1

МУЗЕЈ – ЗаМак кУлтУрЕ кУлтУрни цЕнтар врњаЧкЕ бањЕ

васа поповиЋ ратни фотограф и инЖЕњЕр врњаЧки

иЗдаваЧ:ЗаМак кУлтУрЕ

кУлтУрни цЕнтар врњаЧкЕ бањЕ

За иЗдаваЧа:Јелена боровић димић

аУтор тЕкста: Јелена боровић-димић

аУтор концЕпта и иЗлоЖбЕ: Јелена боровић-димић и благоје димић

УрЕдник каталогаЈелена боровић-димић

тЕХниЧко УрЕЂЕњЕ и диЗаЈн каталога:благоје димић

припрЕМа и ШтаМпа:интерклима-графика, врњачка бања

тираЖ: 500врњачка бања, 2009

рођен сам, као што је то у цркве-ним књи гама мале варошице ражња за-пи сано, ноћу – пред зору уочи самог петровог дана 1890. године. те ноћи Усуд, јако расположен, дељаше ново-ро ђенчићима све добре особине: бис-три ну, окретност, дух и уопште способ-ност за живот, али, како је Усуд помало и себичан, то није дао потпуну срећу, већ је рекао: „деца која бу ду ноћас ро-ђена (мислећи на мушку децу) имаће у животу само борбу и све што буду у жи-воту стекли, стећи ће под борбом и нај тежим условима. радиће на посло-вима за опште добро и биће награђени, као што сам и ја награ ђен – крст и трнов венац! ипак време ће им дати праву и заслужену награду.“

тако говораше Усуд и сва мушка де-ца ро ђена те ноћи пролазе кроз живот онако, као што је он рекао! природ но је, да и ја нисам могао нити могу ићи другим путем него оним, ко ји ми је Усуд доделио, о чему сам се сам лично и јако рано уверио!

CURRICULUM VITAE

5

васа д. поповиЋ – ратни фотограф и инЖЕњЕр врњаЧки

инжењер васа д. поповић рођен је у ражњу 11. јула 1890. године од оца драгутина драже и мајке Јулијане рођене Милојковић.

отац му је био познати национални и просветни радник рођен 1863. године у породици свештеника василија поповића у Ћићевцу. Завршио је богословију, јер се свештенички позив у породици поповића пре-носио генерацијама са оца на сина, али је радио као учитељ у ражњу, Ћићевцу и личини, а од 1901. до пензије 1924. у крушевцу, где је и умро 1942. године, што је објавила и српска штампа (политика 1942.).

василије је основну школу учио у личини, а гимназију у крушевцу и нишу. активно је учествовао у раду ђачког позоришта „обилић“ у крушевцу 1905-1906. године којe су чинили глумци: васа протић, Милован петковић, Љубиво-је благојевић, радосав Јовановић, веља Милосављевић, стојан стојановић, павле Шајковић, Миодраг Јовановић, васа поповић и Миодраг тричковић и редитељ Миодраг витковић. Матурирао је школске 1908-1909. године.

студије технике започео је на техничком факултету београдског универ-зитета, одакле, после штрајка „машинаца“ прелази на грађевински одсек. сеп-тембра 1910. јавља се на конкурс расписан од одбора округа крушевачког за студије технике на циришкој политехници, но како је морао да чека годину за полагање пријемног испита, прелази у Минхен, на високу техничку школу као стипендиста српске владе. већ тада је заокупљен фотографијом. окупља око себе и дружи се са српским студентима у Минхену, и та окупљања бележи објективом фотоапарата. Успешно завршава студије и први део дипломског испита, а полагање другог дела било је заказано за 3. август 1914. године, али је он због ратног стања, пет дана раније морао да се врати у србију, преко русије. после 16 дана путовања стиже у родитељски дом у крушевац, одакле одлази у скопље и прикључује се легендарној скопској ђачкој чети, познатијој као „батаљон 1.300 каплара“. после двомесечне обуке са овом четом одлази на фронт сувобора и већ ту, са чином наредника – водника, прима вод у сед-мом пешадијском пуку другог батаљона.

на фронту је до краја рата радећи и као ратни фотограф. одликован је златним и сребрним орденом обилића за храброст, споменицом краља пе-тра за учешће у рату и споменицом краља александра за оне који су прешли албанију. до краја рата добио је чин потпоручника, а после рата добио је чин потпуковника у резерви. У војном музеју налази се албум „седми пешадијски

васа поповић као ђакдругог разреда гимназије у крушевцу

6

пук краља петра I из рата 1916-1918. године“, на основу ког виши кустос Марина Зековић, говорећи о његовом раду истиче да, „његово занимање као фотографа аматера се огледа у великом броју портрета и групних фотографија“ (Зековић 2001: 116).

крајем 1918. врховна команда га упућује у италију на довршење студија. дипломирао је 1919. на политех-ничком факултету у торину, где је добио академско звање доктора инжењера (пећинар 2004: 218). по завршет-ку основних студија враћа се у србију и ради као шеф грађевинске секције крушевачког округа. У истом граду је и докторирао техничке науке 1930. године.

од 1922. до 1926. године радио је у Управи бање као бањски инжењер. Заједно са инжењером владом Митровићем учествовао је на каптажи врњачких минерал-них извора и заслужан је што су сакупљени и сачувани римски новчићи нађени приликом каптаже топле минералне воде 1924. године.

Убрзо, Министарство социјалне политике упућује васу поповића у сарајево на место шефа инспекције рада, а потом га враћа у крушевац. од 1928. до 1938. године је шеф техничког одељења у крушевцу. Успут прати шта се догађа са врњачким изворима при каптажи 1932 до 1937. на „топлој води“ и на „снежнику“. од 1938. до 1940 је шеф техничког одељења у београду, а потом у новом саду, где је именован за начелника техничког одељења банске управе дунавске бановине. крај другог светског рата затекао га је на месту начелника општег одељења Мини-старства грађевина. Због тога је имао проблема после рата, али како нису имали довољно стручног кадра његовог ранга распоређен је у министарство босне и Херцеговине, где је радио на обнови и уређењу насеља и исушивању понора у ливањском, гламочком и дувањском срезу. пројектовао је више мостова у биХ, а обновио је мост у вишеграду, чувену „на дрини ћуприју“ коју су немци за време рата оштетили рушећи четири средишња стуба. У биХ је пројектовао и путеве: пале - Јахорина и дарива - црепољско (спасовић 2007:)

За мирнодопски рад одликован је Југословенском круном 4. степена, Југо-словенском круном 5. степена и орденом свети сава. био је и високи функционер соколске организације. Учествовао је на деветом свесловенском соколском слету. Умро је 1972. године у београду.

У првом браку са италијанком надом није имао деце. У другом браку са бор-ком има кћерку гордану. она је завршила технолошки факултет удата је за Михаила

спасовића дугогодишњег директора продукције и маркетинга у „народном позоришту“ у београду, са којим има кћер невену. невена, је завршила нижу и средњу музичку школу „станковић“ у београду у класи проф. лидије Матић. дипломирала је на факултету музичких уметности у београду код професорке Мирјане Шујица бабић на одсеку за клавир. током школовања је освајала бројне награде на републичким и савезним такми-

васа поповић са мајком Јулом

7

Чланови ђачког позоришта „обилић“ у крушевцу, 1905. године

диплома са студија у торину

в. поповић у соколској униформикао представник деветогсвесловенског соколског слета

Успомена са студија у Минхену

8

чењима и била је стипендиста фонда за младе таленте „василије павловић царевац“. радила је у оперском студију народног позоришта у београду. од 1996. године је стално ангажована као музички сарадник ко ре-петитор београдске опере. радила је у операма: фигарова женидба, атила, ана болен, пепељуга, севиљски берберин, Евгеније оњегин, вештице из салема, травијата, боеми, дон карлос, кармен, набуко, риголето, кава-лерија рустикана, Ђани скики, тоска, Љубавни напитак, дон кихот, Моцарт и салијери и друге. сарађивала је са познатим диригентима као што су Јован Шајановић, Младен Јагушт, имре топлак, ангел Шурев, бојан суђић, дејан савић и Јон Јанку и други. Удата је за колегу музичара николу Живковића и имају сина Ђорђа.

Васа Поповић као ратник и фотограф у Првом светском рату

каква је била јединица у којој је он био најбоље се види из говора васе поповића „ко су 1.300 каплара“ приликом обележавања педесетогодишњице њи-хове масовне погибије.

„прикупљајући своје резерве, у почетку рата са аустријом 1914. године, србија је била принуђена да мобилише и да хитно обучи и шест генерација ђака, годишта 1888-1893. то су били студенти, којима су била одложена одслужења ка-дровског рока због завршетка студија. поред срба из србије, међу њима су били и срби из црне горе и Македонци из тек ослобођене Македоније. известан број је и из српских крајева под аустријом. они су се били затекли у србији или су у њу пребегли непосредно пред избијање рата.

већина од њих већ је била добровољно ангажована у борбеним јединицама српске војске. сада су се ових 1300 одушевљених младића наједанпут нашли за-једно у скопљу, крајем августа 1914. по старом календару. они су представљали скоро сву тадашњу интелектуалну омладину србије, њен понос, њену узданицу. били су сврстани у шест пешачких чета иако су неки од њих били регрутовани у друге родове оружја. командант им је био један родољубиви али болесни потпу-

ковник, командири у борбама онеспособљени потпоручници, а водници и десетари још несвршени подофи-цири, знатно млађи од њих. скраћена обука трајала је свега два месеца. но, и у овако кратком року она је била довољна за ове интелигентне и родољубиве младиће.

почетком новембра (по старом календару) у најтежој фази развоја колубарске битке, када је борбена сна-га српских војника, због сталног повлачења и акутне несташице артиљеријске муниције, била јако опала, ђаци су били упућени у пешачке борбене јединице. на поласку из скопља они су били произведени у чин каплара. Успут, од скопља до фронта већ су били унапређени у чин поднаредника. на фронту сви су примили водове и десетине. иако то нико није рекао сви су осећали, а ђаци су то добро знали, да је њихова главна улога у овом

Март 1916. године – крф

9

моменту била подизање посрнулог борбеног морала код војника. они су то знали и обилато оправдали на-де у ту њихову улогу. одмах по њиховом уласку у бор-бене јединице кроз војску је прострујала крилатица: „до сада су се борили само сељаци, а сада дођоше да се боре и ђаци“. дотадашња одступања су успорена.

када је после десет дана, пристизањем артиље-ријске муниције из француске, наступио тренутак да се из повлачења пређе у противнапад, родољубље и неустрашивост ђака дошла је до свог пуног изражаја. За непуна три дана био је скршен непријатељски фронт на рајцу и сувобору. За десет дана аустријанци су били избачени из србије. колико су њихово родо-љубље и неустрашивост били велики сведоче губици које су они том приликом претрпели. од 1300, њих 400 пали су у колубарској бици. од осталих мало ко да није био рањен. ти губици вишеструко надмашују просек губитака српске војске у колубарској бици. У „историји великог рата србије за ослобођење и ује-дињење“ о ђацима је записано:

„дух војске нарочито подигоше чувене скопске ђачке чете. врховна команда беше упутила ђаке на распоред по пуковима. то беше цвет интелигенције, по нос и будућност народа. ових 1300 одушевљених мла дића беху она луча, што озари душе потиштених вој ника, преморених дуготрајним повлачењем и ве-ликим губицима. соколећи своје водове, они ће се у новим борбама бацити на непријатеља са неодољи-вом жестином, напоредо са официрима. крваве браз-де ос таше у њиховим редовима, али њихов светао при мер одведе масе у победу“.

Међу многобројним и тешким жртвама србије у првом светском рату масовна погибија ђака у колу-барској бици била је њена најболнија жртва. недоста-так тих људи касније се грубо осећао у јавном животу

У крушевцу на одсуству 1915. године

крушевљани на крфу 1916. године

10

србије. но, болна жртва учињена је за спас ота џбине. њу су ђаци поднели свесно и одушевљено. Због ово-га потребно је да се спомен на њих сачува у нашој историји.

Ђацима је подигнут у скопљу, испред идадије, ве личанствен споменик. У пролеће 1941. било је до-вршено штампање велике споменице о њима. ни једног од ова два споменика више нема. споменик у скопљу уништили су бугари. споменица је, не изашав- ши из штампарије, изгорела, приликом немачког на-пада на београд 1941. Због тога се њихови још прео-стали другови труде да сада, о педесетогодишњици њи хове масовне погибије, оставе некакав трајан спо-мен о њима. на жалост, у том свом настојању, они наи-лазе на неразумљиве тешкоће.“

после српских победа на церу и колубари током 1914. године, у савез са аустроугарском ушле су не-мачка и бугарска, дошло је до пада већих градова: београда, крагујевца, ниша и скопља, тако да војска није имала више снаге и почела је одступање кроз црну гору и албанију, до Јадранског мора где су оче-кивали прихват савезника. највећи део војске, прва, друга и трећа армија и трупе одбране београда, по-влачиле су се преко косова и Метохије, па даље пре-ко андријевице и подгорице до драча. тако се прва армија повлачила на линији обреновац, аранђеловац, крагујевац, краљево, рашка, нови пазар, рожај, бера-не, подгорица, тузи, скадар, Љеш, драч, валона. дру-га армија је одступала правцем лебане, Медвеђа, при штина, а трећа: пожаревац, свилајнац, Ћуприја, па раћин, рибаре, прокупље, куршумлија, преполац, Медуза, приштина, одакле су заједно са трупама од-бране београда и наставиле повлачење у правцу: пећ, Мурино, андријевица, подгорица, тузи, скадар, Љеш, драч, валона. врховна команда и трупе нових

дописница, васа на положају 22.2.1917. год. (аверс)

дописница, васа на положају 22.2.1917. год. (реверс)

11

области кретале су се у правцу гњилане, липљан, Ђаковица, пука, скадар, а тимочка војска је од пирота ишла ка нишу, па преко приштине, призрена, Љум куле, пишкопеје, дебра, струге, Елбасана и каваје до драча (гру-па аутора 1968: 590.). Уз пут се војсци придруживало и становништво. У овом одступном маршу који спада међу најтеже у историји ратовања, живот је изгубило 217.455 људи од чега 77.400 активних војника. савезници су их прихватили код Медове, драча и валоне и одатле их пребацили, један део на крф (140.000), а други у северну африку, тунис и Мароко (12.000). на крфу је изгубљено још 10.000 људи. преживели су се брзо опорављали што је стварало услове за реорганизацију војске. Уз помоћ француских официра, генерал петар бојовић је 27. фебруара 1916. године издао Указ о новој организацији српске војске, којим је образовано три армије са по две пешадијске дивизије (I и II позива), тако да су прву армију чиниле Моравска и вардарска дивизија, под командом Милоша васића, другу, Шумадијска и тимочка дивизија под командом степе степановића а трећу, дринска и дунавска дивизија под командом генерала павла Јуришића Штурма. српске трупе биле су смештене јужно од солуна на северозападном делу полуострва Халкидика. главно командујући солунског фронта био је генерал сарај, а врховни командант француских трупа генерал Жофр. срп-ска војна команда захтевала је да њена војска сачува нацио-нални карактер, да делује као целина у правцу: солун, во-дена, битољ, скопље. попуна јединица вршила се из редова добровољаца и то од срба, Хрвата и словенаца из аустроу-гарске војске које су руси заробили, од којих су 1916. сачи-нили прву српску добровољачку дивизију која се борила против бугара. нешто касније 1917. године после мисије ко-ја је отишла са циљем да прикупи добровољце, наше исе-љенике, обезбеђена је попуна добровољачких одре да. крајем јуна и почетком јула 1916. српска војска је распоре-ђена дуж северне границе грчке, у сектору око преспанског језера, од вардара, преко кожуха, ветерника, доброг поља, кајмакчалана до пелагоније. Уз велике губитке, нарочито ду навске дивизије, заустављена је офанзива немачке и бугарске, које су желеле да уђу у солунску равницу и продру у позадину српских армија. припремајући противофанзиву генерал сарај је скратио фронт српској војсци која је била носилац удара. прва армија и дунавска дивизија су пробиле бугарске положаје на Малка ниџе код горничева, а трећа армија је заузела кајмакчалан и продрле су 50 km унутар непријатељских по-ложаја. Убрзо је офанзива обустављена и прешло се на рововски начин ратовања. Због великих губитака гене-рал бојовић је марта 1917. године извршио нову реорганизацију војске смањујући број армија. тако су првој ар мији припале дунавска, дринска, Моравска и коњичка дивизија под командом Живојина Мишића, а другој

дописница са крфа, 1917. године

12

Шумадијска, тимочка и вардарска дивизија под ко-мандом степе степановића (ратковић – костић, 2000: 238-243). У мају 1917. започета је офанзива у правцима ветерника, обле Чуке и доброг поља, али због изо-станка помоћи савезника друга армија уз губитке од 1.100 војника није успела да пробије бугарски фронт. децембра 1917. године генерал гијом је постављен за главнокомандујућег солунског фронта. његова је же-ља била да се прошири фронт деловања српске

војске. то је довело до сукоба са командом српске војске, генерал бојовић је дао оставку, а на место начелни-ка штаба врховне команде постављен је Живојин Мишић, уместо бојовића који је постављен за команданта прве армије. У међувремену замењен је и генерал гијом, а на његово место је постављен франше д’Епере. он је прихватио предлог српске команде о пробоју фронта. извршен је пробој немачко бугарског фронта у целој ширини српских положаја од око 30 km. ослобођено је скопље, а по избијању српских трупа на границе бу-гарске, она је капитулирала. У налету српске војске ослобођен је ниш, ваљево, краљево, београд и други српски градови, али губици су били огромни (43.000), скоро трећина снага које су дошле на фронт.

писмо захвалница војног музеја из београда 1936. год.

Захвалница војног музеја објављена у штампи

13

почетком рата, у складу са „Упутом за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на војишту“ из 1914. године, да „не треба да пропусте ни један важнији моменат борбе, који би био од вредности за историју“ и да треба да „са најживљим интересовањем – по потреби и са личним пожртвовањем прате ток борбе, старајући се, да се што више унесу у суштину њену, и да понесу што јаче импресије из ње“ тај посао су обављали академски сликари. одлуком штаба врховне команде из маја 1916. о организацији фотографске и кинематографске службе поред академских сликара закључено је као „врло корисно да се поред њих употре-бе и фотографи аматери, официри и подофицири и редови са својим сопственим апаратима. по могућству у сваком пуку и другим засебним јединицама, требало би имати по једног фотографа“. „фотографским снимцима треба овековечити све важније војне догађаје из живота дотичне јединице: за време борбе, маршовања, становања; снимити важније свечаности и места кроз која се буде пролазило; снимити панораме непријатељ-ских положаја, утврђења, фотографисати непријатељске заробљенике, рушевине које је он начинио, зверства која је начинио међу нашим војницима и становништвом итд“ (Зековић 2001: 19).

тако је одлуком врховног команданта, начелника штаба, ђенерала петра бојовића 26. августа 1916. годи-не у солуну, у обавештајном одсеку оперативног одељења врховне команде формирана сликарско-фото-графска кинематографска служба. фотографски материјал су делили команданти армија, а апарати су дељени само онима који већ добро познају њихову употребу. пошто није у почетку било могућности да се у армијским штабовима образују фотографске радионице, то су сви снимци слати фотографској секцији врховне команде на развијање и даљу употребу. по овој наредби “…лица која буду руковала апаратима дужна су да све плоче и филмове, које су примили уз апарат, па и оне покварене, пошаљу фотографској секцији. све те плоче или фил-мови државна су својина. при слању њиховом треба објаснити шта представљају, где су и кад узети снимци.

од ових фотографија израђиваће се нарочити албуми, који ће бити издани на јавност, или ће се поједини важнији снимци публиковати у великим савезничким илустрованим листовима. ако у којој армији има могућности да се врши развијање плоча или филмова, онда се може и вршити. У том случају, пошто се узме за своје потребе известан број снимака, имају се све плоче (филмови) послати фотографској секцији врховне команде на даљу употребу. развијање код приватних фотографа потпуно се забрањује.

3. ови фотографски апарати служиће и за потребу топографских секција по армијама.4. фотографи аматери који су добили дозволе за снимање са сопственим апаратима, могу такође слати

своје плоче или филмове на изазивање фотографској секцији врховне команде. ове плоче или филмови биће враћени сопственицима пошто се за потребу врховне команде задржи по који снимак. команданти армија могу давати и аматерима плоче или филмове које добијају од врховне команде, само у томе случају она ће остати својина врховне команде.

5. сви руковаоци апарата, било државних било сопствених, имају право да добију по један снимак од плоча или филмова које буду послали на развијање врховној команди.

6. оним аматерима који не покажу добру вољу у овом погледу, треба одузети право фотографисања“ (Зековић 2001: 28-29).

14

солун, у Шестој официрској болници, 1916. године

као ђак наредник у Завлаци, априла 1915. године

ратни албум

ратно и мирнодопско ордењевасе поповића

Мајстор на послу и рукотворине које је в. поповићдонео као успомене из рата

15

као ратни фотограф у седмом пешадијском пуку дунавске дивизије својим објективом поповић је рев-носно бележио свакодневни живот војске и њено окружење. тако видимо: дипломатску активност српске вла-де на крфу, пашићеве састанке са енглеским отправником послова, са француским послаником 1916. године, детаље из солунске луке и Шесте француске болнице у којој је био на лечењу, прављење земуница и склониш-та, постављање заштитних крстила и жице, израду провизорних заклона, прославу пуковске славе којој при-суствују и француски генерал сарај са генералима Штурмом и бојовићем, његово величанство краљевића александра како обилази војнике седмог пука у соровићу, или је пред црквом после молитве за победу ору-жја, или у разговору са талијанским војним аташеом, затим, организовање позоришног живота, прављење павиљона и сегменте самих представа, бомбардовање положаја рапеша, соколића, Усамљеног Ћувика, Запад-ног крша, рововске косе, увежбавање борбе ножем, преда-вања о употреби маски, постављање телефонских линија, плажу на фронту, бријање, посету генерала франше д’Епереа генералима Мишићу и бојовићу, одли ковање генерала ан-риа, полагање заклетве добровољачких одреда из америке, разговор са Чехом добро вољцем, разговор са руским ордо-нанс официрoм.

бележи и обичаје који се обележавају на положајима: богојављење, божић,Ђурђевдански уранак на крфу, славе, сечење колача, парастосе, молитве, исповести, као и ношње житеља села у којима се нађе с војском, цркве у груништу и горничеву, минарет у воштарану. и све то ради максимално документарно, сликајући етапе одређеног догађања. израду споменика изгинулима сликао је до детаља, од каменог мо-нолита, на ком се између битака урезује медаљон ратника, до његовог крајњег изгледа и постављања на гробљу.

потресне су фотографије из серије „Једним зрном два-наест мртвих на рашиној коси“ као и фотографија „пали хе-роји испод „стењака“ на иванској греди 5. новембра 1916. године“, које показују сву страхоту рата. али он зна да забележи и духовитост, као на фотографијама из циклуса „ко како игра на фронту“: бележећи игру кад војна музика свира, мештана уз гајде и гочеве, официра кад цугне, војника у резерви, команданта, где игра поприма скоро ритуал ни значај, потенцирајући заједништво и везу, њих овако повезаних руку у колу и њихових најближих у домовини.

на пожутелом исечку из новина, који нажалост није обележен именом и датумом стоји записано: „војни музеј из београда послао је писмену захвалницу г. др васи поповићу, инжењеру и шефу грађевинске секције у крушевцу. он је војном музеју поклонио албум са преко 300 снимака из времена рата од 1916-1918. године.

воштарани, чежња за децом, 1918. године

16

ови снимци показују делање седмог пешадијског пука. албум носи наслов: „од крфа преко кајмакчалана до дунава“. овим албумом сачувана је успомена на многе значајне моменте и пале јунаке из минулог рата. Један снимак из овог албума налази се и у албуму француске источне војске, а приказује моменат пробоја солунског фронта (политика). овај поклон војном музеју налази се евидентиран и у каталогу „дарови војном музеју“ 1990. године где је забележено да га је дао 1936. године васа поповић инжењер из крушевца (дарови 1990: 153).

Један сличан албум само под називом „седми пешадијски пук краља петра I из рата 1916-1918. године“, мајор васа поповић је 1939. године, поклонио војном музеју1 (дарови 1990: 156), а други, како га је он звао близанац“ је оставио својој породици, чије је власништво и данас.

према породици васа је увек гајио изузетну нежност и бригу. априла 1917. године он им пише са фронта:

„Мили моји, здрав сам и врло вам често пишем, јер бринем за вас. благајник вам је сваког месеца слао пола плате и мене чуди да ви ништа не добијате! послато вам је досада око 900 форинти! а ја сам вам послао 25. марта 400 круна. сваког месеца у будуће слаћу вам по 200 круна.

Јесте ли добро? карту упућену по пери Љотићу од 24. 1. примио сам. то су веома пажљиви људи, они су нас много задужили! Хвала им!

грли вас и воли све ваш син васа.“такође, привржен је и свом граду и људима из

њега. окупља крушевљане на фронту, дружи се са њима и фотографише их.

по сопственој евиденцији његова војна кари-јера кретала се овако: у чин пешадијског потпоруч-

ника произведен је 11 октобра 1915. године, а Указ о унапређењу саопштен му је код скадра. Указом бр. 74143 од 20. априла 1919. г. унапређен је у чин пешадијског поручника, а Указом бр. 14554 од 6. јула 1921. године преведен из пешадије у инжењерију. Указом бр. 55243 од 17. децембра 1921. год. произведен је у чин инже-њерског капе тана 2. класе. одлуком Министарства војног бр. 4264 од септембра 1922. г. командант савске ди визијске области указом бр 2788 од 25. октобра т. г. распоређује га у штаб команде инжењерије савске дивизије и уписан у јединствени списак на број 4 мобилизацијског штаба, Загреб. Указом бр. 9035 од 23. 03. 1935. г. произведен је у чин резервног капетана 1. класе.

1 албум се налази у фото збирци војног музеја под инвентарним бројем 68/859-9.

обележавање двадесетпетогодишњице страдања батаљона ђака каплара у такову

17

Васа Поповић као архитекта и инжењер

др васа поповић је од 1922. до 1924. године са илијом и драганом станојевићем као предузимачима про-јектовао и изградио себи вилу у врњачкој бањи. намена јој је била стамбена и пансионска. названа је звучним именом вила „сплендор“.

то је слободно стојећи дворишни објекат површине 525 m², спратности: сутурен, приземље, спрат и пот-кровље. У сутурену има две магацинске просторије, у приземљу и на спрату има по седам соба, купатило и клозет, а у поткровљу још и оставу. спратна конструкција и степениште су армирано бетонски са бетонском оградом, кров је ломљен, масардног типа и покри-вен црепом. над средишним деловима фасаде су лучно профилисане атике са пластичним именом зграде „сплендор“. изломљеност фасаде појачава се полукружним терасама, којима су се завршавали сви отвори за врата на уличној и улазној, главној фасади. на жалост ове терасе, које су биле са огра-дама од чипкастог кованог гвожђа су после другог светског рата скинуте.

године 1926. се рекламира као пансион који ради и зими и лети. „пансион се састоји из засебне виле са собама, са пуним комфором (топла и хлад-на вода у свакој соби, електрично осветљење), са 24 балкона за сунчање, салом за пушење, салом за кла вир, салом за радио концерте (телефункен 1926), читаоницом и купатилима. пространа сала за ручавање у ново подигнутој згради, првокласна режимска кујна, покривена тераса (210 m²) за концерте и биоскоп. У кући се говори: српски, немачки, талијански и француски. телефон број 8“ (Миљковић 1926:12).

непосредно са подизањем великог објекта, виле „спледнор“, инжињер васа поповић је саградио и објекат познат под именом „Мали сплендор“ површине 420 m², који завршава око 1925. године са истим предузимачи-ма. овим депандансом добио је осам соба, купатило, клозет и веранду на спрату, а три службене просторије и кухињски, ресторански и магацински простор у приземљу. такође је грађен од тврдог материјала, покривен етернитом, са бетонским степеницама. спратност објекта је приземље и спрат, основе је издуженог правоуга-оника са две истурене апсидалне просторије. декоративност фасаде постигнута је ритмичним понављањем пластичних правоугаоних поља на парапетима и квадрата на надпрозорницима.

почетком четврте деценије 20. века Хипотекарна банка лицитира објекат и продаје га лекарима душану радићу, Милошу рашковићу, Миодрагу Мишићу и Љубодрагу давидовићу. У њему су они покушали да отворе

вила „сплендор“, велика и мала – фото крчмаревић

18

санаторијум који није дуго опстао, па 1939. године продају објекат Шарлоти Хубер рођеној глид и Хубер бар-були – боришки рођеној волф које пред други светски рат напуштају Југославију. За време рата окупатори су им као Jеврејима одузели имање, а по ослобођењу оно је прешло у одељење народне имовине при о. н. о у крушевцу. Шарлота је америчка држављанка а барбули држављанка палестине.

објекти су после другог светског рата национализовани, промењено им је име у „романија“ и „Мала романија“ и дати су на коришћење угоститељском предузећу „триглав“ у врњачкој бањи. касније су дати Заво-ду за превенцију, лечење и рехабилитацију органа за варење и шећерне болести „Меркур“, коме и данас припадају и у функцији су стационара.

Указ о додели ордена св. саве петог степена Указ о додели ордена краљевске круне петог степена

19

поред овог објекта васа поповић је у бањи највероватније пројектовао и вилу „војводина“. то је објекат рађен за Милутина прокића, благајника пошта и телеграфа. спратности је приземље и спрат, основе у облику слова п. на ужој главној фасади је декорација од украсно резаног дрвета а балконска ограда је од кованог гвожђа. рађена је са пансионско стамбеном наменом.2

трагом података б. радосављевића да је инжењер поповић радио планове у врњачкој бањи и за виле „флорида“ (радосављевић 1988: 154156)3 и виле „пећ“ (радосављевић 1988: 6), увидом у оригиналне планове виле „флорида“ утврђено је да је архитекта Живојин николић, а за вилу „пећ“ нема познатих сачуваних планова.

У крушевцу је пројектовао кућу породице Ђор-ђе вић у улици глигорија дикића бр 6. кућа је грађена 1928. године. извођач радова био је никола Ћирић. ради се о објекту основе у облику слова п. на фасади су пиластри који нису повезани са архитравом. прво-битна намена објекта била је кафанска, па је западно крило зграде где су данас прозори некада имало дво-ја врата. двориште је ограђено оградом од кованог гвожђа (васић 1990: 267).

после истражних радова на каптажи термоми-нералне воде дошло је до радикалне промене изгле-да централне бањске зоне. приликом тих радова по-рушени су објекти који су до тада давали познату сли ку врњаца, то су топло купатило из 1883. године, кур салон из 1892. и топло или Млако купатило из 1905. године. после ових радова створена је нова, препознатљива слика која је била чест мотив врња-чких разгледница. тада су у реону топле воде подигну-ти: централни извор, гарганизатор, топло купатило и Музички павиљон у парку, а у реону снежника павиљон „снежник 1“ и „снежник 2“ или „лира“. Могуће је да је аутор ових решења био васа поповић са арх. инж. владом симићем, који је у то време био и управник бање.

поповић потписује и ситуациони план бање из 1921. године, чију фотографију је залепио у албум са ра-дова на каптажи од 1922 до 1926. имао је свој биро под називом „предузимачко технички биро инг. васе д. поповића, врњачка бања“.

2 Захваљујем се господину раци радосављевићу из врњачке бање, за увид у копију оригиналног плана виле „војводина“.3 Захваљујем се госпођи радмили папакочо из краљева за увид у оригиналниплан виле „флорида“.

изглед бање пре каптажних радова 1924. године (разгледница икр 0637)

20

док је био шеф грађевинске секције крушевачког округа 1922. године, радио је реконструкцију моста у трстенику који је био порушен 1915. године.

као инжењер радио је регулацију Миљацке, мелиорацију ливањског и гламочког поља о чему је оставио фотодокументацију. као врстан стручњак за мостоградњу (породица каже да му је докторска дисертација која је нажалост изгубљена, била изградња моста на лоари) радио је мост на дрини у броду код фоче, 1946-1948. године, железнички мост у какњу 1948, мост у добрињу на путу сарајево – високо, челични мост на путу Звор-ник – власеница. радио је 1955. године реконструкцију два најпознатија моста у социјалистичкој федеративној републици Југославији, то су мост Мехмед паше соколовића у вишеграду, који је описан у андрићевом рома-ну „на дрини ћурија“ и стари мост у Мостару. оба моста била су доста оштећена током ратних дејстава. За грађевинско решење примењено на вишеградском мосту које је патентирао, добио је републичку награду за иновацију.

врњачка бања – генерални план 1925. године

21

на дрини ћуприја 1948, са скелом свода која је поповићев патент и излгед моста после реконструкције

Мост у броду код фоче где су као радници били и немачки заробљеници

ковератса печатомпоповићевог бироа

Мост у трстенику срушен 1915,обновљен1922. године

Мост у Мостаруу чијој реконструкцији

је учествовао в. поповић

22

Васа Поповић и каптажа на термоминералном извору

после првог светског рата број посетилаца врњачке бање се увећавао тако да је количина расположиве топле минералне воде била недовољна. према извештајима комисије коју су сачињавали: Марко леко, алек-сандар Шчербаков и Хранислав Јоксимовић из 1922. године, централни извори који су снабдевали топло ку-патило давали су 100 литара воде у минуту, на чесми за пиће 21,5 литара, а извори у курсалону и Хладном ку-патилу 62,5 литара у минути (леко, Шчербаков, Јоксимовић 1922: 154-158).

У информативном листу „време“ из 1924. године је забележено: „ на главно питање: истраживање и хватање минералних вода обраћена је пажња тек од почетка министровања г. дра славка Милетића, а нарочито од кад

је за његовог помоћника дошао добро познати лекар г. добр. гер. поповић, који је радове у врњачкој бањи орга-низовао на једној врло доброј и солидној основи (време 24.04.1924).

васа поповић описан у овом тексту као „млад и енер-гичан“ бањски инжењер, „који лично изводи све радове“ на каптажи извора „топле воде“ 1924-1926. године, радио је заједно са професором владом Митровићем.

описујући ситуацију у којој се нашла врњачка бања, инжењер поповић пише:

„бањски одбор при Министарству здравља забрањи-вао је да се ма шта ради у области врњачких терма.

Међутим посматрајући појаве топљења снегова на простору између старог купатила и курсалона у току 1922. и 1923. год. као бањски инжењер, предложио сам тада-шњем управнику бање, арх. инг. влади симићу да присту-пимо ски дању шљунчаног наноса на тим местима, иако сам знао:

- за извештај стручне комисије из 1891. године (др све толик радовановић, проф. инг. винтера и Храњичека, као и начелника санитета др димитријевића) да радове око бање не би требало радити и предузимати, јер се може и ова вода изгубити“.

- 1903. год. инг. др. Јозеф кнет, геолог карлових вари, подноси извештај: да се у области извора не сме копати и предлаже проширење у старом купатилу.

- 1905. год. инг. влада Митровић, као бањски инжењер, у вези препоруке кнета проширујући базен у старом купатилу, добија шок у каптажи и са тешком муком враћа воду констатујући: „да је ризично ма шта предузимати у реону терма“.

централни извор из 1924. (3)

23

- 1910. год. инг. Матић, као бањски инжењер, копајући између старог купатила и курсалона ради постављања водовода, губи воду на славинама ста-рог купатила, и под притиском мештана обуставља рад, затрпавајући ров, констатујући: „да у области терма не треба предузимати никакве земљане радо-ве, јер се вода може изгубити“.

- 1923. год. на захтев грађевинске дирекције у крушевцу, „може ли се спустити под код чесама, да би већи судови могли бити коришћени“, проф. инг. влада Митровић одговара: „да је опасно укопавати се, јер је изворна стена близу“.

- 1923. год. др кнет у априлу препоручује „сон-дирање слатине, где је топла вода, а поново забрањује копање око терма као опасне по постојеће изворе“.

одмах у почетку копања, чим се дошло са котом ниже од коте чесама, при црпљењу воде, наступиле су исте појаве, као и оне у 1910. години. вода на сла-винама малаксавала је док није престала уопште да тече. под притиском мештана, негодовања, протеста и претњи, као власника постојећих објеката (вила, санаторијума и других) обустављено је црпљење во-де и подизање нивоа воде у изворишту на висини че-сама, вода је почела да цури, чим су се висине из -једначиле. Јасно је да се ради о комуникационим судовима. да би се избегла даља запиткивања, слави-не на чесмама су затворене плутом и рад је настављен. доласком до изворне пукотине у серпентину 13. мар-та 1924. године, по упутству проф. Митровића, извр-шена је каптажа овог извора. радови су настављени даље уз сагласност бањског одбора.

откривајући нанос јужно од старог купатила у висини у просеку 60 cm, наишло се тако рећи на сте-новити масив у виду равне плоче око 50 m² са мре-жом инкростираних пукотина, ширине до 26 cm. фо-

Чишћење изворне стене извора број 26

црпка у раду

24

тографски снимци стене налазе се у албуму „радови из 1924-26. год“ при Управи бање. ова појава указује на остатке угашених гејзера. ту и тамо кроз поједине отворе јављају се млазеви праћени гасовима.

пукотина на којој су похватани извори на дужи-ни од око 50 m неколико пута мења правац, тако да се најјачи извор број 8 налази на пресеку пукотина које га везују са извором број 26 или „буквом“ и извором број 7, што указује да се ту укрштају бар две пукотине. иначе долином врњачке реке протеже се геотектон-ска фумаролна пукотина плеш – врњачка бања која се ту пресеца са пукотином велуће – врњачка бања.

илустровани лист, београд, 30. III 1924. године

25

Због појаве дивљих извора ван каптиране зоне, ови извори су давали четири пута мању количину воде него што су давали после каптаже 1905. нову каптажу природних извора коју је извршио проф др влада Митровић издубљеном галеријом покривеном армираним бетоном у дужини од 40 m, дуж водоносне пукоти-не похватао је све изворе осим римског извора, који је због своје ниже температуре и слабије минерализације каптиран посебно.

Завршетком каптаже укупна количина воде попела се на 5-6 литара у секунди са температуром од 36 °C и са више слободног угљен диоксида. Због поменутих радова је било откривено скоро 1.000 m² површине.“

инжењер поповић је, заједно са професором владом Митровићем пропратио све фазе каптирања топле воде од откривања терена, чишћења главне стене, постав-љања каптаже на изабраним изворима, постављање бараж-ног насипа, заптивања терена глином, црпљење језера наста-лог изливањем воде, подизања објекта на централном извору, подизања провизорног купатила. и све је то фотографски до-кументовао.

Због радова на ширем терену срушен је курсалон поди-гнут 1892. године и то у етапама најпре централни део а касније бочна крила. потом, пошто су радови морали да се прошире и на купатило из 1883 године, на простору који неће бити захваћен радовима за 22 дана и ноћи подигнуто је такозвано провизорно купатило како га је он назвао у потпи-су фотографије. издуженог правоугаоног облика оно је под-сећало на постојеће купатила из 1883. године које је сруше-но. недостајала је само декоративна пластика око отвора. и градњу једног и разградњу другог инжењер поповић је за-бележио објективом свог фотоапарата.

над чесмама за пиће које су биле спуштене испод нивоа околног земљишта подигнут је леп отворен дрвени павиљон, тзв. „централни извор“. био је шестоугаоне основе са дрвеним носачима кровне конструкције на угловима. кров је био шестосливан са навише избаченим средишњим делом и шиљком на врху, у тзв „шиноаз“ стилу. Чесма је била ограђена, а воду су додавале девојке постављене у два нивоа, једна уз извор, а друга на вишем испусту, преузимајући једна од друге наизменично пуну и празну чашу. да би посетиоци имали где да се скло-не од жеге и кише, временом је на овај главни извор надограђено наткривено шеталиште, које се својим ис-точним крилом пружало ка римском извору, а југозападним ка реци. испод тих колонада постојала су још три стара каптирана извора. тако су после ових каптажних радова у експлоатацији били извори број 7, 8, 26, старо купатило и римски извор. временом колонада је дограђивана и преуређивана.

албум са фотографијама са каптажних радова 1924-26. год.

26

из времена ове каптаже потиче и занимљива анегдота. Једне вечери, услед неравног сондирања лупње, ниво минералне воде на изворима опао је тако да је вода престала сасвим да тече. За тили час вест је про стру-ја ла бањом и око пола ноћи, узбуђени и престрашени врњчани су га пробудили виком испред његове ви ле „сплендор“, желећи да знају шта им је са водом. Узалуд им је васа објашњавао да је то привремено и да ће су-тра после намештања лупње да све буде уреду и да ће вода још обилније потећи. Забринути врњчани су га на терали да, у глуво доба ноћи, узме раднике и лично дође на извор „топле воде“, да пусти воду на старе отвoре. тек кад су се уверили да је са водом све у реду, врњчани су одахнули и разишли се кућама одмахујући гла вама: „Ех васо, васо“. тај уздах олакшања је у препричавању догађаја прешао у пословични рефрен (беланијан 1969: 3).

на предлог Министра народног здравља, за заслуге у унапре ђењу врњаца као „руковаоц техничких радо-ва управе врњачке бање“, одликован је 1924. године, краљевским орденом светог са ве петог степена.

када је крајем седме деценије двадесетог века почела прича о експлоатацији стоне минералне воде васа поповић је под руководством др Миладина пећинара, саборца из првог светског рата и једног од 1.300 капла-ра учествовао у реализацији ове идеје, све до отварања фабрике минералне воде „врњци“. Заједно са др пећи-наром је пресекао и врпцу приликом њеног отварања.

иначе васа је увек желео да буде забележен и на документу и чест је лик на фотографијама. он је намеш-тао сталак и објектив у жељени кадар и смештао се међу учеснике догађаја, а окидање фо тоапарата је том пориликом препуштао другоме.

главна пукотина на изворној стени

27

Васа Поповић и Римски извор

У једном од његових извештаја које је он писао у више наврата поводом радова на римском извору на-лазимо додатне податке за откриће римског извора. описујући догађај коме је присуствовао, он каже:

„када је каниц шездесетих година прошлог (19.) века путујући кроз кнежевину србију, изнео у својој књизи „Romisch Studien“ на страни 147 „да су врњачке терме биле познате римљанима и да су их користили“ – др Ђока Јовановић у својој књизи „врњачка бања“ не само да сумња у његову веродостојност, већ га и негира.

каниц студирајући и пратећи трагове римских споменика у кнежевини србији је уочио да од краљева (карановца) иду два главна пута – један долином ибра, а други долином Западне Мораве. У циљу обезбеђења ових путева римљани су подизали утврђења ради сме-штаја посаде. данас имамо остатака тих утврђења по-ред ибра: Маглич и станче; а поред Мораве сутјеску, названу од народа „Јеринин град“. на основу последњих истраживања терена 1960-1963. године на делу између лазарице и куле цара лазара у крушевцу, констатује се, да је и ово једно од римских утврђења, а вероватно и кула тодора од сталаћа. ова утврђења штитила су мо-равски пут.

надаље у селу грачацу, недалеко од врњаца, нађен је велики бронзани казан у коме су римљани топили руде, поред рударских радова на копаонику. каниц знајући да су римљани користили терме, свугда где су их налазили (врњце, Јошаницу, вишеград и др.) могао је тврдити да су врњачке терме биле познате римљанима.

радови који су извођени у времену од 1924. до 1926. године потврдили су наводе каница.

…исте године (1924.) у септембру месецу не чека-јући крај сезоне настављени су радови. откривајући терен јужно од старог купатила, наишло се на серпенти-насту масивну стену избраздану инкрустираним пукотинама ширине 20-25 cm – очевидно остаци угашеног гејзера. ту и тамо кроз још мале отворе избијала је вода праћена гасовима. из фотографија које се налазе у албуму виде се јасно мреже (албум радова од 1924. до 1926. год.)

У висини источне стране старог купатила масив се завршава природном (?) вертикалном раселином, као да си ножем вертикално просекао стену. на дубини од 2,60 m од површине стене из једне овалне рупе широ-ке у просеку 8 cm, а дуге око 17 cm, избијао је велики млаз термалне воде са температуром 34,5 °C, а са коли-чином 2,5 литара у секунди.

васа са проф. владом Митровићем крај римског извора

28

радници који су радили, увлачећи руку у шупљину кроз коју је вода истицала напипали су бакарни рим-ски новац. прикупио сам од њих око 250 комада. копајући ниже, на дубину од око 70 cm, на шљунчаном за-стору наишли смо на греде храстове 1,20 m и 2,20 m, под правим углом укрштене 19х22 cm, а на површини наноса пронађено је још око 200 комада новчића и један оригинални кључ у виду скупљене шаке са истуре-ним кажипрстом. новац је из I пре и III века после наше ере, већином провинцијални и локални и то: из виминацијума – трајан, филип и други, из стобија – Марко аурелије, септимије север и други, Македоније – клаудијуса, александра севера (17 комада), гордијана и други. сав тај новац задржавајући један део за музеј бање, предат је народном музеју у београд.

Јасно је да је каниц имао права тврдећи да је врњачка бања била позната римљанима.

У току 1925. године римски извор је повезан са изворима каптираним број 7, 8, 26 и старог купатила, снабдевен са шест славина као што се види из при-ложене фотографије са професором Митровићем и потписатим.“

текст скоро истог садржаја са његовим интер-вјуом, објавњен је, по откривању римског извора у загребачком „Јутарњем листу“.

по неколико примерака новца радници су задр-жали и тај новац се јавља у збиркама колекционара.

васа поповић је у својој збирци чувао 7 комада новца са ове локације.

први и најстарији примерак је сребрни новчић Хадријана, из периода од 117. до 138. године наше ере. лик цара је окрент на десно. натпис је веома из-лизан. на реверсу је женска прилика у дугој хаљини окренута на лево, вероватно је фортуна.

други је бронзани новчић Јулије домне, жене септимија севера из времена од 196-211. године. на аверсу је лик царице окренут на десно. около тече оштећен натпис. на реверсу је мушка фигура окренута на лево која лежи на тлу. около је нечитак натпис. У егзаргу је нечитак натпис ковнице.

трећи новчић је такође Јулије домне. лик царице је окренут на десно около тече натпис IVLIA AVGVSTA. на реверсу је представа викторије у ходу окренута на лево. У десној руци држи венац, а у левој палму. около тече натпис MVNI – STOBE. ковница је стоби, у периоду од 193. до 211. године наше ере.

Четврти је бронзани новчић александра севера из периода 222-235. године наше ере. на аверсу је лик цара окренут на десно. на глави му је ловоров венац. около тече тешко читљив натпис. на реверсу су три вексилија између којих пише NI-K-AI-E, у егзаргу (исечку) ΩN. кован је у никеји.

топла вода, крај римског извора

29

пети је бронзани новчић севера. на реверсу је глава цара окренута на десно. около тече нечитак натпис. на реверсу је представа викторије у ходу на лево. У левој руци држи ловоров венац, а у десној палмину гран-чицу. около тече натпис MVNICI-STOB. ковница је у стобима.

Шесто је новчић трајана деција. глава цара са радијалном круном је окренута на десно. около тече оштећен натпис IMP CMQ TRAIANVS DECIVS AVG. на реверсу је женска представа окренута на лево. около је нечитак натпис …CIA. ковано у периоду 249-251. године наше ере.

седми је новчић проба из периода 278-282. године наше ере. лик цара у оклопу и са шлемом окренут је на лево. около тече оштећени натпис IMP C PROBVS INVICTVS. на реверсу је коњаник окренут на лево, који гази заробљеника. около тече натпис ADVENTVS AVG, у егзаргу је R*Z. вероватно је ковница рим.

после каптаже римски извор је уређен, постављене су две колонаде мермерних стубића, које су на крајевима имале по канделабар. до извора се силазило степеницама са обе стране. после другог светског рата, овај извор је затрпан и склоњен од лица јавности.

и даље везан емотивно за бању, васа поповић пише бањској управи, септембра 1966. године: „и док французи у бању вишију љубоморно и веома педантно одржавају свој „римски извор“ указујући на вечност минералних терми – дотле, шта ми радимо?

Уклањамо лепо изведену ограду око извора, скидамо мермерну таблу са натписом „римски извор“ из го-дина обнове, затрпавамо силаз до чесама – да би поставили засад од ружа. а зашто? није ваљда ружичњак важнији од доказа вечности врњачких терми? о томе треба добро да размисле одговорни руководиоци.

и сада када се видело, колико користи има за нашу привреду развој туризма и када после доношења новог закона о бањском лечењу – све бање, па и врњци, стоје пред дилемом бити лечилиште или туристички центар.будућност врњачке бање је синтеза ових двеју тежњи. изградњом олимпијског базена, гоча, станиши-наца и копаоничког подгорја, као и много интересантних старина, почев од римљана па до наших манастира (Љубостиња, Жича, студеница, бања Матаруга, Јошаница, богутовац), повећава се атрактивност бање и самим тим број наших и страних туриста.

Један од тих објеката је неминовна обнова „римског извора“ са рестаурацијом онаквом какав је био при откривању, уз сарадњу оних, који су га и открили.“

на поновно оживљавање римског извора чекало се до 1989. године, када је над извором постављена ста-клена пирамида, по идејном решењу архитекте Михајла Митровића (боровић-димић 2001: 141-143, 149-155).

новац са римског извора, из збирке васе поповића

30

Васа Поповић и хладни минерални извори „Снежник“ и „Слатина“

иако се у народу знало за постојање минералних извора на потесу данашњег „снежника“, а забележени су на имању Михаила Матића, са температуром од 14,2 °C, и у стручном извештају владине комисије из 1896. године, они нису коришћени. тек за време првог светског рата 1916. године мештанин филип брђовић је по-ставио лулу да би се могла употребљавати. по једној варијанти овог „открића“, „дошао је у филипову воденицу неки аустријски официр и упитао га шта је некада било на тој ледини. овај му је одговорио да није било ништа,

али да народ верује да ту има нека силна вода или руда. после једног сата тај исти официр се вратио са неколицином војника, којима је наредио да копају ледину. Једва да су зашли метар и по у земљу, а покуљала је вода. филип је тада отрчао у воденицу, донео лулу, коју су наместили у воду, а онда кроз лулу потече кисела вода, данашњи „снежник“ (радоса-вљевић 1988: 44). по другој варијанти га је открила крава једног сељака који је живео у оближњој кући (ф. брђовића). „тај сељак је примјетио, да његова кра-ва када се поји увијек иде једној јами (прекривеној жабокречином) да се напије. …Једном се сељак ри-јеши и проба је. тако се изнађе да је она кисела.“ се-љак је позвао комшије да му помогну у копању дубље јаме, у којој су пронашли јачу жицу киселе воде, а по-том је направио и поставио лулу од издубљеног деб-ла (београдске новине 1917). извор је био доста слаб и налазио се један метар од реке, тако да је често био затрпаван, када река надође. после рата је захвална за излечење, учитељица даринка Чавдаревић телеба-ковић уредила извор и подигла чесму покривену дрвеном надстрешницом.

како је посета бање расла, осећала се потреба за повећањем количине воде, па је ускоро извршена

рекаптажа под управом васе поповића и и владе симића, а потом је у оквиру опште регулације врњачке реке и брђовског потока захваћен шири терен, стари извор је заштићен од плављења и наноса и подигнут је павиљон „снежник 1“, а изграђена је и чесма „снежник 2“ или „лира“. За ову воду се сматрало да је истих карак-теристика као и топла вода само што је хладна и уживала је велико поверење код посетилаца.

поповић са стручном екипом на снежнику, 6. марта 1924. год.

31

Екипа је појачана професорима владиславом петковићем и александром Шчербаковим. они су од сеп-тембра 1923. године започели радове на извору који је такође евидентиран у комисијском извештају 1896. године, а налазио се на имању владе драшковића и имао температуру 12,5 °C. под претпоставком да фумарол-на пукотина која пролази кроз потес „снежник“, пролази и кроз „слатину“, у том правцу су поставили неколико бунара. два бунара су постављена иза стакленика, са леве стране пута од цркве ка „снежнику“. трећи је копан испод чесме бањског водовода, четврти испред Хидротерапијског завода „терапије“, а пети, на ком се бушило и цевима, налазио се нешто даље ка липовачкој реци. на четвртом бунару је постављена чесма „лула“. како нису биле објављене анализе хемијског састава воде „снежник“, није се ни знало да је ово потпуно други тип воде и да припада сасвим другој пукотини. вода која је добивена са ових извора је ухваћена каптажама „нови извор 1“ и „нови извор 3“ али је пресушила после дренаже јер се цедила из филита, а није долазила из пукоти-не. радови су прекинути због недостатака података о контакту шкриљца и серпентина (боровић димић 2001: 193-194; филиповић, лазић, Јевтовић 1992: 65-81). василије поповић објективом свог апарата забележио је и ова истраживања.

израда чесме на снежнику I, 1924. године слатина, сондажни бунар, септембар 1923. године

32

* * *изложба „др васа поповић – ратни фотограф и инжењер врњачки“ састоји се репрофотографија, архи-

валија, предмета и слика. репрофотографије су рађене на основу скенираних оригиналних фотографија које је аутор залепио у два албума. Један под називом „седми пешадијски пук краља петра I из рата 1916-1918. го-дине“ који је за изложбу уступила његова породица: кћерка гордана и зет Михаило спасовић из београда и други „радови из 1924-26. год“ који је уступио Завод за превенцију, лечење и рехабилитацију органа за варење „Меркур“ из врњачке бање. оригиналне фотографије су рађене у варијантама сепије, неуједначеног формата, са потписом испод фотоса. поред тога коришћен је део документације који чува породица: албум успомена са студирања у Минхену, албум радова на мостовима и путевима у босни и Херцеговини из педесетих година 20. века, његов ратни дневник који обухвата период од 23. септембра 1915. до 10. августа 1916. године, дакле пе-риод повлачења српске војске, из ког смо ми узели за публиковање одељак који је везан за територију од краљева до крушевца, којој припада врњачка бања, затим Забележник о раду на грађевинским објектима, дневник рада у врњачкој бањи са белешкама везаним за таксе, грађевински правилник за бање, поред тога ту су његови сачувани лични предмети, као и седам римских новчића пронађених приликом каптаже на термо-минералном извору 1924. године.

Материјал је презентован у три одвојене целине. две су са репрофотографијама од којих је једна посве-ћена његовом учешћу у првом светском рату, а друга је посвећена његовој улози у каптажи врњачких минерал-них извора од 1924. до 1926. године. У ратном одељку се појављују и три слике везане за ову тематику академ-ских сликара: катарине кљајић, предрага Чомагића и мр благоја димића. биографски подаци са оригиналним фотографијама и документацијом смештени су у витрине и представљају трећи сегмент.

„бања будућности“,фотографијаплана архитектен. красноваиз албума васе поповића

33

Библиографија:

беланијан 1969. беланијан в, Ех, васо, васо, Врњачке новине брoj 23, врњачка бања 07.05.1969, 3

београдске новине 1917. вијести из унутрашњости, Београдске новине, број 222, 14. август 1917.

боровић-димић2001. боровић-димић Ј. Вода у традицији и животу Врњачке Бање, врњачка бања 2001, 141-1432005. боровић-димић Јелена, нови подаци о римском извору, Врњачке новине бр 692, 30.12.2005. врњачка

бања, 222008. василије васа поповић, вила „сплендор“, Врњачке новине бр. 12, врњачка бања 2008, 8-10

васић 1990. васић павле, Уметничка топографија Крушевца, Матица српска – багдала, нови сад – крушевац, 1990.

време1924. нови извори у врњачкој бањи, Време, 24. април 1924.

група аутора1968. група аутора, Кроз Албанију, београд 1968, 590

дарови1990. Дарови Војном музеју 1936-1990, каталог изложбе, београд 1990.

Записник1963. Записник комисије 23-25.05.1963. у врњачкој бањи, Документација о национализацији општине

Врњачка Бања (копије у архиви општине врњачка бања).

Зековић 2001. Зековић Марина, Ратни сликари, фотографи аматери и дописници фотографи у српској војсци

1914-1918, војни музеј, београд 2001, 116-117.

илустровани лист1924. У чувеној врњачкој бањи код крушевца пронађени су нови кључеви, др. р. Илустровани лист,

број 13, 30.03.1924. београд

Јурачић1925. драго Јурачић, врњачка бања, Јутарњи лист, Загреб 19. српња 1925.

34

леко, Шчербаков, Јоксимовић1922. леко. М, Шчербаков а., М. Јоксимовић, Лековите воде и климатска места у Краљевини Срба,

Хрвата и Словенаца, издање Министарства народног здравља, београд 1922, 154-158

Митровић1993. гордана Митровић, стилске одлике бањске архитектуре, Врњачке новине број 508, врњачка бања

13. 12. 1993, 9

Миљковић 1926. Миљковић божа Чичероне, Водич за Врњачку Бању, врњачка бања 1926, 12

политика1936. војни музеј, Политика, исечак из новина, недатиран вероватно 1936.1942. У спомен – дража поповић, Политика 11. јануар 1942.

ратковић - костић2000. с. ратковић-костић, Организација и реорганизација српске војске у Првом светском рату 1914-1918,

ваљево 2000, 211-247

радосављевић1982. б. радосављевић, вила пећ, Врњачке новине бр. 282., врњачка бања 17. 03. 1982, 61985. б. радосављевић, Шта је узбудило бању пре 60 година? Шта учини црни васо! Врњачке новине бр. 332,

врњачка бања 11.03.1985, 91988 б. радосављевић, врњачки Епп пре 62 године, Врњачке новине бр. 400., врњачка бања 02.07.1988, 131988. б. радосављевић, вила сплендор, Приче из Бањске прошлости, врњачка бања 1988, 8

спасовић 2007. спасовић Михајло, Др. инг Василије Васа Поповић, рукопис 2007.

филиповић, лазић, Јевтовић1992. др будимир филиповић, др Милојко лазић, бошко Јевтовић, Хидрогеолошка студија

термоминералних и минералних вода Врњачке Бање, рударско геолошки факултет београд 1992.

греда са римског извора

35

1. данилова коса, У мојој земуници 1918. г, евид. бр. 30

2. капетан божић 1916. г, евид. бр. 993. Мој посилни радован 1917. г, евид. бр. 1434. другови 1917. године, евид. бр. 15. пуковски свештеник, евид. бр. 2166. Мајор првановић, командир треће чете

другог батаљона, крф, 02. 1916.г., евид. бр. 1387. др Хаим русо евид. бр. 378. поручник проф. универзитата стојиљковић,

евид. бр. 1969. изглед антоновића косе 1917. г, евид. бр. 65

10. изглед данилове косе, евид. бр. 6611. браздаста коса, трогодишњи положај седмог

пука, јануар 1917. г, евид. бр. 1112. код старовинског редута, наши и бугарски

ровови 1918. г, евид. бр. 11113. народна ношња у Морихову, 04. 1918,

евид. бр. 16214. црква у горничеву 1916. г, 2115. црква у с. груништу 1918. г, евид. бр. 2216. Еревиш крај соровића 1917. г, евид. бр. 3917. избеглице у водени 1917. г. (1), евид. бр. 6218. избеглице у водени 1917. г. (2), евид. бр. 6319. избеглице у водени 1917. г. (3), евид. бр. 6420. крај реке 1918. г, евид. бр. 12521. изглед крфа 03.1916. г, евид. бр. 6722. поглед на крф 1916, евид. бр. 19223. Моријатика 09.05.1916. пред укрцавањем,

евид. бр. 14524. лутеција (3), евид. бр. 13625. лутеција, евид. бр. 135

26. лутеција на путу за домовину 10.05.1916. г, евид. бр. 137

27. на крфу, 04.1916. г, пашић са француским послаником, евид. бр. 149

28. на крфу 03.1916. г, пашић са енглеским отправником послова, у позадини нинчић, евид. бр. 148

29. израда крстила (2), евид. бр. 7530. израда крстила 1917. г, евид. бр. 7631. крај жице на положају, евид. бр. 12632. прва чета првог батаљона под Јеремићем,

Утврђивање коте 1212, 11.1916. г, евид. бр. 5333. израда земуница (2), евид. бр. 7734. израда земунице 1917. г, евид. бр. 7835. брник, предавање о маскама, евид. бр. 1336. атриљеријска осматрачница према Западном

кршу 1917. године, евид. бр. 237. рапеш. руски ордонанс официр у разговору

с командантом 1918, евид. бр. 21938. на крфу, официри другог батаљона, 04.1916. г,

евид. бр. 15139. борба ножем 12. јуни 1916. галатиште,

евид. бр. 1040. доња данилова коса, постављање телефонске

линије 10. 1916. г, евид. бр. 3641. изградња пасивних заклона, евид. бр. 7142. изградња славског павиљона, евид. бр. 7243. Хаубичка батерија, капетана божића на флоци

1917. г, евид. бр. 5144. лажна батерија на фронту, евид. бр. 13345. на положају, дељење хлеба 1917. године,

евид. бр. 157

К А Т А Л О Грепрофотографије

ра т н Е ф о т о г ра ф и Ј Е

36

46. идила на фронту, евид. бр. 5447. бријање 1917. г, евид. бр. 1248. плажа на фронту, евид. бр. 18949. пред црквом после молепствија за победу

оружја, њ. в. александар у разговору са италијанским војним аташеом, евид. бр. 212

50. његово величанство регент александар обилази војнике седмог пука у соровићу 12.1916. г, евид. бр. 163

51. грофица наришкин, генерал сарај и aртиље ријска слава седмог пука 12.06.1916. г, евид. бр. 48

52. генерал сарај са бојовићем обилази пук 1916. г, евид. бр. 46

53. грофица наришкин, талијански војни аташе и пуковник трифуновић, 12.06.1917. г, евид. бр. 49

54. долазак генерала сараја, слава седмог пука, 06.1916. г, евид. бр. 35

55. изглед позоришног павиљона, слава седмог пука 12. 06. 1916. г, евид. бр. 68

56. са славе седмог пука, генерали сарај и Штурм и војвода бојовић, галатиште 12. 06. 1916. г, евид. бр. 227

57. Молитва 12. 06. 1916. галатиште, евид. бр. 14458. логор седмог пука, Јутарња молитва, крф,

браганиотика, 02. 1916. г, евид. бр. 13459. о божићу у соровићу, 25. децембра 1916, У чело

совре, евид. бр. 16460. о божићу у соровићу, 27. децембра 1916, др

ски посматра заставу, евид. бр. 16561. о божићу у соровићу, 27. децембра 1916,

др вуд са милосрдном сестром, евид. бр. 16662. о божићу у соровићу, 25. децембра 1916,

код заставе, евид. бр. 167

63. о божићу у соровићу, 1916, Здравица, евид. бр. 168

64. прва чета другог батаљона седмог пука, 12. јуни 1916. г, галатиште, евид. бр. 52

65. крф, аргирадес, 23. 04. 1916. г, Уранак, евид. бр. 127

66. богојављење у воштаранима 1918, евид. бр. 5 67. воштаране 03. 07. 1916. оборени немачки таубе,

евид. бр. 23768. горничево 1917. г. оборени фокер, евид. бр. 4769. крај петриског језера, на маршу за положај,

02. 01. 1917. г, евид. бр. 12470. на маршу 02. 1918. г, евид. бр. 15271. на маршу за рововску косу из соровића

02. 1917. г, евид. бр. 15372. на маршу из соровића за рововску косу

01. 1917. г, евид. бр. 15473. данилова коса, Земуница штаба седмог пука

1917. г, евид. бр. 3174. петалино, 04. 1917. коча росулек дочекује

чешке официре добровољце, евид. бр. 18475. Заклетва добровољаца из америке, 05. 1917.

(1), евид. бр. 23976. Заклетва добровољаца из америке, 05. 1917.

(2), евид. бр. 24077. Заклетва добровољаца из америке, 05. 1917. (5),

евид. бр. 24178. Заклетва добровољаца из америке, 05. 1917. (7),

евид. бр. 24279. данилова коса 1916. г, евид. бр. 25 80. данилова коса, начелник штаба потпуковник

симовић са енглеским аташеом на осматра-чници седмог пука 1917. г, евид. бр. 27

81. петалино слагалиште муниције 1917. г, евид. бр. 187

37

82. на осматрачници према соколу октобра 1916. г, командант пука пуковник Јовановић, арт. мајор луковић и други, евид. бр. 155

83. парастос на фронту, евид. бр. 18384. исповедање 1917. г, евид. бр. 5885. полазак за бадњак 24. 12. 1916. г, евид. бр. 19386. сечење колача, 12. 06. 1917. г, евид. бр. 22987. ко како игра на фронту? кад војна музика свира,

евид. бр. 10188. ко како игра на фронту? Мештани уз гајде и

гочеве (1), евид. бр. 10289. ко како игра на фронту ? официр кад цугне (1),

евид. бр. 10590. ко како игра на фронту? а командант?

евид. бр. 107 91. ко како игра на фронту? Мештани уз гајде

и гочеве (2), евид. бр. 10392. ко како игра на фронту? Уз гајде и гочеве (3),

евид. бр. 10493. ко како игра на фронту? војник у резерви,

евид. бр. 10694. ко како игра на фронту? војник уз ћемане,

евид. бр. 10895. рака и лака, два сељака из Мељака. позориште

на фронту 1916, евид. бр. 21796. на пионирским радовима, јуна 1916. г,

евид. бр. 15697. општи изглед војничког гробља са спомеником,

06. 1917, евид. бр. 17898. намештање споменика, евид. бр. 16199. изградња споменика, евид. бр. 73

100. кајмакчалан, евид. бр. 89101. кајмакчалан, Застава пука после пада

кајмакчалана 17. 09. 1916, евид. бр. 92

102. код граничне пирамиде после пада кајмакчалана, евид. бр. 109

103. они који су први отворили врата за србију, командант батаљона потпуковник недељковић са првом батеријом (1), евид. бр. 177

104. кота 1212, командант француске источне војске генерал франш д’ Епере са војводом Мишићем и бојовићем (2), евид. бр. 119

105. кајмакчалан, дејство рововског топа 17. 09. 1916. г, евид. бр. 94

106. кајмакчалан. разбојиште после борбе 17. 09. 1916. г, евид. бр. 93

107. кајмакчалан. секући жице, 16. 09. 1916. г, евид. бр. 96

108. одликовање генерала анриа команданта француске источне војске, у воштаранима 04. 1918. неколико официра из прве армије, евид. бр. 171

109. одликовање генерала анриа, команданта француске источне војске, у воштаранима 04. 1918, вешање ленте, евид. бр. 173

110. одликовање генерала анриа, команданта француске источне војске, у воштаранима 04. 1918. војвода Мишић чита указ, евид. бр. 174

111. одликовање генерала анриа, команданта француске источне војске, у воштаранима 04. 1918. Љубљење са војводом, евид. бр. 176

112. иванска греда. редов Митровић у клечећем ставу мртав после напада 5. 11. 1916. г, евид. бр. 57

113. иванска греда, братко, 11. 1916. г, евид. бр. 58114. Једним зрном дванаест мртвих. У рашином

потоку 20. 04. 1917 (2), евид. бр. 81115. Једним зрном дванаест мртвих. У рашином

потоку 20. 04. 1917 (3), евид. бр. 82

38

116. У рашином потоку 20. 04. 1917. г, одликовање најхрабријег подофицира, евид. бр. 83

117. Једним зрном дванаест мртвих. У рашином потоку 20. 04. 1917. потпоручник Ђорђе тадић умирући, евид. бр. 86

118. Једним зрном дванаест мртвих. У рашином потоку 20. 04. 1917. спавајући погинули, евид. бр. 87

119. Јурки кутбелери, 45 палих официра после кајмакчалана 11. 1916, евид. бр. 88

120. на воденином платоу, капетан Живко п. стефановић, погинуо 01. 1917. г, евид. бр. 160

121. код пасивног заклона, росић: „Шта кошта да платим?“, евид. бр. 110

122. бугарски наредник који се предао 1916. показује положај, евид. бр. 17

123. доња данилова коса, на осматрачници 1917. г, евид. бр. 23

124. поручник Ђурђевић, евид. бр. 198125. крушевљани на крфу, 04. 1916. г, евид. бр. 131126. Мајстор са алатом 1917. г, евид. бр. 141127. галатиште, друго митраљеско одељење на

обуци 1916. г, евид. бр. 42128. галатиште, треће митраљеско одељење на

обуци 1916. г , евид. бр. 43

129. пре почетка копања март 1924, евид. бр. 116/2130. почетак каптаже, марта 1924. год, евид. бр. 120/2131. откоп на јужној страни купатила у почетку

радова 1924, евид. бр. 92/2132. Марта 1923. године, евид. бр. 84/2133. излед терена испред курсалона, децембар 1923,

евид. бр. 108/2

134. црпка у раду, евид. бр. 16/2135. откривање терена код купатила 1924,

евид. бр. 100/2136. почетак радова на каптажи 1. марта 1924. г. (1),

евид. бр. 104/2137. изглед терена на коме се ради (2), евид. бр. 35/2138. изглед терена на коме се ради (3), евид. бр. 36/2139. рушење курсалона подигнутог 1892. године,

октобра 1924. г, евид. бр. 132/2140. савлађивање воде у курсалону (3),

евид. бр. 144/2141. савлађивање воде у курсалону (2),

евид. бр. 143/2142. после рушења старог купатила, чамац у топлој

води, евид. бр. 141/2143. радови на извору број 8, евид. бр. 126/2144. извор број 8 под водом, евид. бр. 55/2145. изворна група број 8, евид. бр. 61/2146. радови на извору број 8 (2), евид. бр. 127/2147. крај каптаже извора број 8, евид. бр. 82/2148. каптажно корито извора број 8, евид. бр. 80/2149. извориште број 8, евид. бр. 59/2150. извориште број 8, евид. бр. 60/2151. набијање иловаче преко бетонске коре изво-

ришта број 8, евид. бр. 117/2152. Чишћење терена око извора број 8,

евид. бр. 15/2153. Чишћење изворишта број 8 новембра 1924.

године, евид. бр. 11/2154. израда каптаже извора број 8, евид. бр. 47/2155. провизорно купатило са кадама израђено за 22

дана и 22 ноћи, евид. бр. 119/2156. готов басен у купатилу, евид. бр. 23/2157. покривање провизорног купатила са кадама,

евид. бр. 113/2

ф о т о г ра ф и Ј Е с а к а п т а Ж Е

39

158. израда новог купатила са базенима, евид. бр. 48/2

159. рушење базена старог купатила подигнутог 1883. године, евид. бр. 140/2

160. рушење старог купатила (5), евид. бр. 137/2161. рушење старог купатила (6), евид. бр. 138/2162. рушење старог купатила (4), евид. бр. 136/2163. каптажа 1924. године. откривање терена (2),

евид. бр. 69/2164. каптажа из 1924. године. откривање терена,

евид. бр. 71/2165. каптажа извора старог купатила, евид. бр. 74/2166. извор под темељима курсалона, октобра 1924.

(2), евид. бр. 56/2167. извор под темељима курсалона,

октобра 1924. г, евид. бр. 57/2168. каптажа централног извора, марта 1924. (2),

евид. бр. 76/2169. облик каптаже централног извора,

евид. бр. 91/2170. централни извор по извршеној каптажи,

под водом, евид. бр. 8/2171. каптажа самог централног извора марта 1924,

евид. бр. 75/2172. каптажа 1924. године. одводни канал,

евид. бр. 68/2173. израда каптаже централног извора

1924. март (2), евид. бр. 45/2174. како је изгледао централни извор са чесменим

постољем, одводном цеви и заштитним зидом у априлу 1924, евид. бр. 66/2

175. централни извор са одводном цеви за каде, евид. бр. 9/2

176. израђени каптажни суд централног извора, евид. бр. 52/2

177. централни извор из 1924. године (3), евид. бр. 4/2

178. централни извор из 1924. године (4), евид. бр. 5/2

179. рад на извору број 26, марта 1925, евид. бр. 122/2

180. Чишћење изворне стене извора број 26, евид. бр. 13/2

181. разбијање изворне стене извора бр 26, евид. бр. 130/2

182. радови на контакту северне стране изворне стене, евид. бр. 128/2

183. поред изворне стене са источне стране, евид. бр. 114/2

184. изворна стена источна страна, евид. бр. 64/2185. изворна стена јужна страна, евид. бр. 65/2186. радови на северној страни изворне стене,

евид. бр. 129/2187. изворна стена, евид. бр. 62/2188. главна пукотина на изворној стени,

евид. бр. 22/2189. Чишћење пукотине у изворној стени (2),

евид. бр. 14/2190. васа са проф. владом Митровићем

крај римског извора, евид. бр. 83/2191. поред римског извора, евид. бр. 115/2192. изглед римског извора, евид. бр. 33/2193. израда баражног насипа јужно (2), евид. бр. 39/2194. израда баражног насипа јужно (3), евид. бр. 40/2195. израда баражног насипа јужно од извора,

евид. бр. 41/2196. израда баражног насипа на северној страни

линије топлих извора, евид. бр. 42/2197. почетак радова на контролној галерији

извора (2), евид. бр. 107/2

40

198. израда галерије (2), евид. бр. 43/2199. изградња галерије (2), евид. бр. 37/2200. општи изглед по свршетку радова 1926,

евид. бр. 32/2201. општи изглед по свршетку радова,

евид. бр. 28/2 202. општи изглед по свршетку радова (3),

евид. бр. 29/2203. општи изглед по свршетку радова (4),

евид. бр. 30/2204. др Марко леко обилази радове, евид. бр. 17/2205. каптажа снежника, евид. бр. 77/2206. каптажа снежника (2), евид. бр. 78/2207. снежник, Заштитни зид, евид. бр. 156/2208. израда снежника I 1924. године, евид. бр. 51/2 209. израда снежника I 1924. године, евид. бр. 50/2210. снежник II (1), евид. бр. 153/2211. снежник (2), евид. бр. 151/2212. снежник (3), евид. бр.152/2213. слатина, сондажни бунар бр. 4, септембра 1923,

евид. бр. 145/2214. слатина са бунарима 4 и 5, евид. бр. 146/2215. слатина сондажни бунар бр. 5, септембар 1923,

евид. бр. 148/2216. слатина, сондажни бунар бр. 2, септембар 1923,

евид. бр. 149/2217. каптажни извор број 7, евид. бр. 73/2218. каптажни одбор на терену, фебруара 1925. г,

евид. бр. 79/2219. рад под водом код извора број 6,

новембра 1924, евид. бр. 123/2220. радови на изворишту број 6 и 7, евид. бр. 125/2221. краљ александар при пијењу воде на извору

лира 1930, икр 0562

222. врњачка бања, извори хладне воде: лира и снежник 1937, икр 0310

223. извор и купатило, икр 0633224. курсалон, ново купатило и старо купатило,

икр 0635

Слике 225. као ђак наредник у Завлаци априла 1915,

катарина кљајић 2008, уље на платну, 70х100 cm226. солун, у Шестој официрској болници 1916,

предраг Чомагић, уље на платну 2008, 70х100 cm

227. кајмакчалан – дејство рововског топа, благоје димић, уље на платну 2008, 70х100 cm

Документација, предмети228. фотографија, в. поповић са мајком,

14,5х9,5 cm, евид. бр. 2/3229. фотографија, Мајка Јула поповић, фотографско

уметнички атеље, Завод за увеличавање слика Милана вукашиновића крушевац, 6,5х9,7 cm, евид. бр. 12/3

230. фотографија Чланови ђачког позоришта „обилић“ (1905-1906), 13х8,5 cm, евид. бр. 3/3

231. фотографија, Минхен 1913, 12х9 cm, евид. бр. 7/3

232. фотографија, Минхен 1913, 12х9 cm, евид. бр. 8/3

233. фотографија, Минхен 1913, 12х9 cm, евид. бр. 9/3234. фотографија, Минхен 1913, 12х9 cm,

евид. бр. 10/3

41

235. фотографија, Минхен 1913, 12х9 cm, евид. бр. 11/3

236. фотографија из албума, Уранак, Шлајсхајм, 1. мај 1911, 14х9 cm, евид. бр. 13/3

237. фотографија, Минхен 1913, 12х9 cm, евид. бр. 14/3

238. фотографија, Мај 1915, У крушевцу на одсуству, 13х9 cm, евид. бр. 22/3

239. фотографија в. поповића, 58х45 cm, евид бр 15а/3

240. фотографија, в. поповић, 7,5х10,5 cm, евид. бр. 16/3

241. фотографија, капетан Жика стефановић, пребацивање погинулог 1917. данилова коса, 13х9 cm, евид. бр. 17/3

242. фотографија, Штаб средње нападне колоне на даниловој коси 22.04. 1916, 5,5х4 cm, евид. бр. 24/3

243. фотографија, крф, крушевљани марта 1916, 8,5х5 cm, евид. бр. 25/3

244. фотографија, на даниловој коси, Земунице штаба пука 1917, 8х5 cm, евид. бр. 26/3

245. фотографија, Зима у воштарану, 6х4 cm, евид. бр. 27/3

246. фотографија, потпоручник в. д. поповић 20. 06. 1917. на даниловој коси, солунски фронт, 6,5х5 cm, евид. бр. 28/3

247. фотографија, крушевљани на крфу, марта 1916, 6,5х4 cm, евид. бр. 29/3

248. фотографија, Gathard clate, 9х6 cm, евид. бр. 30/3

249. фотографија дописна карта, портрет в. поповића, 9х14 cm, евид. бр. 35/3

250. фотографија в. поповић у официрској униформи 1926, атеље „Зрак“ вукашиновић, крушевац, 13,5х8 cm, евид. бр. 41/3

251. фотографија, в. поповић у соколском оделу, 13,5х8,5 cm, евид. бр. 42/3

252. фотографија, извор снежник, 6. март 1924, врњачка бања, 22,5х19 cm, евид. бр. 45/3

253. фотографија, в. поповић са ордењем, 5,7х9,5 cm, евид. бр. бб/3

254. фотографија, портрет в. поповића, 10,2х14,4 cm, евид. бр. 256/3

255. фотографија, в. поповић у кабинету Министар-ства грађевина 1943, 13,7х 8,7 cm, евид. бр. 257

256. фотографија, в. поповић у кабинету Министар-ства грађевина 1943, 13,7х8,7 cm, евид. бр. 258

257. фотографија, Мост на броду код фоче, 9,8х 6,7 cm, евид. бр. 259

258. фотографија, на дрини ћуприја, изглед пре реконструкције, 12,5х8,4 cm, евид. бр. 260

259. фотографија, на дрини ћуприја, изглед пре реконструкције 2, 16,5х12,1cm, евид. бр. 261

260. фотографија, лазаревац, 8.10, 1967. освећење спомен плоче у костурници крипте изгинулим ђацима „1.300 каплара“ у колубарској бици у присуству њ. с. патријарха германа, 13,6х 8,6 cm, евид. бр. 262

261. фотографија, Железнички вијадукт код Екшисуа, 1917, 5,5х4,3 cm, евид. бр. 261

262. фотографија, испод „коте 1212“, код рапеша 1917. г, редов росић: „Шта кошта заклон да платим“, 5,8х4 cm, евид. бр. 262

263. фотографија, поглед на кајмакчалан 1917, 5,5х4 cm, евид. бр.263

264. фотографија, крај заплењене бугарске хаубице 18. 09 1916, 5,6х4,1 cm, евид. бр. 264

42

265. фотографија, поглед на положаје 7. пука 17. 09 1916, 5,5х3,9 cm, евид. бр. 265

266. фотографија, воштаране 11. 1916, 5,4х4 cm, евид. бр. 266

267. фотографија, васа поповић пред земуницом, 6х4 cm, евид. бр. 267

268. фотографија (репродукција), васа поповић у соколској униформи, 10,5х7 cm, евид. бр. 268

269. фотографија (репродукција), васа поповић као ученик 2. разреда гимназије, 14,8х9,2 cm, евид. бр. 269

270. разгледница црно-бела, вила сплендор, фото крчмаревић, 13,2х8,9 cm, евид. бр. 34/3

271. разгледница „на дрини ћуприја“, Хбр ро „пахос“ вишеград 14, 5 х 10,5 cm, евид бр. 271

272. дописна карта, 18. 06 1911. Минхен, 14х9 cm, евид. бр. 4/3

273. дописна карта, март 1917, 13х9 cm, евид. бр. 5/3274. дописна карта, 13х9 cm, евид. бр. 6/3275. дописна карта, аверс, Штаб средње нападне

колоне на даниловој коси на кајмакчалану 22. 04. 1916, 13х9 cm, евид. бр. 18/3

276. дописна карта, април 1917, 13х9 cm, евид. бр. 19/3

277. дописна карта, положај, 22. 02. 1917, 14х9 cm, евид. бр. 15/3

278. дописна карта, март 1917, 13х9 cm, евид. бр. 21/3

279. дописна карта, аверс, 13х9 cm, евид. бр. 23/3260. коверта са печатом „предузимачко-технички

биро“, инг. в. поповић, 16х12 cm, евид. бр. 36/3281. ратни дневник в. поповића, 11х17 cm,

евид. бр. 31/3

282. Забележник, обсервација са инжињерских радова васе поповића 1925, 32х20 cm, евид. бр. 38/3

283. дневник рада в. поповића са текстом о врњачкој бањи, 04. 1921, 13х18 cm, евид. бр. 39/3

284. диплома васе поповића 06. 1933, 17х12 cm, евид. бр. 40/3

285. силуета в. поповића 1935, 9,5х13,5 cm, евид. бр. 43/3

286. карикатура васе поповића, д. стојановић, врњци 1924, 21х26 cm, евид. бр. 44/3

287. визит карта васе поповића 1943, 10,5х6,5 cm, евид. бр. /3

288. пропусница извршног вијећа босне и Херцего-вине 1954, 9,9х 7,2 cm, евид. бр. 289

289. албум – Успомене из доба судија, Минхен (1911-1913), 17х11 cm, евид. бр. 1/3

290. албум, седмог пешадијског пука краља петра I 1916-1918, ратни снимци др. инг. васе д. поповића, 50 листова, 409 фотографија, 41х29х4 cm, евид. бр. 52/3

291. албум радова, инжињер васа поповић 1924-1926. врњачка бања, 32х24 cm, евид. бр. 46/3

292. албум „са радова у биХ 1946-1955“, 22х28 cm, евид. бр. 37/3

293. албум (без корица), без назива, Херкулес-бад 1936, 16 листова, 16 фотографија, 14,3х9х0,5 cm, евид. бр. 47/3

294. албум, валандово 28.10. 1931, 25 листова, 51, фотографија, 18х13,5х1 cm, евид. бр. 48/3

43

295. албум, са загребачким друштвом за путеве кроз северну италију и Швајцарску августа 1939, 14 листова, 89 фотографија, 24х17х1,3 cm, евид. бр. 49/3

296. албум, без назива (трст, венеција, Милано, цирих…), 42 листа, 191 фотографија, 33х22,5х2,5 cm, евид. бр. 50/3

297. албум, Les routes modernes en Yougoslavie, 32 листа, 32 фотографије, 36х25х2,4 cm, евид. бр. 623

298. књига у којој је облављена фотографија васе поповића на 168. страни: Gustave Gouin, L’ Armee D’ Orient des Dardanelles au Danube, Offert per la Federasion nasionale des poilus d’ orient a location de la venue en France des anciens combatants Yougoslaves, Marseille 1931, евид. бр. 62/3

299. српске новине 26. јуни 1918, број 75, крф, евид. бр. 53/3

300. списак особља повереништва за грађевине србије док је био начелник Министарства грађевина, евид. бр. 54/3

301. писмо поповићу у вези послатог експлозива, Мостар 26.11.1954. године

302. дописница са обавештењем да није успео да добије место које је тражио од државе јер је за време другог светског рата био начелник у Министарству грађевина, нови сад 25.12.1945. евид. бр. 56/3

303. новогодишња честитка за 1956. васи поповићу од гп „пут“ из сарајева, евид. бр. 57/3

304. римски извор у врњачкој бањи, копија писма Управи бање из 1966, евид. бр. 58/3

305. грађевински програм за уређење туристичког пута дарива – црепољско, сарајево, марта 1955, евид. бр. 59/3

306. гређевински програм за проширење и реконструкцију пута пале – Јахорина, сарајево јануара 1955. г, евид. бр. 50/3

307. омотница сингл плоче „тамо далеко“ са репродукцијом фотографије васе поповића, 20,2х20,6 cm, евид. бр. 61/3

308. политика, прес клипинг, копија са захвалницом војног музеја васи поповићу за поклоњен албум, евид. бр. 53/3

309. Јутарњи лист, прес клипинг, врњачка бања, 19. српањ 1925. Загреб

310. време, прес клипинг, нови извори у врњачкој бањи, 24. април 1924. београд

311. илустровани лист, прес клипинг 30. 03.1924, београд

312. L’illustrasion, корице за француски часопис илустрасион из виле сплендор, 30х41 cm, евид. бр. 32/3

313. Illustrierte zeitung, корице за немачки часопис илустрајт цајтунг из виле сплендор, 30х41,7 cm, евид. бр. 33/3

314. Муштикларник, кутија држач за луле са лулама и папиром, 12х20х14,5 cm, евид. бр. 1/4

315. Мастионица комбинација стакла и метала, 25,5х20,5х8,5 cm, евид. бр. 2/4

316. буренце на сталку направљено од муниције, са гравиром, 20х7,5х14,5 cm, евид. бр. 3/4

317. Чајник направљен од муниције са гравиром, 13х15,5х8 cm, евид. бр. 4/4

318. Чашица направљена од муниције са гравиром 3х5,5 cm, евид. бр. 5/4

319. врх гранате са гравиром, 6х6 cm, евид. бр. 6/4320. појас официрски, 81х5х0, 2 cm, евид. бр. 7/4321. портет војника на камену крф 1917. 5х4 cm,

евид. бр. 8/4

44

322. официрски нож, 36х8х2 cm, евид. бр. 9/4323. стаклена чаша, Минхен 1911, евид. бр. 11/4324. стаклени негатив снимка „У мојој земуници на

крфу марта 1916.“, фрагментован, 8,8х13 cm, евид. бр. 31/4

325. стаклени негатив снимка владике николаја у Жичи 1935. године, 8,8х6,5, евид. бр. 32/4

326. Југословенска круна 4. реда, евид. бр. 12/4327. Југословенска круна 5. реда, евид. бр. 13/4328. орден светог саве, евид. бр. 14/4329. орден за храброст „Златни обилић“,

евид. бр. 15/4330. орден за храброст „сребрни обилић“,

евид. бр. 16/4331. албанска споменица „краљ александар“ за оне

који су прешли албанију, евид. бр. 17/4332. споменица „краљ петар“ за учешће у рату од

1914-1918 године, евид. бр. 18/4333. Медаља за учешће на деветом свесоколском

слету у прагу, евид. бр. 19/4334. соколска значка, евид. бр. 20/4335. Значка „1300 каплара 1914-1974“ поводом

шездесетогодишњице обележавања колубарске битке, 21/4

336. сребрна значка „1300 каплара 1934“ поводом двадесетогодишњице обележавања колубарске битке, евид. бр. 22/4

337. Хадријанов сребрњак, време ковања: од 117 до 138. године, евид. бр. 23/4.

338. бронзани новчић Јулије домне, жене септимија севера, време ковања од 196-211. година наше ере, евид. бр. 24/4

339. бронзани новчић Јулије домне, време ковања: од 193 до 211 година наше ере, евид. бр. 25/5.

340. бронзани новчић александра севера, време ковања: од 222-235 година наше ере, евид. бр. 26/4

341. бронзани новчић севера, време ковања: између 222-235. година наше ере, евид. бр. 27/4.

342. бронзани новчић трајана деција, време ковања: 249-251. године наше ере, евид. бр. 28/4.

343. бронзани новчић проба, време ковања: између 278-282. године наше ере, евид. бр. 29/4.

Додатак:*344. Указ о одликовању краљевског ордена светог

саве петог реда василија поповића, руковаоца техничких радова управе врњачке бање, 1924, 37х50 cm

345. Указ краљевског ордена Југословенске круне петог реда василија поповића, резервног инжењерског капетана прве класе, 1932, 37х50 cm

346. писмо захвалности војног музеја београд, 9. фебруара 1936

347. карта путева државних и окружних првог и другог реда на територији грађевинске дирекције крушевац, 1:750.000, 50,5х44,5 cm

348. биографија василија поповића незавршена, 8 страница од чега 4,5 куцане с дописивањем руком, 21х33 cm

349. греда са римског извора, 207х16x19 cm

* У додатку су накнадно добијени предмети које је про-нашла породица

** У каталогу су у највећем степну испоштовани називи ко је је дао в. поповић

45

кат. бр. 1Данилова Коса,у мојој земуници1918. годинеЕвид. бр. 30

иЗ албУМа

„сЕдМипЕШадиЈски пУк краЉа пЕтра IиЗ рата1916-1918“

46

кат. бр. 21Изглед Крфа03.1916. годинеЕвид. бр. 67

кат. бр. 23Моријатика09.051916. годинеПред укрцавањемЕвид. бр. 145

47

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 28На Крфу 03.1916. године

Пашић са енглеским отправником послова,у позадини Нинчић

Евид. бр. 148

кат. бр. 27На Крфу 04.1916. године

Пашић са француским посланикомЕвид. бр. 149

48

кат. бр. 30Израда крстила1917. годинеЕвид. бр. 76

кат. бр. 34Израда земуница1917. годинеЕвид. бр. 78

49

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 33Израда земуница (2)

Евид. бр. 77

кат. бр. 41Изградња

пасивних заклонаЕвид. бр. 71

50

кат. бр. 39Борба ножем, 12. јуни 1916. год. ГалатиштеЕвид. бр. 10

кат. бр. 35Брник, предавање о маскамаЕвид. бр. 13

51

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 43Хаубичка батерија

капетана Божићана Флоци, 1917. године

Евид. бр. 51

кат. бр. 44Лажна батерија на фронту

Евид. бр. 133

52

кат. бр. 45На положају дељење хлеба1917. годинеЕвид. бр. 157

кат. бр. 46Идила на фронтуЕвид. бр. 54

53

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 47Бријање, 1917. године

Евид. бр. 12

кат. бр. 48Плажа на фронту

Евид. бр. 189

54

кат. бр. 49Пред црквом послемолепствија за победу оружја,Његово Величанство КраљАлександар у разговору са италијанским војним аташеомЕвид. бр. 212

кат. бр. 50Његово Величанство РегентАлександар обилази војникеСедмог пука у Соровићу12.1916. годинеЕвид. бр. 163

55

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 14Црква у Горничеву,

1916. годинеЕвид. бр. 21

кат. бр. 13Народна ношња у Морихову

04. 1918. годинеЕвид. бр. 162

56

кат. бр. 18Избеглице у Водени 1917. године (2)Евид. бр. 63

кат. бр. 12Код Старовинског Редута, наши и бугарски ровови 1918. годинеЕвид. бр. 111

57

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 51Грофица Наришкин,

генерал Сарај и артиљеријска слава

Седмог пука,12.06.1916. године

Евид. бр. 48

кат. бр. 52Генерал Сарајса Бојовићем

обилази пук1916. године

Евид. бр. 46

58

кат. бр. 53Грофица Наришкин,талијански војни аташеи пуковник Трифуновић,12.06.1917. годинеЕвид. бр. 49

кат. бр. 54Долазак генерала Сараја,слава Седмог пука06.1916. годинеЕвид. бр. 35

59

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 55Изглед позоришног

павиљона,слава Седмог пука,12.06.1916. године

Евид. бр. 68

кат. бр. 56Са славе Седмог пука генерали

Сарај и Штурм и војвода Бојовић,Галатиште 12.06.1916. године

Евид. бр. 227

60

кат. бр. 57Молитва 12.06.1916. године,ГалатиштеЕвид. бр. 144

кат. бр. 58Логор Седмог пука, јутарња молитва, Крф – Браганиотика02.1916. годинеЕвид. бр. 134

61

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 59О Божићу у Соровићу,

25. децембра 1916. године,у чело совре

Евид. бр. 164

кат. бр. 61О Божићу у Соровићу,

27. децембра 1916. године,Др Вуд са милосрдном сестром

Евид. бр. 166

62

кат. бр. 65Крф, Аргирадес23.04.1916. годинеУранакЕвид. бр. 127

кат. бр. 66Богојављење у Воштаранима1918. годинеЕвид. бр. 5

63

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 67Воштаране, 03.07.1916. године

оборени немачки ТаубеЕвид. бр. 237

кат. бр. 68Горничево, 1917. године

оборени ФокерЕвид. бр. 47

64

кат. бр. 71На маршу за Рововску Косуиз Соровића02.1917. годинеЕвид. бр. 153

кат. бр. 72На маршу из Соровићаза Рововску Косу01.1917. годинеЕвид. бр. 154

65

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 38На Крфу, официри

Другог батаљона04.1916. године

Евид. бр. 151

кат. бр. 128Галатиште, Треће

митраљеско одељењена обуци, 1916. године

Евид. бр. 43

66

кат. бр. 80Данилова Коса, начелник Штабапотпуковник Симовићса енглеским аташеомна осматрачници Седмог пука1917. годинеЕвид. бр. 27

кат. бр. 81Петалино, слагалиште муниције1917. годинеЕвид. бр. 187

67

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 74Петалино, 04.1917. године

Коча Росулек дочекујечешке официре добровољце

Евид. бр. 184

кат. бр. 76Заклетва добровољаца

из Америке05.1917. године (2)

Евид. бр. 240

68

кат. бр. 84Исповедање,1917. годинеЕвид. бр. 58

кат. бр. 86Сечење колача,12.06.1917. годинеЕвид. бр. 229

69

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 83Парастос на фронту

Евид. бр. 183

кат. бр. 37Рапеш, руски ордонанс

официр у разговорус командантом,

1918. годинеЕвид. бр. 219

70

кат. бр. 92Ко како игра на фронту?Мештани уз гајде и гочеве (3)Евид. бр. 104

кат. бр. 89Ко како игра на фронту?Официр кад цугне (1)Евид. бр. 105

71

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 87Ко како игра на фронту?Кад војна музика свира.

Евид. бр. 101

кат. бр. 94Ко како игра на фронту?

Војник уз ћемане.Евид. бр. 108

72

кат. бр. 114Једним зрном дванаест мртвих.У Рашином потоку20.04.1917. године (2)Евид. бр. 81

кат. бр. 117Једним зрном

дванаест мртвих.У Рашином потоку

20.04.1917. године.Потпоручник Ђорђе

Тадић умирућиЕвид. бр. 86

73

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 115Једним зрном дванаест мртвих.

У Рашином потоку20.04.1917. године (3)

Евид. бр. 82

кат. бр. 120На Воденином платоу,

капетан Живко П. Стефановићпогинуо 01.1917. године

Евид. бр. 160

74

кат. бр. 112Иванска Греда, редов Митровићу клечећем ставу мртав после напада 5.11.1916. годинеЕвид. бр. 57

кат. бр. 104Кота 1212. Командант француске Источне војске генералФранше Д’Епере са војводом Мишићем и Бојовићем (2)Евид. бр. 119

75

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 119Јурки Кутбелери,

45 палих официрапосле Кајмакчалана

11.1916. годинеЕвид. бр. 88

кат. бр. 69Крај Петријског језера

на маршу за положај02.01.1917. године

Евид. бр. 124

76

кат. бр. 102Код граничне пирамидепосле пада КајмакчаланаЕвид. бр. 109

кат. бр. 103Они који су први отворили вратаза Србију, командант батаљонапотпуковник Недељковићса Првом батеријом (1)Евид. бр. 177

77

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 106Кајмакчалан,

разбојиште после борбе17.09.1916. године

Евид. бр. 93

кат. бр. 109Одликовање генерала Анриа,

команданта француске Источне војскеу Воштаранима 04.1918. године.

Вешање ленте.Евид. бр. 173

78

иЗ албУМа

„1924-1926врњаЧка бањаинЖЕњЕр васад. поповиЋ“

Павиљон у паркуиз албумакаптажних радова

79

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 136Почетак радова

марта 1924. (1)Евид. бр. 104/2

кат. бр. 133Изглед терена

испред Курсалонадецембра 1923. године

Евид. бр. 108/2

80

кат. бр. 130Почетак каптажемарта 1924. годинеЕвид. бр. 120/2

кат. бр. 135Откривање теренакод Купатила1924. годинеЕвид. бр. 100/2

81

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 139Рушење Курсалона,

октобра 1924. годинеЕвид. бр. 132/2

кат. бр. 140Савлађивање воде

у Курсалону (3)Евид. бр. 144/2

82

кат. бр. 141Савлађивање водеу Курсалону (2)Евид. бр. 143/2

кат. бр. 143Радови на извору број 8 (1)Евид. бр. 126/2

83

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 144Извор број 8 под водом

Евид. бр. 55/2

кат. бр. 145Изворна група број 8

Евид. бр. 61/2

84

кат. бр. 146Радови на извору број 8 (2)Евид. бр. 127/2

кат. бр. 147Крај каптаже извора број 8Евид. бр. 82/2

85

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 148Каптажно корито

извора број 8Евид. бр. 80/2

кат. бр. 151Набијање иловаче

преко бетонске кореизворишта броја 8

Евид. бр. 117/2

86

кат. бр. 157Покривање провизорног купатила са кадамаЕвид. бр. 113/2

кат. бр. 155Провизорно купатилоса кадама изграђеноза 22 дана и ноћиЕвид. бр. 119/2

87

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 162Рушење старог

Купатила подигнутог1883. године (4)

Евид. бр. 136/2

кат. бр. 159Рушење базена

старог КупатилаЕвид. бр. 140/2

88

кат. бр. 160Рушење старог Купатила (5)Евид. бр. 137/2

кат. бр. 142После рушења старогКупатила, чамац у топлој водиЕвид. бр. 141/2

89

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 219Рад под водом

код извора број 6,новембра 1924. године

Евид. бр. 123/2

кат. бр. 220Радови на изворишту

број 6 и 7Евид. бр. 125/2

90

кат. бр. 217Каптажни извор број 7Евид. бр. 73/2

кат. бр. 218Каптажни одбор на терену,фебруара 1925. годинеЕвид. бр. 79/2

91

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 179Рад на извору број 26,

марта 1925. годинеЕвид. бр. 122/2

кат. бр. 181Разбијање изворне стене

извора број 26Евид. бр. 130/2

92

кат. бр. 184Изворна стена,источна странаЕвид. бр. 64/2

кат. бр. 187Изворна стена (1)Евид. бр. 62/2

93

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 204Др Марко Леко обилази радове

Евид. бр. 17/2

94

кат. бр. 195Израда баражног насипајужно од извораЕвид. бр. 41/2

кат. бр. 194Израда баражног насипајужно (3)Евид. бр. 40/2

95

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 197Почетак радова

на контролној галерији извораЕвид. бр. 107/2

кат. бр. 199Изградња галерије (2)

Евид. бр. 37/2

96

кат. бр. 171Каптажа Централног извора,марта 1924. годинеЕвид. бр. 75/2

кат. бр. 172Каптажа 1924. године,одводни каналЕвид. бр. 68/2

97

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 178Централни ивор

из 1924. године (4)Евид. бр. 5/2

кат. бр. 175Централни ивор

са одводном цеви за кадеЕвид. бр. 9/2

98

кат. бр. 192Изглед Римског извораЕвид. бр. 33/2

кат. бр. 201Општи изгледпо свршетку радова (2)Евид. бр. 28/2

99

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 203Општи изглед

по свршетку радова (4)Евид. бр. 30/2

кат. бр. 200Општи изглед

по свршетку радова1926. годинеЕвид. бр. 32/2

100

кат. бр. 205Каптажа СнежникаЕвид. бр. 77/2

кат. бр. 206Каптажа Снежника (2)Евид. бр. 78/2

101

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 207Снежник – заштитни зид

Евид. бр. 156/2

кат. бр. 208Израда Снежника I,

1924. годинеЕвид. бр. 51/2

102

кат. бр. 210Снежник II – ЛираЕвид. бр. 153/2

103

ва

са

п

оп

ов

иЋ

–

р

ат

ни

ф

от

ог

ра

ф

и

ин

ЖЕ

њЕ

р

вр

ња

Чк

и

кат. бр. 222Врњачка Бања – извори хладне воде: Лира и Снежник

(разгледница писана 1937. године, икр 0310)

104

кат. бр. 216Слатина, сондажни бунар бр. 2септембар 1923. годинеЕвид. бр. 149/2

кат. бр. 215Слатина, сондажни бунар бр. 5септембар 1923. годинеЕвид. бр. 148/2

105

В. ПОПОВИћ: РАТНИ ДНЕВНИКII део (део везан за територију од краљева до крушевца)

23. септембар 1915. М. Врањскапрве редове пишем уз пратњу снажне артиљеријске ватре. свуда око нас, дуж целог фронта, букти. наша

друга чета отишла је као потпора првом батаљону нашег пука – у резерву. Ми смо сви спремни. све је приготовљено. тамо на левом крилу код деветог пука покушали су на неколико места аустријанци прелаз. извештаји говоре о неуспеху тих прелаза. Заробљен је чак и један официр. ако аустријанци и даље овако на-диру, и поред наше најстрашније жилавости, и крајње презиране смрти, мораће продрети. фронт нам је стра-ховито развучен. – слаби смо бројно. но, ипак бог је с нама!

24. септембар 1915.после лепо проведене ноћи, устао сам тако чио. очекивали смо само наредбу за покрет. и најпосле, ево

команданта. прочита нам телеграм прве армије да су дипломатски односи тројног споразума са бугарском прекинути и да се ми налазимо у ратном стању са бугарском. колико подлости од стране бугарске! - за цео овај балкански концерт нико није толико крив колико савезници. нашто су толико посустали? – …наређено нам је да са три батаљона седмог пука истерамо Швабу. вечерас ће бити лома! то ми сви осећамо! само напред! Ми га морамо победити!

…кренусмо се. и нисмо ни два километра од логора кренули – наредба нас стиже да се вратимо. дошла је раније Моравска дивизија. тако се и ми вратисмо. вратише и седми пук.

25. септембар 1915.протекао је као и обично у грађењу колиба.

5. октобар 1915.ово неколико дана протекоше у миру. борбе на фронту савском нарочито на дреновцу и бадовинцима

узимају врло озбиљан ток. Јуче смо имали прилике видети једну добру чету аустријских војника као наше заробљенике. то су све војници њиховог ландштурма, али ипак не изгледају тако хрђаво.

од синоћ смо у строгој приправности. наредбе се за наредбом ређају – најпосле морамо назад. Зашто? потребно је скратити фронт! аустријанци надиру ка космају. Чује се, да су изнели већ тешку артиљерију на………

крећемо и по путу и времену сличном ономе у новембру. ноћ нас је затекла код цркве сувог села!

прилог I

106

6. октобар 1915.пут се наставља. крећемо ка обреновцу. идемо путем за Уб. пред самим Убом одвајају наш батаљон као

заштитницу и упућују за црвену Јабуку. наша чета држи село …… истуре пред страже. Ја се са командиром смештам у кућу једног доброг домаћина. врло сам лепо провео ноћ.

7. октобар 1915.наредба је за повлачење – правац лазаревац. У путу сретамо бежанију. на кућама лепршају се бели пеш-

кири. У домовима остале су саме жене и деца, по где који старац. пут је страховит и верујем да аустријанци овом приликом неће моћи ни коње извући. прошли пут су бар коње могли извући а сад ни то! – најбољи са-везници то су наши добри путеви! блато је ужас!

8. октобар 1915.преноћисмо поред саме колубаре. колико осећања због железнице. Чини ми се да сам чуо писак локо-

мотиве и као да сам видео мој крушевац. поред осталог има тамо доброг прасећег печења. тако вам је то. више пута сам размишљао о недаћама, незгодама, које нас у рату сретају. нарочито кад помислим да наш батаљон врши неку ексцентричну дужност. стално је закрпа за свако незгодно место. Зашто и од куда то? па ипак све то не убија ме толико колико душевни бол. то је оно што ме највише мучи!

целога дана остадосмо поред колубаре као заштитници. ту смо и заноћили разуме се под врло непо-вољним условима. киша, колибе од шаше, недовољно покривене, па онда хладноћа. па ипак све то није толи-ко страшно. све је то ништа. али душевно неспокојство!

9. октобар 1915.Мост код остањанке (?) не постоји. наше чете остају у резерви да помогну акцију Четврте чете на даби-

ном граду или друге чете на железничком мосту. киша, она права јесења, што пробија срж у костима! грозно!Једна чета деветог пука, око подне, смени нас. куда ћемо? Мисао која нас све обузимаше.лазаревац нам је правац. да грозног блата боже мој! док сам пазио куда ћу нагазити па и боже помози али

и то ми се досади. ишао сам тако равнодушно као да сам у лудвигштрасе. после мало одмора кренуше нас даље. да грозног пута, ужасне ломљаве! киша не престаје! Ужас! онако искисли, јадни намучени, стигосмо у састав нашег пука. брзо направисмо одличне ватре; лепо осушисмо обуће и баш сам мислио да легнем кад оно опет: спремај се! али куда?

10. октобар 1915.Марш је био луд! и сам се чудим овим ветеранима како могу све ове недаће издржати! ни један да не по-

сустане! као да су сви младићи! дођосмо у барошевац (?)! страшна слика! избеглице закрчиле путеве. писка деце, рика волова, све то колорисано овим бескрајним блатом и јесењим кишама пружа слику рата у свој

107

својој грозоти! – положаји на којима смо сад, то су славна попришта величанствених херојских подвига про-шле године. Место на коме је седи краљ са пушком у руци бодрио наше храбре војнике! положаје букуље, орловице и васоша (?).

11. октобар 1915.данас поподне око три сата, тек што сам почео спремати чај, није ни до пола био готов одједном „товари“

и онда трчећим кораком напред првом батаљону у помоћ. пушкарање и батеријска паљба проламају ваздух. стајали смо распоређени до у сам мрак. и ноћас, целе ноћи радила је наша чета ровове.

око 1 сат по поноћи десно од нас према аранђеловцу поред саме пруге гореше страховите ватре, наши су запалили државни сењак а потом и неке муниционе магацине. праштање запаљене муниције и ужасан пла-мен сењака гледани са нашег места, где смо ровове копали, у многоме даваху ми представу запаљене Москве. нехотице дође ми на памет и лирика Чајковског „пожар над Москвом“. рад је завршен пред саму зору. сад смо бар кренули на спавање. није се спавало ни два сата.

12. октобар 1915. Орловачадан је тако диван, као да хоће својом лепотом да нагласи, да јасно обележи почетак наших успеха. као да

хоће јасно да каже „доста је било мрака и магле брате србине. Ево ти новог сунца! сунца победе! сунца старе ратне славе!

и збиља јака топовска ватра предзнак је нових подвига…све је то мени тако изгледало! око 10 часова пре подне замуче наша артиљерија. нашу артиљерију сву

повлаче. одмах сам помислио: овде се неће добро свршити. и збиља њихова артиљерија почини своју стра-ховиту ватру. докле је тукао вестан где је био седми пук и нисам познао сву страховитост те канонаде. ватру је преносио на наш Четврти батаљон па онда на сектор првог батаљона.

било је то око 2 часа. артиљеријска ватра беше на врхунцу. Учинило ми се да гром за громом удара! као да се земља руши! Човек себи не може представити сву ту јачину звука кад експлодирају шрапнели из њихове тешке хаубице! и под том кишом од граната крећу нашу чету, у тај пакао, као потпору. развисмо се у стрелце. ишли смо напред. свако је осећао да иде у сигурну смрт. изађосмо на брисани простор. гранате рију! требало је напустити ровове – али шта ћеш? – том једином шумицом куда би могли проћи туче артиљерија. пребацис-мо једну десетину. ранише нашу двојицу ђака поднаредника и једног редова. тако смо морали остати на том брисаном простору, остављени на милост и немилост судбине. од 2 часа па до 4 часа био сам на крајњем десном крилу нашега вода. гранате су падале све око нас, док одједном једна за другом не проломише земљу непосредно од мене 1,5 метар. Знам да сам у том моменту отворио уста – парчади земље и разорине засуше нас. Уши страховито засвираше! Ухватих се за главу махинално, као да тиме хоћу, да сазнам, да ли сам жив. по-гледам у наредника он беше оборио главу. крв му цураше на носу. Мислио сам да је рањен. разбијен је мало зато што није зинуо. Ужасно! У мом веку нисам могао замислити, да ћу то преживети! како ли је тек онда из-гледало на сну? – на нашем делу избачено је преко 300 таквих граната. наша чета имала је једног мртвог и пет

108

рањених. најгоре је прошла Четврта чета. кад су немци почели напад на први батаљон, заузели су њихов положај. Четврта чета добије задатак да контра нападом на бајонет истера немце. и пошли су. пошао је до 60 метара и ништа нису успели. ту нам је погинуо и друг бора николић. слава му!

око четри сата успех да пребацим остатак вода од две десетине назад у ровове и сматрао сам фијукање пушчаних зрна као какву играчку. пушкарали смо се до шест часова, потом је престало све. интересантно је при завршетку борбе неколико метака њихове хаубице скратише растојање и уместо да туку наше, распалише у своје и тако их донекле збунише.

биланс целе операције састојао се у томе: успели смо да се целог дана одржимо на том положају противу снажне њихове артиљерије до мрака. одбили смо њихов покушај опкољавања митраљезима. њихов је успех у томе што су потиснувши дринску дивизију други пут заузели букуљу и на тај се начин да објаснити наредба армије о нашем повлачењу још у два часа поподне. а то ми нисмо могли учинити све до мрака да би се артиљерија повукла.

остали смо у врло незгодном положају све до мрака. нарочито наша прва чета и цео Четврти батаљон. немци узевши положаје првог батаљона почеше навлачити своју артиљерију. све се то дешавало пред нашим очима. да не би пали у руке непријатељу једини је спас би повлачење. и ми смо у 12 часова ноћу напустили положај и у 1 ½ час кренули од куће где је био Штаб пуковски. пут је био страховит. киша је почела своје и ми смо преко трешњевице, Шаторње кренули путем за крагујевац.

13. октобар 1915.цео дан је прошао у путовању. силне коморе и артиљерија отежавале су донекле кретање трупа. У сами

мрак дођосмо поред кафане врбишке и ту у забрану наложисмо своје ватре.

14. октобар 1915.око 10 часова пре подне кренусмо на положаје рамнаћа и ту смо утрошили готово цео дан на путу. киша

је лила, а густа магла чинила је да се ни на два корака ништа не види. кад ове редове пишем, седим поред ва-тре, попивши топао чај очекујући шта ће бити. ноћ смо провели врло незгодно. било нас је више око ватре и тако сам хрђаво спавао.

15. октобар 1915. Вис РамнаћеУстајао сам око два часа по поноћи и после око 6 часова. очекивали смо сваког тренутка наредбу за по-

крет. ордонанс батаљона наговестио је да је покрет планиран – али куда? идемо да видимо.У подне дође наредба да и ми крећемо, убрзо сам сазнао да идемо преко села баре и краљева за при-

штину. боже мој, да ли је то могуће? М. врањска – приштина! – Још мало па ћемо постати светски путници! Шта је узрок толиком кретању? да ли је могуће да и овако слаби фронт око крагујевца са једном дивизијом слаби-мо? сазнао сам да је скопље, велес, врање, лесковац од бугара узето. Значи, ми идемо само да заштитимо одступницу целокупне наше војске, док се не повуче, али куда ћемо после?

109

На путу за Краљевонаша дивизија добила је наредбу приштина. на челу је осми пук за њим смо ми наш седми пук. пут је

клизав али се опет добро корача. топовска ватра чује се десно од нас и све се више губи у колико се ми удаљавамо. пролазимо кроз село добраче. наше бежаније. конак нам је баре. како се историја понавља! - равно пре једанаест месеци прођосмо као ђаци поднаредници из скопља за I армију. како смо онда ишли!! – а сад? – већ се досади! познао сам школу у којој сам ноћио и познао кафану где сам вино пио и некакав подва-рак имао. беше му то! конак је био доста добар, може се рећи врло добар!

16. октобар 1915. примили смо сад први пут ручак са казана. сад после толико дана. гриз је и то врло укусан – што се нисам

ни најмање надао. киша је раскаљала још више путеве. Једва се ноге крећу. путем је куд и камо боље него врзином. гурамо преко Љуљаца, опленића, кусовца, радмиловића, бумбаревог брда за бресницу. пред краљевом сам.

конак је у бресници. Чини ми се нигде горег конака нисмо добили но ту. ливада, скроз мочварна а уз то стално кишом квашена. грозно! Још да нисмо сена имали у довољној количини, пропали би, и ту сам мало на-зебао и стомак ме мало болео. погрешио сам једино што нисам отишао у село и ту заноћио.

17. октобар 15.Устао сам као и обично. Хтео сам село да разгледам и у ма коју кућу да свратим не би ли се огрејао. и

збиља свратим у кућу једног учитеља. ту добијем слатко, кафу и белу кафу. какав раскош за ове прилике!Мислио сам да ћемо продужити напред за краљево. од једном наредба натраг. бугари су евакуисали сву

нашу територију и није било потреба. наша Шумадијска див. I поз. вештим маневрисањем (?) ударила је у бок немачкој армији која оперише из пожаревца ка багрдану – и на линији свилајнац – в. плана, разбила их. нем-ци се повлаче у паничном бекству. лево, соколска бригада напустила је сувобор. Јака артиљеријска ватра чује се у том правцу – пред мрак и митраљеска ватра.

нас враћају, тако нам бар кажу да гонимо непријатеља. према крагујевцу не чује се ништа.овога дана пут је био преко сваке мере скандалозан на сваком километру, тако рећи, имали смо речице

газити негде и до појаса! страшно!овом приликом разговарао сам са једним заробљеником берлинцем: теодор кисле. причао ми је много

шта је ново. Утисак наше пешадије на њега је као и руске. дошао је са руског фронта, тамо је био пет месеци. говори о надмоћности њихове тешке артиљерије над нашом и руском и тиме објашњава онолико напредовање. и сам се чуди откуд им толико муниције. изгледа врло добро. припада 22. корпусу из 206. пука. држи се као сваки прус. горд, охол! пријатно ме дирнуло његово „ајн дојчер кант кајн ангст!“ прича о врло мало губитака, али се жали на путеве и како већ два дана хлеба нису добили, већ двопека. негира да хрђаво поступају са заробљеницима.

110

конак је био врло хрђав. Још да се нисмо одвојили од оног места где су нам одредили не би ни спавали. а овако нађосмо добру шуму, лепу ватру, па нисам ни осетио кад је киша падала. Чуди ме само да наши коман-данти немају ни најмање мозга бар да овом грешном, ратнику олакша колико толико ове тешкоће. али шта се њих тиче?! њему је дражи његов коњ, но сви ови грешници! али тако је то! доћи ће дан разрачунавања!

18 октобар 1915.требали смо поћи у неку побочницу и у путу нас вратише. Хоћемо опет натраг! Шта је све ово? изгледа,

наши су погубили своје главе!сад ми је све јасно. цео наш покрет у назад, па онда бајке о неким победама, све је то било измишљено. У

ствари је девети пук који оперише код горњег Милановца услед одступања соколске бригаде дошао у кљусу и ми смо га требали бочним нападом ослободити. У ствари пук се сам извукао и ми ћемо сад натраг. вероватно да наставимо свој задатак. Заноћили смо у бумбаревом брду и конак је био доста добар.

19. октобар 1915.кренули смо се врло рано, тако да се од магле једва пут могао назирати. од главног пута што води за Ча-

чак и краљево преко бреснице, скрећемо десно. идемо преко гунцата, кота 403, па кота 586 – дакле котлени-ком. да ли ћемо се задржати на овим положајима или ћемо продужити – не знам. сви су изгледи, да ћемо овде бити као заштитница. лево од нас према Чачку чује се артиљерија ватра. према пуцњу ценим да је њихова.

Зауставише нас. Моја предвиђања обистинила су се. Ево нас на котленику. с нама је наш артиљеријски дивизион, …… батерија. пред мрак летела су три аустријска аероплана. на једног од њих пуцао је наш ми-траљез, али без успеха. са овог положаја види се горњи део крагујевца. види се такође дим – као од железни-це. лево од нас види се цео ток Мораве како се провлачи као каква змија. прође и воз. боже мој, можда је то један од последњих возова; возова који носе поздраве још слободне србије! то је и последња слободна же-лезница!

како је то страшна судбина! до скоро велика, поносна због својих снажних ратних трофеја – а сад? последњи стуб ове наше миле србије руши се! и то се све дешава пред нашим очима, грозна ствар! Зар си судбино, могла бити тако брза?! како смо били охоли, како нисмо умели ценити оно што нам је пре неколико месеци нуђено?! онда би били збиља велики! ко је крив за то? ко је ту претрпео крах? Ми или савезници?

Зар ми морамо бити судбине белгијине? до душе шта можемо ми урадити! Шака једа! велика маса тешке немачке артиљерије с једне стране, а бугари с друге. Жао ми је што нисмо могли дати немцима бар једну до-бру лекцију, ако не бољу, оно бар онакву као аустријанцима на руднику и бугарима на брегалници. оно што им је пружила дринска и Шумадијска дивизија то је само један део. ако цене нашу моћ према нашој дивизији јако ће се преварити. тако је то.

Ево нас, тако рећи, на вратима крушевца. и неосетно долази ми помисао на своје. бринем, да ли ће у овом часу искушења бити у стању, да издрже и да остану на свом огњишту. „Јер сунце туђег неба неће их грејат к’о

111

што ово грије“ – ако се буду кренули зими како ће се намучити и зато се молим добром богу, да их умудри те нека остану. писао сам им из бреснице и да ли су то добили? Моје ће молитве бити свемогућем упућене да их онако свуда сачува.

20. октобар 1915.Ми смо опет у резерви. врло незгодна ствар! искуство са орловаче и букуље улива ми прилично

неспокојство. пред кишом куршума и шрапнела, морамо напред. опет, са вером у бога и то ће се прогурати.да би још горе било бацише нас – наш батаљон, у дивизијску резерву те тако смо морали даље.целог дана остали смо поред дивизије, премештали се са места на место док нисмо заноћили у селу ……

дубоко у ноћ грмела је наша артиљерија и преко ноћи и у зору. Чула се и њихова. кажу да су одбијени јуче.

21. октобар 1915.не знам и сам откуд сам могао сањати. целе ноћи прокапавала је киша, а ја сам сневао са крилом преба-

ченим преко главе. Чини ми се да сам сада у Минхену и тражим стан, и наиђем на један, у којем станују мени два позната Мађара. и онда разговор са њима целе ноћи на немачком.

Ми смо у резерви. У зору се чују њихове гранате пуњене пикритом. изгледа ми да је то, у неку руку срди-та немоћ. али по свему мислим данас ће бити окршаја.

сви покушаји аустро-немаца да пробију наш фронт остали су без успеха. наш Четврти батаљон био је у почетку растурен, али се ускоро прибрао и све нападе одбио. овог дана имамо 93 заробљеника, 3 официра и 3 митраљеза.

…бог је велики! онда кад сам тако рећи почео очајавати за своју судбу смиловао нам се. код несреће ту и среће има. од данас сам на служби, бар привремено, у Штабу дивизије као помоћник шефа менаже. иако не деликатна дужност, ипак у овим тренуцима доста захвална.

22. октобар 1915. На путу за Краљевопосле поноћи на фронту петог пука била је страховита пешадијска ватра. немци су сигналима осветљава-

ли небо. нису били далеко, ту пред нама. кренуше нас око ½ 4. киша је страховито била. сви путеви нису били путеви, већ читаве реке. пређосмо адране и ево нас у краљеву, требали смо за конарево, али ако ипак оста-немо ту стан нам је био у „сточарској“ школи. провели смо неколико лепих тренутака после толиког путовања. краљево ми пружа слику једне избезумљене вароши. силна маса бежаније, војске, аутомобили, кола и ту зак-рчени су били, ама као капетан брода кад изгуби крму па је покушавао да брод узме у своје руке.

23. октобар 1915.данас сам кренуо у крушевац. командант ме шаље као курира да обиђем своје и да предам нека писма

г-ђи. колика срећа. иако је пут био огроман, а ја сам га имао пешке прећи, ипак ништа ме то није плашило – да

112

видим своје крепило ме је. Мислио сам да ћу моћи проћи, али су ту немци и би ми ускраћено. пут који води крушевцу, код села врбе излаган је артиљеријској ватри. Могао сам проћи, али је велико питање да ли ћу се моћи тим путем вратити. и тако се враћам. наша дивизија била је већ у покрету – правац Чачак. тек око пет часова по подне нађем их.

За сутра се спрема врло брижљиво напад, да се аустријанци пребаце преко Мораве. имамо у артиљерији око 23 топа. кажем све је то брижљиво припремано!

док су тако ствари око нашег фронта стајале дотле код дринске дивизије било је грозно. не разрушивши мост код дре…… немци су могли без препреке пребацити своје трупе. Ми смо били у маказама, лево је била војска која је оперисала према соколској бригади и већ била са ове стране Мораве, са Чачком у својим рука-ма. према Морави су сад били непријатељи, иза нас непроходне планине, а десно код краљева непријатељ. дакле ми смо се морали пробијати да би добили пука рашкој.

ноћ је била мрачна и ми смо се морали кретати по непознатом путу. с тешком муком пробили смо се и сад смо у Јаноку.

24. октобар 1915.био сам страховито изломљен – као да сам болестан. Јака дезентерија досађивала ми је.стање на нашем фронту је лоше. Услед наглог одступања дринске дивизије дошла је наша дивизија у

најкрити чнији положај од како је. сви су се пукови имали прикупити око дракчића села. преко целе ноћи било је пушкарања.

Застали смо у Јаноку и ту преноћили. сутра ћемо вероватно још назад.

25. октобар 1915.и збиља, било је око седам часова изјутра, а нама је наређено да се крећемо. пут је био закрчен силним

запрегама. Једва смо се пробили. пролазимо кроз пределе који ме умногоме подсећају на баварске алпе. како ми је срце пријатно закуцало, кад сам угледао пут апсолутно сличан розелбергер-штрасе код кохелда. све ме је то раздрагало, али и пожалио сам на све. било ми је криво али на свет, криво на себе самог! Зашто су људи толико нељуди, толико глупи, да све оно што су стварали вековима, могу у току једне године све да униш-те. и то тако грозно!

Јединствено лепа клисура! толико романтична, да се у овом времену може толико силно утицати.на једвите јаде пробисмо се кроз силну комору и са штабом смо у лопатници. дан је протекао мирно.

наше су трупе узеле положаје лакопа.цео нам је дан протекао у миру.

26. октобар 1915.Јутро је врло тихо – предзнак скоре буре! прошло је девет, кад први пуцњи огласише почетак концерта.

ватра је била све жешћа и жешћа. Учешће узима и један наш брдски топ. Земља се тресе од силне ватре.

113

рањеници пролазе ево нам и првих заробљеника. разговарао сам са њима – то су два пољака из пазена. деца, својих 18-19 година. и они се слажу са осталима – на нашем фронту је Макензијева армија!

овог дана немци страховито настрадаше. под маглом успели су да подвуку нашем осмом пуку на лакту али су на 400 метара опажени и пешачком ватром разбијени и у бекство натерани.

лутеција

114

Дневник Васе Поповићастране 71-78

врњаЧка бања

главна минерална вода у врњачкој бањи је топла, ухваћена на два места: у топлом купатилу, где избија из пукотине у кварцитној стени а затим у чесми у павиљону.

купатило је над самим врелом. површина басена (је) 9 m² и кад је басен пун у њему је вода изнад 0,85 m. извори који у купатилу избијају дају око 2 литра воде у секунди. да се басен напуни треба 1 1/2 сат.

У павиљону кад су биле луле на чесми избијала је вода за 45’’ 1 1/2 литар или за један минут 18,66 литара.ниво воде у купатилу налази се на 0,94 m испод површине околног терена.температура износи у купатилу 35,5 °C, а у павиљону 35,9 °C.комисија у којој су били: стаменковић, радовановић, селесковић, п. поповић, Јевтић и балта мишљења је да:„вода долази са брда изнад топлог купатила, односно из кварцитне стене тога брда и да са доста јаким

падом тече кроз речни нанос управо ка кориту речном и да испод тога једним делом прелази на леву страну реке, где је по свој прилици стена подлоге као и на десној.

поред те воде има извор Михајла Микића и слатина на имању влаје драшковића. први са топлотом 14,2 °C идући уз реку на 1500 m и други са топлотом 18, 05 °C на 450 m од реке над павиљоном.

Мишљење државног геолога г. радовановића о геолошком склопу околине врњачке бање: “геолошки састав непосредне околине врњачке бање врло је прост, он се управо показује само као једна локална варијација главних геолошких црта копаоничког масива и подгорја, све до доба ерупција оних стена од којих је доцније метаморфозом постао серпентин. главни саставни делови терена били су микашист и агрилошист. Микашист се ређе виђа, нпр. код извора Чешљајковина и пошав одавде падином гоча; а аргилошист је много јаче распрострањен и виђа се на многим ерозивним целинама, нарочито идући уз врњачку реку где се у њему налази повећа интеркалација кристаластих кречњака – мермера. далеко више но поменуте стене има удела у геолошком саставу овога краја серпентин. ово је само један део оног великог серпентинског масива који се ерозивним усецима, поиздвајан у разна брда и масе, простире од средине копаоника па све до краљева. судећи по аналогији са сличним појавама у осталим крајевима србије, ерупција стена из којих је доцније по-стао овај серпентин, биће да је такође била по свршетку кретацијске периоде, онда када је у области копао-ника отпочела серија млађих ерупција, која је била исто обилата и интензивна као и у доба старијих ерупција, и услед чега излази да у областима монотоног кристаластог масива копаоника и његових огранака имамо силне еруптивне стене, многе рудне жице и складове и многе минералне воде.

Упоредо са великим вулканизмом, кад су излазиле на површину стене из којих је доцније метаморфозом постао серпентин, а и после овога, стварали су се моћни складови кварцита, нешто као талози врелих извора, а исто и упоредо са метаморфозом еруптивне масе. кварцит се дакле јавља у складовима у серпентину и око

прилог II

115

њега. овакав један склад чини стране и подину, долине у којој се појављује врњачка минерална вода, који је некада овде, састављао једноставну масу, па је доцније усечен врњачком реком.

У овом ерозивном усеку и то непосредно из кварцита избија минерална вода па онда улази у наносни терена од облутака, шљунка и песка.

Јужно од врела јасно се види како се поменута кварцитна маса налази на серпентину. серпентин се, међутим, не простире на север, већ поглавито ка северозападу, ка краљеву.

врњачка вода појављује се дакле, на завршетку еруптивне масе, на међи између ње и терена, који север-но настаје, и ово је међа задата кварцитом. терен који северно настаје покривен је млађим творевинама, али се он већ почев од незнатне дубине па на ниже мора састојати такође од кристаласте стене пошто се ова, по-чев од кристаластог масива копаоничког, директно пружа у темнић, а одавде чак до Јухора и црног врха. У овој појави врњачке минералне воде огледа се аналогија и појавом термалних вода б. р. да су оне поглавито везане за тектонске међе и пукотине у терену. оваква пукотина овде јесте североисточна међа серпентинског еруптивног масива. Узмимо затим на ум, да врњачка минерална вода, боље речено, да би растворила оне ми-нералне материје, које има у себи, морала би за то тражити угљену киселину, и да ову не може добити од как-вог геолошког тек наступљеног хемизма, на пр. услед карбонизације угљених слојева или чега томе слично, што избија из скроз силикатног терена, него да јој угљена киселина може долазити само из дубине терена кроз какву пукотину у њему. напослетку врњачка минерална вода мора долазити из знатне теренске дубине пошто јој је температура далеко изнад температуре воде која долази из обичних теренских дубина.

све нам ово казује да се врњачка вода има схватити у тектонској вези са еруптивним масивом серпентина и као последица вулканизма у овом крају. она је дакле много старија него нанешени терен који јој је претрпао право извориште.

природу врњачке минералне воде можемо овако формулисати:атмосферска вода што је упија терен око врњачке бање, спроводи се у знатну дубину испод површине и

тако добија знатну температуру; при том јој је нарочитим околностима створена могућност да упије киселину, што још из дубине кроз поменуте пукотине пролази. помоћу ње и притиска под којим се налази претвара и раствара минералне материје у силикатном терену и да затим избија на површину као термални кисељак. не-посредну подину из које избија чини зеленкасто и црвенкасто обојен кварцит. долазећи углавном из дубине и пролазећи кроз кварцит, хвата она поједине примесе његове, и у облику многобројних кључева избија у на-носу терена врњачке реке, претварајући издан (подземну воду) његову у изворишном реону такође у разбла-жену минералну воду.

изгледа да овакав реон поглавито захвата просторе између обе ћуприје, ниже и више павиљона: и ту су главни извори, и ту по причању мештана, не може да се држи снег. појава киселе воде у стенама више првих извора минералних вода долази сигурно од каквог бочног издана главне жице водене.

од хрђавог је утицаја на саму термалну воду када се она добија из нанесеног терена и отуда долази да у поменутом реону на више места где су кључеви, минерална вода сама себи прокрчи пут као у кориту саме

116

реке, у купатилу, курсалону и да имамо изворе час топлије, час хладније, час са слабијом, час са јачом мине-ралном водом. ово долази и од утицаја атмосферске воде, поред расхлађивања и разблаживања обичне воде, ако пролази кроз пукотине кварцита и бокове долине у непосредној околини врњачке минералне воде и нема изгледа да се ово може уклонити. а да ово нема много утицаја наводи факт, што је вода у купатилу, макар да је ухваћена на самом изласку из кварцита, опет мало хладнија, но вода из нове чесме из павиљона, где се хватањем кључева минерална вода није ни ишло до кварцитне подлоге.

праву минералну воду имаћемо кад ухватимо кључеве њене, непосредно из кварцита при дну нанесеног терена, пре него што она има прилике, да се идући кроз овај терен расхлади и разблажи. а за сада је овако ухваћена вода само у старом купатилу и донекле у чесми павиљона. али протицај воде је у старом купатилу у почетку само 2 литра док се после са рашћењем воде умножава, тако да је потребно 1 1/2 сат док се купатило напуни до потребне мере. када се овоме дода да се у купатилу од једном не може лепо купати више особа онда се увиђа да је за будућност бање потребно, да има више воде за купање на располагању. треба још на којем месту испод наноса ухватити кључеве минералне воде и прекома кварцита, а ово се може најбоље постићи бушењем на више места у поменутом реону. Једновремено би се имали поставити шмркови цеви 25% до самог кварцита и остављалиа би се онде где има што већи кључ воде. са неколико оваквих извора подми-рила би се потребна количина воде.

ван сваке је сумње, да испод нанесеног терена, на више места из кварцита избијају кључеви, пошто је кварцит сав испрскао, пошто се раније копањем у поменутом реону скоро на сваком кораку може имати ки-села вода час топлија, час хладнија, а ово не може долазити само од два, три кључа из кварцита.

Предлози

да би се ухватила сва вода потребно је копање бунара или бушење до 8-10 m и на даљини 200-300 m из-над и испод стасрог купатила и лево и десно до брда. У врези са тим бушењем извршити тачан нивелман воде опадањем у купатрилу, у чесми и павиљону, воде у реци, воде у појединим бунарима, рупама које буду настале. За извесно време посматрати стање ових вода.

тиме ће се сазнати и пратити простор на коме се налази вода, у којој количини и од тога ће зависити ве-личина басена и број када за купатило.

између воде у чесмама и воде у купатилу несумњиво има извесна веза и како се купатило налази на вишој тачки, а вода има пад код купатила ка реци, то је вероватно да чесме добијају воду из истих извора који у купатилу избијају. Мишљења су да треба изместити купатило 200-300 m испод места старог купатила, а вода би се довела земљаним цевима.

треба израдити један басен од 45 m² површине таласа са дубином воде 0,85-0,90, са запремином око 40 m³. и поред тога око 20 када и за свако купање у кади има се рачунати око 350 литара минералне воде.

117

ако се рачуна да се басен и каде пуне 5 пута дневно, онда ће требати за басен 40х5=200.000 литара, а за каде 5х350х20=35.000, свега преко дана 235.000 литара рачунајући дан од 5 сати ујутру до 8 сати увече, дакле за 15 сати. како садањи извори дају за 15 сати до 180.000 литара, а за 24 сата 200.000 литара, то се укупно узев јавља недостатак воде од 35.000 или за 15 сати 105.000 литара.

први недостатак накнадиће се ако се минерална вода боље ухвати у противном, нека се каде и басен смање; а други недостатак од 105.000 имао би се накнадити, ако би се саградио резервоар од 105 m³ у који би се преко ноћи скупљала вода и из њега допуњавала онолико колико треба и недостаје од непосредног дотицања.

Чесму за пиће воде регулисати тако да узалудно вода не одлази.Хладно купатило подићи са тушевима и великим басеном за пливање у близини топлог купатила,

употребљавајући речну воду чинећи да да вода овамо не тече кроз басен.поред купатила подићи лабораторију за анализу воде и света, јер се више лечења врше.У купатилу топлом предвидети одељење још и потребну инсталацију за лечење компримованим вазду-

хом и разређеним, јер су то све саставни делови једне модерне бање.

Зима У врњачкој бањи, фотографија в. поповић

118

R É S U M É

Docteur Vasa Popović – photographe de guerre et ingénieur de Vrnjačka Banja

L’ingénieur Vasa D. Popović est né à Ražanj; le 11 juillet 1890. Son père était Dragutin Draža et sa mère Julijana, née Miljković.

Son père, instituteur national, très connu, est né à Ćićevac, dans la famille du prêtre de Vasilije Popović. Il a fini la théologie, car la profession du prêtre se transmettait du père au fils. Il travaille comme instituteur à Ražanj, à Ćićevac et à Ličina. De 1901 à 1924 il a travaillé à Kruševac jusqu’ à sa retraite 1924. En 1942 il est mort à Kruševac. (In memoriam – Draža Popović, „Politika“, le 11 janvier 1942).

Vasilije est allé à l’école primaire à Ličina et au lycée à Kruševac et à Niš. A Kruševac il était membre du théâtre d’élèves „Obilić“ de 1905 à 1906, dont les acteurs étaient: Vasa Protić, Milovan Petković, Ljubivoje Blagojević, Radosav Jovanović, Velja Milosavljević, Stojan Stojanović, Pavle Šajković, Miodrag Jovanović, Vasa Popović, Miodrag Tričković et Miodrag Vitković, metteur en scène. Il a passé son baccalauréat de 1908 à 1909.

A Minhen il a étudié l’Ecole supérieure technique comme bourcier du gouvernement serbe. Alors il était pré-occupé de la photographie. A Minhen il rassemble autour de lui les étudiants serbes et il les pris en photo. Il finit s études avec succès et il passe la première part de l’examen de diplôme. Le 3 août 1914 il devait passer la deuxième part, mais à cause de l’état de guerre, cinq jours plutôt, il rentre en Serbie, à travers la Russie. Après seize jours de son voyage, il arrive dans la maison de ses parents à Kruševac, ensuite il voyage à Skopje, où il se joint à la troupe d’éco-liers légendaire, connue comme „1300 caporals“. Après un exercice militaire de deux mois dans cette troupe, il s’en va au front de Suvobor, où il reçoit, comme sergent-major un peleton du Septième régiment d’infanterie du Deuxiè-me bataillon.

Il reste au front jusqu’à la fn de la guerre en travaillant comme le photographe guerrier. Ici il reçoit le Médaillon d’or et d’argent D’Obilić pour le courrage, ensuite le Médaillon du roi Petar pour le participation à la guerre et le Médaillon du roi Aleksandar pour le passage à travers l’Albanie. A la fin de la guerre il a reçu le grade du sous-lieute-nant et après la guerre le grade du lieutenant-colonel en réserve. L’album „Le Septiême régiment d’infanterie du roi Petar de la guerre de 1916 à 1918 „se trouve au Musée militaire. Marina Zeković, conservateur de musée, en lien de cet album parle de son travail et elle dit:“ Sa profession du photographe amateur se reflète dans un grand nombre de portraits et de photos en groupe“. (Zeković: en 2001, page 116)

A la fin de 1918 le Quartier général l’envoit en Italie pour finir ses études. En 1919 il a passé son examen de di-plôme à la Faculté polytechnique à Torino. Après ses études finies il revient en Serbie où il travaille comme chef d’un secteur de construction du département de Kruševac. En 1930, dans la même ville, il a passé le doctorat des sciences techniques.

119

De 1922. à 1926 il a travaillé dans la direction de la station balnéaire comme ingeniéur. Il a pris part au captage des sources d’ eaux minérales avec l’ ingeniéur Vlada Mitrović. Il a du mérite au ramassage des piéces de monnaie romaines trouvées au cours du captage de la source d’ eau minérale chaude, en 1924.

Bientôt, le ministère de la politique sociele envoit Vasa Popović à la Sarajevo à place du chef de l’Inspection de travail et ensuite il revient à Kruševac. De 1928 à 1938 il est chef de la Section technique à Kruševac.En même temps il suivit les événements liés au captage des sources „Topla voda“ et „Snežnik“ de 1932 à 1937. De 1938 à 1940 il est chef de la Section technique à Belgrade, ensuite à Novi Sad, où il est nommé le chef de la Section technique de la Banovna de Danube. A la fin de la Deuxième guerre mondiale il était chef de la Section générale du Ministère de construction. Après la guerre il est au Ministère de Bosnie et d’Herzégovine, où il travaille à la reconstruction et à l’organisation de la localité et au dessèchement de l’abîme à l’arrondissement de Livanj, de Glamoč et de Duvanj. Il a projeté plusieurs ponts en Bosnie et en Herzégovine et il a renouvellé le pont à Višegrad, le pont célèbre sur la Drina, que les Allemands ont détruit (les quatre piles centrales). En Bosnie et en Herzégovine il a projeté les routes suivantes: Pale – Jahorina et Dariva – Crepoljsko (Spasović, 2007).

Pour le travail au temps de paix il a reçu la Couronne yougoslave du 4ème degré, la Couronne yougoslave du 5ème degré et le Médaillon de Saint-Sava. Il était un grand fonctionnaire de l’Organisation de Soko. Il a pris part à la neuvième revue de gymnastes à Prague. Il est mort en 1972, à Belgrade.

Tomislav Topličić

поглед на дуге, фотографија в. поповић

САДРЖАЈ

васа д. поповиЋ - ратни фотограф и инЖЕњЕр врњаЧки 5

васа поповић као ратник и фотограф у првом светском рату 8

васа поповић као архитекта и инжењер 17

васа поповић и каптажа на термоминералном извору 22

васа поповић и римски извор 27

васа поповић и хладни минерални извори снежник и слатина 30

библиографија 33

каталоШкЕ ЈЕдиницЕ 35

фотографиЈЕ – из албума „седми пешадијски пук краља петра I“ 45

фотографиЈЕ – из албума „1924-1926 врњачка бања, инжењер васа д. поповић“ 78

прилог 1.в. поповиЋ: ратни днЕвник (део везан за територију од краљева до крушевца) 105

прилог 2.в. поповиЋ, радни днЕвник (стране 71-78), врњачка бања 114

RÉSUMÉDocteur Vasa Popovic – photographe de guerre et ingénieur de Vrnjacka Banja, Tomislav Toplicic 118