UNIVERZITET NIKOLA TESLA, UNIONFAKULTET ZA GRADITELJSKI MENADŽMENT

- ODSEK ARHITEKTURA -

PREDMET: EKOLOGIJA I GRAĐENA SREDINA

SEMINARSKI RAD

IDEJE KAKO DA BEOGRAD POSTANE EKOLOŠKIČISTIJA I LEPŠA URBANA SREDINA

Profesor: dr Svetlana Stevović

Student: Jelena Miloičić

Broj indeksa: 03/2009-A 

Beograd, 2013.

UVOD

Beograd već tri decenije poklanjaposebnu pažnju zaštiti životnesredine.

Godine 1974. osnovan je Gradskikomitet za urbanizam i zaštituživotne sredine čime je prvi put uokviru organa Grada Beogradaorganizovan rad i praćenje stanjau ovoj oblasti.

Sekretarijat za zaštitusredine kao poseban organ zaobavljanje zakonom poverenihposlova osnovan je 1990 godine.

Kvalitet zaštite životne sredinestalno se prati.

Svake godine pripremaju sepojedinačni programi kontrolekvaliteta vazduha, kvaliteta vodeza piće i javnih česama,

površinskih voda, kao i programiispitivanja nivoa radioktivnosti,zagađenosti zemljišta i merenjanivoa komunalne buke.

Na osnovu merenja i dobijenihrezultata planiraju se i sprovodemere zaštite i prate efektipreduzetih mera.

U ovom radu će biti izložene nekeideje kako da Beograd postaneekološki čistija i lepša urbanasredina.

MOGUĆNOST INTENZIVNIJE UPOTREBE BICIKALA USAOBRAĆAJU U BEOGRADU

U Beogradu bi, po ugledu na ostale metropoleu Evropi i svetu, trebalo organizovati javnudebatu na temu intenzivnije upotrebe bicikalau saobraćaju.

Na debati bi bile predstavljene noveinicijative i aktivnosti na planupromovisanja bicikla kao prevoznog sredstva ugradu, a posebna pažnja posvećena je uvođenjunovih Zona 30, pogodnih i za vožnju bicikla,i zone usporenog saobraćaja na Zemunskom

keju, kao i formiranju posebne komisije kojaće se baviti promovisanjem upotebe bicikla uurbanom saobraćaju u Beogradu.

U javnu debatu bi trebalo uključiti, osimpredstavnika Sekretarijata za saobraćaj, ipredstavnike relevantnih biciklističkihorganizacija i predstavnike poslovnogsektora, zainteresovani za ovu oblast.

Slika 1. Buduća biciklistička staza i zone usporenog saobraćaja na Zemunskom keju (pored hotela Jugoslavija)

Bicikl je deo kulture i način života za mnogestanovnike gradova u Evropi i nema razloga datako ne bude i u Beogradu.

Mali procenat korisnika bicikla kao prevoznogsredstva govori u prilog tome da je potrebno

učiniti dodatne napore i izgraditi novebiciklističke staze.

Važan cilj je promocija alternativnemobilnosti i ličnog bicikla kao ravnopravnogprevoznog sredstva u Beogradu, ali ipodizanje svesti Beograđana o problemupovećanja intenziteta gradskog saobraćaja,negativnim posledicama koje on ima na životnusredinu i značaju borbe za smanjenjenegativnih efekata tog povećanja.

debatu bi trebalo podstaći sve beogradskeopštine da uvedu i promovišu mere održivogsaobraćaja i ponude građanima alternativeupotrebi automobila.

To bi bila najbolja podrška održivomsaobraćaju u gradu Beogradu sa ciljem da sepoboljša infrastruktura upravljanjasaobraćajem i podrži ekološki održiv razvojBeograda.

Slika 2. U budućnosti bi trebalo raditi na promociji vožnjebiciklom i uvođenju bicikla u red prevoznih sredstava u

Beogradu

Rezultati dosadašnjih istraživanja pokazalisu da je u Beogradu vožnja bicikla popularnarekreativna aktivnost, ali da samo maliprocenat građana koristi bicikl kao prevoznosredstvo.

Studenti i zaposleni retko voze bicikl, a kaonajčešće prepreke u korišćenju bicikla kaoglavnog prevoznog sredstva, ističu bezbednostu saobraćaju i nedostatak biciklističkihstaza.

Veća bezbednost prelaza i raskrsnica, višeparking mesta i njihova bolja obezbeđenost iizgradnja biciklističkih staza motivisali biveliki broj građana da svakodnevno koristebicikl.

Građani Beograda spremni su da menjaju svojenavike u pogledu vožnje bicikla i imaju svesto tome da životnu sredinu treba štititi.

U prilog tome govori i podatak da je svakidrugi ispitanik kao najveću prednost vožnjebicikla kao prevoznog sredstva naveo zaštituživotne sredine i smanjenje emisije štetnihgasova.

Slika 3. Biciklisti su trenutno ugroženi na ulicama Beogradausled nedostatka obeleženih biciklističkih staza,

signalizacije ali i opšteg nivoa saobraćanje kulture učesnikau saobraćaju

Ljudi u Beogradu vole da se voze biciklom i nemaju mnogo izbora gde će sevoziti biciklom,zbog čega, na žalost, često i stradaju.

Kad bi bar postojala staza do, i na samom Košutnjaku, ili od Autokomande do Avale.

Tada bi mnogo više ljudi koristilo bicikl kaoprevozno sredstvo, a to je mnogo zdravije, ekološki bolje, a i gužve ne bi bilo kao obično.

Slika 4. Semafor za bicikliste u Amsterdamu koji bi se mogao uvesti naraskrsnicama u Beogradu

Još jedna pojava koja ne ide u prilog razvojubiciklizma u Beogradu je da je lift koji je napravljen za bicikliste na Brankovom mostu često pokvaren.

Oko njega su skele, pa biciklisti svoje prevozno sredstvo moraju da prenose preko kolovoza i rizikuju da ih udare kola.

Takođe, često se upute na tu relaciju za vožnju, računajući na lift, a on ne radi.

Slika 5. Lift koji je napravljen za bicikliste naBrankovom mostu je često pokvaren

RECIKLIRANJE OTPADA U BEOGRADU

Reciklaža i odgovorno upravljanje otpadomdirektno su povezani sa ekologijom i zaštitomživotne sredine u Beogradu, jer se srazmernoporastu stanovništva povećava i količina

otpada i deponija na kojima se on odlaže teje potrebno pravilno ga tretirati i izdvajatimaterial koji se ponovo može koristiti.

Reciklaža različitih vrsta materijala, odstakla, papira, kartona, plastike doaluminijuma, gvožđa, elektronskog ielektričnog otpada, značajno utiče nasmanjenje količine otpada i emisije metana,gasa koji se stvara na deponijama i kojiizaziva efekat staklene bašte i štetneklimatske promene na Zemlji.

Pored toga, reciklažom se štede i energija isirovinski resursi.

Slika 6. Reciklaža i odgovorno upravljanje otpadom u Beogradu nijedovoljno zastupljena i tek treba da dobije punu afirmaciju

U Beogradu bi trebalo razvijati većpostojeći, ali nedovoljno razvijenisistem za odlaganje ambalažnogotpada kontaminiranog opasnimsupstancama.

U tom smilu bi trebalo početi saprimenom dugoročno održivog sistemaupravljanja ambalažnim otpadomkontaminiranim opasnim supstancama.

Ambalažni otpad kontaminiranostacima opasnih supstanci čini triodsto ukupnog amblažnog otpada.

Ovde spadaju, pre svega, primarnaambalaža sredstava za zaštitu bilja,ambalaža motornih ulja i drugihnaftnih derivata, primarna ambalažapojedinih hemikalija, kao što sukoncentrovana sredstva za održavanjehigijene, građevinske ili drugevrste hemikalija, i drugo.

RECIKLIRANJE ELEKTRONSKOG OTPADA

Elektronski otpad sadrži više od 1000različitih supstanci, od kojih su mnogetoksične kao što su: olovo, živa, arsen,kadmijum, selen i slično. Kada se govori oopasnosti koja postoji od odbačenog računara,misli se, pre svega, na toksičnost supstancikoje se nalaze u njemu.

Opasne supstance u elektronskom otpadu su:olovo, kadmijum, živa, heksovalentni hrom,plastika uključujući PVC, bromiraniinhibitori gorenja, barijum, berilijum,toneri, fosfor i dr.

Pored svoje štetnosti elektronski otpad jevredan izvor sekundarnih sirovina.

Smatra se da današnji računari sadrže okojedan gram zlata, dok se u jednoj tonielektronskog otpada može naći i do 200 kgbakra.

Slika 7. Reciklaža i odgovorno upravljanje elektronskim otpadom uBeogradu je neminovno ako se želi da Beograd postane ekološki

čistija i lepša urbana sredina

Specifičnost elektronskog otpada je njegovasloženost i brzina kojom elektro proizvodizastarevaju i bivaju zamenjeni novim.

Brz razvoj tehnologije doprineo je da seneispravni uređaji i oprema retko daje napopravku, već se zamenjuje novim, jer je tojednostavnije i vrlo često jeftinije.

Prosečni životni vek računara se smanjio sašest godina na samo dve.

Trenutno, najveći deo elektronskog otpadazavršava na deponijama ili u spalionicama.Postoji inicijativa da se pređe sa spalionicana recikliranje, ali reciklaža često

predstavlja nešto sasvim drugo -rastavljanje, drobljenje, paljenje, izvoz islično.

To je u većini slučajeva nekontrolisano istvara dodatnu opasnost.

Nažalost, trenutno u Srbiji ne postoje tačnipodaci o količinama elektronskog otpada kojise generiše tokom jedne godine.

Procenjuje se da godišnje u Srbiji nastajeoko 30.000 tona, dok se oko 40.000 tonazaostalog otpada nalazi na smetlištima,raznim skladištima i divljim deponijama.

U Srbiji se godišnje uveze i stavi na tržišteoko 85.600 tona novih električnih ielektronskih proizvoda.

Uvoz polovnih računara i električne ielektronske opreme je zabranjen, osim zasopstvene potrebe.

Takođe, ne postoje pouzdani podaci o količinielektronskog otpada koji se stvara uBeogradu. To predstavlja poseban problem zasebe.

INTENZIVIRANJE AKCIJE "EKO KESA ZA ČISTIJIBEOGRAD"

Do sada su Beograđani mogli da učestvuju uakciji "Eko kesa za čistiji grad" prijavom upošti, a od početka 2013. godine to mogu ipozivom na broj Info centra JKP Gradskačistoća.

Ovo je akcija koja je započeta u 2012.godini, i svakako bi je trebalo podržati iintenzivirati u narednom periodu.

JKP Gradska čistoća bi trebalo da sugrađanimakoji učestvuju u akciji, učitavanjem bar-kodova sa eko-kesa na pogonu "Otpad" gde seone i dopremaju, obezbediti i retroaktivnipopust od 20 odsto na uslugu odvoženja smeća.

Slika 8. Akcija "Eko kesa za čistiji grad" smanjuje opšti nivozagađenosti Beograda

BRAUNFILD POVRŠINE U BEOGRADU

Beograd je potentan grad, prestonica na rubuEvropske unije i u intenzivnoj fazipolitičke, ekonomske i društvene tranzicije.

Slično drugim velikim gradovima, ranije jebio industrijski grad, a danas sve višeoslonjen na tercijarni sektor, koji sepromoviše i kroz činjenicu da je lociran nadva evropska koridora i tradicionalno nagranici različitih kultura.

Posledica privatizacije u doba tranzicijaučinila je da su braunfildi i ostalinapušteni prostori gradskog centra u nejasnomvlasničkoimovinskom statusu, sa nejasnodefinisanim stepenom i smernicama zaštite, ufazi slabog održavanja i nejasne slikenjihove uključenosti u proces regeneracijegradskog centra.

Po nekim zvaničnim procenama, površinabraunfilda zauzima preko 18% ukupne površinegradske sredine, od čeka više od 70% subraunfildi u centralnoj gradskoj zoni i zonipriobalja.

Beko, Beton hala, Termoelektrana Snaga isvetlost, Staklopan, BIGZ, Objekat u BraćeKrsmanović 2, Objekat u Braće Krsmanović 4 -6(KC Grad), Objekat u Braće Krsmanović 8,

Industrijska zona kod Pančevačkog Mosta,Beogradski pamučni kombinat, Tramvajski depo,Naučno -tehnolški park Instituta MihajloPupin, Prva srpska fabrika šećera DimitrijeTucović 1898, samo su neki od najpopularnijihbraunfilda za čije rešavanje još ne postojijasan konzenzus regionalnog, gradskog iopštinskog nivoa, kako po pitanjuprioritetnosti, tako ni po pitanju interesaili strategije i pozicije u ukupnojregeneraciji grada.

Eko-braufild park edukacije je dinamična,nedovršena i otvorena struktura koja krozvegetaciju, ekološke principe, principereciklaže, društveni stav o spontanostizaposedanja prostora predstavlja mesto opštegbenefita.

Ovakav prostor ne može biti završen, on jedeo procesa i zato je edukacija u njemuprimarni element obezbenujući propulzivnost ikontinuitet, vitalnost i identitet, kulturnui ekonomsku vibrantnost i visok urbanitet.

Slika .9 KC Grad, Braće Krsmanović 4

Izgradnja elektrane za solarnu energiju u Beogradu

Izgradnja mini-elektrana i elektrana na solarnu energiju doprinela bi proizvodnji ekološki čiste energije za potreba stanovnikaBeograda.

Izgradnja solarnih kolektora koštala bi oko dva miliona evra, ali bi dugoročno bila isplativa i donela značajne uštede gradu.

Takođe, trebalo bi raditi na solarnom napajanju u oblasti napajanja uličnog osvetljenja.

Na ovaj način bi moglo da se uštedi i do 50 odsto električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije za napajanje sijalica uličnog osvetljenja.

Slika 10. Izgradnja mini-elektrana i elektrana nasolarnu energiju doprinela bi proizvodnji ekološki

čiste energije za potreba stanovnika Beograda

Pored ugradnje solarnih panela povećanjuenergetske efikasnosti za napajanjesijalica uličnog osvetljenja biučestvovao i specijalni sistem hlađenjabaterija koje bi služile da se produžirad sijalica u periodima kada nemasunćeva svetlosti.

Realizaciojm ovakvih projekata bi sepodsticalo i uticalo na kolektivnuekološku svest građana, ali i kompanija.

To bi bio dobar primer svim kompanijamakako treba raditi u cilju očuvanjaživotne sredine.

11. U Beogradu bi u budućnosti trebalo uvesti uličnoosvetljenje zasnovano na štedljivoj LED tehnologiji

koja se napaja putem solarnih panela

ZAKLJUČAK

Koncept održivosti postao jeaktuelan u društvenoj teoriji kaoalternativa dominantnom modeludruštveno-ekonomskog razvoja kojipovećava jaz između razvijenih inerazvijenih zemalja i ugrožavaživotnu sredinu.

U Beogradu u bi u budućnosti u ciljustvaranja uslova da postane ekološkičistija i lepša urbana sredinatrebalo intenzivno raditi napraćenju kvaliteta životne sredine(vazduh, voda, zemljište), uticajabuke, jonizujućih i nejonizujućihzračenja, odnosno opasnih i štetnihmaterija na životnu sredinu,prevenciju i zaštitu od udesa isuzbijanje štetnih organizama.

Održivi razvoj Beograda bipodrazumevao ekonomski razvoj,socijalnu jednakost i zaštituživotne sredine.

U održivom gradu bile bi usklađeneekonomska, socijalna i ekološkadimenzija.

Proces uvođenja čiste tehnologije u Beogradu i potpun prelazak na čistu energiju zahteva još puno napornog rada.

Literatura

1.Budućnost razvoja naselja u svetlu klimatskih promena, Društvo urbanista Beograda, Beograd, 2011.

 Internet izvori

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1516 , februar2013.

http://www.ekoserb.gov.rs , februar 2013. http://www.natureprotection.org.rs , februar 2013. http://www.reciklaza.gov.rs , februar 2013. http://www.ekoforum.org , februar 2013.