil sulfoksid

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Dimethylsulfoxid.svg/300px-

Dimethylsulfoxid.svg.png

Slika bosiljka (stablo sa listovima) http://cajeviza.com/wp-content/uploads/2013/01/bosiljak.jpg

Slika bosiljka (cvast na vrhu stabiljke) http://www.zdravino.com/wp-content/uploads/2012/01/Bosiljak-

lekovita-svojstva.jpg

Slika seme bosiljka http://lifepressmagazin.com/wp-

content/uploads/2016/04/5715659339_f94f76bc20_z.jpg

Slika ulje i seme slaţice http://www.decjisajt.rs/files/images/ulje%20slacice.jpg

Slika ulje suncokreta http://alternativa-za-vas.com/images/uploads/ulje2.jpg

Slika maslinovo ulje http://ne.rs/upload/News/Image/2016-

03/Maslinovo_ulje_je_jedna_od_najcesce_laziranih_namirnica.jpg

Slika susamovo ulje http://dijetamesecevemene.com/wp-content/uploads/2016/02/susamovo-ulje-kao-lek-

kako-se-koristi.jpg

Slika laneno ulje http://dijetamesecevemene.com/wp-content/uploads/2013/11/laneno_ulje_kao_lek.jpg

Slika ulje koštice groţŤa http://dijetaplus.com/wp-content/uploads/2015/07/ulje-od-kostica-grozdja.jpg

Slika izgled kolonija Staphylococcus aureus na hranljivom agaru http://cit.vfu.cz/alimentarni-

onemocneni/xsa/xsa02.jpg

Slika mikrotitar ploţa http://static.coleparmer.com/large_images/07903_80.jpg

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Dimethylsulfoxid.svg/300px-Dimethylsulfoxid.svg.png

https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Dimethylsulfoxid.svg/300px-Dimethylsulfoxid.svg.png

http://cajeviza.com/wp-content/uploads/2013/01/bosiljak.jpg

http://www.zdravino.com/wp-content/uploads/2012/01/Bosiljak-lekovita-svojstva.jpg

http://www.zdravino.com/wp-content/uploads/2012/01/Bosiljak-lekovita-svojstva.jpg

http://lifepressmagazin.com/wp-content/uploads/2016/04/5715659339_f94f76bc20_z.jpg

http://lifepressmagazin.com/wp-content/uploads/2016/04/5715659339_f94f76bc20_z.jpg

http://www.decjisajt.rs/files/images/ulje%20slacice.jpg

http://alternativa-za-vas.com/images/uploads/ulje2.jpg

http://ne.rs/upload/News/Image/2016-03/Maslinovo_ulje_je_jedna_od_najcesce_laziranih_namirnica.jpg

http://ne.rs/upload/News/Image/2016-03/Maslinovo_ulje_je_jedna_od_najcesce_laziranih_namirnica.jpg

http://dijetamesecevemene.com/wp-content/uploads/2016/02/susamovo-ulje-kao-lek-kako-se-koristi.jpg

http://dijetamesecevemene.com/wp-content/uploads/2016/02/susamovo-ulje-kao-lek-kako-se-koristi.jpg

http://dijetamesecevemene.com/wp-content/uploads/2013/11/laneno_ulje_kao_lek.jpg

http://dijetaplus.com/wp-content/uploads/2015/07/ulje-od-kostica-grozdja.jpg

http://cit.vfu.cz/alimentarni-onemocneni/xsa/xsa02.jpg

http://cit.vfu.cz/alimentarni-onemocneni/xsa/xsa02.jpg

http://static.coleparmer.com/large_images/07903_80.jpg

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Монографска

Тип записа, ТЗ: Текстуални / графички

Врста рада, ВР: Мастер рад

Аутор, АУ: Милица Стојковић

Ментор, МН: Зорица Стојановић-Радић

Наслов рада, НР: Утицај различитих растварача на ефикасност уљаних екстраката

босиљка (Ocimum basilicum L.)

Језик публикације, ЈП: Српски

Језик извода, ЈИ: Енглески

Земља публиковања, ЗП: Р. Србија

Уже географско подручје, УГП: Р. Србија

Година, ГО: 2017.

Издавач, ИЗ: Ауторски репринт

Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33.

Физички опис рада, ФО:

(поглавља/страна/

цитата/табела/слика/графика/прилога)

74 стране , 3 табела, 21 слика, 6 графика

Научна област, НО: Биологија

Научна дисциплина, НД: Микробиологија

Предметна одредница/Кључне речи, ПО: антимикробна активност, микродилуција, Staphylococcus aureus,

екстракти босиљка, чиста уља, растварачи

УДК 544.032.732 : 581.135+582.929.4

Чува се, ЧУ: Библиотека

Важна напомена, ВН:

Извод, ИЗ: Циљ мастер рада био је да се истражи антимикробна активност екстраката

босиљка изолованих уљем слачице, сунцокретовим уљем, маслиновим уљем,

ланеним уљем, уљем коштица грожђа и сусамовим уљем и уједно донесе

закључак о најбољем растварачу који би се користио за тестирање

антимикробне активности ове врсте екстраката. У истраживању је коришћен

сој ATCC 6538 врсте Staphylococcus aureus. Узимајући у обзир потенцијал

растварања екстраката, раствараче које не би требало користити су етил

ацетат, диетил етар и хлороформ, док су се као најбољи у смислу потенцијала

растварања и у исто време ниске токсичности показали ацетон и ацетонитрил

Датум прихватања теме, ДП: 21.12.2016.

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије,

КО:

Председник: Др Татјана М. Михајилов-Крстев

Члан: Др Наташа Јоковић

Члан,

ментор:

Др Зорица Стојановић-Радић

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: Monograph

Type of record, TR: textual / graphic

Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Milica Stojkoviš

Mentor, MN: Zorica Stojanoviš-Radiš

Title, TI: The influence of different solvents on the efficiency of oil basil extracts

(Ocimum basilicum L.)

Language of text, LT: Serbian

Language of abstract, LA: English

Country of publication, CP: Republic of Serbia

Locality of publication, LP: Serbia

Publication year, PY: 2017.

Publisher, PB: Author‟s reprint

Publication place, PP: Niš, Višegradska 33.

Physical description, PD:

(chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/

appendixes)

74 pages, 3 tables, 21 pictures, 6 graphics

Scientific field, SF: Biology

Scientific discipline, SD: Microbiology

Subject/Key words, S/KW: antimicrobial activity, microdilution, Staphylococcus aureus, basil extracts,

pure oils, solvents.

UC 544.032.732 : 581.135+582.929.4

Holding data, HD: Library

Note, N: Abstract, AB: The aim of the master thesis was to investigate the antimicrobial activity of basil

extracts, which are isolated by using mustard oil, sunflower oil, olive oil, linseed oil,

grape seed oil and sesame oil, and in addition, to reach a conclusion about the best

solvent that can be used for testing the antimicrobial activity of this type of extracts.

In the research the reference strain ATCC 6538 of the species Staphylococcus aureus

has been used. Taking into consideration the potential of extracts dissolution, we

came to the conclusion that the solvents such as ethyl acetate, diethyl ether and

chloroform should not be used, while as the best in terms of dissolution potential and

at the same time low toxicity were acetone and acetonitrile.

Accepted by the Scientific Board on, ASB: 21.12.2016.

Defended on, DE:

Defended Board, DB: President: Dr Tatjana M. Mihajilov-Krstev

Member: Dr Nataša Jokoviš

Member,

Mentor:

Dr Zorica Stojanoviš-Radiš

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Milica Stojković Master rad - Prirodno-matematički fakultet, Niš

Documents

Transcript of Milica Stojković Master rad - Prirodno-matematički fakultet, Niš