WLAN Networks

WLAN mrežeNikola Milanović 105 / 2012

SADRŽAJ

1. Rezime.....................................................................3

2. Ključne reči...............................................................3

3. Uvod.......................................................................4

4. Pojam računarske mreže.....................................................5

4.1. Razlozi umrežavanja....................................................5

4.2. Klasifikacija računarskih mreža........................................5

5. Bežične mreže..............................................................7

5.1. Vrste bežičnih mreža...................................................8

6. Arhitektura WLAN-a.........................................................9

7. Standardi WLAN mreža......................................................11

8. Zaštita bežične mreže.....................................................13

8.1. Vrste zaštite u bežičnim mrežama......................................14

9. Zaključak.................................................................15

10. Literatura................................................................16

2/16


1. REZIME

Rast bežičnih mreža zasnovanih na IEEE 802.11 standardu odnosno WLAN mreže jeeksplozivnog karaktera i podseća na rapidni rast interneta. Ono čime se ističujeste jednostavna implementacija, veliki izbor uređaja koji se korist priimplementaciji mreže (mrežne kartice, pristupne tačke), fleksibilnost u radu.Osim osnovne namene ove mreže predstavljaju izuzetno zanimljivu opciju zaširokopojasni pristup internetu.

Ali pored svih prednosti javljaju se i problemi sa kojima se WLAN mreže susreću.Gledano sa tehničke strane to su pitanja sigurnosti, kvaliteta servisa i dometa.A sa druge strane to je i regulaciono-ekonomski aspekt, pošto je deofrekvencijskog spektra WLAN-a slobodan tačnije besplatan. Pitanje je koliko ćedugo biti besplatan? Takođe postoji opasnost od prevelikog pristupa tomfrekvencijskom opsegu, te je strah da će postati beskorisan.

Možemo reći da primenom bežičnih mreža će se stvoriti talas inovacija iatmosfera pogodna za inovacije, koja će svakako ostaviti dubok trag na tržištu,stvarajući mnoge neočekivane ekonomske mogućnosti.

2. KLJUČNE REČI

Računarske mreže, vrste bežičnih računarskih mreža, arhitektura WLAN-a,standardi.

3/16


3. UVOD

Ljudi su prve informatičke uređaje uglavnom koristili za prenos podataka pogovornim kanalima. To su bili mainframe računari, odnosno glomazni i teškiuređaji sa malom radnom memorijom. Oni su se koristili za primanje i predajutekstualnih poruka koja su bila pisana u ASCII kodu, odnosno u vidu linija,standardnih i specijalnih grafičkih simbola. Kako su se dalje razvijaliračunari i oprema za njih oni dobijaju funkcije kao što su prikupljanje,obrada, prikaz i prenos podataka.

Danas nije dovoljno imati računar, on treba biti i povezan, jer ne radimo sami,a i ne zabavljamo se sami. Zašto da razlikujemo korišćenje računara odsvakodnevnog života? Mi se povezujemo kako bi smo zajedno radili, razmenjivaliinformacije, kupovali stvari, igrali se, pričali, zabavljali se i slično.

Čovekova potreba za informacijama naterala ga je da se poveže sa raznimizvorima informacija i da stvara mreže preko kojih sebi olakšava prikupljanje,prenos, skladištenje i obradu podataka. Zbog naglog razvoja računarsketehnologije poslednjih godina, odnosno povećanje performansi uz pad cene, i sapravom eksplozijom Interneta porastao je broj korisnika računara i računarskihmreža ogromnom brzinom. Kako se razvija sve moćnija računarska opremasvakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se postavljaju viši standardiu umrežavanju.

Povezivanje računara pomoću nekog medija naziva se umrežavanje, a za tumeđusobnu komunikaciju je potrebno dva ili više računara. Pojam medijpodrazumeva sve raspoložive oblike spajanja, bilo to žicom ili bežično. Takođenačin spajanja zavisi i od potrebne brzine i od uslova pod kojim se spajajuračunari, a to je najčešće broj računara i njihova međusobna udaljenost. [2]

Kako danas raste dostupnost laptop računara, kao i masovna implementacija WiFikonektivnosti kod mobilnih telefona i PDA uređaja, bežične lokalne mrežepostaju primamljive ne samo u poslovnim već i u kućnim okruženjima. Ove mrežesu pogodne za uvođenje jer su udobne za korišćenje, brzo i jednostavno seimplementiraju i efikasno se integrišu sa postojećom računarskom mrežom.Bežične lokalne računarske mreže (WLAN - Wireless Local Area Network) su danaspopularne pre svega zato što se jednostavno koriste, a i zbog toga što senjihovom primenom kao što samo ime kaže izbegava skupo i dugotrajno kabliranjeprostora u kojem se želi postaviti lokalna računarska mreža.

4/16


4. POJAM RAČUNARSKE MREŽE

Računarsku mrežu predstavljaju više nezavisno povezanih uređaja, odnosnoračunari koji mogu da dele podatke, programe (aplikacije) i fizičke resusre, kaošto sto su: štampač, skener, CD uredjaj i dr. Prema tome računarsku mreža jebilo koji skup povezanih računara na jednom mestu do globalne mreže kao što jeInternet. U pojmu računarke mreže ključne reči su: deljenje (share) ipovezanost, prema tome cilj umrežavanja je da oprema, odnosno hardware kao isoftware, ondosno aplikacije, a naročito podaci budu dostupni svim korisnicimabez obzira na stvarnu fizičku lokaciju resursa. [1]

4.1. RAZLOZI UMREŽAVANJA

Pored deljenja resursa (hardware i software) i podataka, razlozi za umrežavanjemogu biti:

Računarksa mreža kao sredstvo komunikaicije (elektronska pošta (e-mail),pisanje izveštaja, video konferencije);

Obavljanje poslovnih transakcija (nabavka i sl.); Poslovanje sa potrošačima (elektronska trgovina, odnosno e-trgovina

(electronic commerce, e-commerce).

Za kućnu primenu računarskih mreža verovatno je glavni razlog priključenje naInternet. Svet je postao informatičko selo, a to možemo videti na tome što sepokazalo da se na komunikaciju i razmenu podataka troši i do 60% radnog vremena.[1]

4.2. KLASIFIKACIJA RAČUNARSKIH MREŽA

Računarske mreže se najčešće klasifikuju sa dva najvažnija aspekta, a to su:tehnologija prenosa podataka i veličina.

Prema tehnologiji prenosa podataka postoje dva tipa najčešće korišćenihtehnologija za prenos podataka:

Veze za neusmereno (difuzno) emitovanje, jedan ka svima (ova vrsta prenosaje tipična za LAN);

Veze od tačke do tačke, tačka-tačka (ova vrsta prenosa je tipična za WAN).

5/16


Sa aspekta klasifikacije računarskih mreža prema veličini postoje lične mreže imreže većeg dometa.

Lične mreže (personal area networks) su pretežno namenjene jednon osobi, a to su naprimer: bežična mreža koja povezuje računar sa mišem, tastaturom i štampačem,uređaj koji upravlja slušnim aparatom korisnika ili njegovim pejsmejkerom i dr.

6/16


Mreže većeg domena se dele na:

Lokalne (LAN - Local Area Networks); Gradske (MAN - Metropolitan Area Networks, kao što je na primer mreža kablovske

televizije, bežična 802.16) i Regionalne, mreže širokog područja (WAN - Wide Area Networks). [1]

Takođe postoji kombinovana mreža ili međumreža (internetwork). To je spoj dve iliviše mreža, kao dobar i poznati primer možemo staviti Internet. Za raznerazdaljine koriste se različite tehnologije, a dva glavna tipa takvih mreža su:

1. LAN, prikazan primer na slici 1;2. WAN, prikazan primer na slici 2.

Slika 1. LAN (http://www.excellgroup.com/images/pic/LAN.jpg)

7/16

http://www.excellgroup.com/images/pic/LAN.jpg


Slika 2. WAN (http://www.excellgroup.com/images/pic/WAN.jpg)

Osnovna razlika između LAN-a i WAN-a je ograničenje, odnosno LAN je ograničen nauži prostor (prostorija, sprat, zgrada) na primer raspon do 5 km. LAN je osnovnagradivna jedinica složenih mreža. Takođe razlike u rasponu različitih mrežamožemo videti u tabeli 1.

8/16

http://www.excellgroup.com/images/pic/WAN.jpg


Tabela 1. Razlika u rasponu kod različitih računarskih mreža (Pokorni S.:Računarske mreže, skripta, ITS, Beograd, 2011.)

5. BEŽIČNE MREŽE

Ideja o digitalno bežičnom komuniciranju nije nova. Italijanski fizičar GuljelmoMarkoni (Guglielmo Marconi) je još 1901. godine demonstrirao princip telegrafaizmeđu broda i obale, koristeći Morzeovu azbuku. Savremeni bežični sistemi imajudaleko bolje performanse, ali osnovna ideja je ostala ista.

Komunikaciona oprema će polako ali sigurno izgubiti sve svoje sinonime. Tokomosamdesetih godina je zični telefon proglašen za najgoreg kućnog neprijatelja,odmah uz insekte. Mobilna telefonija je preplavila planetu, a sada ni računarskemreže nisu više pošteđene. Sve u svemu možemo zaključiti da evolucija polakouzima čoveka pod svoje.

Nije samo internet revolucija ta koja ima izuzetan uticaj na život i rad ljudiveć i bežična revolucija. Bežično umrežavanje nam omogućuje da se kablovi, kojipovezuju računare i druge uređaje u mrežu zamene elektromagnetskim talasima. Akoopremimo računar bežičnom mrežnom karticom, odnosno bežičnim mrežnim adapterom,računar onda može da razmenjuje podatke sa ostalim bliskim, na sličan načinopremljenim računarima i nemaju potrebu da budu priključeni kao kod žičnogpovezivanja. [1]

9/16


VRSTE BEŽIČNIH MREŽA

Jedna od osnovnih karakteristika bežičnih mreža jeste rad bez korišćenjakablova. Ono što bežične računarske mreže koriste za prenos podataka su radiotalasi ili svetlosni signali s tim da su radio talasi daleko češće u upotrebijer za njihovo korišćenje nije potrebna optička vidljivost. Glavni kriterijum zakategorizaciju bežičnih mreža je razdaljina na kojoj je razmena podataka putemnjih moguća, pa prema tome bežične mreže se mogu podeliti na:

1. Bežične mreže kratkog dometa: Bluetooth; Infrared;

2. Bežične mreže srednjeg dometa: IEEE 802.1x;

3. Bežične mreže velikog dometa: Satelitske mreže; Mobilna telefonija; Paging mreže.

Najčešće korišćena kod računarskih mreža je IEEE 802.1x tehnologija, ali za većarastojanja koriste se i mreže mobilne telefonije i satelitske mreže. [3]

Bežične mreže kratkog dometa ili personalne ili lične mreže (Personal Area Network– PAN) omogućavaju komunikaciju elektronskih uređaja unutar malog prostora kojije nekoliko metara, kao i da omoguće razmenu komunikacionih i sinhronizacionihinformacija. Tu spadaju mreže koje koriste infracrvene talase (infrared) zakonekciju uređaja, kao i bluetooth mreže.

Bežične mreže srednjeg dometa ili lokalne bežične mreže (Wireless Local Area Network– WLAN) omogućuje računarima deljenje informacija i zajedničkih uređaja(štampači, baze podataka i sl.) na jednoj geografskoj lokaciji. Ova mrežaomogućuje iste servise kao i u žičnim mrežama, a imaju niz prednosti u odnosu nazični LAN, a tu spadaju: fleksibilnost, mobilnost, skalabilnost, brzina protoka,jednostavnost i smanjenje troškova instalacije. U situacijama kada zbogarhitektonskih, geografskih ili drugih razloga nije moguće ostvariti drugenačine umrežavanja, pogodno je koristiti WLAN.

Bežične mreže velikog dometa ili bežične mreže na daljinu (Wireless Wide AreaNetwork – WWAN) su mreže koje pokrivaju velike geografske prostore i koristeradio ili satelitske linkove. Jeftinije su, fleksibilnije pa čak i jednostavnije

10/16


za instaliranje i održavanje nego tradicionalne žične mreže. Koriste se najčešćeza pokrivanje univerzitetskih centara i gradova. [4]

11/16


Pored toga bežične računarske mreže možemo klasifikovati i u dve osnovnekategorije:

1. Infrastrukturno zasnovane bežične mreže koje mogu biti: Celularne mobilne mreže (mobilna telefonija); Bežične računarske mreže - WLAN;

2. Ad-hoc bežične mreže, kao mreže koje ne zahtevaju bilo kakvuinfrastrukturu za rad, koje mogu biti:

Mobilne ad hoc mreže; Senzorske ad hoc mreže (mreže autonomnih senzorskih uređaja)

6. ARHITEKTURA WLAN-A

Uređaji koji se koriste za realizaciju bežičnih LAN mreža se efikasno integrišuu računarske mreže, a time se postiže jednostavna mobilnost i fleksibilnost pripristupu servisima korišćenjem različitih klijentskih uređaja, koji suopremljeni odgovarajućim bežičnim mrežnim adapterima (laptop računari, PDAuređaji, mobilni telefoni i dr.). [5]

Bežična LAN IEEE 802.11 mreža ili mobilna mreža kao što je 3G sastoji se izsledećih elemenata:

1. Bežični računari, to mogu biti laptop, palmtop, telefon, PDA, desktopračunari, odnosno uređaji na kojima se izvršavaju aplikacije. Trebanapomenuti da ovi uređaji mogu, ali ne moraju biti mobilni.

2. Bazna stanica (BS) koja predstavlja ključni deo bežične mrežneinfrastrukture. Ona je zadužena za slanje i prijem podataka prema računarupridruženom toj BS. Bazne stanice mogu biti na primer: ćelijski tornjevi umobilnoj telefoniji i pristupne tačke (Access Points - AP) u bežičnim LANmrežama tipa 802.11.

3. Bežični linkovi, preko kojih se računar povezuje sa baznom stanicom ili sadrugim bežičnim računarom. U zavisnosti od tehnologije bežičnih linkovazavisi i brzina prenosa i daljina na kojoj se prenos podataka možeobaviti. [1]

Kako bi napravili WLAN potrebno je imati bežičnu pristupnu tačku (WAP) i jednogili više klijenata, koji imaju bežične WLAN kartice. Uloga WAP-a je da povezujeviše klijenata u zajedničku grupu i služi za povezivanje sa žičanom mrežom ilisa drugim bežičnim mrežama. Pri povezivanju sa drugim mrežama koristi se bežičniusmerivač (wireless router), odnosno on u sebi spaja pristupnu tačku i mrežni

12/16


usmerivač. Takođe vrlo je često da bežični usmerivač, posebno za male korisnike,ima ugrađen višepristupni spojnik (switch) sa jednom ili više spojnih tačaka,čime se postiže povezivanje delova žičane mreže sa bežičnom mrežom. [6]

Bežične WLAN kartice zamenjuju standardne LAN kartice ili modeme. Te karticeimaju istu ulogu, koriste iste protokole i isto se ponašaju, ali za razliku odstandardnih LAN kartica bežične WLAN kartice koriste za prenos podataka radiotalase i medijum za prenos je vazduh, a ne elektromagnetne signale kroz kablovekao standardne LAN kartice. Mogu biti spojene na računaru preko više interfejsa,a to mogu biti: PCI, USB ili PCMCIA. Kod nekih bežičnih kartica postoji malaantena, oko 10 cm, koja viri van računara i ima mogućnost okretanja kako bi sepodesio najbolji položaj za prijem signala. Izgled bežičnih kartica je prikazanna slici 3 i 4. [4]

Slika 3. PCI bežična WLAN kartica [4]

Slika 4. PCMCIA bežična WLAN kartica [4]

Bežična pristupna tačka (Wireless Access Point - WAP) je alternativa hub-u, slika 5.Prilikom uključivanja WAP-a ona postaje tačka komunikacije za bežične kartice usvakom računaru koji je konfigurisan da se na nju povezuje. Prema tome bilo kojiračunar za bežično povezivanje, koji funkcionise sa istim, odnosno kompatibilnimbežičnim standardom će onda biti konfigurisan za vezu sa tom bežičnom pristupnomtačkom.

13/16


Povezivanjem bežične pristupne tačke na postojeći hub, koji nudi deljenjeresursa kao što su stampanje, fajlovi ili veza na Internet, bežično povezanračunar dobija mogućnost da ih odma koristi. Ali to može raditi nakon štokonfigurise softver - nema manipulacije ili priključivanja kabla. Treba reći dabežični uređaji, pa čak i bežična pristupna tačka sadrže primopredajnik, kojiima ulogu da šalje i prima podatke od računara sa bežičnom opremom ili odostalih uređaja.

Možemo zaključiti da je bežična pristupna tačka "mozak" bežične mreže, a tonajviše sledi iz toga zato što može da obavlja različite zadatke od kojih suneki opcioni. Takođe postoje različiti nazivi za bežičnu pristupnu tačku, a nekiod njih su: bežični mrežni prolaz, gateway, bežični ruter, bazna stanica, ali odsvega toga najčešće se označava skraćeno samo sa AP (Access Point).

14/16


Bežična pristupna tačka može da povezuje računare:

Žično/bežično: računare na žičnoj mreži sa računarima u bežičnoj mreži, kadase ponaša kao mrežni most;

Bežično/bežično: povezuje se sa drugom bežičnom tačkom pristupa (tehnologijanazvana Wireless Distribution System - WDS);

Obavlja delenje Internet konekcije, kada se ponaša kao mrežni prolaz, kadanudi DHCP, NAT, ...;

Upravlja bezbednošću (provera autentičnosti klijenta, šifrovanje podatakapri prenosu izmenu nje i klijenta);

Obavlja rutiranje (radi segmentiranja mreže).

Slika 5. Bežična pristupna tačka (Wireless Access Point - WAP) [1]

Bežične mreže koriste iste protokole viših slojeva, a i načine adresiranja (nepostoji razlika između žične i bežične mreže od 3. sloja OSI modela naviše),time se postiže da se obe ove vrste mreža mogu međusobno povezati. Kao i žičnemreže, tako i bežične mreže su platformski nezavisne. Bez obzira da li koristeMac, Linux ili Windows, korisnici će moći da koriste bežičnu mrežu, akoinstaliraju odgovarajuću bežičnu karticu u desktop ili laptop računar. [1]

7. STANDARDI WLAN MREŽA

Mreže za povezivanje sistema u svom najjednostavnijem obliku koriste obrazacnadređenog i podređenog uređaja, u skladu sa time sistemska jedinica je običnonadređena i ona upravlja svojim podređenima, koju primera radi mogu biti: miš,tastatura, i dr. Njena uloga je da im saopštava adrese koje treba da koriste,kada mogu da emituju neusmereno, koje frekvencije treba da koriste, koliko dugosme da traje emitovanje i sl.

Međutim pojavom prenosnih računara mnogi su počeli da maštaju od tome dajednostavno ušetaju u neku kancelariju i priključe prenosni računar na Internet.

15/16


Brojne grupe su zbog toga počele da rade na ostvarenju tog cilja, i došlo se dotoga da je najpraktičnije rešenje da se kancelarija i prenosni računar opremeradio-predajnicima kratkog dometa pomoću kojih bi mogli da komuniciraju. Takavpristup je doveo do stvaranja bežičnih lokalnih mreža koje su nudile mnogekompanije.

16/16


Ali problem se ogledao u tome što se među njima nisu mogle naći ni dve međusobnokompatibilne mreže, te to znači da su se zanemarivali standardi i skladno s timeprimera radi računar s radio-predajnikom marke X neće raditi u prostoriji ukojoj je instalirana bazna stanica marke Y. Iz toga su vlasnici kompanijaelektronske indrustrije zaključili da bi standard za bežične lokalne mreže mogaoda bude profitabilna ideja, pa je IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineering)komitetu dat zadatak da napravi standard i za bežični LAN. Tako je nastaostandard koji je ovaj institut predložio i dobio je oznaku 802.11, ali nakontoga je odmah stekao popularno ime WiFi (Wireless Fidelity).

Pored tih problema treba rešiti i mnoge druge problema kao što su na primer:uvažiti činjenicu da radio talasi imaju ograničen domet, obezbediti privatnostkorisnika, pronaći pogodnu frekvenciju - po mogućnošću globalno raspoloživu,uzeti u obzir ograničen kapacitet baterija, misliti o bezbednosti korisnika,izgraditi sistem dovoljne propusne moći da bude ekonomski prihvatljiv, razumetisve implikacije mobilnosti računara i dr.

Postoje tri standarda koji su danas najčešće u upotrebi i koje je odobrio IEEE,a to su:

802.11a; 802.11b; 802.11g. [6]

Pored ovih standarda postoje i mnogi drugi koji su u fazi razvoja.

IEEE 802.11a, standard koj je usvojen 1999. godine, ali se prvi put našao natržištu i u upotrebi tek krajem 2001. godine. Radna učestanost je podignuta na 5GHz, i omogućena je brzina od 6 do 54 Mbps, pored ovoga na raspolaganju je 8potpuno nezavisnih kanala.

IEEE 802.11b, standard koji je odobren 1999. godine. Ovaj standard predstavljaproširene standarde 802.11. Radna učestanost je od 2400 MHz do 2438,5 MHz, abrzina je prosirena na 11 Mbps.

IEEE 802.11g, standard koji je odobren 2003. godine i koji je doneo značajnounapređenje performansi uz potpunu kompatibilnost 802.11b standardom. To jeobezbeđeno korišćenjm radne učestanosti od 2,4 GHz. Maksimalna brzina je premaovom standardu od 24 Mbps do 54 Mbps.

17/16


Za ova 3 standarda možemo pokazati uporednu analizu i tabelom 2.

Standard Brzina do: Frekvencija

Tipičan domet:

Kompatibilnost

11 Mb/s 54 Mb/s

802.11a Da Da 5 GHz 23m/8m802.11b Da 2,4 GHz 50m/20m802.11g Da Da 2,4 GHz 50m/20m Sa 802.11b

Tabela 2. Uporedna analiza standarda [1]

Na izgled standard 802.11a deluje da je manje superiorniji od standarda 802.11gi u pogledu dometa i u pogledu kompatibilnosti, ali frekvencija koju koristi802.11a (5 GHz) je manje osetljiva na visokofrekventne smetnje, kao što suelektrični šum od motora i ostalih električnih uređaja za razliku od drugihstandarda. Te na primer u industrijskim postrojenjima je bolji od ostalihstandarda. Takođe način na koji 802.11a bežični uređaji kodiraju signal jeznatno bolji za multimedijalni prenos i prenos kod aplikacija sa velikimslikama, naročito u uslovima gde je veliki broj korisnika, kao što su na primergradovi. A pored svega toga 802.11a ima 8 različitih kanala za razliku o 802.11bkoji ima samo 3. Ali pored svih tih brojnih prednosti ima i nedostatke kao štosu: nije kompatibilan sa 802.11b i 802.11g, teško se može naći i kako jenamenjen za poslovne svrhe i oprema je znatno skuplja.

8. ZAŠTITA BEŽIČNE MREŽE

Glavni nedostatak WLAN mreža je njihova naglašena ranjivost po pitanju napada odspolja. Možemo reći da WLAN mreže u samoj svojoj osnovi nose problembezbednosti. Kod tradicionalnih žičanih mreža moguće je fizički obezbeditimrežu, dok je to potpuno neizvodljivo kad su u pitanju bežične računarske mreže.

Kada govorimo o bežičnim mrežama dovoljno je da budete u dometu bežičnepristupne tačke i da imate odgovarajuću bežičnu mrežnu karticu kako bi ste mogliući u mrežu. Prema tome moguće je da neko neautorizovan pristupi našoj bežičnojračunarskoj mreži, a da pritom se nalazi izvan objekta sa laptop računarom sabežičnom karticom ili nekim drugim uređajem. Na taj način on uspostavlja vezu sanašom bežičnom pristupnom tačkom bez našeg znanja. [1]

18/16


VRSTE ZAŠTITE U BEŽIČNIM MREŽAMA

Sve bežične mreže imaju ugrađene sisteme mera zaštite, te je mogućekonfigurisati mrežu tako da bude sigurnija. Uređaji za bežičnu mrežu seuobičajeno isporučuju sa isključenim merama zaštite, pa prema tome moraju seuključiti kako bi se postigao određeni stepen zaštite. Neki od mehanizamazaštite u bežičnim mrežama su: closed mode, filtriranje MAC adresa, šifrovanje:WEP, WPA i dr.

"Open Mode" - Prilikom isporuke bežične pristupne tačke ona je podešena na "OpenMode" sa unapred datim imenom. Što znači da čim se bežična tačka uključi, onapočinje da emituje karakteristične pozivne pakete, a to je ime identifikacijeservisa (Service Identifier Name - SSID).

"Closed Mode" - Kada je sistem podešen na "Closed Mode" bežična pristupna tačkaviše ne emituje pozivne pakete. Te u ovom režimu rada SSID informacija se morauneti u konfiguraciju bežične mrežne kartice tako da ona može da šalje potrebnezahteve za uspostavljanje veze bežičnoj pristuptnoj tački. Ali nažalost i SSIDinformaciju je lako otrkriti ako je haker dovoljno uporan i pritom imaodgovarajući software na računaru za bežičnu konekciju.

Filtriranje MAC adresa - Prilikom proizvodnje bežičnih mrežnih kartica onedobijaju jedinstvenu MAC adresu. To omogućuje da se mrežna kartica identifikujenezavisno od bilo kog drugog identiteta koji ona može da sadrži. MAC (Media AccessControl) adresa mrežne kartice se šalje svakim paketom, odnosno okvirom koji sešalje između računara i bežične pristupne tačke. Srazmerno s time pristupnetačke se konfigurišu tako da "filtriraju MAC adrese", odnosno one proveravajuMAC adrese u svakom poslatom paketu, u skladu sa tabelom "dozvoljenih" adresa.

WEP - (Wired Equilent Privacy - privatnost ekvivalenta žičnoj vezi) se bazira našifrovanju, odnosno protokol za bežično šifrovanje dodaje šifrovanje bežičnojmreži (1999. godine). Prema tome podaci kroz bežičnu mrežu u toku prenosa se nešalju više u razumljivom obliku već u šifrovanom obliku koji se na prijemudešifruje, odnosno pretvara u razumljivi oblik. Ali ni WEP nije idealna zaštitajer za šifrovanje podataka koristi 40-bitni ključ, koji se vrlo retko menja ikoristi 24-bitni inicijalizacioni vektor koji se dodadaje na prethodni ključ.Takva šifra se znači sastoji od 64 bita, ali praktično od 24 bita, koja se lakomože razbiti.

WPA - (Wi-Fi Protected Access) je znatno bolja zaštita od WEP-a. Prva ga jepredložila Wi-Fi alijansa još 2004. godine i kasnije je usvojen kao 802.11istandard. Za razliku od WEP-a WPA koristi 4 ključa koje znaju svi prilikom

19/16


pristupa mreži, ali umesto da ima ključ koji je u heksadecimalnom obliku kao kodWEP-a, WPA ima lozinku koja se unosi u tekstualnom obliku. Takva lozinka neprestvalja ključ kao kod WEP-a, već se na osnovu nje izvodi ključ matematičkimalgoritmima i svaki paket ima svoj ključ i pri svakom novom povezivanju na APformira se novi ključ. [1]

20/16


9. ZAKLJUČAK

WLAN tehnologija je jedna od vodećih tehnologija današnjice i zauzela jeznačajan udeo na globalnom tržištu. Gledano sa aspekta današnjice to je jedanopšte prihvaćeni standard, koji je preboleo svoje dečje bolesti i poseduje mnogedobre osobine.

Jedna od velikih prednosti jeste njen domet koji počinje od nekoliko metara pasve do nekoliko desetina kilometara, a sa time i otvara mogućnosti izuzetnovelikog spektra primena. Nikada nije bilo tako jednostavno formirati računarskumrežu, počev od kućnih malih umrežavanja, preko umrežavanja u kancelarijama,preduzećima, školama, studentskim domovima, fakultetima, javnim ustanovama,kafićima, hotelima, pa čak do velikih korporativnih organizacija. Ovatehnologija se nametnula kao vrlo jednostavna, robustna i jeftina zaostvarivanje najraznovrsnijih komunikacionih mreža, bez sprovođenja žica idobijanja dozvole za kopanje kanala i drugih napornih stvari.

Postojala je ozbiljna, opravdana zamerka na sigurnost ovog tipa mreža, ali za tuproblematiku se pojavilo mnogo poboljšanja i sada možemo reći da je obezbeđenaadekvatna zaštita bežičnih računarskih mreža.

Osim toga WLAN tehnologije se i dalje razvijaju, trenutno je u upotrebi i802.11n specifikacija koja je 4-5 puta brža od standardnih opcija (802.11a,802.11g). Opravdano se može reći da je tehnologija bežičnih računarskih mreža upunom zamahu i da se očekuje još svetlija budućnost.

21/16


10. LITERATURA

[1] Pokorni S.: Računarske mreže, skripta, ITS, Beograd, 2011.[2] http://sr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarska_mre%C5%BEa Posećen 02.05.2013.[3] http://www.scribd.com/doc/118860978/uvod-u-racunarske-mreze Posećen 02.05.2013.[4] http://www.tehnickats.edu.rs/preuzimanje/

skripta_maturski_ispit_racunasrke_mreze_i_kominikacije.pdf Posećen 02.05.2013.

[5] http://www.mds.rs/wireless_lan.html Posećen 03.05.2013.[6] http://hr.wikipedia.org/wiki/WLAN Posećen 03.05.2013.

22/16

http://hr.wikipedia.org/wiki/WLAN

http://www.mds.rs/wireless_lan.html

http://www.tehnickats.edu.rs/preuzimanje/skripta_maturski_ispit_racunasrke_mreze_i_kominikacije.pdf

http://www.tehnickats.edu.rs/preuzimanje/skripta_maturski_ispit_racunasrke_mreze_i_kominikacije.pdf

http://www.scribd.com/doc/118860978/uvod-u-racunarske-mreze

http://sr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarska_mre%C5%BEa

WLAN Networks

Documents

Transcript of WLAN Networks