Баштина и теоријски модели разумевања: Богатство...
Transcript of Баштина и теоријски модели разумевања: Богатство...
92
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет – Одељење за историју уметности,
Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град
DOI 10.5937/kultura1444092P УДК 069.01 801.73
7.01стручни рад
БАШТИНАИТЕОРИЈСКИ МОДЕЛИРАЗУМЕВАЊА:
БОГАТСТВОАКУМУЛАЦИЈЕ–СНАГАИМАГИНАЦИЈЕ
Сажетак: Овим радом подсећамо на херменеутички проблем ухеритологији који егзистира од разумевања до интерпретацијебаштине.Разматрасепитањеперцепцијепојавногсвета,апотоммогућностдијалогаразнороднихнаукаубављењубаштином,арадиостваривања„дијалога”баштинесасавременимчовеком.Упознавањем садржаја структуре културног добра постаје јаснијиитеоријскимоделкоји јој јеаналоган.Посебнапажњасепридаје моделу Мебијусове траке, преузетом из математичкогдискурса. Он својим карактеристикама, неоријентабилношћу иједностраношћукојасепровераваисписивањемпо„једној”траци,одговарастабилнојматеријалнојизначењскипроменљивој„страни”предметабаштине,којасеостварујетокомтрајања(кретњи), кроз време.Овиммоделоммогуће јебољеразуметииинтерпретиратипојавнустварност,теинаслеђекаоакумулиранупрошлост.
Кључнеречи:баштина,структуракултурногдобра,Мебијусоватрака,херитологија,новамузеологија
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
93
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
Проблемразумевањаиинтерпретације уметности заузимазначајноместоутеоријскимрасправамаоуметности.1Какосеодуметникадопубликепреносипорукаикојимјезиком,бавесехерменеутичари,алиисамиисторичариуметностииуметници.Заједничкасуимпитања:кометожеледапроследепоруку,скривенуусамомделу,изашто,тј.коликајењена важност и којим „средствима” се користити када сенешто (уметност) жели разумети и интерпретирати. Истапитањазадржавамоикадајеречодругимкултурнимфеноменима,норазликенастајууметодолошкомприступуоваквомпроблему.Одређенемеханизмемишљења,наметнутеилиопштеприхваћенеисамиусвајамокадасмоудискурсууком је тоочекивано, алиизмештати„механизме”унекадруга поља истраживања није увек применљиво или пакприхватљиво.Ипак,херменеутиканеможебитиопштавећувекспецифичназапредметистраживањаодређененаучнедисциплине. Притом, приликом тумачења предмета требаузетиуобзирсвењеговеспецифичности,пасмостогавећизазвани,ачинисеиусловљени,даградимонеједнутеоријуипраксуинтерпретацијевећвишењих.2
Опотребизакултурнимделима,приступуистимаиразмишљањимакојадаљеодњихводе,акојаопет,обликујуделосамо,пишеБурдије(PierreBourdieu)1969.године.То,да„сесвакоделоуизвесномсмислудвапутаствара,једномгастварасамстваралац,адругипутпосматрач,илитачнијереченодруштвокомепосматрачприпада”3звучноје,чинисетачно,асасвимсигурнонамјепознато.Такосмоинтуитивноивиделиделакултуре,aнајпреуметност,каонештоштоје,коликодеоједногкултурногсистемаилицивилизације,толикоинас.Личнидоживљајкојимуприписујемо,постајеинтегралнавредностдела.ИодЂакометија(AlbertoGiacometti)сазнајемодајесличностоноштогаусвимуметностимаинтересујеипривлачиитосличностзањега/сањимкојага,заправо,наводидаоткриваспољнисвет.4Овајличниоднос (ја/он/ми) којипосматрачуспоставља сапредметомкултуре,тегаипосваја,уједнопредстављаиинтегрисањесопственогидентитетаиидентитетадругог (предмета,од
1 Овајрад јенастаоуоквирупројектаМинистарствапросвете,наукеитехнолошкогразвојаРепубликеСрбије(бр.47019)Традицијаитрансформације:историјсконаслеђеиколективниидентитетуСрбији у20.веку.
2 Bätschmann,O.(2004)Uvodupovijesnoumetničkuhermeneutiku,Zagreb:Scarabeus,str.1120.
3 Burdije,P.(1978)Umetničkadelairazvijanjeukusa,Kulturabr.41,Beograd:Zavodzaproučavanjekulturnograzvitka,str.12.
4 Merlo – Ponti,M. (1968)Oko i duh, Beograd:VukKaradžić, BibliotekаZodijak,str.11.
94
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
носно, ствараоцакрозпредмет).Дакле, слика–идентитетпредметасечуваупосматрачуикрозњеговидентитеткојијепретходниминадограђен.Уовомсплетуодноса,важнојеипојаснитидапосматрачнијесамопосматрач,јернигледањенијеникадсамогледање,већувеккретање.Најпрејеонофизичкојерседешавапокретомокаалиуодређенојнамеријерсегледасамооноштосежеливидети.Oтудјетоимисаонокретањекојејеустваринужноиусловљенопрожимањемвидљивог света исвета (мојиx)намеракретања.5Томисаонокретањејепокретачкииреакциониапаратгледања,арезултиравиђењемкаопромишљенимгледањем.Наодређениначинонојеифилтерзаапсорпцијуспољашњегсвета(културногдела)којисеуграђујеунашидентитет.
Kаковидимостварииколикосунамразвијени„апаратизафилтрирање”, те апсорпцију другог питамо се увек, па исада.Коначно,какосевиђењемформираичуваидентитеткултурногпредмета?
Тако нас, говорећи о естетској рецепцији, Хајдегер (MartinHeidegger)подсећанаидејучувањакрозчинпосвајања:„каоштоделонеможебити,аданебудестворено,пасуштинскизахтеваонекојистварају,таконисамостворенонеможепостојатибезонихкојигачувају”.Ондаљекажедаседелоувекиодносинаонекојигачувају,чакикадатаквинепостоје,односнокадасенатакве„чека”.Оникојиделочувајусуоникојигаспознају,оникојигавиде.Очувањезначиактивногледањедела,„стајањеуотвореностипостојећегкојасезбивауделу”,алијеизаборавделанекоочување,анепуконишта,јерсеионхраниделом,казујеоактивностигледањавиђењу.6Натајначинпостојањеједногостварењапрепознајемоусвакојинтеракцијисадруштвом–уодносимакојеуспоставља.Човекјетајкојипрепознајевредности неког дела, модификује их и чува у складу са својимсклоностима.Тексањимкултурноделопостаједокументвремена и искуства.Уњему се интегришуматеријал, обликизначењепредмета,читајупоруке,тествараидентитет.Човекје,наиме,тумачикомуникаторвредностипредмета.7Смисаонисадржајпредметасепотврђујеуодносусачовеком,акултурневредностиделаиакопостојекаовредностизасебеморајусепотврдитиуживојсвести.Овдеваљарећи
5 Исто,стр.822.6 Хајдегер,М.(1996)Изворуметничкогдела,Београд:Слово,стр.76.7 Maroević, I. (1993)Uvodumuzeologiju, Zagreb:Zavod za informаcijske
studije,str.151.
95
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
дасвестукрајњојлинијијестесазнање.8Ауправоочување(ове)свестипредстављаочувањекултурногдела,односночувањеидентитетапредметајестеузнању.Знање,пак,овденије„пукопознавањеипредстављање”већ„онајкозаистазнапостојеће,тајзнаиштахоћеусредпостојећег”,опомињеХајдегер.9Ту, већ,препознајемонамеру: свестижељуза спознајом и очувањем исте. У узајамном односу истине(која јеважећазасебе)инашегстварногчинасазнањаједужност поступаккоји јеиндивидуаланиподразумева поред спознаје истинитостии одговоранпоступак.Он,пак,произилазиизсамогсубјекта,човека.Овајчинпостојиуконтекстуједногстварногживотасубјектаипредстављачинкреирањаиочувањасопственогидентитетакрозидентитетиуидентитетукултурногпредмета.Истовременоважииобратнипроцескреирањаиочувањаидентитетапредмета.Јер,уосталом,мисмотикојипроизводимосинтезу.
Дужностнаначиннакојипостојиупојединцунијеприсутнаиутеорији.Такавчиндужностинијеосноватеоријскепоставке.Али,свештоиманекизначајтимзначајемфундираразличитеспецијалистичкедисциплине.Oдносно,сазнајнимчиномуком јесадржанасуштинапредметaодређенјеитеоријскиразвојнекенауке.Дакле,предметпостајепредметомтеоријскогсазнањаунастојањудасепредставиуцелини,не самокаоапстрактнобићевећкаоконкретнобићеусвојмогућојцелокупности.10Такосеуодносучовекапремапредмету,исветууцелини,нужностваратеоријскиоквирса задаткоманализеисистематизације, тестварањацеловитесликеопредмету.11
Умузеологијису,тако, јошседамдесетихгодинапрошлогвекаучињенинапорикатумачењуикомуницирањубаштинскецеловитостикрозпраксуекомузејаитеоријскиискоракновемузеологије.Терминновемузеологијејебиоувекувезисапроменомулогемузејауедукацијииудруштвууопште.12
8 Bahtin, M. (2010) Ka filosofiji postupka, Beograd: Službeni glasniк,str.4345.
9 Хајдегер,М.(1996)Изворуметничкогдела,стр.76.10Упор.Bahtin,M.(2010)Kafilosofijipostupka,str.1120.11Упоредити: Maroević, I. (1984) Predmet muzeologije u okviru teorijske
jezgre informacijskih znanosti, Informatica Museologica br. 13 (6769),Zagreb,str.35.
12Самтерминсеуразличитимпериодимаинаразличитимместимајављакао1)допунаранијегпојма,2)изнезадовољстваметодаматрадиционалнемузеологијеили3)каоисходновихтежњизаусмерењеммузеолошкихциљевакаразвојузаједницечимебимузејдобионовисмисаоиулогу.Вишеопојависамогтерминау:Towardsamethodologyofmuseology,PhDthesis,VanMensch,P.(1992)Zagreb:UniversityofZagreb,p.3132.
96
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
Изазовмузејскекомуникацијеидругачијепотребедруштваза вредностима прошлости условили су појавуновемузеологије,којајесаслухомзановеспознајемогладареформишеипраксу.Оваје,пак,зависилаувекодспецифичнихусловаукојимасеостварује,алитеоријскеидејеновемузеологијеусвојојеволуцији,уздигнутесунанивоопштег.Њимајеотвореноновопоглављеумузеологији,укомосновнипредметизучавањанијемузејилимузејскипредмет,већсвеобухватниконцептбаштине.Овимјеитрасиранпутнове,интердисциплинарненауке,наукеобаштини.13Затонасуовомрадузаниманакојиначинхеритологијакаоопштанаукаонаслеђуиумећунаслеђивањаствараиразвијасвојутеорију,aрадиоптималнекомуникацијеиупотреберазличитихвредностииидентитетапредметабаштињења.Којисе апстрактносазнајнипроцесиодвијајууциљустварањаструктуретеоријскисазнајногсвета,односносаметеоријскепоставке?Којисупринципифункционисањатакве(их)структуре(а)?Примеркојинасподстиченаразмишљањеопогодним моделима за разумевање и интерпретацију културногнаслеђа је културноисторијски споменику ком суиспреплетенекултуреиискуства,односноисторијеипростори.Културноисторијскиспоменикједеоцелиненаслеђа, те у том смислу у тексту ће се неретко користити обатермина,астогаштоћесемодел,иакозаснованнадéлу,једнакоодноситинацелинупатримониума. Заправо,музеалност,какоподсећаИвоМароевић,каоособинапредметадау једнојреалностибудедокументомнекедругереалностикојајеодређенадругимпростором,временомидруштвомјеособинанесамомузејскогпредмета,већионих„фиксиранихупростору”.Овакавпредметсведокјевременанастанкаионихкрозкојајетрајао,каоидруштва,тедруштвенихстатусакојејеимао.14Дакле,ширећипојаммузеалностинацелокупнубаштину,схватамоданаммузејнијенеопходанза комуникацију предмета, те да музеологију посматрамокао део науке о баштини,15 чијим утемељењеми развојемсмоустањудаделујемонареверзибиланпроцес,повратаккамузеју,овогпута,заистановом.
13Babić,D.Omuzeologiji,novojmuzeologijiiznanostiobaštiniu:IviMaroevićubaštiniciuspomen,urediliVujić,Ţ.iŠpikić,M.(2009),Zagreb:ZavodzainformacijskestudijeOdsjekazainformacijskeznanostiFilozofskogfakultetaSveučilištauZagrebu,str.43.
14Maroević,I.(1993)Uvodumuzeologiju,str.96.15Исто,стр.96.
97
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
„Сва се наша линеарна и акумулативна култура руши, ако неможемодаускладиштимопрошлоступуномсветлудана.”
ЖанБодријар16
Вредностиуспоменикусудатекаоцелинаискустава,анекао јединичнасвојства.Онесведочеопотребамадруштваиначинимарецепцијенекогвремена, асадржанесууматерији.Иакосупоправилуистинитеинеутралне,њиховазначењасемењајуускладусадруштвомкојеихкористииформамакомуникацијекојесетадаодвијају.Такосепрекопорука,црпљенихизкултурногпредмета,вредностидоводедообликаструктурнеинформације.17Јаснојевећдадоменматеријенијеидоменстварног.Стварностиједодатаједнанадстварност,онајнематеријалнидео,услучајуспоменика,сакојимсмоунепрекидномдијалогу.Материјајеовденосилацтенадстварности,преплављенепорукамакојетребаисчитати,тј.онепостајупорукекадаостваредијалогсадруштвомиизазовуреакцију.18Дотадасуизворизначењскихмогућности.Препознавањемовихизвора, културнодобростиче статус сведочанствености, те говори о делатностимачовека,материјалнимидуховним.Овосазнањесвојимоткрићемпозиванадаљеочувањеспознатог,патакобаштињење,каопроцес,подразумевацеловитоочувањесазнањапутемпрепознавања,чувањаиупотребепредметаисистемаодносазабележенихуњему,тј.бићасведочанствености.Како је споменик сведок способандапретраје време,19 а баштинскасврховитостјеуправоњеговопретрајавање,јасноједакадаговоримооспоменикукрозвремемислимо,уствари,нањегову сведочанственостиодносекојеуспостављакрозсвовремесвогпостојања.Тимевећ,просторкултурногдобраизмештамованстварногивидимогапрекрозњеговеелементеимрежуњиховиходноса.
Тако нам садржаји структуре културног предмета каопредметабаштињењапостају јаснији, a самимтими теоријскимоделкојијојјеаналоган.Наиме,доњегадолазимо у покушају да протумачимо како долази до трансформисања значењског потенцијала предмета од извора, преко сведочанства, до поруке и информације у једном токувремена (а непрекидним припадањем истом споменику),јерсутосвеелементикојичинесамспоменик.Онисуме
16Bodrijar,Ž.(1991)Simulakrumiisimulacija,NoviSad:IPSvetovi,str.13.17Tuđman,M.(1983)Strukturakulturneinformacije,Zagreb:Zavodzakulturu
Hrvatske,str.92.18Упор:исто.19Булатовић, Д. (2005) Баштинство или о незаборављању, Крушевачкизборникбр.11,Крушевац:Народнимузеј,стр.1114.
98
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
ђусобноуразличитимодносима,поредоногувременскојвезаности.Зависноодтогакојеелементедруштвобираипокомкритеријуму,формирајусеразличитимеђуодносиовихелемената који чине садржај културноисторијског споменика.20Њимасепратипроменазначењапредметакоје,какосмовећрекли,нијеконстантновећпроменљивоинестабилно.Овимпроменамазначења,анужноипроменамаидентитетапредмета,херитологијасебавирадипрепознавањапољасведочанственостиупредмету,асациљемоптималногкомуницирањавредностибаштине.
Једна од расправа Питера ван Менша (Peter van Mensch,1989), као заговорника интегралног приступа баштини, оидентитетима музејских предмета упућује на потребу заинтердисциплинарношћууоваквомприступу.Наиме,променомсвојставабаштинетокомвременамењасеиидентитетсамогпредметабаштињења,одидејног,прекостварног/опредмећеног(factualidentity)досавременог(actualidentity),чимеонпостајепредметомистраживања(барем)двејунаучнихдисциплина:историјеуметности(археологије,антропологије, етнологије...), која се углавном бави примарнимконтекстомтј.идејнимистварнимидентитетомихеритологије,којаинсистиранаинтегралномприступуиразумевањупроцеса трансформација идентитета предмета, што значидасенужнослужидоприносимадругих,темељнихнаучнихдисциплина.Идејниидентитетпретходиматеријализацијипредметаичестобивазанемаренупроучавању,замењенипотиснутстварнимидентитетомтј.идентитетомпредметаутренуткуњеговогнастанка.Савремениидентитеткарактеришебаштину у тренуткунашег контакта сањом,аураспонуилиразлициовадвапоследњаформулишесеидентитет трајања тј. историјски идентитет, формиранизмеђунастанкапредметаинашегконтактасањим.Онсе очитава кроз све промене предмета. ТакоМенш уводи
20Tuđman,M.(1983)Strukturakulturneinformacije,str.3739.
Слика1.Прегледидентитетапредмета,премаПитеруванМеншу
99
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
категоријеструктуралногифункционалногидентитетакојима се прате променематерије и намене предмета.Самусхему(Слика1),прегледидентитетапредмета,Меншдајепресвегазамузејскипредмет21,алиистаодговаракултурнојилиприроднојбаштиникоја„живи”ванмузеја.
Сходнодругачијимусловимаукојимапостојиикомуницира,схемабибиламодификованатј.сложенија.Главна„подела”остајеипакиста.Онауказујенаинтегралниприступпредмету.Многозначностбаштинетоиподстиче.Односно,из слојевитостибаштинекрозпроменеконтекстаи збивањапроистичепотребазаприступомухеритологијикојисеманифестује, с једне стране проширењем интереса за свеоблике појавности предмета, а с друге за све могућноститумачењаиисказивањањеговогзначења.22
Једностраниминтерпретацијаманаслеђаињеговихелемената,искуставаразличитихпериодакојеакумулира,губисецелина,асампојамнаслеђанарушава.Онајважнизадатакнакојинасобавезује–чувањеипреношењебудућимгенерацијама, остаје неиспуњен.Дијалог разнороднихнаука убављењубаштиномрадидијалогабаштинесасавременимчовекомјенеопходан.Спојемсавременихискуставауметодамаистраживањаможеморазуметиспојонихдавнихсачуванихукултурномдобру.Овимбиослабиострах,какокажеБењамин,одоногачегасмосеплашили,„данамјеодузетаспособносткојанамсечиниланеотуђивом,најсигурнијамеђусигурнима.Наиме,способностразменеискустава23.”
Унајширемсмислукаданештоонечемуказујемо,миинтерпретирамо,тумачимо.Страдиционалнетачкегледиштапостоји само једна права интерпретација. Она појашњавапредмет о ком се казује и поједностављује и приближавањеговеосновнеидеје.Такосвакипредметимаједнуистинитуинтерпретацију,асвеосталесулажне.Међутим,какоу постмодернизму интерпретација добија једно другачијезначење,постојинаметанивоуиизмиче„оригиналу”којиинтерпретира–онаникаднијеодраз„оригинала”,пресеуњојодражавасавременодобаплурализма.Непристајесенаједнусликусвета,већјеприсутномноштвотеоријакојимасенинетрудидаседâсавршена,коначнасликасветакаојединаистинастварности.
21VanMensch,P.MuseologyasaScientificBasisfortheMuseumProfessionin: Professionalising the Muses, ed. VanMensch, P. (1989),Amsterdam:AHABooks,p.90.Схемајепреузетаизистогизвора.
22Maroević,I.(1993)Uvodumuzeologiju,str.116118.23Видети:Benjamin,W.(1986)Estetičkiogledi,Zagreb:Školskaknjiga.
100
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
Тусмо,дакле,суоченисапроблемомједнозначностиивишезначностикоје„избијају”илисе„извлаче”изпредмета,о чему је и било речи. Та могућност различитих читањапредмета казује нам нешто и о нарави баштине. Јер, акоуопште говоримо о истини стварности у одређеној врстиинтерпретације, онда то неминовно указује на постојањелажнестварности.Дакле,баштинабиусебимораладасадржимогућностобаспоменутаначинарецепције.Другачијеречено,стварностбаштинејенултаинстанца,нипозитивнанинегативна, али јекадрасамомсобомодредитиилажностиистинитостперцепције,аутомеијестењенамоћ–наравразумскинепојмива.
Тусмо,онда,усфериимагинације,гдетребаидаостанемо.Тасферачинидругустрану,видљивеичулимадоступнестварности.Онанијеобележјеиреалностипредметавећуправо сведочанство о могућности преласка предмета удругустварност.Можемоихназватииспољашњомиунутрашњомсфером,азаправосудеоједногистогсвета,укомсудвестранеистогпредмета.„Пријелазодстварнеповршинепремаимагинарнојповршинимогућјесамоломљењемпростораиизвртањемтијелакрозсебесамо24”,односносамокадаједнанадругуупућујеиизњепроизилазимогућејеостварењетоталитетабићапредмета.
Овуподвојеностпредметастогаисхватамокаорелативну.Азнамолидајеимагинарнасфераудуховномисимболичком,онапосебијевиђенакаоистинскастварностпредметаионасазнајнаграницазакојомсетежи.Тајимагинарнислојсеуједноитемељиуспознаји,тј.настајеизжељезасазнањем.Уовојсферипостојесвеонесхеметумачењакојимасе
24Флоренски П. (1922) Имагинарности у геометрији, из: Užarević, J.(2011)Möbiusovavrpca.Knjigaoprostorima,Beograd:Službeniglasnik,str.110.
Слика2.Мебијусоватрака
101
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
служимоупроцесуоткривањазначењапредметаиодњихтајпроцесзависи.25
Каопогоданмоделкојиосликавауправопредстављенуособеностпредметакрозњеговупојавнуиимагинарнусферудатуутоталномјединствуможемосепослужитигеометријскимтермином–Мебијусовомтраком(Слика2)26.
Чиниседакаоштојеприсутнопреклапањепојавнеиимагинарнестварностиупредмету,гдеједнадругутвори,таконеизостајепотребазаовомсимбиозомутеоријииинтерпретативнимформама.Односно,стварасепотребазаизмицањемиз устаљенихмеханизама, за разумевањепредметаиз одређене научне дисциплине и позајмицом других из(не)сроднихдисциплинакојеувекјесу,илинамсечинеапстрактним.Овимизмештањемсхематумачењаипресвегапроменомначинапосматрања,некадсеможејаснијеицеловитијесагледатипредметинтересовања,овдепредметбаштињења.Лакоћаскојомсеједанмоделзаинтерпретацијупосвајаисажимасдругимбудикреативнуснагутумачаипроизводијаснијусликуопредметустављајућигаушириконтексткомиприпадакаонаслеђепрошлости.
„Дабисечуонекичистишум,морамосеудаљитиодствари,одвратитисвојеувоодњих,тј.слушатиапстрактно”–Хајдегернасизазива.27
ТакоМебијусова трака силази из математичког речника уфилозофскихеритолошкидискурс.Својимзачуднимгеометријскимсвојствимаинтригираиуспостављасекаоопштимодел перцепције.Оношто је одликује је једностраност и неоријентабилност – неразликовање унутрашње испољашњестране,односнолевогидесног.Њуправимолако:папирна (иликојадруга)тракасе заокренеподужиниза180°,ањеникрајевисеспојетакодасенаправиколут.Акосеоловкомисцртаванепрекидналинијапоовојтраци,„обестране”папираћебитиисцртане,безподизањаоловке,штопотврђујењену једностраност.АкосеМебијусоватракапресеченаполаподужини,паралелносањеномивицом, уместодобијањадвеодвојене траке, добиће се једнадужатракасадваполузавојаусеби,аакосеовановодобијенатракапоновопресечепосредини,добијајуседветракевезанеједназадругу.
25Burdije,P.(1978)Umetničkadelairazvijanjeukusa,str.15.26Слика је преузета са сајта http://alas.matf.bg.ac.rs/~mm09158/moebius.
html;приступљено11.06.2014.27Хајдегер,М.(1996)Изворуметничкогдела,стр.21.
102
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
Постоји још читав низ могућности за поигравање саМебијусовомтракомистварањеновихједнакоинтригантних.Мисеипакзадржавамонаовимособинамајернампотврђујупретходноизнетуособеностпредмета(баштине),њенувишеслојност,а,опет,целовитост.Дакле,потенцијалпредметаињеговихвредностидапрелазеипостојеу„другимстварностима”.Превлачењеоловком,кретањепотраци, језаправокретањеувремену,трагкојијеостављенусимболичкомсмислупредстављапроменузначења(истих)вредностипредмета.Мебијусоватраканамјеовде,стога,моделпогодан за исчитавање перцептивних релација.Симбол јеили метафора, заправо, просторних односа датих у предмету.Њомечитамопросторкакоуописуилиобјашњавањуодносаспољашњегиунутрашњегсвета(сфера)тј.удоменуперцепцијетакоиустварањуитумачењуимагинарнихпросторапредметабаштине.28
Праћењемпотенцијаланаслеђаупроменамарецепцијекултурногдобракрозсвовреметрајања,даклеодизворасведочанственостидоструктурне(их)информације(а),дефинисанајеструктура–моделзаинтерпретацијукултурногдобра.Оноштојеважноказатијеидатаструктуранијезатворенсистем.Она је пре једномнемотехничко средство – бележисвапретходначитањапредметаисабираихуједнуновуинтерпретацију,чимевршиновуактивностсећања,аистовременоипридајеновинивопамћења.Памћењасавременогпојединца(истраживача)идруштва.
Ово формирање структуре ињена појавност испољава секрозтехничкесистемепамћења.Крозистесе,увремену,доњеидолази.Структурнеинформацијепредметазабележенесуупосредницимапамћења,којисепружајуодкласичнихтехникапамћењадосавременихрачунараиинтернеттехнологија.Дакле,уусменомпреношењупорука,прекоштампанихкњига,фотографија,...доданашњихелектронскихмедијаорганизованојепамћењедруштва.Сачуванисуначинина које друштво (и појединац) опажа властиту прошлост.Заправо,тосуидејнецелинеукојимасепредстављазнањеодатојпрошлости.Свакиодовихпосредникапамћењачувапрошлостодзаборава,алиуједнопредстављаиоквир,једанодмогућих, зањенотумачење.29Онисудокументистварностибаштине, анастајуизразличитихпотреба.Некиодњихдеосуинтерпретацијетемељнихнаучнихдисциплина,адатисууформидокументације (писанеифотографске),научнихпубликацијаимонографија,интернетпортала.Ове
28Užarević,J.(2011)Möbiusovavrpca.Knjigaoprostorima,str.78.29Kuljić,T.(2006)Kulturasećanjа,Beograd:Čigoja,str.1731.
103
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
дисциплине,заразликуодмузеологијеихеритологије,бавесеуглавномсамостварнимидентитетомпредметакојисепрепознајекакоблизакидејном.Односно,темебављењасувезане за предмет у тренутку настанка. Резултати ових (атаквајеиисторијауметности)научнихдисциплинакориснесууиспитивањубаштинскогпредметаиисшчитавањуњеговеструктуре.
Мебијусову траку користи и Оскар Бечман (OskarBätschmann) као погодан модел за интерпретацијууметничкогдела(Слика3).30Мебијусоватракајеутомслучајузанимљивајерјетраканакојојсетокомвременасмењујупоступцизаистраживањедела,алинакојесеистраживачи заједницаувекможедавратиипоновипоступакуциљуодгонетањасамогпредмета.Појединачнипоступциприказанисуу„кућицама“којесенижунатраци.Онепразнесведочеоотвореностиструктуреиновим,очекиванимслојевимапамћења,самимтимиувекновојинтерпретацији.
Овај модел за интерпретацију, дакле, модел Мебијусоветраке, једобарначин зачитањеличнеисторијепредмета.Непосредноизвештаваотрајањупредметау„временимаипросторима”,опроменамакојесусезбилеи,пресвега,одруштвукојега јестворило,употребљавалога,чувало,теутицало на његове промене значења. Процес емитовањаинформацијаудијалогусабаштиномникаднепрестаје,јерсе у предмету налази потентни извор сведочанствености
30Упоредити: Bätschmann, O. Upute za interpretaciju: Povijesnoumetničkahermeneutikau:Uvodupovijestumjetnosti,priredioBelting,H.(2007),Zagreb,Fraktura.
Сл.3.Фигураинтерпретацијесапојединачнимприступима,поОскаруБечману
104
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
којићетекпобуђиватисавременегенерације,пасупроцесиграђењаструктурекултурногдобра,тебиографијепредмета,неминовни.Новесликепрошлостиидоживљајивремена,тепростора,бићенастављененаонунаслеђенуизпрошлости.Нањихирачунановимузеј.
ЛИТЕРАТУРА:
Babić,D.Omuzeologiji,novojmuzeologijiiznanostiobaštiniu:IviMaroevićubaštiniciuspomen,urediliVujić,Ţ.iŠpikić,M.(2009),Zagreb:ZavodzainformacijskestudijeOdsjekazainformacijskeznanostiFilozofskogfakultetaSveučilištauZagrebu,str.4360.
Bätschmann,O.(2004)Uvodupovijesnoumetničkuhermeneutiku,Zagreb:Scarabeus.
Bätschmann,O.Uputezainterpretaciju:Povijesnoumetničkahermeneutikau:Uvodupovijestumjetnosti,priredioBelting,H.(2007),Zagreb,Fraktura.
Benjamin,W.(1986)Estetičkiogledi,Zagreb:Školskaknjiga.
Булатовић,Д.(2005)Баштинствоилионезаборављању,Крушевачкизборникбр.11,Крушевац:Народнимузеј,стр.720.
Bodrijar,Ž.(1991)Simulakrumiisimulacija,NoviSad:IPSvetovi.
Burdije,P.(1978)Umetničkadelairazvijanjeukusa,Kulturabr.41,Beograd:Zavodzaproučavanjekulturnograzvitka,str.928.
Kuljić,T.(2006)Kulturasećanjа,Beograd:Čigoja.
Maroević,I.(1993)Uvodumuzeologiju,Zagreb:Zavodzainformаcijskestudije.
Maroević,I.(1984)Predmetmuzeologijeuokviruteorijskejezgreinformacijskihznanosti,InformaticaMuseologicabr.13(6769),Zagreb,str.35.
VanMensch,P.MuseologyasaScientificBasisfortheMuseumProfessionin:ProfessionalisingtheMuses,ed.VanMensch,P.(1989),Amsterdam:AHABooks,p.8595.
VanMensch,P.(1992)Towardsamethodologyofmuseology,PhDthesis,UniversityofZagreb.
Merlo–Ponti,M.(1968)Okoiduh,Beograd:VukKaradžić,BibliotekаZodijak.
Tuđman,M.(1983)Strukturakulturneinformacije,Zagreb:ZavodzakulturuHrvatske.
Užarević,J.(2011)Möbiusovavrpca.Knjigaoprostorima,Beograd:Službeniglasnik.
Хајдегер,М.(1996)Изворуметничкогдела,Београд:Слово.
105
ЈЕЛЕНА ПАВЛИЧИЋ
JelenaPavličićUniversityofBelgrade,FacultyofPhilosophy–ArtHistoryDepartment,
CenterforMuseologyandHeritology,Belgrade
HERITAGEANDTHEORETICALCOMPREHENSIONMODELS:THEWEALTHOFACCUMULATION–
THEPOWEROFIMAGINATION
Abstract
Thispaper is a reminderof thehermeneuticalproblem inheritologywhich spans from comprehension to interpretation of heritage. Thequestion of perception of themanifestational world, and further thepossibilityofadialogueofdiversesciencesincontemplatingheritageleads to creating a “dialogue” of themodernmanwith the heritage.Bylearningaboutthecontentofthestructureofaculturalasset, theanaloguetheoreticalmodelisclarified.AspecialattentionisgiventothemodeloftheMoebiusstrip,takenfromthemathematicaldiscourse.With its characteristics, unorientability and onesidedness that istestedbyimprintsona“single”sideofthestrip,itrespondsastable,materialandchangeablesemanticsoftheitemofheritage,realisedinmotion through time.Thismodel can offer better understanding andinterpretation of the manifestational reality and of the heritage as
accumulatedpast.
Keywords:heritage,culturalassetstructure,Moebiusstrip,heritology,newmuseology