41

UDK: 355.083.4:929 ДОКСАТ Н.

Švajcarac u Beogradu: NIKOLA DOKSAT DE MOREZ*

Rad da je pre gled ži vo ta i ka ri je re car skog ge ne ra la i in že nje ra Ni ko le Dok-sa ta de Mo re za, ko ji je iz ra dio pro je kat ob no ve i iz grad nje Be o grad ske tvr-đa ve u skla du sa for ti fi ka cij skim pro pi si ma ba rok ne epo he (Vo ba nov si stem). Po seb na pa žnja je po sve će na nje go vom uče šću u austro-tur skom ra tu 1737–1739. O Dok sa tu se u do ma ćoj i stra noj isto ri o gra fi ji pi sa lo uglav nom fr ag-men tar no, pri če mu se ak ce nat pre sve ga sta vljao na nje go vu voj nu slu žbu i ka sni je po gu blje nje. Rad na sto ji da te po dat ke ob je di ni i pru ži je dan ce lo vi-ti ji na ra tiv. Osim to ga, pri ka za na je i tran sfor ma ci ja Be o gra da kroz pla ni-ra ne i de lom spro ve de ne ra do ve na re kon struk ci ji ur ba nog je zgra i grad skih utvr đe nja. Kon tek stu a li za ci ja tih pre o bra ža ja je pre lo mlje na kroz pri zmu austrij skih ge o po li tič kih pla no va za ju go i stok Evro pe u pr voj po lo vi ni XVI II ve ka, ko je su kao po sle di cu ima le bri sa nje pro vin ci jal nog ka rak te ra Be o gra-da i po sta vlja nje te me lja nje go ve pr ve evro pe i za ci je i mo der ni za ci je. Ti pre-o bra ža ji su pod vu kli nje go vu voj no-stra te šku ulo gu po gra nič nog utvr đe nja, ko ju će za dr ža ti i u na red nom sto le ću, i omo gu ći li da Be o grad po sta ne jed na od naj ja čih tvr đa va na ju go i sto ku Evro pe. Rad se de lom za sni va i na sta ri joj ne mač koj li te ra tu ri, kao i no vi jim is tra ži va nji ma.

Ključ ne re či: Ni ko la Dok sat de Mo rez, Švaj car ska, Be o grad, XVI II vek, austrij ska upra va u Sr bi ji, Be o grad ska tvr đa va, Ni ška tvr đa va, Austro-tur ski rat 1737–1739

Pro me ne vla sti, for ti fi ka cij ske ulo ge i ur ba ne struk tu re Be o gra da u to ku tri de ce ni je iz me đu 1688. i 1718. bi le su od raz no ve kon junk tu re i no vih od no sa u ju go i stoč noj Evro pi. Na kon pr vog osva ja nja

Originalni naučni radNikola SAMARDŽIĆ

Filozofski fakultet, Univerzitet u BeograduVladimir ABRAMOVIĆ

Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradunsamardz@f.bg.ac.rs; vabramov@f.bg.ac.rs

* Rad je rezultat istraživanja na projektu Modernizacija zapadnog Balkana (br. 177009) koji se realizuje uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

STRANCI U BEOGRADU

42

1688, i gu bit ka 1690, Austri ja je traj ni jim za po se da njem Be o gra da 1717–1739. us-pe la da kon so li du je gra ni cu pre ma Tur skoj i obez be di uslo ve za eko nom ski pro dor u du bi ne Po du na vlja. Va žne pro me ne u tr go vi ni, ur ba nom pre o bra ža ju de mo gra fi -je na stu pi le su za hva lju ju ći po li tič kim i eko nom skim od red ba ma ko je je obez be dio mi rov ni ugo vor Austri je i Tur ske za klju čen u Po ža rev cu 1718.1 I dok su pri o ri te ti u spolj noj po li ti ci Austri je, ko ja se na me ta la kao nov či ni lac me đu na rod nih od no-sa, bi li u Ita li ji, po tom i u is toč noj Evro pi, obez be đe nje sta nja u Po du na vlju bi lo je jed no od nje nih va žnih spolj no po li tič kih i eko nom skih in te re sa. U Ra tu za špan-sko na sle đe (1701–1714) Austri ja je otvo ri la ne ko li ko va žnih pi ta nja, ko ja su se pre la ma la i u za pad noj Evro pi i u Ita li ji, osta vlja ju ći za so bom dve de ce ni je ozbilj-nih su ko ba s Tur skom, či ji je je dan od vr hu na ca bi la dru ga op sa da Be ča 1683. U tom ve li kom na po ru Austri je, od ne ja sno ne de fi ni sa ne habzbur ške pro vin ci je či ja se pre sto ni ca po no vo za te kla pod tur skom op sa dom, do evrop ske si le, Be o grad je do bio ulo gu ko ja je u sva kom smi slu bi la iz u zet na.

Be o grad je 1521–1717, s jed nim ne znat nim pre ki dom, 1688–1690, bio tur-ska en kla va u srp skom i ugar skom et nič kom okru že nju, po put slič nih gra do va u Po du na vlju. Za hva lju ju ći, pre sve ga, tur skoj ne za in te re so va no sti za zna čaj ni je po-slov ne ak tiv no sti, Be o grad je pri tom i da lje bio pri vla čan stran ci ma ko ji su osta vi li dra go ce na sve do čan stva o svo jim is ku stvi ma, i tra go ve u ar hiv skim do ku men ti ma. Be o grad je iz ve stan ko smo po lit ski duh, ko ji se po mi nje u oču va nim za pi si ma, ste-kao sa mim svo jim me stom u si ste mu funk ci ja Du bro vač ke re pu bli ke, ko ji se pro te-zao du bo ko u bal kan sko za le đe, i da lje u Po du na vlje. Ulo ga do ma ćeg sta nov ni štva i stra na ca u ka rak te ru i struk tu ri Be o gra da, po no vo se re la ti vi zo va la u to ku če stih pro me na vla sti iz me đu 1688. i 1717. I po što je Be o grad 1867. po stao, u ce li ni, tra-jan srp ski po sed, nje go va unu tra šnja di na mi ka, u tom smi slu, bi la je traj na oso bi na dru štve nih i kul tur nih pre o bra ža ja.

No va stra te ška ulo ga Be o gra da, po tvr đe na od lu ka ma Po ža re vač kog mi ra iz 1718, zah te va la je ob no vu de li mič no ošte će nih, za sta re lih i pre va zi đe nih utvr đe-nja, i iz grad nju no ve ur ba ne struk tu re pri la go đe ne raz vo ju i uza jam nim od no si ma dve do mi nant ne za jed ni ce, ne mač ke i srp ske. „Su kob dve ju ve li kih si la na ge o graf-skim pro sto ri ma, u či jem se sre di štu na la zio Be o grad, pred o dre dio je da lju sud bi nu gra da. Be o grad je ta da po no vo do bio pri mar nu voj no-stra te šku ulo gu po gra nič nog utvr đe nja, ko ju će za dr ža ti kroz ceo XVI II i XIX vek. U za vi sno sti od te ulo ge obe ve li ke si le, Austri ja i Tur ska ula ga le su ogrom ne na po re ra di nje go vog što bo ljeg utvr đi va nja. Iz grad njom naj mo der ni jih for ti fi ka ci ja tog vre me na Be o grad je u pr-

1 Vi še o mi ru iz 1718. u: (In grao, Sa mar džić i Pe šalj 2011)

ŠVAJCARAC U BEOGRADU: NIKOLA DOKSAT DE MOREZ

43

vim de ce ni ja ma XVI II ve ka pre ra stao u jed nu od naj ja čih tvr đa va na ju go i sto ku Evro pe” (По по вић 1983, 39).2

Pod austrij skom upra vom 1717–1739, Be o grad je ob je di nja vao no vu od-bram be nu, eko nom sku, de mo graf sku i kul tur nu habzbur šku po li ti ku u Po du na-vlju. Ti me su po sta vlje ne pr ve osno ve nje go ve evro pe i za ci je i mo der ni za ci je, či me se, ve ro vat no, po ste pe no, i du go roč no, bri sao nje gov pro vin ci jal ni ka rak ter. Be o-grad je, iz me đu osta log, tre ba lo da po sta ne jed na od re pli ka no vog ba rok nog Be ča ko ji se uklju či vao u red evrop skih pre sto ni ca. Po se ban iza zov bi lo je, ipak, nje go vo utvr đi va nje, ko je je od vla či lo su vi še vre me na i sna ga, a mo ra lo je pret ho di ti sva kom na red nom na po ru da se Be o grad pri la go di sa vre me nim for ti fi ka cij skim i ur ba ni-stič kim za mi sli ma.

Ob no vu i raz voj ba rok nog Be o gra da vo di la je ci vil na upra va „Kra lje vi ne Sr-bi je”, po ve re na prin cu Kar lu Alek san dru Vir tem ber škom. Osno va na je po seb na Upra va za iz grad nju tvr đa ve, ko ja je od go va ra la Dvor skom rat nom sa ve tu u Be ču. Voj ni i ci vil ni uprav nik princ Alek san dar Vir tem ber ški, ime no van 1720. (Ве се ли-но вић 1974, 528; Lan ger 1889, 185), raz ma trao je plan re kon struk ci je Be o grad ske tvr đa ve Bal ta za ra Noјmana, ko ji se sma trao naj ve ćim ar hi tek tom ne mač kog ba-ro ka. Alek san dar Vir tem ber ški je sma trao da je plan pre am bi ci o zan. Od ba cio je, iz me đu osta log, po tre bu iz grad nje sku pe ba sti on ske te ra se oko gra da, a Dvo r skom rat nom sa ve tu je 1721. pod neo sop stve ni plan utvr đe nja. O pla nu su se ne ga tiv no iz ra zi la dvo ji ca struč nja ka za for ti fi ka ci je, od ko jih je je dan bio Ni ko la Dok sat de Mo rez, ko ji je ru ko vo dio utvr đi va njem Te mi šva ra. Ko nač nu od lu ku o kon cep tu i iz gle du utvr đe nja do neo je princ Ev ge ni je Sa voj ski, a po sao je po ve ren Ni ko li Dok-sa tu, ko ji je na če lo Upra ve po sta vljen 1723.

Princ Sa voj ski bio je ve o ma za do vo ljan nje go vim an ga žo va njem, u in že nje ri ji, pri li kom sko ra šnje op sa de Te mi šva ra. Za tim mu je po ve re na iz grad nja te mi švar-skih utvr đe nja, da bi po tom bio pre ba čen u Be o grad. Osva ja nje Be o gra da 1717. tre ba lo je da Austri ji obez be di stra te šku do mi na ci ju u ju go i stoč noj Evro pi ko jom bi obez be di la re a li za ci ju svih onih spolj no po li tič kih in te re sa ko je je po če la po sta-vlja ti kao no va va žna evrop ska si la. Po sed Be o gra da bio je va žan u smi slu obez-be đi va nja pro stra ne pa non ske gra ni ce pre ma Tur skoj, i ostva ri va nja eko nom skih in te re sa u Po du na vlju. Be o grad ska tvr đa va bi la je za sta re la, de li mič no uni šte na, a tre ba lo je da obez be di i za čet ke ne mač kog ba rok nog gra da.

Plan re kon struk ci je po ve ren 1723. Ni ko li Dok sa tu bio je ve o ma am bi ci o zan. Od bra nu Be o gra da tre ba lo je pri la go di ti no vim rat nim teh ni ka ma, i obez be di ti raz voj no ve ne mač ke i za te če ne srp ske za jed ni ce. Dok sat je svoj pro je kat iz grad-nje Be o gra da za sno vao na de talj nom ge o det skom pla nu ka pe ta na Ama na, ađu tan-2 Na ve de ni rad je do da nas naj kom plet ni ja stu di ja pla no va, re a li za ci je i sud bi ne pro je ka ta Ni ko le

Dok sa ta.

STRANCI U BEOGRADU

44

ta prin ca Alek san dra Vir tem ber škog. Bi li su mu na ras po la ga nju i ra ni je iz ra đe ni pro jek ti, kao i mi šlje nja o nji ho vim pred no sti ma i ne do sta ci ma. Ne ka re še nja su naj ve ro vat ni je pre u ze ta iz pret hod nih.

Dvor ski sa vet je usva jao plan Dok sa ta de Mo re za od 1723. do 1725. Utvr-đi va nje Be o gra da za sni va lo se na sa vre me nim rat nim po tre ba ma, i na pre ci znim ge o det skim i ar hi tek ton skim pla no vi ma. Pa pa Be ne dikt XI II je bu lom 31. ja nu a ra 1725. op te re tio ugar sko i ne mač ko sve šten stvo, i sve šten stvo u Mi la nu, Na pu lju i na Si ci li ji ka ko bi do pri neo utvr đi va nju Be o gra da i Te mi šva ra, pe to go di šnjim „tur-skim po re zom” (dva mi li o na zlat ni ka). Ubi ra nje po re za je 1730. pro du že no za još pet go di na u istom iz no su, i još jed nom, 1735, bu lom Kle men ta XII. U Sta tu tu be o grad skog Ne mač kog gra da iz 1724. car Kar lo VI je is ta kao da „kao u kraj njem gra nič nom me stu, pr vom zi du ce log hri šćan stva, ne mač ka na ci ja u sva ko do ba mo-ra bi ti pr va po sna zi, i po bro ju”. Grad je zva nič no po de ljen na „Srp ski” ili „Sav ski”, i „Ne mač ki” ili „Du nav ski” Be o grad (Шка ла ме ра 1971, 74–76; Шка ла ме ра и По по вић 1978, 211–254).

Ma da ori gi nal Dok sa to vog pro jek ta ni je u ce li ni sa ču van, po je di ni pla no vi, ili nji ho vi pre pi si, do pu sti li su uvid u ce li nu ob no ve i iz grad nje Be o grad ske tvr-đa ve. Pro je kat je usvo jio Dvor ski rat ni sa vet, naj ka sni je u pr voj po lo vi ni 1723, a po tom, 30. apri la 1725, i deo pro jek ta ko ji se od no sio na „Va ro šku for ti fi ka ci ju”, či ja je iz grad nja obe le že na sve ča nim po la ga njem ka me na te melj ca ko ji je po sta vio Alek san dar Virtem ber ški na špi cu ba sti o na sv. Kar la, 18. ju na 1725.

Ni ko la Dok sat je u sta ri jim isto rij skim spi si ma za pam ćen po svo me ne sreć-nom kra ju. Sma tra lo se da su se zbog to ga, i zbog jed ne „re li gij ske mr žnje”,3 pre ćut-ki va le, ili ko nač no za bo ra vi le vred ne i va žne po je di no sti iz nje go ve slu žbe. Nje go va pr va bi o gra fi ja, ne mač ka isto ri ja iz 1757, na sta la je iz sa dr ža ja no vin skih iz ve šta ja, usme nih oba ve šte nja i ne po u zda nih ge ne a lo gi ja (Со фро ни је вић 2010). Dok sat je Švaj ca rac ro đen 1682. u kan to nu Bern, a nje go vo pre zi me de Mo rez uka zu je na ve ro vat no fran cu sko po re klo, naj ve ro vat ni je od hu ge no ta ko je su pro te ri va li iz ju-žne Fran cu ske. Nje gov pr vi po men ve zan je za op sa du Te mi šva ra iz 1717, či jem je uspe hu na vod no do pri neo iz la žu ći se naj ve ćim opa sno sti ma i te škom ra nja va nju. Po tom je u ra tu u Ita li ji bio pod za šti tom ge ne ra la gro fa Mer si ja ko ji je na stra dao u bi ci kod Par me 1734. Pret po sta vlja se da je Dok sa tu na osno vu gro fo ve pre po-ru ke dvor do de lio čin in že njer skog po ruč ni ka. Od ta da su mu se po ve ra va li va žni po slo vi. Pre gle dao je utvr đe nja u Be ču i ši rom Uga r ske. Za tim je do bio svo ju ulo gu u op sa đi va nju i ure đe nju Be o gra da.3 U austrij skoj voj sci je za i sta po sto ja la ne tr pe lji vost iz me đu ofi ci ra ka to li ka i pro te sta na ta, kao i

iz me đu onih po re klom iz habzbur ških na sled nih ze ma lja i „stra na ca.” Me đu tim, ve ro i spo vest Dok-sa ta de Mo re za ni je ima la od lu ču ju ći uti caj na iz ri ca nje pre su de od stra ne voj nog su da (Di rec tion 1881, 239–246).

ŠVAJCARAC U BEOGRADU: NIKOLA DOKSAT DE MOREZ

45

Po je di no sti o ra do vi ma ko je je Dok sat iz vo dio ni su sa ču va ne. Nad nje ga se, me đu tim, nad vi la pr va sen ka sum nje pri li kom po se te ge ne ra la fon Vut gi na ua, ko ji je, po na re đe nju dvo ra, is pi ti vao sta nje i ras po red utvr đe nja, da bi u Be o gra du do-bio i oba ve šte nja o ve li kim i ne za ko ni tim za ra da ma od car skog bu dže ta. Ge ne ral Vut gi nau se upra vo ta da na pra sno raz bo leo i umro, a Dok sa tu se po če lo pri pi si va ti da ga je otro vao. Jed ne beč ke no vi ne ja vi le su 9. apri la 1738. da je u Be o gra du uhap-šen ne ki apo te kar, ko ji je ge ne ra lu dao po gre šan lek, i da je ovaj po po vrat ku u Rab usko ro za tim, na vod no otro van, umro. Dok sat je u me đu vre me nu za i sta ba ra tao i nov cem. Dvor ga je 1734. po slao u Švaj car sku ka ko bi za iz grad nju Be o gra da pri-ku pio „tur ski po rez”, i on je taj za da tak iz vr šio. Car mu je za tim, 1736, na osno vu pret hod no za klju če nog sa ve za s ru skim dvo rom, po ve rio da uče stvu je u pri pre ma-ma za no vi rat pro tiv Tur ske, za ko ji je ko man da, na kon smr ti prin ca Sa voj skog, po ve re na gro fu Ze ken dor fu, ko ji se ogle dao u Ra tu za špan sko na sle đe u Ni zo zem-skoj, na Raj ni i u Ita li ji. Na kon za u zi ma nja Ni ša, u sep tem bru 1737, Dok sa tu je po-ve re na ko man da nad tvr đa vom, a do bio je i čin di vi zij skog ge ne ral-pot pu kov ni ka (da na šnji ekvi va lent), ko ji mu, me đu tim, zbog do ga đa ja ko ji su usle di li, ni kad ni je pri znat (Bla sek i Ri e ger 1898, 10).4

No vi rat Austri je i Tur ske 1737–1739. za po čeo je upra vo tur skim na pa dom na Niš, ko ji je bra nio Ni ko la Dok sat. Ne u po re di vo ja ča tur ska voj ska po ja vi la se pred Ni šom 15. ok to bra 1737, po što se ve ći na austrij skih tru pa po vu kla. Dok sat je od lu čio da tvr đa vu pre da bez bor be. Ka pi tu la ci ja Ni ša je pot pi sa na 16. ok to-bra 1737. Tim ak tom su utvr đe ne sve po je di no sti pre da je utvr đe nja i po vla če nja austrij skih sna ga. Uslo vi pre da je pod ra zu me va li su da se po sa da po vu če s lič nim na-o ru ža njem i po kret nim pr tlja gom, do Pa ra ći na uz tur sku prat nju. Odat le su mo gli da se pri dru že glav ni ni austrij ske voj ske. Osmi član ugo vo ra je pred vi đao am ne sti ju za sve ni ške Sr be i Je vre je. Me đu tim, to obe ća nje ni je is pu nje no. Pre ma jed nom sa vre me nom za pi su, istog da na ka da je ka pi tu la ci ja pot pi sa na (16. ok to bra 1737), po gu blje no je 690 gra đa na Ni ša. Dru gi za pis iz tog vre me na go vo ri o ne što ma-njem bro ju – u pi ta nju je bi lo 300 lju di. Ta čan broj je go to vo ne mo gu će utvr di ti; je di no se po u zda no zna da je na te ri to ri ji ce le ni ške bla gaj ne na kon ra ta za be le žen ma njak od 2.000 ha rač kih gla va. (Трич ко вић 1983, 222)

Pam fl et ne po zna tog pi sca, ko ji se po ja vio 1757, oprav da va od lu ku Ni ko le Dok sa ta sle de ćim ar gu men ti ma. Da je ni ška po sa da bro ja la sve ga 7.032 voj ni ka, a tur ska voj ska oko 80.000. Ni je oče ki vao ni ka kvu po moć, ni ti se mo gao na da ti po-volj ni joj po god bi. Ne do sta ja li su mu, u za li ha ma, vo da i mu ni ci ja. Niš je bio sla bo utvr đen, a oče ki va lo se da će Tur ci do vu ći i do dat na ar ti lje rij ska oru đa iz Vi di na. 4 "Ober stli e u te nant Do xat von Mo rez, der sich 1716 bei der Be la ge rung von Te me svar aus ze ic hne te

(als Oberst ver bes ser te er die For ti fi ca ti o nen zu Wi en, Bel grad, Or so wa u.s.w., 1733 GM, 1737 FML com man di er te er in der Fe stung Nis sa, wel che er an Ali Pascha über gab und des halb im fol-gen den Ja hre sein Le ben ver lor)".

STRANCI U BEOGRADU

46

Pret po sta vi lo se i da Dok sat ni je imao vre me na da do bi je do dat na ob ja šnje nja svo-ga glav no ko man du ju ćeg. Na vo de ano nim nog pi sca mo že mo po tvr di ti na osno vu stu di je Mo ri ca An ge li ja o austro-tur skom ra tu, u ko joj se po tvr đu je tur ska broj ča na pre moć, osku di ca ni škog gar ni zo na u pro vi jan tu, kao i po gre šne pro ce ne glav no ko-man du ju ćeg Ze ken dor fa. Ni ški gar ni zon je u tom tre nut ku imao re zer vu dvo pe ka za tri da na, a za li hu hle ba za dva. Bra šna je imao do volj no za tri de set i dva da na, ali je glav ni pro blem pred sta vljao ne do sta tak vo de; za li he ne bi po tra ja le du že od dva ili tri da na. Dok sat je na kon sa ve to va nja sa svim ofi ci ri ma do neo od lu ku o ka pi tu-la ci ji. (An ge li 1881, 320–324)

Dok sat je uhap šen zbog pre da je Ni ša čim se po ja vio u Be o gra du, sa ofi ci ri-ma pod nje go vom ko man dom. Iz ve de ni su pred sud ko jim je pred se da vao ge ne ral Ja kob Hajn rih fon Zu kov. Dok sat je osu đen na smrt od se ca njem gla ve, a osta li ofi ci ri za tvor skim ka zna ma, li ša va njem ča snog ime na, ili uda lja va njem iz slu žbe (Th ürhe im 1878, 113–114).5 U obra zlo že nju pre su de za pi sa no je da je „op tu že ni 16. ok to bra pro šle go di ne, bez oče ki va nog na pa da i pru ža nja od bra ne, i bez po tre-be, sa mo na osno vu ne pri ja telj skih pret nji, Ni šku tvr đa vu, na pr voj li ni ji fron ta, ko ja je bi la po ve re na nje go voj ko man di, pre dao za kle tom ne pri ja te lju hri šćan skog ime na i ti me po stu pio pro tiv svo je ča sti, du žno sti i sa ve sti. Nje go vom car skom i ka to lič kom ve li čan stvu, kao i či ta vom hri šćan skom sve tu na no se ći znat nu šte tu i gu bi tak, car skom oruž ju ne na dok na di vu sra mo tu, osna žu ju ći Tur ke još vi še u nji-ho voj oho lo sti. Sto ga se po me nu ti ge ne ral Dok sat osu đu je na smrt od se ca njem gla-ve. Od nje go ve za ve šta ne imo vi ne dve tre ći ne će se upo tre bi ti za pla ća nje tro ško va voj nog su da, a osta tak na ot pla tu za o sta le i pro pa le pre hram be ne i rat ne pro vi zi je u Ni šu, što će do bro do ći car skoj dr žav noj bla gaj ni.”

Dok sat je za to čen u ka sar ni Alek san dra Virtem ber škog gde mu je zva nič no sa op šte na pre su da. Mo žda je bi lo po ku ša ja da se on ver ski pre o bra ti pre po gu blje-nja, bu du ći da ga je če sto po se ći vao be o grad ski bi skup. Po gu bljen je 20. mar ta 1738. u pri su stvu 480 pe ša di na ca i 200 ko nja ni ka-ki ra si ra u stro ju. Od mah je u bli zi ni i sa hra njen. U jed noj sta ri joj isto ri ji, jed noj od ret kih ko ja ga po mi nje, za-pi sa ne su i sle de će re či: „S ret kom ne us ta ši vo šću je pod neo ovu smrt i ostao je pri 5 "Ta ko đe, pro tiv dru gih ofi ci ra ni škog gar ni zo na su do ne te te ške pre su de 25. fe bru a ra 1738. Pu kov-

nik ba ron Hum braht, ko man dant pe ša dij skog pu ka Princ Maks fon He sen-Ka sel (da nas puk br. 27) je ne ča sno ot pu šten iz slu žbe, na kon če ga je mo rao da po lo ži za kle tvu da ni kad ne će slu ži ti pro-tiv ca ra. Pot pu kov nik Bi nau i ma jor Ba tler su ta ko đe ot pu šte ni, ali uz ču va nje nji ho ve lič ne ča sti. Ar ti lje rij ski ka pe tan Mar tin je do bio tri me se ca za tvo ra u bu ka gi ja ma. Svi dru gi ofi ci ri su oko va ni ili uhap še ni, pre ma ste pe nu od go vor no sti. Naj stro že je po stu pa no pre ma in že nje rij skim ofi ci ri ma; je dan ma jor i ka pe tan su za tvo re ni, ni ži ofi ci ri su pri tvo re ni i osu đe ni da tre ći nu svo jih pri ma nja pre da ju era ru kao na dok na du."; Autor je u pret hod noj isto ri ji ge ne ra la Aben šper ga (Th ürhe im 1877, 322) na ja vio po men Ni ko le Dok sa ta: "Mi smo pi sa li o ža lo snoj sud bi ni ne sreć nog ge ne ra la Ni ko le Dok sa ta de Mo re za u sa da za vr še nom ru ko pi su bi o gra fi je feld mar ša la Ke ven hi le ra, ko ju će mo pred sta vi ti jav no sti što je pre mo gu će".

ŠVAJCARAC U BEOGRADU: NIKOLA DOKSAT DE MOREZ

47

svo joj tvrd nji da tvr đa vu ni je pre dao iz ma lo du šno sti, već iz že lje da ca ru sa ču va šest ba ta ljo na. To kom svo je tri de se to smo go di šnje ka ri je re, Dok sat se ni ka da ni je klo nio opa sno sti, o če mu sve do če broj ne ra ne – ne do sta jao mu je le vi kuk, de sno ko le no mu je bi lo raz ne to, a le vo ra me te ško ošte će no” (Th ürhe im 1878, 113).

Ob no va i iz grad nja Be o grad ske tvr đa ve na osno vu na cr ta Ni ko le Dok sa ta tra ja la je, u me đu vre me nu, do ju la 1736. Za sno van na sa vre me nim for ti fi ka cij skim po stav ka ma fran cu skog in že nje ra Vo ba na, pro je kat Ni ko le Dok sa ta po te kao je iz za mi sli o do bro obez be đe nom ba rok nom gra du ko ji je sa ži mao uprav nu i voj nu ulo gu, obez be đu ju ći eko nom ski i kul tur ni raz voj pre sve ga nje go ve no ve, ne mač ke za jed ni ce. Plan je pred vi đao i ob no vu svih za te če nih utvr đe nja, či me ni su sa mo iz beg nu ti su vi šni tro ško vi, ne go je i oču van kon ti nu i tet s pret hod nim epo ha ma. Iz grad nju „Va ro ške for ti fi ka ci je”, za pra vo utvr đi va nje pred gra đa, omeo je no vi tur-ski rat.

Od svih Dok sa to vih za mi sli, ostva re na je u pot pu no sti iz grad nja Be o grad ske tvr đa ve. Jed na od naj im po zant ni jih evrop skih for ti fi ka cij skih ce li na, Be o grad ska tvr đa va je svo je no ve, ba rok ne obri se do bi la sklad nim ukla pa njem no vih ce li na u za te če ne. I va ri ja ci je re lje fa do bi le su for ti fi ka cij sku ulo gu.

Utvr đe nja Ni ko le Dok sa ta po če la su ne sta ja ti ne du go za njim. Tur ska op sa da Be o gra da, za po če ta u ju lu 1739, okon ča na je za klju če njem pri mir ja 1. sep tem bra ko je je pred vi de lo pre da ju i ru še nje svih no vih utvr đe nja. Sta ra utvr đe nja, ka sar ne, ar se na li, ba rut ni ma ga ci ni, i sve zgra de u va ro ši, tre ba lo je da osta nu neo šte će ne. Mo ra lo je da se po ru ši i no vo utvr đe nje na le voj oba li Sa ve. Ru še nje je oba vlje no u pr voj po lo vi ni na red ne go di ne, a Be o grad ska tvr đa va pre da ta Tur ci ma 7. ju na 1740. Od mah za tim je ra ti fi ko van i Be o grad ski mi rov ni ugo vor, do go vo ren pret-hod ne go di ne.

Literatura:Angeli, Moritz von. 1881. „Der krieg mit der Pforte 1736 bis 1739.” Mittheilungen des K. K.

Kriegs-archivs V: 247–338; 409–479.Бајаловић-Хаџи-Пешић, Марија. 1971. „Најновији резултати археолошко-

конзерваторских радова на Београдској тврђави.” Годишњак града Београда 18: 259–272.

Blasek, Heinrich, i Franz Rieger. 1898. Beiträge zur Geschichte der k. u. k. Genie-Waff e. I–1. Wien.

Bogunović, Slobodan. 2005. Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka. Beograd: Beogradska knjiga.

Direction des Kriegs-archivs. 1881. ”Marginalien zu dem Aufsatze ‘Nikolaus Doxat, ein Of-fi cier des Prinzen Eugenius und ein Opfer des damaligen Hofk riegsrathes’.” Mittheilun-gen des K. K. Kriegs-archivs V: 239–246.

STRANCI U BEOGRADU

48

Драшковић, Владо. 1960. „Један француски извештај о борби за Београд 1717. године.” Годишњак града Београда 7: 67–89.

Ingrao, Charles, Nikola Samardžić i Jovan Pešalj, urednici. 2011. Th e Peace of Passarowitz, 1718. West Laff ayete, Indiana: Purdue University Press.

Langer. Johann.1889. ”Serbien unter kaiserlichen Regierung 1717–1739.” Mittheilungen des K. K. Kriegs-archivs NF III: 155–247.

Lazar, Marta Vukotić, urednik. 2008. Beograd u mapama i planovima od XVIII do XIX veka. Beograd: Urbanistički zavod Beograda.

Павловић, Драгољуб М. 1901. Аустријска владавина у Северној Србији (од 1718–1739): по грађи из бечких архива. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.

Поповић, Душан. 1964. Београд кроз векове. Београд: Туристичка штампа.Поповић, Марко. 1982. Београдска тврђава. Београд: Археолошки институт.———. 1983. „Пројекти Николе Доксата де Мореза за реконструкцију београдских

утврђења 1723–1725. године.” Годишњак града Београда 30: 39–57.Поповић, Мирјана. 1964. „Преглед развоја београдске тврђаве кроз литературу и

планове.” Саопштења 2: 1–23. Софронијевић, Милорад, преводилац. 2010. Живот царског генерала и славног инжењера

господина барона Доксата де Мореза погубљеног 20. марта 1738. у Београду уз опис појединих дешавања у тадашњем рату против Турака. 1757. Београд: Библиотека града Београда.

Шкаламера, Жељко. 1971. „Београдска Нова доња варош у XVIII веку.” Годишњак града Београда 18: 74–76.

Шкаламера, Жељко и Марко Поповић. 1978. ”Урбани развој Дорћола.” Годишњак града Београда 25: 211–254.

Th ürheim, Andreas. 1877. Feldmarschall Otto Ferdinand Graf von Abensperg und Grann. 1677–1748. Eine Militär-historische Lebensskizze. Wien.

———. 1878. Feldmarschall Ludwig Andreas Graf von Khevenhüller-Frankenburg seiner gros-sen Herrscherin ”treuer Vassall und Beschützer” 1683–1744. Eine Lebensskizze. Wien.

Тричковић, Р. 1983. „Ниш у XVIII веку.” U Историја Ниша I: од најстаријих времена до ослобођења од Турака 1878. године, уредник Даница Милић, 208–242. Ниш: Градина и Просвета.

Васић, Павле. 1970. „Барок у Београду 1718–1739.” U Ослобођење градова у Србији од Турака 1861–1867. год. Зборник радова приказаних на научном скупу Српске академије наука и уметности, одржаном од 22. до 24. маја 1967. год. у Београду поводом прославе 100-годишњице ослобођења градова, уредници Васа Чубриловић и Велибор Глигорић, 607–624. Београд: САНУ.

———. 1974. ”Барок у Београду 1718–1739 године.” U Историја града Београда 1: стари средњи и нови век, уредник Васа Чубриловић, 573–583. Београд: Просвета.

ŠVAJCARAC U BEOGRADU: NIKOLA DOKSAT DE MOREZ

49

Веселиновић, Рајко. 1974. „Београд под влашћу Аустрије од 1717. до 1739. године.” U Историја града Београда 1: стари средњи и нови век, уредник Васа Чубриловић, 523–570. Београд: Просвета.

———. 1983. ”Пловидба Дунавом и његовим притокама у уговорима између Аустрије и Турске у XVII и XVIII веку.” U Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове, уредник Васа Чубриловић, 241–257. Београд: САНУ.

Виловски, Теодор Стефановић. 1906. „Подаци за историју Београда 1717–1739.” Нова Искра VIII.

———. 1908. Belgrad unter der Regierung Kaiser Karls VI (1717–1739). Wien: Adolf Holzhausen.

Вујачић-Вуловић, Мила. 1970. „Конзерваторско-рестаураторски радови на београдској тврђави у периоду 1961–1968. године.” Саопштења 8: 1–71.

Summary:A Swiss in Belgrade: Nicolas Doxat de Morez

Nicolas Doxat de Morez (1682–1738) was a Swiss aristocrat in Habzburg service, who made a successful career as a soldier and engineer in the ranks of Imperial army. He was entrusted with reconstruction and inspection of important fortresses in Hungary, and the crown of his achievements was reconstruction of Belgrade fortress, undertaken between 1723 and 1736. However, comparatively little information about him was preserved for posterity. Th ere are fragments scat-tered in older, predominantly German literature, and they rarely amount to any-thing more than a few lines of most general data. Th is paper strives to unify those fragments and provide a more comprehensive narrative. Th e special attention has been paid to Doxat’s tragic fate – his trial and execution during Austro-Turkish War of 1737–1739; the sentence was imposed for surrendering Niš fortress to the enemy without resistance. Besides these biographical notes, the paper aims to present the transformation of Belgrade through planned and partly carried out reconstruction of the urban core and the city’s fortifi cations. Contextualization of these transformations is refracted through the prism of Austrian geopolitical plans for South-Eastern Europe in the fi rst half of the 18th century. As a result of those plans, the provincial character of Belgrade was gradually erased, and the foundations of its fi rst Westernization and modernization have been laid. Th ese transformations have underlined its military-strategic importance as a border for-tifi cation and they allowed Belgrade to become one of the strongest fortresses in South-Eastern Europe.

STRANCI U BEOGRADU

50

Key words: Nicolas Doxat de Morez, Switzerland, Belgrade, 18th century, Austrian administration in Serbia, Belgrade fortress, Niš fortress, Austro-Turkish War 1737–1739

Rad prijavljen: 7. 5. 2013.Rad recenziran: 6. 6. 2013

Rad prihvaćen: 24. 6. 2013.