Александра Костић Тмушић -- Однос поезије и прозе у...

291

ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД

821.163.41.09"04/14"

DOI: 10.5937/ZRFFP45-8210

АЛЕКСАНДРА С. КОСТИЋ ТМУШИЋ1

УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМУ КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ, ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ КАТЕДРА ЗА СРПСКУ КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК

ОДНОС ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ2

САЖЕТАК. У раду се указује на то какав је однос поезије и прозе у савременом

схватању овог проблема, са једне стране, а са друге, како се на овај од-

нос гледа у српском књижевном стваралаштву средњег века. Литерату-

ра која је настала у савременом, модерном добу, прави јасну разлику

односа поезије и прозе, док је у изучавању старе српске књижевности

то велики проблем, пре свега, због тога што у старој српској литератури

постоји тенденција брисања граница између прозног и поетског обли-

ка говора, па се прозом понекад назива и ритмичка песма. Само се ус-

ловно неки жанрови могу сврстати у прозне, други у песничке, док јед-

на велика група остаје мешовита, јер се по неким својим одликама мо-

же сматрати прозом, а по неким се мора убројати у песништво. Циљ ра-

да је да се приближи схватање старе српске књижевности кроз

поимања старог српског писца и песника, по законитостима средњо-

вековне поетике и естетике, а очима савременог изучаваоца књижев-

ности.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: поезија, проза, средњовековна књижевност, ритам, мелодија, звук.

1 [email protected] Ра0 је 3римљен 8. фе;руара 2015, а 3рихваћен за о;јављивање на сасFанку Ре0акције З;орника

о0ржаном 19. маја 2015.

ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLV (1)/2015

292 АЛЕКСАНДРА С. КОСТИЋ ТМУШИЋ

До 3ре неколико 0еценија, ка0а се ;авило сFаром ср3ском књи-жевношћу, књижевна осFварења су 3осмаFрана Fако шFо се 3ола-зило о0 наших савремених лиFерарних каFеVорија. Наиме, 3ро-зни о;лици су Fражени Fако шFо су 3о0сећали на роман, ;иоVра-фију, 3ри3овеFку. ШFо се Fиче 3еснишFва у сFарој ср3ској књи-жевносFи, ;у0ући 0а оно нема савремену сFрукFуру 3оезије, 0о-шло се 0о закључка 0а 3оезије има мало или је уо3шFе нема.Наравно, Fо је у 3оF3уносFи неFачно. Ка0а се ;у0е о;ра0ила сFараср3ска ;и;лиоFека 0о;ићемо 3ре0сFаву о Fоме из чеVа се сасFоја-ла наша сFара књижевносF и колико се, у сFвари разликује о0 0а-нашње ;иоVрафије, или романа (БоV0ановић, 1997, сFр. 10). Са0руVе сFране, ка0а саVле0амо Ок�оих, ви0ећемо 0а је у њему са-0ржана најле3ша свеFска 3оезија, у Пролоу се крије изванре0на3роза, 0ок се у Минејима налази 3оезија ср3ских 3есама, канона,служ;и, 3охвала, 3а чак и 3розни сасFави живоFа свеFих.

Теоријски Vле0ано, 3осFоје 0ва основна и међусо;но су3роF-сFављена о;лика FексFа: 3роза и сFих. У књижевносFи се сусреће-мо и са низом 3релазних о;лика, као шFо су 3есничка 3роза исло;о0ни сFих. Без о;зира на моVућносF њиховоV 3ри;лижавањаили у0аљавања, 3роза и сFих се јављају као 0ве о3речне Fен0ен-ције у FексFуалној орVанизацији књижевноV 0ела.

Прозни FексF се развија конFинуирано. Прелажење реченицаиз „ре0а у ре0 сло;о0но је и за3раво сасвим ар;иFрарно, вишео0ређено неким случајним околносFима (0ужином шFам3аноVреFка) неVо унуFарњим захFјевима FексFа” (Lešić, 2008, str. 167).По својој конFинуираносFи 3розни FексF је сро0ан линеарном Fо-ку живе речи, у којој се реченице сло;о0но нижу је0на за 0руVом.Прозни FексF се о0 живе речи у Vоворном језику знаFно разли-кује. Разликује се 3о изразиFој унуFрашњој уређеносFи речени-ца, 3о њиховој реVулисаносFи, уравноFеженосFи, симеFричкомо0носу, риFмичким 3онављањима еквиваленFних синFаксичкихсеVменаFа и сл. Као и сFих, и 3розни FексF каракFерише формал-на уређеносF, сFилизованосF и риFмичка орVанизација. РиFам3розноV FексFа, међуFим, за разлику о0 риFма сFиха, заснива сена рас3оре0у речи у реченици и везама међу реченицама.

Насу3роF 3розном FексFу, сFиховни FексF је изломљен и сеV-менFиран у реFке који се називају сFихови. Говорни низ 3о0врV-нуF је низу формалних оVраничења која Vа насилно реVулишу,мењајући њеVов 3риро0ни Fок. У сFиху је синFаксички маFеријал3о0ређен фонолошкој орVанизацији FексFа. Наука о језику која се;авила и 3ревасхо0но је ;ила заоку3љена ис3иFивањем језичкоV

ОДНОС ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ У СТАРОЈ СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

АЛЕКСАНДРА С. КОСТИЋ ТМУШИЋ 293

феномена са акусFичне сFране, није никако во0ила рачуна о лин-VвисFичкој вре0носFи Vласова. Није ;ила у сFању 0а разликује„фонему о0 њених реализација, фонолошке 3ро;леме о0 фонеF-ских, учење о сFиху о0 учења о рециFовању сFиха” (Jakobson,1966, str. 147).

Иако су међусо;но су3роFсFављени, и 3роза и сFих су о;лицијезичке орVанизације који су насFали на0оVра0њом 3риро0ноVјезика. ПосFоји више разлоVа з;оV којих се смаFра 0а се нај3реразвио сFиховни Vовор. На основу сачуваних осFаFака најсFа-ријих о;лика сFиха, као и на основу 3римера из 3еснишFва 0анас3римиFивних кулFура, може се закључиFи 0а је 3рви сFе3ен уразвоју сFиховноV Vовора насFао самим 3реламањем VоворноVниза у синFаксички и инFонационо осамосFаљене реFке, који суVовору 0авали изразиFо риFмички каракFер. Оно шFо је нека0аимало каракFер сло;о0ноV риFма, 3осFе3ено је 0о;ијало карак-Fер чврсFоV риFма, осFвареноV увођењем риFмичких факFоракоји се 3равилно 3онављају у целој 3есми и који уFичу на њенууку3ну риFмичку орVанизацију.

Насу3роF сFиховној Fен0енцији, 3роза је насFала као Vоворкоји је знаFно орVанизованији о0 живе речи, међуFим, са 0руVесFране, сло;о0ан о0 сFроVих формалних оVраничења сFиха. Про-за се у евро3ској књижевносFи 3ојавила знаFно касније о0 сFиха,и Fо 3рво у анFичким филозофско-моралисFичким, 0и0акFич-ким и сличним жанровима, 3а Fек он0а у умеFничкој књижев-носFи у ужем смислу.

За разлику о0 3розе, у којој је орVанизован синFаксички нивојезика и у којој Vлавну улоVу у риFмичкој орVанизацији има рече-ничка инFонација, у сFиху 3римаF у орVанизованосFи 0о;ијајуфонолошки језички елеменFи који су и носиоци сFиховноV риF-ма. У сFиху се суко;љавају, али и мире 0ве риFмичке Fен0енције:је0на која је са0ржана у самом 3ринци3у меFрички усFројеноVVовора, о0носно, у унуFрашњој 3о0у0арносFи елеменаFа сFиха имеђусо;ној 3о0у0арносFи сFихова у 3есми, и 0руVа која је инхе-ренFна самом Vоворном низу, о0носно, 3риро0но смисаоно ин-Fонационом развијању реченице.

Роман Јако;сон је у Линвис�ици и �ое�ици (1966) из;еVао 0асу3роFсFави 3оеFски језик као емоFиван језицима усмереним на3ракFичну комуникацију. Наиме, „насу3роF 0ихоFомије 3оеFска– комуникацијска функција, Јако;сон у Линвис�ици и �ое�ици ус-3осFавља шесFочлану језичку функцију која 3оре0 емоFивне иконаFивне 3о0разумева и референцијалну, 3оеFску, фаFичку и



меFајезичку” (Росић, 1989, сFр. 34). ШесFочлана језичка функцијако0 Јако;сона се о0носи на 3ошиљаоца (3есника), 3римаоца 3о-руке (чиFаоца), конFексF, 3оруку, конFакF и ко0. Ка0а се ово са-Vле0а, нео3хо0но је 0а се исFакне 0а Fеорије које заVоварају а3со-луFну анаFомију књижевноV 0ела нису о0рживе. Само књижевно0ело 3о0разумева FексF, међуFим, 3оре0 FексFа, 3о0разумева ичиFаоца и њеVов 0оживљај 0ела, заFим, самоV чиFаоца и реце3-цију књижевноV умеFничкоV 0ела, и на крају, конFексF FексFа иванкњижевни конFексF.

Веома 0уVо се на саму књижевносF, а самим Fим и на 3оезију,Vле0ало као на 3оруку која нема свој ко0. У3раво из Fих разлоVа,јавила се 3оFре;а 0а се на 3оезију Vле0а као на ко0 ;ез своје 3ору-ке. То 3осFојање знака на свим нивоима 3очивало је на самој везиформе и смисла. СFоVа, Јако;сон је у рас3рави о чешком сFиху,„оFкрио везу између 3розо0ијске вре0носFи је0ноV звуковноVсвојсFва и њеVове значењске вре0носFи, 3ошFо сваки језик Fражи0а 3ри3ише највиши 3розо0ијски значај сисFему о3озиција којије нај3ерFиненFнији на семанFичком 3лану: разлика у јачини уруском, у 0ужини у Vрчком, у висини на ср3скохрваFском” (Že-net, 1985, str. 19). Дакле, оно шFо је веома ;иFно је 0а, у сFвари, 3о-рука не може 0а сFоји ;ез ко0а, као шFо ни ко0 не може 0а сFоји;ез 3оруке.

Дакле, 3еснички језик је су3роFан о;ичном Vовору и он се о0о;ичноV Vовора разликује заFо шFо је креаFиван и сFваралачки.СFваралачки је, 3ре свеVа, заFо шFо се 3римењује у функцијикњижевноV и 3оеFскоV сFварања и заFо шFо служи као „сре0сFвокојим се осFварује нешFо шFо није сам језик – је0ан аFефаV креи-ран 3уFем језика, који, је0ном сFворен, живи својим независнимживоFом” (БуVарски, 1984, сFр. 254). Сама 3оезија је, у сFвари,најосо;енији ви0 језичке сFваралачке 0елаFносFи. Она највише3оF3омаже 0а се језик враFи својој изворносFи и, Fакође, враћа је-зику „0ревносF” и „3римиFивну скромносF”; комуникаFивносF ифункционалносF” (КосFић, 1990, сFр. 145).

ВероваFно је 0а у књижевносFи не 3осFоји сFарија и о3шFијакаFеVорија о0 су3роFносFи 3розе и 3оезије. У овом 0уVом Fра-јању, које о;ухваFа векове, о0Vовара релаFивна сFа;илносF ос-новноV криFеријума развоја. Овај криFеријум је 0о XX века ;ио3ревасхо0но фоничке 3риро0е: реч је о оном ску3у оVраничењарезервисаних за 3еснички израз која се Vру;о моVу свесFи на3ојам меFра: 3ро3исано смењивање краFких и 0уVих слоVова, на-Vлашених или ненаVлашених, о;авезан ;рој слоVова, хомофонија



завршеFака сFихова и 3равила 3рављења сFрофа, шFо ће рећи3овраFних ску3ина сFихова у 3есми. Овај ;и се криFеријум моVаосмаFраFи основним, ;у0ући 0а осFале о0лике, уосFалом 3ро-менљиве, ;иле оне 0ијалекаFске, VрамаFичке, или чисFо сFили-сиFчке 3риро0е, ника0а нису у класичној 3оеFици ;иле смаFранео;авезним и 3ресу0ним на исFи начин као и меFричке сFеVе: Fосу ;или украси 0руVоVа ре0а, неки о0 њих нео;авезни, је0ноVа Fи-3а 0искурса, чија је Fрајна о0лика увек ;ила 3ошFовање меFрич-ке форме. Данас Fако „неуVо0но 3иFање 3есничкоV језика нека0аје ;ило крајње је0носFавно, ;у0ући 0а је 3рисусFво или о0сусFвомеFра 3ре0сFављало 3ресу0ан и не0восмислен криFериј” (Ženet,1985, str. 63).

Да ;и се књижевно сFваралашFво схваFало као умеFносF, о0-носно, 3рео;ликовање живоFа, оно је морало 0а ;у0е о0војено о03ракFичноV Vовора. При зачеFку књижевне умеFносFи „јављао секаFеVорички захFев: језик књижевносFи Fре;а 0а се разликује о0сваки0ашњеV језика, 3риказивање сFварносFи језичким сре0-сFвима са умеFничком сврхом Fре;а 0а се разликује о0 информа-ционе сврхе. Тако се јавила 3оFре;а за 3оезијом” (Lotman, 1970,str. 86). О 3оеFском Vовору се мисли као о нечему сложенијем 3осFрукFури. Је0ини моVући Vовор књижевне умеFносFи у 3очеFкује ;ио 3оеFски Vовор. Тиме се 3осFизало разје0начавање језика,њеVово о0вајање о0 о;ичноV Vовора. ПоFом је 3очињало ује0нача-вање, о0носно, сFваран је мо0ел – знак. Чињеница 0а је књижевно0ело орVанска сFрукFура о3ре0ељује и решење 3иFања о међу-со;ном о0носу 3оезије и 3розе. СFрукFурни 3рилаз књижевном0елу 3о0разумева 0а се овај или онај 3осFу3ак не размаFра као3осе;на маFеријална 0аFосF. УмеFнички ефекаF 3осFу3ка је увеко0нос FексFа 3рема чиFаочевом очекивању, есFеFским нормамае3охе, уо;ичајеним сижејним и 0руVим клишеима, закониFосFи-ма жанра. Изван ових веза умеFнички ефекаF 3росFо не 3осFоји.Улазећи у различиFе сFрукFурне целине, исFи маFеријални еле-менF FексFа о;авезно 0о;ија различиF, 3онека0 су3роFан смисао.УмеFнички 3осFу3ак није маFеријални елеменF FексFа, неVо о0-нос. ПосFоји 3ринци3ијелна разлика међу о0сусFвом риме у сFи-ху у коме се не 3реF3осFавља моVућносF њеноV 3осFојања, или уоном који се ње 3оF3уно о0рекао, Fако 0а о0сусFво риме улази учиFаочево очекивање, у есFеFску норму FоV ви0а умеFносFи, сје0не сFране, и у сFиху који укључује риму у најкаракFерисFич-нија о;ележја 3оеFскоV FексFа, с 0руVе сFране.



Са сFрукFурноV Vле0ишFа, вешFасFвен, сложен о0 Fи3оVраф-ских лиFера, FексF Vу;и своје а3солуFно, се;и самом 0овољнозначење као је0инсFвен о;јекаF умеFничке анализе. ТексF је је0-на ком3оненFа умеFничкоV 0ела, крајње сушFасFвена ком3онен-Fа, ;ез које је немоVуће 3осFојање умеFничкоV 0ела. УмеFничкиефекаF, у целини, насFаје 3оређењем FексFа са сложеним ком-3лексом живоFних и и0ејно-есFеFских 3ре0сFава. ТексF је „сFва-рање, али исFовремено он је и 3реношење, чиFање, шFо значи су-0еловање” (КосFић, 1990, сFр. 101). Песник и чиFалац су на исFомза0аFку и ;ез њихове сара0ње, FексF ;и ;ио 3олу-Fворевина и 3о-лу-свеF.

ПоFре;но је указаFи на Fо 0а се мноVо;ројни несFихоFворнижанрови у ср3ској сре0њовековној књижевносFи у 3ринци3уразликују о0 3розе. То су жанрови који не сFоје насу3роF 3оезији,јер се развијају о0 њеноV 3осFанка. СFиховни жанрови фолклоране сFоје насу3роF њеVовим 3розним жанровима, са њима нису укорелацији, јер се не схваFају као 3о0врсFе је0не умеFносFи, неVокао разне умеFносFи.

Проза у сре0њовековној књижевносFи живи 3о 0руVим зако-нима: она се Fек изне0рила из о3шFеVоворне сFихије и Fежи 0а сео0 ње о0воји. СFрукFурни елеменFи: архаизација језика у књи-жевносFи жиFија, фанFасFичка нео;ичносF сижеа у чу0оFворној;ајци, исFакнуFа условносF 3ри3ове0них 3осFу3ака, сFроVо 3ри-0ржавање жанровскоV риFуала, сFварају о;лик сFила који је све-сно оријенFисан на разликовање о0 сFихије о;ичноV језика.

ПуF 3роучавања о0 3оезије ка 3рози као сложеној сFрукFури„3онавља исFоријско креFање реалноV књижевноV 3роцеса, којинам у 3очеFку 0аје 3оеFску сFрукFуру, која со;ом ис3уњава кон-Fинуум 3ојма књижевна умеFносF и у конFрасFном је о0носу (на3ринци3у из0вајања) са фоном, у који улази конверзациони Vо-вор и сви ви0ови 3исменоV неумеFничкоV (са Vле0ишFа човекаFоV времена) Vовора” (Lotman, 1970, str. 93).

Касније се 3оезија и 3роза јављају као 0ва самосFална, али ко-релаFивна умеFничка сисFема. Појам је0носFавносFи у умеFно-сFи је знаFно о;ухваFнији о0 3ојма 3розе. ЊеVово 0ефинисање јеско3чано са великим 3оFешкоћама. ПоFре;но је указаFи на Fо 0асе схваFање о је0носFавносFи као синониму умеFничке вре0но-сFи 3ојавило у умеFносFи веома касно, о;ележавајући Fиме ве-лику зрелосF човекове умеFничке кулFуре. Да ;и се је0носFавносхваFило у3раво као је0носFавно, а не као 3росFо, 3оFре;но је 0аоно ;у0е 3оје0носFављено, о0носно, 0а умеFник свесно не у3о-



Fре;и о0ређене елеменFе Fворевине, а слушалац 0а 3ројекFујењеVов FексF на фон на коме ;и Fи 3осFу3ци ;или реализовани.Ако се уле3шана сFрукFура реализује, он0а се је0носFавна реали-зује у знаFном сFе3ену ван њеVових Vраница. У сFрукFурномсмислу је0носFавносF је као 3ојава сложенија о0 уле3шаносFи.Појам је0носFавносFи је ;есконачно шири о0 3ојма 3розе, али„уз0ићи 3розу у ре0 умеFничких 3ојава ;ило је моVуће Fек ка0 јеизVрађена 3ре0сFава о је0носFавносFи као основи умеFничке вр-лине. Ова исFоријски и социјално о0ређена 3ојава у развоју и0ео-лоVије учинила је моVућим сFварање мо0ела сFварносFи у умеF-носFи чији су о0ређени елеменFи реализовани као минус –3осFу3ци. УмеFничка 3роза је насFала на фону о0ређеноV 3оеF-скоV сисFема као њеVова неVација” (1970, str. 96). Гле0ање на 3ое-зију и 3розу као на самосFалне консFрукције, које моVу 0а ;у0уо3исане ;ез узајамне корелације неочекивано 0ово0и 0о немо-VућносFи 0а се ове 3ојаве разVраниче. Сусрећући се са о;иљем3релазних форми, изучавалац је 3ринуђен 0а закључи како сео0ређена Vраница међу 3оезијом и 3розом не може ни 3овући.

ПоеFски Vовор је веома сложена сFрукFура. Он је знаFно сложе-нији о0 3риро0ноV језика. И ако ;и о;им информације која је са-0ржана у 3оеFском и о;ичном Vовору ;ио је0нак, умеFнички Vо-вор ;и изVу;ио 3раво на 3осFојање. Пре3ричавајући 3есму уо;ичном Vовору, ми раз;ијамо сFрукFуру и ономе који 3есмуFре;а 0а схваFи уо3шFе не 0ајемо о;им информације који је у 3е-сми са0ржан. Улазећи у сасFав целовиFе сFрукFуре, елеменFи је-зика 3овезани су сложеним сисFемом међуо0носа који су немо-Vући у о;ичној језичкој консFрукцији. То и сваком елеменFузасе;но и консFрукцији у целини 0аје 3оF3уно осо;ен семанFи-чки FереF. Речи реченице и исказа које се у VрамаFичкој сFрукFу-ри налазе у разним 3озицијама, у умеFничкој сFрукFури се моVу3оре0иFи и су3роFсFавиFи, налазе се у 3озицијама исFовеFносFии анFиFезе и Fо оFкрива њихов неочекиван, нов семанFички са-0ржај. ПоеFски језик је „језVро сваке језичке 0елаFносFи која3реF3осFавља њеVово је0инсFво и њеVову 0исFинкцију, с3еци-фичносF у форми и значењу” (КосFић, 1990, сFр. 147). Он се најце-лисхо0није осFварује у 3олифоном књижевном 0елу, сачињеномо0 више хеFероVених слојева у 3росFорном о0носу, у коме се 3ре-3лићу разни уFисци чиFаоца, изазваних ра0ом разноро0них еле-менаFа језика.

Осо;еносF 3оеFскоV FексFа се најчешће и најје0носFавније 3оF-кре3љује Vрафичким изVле0ом, 0оминацијом иконоVрафских



елеменаFа, ис3иFивањем сFрукFуралних начела FексFа, у3оре-ђивањем са реалношћу или неким нормаFивним 3ринци3ом Vо-вора. Песма се, сFоVа, мора 3росуђиваFи као сисFем који се рас3а-0а на низ референцијалних је0иница, 3о0сисFема, 3о0сFрукFурау о0носу на 3есму као сFрукFуру, шFо значи и 0а се мора 3ро-суђиваFи и као сисFем 0руVоV ре0а који се може 0ешифроваFи.

Поезија је у свако 0о;а имала свој со3сFвени живоF у не3осре0-ном схваFању својих елеменаFа и своV смисла. Наро0 је имаосо3сFвену књижевносF која је ;ила не3осре0но разумљива икојој није ;ио 3оFре;ан никакав уви0 у 3осе;не умеFничке окол-носFи. Свака књижевна врсFа, о0 3есме и ;ајке 3а 0о 3озоришнеиVре, имала је, а има и 0анас, у својој о0ређеној 0рушFвеној сре-0ини своје Fра0иционално изVрађене начине разумевања. Пое-зија „није насиље на0 језиком, ниFи њеVово FоFално уки0ање;она је њеVов на0-израз, њеVова ремиFизација, највиша 3ојава ио;асјање. Јер, из језичкоV 3ониклишFа, из њеVове 3уне 3разнине,она цр3и реFке екс3ресеме и FајновиFе лексеме, нео;ичносFи,које уво0и у су0еловање и, уVра0ив их у нов 3оре0ак – 3оновосFварање, ширећи 3росFор неоFкривеноV – 0ово0и се у 3оеFскосFање, као у сFање сна, Fо јесF, у саму сушFину 3осFојања” (1990,сFр. 155).

Као и у свим о;ласFима кулFурноV живоFа, визанFијска ори-јенFација је ;ила о0 3ресу0ноV уFицаја за формирање и развојср3ске сре0њовековне словесносFи. ВизанFијска књижевна Fра-0иција је, наиме, 3осFала 3ара0иVма за оснивање и о0ређивањефилософије, есFеFике и 3оеFике најраније ср3ске словесносFи,чији је кључни за0аFак ;ио овла0авање ранохришћанским књи-жевним наслеђем, које је ;ило и у основи визанFијске, а и 0руVиххришћанских књижевносFи сре0њовековља. СFара ср3ска књи-жевносF је ис3рва Fемељена на 3оеFици 3уFем 3рево0а, „ср3скацрквенословенска књижевносF је 3осFе3ено 3рерасFала у ауFо-хFону, ауFокефалну, осFварујући своју кључну улоVу – хрисFија-низацију; о3равослављивање и 3росвећивање наро0а” (КосFићТмушић, 2007, сFр. 66). То је време ка0а се, 3рема визанFијскимузорима, формирају 0ела химноVрафскоV и жиFијноV каракFера,3ре свеVа служ;е, међу 3рвима Служ�а Св. Симеону СвеFоVа Саве, а3оFом и неколико служ;и самоме СвеFом Сави.

СFара ср3ска књижевносF је је0ан велики сисFем са својим3о0сисFемима. Њена 3римарна каракFерисFика је 3римереносFцрквеним 3оFре;ама и инFересима ср3ске 0ржаве. У њој је све0руVачије засновано неVо у нововековним књижевном сисFеми-



ма. Она се 0руVачије о0носи 3рема човеку и свеFу, 3рема лиFера-Fури самој, има 0руVачије књижевне жанрове, намењена је0руVачијем о0носу са 3у;ликом. ДоминанFни Fокови Fе књижев-носFи су „0уховни, хришћански, за разлику о0 књижевносFи кас-нијеV сисFема чији су моFиви 3реFежно свеFовни. У сре0ишFусисFема сре0њовековне књижевносFи је БоV, а у нововековној –човек” (Милосављевић, 2004, сFр. 16). Нововековна књижевносF јеу знаку чулноV: она Vовори о свеFу на земљи у којем живимо, очулним 3оFре;ама и жељама и виђењима човековим. За разликуо0 ње, сре0њовековна лиFераFура 3оFискује чулно, а исFиче 0у-ховно. Њен и0еал је 0уховна ле3оFа. Писци сFаре ср3ске књижев-носFи су 3осе;но во0или рачуна о својој на3исаној речи јер,„речју се ;ожансFво манифесFовало, реч је сFваралачко својсFво;ожансFва, БоV је речју сFваралац, POIETES, сFоVа је реч а3солуFнавре0носF, космички чинилац” (Маринковић, 2001, сFр. 67). Тако0а су они речи 3реFакали у 3исмо, којим се 0олазило 0о исFине.

Пажљивом чиFаоцу и је0не и 0руVе лиFераFуре не може ;иFиFешко 0а за3ази 0а се закониFосFи сFварања и чиFава 3оеFикасFаре ср3ске књижевносFи знаFно разликују о0 нове. Писци сFа-ре књижевносFи своја 0ела намењују више слушаоцима неVо чи-Fаоцима. Писац сFвара у оквирима закониFосFи о3шFе 3оеFике,„а ин0иви0уално у изразу ис3ољава се кроз лично вас3ос-Fављење о3шFеV. Име 3исца не само шFо се не ис3исује на на-словну сFрану неVо и не 3осFоји у савременом значењу” (Трифу-новић, 1994, сFр. 60). Сре0њовековни 3исци не измишљају, већисFичу 0а све казују или као очевици или као слушаоци и са-ку3љачи Vрађе о Vлавном јунаку.

У 3оезији и 3рози вла0ају о3шFа начела сре0њовековне реFо-рике, која условљавају и сFилски израз. Из Fих начела 3роисFичеи осо;еносF 3оезије несFиховноV FексFа. МеђуFим, мора се рећи0а Vласовна реализација је0ноV сFиха, „Fј. њеVова Vласовна сFрук-Fура може ;иFи разноврсна; 3а и3ак се у свим случајевима ра0ио је0ној Fе исFој 3ојави: о сFиху” (Jakobson,1966, str. 146). Како Vо0;ило, закључак је на крају исFи, сFихови 3ре0сFављају 3оеFскиFексF иако, у сре0њем веку они моVу само 0а се наслуFе.

Оно шFо је ;иFно за 3оезију у сFарој ср3ској књижевносFи је, усFвари, њен риFам, мело0ија и звук. Ови 3ојмови су шири о0 3ој-ма језичких вре0носFи. Сами елеменFи из којих се сFварају ри-Fам, мело0ија и звук су елеменFи 0аFоV језика. МеђуFим, они несFоје у језику као само о0ређени звуци, неVо имају и о0ређене је-зичке вре0носFи. Наиме, „3ојам звука је увек шири о0 3ојма језич-



ке вре0носFи; звук је увек ин0иви0уалан, језичка вре0носF је ка-ракFерисFична за целу језичку Vру3у. СисFем свих Fих језичкихвре0носFи сачињава је0ан језик у ужем смислу; с3ецифичне осо-;ине звука и0у, међуFим, у о;ласF VоворноV језика” (Тарановски,2010, сFр. 21). Ка0а се све ово саVле0а, 0олази се 0о закључака 0асве ове осо;ине језика 3ре0сFављају и сачињавају науку о језику.

СFара књижевносF Fече у оквирима своје 0ревне Fра0иције.МеђуFим, Fо не значи 0а се унуFар ње нису з;ивале 3ромене. Раз-0вајање 3розноV и 3оеFскоV у сре0њовековној књижевносFи јемоVућно само у условном смислу. Ни 3оезија ни 3роза у сре0њемвеку нису чисFи ро0ови, међуFим нека свесF о њиховој разлиции3ак 3осFоји. Разликују се „реFор и 3оеFа, реFорски и 3еснички3осFу3ак, реFорска 3арафраза 3есничкоV FексFа, као и о;рнуFо,3есничка 3арафраза реFорских FексFова” (БоV0ановић, 1991,сFр. 69). У сре0њем веку 3осFоји Fен0енција ;рисања Vраница из-међу 3розноV и 3оеFскоV о;лика Vовора, 3а се 3розом 3онека0 на-зива и риFмичка 3есма. Само се условно неки жанрови сFарекњижевносFи моVу сврсFаFи у 3розне, 0руVи у 3есничке, 0ок је0-на велика Vру3а осFаје мешовиFа, јер се 3о неким својим о0ли-кама може смаFраFи 3розом а 3о неким се мора у;ројаFи у3еснишFво.

Као 3ример за Vраницу које и, Fакорећи, нема у сFваралашFвуср3скоV сре0њеV века, навешћемо ДимиFрија КанFакузина, којии сам за Посланије кир Исаији Vовори: „Ово ми, сле0;ениче вишњихи ;ожансFвених, у сFиховима 3рими.” Наиме, Посланије кир Исаи-ји 3ри3а0а е3исFоларној књижевносFи, или, 3осланици, а усвојој сFрукFури са0ржи 3раве 3есничке целине. Своје 3есничке0омеFе „КанFакузин 0осеже Vоворећи о љу;ави, смрFи, крају све-Fа, свеFлосFи и ле3оFи” (Бојовић, 1995, сFр. 83). Ово је 3рави 3ри-мер 0а се 3окаже како су и сами ауFори за своја 0ела Vоворили 0асе у њима мешају жанрови.

ТексF је у сFарој књижевносFи увек 3исан конFинуирано. ГоFо-во кроз цео сре0њи век се, чак, и речи у реченици 3ишу сасFавље-но. „Оквир FексFовноV ;лока, на сFраници руко3исне књиVе, ис-коришћен је у највећој мери, и 3ише се о0 је0ноV краја 0о 0руVоV,3о 3равилу у 3уним ре0овима” (БоV0ановић, 1997, сFр. 41). Рече-нице се о0вајају Fачкама, 0ок се за3еFа јавља Fек у XIV веку. СFи-хови су, као и реченице, 3исани је0ан за 0руVим и Fакође се о0-вајају Fачкама. З;оV FаквоV 3исања сFихова, 3еснички FексFовио0ају уFисак 3розноV FексFа, 0ок се 3есничке књиVе Fешко моVуна 3рви 3оVле0 разликоваFи о0 3розноV FексFа. Наравно, има и



изузеFака, као шFо је молиFва са 3охвалом ДимиFрија КанFаку-зина Моли�ва са умиљенијем �ресве�ој Вла ичици нашој Бооро ициГос�ођи с малом �охвалом, ело Дими�рија Кан�акузина, у с�ихови-ма слађа о ме а и саћа. СFихови су 3исани као шFо се и 0анас3ишу, у 3осе;ним ре0овима, чак су и 3очеFнa слова 3рвоV сFиха3исана у3а0љивом ;ојом.

Наиме, наш сре0њовековни књижевни израз 3о својим језич-ко-риFмичким основама ;ио је 3розни. СFара ср3ска књижев-носF VоFово у целини с3а0а у 3розу. Вла0авина 3розе у ср3скојкњижевносFи Fрајала је све 0о Fри0есеFих Vо0ина XVIII века. Ко-лико је оријенFација ка 3розном изразу ;иFна за разумевањеумеFничких осо;еносFи сFаре књижевносFи, Vовори и чињеница0а су визанFијска 0ела која су 3исана у сFиху, на црквенословен-ски језик 3ревођена у 3рози. МеђуFим, ово не значи 0а у свеуку3-ној словенској и ср3ској сре0њовековној Fра0ицији није уо3шFе;ило сFиха. Наши сFари 3исци осећали су разлику између 3ро-зноV и сFиховноV казивања. Сре0њовековну 3розу не Fре;а 0аизје0начавамо са 3розом у мо0ерном смислу.

„Сре0њовековна 3роза не 3ри3а0а ни 3оезији ни сло;о0нојумеFничкој 3рози већ 3ре0сFавља 3ојаву која сFоји између 0ва су-3роFна 3ола књижевно-умеFничкоV израза, она је мноVо ;лижа3оезији неVо нараFивној 3рози какву налазимо у романима и 3ри-3овеFкама реалисFичке оријенFације” (ДереFић, 2000, сFр. 53).

У нашој сFарој књижевносFи, као и у 0руVим лиFераFурама цр-квенословенскоV круVа, у којима су 0ела у сFиху 3ре0сFављалареFкосF, 3роза је 3реузела на се;е и улоVу 3розе и улоVу 3оезије.Ова 0восFрука оријенFација нај;оље се оVле0а у сFарим ср3скимжиFијима. Њихови 3исци се веома чесFо у0аљавају о0 основноV3ри3ове0ачкоV Fока излаVања и 3релазе у реFорско и 3оеFско ка-зивање, Fако 0а из њихових 0ела можемо 0а из0војимо више илимање самосFалне 3оеFске сFавове, који личе на 3есме у 3рози.

ПознаFо је 0а je након X века, из разлоVа 0аљеV развоја сFаро-словенске фонеFике, изосила;ички мо0ел 3ресFао 0а ;у0е 3ро-0укFивни и 0а су се мало;ројни 3окушаји сFварања 3оеFских0ела, која се не о0носе на 3есму (3реFежно на јуVу 3равославноVсловенсFва) у касније време заснивали на 0руVим риFмичким0еFерминанFама (СFанчев, 2003, сFр. 16). МеђуFим, само 3осFоја-ње 3оезије која није 3есма, сFавља је у о3озициони 3ар са 3оези-јом која је 3есма (Fј. са химноVрафијом) и не омоVућује 0а се о0ре-0и о3озиција „FексF који се 3ева – FексF који се изVовара” каоо3шFеV разVраничавања 3равославних књижевних FексFова на



месFу класичне о3озиције „сFих – 3роза”, како је Fо 3ре0лаVаоМ. Л. Гас3аров за сFароруску књижевносF (Гас3аров, 1984,сFр. 19).3

Поезија у својој целовиFосFи, и која је 3есма и која није 3есма,разликује се о0 0руVих основних 3о0ела сре0њовековне словен-ске књижевносFи, реFорике и 3осе;но 3розе, 3рема својсFву риF-мичносFи. У ранијој химноVрафији моVуће је 0а се 3онека0 среF-не више о0 је0не 0еFерминанFе, али у целосFи 3ри 3евачкомизвођењу у њој функционише ком3лексни музичко-Vоворни ри-Fам. Осо;еносFи овоV риFма IX и X века није моVуће изучаваFи не-3осре0но, з;оV о0сусFва извора.

Оно шFо је већ 3ознаFо је Fо 0а анFичка 3оезија није знала зариму. Може ;иFи „0а је у3раво з;оV FоVа анFичка реFоричка 3розакорисFила мноVо шире римои0на сазвучја неVо шFо ;и Fо изVле-0ало умесно и оз;иљно 3о нашем укусу” (Лихачов, 1972, сFр. 246).ХомеоFелеуFи, о0носно сазвучја завршеFака која с3ајају речикоје имају исFу VрамаFичку форму, које су рас3оређене 3о завр-шецима синFаксичких 0елова оцењивани су као црFа узвишеноVсFила.

Дакле, химноVрафија је основни 3ре0сFавник 3оезије на 3ра-вославном књижевном 3росFору. По0ела овоV 3росFора (на осно-ву начина и орVанизације језика), врши се на 3оезију, реFорику и3розу. Међу овим Fрима 3о0елама не 3осFоје ошFре Vранице. Ка-0а се химноVрафски FексF не 3ева, већ чиFа наVлас (у о0ређенимслучајевима ово се 3ре0виђало лиFурVијском 3раксом), Fакође ика0а се изосила;изам 3есме која се не 3ева више не осећа з;оVфонеFских 3ромена, 3оеFички риFам 3ракFично Vу;и своју с3е-цифичносF и у 3рви 3лан из;ијају каракFерисFичне, 3ре свеVа заораFорски Vовор, риFмичке сFрукFуре, засноване на 3аралели-зму изоFоничких колона („изоколне сFрукFуре”, у скла0у са Fер-минолоVијом Р. Пикиа; Picchio, 1999, str. 122–157). О;раFни 3ро-цес, али који во0и исFом резулFаFу, о0вија се 3ри свечаномрециFаFивном извођењу 3розноV 0ела, н3р. жиFија: FексF се 0о-0аFно риFмизира и на 3овршину излазе сFрукFуре које су о;ично3очивале у 0у;ини. У овом смислу, узимајући у о;зир Fежњусре0њовековне 3равославно-словенске књижевносFи ка реFо-ричносFи, Vрафички је моVуће 3ре0сFавиFи њено рашчлањивање

3 СFроVо Vоворећи, 3о начину извођења, 3ријема, сре0њовековни словенскиFексFови, 0еле се на Fри Fи3а: „FексF који се 3ева”, „FексF који се изVовара”и „FексF који се 3рима само визуелно”. ПреF3осFавља се 0а су Fакве ;иле свесFарословенске 3есме-3освеFе.



на: 3оезију, реFорику и 3розу. С 0руVе сFране, о;јекFивносF овоVрашчлањивања се 3оFврђује чињеницом 0а се 3оеFички или ре-Fорички фраVменFи, укључени у је0но 3розно 0ело, и3ак из-0вајају у њеVовој ком3озицији и не сFа3ају се 3оF3уно са 3розно-нараFивним FексFом, већ се 3римају као различиFи о0 њеVа.

Уколико у сFрукFурном 3оVле0у 3оезија, нарочиFо химноVра-фија заје0но са 3розом, заузима „с3оре0но” месFо, а у ценFрукњижевноV 3росFора се налазе FексFови са риFмичком орVаниза-цијом језика, он0а се на функционалном 3лану улоVе мењају.У свом ауFенFичном, лиFурVијском конFексFу ;оVослужење ко-еVзисFира са жиFијем и са свечаним словом, о0носно, у кулFном3росFору, они чине је0инсFвени функционални FемаFски ком-3лекс. И у овом ком3лексу ;оVослужење заузима ценFралномесFо. Са је0не сFране оно иVра улоVу сFожера: чиFање жиFија иизVоварање речи има своје о0ређено месFо у сFрукFури ;оVослу-жења. Са 0руVе сFране, само сасFављање ;оVослужења је у3оре0оса о;авезним уношењем у Месецослов, акF канонизације у FокучиFавоV 0е МакаријевскоV 3ерио0а развоја 3равославно-словен-ске Fра0иције. ЖиFије, 3ричајући, 0аје моFивацију официјелноVкулFа; ;оVослужење, о3евајући, уво0и овај кулF у храмски 3ро-сFор и на Fај начин, озакоњује Vа. Тек након FоVа се 3ојављује све-чано слово, које узноси већ 3ризнаFоV и о3еваноV свеFиFеља.ДруVим речима, жиFије је нео3хо0но, али не0овољно за кулFкоји, уосFалом, може 3роћи ;ез слова Vласника, али ;ез ;оVослу-жења не.

Ова „ценFралносF” химноVрафије у кулFно-књижевном ком-3лексу „жиFије-;оVослужење-слово” има своју 3ројекцију и начисFо књижевном 3лану: нормаFивна сликовиFосF која се фор-мирала у химноVрафији (на ;и;лијској основи) је је0ини, чесFоо0јекујући з;оV FоVа, нај0осFу3нији извор мо0ела и о;разаца несамо за касније химноVрафе, већ и за хаVиоVрафе и реFоричаре,;у0ући 0а ни је0на оз;иљнија анализа жиFија и слова не може3роћи ;ез о;раћања не само ;и;лијским, већ и химноVрафскимизворима њихове сликовиFосFи.

За црквенословенску 3оезију, свеје0но 0а ли 3рево0ну илиориVиналну, ;ез о;зира на Fо са коV је језика начињен 3рево0,којој ре0акцији 3ри3а0а с3оменик, Vлавни сFимуланс увек осFајевизанFијски умеFнички канон. ПоFцењиваFи или „уо3шFе о0ри-цаFи значај FоV им3улса и у 3оезији, и у црквеној музици, и у ико-ноVрафији није мањи Vрех о0 су3роFних 3оVрешних 3ре0сFава о3асивном 3о0ражавању и ро3ској зависносFи словенске 3исме-



носFи, нарочиFо 3оезије, о0 Vрчких узора” (Jakobson, 1966, str.132). Као изразиFи 3ример који исFовремено илусFрује и оVро-ман значај мо0ела и вре0носF сFваралачке варијације на 0аFу Fе-му, може 0а 3ослужи ср3ска или руска иконоVрафија, којој никоне 3ориче ни изразиFу ориVиналносF ни свеFску славу, у3ркосFоме шFо су свима 3ознаFи њени визанFијски корени.

Ср3ско 3еснишFво 3очиње 0а неVује СвеFи Сава, на њему наро-чиFо мноVо ра0и Тео0осије, заFим њиме се ;аве Данило Млађи,ГриVорије Цам;лак, е3иско3 Марко, Силуан, 3аFријарх Пајсије.Дакле, њихов узор су визанFијски ;оVослуж;ени FексFови и њи-хова 3оеFичносF је у своје време ;ила свима 0овољно слушана,;ез о;зира на Fо шFо у њој није ;ило класичноV меFра, римовањаи 0руVих фиVура сFиха; Fо су ;иле о0лике анFичке 3оезије, и хри-шћански 3есници су Fражили нови 3еснички израз који је 0руVа-чији о0 3аVанскоV. СFара 0уховна 3оезија 3исана је у сло;о0номриFму који не 3о0леже сFроVим законима меFрике и версифика-ције. То су ;или сло;о0ни FексFови, 3исани у молиFвеној Fиши-ни. У3раво су з;оV FоVа, ;ез 0исци3лине и окова сFиха, не3осре0-ни, искрени, оFворени, у3раво онакви какав је човек у молиFви.Они нам само у 3рево0у изVле0ају ;ез симеFрије, и Fо з;оV FоVашFо је 3рево0илац 3рево0ећи чувао са0ржину, 0ок за о;лик нијемарио. Иако су ове 3есме сло;о0не о0 канона версификације, оненису 3роза. Њихова мисао је више 3оеFска неVо филозофска.

У савременој књижевносFи за 3оезију се каже 0а је нарочиFау3оFре;а језика. То схваFање има основа јер неки о0ређени са0р-жај можемо 0а инFер3реFирамо веома емоционално, а 0а Fо уо3-шFе не ;у0е 3оезија. За 3еснички језик и изражавање 3оFре;на јејака имаVинација и 3ре свеVа о0ређен начин изражавања, а Fо суком3оненFе које су ;ројне у црквеној 3оезији. Човек у Fој 3оезијиосећа величину своV Vреха, ви0и ХрисFова сFра0ања и ЊеVов Вас-крс и искрено верује у сFварносF FоVа и њеVове ;лаVо0аFне 3осле-0ице.

Уколико ;исмо 3оезију сFаре књижевносFи 3ри;лижили сав-ременим сFан0ар0има, моVли ;исмо рећи

„0а је Fо, 3ре свеVа, 3оезија смрFи и чежње за њеним 3ревазила-жењем, 3оезија смене очајања и на0е. ЗаFим налазимо моFиве уз-;уђене савесFи, која у својој 3реосеFљивосFи сFално Fражи ис3а-шFање и милосF смирења” (Трифуновић, 1965, сFр. 90).

МеђуFим, мишљење Ђ. Трифуновића није 3осве 3рихваFљиво.Наиме, 3оезија у сFарој ср3ској књижевносFи није само „3оезија



смрFи и чежње за њеним 3ревазилажењем” (1965, сFр. 90), већ јеFо 3оезија смирења, усхићења и љу;ави 3рема БоVу. Све ове еле-менFе можемо 0а 3ронађемо у 3есмама као шFо су молиFве и3охвале у3ућене нашим 3реминулим вла0арима. Дакле, може-мо 0а закључимо 0а се 3о0 3есмом у сFарој ср3ској књижевносFи3о0разумева не само њен FексF већ и мело0ија. То нам казује 0аје 3есник сFаре 0уховне 3оезије ;ио и Fворац FексFа и Fворац ме-ло0ије. Иако је 3осFојао визанFијски уFицај у 0елима ср3ских ау-Fора, можемо сло;о0но 0а кажемо 0а су канони и сFихире у часFср3ским свеFиFељима и3ак ориVинална ср3ска Fворевина, јер сусFваралашFво наших љу0и на нашем језику. У њима 3роналази-мо изузеFно ;оVаF 3еснички речник, веома ус3еле 3есничке фи-Vуре, смисао за већу целину, а са 0руVе сFране и за краће мисаонецелине у оквиру мело0ијскоV о0сека.

Бу0ући 0а смо наVласили 0а је сFваралашFво на 3равославим3росFорима, 3о начину и орVанизацији језика, 3о0ељено на 3ое-зију, 3розу и реFорику, нео3хо0но је 0а 3онешFо кажемо и о овојFрећој умеFничкој Fворевини изниклој из 3о0еле, о реFорици.Ра0мила Маринковић је у3уFила на Fо 0а је ДоменFијаново Жи-�ије Све�о Саве консFиFуисано 3о 3ринци3у смењивања 3розе,3оезије и реFорике. „У служ;и 3овесFи о ср3ској исFорији ује0и-нила су се сва Fри жанра Fа0ашњеV ср3скоV сисFема књижевнихврсFа – 3оезија као моFивација, 3роза као нарација, реFорика каосу;лимација” (Маринковић, 1993, сFр. 24). Оно шFо се о0носи наДоменFијана, о0носи се и на осFале 3исце сFаре ср3ске жиFијнекњижевносFи.

У СFарој Грчкој и Риму, 3осе;но се развила је0на нарочиFа ве-шFина, реFорика или ;есе0нишFво. „Бесе0нишFво је вешFинауверавања и наVовора речима. И Грци и Римљани имали су вели-ки ;рој знамениFих ;есе0ника (реFора, ораFора)” (Милосавље-вић, 2009, сFр. 93). Дакле, реFорика је 0исци3лина која је ималареFорсFво или ;есе0нишFво за сам 3ре0меF изучавања. Сам на-зив реFорика значи ;есе0ничка вешFина. У свом ужем смислу,реFорика се 0ефинише као вешFина 0о;роV ;есеђења, као самаFехника и Fеорија ;есе0е која Fежи ефекFном о;ликовању 3роз-ноV израза. У 3ракси и Fеорији анFике,

„међуFим, о;ласF реFорике је 3роширена на све врсFе књижевноVизраза (и на 3оезију) сFоVа шFо је реFорика о;ухваFала и неVовалао3шFу сFилисFику, уFврђујући основне о;лике изражавања и0ајући 3равила за Vра0њу Fражених језичких украса” (Rečnikknjiževnih termina, 1986, str. 651).



АнFички реFори, о0носно, Vоворници и сами учиFељи Vовор-нишFва, 3рви су се 3освеFили сисFемаFском 3роучавању Vовора.Они су сFворили реFорику која је, заје0но са VрамаFиком, 0уVо;ила Vлавни ви0 3роучавања језика. РеFори се нису ;авили 3ое-зијом, већ искључиво ;есе0ама које су изVоварали на FрVовима, усу0у, или сенаFу. У3раво је АрисFоFел разликовао ова Fри Fи3ареFорике. Наиме, Fо су 3олиFичко, су0ско и е3и0еикFичко Vовор-нишFво. У 3олиFичком „се VоворнишFву или на нешFо 3о0сFичеили о0 нечеVа о0враћа, јер увек је0но или 0руVо чине они шFо3риваFна лица савеFују на њихово лично 0о;ро, као и они шFо на-ро0 савеFују на о3шFе 0о;ро. У су0ском VоворнишFву сусрећемоо3Fуж;у и о0;рану, јер о0 0ве сFранке у су0ском с3ору је0на нуж-но о3Fужује, а 0руVа се ;рани. Е3и0еикFичко VоворншFво или не-шFо хвали или ку0и” (Aristotel, 2008, str. 46). З;оV своје филозоф-ске сисFемаFичносFи и уFемељеносFи, АрисFоFелова Ре�орика;ила је узор свим каснијим с3исима о ;есе0нишFву.

У самој реFорици, 3осе;но у КвинFилијановим с3исима о ;е-се0нишFву, нарочиFо су ;ила наVлашена 0ва реFоричка учења иFо о сFилској 3рикла0носFи и о сFилским фиVурама. Прикла0-носF је 3о0разумевала саVласносF 3ре0меFа и о;лика, мисли иизраза, на чему се, у сFвари, заснивала и сама и0еја о 0о;ром сFи-лу и у3раво су на основу FоVа сFилови класификовани 3о врсFи исFе3ену. Сам сFил је моVао ;иFи „3росF и је0носFаван (низак),умјерен (сре0њи) и узвишен (висок). И Fо није зависило о0 вољеауFора већ о0 3риро0е 3ре0меFа и функције Vовора” (Lešić, 2008,str. 97). Уколико је 3ре0меF о коме се Vовори ;ио значајнији и уз-вишенији, сFил је виши. Поре0 FоVа високи сFил је имао и највећиемоционални учинак и ;ио је сачињен о0 0о;ро уравноFеженихелеменаFа „у сложеном реченичком низу; ниски сFил се служикраћим реченицама, које уVлавном слије0е 3риро0ни извор ми-сли” (2008, str. 97).

Високи сFил који 3оFиче из анFичке реFорике оVле0а се и у 0е-лима сFарих ср3ских 3есника. СFари ср3ски 3есници су, 3оре0Све�о Писма, ;или инс3ирисани и с3исима СвеFих ОFаца. Наиме,већ о0 IV века црква је, 3оре0 FоVа шFо је VоворнишFву 0ала висо-ко месFо у вас3иFном и еFичком смислу, она Vа је и уз0иVла 0онајвишеV нивоа. Црква је „већ асимиловала ;оVаFу филозофску иуку3ну 0уховну Fра0ицију 3рошлих векова, Fако 0а је у школамавећ ;ио уве0ен сисFем релиVијске насFаве. Дакако, овај сисFем јевременом ;ио 3реиначиван у зависносFи о0 сFрујања у самој цр-кви” (ПеFровић, 2007, сFр. 293). СвеFи Оци који су највише уFица-



ли на развој реFорике у ср3ској сре0њовековној књижевносFи;или су ГриVорије Назијански, 3о њему је реч ;ожанскоV 3ореклаи она је на0ахнуFа и сама сушFина речи сасFоји се у њеноможивљавајућем ;ићу; Василије Велики, који је ;ио веома на0ах-нуF Vрчком 3оезијом, реFориком и филозофијом и ауFор је веомазначајне рас3раве у3ућене омла0ини о корисFи коју мла0и моVуизвући чиFајући 3рофане ауFоре. Василије Велики је „нарочиFо;ио 3ознаF 3о Fоме шFо му је милосрђе 3осFало Vлавни са0ржај3ро3ове0и. Он је, ;оље о0 0руVих, схваFио Fај велики каракFерхришћанскоV начела – хришћанско милосрђе, које ус3осFављасоцијалну је0накосF међу љу0има” (2007, сFр. 294). Поре0 овихСвеFих ОFаца, је0на о0 најуVле0нијих фиVура визанFијске цркве;ио је Јован ЗлаFоусFи. Он је на веома с3ецифичан начин развиосвој FаленаF „у оним Vоворима чија је Fема ;ила морална 0уж-носF човека. Бу0ући 0а је на еFичком 3ро;лему развијао својуелоквенцију, Бансел смаFра 0а се ЗлаFоусFи, као највећи и 3оли-Fички најисFакнуFији Vоворник своVа времена, 3о снази Vоворакоје је 0ржао, може 3оре0иFи са ДемосFеном, Vрчким Vоворни-ком који је Fакође 0еловао у 4. веку али 3ре нове ере” (2007,сFр. 294).

Веома је ;иFно 0а се наVласи 0а су анFички реFоричари сFвори-ли јасну Vраницу измађу 3оезије и 3розе и ко0 њих је Fа VраницачврсFа и нема 3реFакања 3розноV FексFа у 3оеFски и о;раFно. На-име,

„већ 3рва сFраница Пое�ике јасно 0ефинише 3оезију као умеFносF3о0ражавања у сFиху (Fачније уз 3омоћ риFма, Vовора и хармо-није), и изричиFо о0;ацује 3о0ражавање у 3рози (Софроновимими, сокраFски 0ијалози) и неимиFаFивни сFих – а 0а чак и не 3о-миње неимиFаFивну 3розу, 3о3уF ;есе0нишFва, чему ће са својесFране 3освеFиFи Ре�орику” (Ženet, 1985, str. 144).

Дакле, за разлику о0 анFичких реFоричара, свесF о о0носу 3ое-зије и 3розе се временом мењала, Fако 0а се 0ошло 0о FоVа 0а усFарој ср3ској књижевносFи нема јасне Vранице и 0а је свака 3о-0ела на 3оезију и 3розу само условна, шFо смо већ и рекли, а са0руVе сFране, 3оказаће се на самим 3римерима ср3скоV жиFија,као 3розноV FексFа који у својој сFрукFури са0ржи 3оеFске еле-менFе, колико је Fа Vраница Fанка, уколико је и има.

СFари ср3ски 3исци су веома чесFо у својим 3охвалама 3о-сFављали реFоричка 3иFања. РеFоричко 3иFање је Fермин анFи-чке реFорике на које се не очекује никакав о0Vовор и које се 3о-



сFавља само из разлоVа како ;и се 3осFиVао реFорички ефекаF, ане з;оV 0о;ијања 3овраFне информације. То је

„само 3риви0но 3иFање, а за3раво ра0и се о афекFивно на;ијенојкаFеVоричкој Fвр0њи која се формулира као 3иFање ра0и јачеувјерљивосFи, ра0и оживљавања Vовора, 0а ;и се слушалац 3оFа-као на размишљање, ра0и изражавања чуђења, оVорчења, неза0о-вољсFва, мржње, сажаљења и сл.” (Rečnik književnih termina, 1986,str. 651).

МеђуFим, сви ови Fермини, чуђење, оVорчење, неза0овољсFво,мржња, сажаљење нису с3ецифични за реFоричка 3иFања у сFа-рим ср3ским FексFовима. Наиме, реFоричка 3иFања ко0 сFарихср3ских 3исаца се, 3ре свеVа, о0носе на 0ивљење у3ућеноо0ређеном јунаку, јунаку коме је 3охвала и сачињена.

У свом савременом значењу, реFорика се, у сFвари, враћа свомизворном значењу, враћа се анFици, ка0а је њено месFо ;ило из-међу VрамаFике и 0ијалекFике. Бу0ући 0а се у 0о;а анFике мање3исало, а више Vоворило, реFорика је и схваћена као вешFина ;е-се0нишFва. У савременом изучавању књижевносFи, реFорика серазмаFра 3ре0 3оза0ином 3оеFике и на 3исаном FексFу, сFоVа,она је 0исци3лина за 3ознавање језичких 3осFу3ака који су ка-ракFерисFични за лиFераFуру. Наиме, језик у свако0невном Vо-вору 3ажњу усмерава на информацију, 3еснички језик се Fру0и ии0е ка Fоме 0а сFвари 3ре0очи и 3осFави на месFо које заслужује.

ШFо се Fиче овоV 3ро;лема, нема 0овољно ра0ова који су се њи-ме ;авили. Нео3хо0но је 0а се изучаваоци сFаре ср3ске књижев-носFи 3оза;аве овим 3иFањем и Fако оFкрију ;оVаFсFво изразакоје нам 3ружа сFара ср3ска књижевносF. Поре0 FоVа, ви0ећемоколико има 3оезије у 3розним 0елима и које нам све моVућносFи3ружа сFара ср3ска књижевносF. Тек ка0а се све Fо ис3иFа и 0е-Fаљно изучи, 0о;ићемо 3раву вре0носF 0ела која су сFварана усре0њем веку.



ЛИТЕРАТУРА Aristotel. (2008). Retorika. Podgorica: ITP „Unireks”.

БоV0ановић, Д. (1991). Ис�орија с�аре ср�ске књижевнос�и. БеоVра0: СКЗ.

БоV0ановић, Д. (1997). С�у ије из ср�ске сре њовековне књижевнос�и.БеоVра0: СКЗ.

Бојовић, Д. (1995). „Пре0Vовор”. У: Песник �у ућеа века – О �оезији Дими�-рија Кан�акузина. ПришFина: НИП Нови свеF; Наро0на и универзиFеFска;и;лиоFека.

БуVарски, Р. (1984). Језик и линвис�ика. БеоVра0: НолиF.

Гаспаров, Б. (1984). Поэтика "Слова о полку Игореве". Wien: Institut fürSlawistik der Universität.

ДереFић, Ј. (2000). Е�и е из с�аре ср�ске књижевнос�и. Нови Са0: СвеFови.

Ženet, Ž. (1985). Figure. Beograd: Vuk Karadžić.

Jakobson, R. (1966). Lingvistika i poetika. Beograd: Nolit.

КосFић, С. (1990). С�варање и �умачење. ПришFина: Је0инсFво; БеоVра0:ПросвеFа.

КосFић Тмушић, А. (2007). Моли�ва у ср�ској црквеној књижевнос�и. Ваље-во: КњиVоFворница ЛоVос.

Lešić, Z. (2008). Teorija književnosti. Beograd: Служ;ени Vласник.

Лихачов, С., Д. (1972). Пое�ика с�аре руске књижевнос�и. БеоVра0: СКЗ.

Lotman, J. (1970). Predavanja iz strukturalne poetike. Sarajevo: Zavod za izda-vanje udžbenika.

Маринковић, Р. (1993). „ДоменFијан”. У: 100 најзнамени�ијих Ср�а. (сFр.19–24). БеоVра0; Нови Са0: Принци3; Ш-Ју3у;лик.

Маринковић, Р. (2001). „ТеолоV и филолоV 3ре0 сFарим FексFом”. У: Да-ница – ср�ски наро ни кален ар за о ину... (Vо0. 8 (2001): сFр. 66–77).БеоVра0: Вукова за0уж;ина.

Милосављевић, П. (2004). Ан�олоија ср�ске �оезије – СFара 3оезија.БеоVра0: СКЗ; БИГЗ.

Милосављевић, П. (2009). Теорија књижевнос�и. БеоVра0: Мирослав. Гра-чаница: КњиVоFворница ЛоVос.

ПеFровић, Ср. (2007). Ре�орика – ис�орија, �еорија, �ракса. БеоVра0:Наро0на књиVа; Алфа.

Picchio, R. (1999). Studia z filologii słowiańskiej i polskiej. Krakόw: Polska Aka-demia Umiеjętności.

Rečnik književnih termina. (1986). Beograd: Nolit.



Росић, Т. (1989). О �есничком �екс�у. БеоVра0: БИГЗ.

СFанчев, К. (2003). „ЛиFурVическая 3оэзия в 0ревнеславянскомлиFераFурном 3росFрансFве”. У: Древнеславянская ли�урическая �оэзия– XIII Congresso Internazionale degli Slavisti (сFр. 5–22). Roma: Dipartimen-to di Letterature Comparate dell'Universita degli Studi Roma Tre; Sofia: Cen-tro di Studi Cirillomedotiani presso l'Accademia Bulgara delle Scienze.

Тарановски, К. (2010). О ср�ском с�иху. Прире0ила Мирјана Д. СFефано-вић. БеоVра0: Служ;ени Vласник.

Трифуновић, Ђ. (1965). „ДоменFијан 3есник свеFлосFи”. У: С�ара књи-жевнос� (сFр. 331–353). БеоVра0: НолиF.

Трифуновић, Ђ. (1994). С�ара ср�ска књижевнос� – Основе. БеоVра0: Фи-ли3 Вишњић.



ALEKSANDRA S. KOSTIĆ TMUŠIĆUNIVERSITY OF PRIŠTINA WITH TEMPORARY HEAD-OFFICE IN KOSOVSKA MITROVICA, FACULTY OF PHILOSOPHY

SUMMARY THE RELATIONSHIP OF POETRY AND PROSE IN OLD SERBIAN LITERATURE

This work is pointing out relations between poetry and prose incontemporary understanding of this problem, on one hand, and thecomprehension of these relations in Serbian medieval literararyworks, on the other hand. Literature, which was created in contem-porary, modern period, is making clear difference in relationsbetween poetry and prose, while in studies of Old Serbian literaturethere are tendencies for deleting lines between prosaic and poeticway of speaking, therefore even rhythmical poems are sometimescalled prose. Only conditionally, some genres can be classified asprosaic, other as poetic, while a big group remains mixed, because,for some features it may be considered as poetic, and for somefeatures it may be considered as prosaic. As well as in all culturalareas, Byzantine orientation had decisive influence on forming anddeveloping of Serbian medieval literature. Byzantine literary tradi-tion has become paradigm for establishing and determining ofphilosophy, aesthetics and poetic in period of the earliest Serbianliterature, which had as a crucial mission to overmaster early Chris-tian literary heritage, which was, basically, Byzantine, as well as toovermaster the other medieval literatures. Very important things forpoetry in Old Serbian literature are its rhythm, melody and sound.These terms are wider than term linguistic values. Elements whichare creating rhythm, melody and sound are elements of thelanguage. However, they do not stand only as sounds but, also, havecertain linguistic values.

Aim of this work is to get closer apprehension of Old Serbian liter-ature throughout intellection of old Serbian writer and poet, guidingby laws of medieval poetics and aesthetics, but seen through contem-porary scholars of literature eyes.

KEY WORDS: poetry, prose, medieval literature, rhythm, melody, sound.

Александра Костић Тмушић -- Однос поезије и прозе у...

Documents

Transcript of Александра Костић Тмушић -- Однос поезије и прозе у...