Revizor 05a - IPC

5a/2015 REVIZOR finansijski strana 5

Sastavljanje GODI[NJIHFINANSIJSKIH IZVE[TAJA

za 20 . odinu14 gDRUGIH PRAVNIH LICA

koja primenjuju Pravilnikza mikro i druga pravna lica

strana 6 REVIZOR finansijski 5a/2015

SASTAVLJANJE REDOVNIH GODIŠNJIH

FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA DRUGIH PRAVNIH LICA

ZA 2014. GODINU

Finalni proizvodi rada raèunovodstva drugih pravnih lica u 2014. godini su njihovi redovnigodišnji finansijski izveštaji na dan 31.12.2014. godine.

Obaveza sastavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja propisana je èlanom25. Zakona o raèunovodstvu ("Slu�beni glasnik RS", broj 62/2013) - u daljem tekstu:Zakon. Stavom 1. èlana 25. Zakona propisana je obaveza drugih pravnih lica dasastavljaju finansijske izveštaje na dan 31.12. tekuæe godine.Svi obveznici sastavljaju finansijske izveštaje u kojima prikazuju finansijski polo�aj nadan 31. decembra i poslovne promene u periodu od 1. januara do 31. decembraizveštajne godine (ili ako je osnovan u 2014. godini od datuma osnivanja do 31.decembra izveštajne godine). Izuzeci od 31. decembra kao datuma bilansa propisani sustavom 2. èlana 25. Zakona.

Pod drugim pravnim licima podrazumevaju se pravna lica èije se poslovanjedelom finansira iz javnih prihoda ili drugih namenskih izvora, a delom ili u celini poosnovu uèlanjenja i koja se ne osnivaju radi sticanja dobiti (politièke organizacije,sindikalne organizacije sa svojstvom pravnog lica, fondacije i zadu�bine,udru�enja, komore, crkve i verske zajednice, u delu obavljanja privredne ili drugedelatnosti u skladu sa propisima kojima je ureðeno obavljanje tih delatnosti, kao idruge organizacije organizovane po osnovu uèlanjenja.

Èlanom 27. Zakona o raèunovodstvu propisana je obaveza sastavljanja konsoli-dovanih godišnjih finansijskih izveštaja.

Èlanom 32. Zakona propisano je da finansijske izveštaje usvaja skupština ili druginadle�ni organ drugog pravnog lica. Za istinito i pošteno prikazivanje finansijskogpolo�aja i uspešnosti poslovanja drugog pravnog lica, odgovoran je zakonski zastupnik,organ upravljanja i nadzorni organ drugog pravnog lica u skladu sa zakonom, kao i licekoje je odgovorno za voðenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja.Finansijske izveštaje potpisuje zakonski zastupnik drugog pravnog lica.

Izrada finansijskih izveštaja podrazumeva sledeæe poslove:1. izbor i eventualni prelazak na primenu nove raèunovodstvene regulative, kao i

preknji�avanje stanja i prometa raèuna na raèune iz novog kontnog okvira,2. ispravku grešaka iz ranijih perioda,3. obraèun i evidentiranje poslovnih transakcija i dogaðaja u toku 2014. godine u skladu

sa relevantnim zakonskim propisima i izabranom raèunovodstvenom regulativom,4. sprovoðenje obraèuna, predzakljuènih radnji i knji�enja,5. sastavljanje poreskog bilansa i sprovoðenje dodatnih obraèuna i knji�enja na osnovu

sastavljenog poreskog bilansa (utvrðivanje postojanja odlo�enih poreskih sredstava iobaveza),

6. sastavljanje finansijskih izveštaja,


7. dostavljanje finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre i8. zakljuèak dnevnika glavnih knjiga i raèuna glavnih knjiga.Pri obavljanju navedenih poslova moguæe je kod nekih poslova odstupiti od navedenogredosleda.

Napomena: u elektronskoj verziji knjige Raèunovodstvo u poglavlju I Zakonskaraèunovodstvena regulativa mogu se pogledati i preuzeti svi za sastavljanjeredovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu va�eæi zakoni ipodzakonska akta. Njihova klasifikacija je uraðena prema vrsti privrednogsubjekta.

Pre obrazlaganja navedenih poslova ukratko æemo ukazati na najva�nije promene uregulativi i postupanju pri sastavljanju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2014.godinu:

1. Primena MSFI za MSP i Pravilnika za mikro i druga pravna lica - u raèunovod-stvenu regulativu u Republici Srbiji od 2014. godine uvedena su ova dva dokumenta(u poglavlju 1. Izbor raèunovodstvene regulative u 2014. godini i promena regu-lative u konkretnom privrednom subjektu prikazali smo ko su obveznici primeneove regulative);

2. Promenjeni su obrasci finansijskih izveštaja i uveden je novi finansijskiizveštaj: Izveštaj o ostalom rezultatu. Za mikro pravna lica predviðeno je da usvojim obrascima finansijskih izveštaja popunjavaju samo meðuzbireve;

3. Propisan je u decembru 2014. godine novi Pravilnik o Kontnom okviru i sadr�iniraèuna u Kontnom okviru za druga pravna lica - ukoliko se druga pravna licaopredele da primenjuju MSFI za MSP ne primenjuju ovaj pravilnik, veæ Pravilnik oKontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge ipreduzetnike. Sem toga pri sastavljanju redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja nekoriste obrasce finansijskih izveštaja za druga pravna lica, veæ obrasce finansijskihizveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike;

4. Uvedena je obaveza za sva pravna lica da uz redovne godišnje finansijskeizveštaje dostave u originalu Agenciji za privredne registre:1/ odluku o usvajanju redovnih, odnosno konsolidovanih godišnjih finansijskih

izveštaja;2/ odluku o raspodeli dobiti, odnosno pokriæu gubitka po redovnom godišnjem

finansijskom izveštaju, ako je odluèeno da se dobit rasporeðuje, odnosno da sevrši pokriæe gubitka; i

3/ godišnji izveštaj o poslovanju u skladu sa ovim zakonom (ovaj izveštaj dostavljajulica koja su u skladu sa èlanom 29. Zakona du�na da ga sastave - nisu du�na da gasastavljaju mikro, mala i srednja pravna lica, osim javnih društava).

Druga pravna lica, koja imaju obavezu revizije finansijskih izveštaja u skladu sazakonom kojim se ureðuje revizija, du�na su da, pored dokumentacije iz stava 1. ovogèlana dostave u originalu Agenciji revizorski izveštaj, koji je sastavljen u skladu sazakonom i meðunarodnim standardima revizije, uz koji se prila�u finansijski izveštajikoji su bili predmet revizije.

5. Produ�en je rok za predaju redovnih godišnjih finansijskih izveštaja: do 30.06.naredne godine, ali je uvedena je obaveza da se do kraja februara naredne godineAgenciji za privredne registre dostave podaci za statistièke i druge potrebe i to: Bilansstanja, Bilans uspeha i Statistièki izveštaj za poslovnu godinu koja je jednakakalendarskoj. Za druga pravna lica koji su, uz izveštaje za statistièku obradu, dostavilii ostale finansijske izveštaje (koje su obavezni da dostave) i dokumentaciju iz èlana34. Zakona, odnosno izjavu da dostavljaju redovne godišnje finansijske izveštaje,


smatraæe se da su ispunili i obavezu dostavljanja tih izveštaja za javno objavljivanje.Nije propisana obaveza ponovnog dostavljanja podataka za statistièke i drugepotrebe ukoliko se podaci u obrascima redovnih finansijskih izveštaja budu razlikovaliod prethodno predatih podataka za statistièke i druge potrebe;

6. Agencija za privredne registre je du�na da svake godine do kraja januara nasvojoj internet stranici obezbedi Poseban informacioni sistem i Tehnièkouputstvo za primenu Posebnog informacionog sistema;

7. Moguænost nedostavljanja redovnih godišnjih finansijskih izveštaja Agenciji zaprivredne registre, kao i podataka za statistièke i druge potrebe: drugo pravnolice koje nije imalo poslovnih dogaðaja, niti u poslovnim knjigama ima podatke oimovini i obavezama, du�no je da do kraja februara naredne godine dostavi Agencijiizjavu o neaktivnosti koja se odnosi na izveštajnu godinu. Dostavljanjem ove izjavepravno lice se za 2015. klasifikuje kao mikro pravno lice. Mikro pravna lica mogu ovuizjavu dostaviti i u papirnoj formi;

8. Redovni godišnji finansijski izveštaji se dostavljaju korišæenjem posebnogsoftvera Agencije za privredne registre (u obliku elektronskog dokumenta) imoraju biti potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskogzastupnika. Ne postoji moguænost da finansijske izveštaje potpiše neko drugo lice ilipored zakonskog zastupnika još neko lice. Za mikro pravna lica postoji izuzetak zadostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2014. godinu i prateæedokumentacije: mogu ih dostaviti u papirnoj formi. Ovaj izuzetak va�i i za dostavljanjepodataka za statistièke i druge potrebe. Za njih æe tehnika dostavljanja biti ista kao i zafinansijske izveštaje za 2013. godinu;

9. Promena u vezi sa vremenskim razgranièenjem neto efekata kursnih razlika ineto efekata ugovorene valutne klauzule:

Èlanom 70. Pravilnika predviðeno je da druga pravna lica koja su vršila razgranièenjeneto efekata obraèunate ugovorene valutne klauzule i neto efekata obraèunatih kursnihrazlika u skladu sa odredbama èl. 77a do 77l Pravilnika o Kontnom okviru i sadr�iniraèuna u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike("Slu�beni glasnik RS", br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010, 3/2011 i 101/2012), usmislu obaveza i potra�ivanja po osnovu kojih su ti efekti obraèunati, du�ni su da iznosrazgranièenih neto efekata obraèunate ugovorene valutne klauzule i razgranièenih netoefekata obraèunatih kursnih razlika prenesu na teret rashoda, odnosno prihoda prilikomsastavljanja finansijskih izveštaja za 2014. godinu. Naše mišljenje je da æe ovapromena kod odreðenih privrednih subjekata imati izuzetno veliki uticaj na finansijskeizveštaje za 2014. godinu.


1. Izbor raèunovodstvene regulative u 2014. godinii promena regulative u konkretnom drugom pravnom licu

i preknji�avanje na raèune iz novog kontnog okvira

1.1. Izbor raèunovodstvene regulative

Èlanom 22. Zakona o raèunovodstvu propisano je da Pravilnik o naèinu priznavanja,vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinaènim finansijskimizveštajima mikro i drugih pravnih lica ("Slu�beni glasnik RS", br. 118/2013 i 95/2014) - udaljem tekstu: Pravilnik za mikro i druga pravna lica, primenjuju za priznavanje,vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u pojedinaènim finansijskimizveštajima:1/ mikro i2/ druga pravna lica - nezavisno od svoje velièine.Izuzetno mikro i druga pravna lica mogu da odluèe da primenjuju MSFI za MSP. Usluèaju kada se drugo pravno lice odluèi za primenu MSFI za MSP du�no je da taj stan-dard primenjuju u kontinuitetu (ne mogu neke naredne godine da se opredele za primenuPravilnika za mikro i druga pravna lica).

Va�na napomena:U sluèaju da drugo pravno lice odabere da primenjuje MSFI za MSP stavom 2. èlana 2.Pravilnika o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za druga pravna lica("Slu�beni glasnik RS", broj 137/2014) propisano je da ono u tom sluèaju primenjujePravilnik o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privredna društva,zadruge i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", broj 95/2014). Dakle, ne bi primenjivalokontni okvir koji je Pravilnikom o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru zadruga pravna lica propisan za druga pravna lica.Sem toga drugo pravno lice koje odabere da primenjuje MSFI za MSP du�no je u skladusa stavom 4. èlana 1. Pravilnika o sadr�ini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za drugapravna lica ("Slu�beni glasnik RS", broj 137/2014) da primenjuje Pravilnik sadr�ini i formiobrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Slu�beniglasnik RS", br. 95/2014 i 114/2014). Dakle, ne bi sastavljale finansijske izveštaje naobrascima koja su Pravilnikom o sadr�ini i formi obrazaca za druga pravna lica propisanaza druga pravna lica, veæ bi sastavljale finansijske izveštaje na obrascima propisanim zaprivredna društva, zadruge i preduzetnike.Druga pravna lica koja imaju obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja uskladu sa èlanom 27. Zakona o raèunovodstvu, primenjuju podzakonski akt kojim seureðuje sadr�ina i forma obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge ipreduzetnike.

S obzirom da druga pravna lica imaju moguænost izbora izmeðu Pravilnika za mikro idruga pravna lica i MSFI za MSP u narednoj tabeli æemo prikazati najveæe razlike izmeðuove dve regulative:

Stavka MSFI za MSP Pravilnik za mikroi druga pravna lica

Odlo�ena poreskasredstva i obaveze Obavezno je njihovo obraèunavanje

Nije obaveznonjihovo obra-èunavanje, niti jenekim èlanomzabranjeno njihovoobraèunavanje


Stavka MSFI za MSP Pravilnik za mikroi druga pravna lica

Rezervisanja zaotpremnine,jubilarne nagrade i sl.

Obaveno je njihovo obraèunavanje

Nije striktnonavedena ova vrstarezervisanja kaoobavezna, ali bi semogla klasifikovati uokviru pozicije koja jenavedena kao"rezervisanja zaostale verovatnetroškove koji æenastati, a odnose sena sadašnje uèinke"

Finansijska sredstvaraspolo�iva zaprodaju

Ne postoje kao kategorija finansijskihsredstava;Napomena: Obveznicima primene MSFI zaMSP dozvoljeno je da se odluèe dafinansijska sredstva vrednuju primenomodredbi MRS 39 Finansijski instrumenti:priznavanje i odmeravanje. U tom sluèaju onibi imali ovu kategoriju sredstava.

Postoje kao kategorijafinansijskih sredstava,ali u èlanu 17. ovogpravilnika nije uopšteregulisano kako seova sredstvanaknadno vrednuju

Ulaganja u razvoj

Generalno ne priznaju se kao sredstvo, ali senakon nabrajanja primera ulaganja u razvojkoja se ne priznaju mo�e konstatovati da sunavedena sva ona ulaganja u razvoj koja seni u skladu sa MRS 38 Nematerijalna imovinane priznaju kao nematerijalno sredstvo.Dakle, mo�e se razmišljati i u pravcu da sedeo ulaganja u razvoj mo�e priznati kaonematerijalno sredstvo (primenjujuæi relevatneodredbe MRS 38).

Priznaju se kaosredstvo, ali nisupostavljeni preciznikriterijumi koji morajubiti ispunjeni zanjihovo priznavanjekao nematerijlnihsredstava.

Dr�avna dodeljivanja

Odeljak 24 ne sadr�i detaljne smernice zaraèunovodstveno obuhvatanje dr�avnogdodeljivanjeU delokrugu Odeljka 24 su i dodeljivanja uvezi sa biološkim sredstvimaOdeljak 24 nema smernice za poèetnovrednovanje sredstva u vezi sa kojim jedobijeno dr�avno dodeljivanje. Zbog toga seza njegovo poèetno vrednovanje primenjujuodredbe relevantnih odeljaka (u zavisnosti okojoj vrsti sredstva je reè - na primer dobijenaoprema se vrednuje u skladu sa zahtevimaOdeljka 17 Nekretnine postrojenja i oprema).Dobijeno davanje se iskazuje po svojoj fervrednosti.Odeljak 24 Dr�avna davanja zahteva da seprihodi priznaju samo kada se i u kojoj meriispune uslovi u vezi sa rezultatima.

Isti zahtevi kao i uOdeljku 24 samosa�eti u 3 reèenice.

Odredbe o prvojprimeni

Postoje odredbe o prvoj primeni ove regula-tive uz propisane izuzetke od retroaktivneprimene

Postoje odredbe oprvoj primeni overegulative bezpropisanih izuzetakaod retroaktivneprimene

Detaljisanost zahteva Manje detaljna regulativa od MSFI, bezodgovarajuæih tumaèenja

Manje detaljnaregulativa od MSFIza MSP, bezodgovarajuæihtumaèenja


1.2. Vrste finansijskih izveštajakoje sastavljaju duga pravna lica

Redovan godišnji finansijski izveštaj drugih pravnih lica, osim drugih pravnih licarazvrstanih u mikro pravna lica obuhvata:

1. Bilans stanja,2. Bilans uspeha i3. Napomene uz finansijske izveštaje.

Redovan godišnji finansijski izveštaj drugih pravnih lica razvrstanih u mikro pravnalica, obuhvata:

1. Bilans stanja i

2. Bilans uspeha.Sem navedenih finansijskih izveštaja druga pravna lica (bez obzira na velièinu) du�na suda sastave i Statistièki izveštaj (Pravilnik o obliku i sadr�aju statistièkog izveštaja zadruga pravna lica: "Slu�beni glasnik RS", broj 137/2014).

1.3. Prelazak na primenu MSFI za MSPi Pravilnika za mikro i druga pravna lica

Prelazak na primenu MSFI za MSP regulisan je paragrafima Odeljka 35 Prelazak naprimenu MSFI za MSP. U ovom Odeljku su sadr�ane smernice za prelazak na primenuMSFI za MSP. Ove smernice primenjuju subjekti koji po prvi put primenjuje MSFI zaMSP, bez obzira da li su prethodno primenjivali kompletne MSFI ili Pravilnik za malapravna lica i preduzetnika.

Napomena: S obzirom da u Pravilniku za mikro i druga pravna lica ne postojeodredbe o prvoj primeni tog pravilnika obveznici njegove primene mogu koristitirelevantne odredbe iz Odeljka 35 MSFI za MSP. Naime, posredno se mo�eprimeniti stav 3. èlana 6. Pravilnika za mikro i druga pravna lica:"U sluèaju kada za konkretnu situaciju i transakciju nisu propisana odgovarajuæa naèela ipravila odredbama ovog pravilnika, poslovni subjekt mo�e primeniti kriterijume zapriznavanje i vrednovanje imovine, obaveza, prihoda i rashoda i rezultata poslovanja kojisu propisani MSFI za MSP."

U REVIZORU 1-2/2015 na stranama 17-31 šire je objašnjen postupak prelaska naprimenu nove regulative.

1.4. Preknji�avanje stanja i prometa raèunana raèune novog kontnog okvira

U okviru Pravilnika o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za drugapravna lica objavljena je tabela sa uporednim pregledom za preknji�avanje na kontapropisana tim pravilnikom:


UPOREDNI PREGLED ZA PREKNJI�AVANJESA RAÈUNA PRETHODNOG KONTNOG OKVIRA

NA RAÈUNE NOVOG KONTNOG OKVIRA- sadr�i samo nove i delimièno izmenjene raèune -

Red.broj Novi raèuni Sa prethodnih raèuna

1. - 00 - Neuplaæeni upisani kapital

2. 012 - Softver i ostala prava 014 - Ostala nematerijalna ulaganja

3. 013 - Gudvil 012 - Gudvil

4. 019 - Ispravka vrednosti nematerijalneimovine

Ispravka vrednosti sa analitièkih raèunagrupe 01 - Nematerijalna ulaganja

5. 029 - Ispravka vrednosti nekretnina,postrojenja i opreme

Ispravka vrednosti sa analitièkih raèuna uokviru raèuna grupe 02, osim raèuna nakojima se iskazuju biološka sredstava

6. 030 - Šume Deo raèuna 021 - Šume i višegodišnjizasadi

7. 031 - Višegodišnji zasadi Deo raèuna 021 - Šume i višegodišnjizasadi

8. 032 - Osnovno stado 025 - Osnovno stado

9. 037 - Biološka sredstva u pripremi Deo raèuna 027 - Nekretnine, postrojenja,oprema i biološka sredstva u pripremi

10. 038 - Avansi za biološka sredstva Deo raèuna 028 - Avansi za nekretnine,postrojenja, opremu i biološka sredstva

11. 039 - Ispravka vrednosti biološkihsredstava

Ispravka vrednosti sa analitièkih raèuna021 i 025 koja se odnosi na biološkasredstava

12. - 030 - Uèešæa u kapitalu zavisnih pravnihlica

13. - 031 - Uèešæa u kapitalu ostalih povezanih(pridru�enih) pravnih lica

14. -032 - Uèešæa u kapitalu ostalih pravnihlica i druge hartije od vrednostiraspolo�ive za prodaju

15. - 033 - Dugoroèni krediti matiènim, zavisnimi ostalim povezanim pravnim licima

16. 040 - Dugoroèni finansijski plasmani u zemlji 034 - Dugoroèni krediti u zemlji

17. 041 - Dugoroèni finansijski plasmani uinostranstvu 035 - Dugoroèni krediti u inostranstvu

18. - 036 - Hartije od vrednosti koje se dr�e dodospeæa

19. - 037 - Otkupljene sopstvene akcije iotkupljeni sopstveni udeli

20. 043 - Ostali dugoroèni finansijski plasmani 038 - Ostali dugoroèni finansijski plasmani

21. 049 - Ispravka vrednosti dugoroènihfinansijskih plasmana

039 - Ispravka vrednosti dugoroènihfinansijskih plasmana

22. 050 - Potra�ivanja od matiènih, zavisnih iostalih povezanih lica

Deo raèuna na kojima su iskazanapotra�ivanja od matiènih i zavisnih lica èijije rok dospelosti du�i od godinu dana

23. 050 - Potra�ivanja od matiènih, zavisnih iostalih povezanih lica

Deo raèuna na kojima su iskazanapotra�ivanja od ostalih povezanih lica èijije rok dospelosti du�i od godinu dana



24. 052 - Potra�ivanja po osnovu jemstvaDeo raèuna na kojem su iskazanadugoroèna potra�ivanja po osnovujemstva

25. 053 - Sporna i sumnjiva potra�ivanja Deo raèuna na kojem su iskazanautu�ena i sumnjiva potra�ivanja

26. 054 - Ostala dugoroèna potra�ivanja Deo raèuna na kojem su iskazana ostaladugoroèna potra�ivanja

27. 059 - Ispravka vrednosti dugoroènihpotra�ivanja

Deo raèuna 039 i drugih raèuna na kojimaje iskazana ispravka vrednosti dugoroènihpotra�ivanja

28. 104 - Materijal, rezervni delovi, alat iinventar u obradi, doradi i manipulaciji Deo raèuna 101, 102 i 103

29. - Raèuni grupe 14 - Stalna sredstvanamenjena prodaji

30. 150 - Plaæeni avansi za materijal,rezervne delove i inventar u zemlji

Deo raèuna 150 - Dati avansi za zalihe iusluge

31. 151 - Plaæeni avansi za materijal,rezervne delove i inventar u inostranstvu


32. 152 - Plaæeni avansi za robu u zemlji Deo raèuna 150 - Dati avansi za zalihe iusluge

33. 153 - Plaæeni avansi za robu uinostranstvu


34. 154 - Plaæeni avansi za usluge u zemlji Deo raèuna 150 - Dati avansi za zalihe iusluge

35. 155 - Plaæeni avansi za usluge uinostranstvu


36. 200 - Kupci u zemlji - matièna, zavisna iostala povezana lica

Deo raèuna 200 - Kupci - matièna izavisna pravna lica

37. 202 - Kupci u inostranstvu - matièna,zavisna i ostala povezana lica

Deo raèuna 200 - Kupci - matièna izavisna pravna lica

38. 200 - Kupci u zemlji - matièna, zavisna iostala povezana lica

Deo raèuna 201 - Kupci - ostala povezanapravna lica

39. 202 - Kupci u inostranstvu - matièna,zavisna i ostala povezana lica

Deo raèuna 201 - Kupci - ostala povezanapravna lica

40. 201 - Kupci u zemlji 202 - Kupci u zemlji

41. 202 - Kupci u inostranstvu 203 - Kupci u inostranstvu

42. - Raèuni grupe 21

43. 225 - Potra�ivanja za naknade zaradakoje se refundiraju Deo raèuna 228 - Ostala potra�ivanja

44. 226 - Potra�ivanja po osnovu naknada šteta Deo raèuna 228 - Ostala potra�ivanja

45.230 - Kratkoroèni finansijski plasmanimatiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima

230 - Kratkoroèni krediti i plasmani -matièna i zavisna pravna lica

46.230 - Kratkoroèni finansijski plasmanimatiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima

231 - Kratkoroèni krediti i plasmani -ostala povezana pravna lica

47. 231 - Kratkoroène pozajmice 232 - Kratkoroèni krediti u zemlji

48. 231 - Kratkoroène pozajmice 233 - Kratkoroèni krediti u inostranstvu

49. - 234 - Deo dugoroènih finansijskihplasmana koji dospeva do jedne godine



50. - 235 - Hartije od vrednosti koje se dr�e dodospeæa - deo koji dospeva do jedne godine

51. - 236 - Hartije od vrednosti kojima se trguje

52. -237 - Otkupljene sopstvene akcijenamenjene prodaji i otkupljeni sopstveniudeli namenjeni prodaji ili poništavanju

53.270 - Porez na dodatu vrednost uprimljenim fakturama po opštoj stopi (osimplaæenih avansa)

Deo raèuna 287- Razgranièeni porez nadodatu vrednost za deo PDV koji jeobraèunat po opštoj stopi

54.271 - Porez na dodatu vrednost uprimljenim fakturama po posebnoj stopi(osim plaæenih avansa)

Deo raèuna 287- Razgranièeni porez nadodatu vrednost za deo PDV koji jeobraèunat po posebnoj stopi

55. - 288 - Odlo�ena poreska sredstva

56. - 290 - Gubitak iznad visine kapitala

57. - 300 - Akcijski kapital

58. - 301 - Udeli društava sa ogranièenomodgovornošæu

59. - 302 - Ulozi

60. - 303 - Dr�avni kapital

61. - 304 - Društveni kapital

62. - 305 - Zadru�ni udeli

63. 300 - Ulozi (sopstveni izvori) osnivaèa idrugih lica Deo raèuna 309 - Ostali osnovni kapital

64. - Raèuni grupe 31 - Neuplaæeni upisanikapital

65. - Raèuni grupe 32 - Rezerve

66. - Raèuni grupe 33 - Revalorizacionerezerve i nerealizovani dobici i gubici

67. 340 - Nerasporeðeni višak prihoda nadrashodima ranijih godina

340 - Nerasporeðeni dobitak ranijih godina

68. 341 - Nerasporeðeni višak prihoda nadrashodima tekuæe godine

341 - Nerasporeðeni dobitak tekuæegodine

69. 350 - Višak rashoda nad prihodima ranijihgodina

350 - Gubitak ranijih godina

70. 351 - Višak rashoda nad prihodima tekuæegodine 351 - Gubitak tekuæe godine

71. 400 - Dugoroèna rezervisanja 400 - Rezervisanja za troškove ugarantnom roku

72. 400 - Dugoroèna rezervisanja 401 - Rezervisanja za troškoveobnavljanja prirodnih bogatstava

73. 400 - Dugoroèna rezervisanja 402 - Rezervisanja za zadr�ane kaucije idepozite

74. 400 - Dugoroèna rezervisanja 403 - Rezervisanja za troškoverestrukturiranja

75. 400 - Dugoroèna rezervisanja 404 - Rezervisanja za naknade i drugebeneficije zaposlenih

76. 400 - Dugoroèna rezervisanja 409 - Ostala dugoroèna rezervisanja

77. - 410 - Obaveze koje se mogu konvertovatiu kapital



78. 411 - Obaveze prema matiènim i zavisnimpravnim licima

412 - Obaveze prema ostalim povezanimpravnim licima

79. -413 - Obaveze po emitovanim hartijamaod vrednosti u periodu du�em od godinudana

80. 413 - Dugoroèni krediti i zajmovi u zemlji 414 - Dugoroèni krediti u zemlji

81. 414 - Dugoroèni krediti i zajmovi uinostranstvu 415 - Dugoroèni krediti u inostranstvu

82. 415 - Obaveze po osnovu finansijskoglizinga

Deo raèuna 419 - Ostale dugoroèneobaveze

83. 420 - Kratkoroèni krediti i zajmovi odmatiènih, zavisnih i ostalih povezanih lica

420 - Kratkoroèni krediti od matiènih izavisnih pravnih lica

84. 422 - Kratkoroèni krediti i zajmovi u zemlji 422 - Kratkoroèni krediti u zemlji

85. 423 - Kratkoroèni krediti i zajmovi uinostranstvu 423 - Kratkoroèni krediti u inostranstvu

86. - 426 - Obaveze po kratkoroènim hartijamaod vrednosti

87. -427 - Obaveze po osnovu stalnihsredstava i sredstava obustavljenogposlovanja namenjenih prodaji

88. 431 - Dobavljaèi u zemlji Deo raèuna 431 - Dobavljaèi - matièna izavisna pravna lica

89. 432 - Dobavljaèi u inostranstvu Deo raèuna 431 - Dobavljaèi - matièna izavisna pravna lica

90. 431 - Dobavljaèi u zemlji Deo raèuna 432 - Dobavljaèi - ostalapovezana pravna lica

91. 432 - Dobavljaèi u inostranstvu Deo raèuna 432 - Dobavljaèi - ostalapovezana pravna lica

92. 431 - Dobavljaèi u zemlji 433 - Dobavljaèi u zemlji

93. 432 - Dobavljaèi u inostranstvu 434 - Dobavljaèi u inostranstvu

94. - Raèuni grupe 44 - Obaveze iz specifiènihposlova

95. - 461 - Obaveze za dividende

96. - 462 - Obaveze za uèešæe u dobitku

97. 461 - Obaveze prema zaposlenima 463 - Obaveze prema zaposlenima

98. 469 - Ostale obaveze 464 - Obaveze prema èlanovimaupravnog i nadzornog odbora

99. 462 - Obaveze prema fizièkim licima zanaknade po ugovorima

465 - Obaveze prema fizièkim licima zanaknade po ugovorima

100. -466 - Obaveze za neto prihodpreduzetnika koji akontaciju podi�eu toku godine

101. 463 - Obaveze za kratkoroènarezervisanja

Deo 469 - Ostale obaveze

102. 464 - Obaveze za prikupljena sredstavapomoæi

Deo 469 - Ostale obaveze

103. - 483 - Obaveze za doprinose koji teretetroškove



104.470 - Obaveze za porez na dodatuvrednost po izdatim fakturama po opštojstopi (osim primljenih avansa)

Deo raèuna 497 - Razgranièene obavezeza porez na dodatu vrednost za deo PDVkoji je obraèunat po opštoj stopi

105.471 - Obaveze za porez na dodatuvrednost po izdatim fakturama poposebnoj stopi (osim primljenih avansa)

Deo raèuna 497 - Razgranièene obavezeza porez na dodatu vrednost za deo PDVkoji je obraèunat po posebnoj stopi

106. - 498 - Odlo�ene poreske obaveze

107. - 500 - Nabavka robe

108. 500 - Nabavna vrednost prodate robe 501 - Nabavna vrednost prodate robe

109. - 502 - Nabavna vrednost prodatihnekretnina pribavljenih radi prodaje

110. - 510 - Nabavka materijala

111. 510 - Troškovi materijala za izradu 511 - Troškovi materijala za izradu

112. 511 - Troškovi ostalog materijala(re�ijskog)

512 - Troškovi ostalog materijala(re�ijskog)

113. 512 - Troškovi goriva i energije 513 - Troškovi goriva i energije

114. 529 - Ostali lièni rashodi i naknade 526 - Troškovi naknadna èlanovimaupravnog i nadzornog odbora

115. Deo raèuna 541 - Troškovi rezervisanja 541 - Troškovi rezervisanja za garantnirok

116. Deo raèuna 541 - Troškovi rezervisanja 542 - Rezervisanja za troškoveobnavljanja prirodnih bogatstava

117. Deo raèuna 541 - Troškovi rezervisanja 543 - Rezervisanja za zadr�ane kaucije idepozite

118. Deo raèuna 541 - Troškovi rezervisanja 544 - Rezervisanja za troškoverestrukturiranja

119. Deo raèuna 541 - Troškovi rezervisanja 545 - Rezervisanja za naknade i drugebeneficije zaposlenih

120. Deo raèuna 541 - Troškovi rezervisanja 549 - Ostala dugoroèna rezervisanja

121. 557 - Troškovi donacija Deo raèuna sa grupe raèuna 55 -Nematerijalni troškovi

122.560 - Finansijski rashodi iz odnosa samatiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima

560 - Finansijski rashodi iz odnosa samatiènim i zavisnim pravnim licima

123.560 - Finansijski rashodi iz odnosa samatiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima

561 - Finansijski rashodi iz odnosa saostalim povezanim pravnim licima

124. -

565 - Rashodi od uèešæa u gubitkuzavisnih pravnih lica i zajednièkih ulaganjakoji se obraèunavaju korišæenjem metodaudela

125. 566 - Rashodi po osnovu ugovorenezaštite od rizika (osim valutne klauzule) 569 - Ostali finansijski rashodi

126.570 - Rashodi po osnovu rashodovanja iprodaje nematerijalne i materijalne stalneimovine i materijala

570 - Gubici po osnovu rashodovanja iprodaje nematerijalnih ulaganja,nekretnina, postrojenja i opreme


571 - Gubici po osnovu rashodovanja iprodaje bioloških sredstava

128. - 572 - Gubici po osnovu prodaje uèešæa ukapitalu i hartija od vrednosti




573 - Gubici od prodaje materijala

130. -

575 - Rashodi po osnovu efekataugovorene zaštite od rizika koji neispunjavaju uslove da se iska�u u okvirurevalorizacionih rezervi

131. 575 - Rashodi po osnovu direktnih otpisapotra�ivanja

576 - Rashodi po osnovu direktnih otpisapotra�ivanja

132. 576 - Rashodi po osnovu rashodovanjazaliha materijala i robe

577 - Rashodi po osnovu rashodovanjazaliha materijala i robe

133. 577 - Kazne, penali i nadoknade štete Deo raèuna 579 - Ostali nepomenutirashodi

134. 583 - Obezvreðenje dugoroènihfinansijskih plasmana

Deo raèuna 583 - Obezvreðenjedugoroènih finansijskih plasmana i drugihhartija od vrednosti raspolo�ivih zaprodaju

135. - 590 - Gubitak poslovanja koje seobustavlja

136. 591 - Rashodi po osnovu efekatapromene raèunovodstvenih politika

Deo raèuna 591 - Rashodi, efektipromene raèunovodstvenih politika iispravke grešaka iz ranijih godina

137.592 - Rashodi po osnovu ispravkegrešaka iz ranijih perioda koji nisumaterijalno znaèajni

Deo raèuna 591 - Rashodi, efektipromene raèunovodstvenih politika iispravke grešaka iz ranijih godina

138.600 - Prihodi od prodaje robe, proizvoda iusluga matiènim, zavisnim i ostalimpovezanim licima

Deo raèuna 600 - Prihodi od prodaje robematiènim i zavisnim pravnim licima

139. 601 - Prihodi od prodaje robe Deo raèuna 600 - Prihodi od prodaje robematiènim i zavisnim pravnim licima


Deo raèuna 601 - Prihodi od prodaje robeostalim povezanim pravnim licima

141. 601 - Prihodi od prodaje robe Deo raèuna 601 - Prihodi od prodaje robeostalim povezanim pravnim licima


602 - Prihodi od prodaje robe nadomaæem tr�ištu

143. 601 - Prihodi od prodaje robe 603 - Prihodi od prodaje robe nainostranom tr�ištu


Deo raèuna 610 - Prihodi od prodajeproizvoda i usluga matiènim i zavisnimpravnim licima


Deo raèuna 611 - Prihodi od prodajeproizvoda i usluga ostalim povezanimpravnim licima

146. 602 - Prihodi od prodaje proizvoda i 603 -Prihodi od pru�anja usluga

612 - Prihodi od prodaje proizvoda iusluga na domaæem tr�ištu

147. 602 - Prihodi od prodaje proizvoda i 603 -Prihodi od pru�anja usluga

613 - Prihodi od prodaje proizvoda iusluga na inostranom tr�ištu

148. 610 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnjerobe za sopstvene potrebe

620 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnjerobe za sopstvene potrebe



149. 611 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnjeproizvoda za sopstvene potrebe

621 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnjeproizvoda i usluga za sopstvene potrebe

150. 612 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnjeusluga za sopstvene potrebe

621 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnjeproizvoda i usluga za sopstvene potrebe

151.620 - Poveæanje vrednosti zalihanedovršenih i gotovih proizvoda inedovršenih usluga

630 - Poveæanje vrednosti zalihanedovršenih i gotovih proizvoda inedovršenih usluga

152.621 - Smanjenje vrednosti zalihanedovršenih i gotovih proizvoda inedovršenih usluga

631 - Smanjenje vrednosti zalihanedovršenih i gotovih proizvoda inedovršenih usluga

153. Deo raèuna 640 do 649640 - Prihodi od premija, subvencija,dotacija, regresa, kompenzacija ipovraæaja poreskih da�bina

154. Deo raèuna 640 do 649 641 - Prihodi po osnovu uslovljenihdonacija

155. 651 - Prihodi od zakupnina pokretnih inepokretnih stvari 650 - Prihodi od zakupnina

156. 630 - Prihodi od èlanarina 651 - Prihodi od èlanarina

157. 659 - Ostali prihodi od nefinansijskeimovine 659 - Ostali poslovni prihodi

158.Deo raèuna 660 - Prihodi od finansijskeimovine od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih lica

660 - Finansijski prihodi od matiènih izavisnih pravnih lica

159.Deo raèuna 660 - Prihodi od finansijskeimovine od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih lica

661 - Finansijski prihodi od ostalihpovezanih pravnih lica

160. 661 - Prihodi od kamata 662 - Prihodi od kamata

161. 662 - Pozitivne kursne razlike 663 - Pozitivne kursne razlike

162.Deo raèuna 663 - Prihodi po osnovuefekata valutne klauzule i ostalih efekatazaštite od rizika

664 - Prihodi po osnovu efekata valutneklauzule

163. Deo 664 - Prihodi od dividendi 665 - Prihodi od uèešæa u dobitku zavisnihpravnih lica i zajednièkih ulaganja

164. 669 - Ostali prihodi od finansijske imovine 669 - Ostali finansijski prihodi

165. Deo raèuna 670 - Prihodi od prodajenematerijalne i stalne imovine i materijala

670 - Dobici od prodaje nematerijalnihulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme

166. Deo raèuna 670 - Prihodi od prodajenematerijalne i stalne imovine i materijala

671 - Dobici od prodaje biološkihsredstava

167. - 672 - Dobici od prodaje uèešæa idugoroènih hartija od vrednosti

168. Deo raèuna 670 - Prihodi od prodajenematerijalne i stalne imovine i materijala 673 - Dobici od prodaje materijala

169. 671 - Viškovi 674 - Viškovi

170. 672 - Naplaæena otpisana potra�ivanja 675 - Naplaæena otpisana potra�ivanja

171.Deo raèuna 663 - Prihodi po osnovuefekata valutne klauzule i ostalihefekata zaštite od rizika

676 - Prihodi po osnovu efekataugovorene zaštite od rizika

172. 673 - Prihodi od smanjenja obaveza 677 - Prihodi od smanjenja obaveza

173. 674 - Prihodi od ukidanja dugoroènihrezervisanja

678 - Prihodi od ukidanja dugoroènihrezervisanja



174. 675 - Prihodi od nadoknade štete irefundacija

Deo raèuna 679 - Ostali nepomenutiprihodi

175. - 690 - Dobitak poslovanja koje seobustavlja

176. 691 - Prihodi po osnovu promeneraèunovodstvenih politika

691 - Prihodi, efekti promeneraèunovodstvenih politika i ispravkegrešaka iz ranijih godina

177.692 - Prihodi po osnovu ispravke grešakaiz ranijih perioda koje nisu materijalnoznaèajne

691 - Prihodi, efekti promeneraèunovodstvenih politika i ispravkegrešaka iz ranijih godina

178. - 722 - Odlo�eni poreski rashodi i prihodiperioda

179. - 723 - Lièna primanja poslodavca

180. 722 - Prenos viška prihoda nad rashodimaili viška rashoda nad prihodima 724 - Prenos dobitka ili gubitka

181. - 901 - Raèun za preuzimanje nabavkematerijala i robe

182. 901 - Raèun za preuzimanje troškova 902 - Raèun za preuzimanje troškova

183. - 903 - Raèun za preuzimanje prihoda

184. - 97 - Slobodna grupa

185. - 981 - Nabavna vrednost prodate robe

186. 981 - Troškovi perioda 982 - Troškovi perioda

187. 982 - Otpisi, manjkovi i viškovi zalihauèinaka

983 - Otpisi, manjkovi i viškovi zalihauèinaka

188. - 985 - Slobodan raèun

189. - 986 - Prihodi po osnovu proizvoda iusluga

190. - 987 - Prihodi po osnovu robe

191. - 988 - Slobodan raèun

192. - 989 - Drugi prihodi

193. - 990 - Poslovni dobitak i gubitak

194. - 991 - Gubitak i dobitak po osnovu prodajematerijala

195. - 992 - Manjkovi materijala i robe

196. - 993 - Otpisi materijala i robe

197. -

Napomena: U uporedni pregled uneti su samo novi i inovirani raèuni na koje se, kodpreknji�avanja prenosi stanje i promet sa prethodnih raèuna koji se gase sa prelaskomna primenu novog Kontnog okvira propisanog ovim pravilnikom.U sluèaju da se drugo pravno lice odluèi na primenu MSFI za MSP mora, kao što smoveæ rekli, primenjivati Kontni okvir za privredna društva, zadruge i preduzetnike. UREVIZORU 1-2/2015 na stranama 31-38 smo dali prikaz tog preknji�avanja.


2. Knji�enje ispravki materijalno znaèajnih grešaka

Materijalno znaèajna greška je ona koja znaèajno utièe na donošenje ekonomskihodluka od strane korisnika finansijskih izveštaja (tj. onih koji donose odluke na osnovu tihizveštaja). Radi se o grešci koja je nastala u nekom od prethodnih obraèunskih perioda aotkrivena je u tekuæem periodu.Odeljak 10 Raèunovodstvene politike, procene i greške MSFI za MSP, kao i u èlanu 9.Pravilnika za mikro i druga pravna lica, zahteva retroaktivnu ispravku materijalnoznaèajne greške.Uticaj ispravke greške mo�e dakle biti u dva pravca:- poveæava nerasporeðenu dobit ili- smanjuje nerasporeðenu dobit. U ovom sluèaju mo�e se desiti da iznos greške bude

veæi od iskazane nerasporeðene dobiti. U tom sluèaju nerasporeðena dobit se svodina nulu, a za ostatak iznosa iskazuje se gubitak.

Ispravka materijalno znaèajne greške se mo�e vršiti i izmenom gubitaka iz ranijih godina(ako drugo pravno lice ima gubitak a ne dobit). Uticaj ispravke greške mo�e biti u dvapravca:- poveæava gubitak ili- smanjuje gubitak. U ovom sluèaju mo�e se desiti da iznos greške bude veæi od

iskazanog gubitka. U tom sluèaju gubitak se svodi na nulu, a za ostatak iznosaiskazuje se nerasporeðena dobit.

Primer:1. U prethodnoj godini (20x4. godini) je greškom (ili iz nekog drugog razloga) nabavka

opreme u iznosu od 100.000,00 din. umesto na raèunu opreme proknji�ena na raèunutroškova amortizacije.Iznos amortizacije za tu opremu u prethodnoj godini je trebao da bude 5.000,00 din.Ova greška u knji�enju je u prethodnoj godini imala sledeæe efekte:- troškovi amortizacije su iskazani u iznosu veæem za 95.000,00 din;- dobit je iskazana u iznosu manjem za 80.750,00 din, ukoliko je stopa poreza na

dobit (bez oslobaðanja) bila 15% (u kom sluèaju bi neiskazani iznos poreza nadobit bio 14.250,00 din.);

- oprema je iskazana u iznosu manjem za 95.000,00 din.

Objašnjenje retroaktivnog ispravljanja greške bi bilo:

Kada bi moglo da se u prethodnoj godini sprovede knji�enje retroaktivne ispravkegreške ono bi se sprovelo na sledeæim raèunima:

Dnevnik glavne knjige finansijskog knjigovodstva

Red.br.

Broj raèunaOpis promene

Iznos

Dug. Potr. Duguje Potra�.

1. 0231 Oprema 100.000,005401 Troškovi amortizacije nekretnina,

postrojenja i opreme -100.000,00Za nabavku

1a 5401 Troškovi amortizacije nekretnina,postrojenja i opreme 5.000,00

02931 Ispravka vrednosti opreme 5.000,00Za troškove amortizacije


Red.br.


Iznos


1b 599 Prenos rashoda -95.000,00341 Nerasporeðeni višak prihoda nad

rashodima tekuæe godine 80.750,00481 Obaveze za porez iz rezultata 14.250,00

Za ispravljanje greške

Meðutim, veæ smo rekli da zbog toga što su raèuni zakljuèeni na njima ne mo�e dase sprovede knji�enje. Zbog toga se knji�enje vrši u tekuæoj godini pod datumom"01.01.20x5. godine", uz opis "korigovanje poèetnog stanja po osnovu ispravkematerijalno znaèajne greške".

S obzirom da se poèetno stanje otvara samo na osnovu raèuna èija se saldaunose u bilans stanja knji�enje ispravke greške na dan 01.01.20x5. godine æe biti:


Red.br.


Iznos


1. 0231 Oprema 100.000,00

02931 Ispravka vrednosti opreme 5.000,00

340 Nerasporeðeni višak prihoda nadrashodima ranijih godina 80.750,00

481 Obaveze za porez iz rezultata 14.250,00

Za ispravljanje materijalno znaèajne greške

Napomena: Podrazumeva se da u tekuæoj godini treba izvršiti i obraèun amortizacijeza ovu opremu.

Kada na kraju 20x5. godine drugo pravno lice bude sastavljalo bilans stanja i bilansuspeha du�no je da u njih upiše uporedne podatke tj. da popuni kolonu prethodnagodina. Za to popunjavanje neophodno je raspolagati sa bilansom stanja i bilansomuspeha za 20x4. godinu ali i sa podacima o efektima retroaktivnog ispravljanjamaterijalno znaèajnih grešaka. Na primer, pri popunjavanju podatka o iznosu opreme uobrascu bilansa stanja u kolonu prethodna godina se ne upisuje odgovarajuæi podatak izbilansa za 20x4. godinu veæ se on koriguje naviše za 95.000,00 din. Pri popunjavanjukolone za prethodnu godinu obrasca bilansa uspeha stavka amortizacije se ne upisuje uiznosu koji je bio prikazan u bilansu uspeha za 20x4. godinu veæ u iznosu umanjenom za95.000,00 din. Stavka neto dobitka se iskazuje u iznosu uveæanom za 80.250,00 din, itd.


3. Obraèun i evidentiranje nekih poslovnih transakcijai dogaðaja u toku 2014. godine

U ovom delu napisa ukratko æemo ukazati na neke obraèune i promene u vezi satransakcijama u 2014. godini koje se drugaèije knji�e ako se primeni Kontni okvir za

druga pravna lica. Radi se uglavnom o promenama na raèunima grupa 63, 64 i 65.Prvo æemo ponovo prikazati onaj deo tabele za preknji�avanje koji se odnosi nanavedene raèunske grupe:

Red.br. Novi raèuni Stari raèuni

153. Deo raèuna 640 do 649640 - Prihodi od premija, subvencija,dotacija, regresa, kompenzacija ipovraæaja poreskih da�bina

154. Deo raèuna 640 do 649 641 - Prihodi po osnovu uslovljenihdonacija

155. 651 - Prihodi od zakupnina pokretnih inepokretnih stvari 650 - Prihodi od zakupnina

156. 630 - Prihodi od èlanarina 651 - Prihodi od èlanarina

157. 659 - Ostali prihodi od nefinansijskeimovine 659 - Ostali poslovni prihodi

U nastavku æemo ukratko prikazati osnovna knji�enja na raèunskim grupama 63,64 i 65.

Grupa 63 - Prihodi od èlanarina i èlanskih doprinosa i prihodi po posebnimpropisima

1) Definisanje i priznavanje:

U okviru grupe 63 obuhvataju se prihodi po osnovu:- èlanarina,- èlanskih doprinosa,- prihoda iz bud�eta po posebnim propisima i- prihoda iz ostalih izvora po posebnim propisima.Priznavanje ovih prihoda se vrši shodno uobièajenim pravilima za priznavanje prihoda- prihodi se priznaju ili po dobijanju sredstava ili pri nastanku neopozivog prava nadobijanje sredstava.

2) Vrednovanje: Za vrednovanje drugih poslovnih prihoda va�e uobièajene napomeneza vrednovanje prihoda - u visini neto priliva sredstava.

3) Evidencije: Za evidentiranje prihoda koji se iskazuju na raèunima grupe 63 va�enapomene za evidentiranje prihoda - nije potrebno otvarati posebne analitièkeevidencije.

4) Raèuni: Na raèunima grupe 63 - Prihodi od èlanarina i èlanskih doprinosa iprihodi po posebnim propisima, iskazuju se prihodi od èlanarine i èlanskihdoprinosa poslovnih i drugih udru�enja i prihodi po posebnim propisima prema

nazivima ovih raèuna.

U okviru grupe 63 - Prihodi od èlanarina i èlanskih doprinosa i prihodi po posebnimpropisima predviðeni su sledeæi raèuni:- 630 - Prihodi od èlanarina,

- 631 - Prihodi od èlanskih doprinosa,


- 632 - Prihodi po posebnim propisima iz bud�eta i

- 639 - Prihodi po posebnim propisima iz ostalih izvora.

Raèun 630 - Prihodi od èlanarina

1) Pravilnik: èlan 45. stav 2: Na raèunu 630 - Prihodi od èlanarina, iskazuju se prihodiod èlanarine poslovnih i drugih udru�enja.

Regulativa za priznavanje, vrednovanje, prikazivanje i obelodanjivanje:

1. MSFI za MSP: Za raèunovodstveno priznavanje prihoda koji se obuhvataju naraèunu 630 primenljive su odredbe Odeljka 2 Koncepti i sveobuhvatni principi iOdeljka 23 Prihodi.

2. Pravilnik za mikro i druga pravna lica: èlan 31. Pravilnika za mikro pravna lica bise najneposrednije primenjivao za poslove priznavanja i vrednovanja u vezi saprihodima koji se knji�e na ovom raèunu.

2) O prihodima: Radi se o prihodima od èlanarina poslovnih i drugih udru�enja.Knji�enje naplaæenih èlanarina vrši se zadu�enjem raèuna 241 ili 243 a u koristraèuna 630. Ukoliko je èlanarina naplaæena unapred i ukoliko se odnosi na dvaizveštajna perioda treba izvršiti razgranièenje korišæenjem raèuna pasivnogvremenskog razgranièenja (koristi se raèun 491 - Naplaæeni prihodi buduæegperioda).

3) Rašèlanjavanje: Raèun 630 - Prihodi od èlanarina se mo�e dalje rašèlaniti, akriterijum za rašèlanjavanje mo�e da bude vrsta èlanarina.

4) Primeri knji�enja:1. U blagajnu sportskog kluba èlanovi su uplatili èlanarinu za mart mesec u iznosu od

20.000,00 din.2. Èlanovima kluba poslat je obraèun èlanarine u iznosu od 10,000.00 din.


Red.br.


Iznos


1. 243 Blagajna 20.000,00

630 Prihodi od èlanarina 20.000,00

Za naplaæenu èlanarinu

2. 243 Blagajna 20.000,00

630 Prihodi od èlanarina 20.000,00

Za naplaæenu èlanarinu

Raèun 631 - Prihodi od èlanskog doprinosa

1) Pravilnik: èlan 45. stav 3: Na raèunu 631 - Prihodi od èlanskog doprinosa iskazujuse prihodi od èlanskih doprinosa poslovnih i drugih udru�enja.





2) O prihodima: Radi se o prihodima od èlanskih doprinosa poslovnih i drugihudru�enja. Ti prihodi se mogu ostvariti zadr�avanjem dela ostvarenog prihoda drugogpravnog lica i njegovog neisplaæivanja èlanovima ili se mo�e raditi o uplati èlanskogdoprinosa za funkcionisanje nekog poslovnog ili drugog udru�enja (kao što je naprimer Komora ovlašæenih revizora, Udru�enje turistièkih organizacija i dr.).

3) Rašèlanjavanje: Raèun 631 - Prihodi od èlanskih doprinosa se mo�e dalje rašèlaniti,a kriterijum za rašèlanjavanje mo�e da bude vrsta èlanskog doprinosa.

4) Primeri knji�enja:

1. Omladinska zadruga je anga�ovala po ugovoru o privremenim poslovima licemlaðe od 26 godina, koje se školuje (o èemu je prilo�ilo potvrdu fakulteta).Naknada je ugovorena u neto iznosu od 20.000,00 dinara. Èlanarina zadruge je10%.Naknada je isplaæena sa tekuæeg (poslovnog) raèuna.


Red.br.


Iznos


1. 524 Troškovi naknada po ugovoru oprivremenim i povremenim poslovima 23.451,33

4622 Obaveze za naknadu po ugovoru oprivremenim i povremenim poslovima 20.000,00

4890 Ostale obaveze za poreze, doprinose idruge da�bine - porez na dohodakgraðana 2.123,89

48910 Ostale obaveze za poreze, doprinose idruge da�bine - doprinos za PIO 884,96

48911 Ostale obaveze za poreze, doprinose idruge da�bine - doprinos zazdravstveno osiguranje 442,48

Za obraèun ugovora o povremenom poslu

1a. 4622 Obaveze za naknadu po ugovoru oprivremenim i povremenim poslovima 2.000,00

631 Prihodi od èlanskih doprinosa 2.000,00

Za prihode

1b. 4622 Obaveze za naknadu po ugovoru oprivremenim i povremenim poslovima 18.000,00

4890 Ostale obaveze za poreze, doprinose idruge da�bine - porez na dohodak graðana 2.123,89

48910 Ostale obaveze za poreze, doprinose idruge da�bine - doprinos za PIO 884,96

48911 Ostale obaveze za poreze, doprinose idruge da�bine - doprinos za zdravstvenoosiguranje 442,48

2410 Tekuæi (poslovni) raèun 21.451,33

Za isplatu naknade

Obraèun za promenu br. 1:Obraèun poreza i doprinosa na naknadu iz ovog primera prikazan u obliku tabele bimogao da izgleda:


Red. broj Opis Iznos

1 2 3

1. Ugovorena neto naknada 20.000,00

2. Bruto naknada (red. br. 1 : 0,904) 22.123,89

3. Normirani troškovi (red. br. 2 x 20%) 4.424,78

4. Oporezivi prihod (2-3) 17.699,11

5. Porez na dohodak graðana (red. br. 4 x 20%) 3.539,82

6. Umanjenje obraèunatog poreza (5 x 40%) 1.415,93

7 Porez za uplatu po umanjenju 40% (5-6) 2.123,89

8. Èlanski doprinos (1 x 10%) 2.000,00

9. Neto za isplatu (2-7-8) 18.000,00

10. Doprinos za PIO (red. br. 2 x 4%) 884,96

11. Doprinos za zdravstvo (red. br. 2 x 2%) 442.48

12. Ukupni troškovi (1+7+10+11) 23.451,33

Raèun 632 - Prihodi po posebnim propisima iz bud�eta

1) Pravilnik: èlan 45. stav 4: Na raèunu 632 - Prihodi po posebnim propisima izbud�eta, iskazuju se prihodi ostvareni iz bud�eta u skladu sa iznosima utvrðenim poposebnim propisima




2) O prihodima: Radi se o prihodima drugog pravnog lica po osnovu uplata iz bud�eta,u skladu sa odreðenim propisom.Na primer, èlanom 5. Zakona o finansiranju politièkih aktivnosti ("Slu�beni glasnikRS", br. 43/2011 i 123/2014) predviðeno je da su novèana sredstva iz javnih izvorasredstva bud�eta Republike Srbije, bud�eta autonomne pokrajine i bud�eta jedinicelokalne samouprave, namenjena za finansiranje politièke aktivnosti.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 632 - Prihodi po posebnim propisima iz bud�eta se mo�edalje rašèlaniti, a kriterijum za rašèlanjavanje mo�e da bude vrsta prihoda ili organ odkoga se dobija prihod.

4) Primeri knji�enja:1. Politièkoj stranci iz bud�eta je uplaæeno na tekuæi raèun 100.000,00 din.


Red.br.


Iznos


1. 2410 Tekuæi (poslovni) raèun 100.000,00

632 Prihodi po posebnim propisima izbud�eta 100.000,00

Za isplatu naknade


Raèun 639 - Prihodi po posebnim propisima iz ostalih izvora

1) Pravilnik: èlan 45. stav 5: Na raèunu 639 - Prihodi po posebnim propisima iz

ostalih izvora, iskazuju se prihodi ostvareni iz ostalih izvora finansiranja predviðenihposebnim propisima.



2. Pravilnik za mikro i druga pravna lica: èlan 31. Pravilnika za mikro i drugapravna lica bi se najneposrednije primenjivao za poslove priznavanja i vrednovanjau vezi sa prihodima koji se knji�e na ovom raèunu.

2) O prihodima: Radi se o prihodima drugog pravnog lica po osnovu uplata iz ostalihizvora, sem bud�eta, u skladu sa odreðenim propisom. Na primer, èlanom 7. Zakona

o finansiranju politièkih aktivnosti predviðeno je da privatne izvore finansiranjapolitièke aktivnosti èine èlanarina, prilog, nasledstvo, legat, prihod od imovine izadu�ivanje kod banaka i drugih finansijskih organizacija u Republici Srbiji.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 639 - Prihodi po posebnim propisima iz ostalih izvora semo�e dalje rašèlaniti, a kriterijum za rašèlanjavanje mo�e da bude vrsta prihoda iliizvor od koga se dobija prihod.

4) Primeri knji�enja:1. Politièkoj stranci je na tekuæi raèun uplaæeno 100.000,00 din. kao prilog od strane

simpatizera te stranke.


Red.br.


Iznos



639 Prihodi po posebnim propisima izostalih izvora 100.000,00

Za isplatu naknade

Grupa 64 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl.


Definisanje:U okviru grupe 64 obuhvataju se prihodi koje drugo pravno lice ostvaruje po osnovupremija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija, povraæaja poreskih da�bina i poosnovu uslovljenih donacija. Uglavnom se radi o prihodima po osnovu donacija idotacija.

Pravilnik za mikro i druga pravna lica i dr�avna davanja: Stavom 6. èlana 31.propisano je sledeæe:"Prihodi od dr�avnih davanja koja ne nameæu primaocu uslove u vezi sa odreðenimbuduæim rezultatima priznaju se kao prihod prilikom priznavanja potra�ivanja poosnovu davanja. Prihodi od dr�avnih davanja koja nameæu primaocu uslove u vezi saodreðenim buduæim rezultatima priznaju se kao prihod samo kada se ispune uslovi uvezi sa rezultatima."


2) Vrednovanje: Prihodi koji se priznaju na raèunima grupe 64 vrednuju se u visinisredstava primljenih bez obaveze vraæanja. U sluèaju da su za primljena sredstvapostavljeni neki uslovi priznavanje prihoda se vrši u srazmeri sa ispunjavanjempostavljenih uslova (o èemu smo veæ govorili).Dr�avno dodeljivanje mo�e biti u obliku prenosa nenovèanog sredstva, kao što jezemljište, zgrada ili oprema koje æe drugo pravno lice koristiti. U ovakvim sluèajevimadrugo pravno lice treba da proceni fer vrednost nenovèanog sredstva, i da obraèuna idodeljivanje i sredstvo po toj fer vrednosti.

3) Evidencije: Za evidentiranje iznosa koji se iskazuju na raèunima grupe 64 va�enapomene koje smo pri obrazlaganju klase 6 dali za evidentiranje prihoda.

4) Raèuni: U okviru grupe 64 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. predviðenisu sledeæi raèuni:- 640 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. iz republièkog bud�eta,

- 641 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. iz bud�eta autonomne pokrajineili lokalne samouprave,

- 642 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od inostranih vlada i meðunarodnihorganizacija,

- 643 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od doma�ih privrednih društava,preduzetnika i drugih pravnih lica,

- 644 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od fizièkih lica iz zemlje i inostranstva,

- 649 - Ostali prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl.

Raèun 640 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. iz republièkog bud�eta

1) Pravilnik: èlan 46. stav 3: Na raèunu 640 - Prihodi od donacija, dotacija,subvencija i sl. iz republièkog bud�eta, iskazuju se navedeni prihodi koji su

ostvareni iz republièkog bud�eta.

Regulativa za priznavanje, vednovanje, prikazivanje i obelodanjivanje:

1. MSFI za MSP: Za raèunovodstveno priznavanje prihoda koji se obuhvataju naraèunu 640 primenljive su odredbe Odeljka 2 Koncepti i sveobuhvatni principi MSFIza MSP.

2. Pravilnik za mikro i druga pravna lica: Za raèunovodstveno priznavanje prihodakoji se obuhvataju na raèunu 640 primenljiv je èlan 29. Pravilnika za mikro i drugapravna lica.

2) O prihodima: Radi se o prihodima po osnovu donacija, dotacija, premija, subvencija,regresa, kompenzacija i povraæaja poreskih da�bina. Dakle, bitan osnov za knji�enjena ovom raèunu je da je prihod ostvaren po osnovu primanja iz republièkog bud�eta.Neuslovljena donacija je poklanjanje nekih sredstava ili davanje novca bez zahtevaza pru�anjem protivusluge.Uslovljena donacija je poklanjanje nekih sredstava ili davanje novca uz uslov dadrugo pravno lice sa primljenim sredstvom ili novcem obavlja neku delatnost uodreðenom vremenskom periodu. Ukoliko ispuni postavljene uslove primljenudonaciju ne vraæa. Ovi prihodi se priznaju po ispunjenju postavljenih uslova. Takvadodeljivanja se evidentiraju na pasivnom vremenskom razgranièenju (raèun 495).Dotacija je davanje iz bud�etskih sredstava pojedinim društvenim, kulturnim,prosvetnim i sliènim organizacijama radi unapreðenja njihove društvene delatnosti.Subvencija je oblik finansijske pomoæi koju dr�ava daje drugim pravnim licima zastrogo odreðenu namenu.Knji�enje navedenih prihoda se vrši zadu�enjem raèuna 222 (kada su prihodiobraèunati i kada se odnose na tekuæi period), raèuna 241 (kada su prihodi odmah


naplaæeni, bez formiranja potra�ivanja), raèuna 281 (ako su u pitanju prihodi èijanaplata dospeva u narednom obraèunskom periodu) i odobrenjem raèunu 640.Priznavanje prihoda se vrši po osnovu ispunjavanja propisanih uslova što drugopravno lice dokazuje verodostojnom dokumentacijom.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 640 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. izrepublièkog bud�eta se mo�e dalje rašèlaniti, a kriterijum za rašèlanjavanje mo�e dabude vrsta prihoda.

4) Primeri knji�enja:1. Iz republièkog bud�eta uplaæena je dotacija sportskoj organizaciji 10.000,00 din. na

tekuæi raèun.


Red.br.


Iznos



640 Prihodi od donacija, dotacija,subvencija, dotacija i sl.iz republièkog bud�eta 10.000,00

Za dobijenu dotaciju

Raèun 641 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. iz bud�eta autonomnepokrajine ili lokalne samouprave

1) Pravilnik: èlan 46. stav 4: Na raèunu 641 - Prihodi od donacija, dotacija,

subvencija i sl. iz bud�eta autonomne pokrajine ili lokalne samouprave, iskazuju

se navedeni prihodi koji su ostvareni iz bud�eta autonomne pokrajine, odnosno

lokalne samouprave.

Regulativa za priznavanje, vednovanje, prikazivanje i obelodanjivanje:Regulativa je ista kao i za raèun 640.

2) O prihodima: Radi se o prihodima po osnovu donacija, dotacija, premija, subvencija,regresa, kompenzacija i povraæaja poreskih da�bina, s tim da su ostvareni iz bud�etaautonomne pokrajine ili lokalne samouprave.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 641 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija, dotacija i sl.

iz bud�eta autonomne pokrajine ili lokalne samouprave se mo�e dalje rašèlaniti, akriterijum za rašèlanjavanje mo�e da bude vrsta prihoda, kao i izvor prihoda (bud�etautonomne pokrajine ili bud�et lokalne samouprave).

4) Primeri knji�enja: Primeri knji�enja su identièni knji�enju na raèunu 640.

Raèun 642 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. od inostranih vlada imeðunarodnih organizacija


subvencija i sl. od inostranih vlada i meðunarodnih organizacija, iskazuju se

navedeni prihodi od strane inostranih vlada i meðunarodnih organizacija.


2) O prihodima: Radi se o prihodima po osnovu donacija, dotacija, premija i sl., s tim dasu ostvareni iz odnosa sa inostranim vladama i meðunarodnim organizacijama.


3) Rašèlanjavanje: Raèun 642 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. odinostranih vlada i meðunarodnih organizacija se mo�e dalje rašèlaniti, a kriterijum zarašèlanjavanje mo�e da bude vrsta prihoda, kao i izvor prihoda (inostrana vlada ilimeðunarodna organizacija i koja).


Raèun 643 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od domaæih privrednih društava,preduzetnika i drugih pravnih lica

1) Pravilnik: èlan 46. stav 6: Na raèunu 643 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od

domaæih privrednih društava, preduzetnika i drugih pravnih lica, iskazuju senavedeni prihodi od strane domaæih pravnih lica i preduzetnika.


2) O prihodima: Radi se o prihodima po osnovu donacija, dotacija, premija i sl., s tim dasu ostvareni iz odnosa sa domaæim pravnim licima i preduzetnicima.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 643 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od domaæih privrednihdruštava i preduzetnika se mo�e dalje rašèlaniti, a kriterijum za rašèlanjavanje mo�eda bude vrsta prihoda, kao i izvor prihoda (privredna društva ili preduzetnici).


Racun 644 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. od fizièkih lica iz zemlje iinostranstva


subvencija i sl. od fizièkih lica iz zemlje i inostranstva, iskazuju se pomenutiprihodi od strane domaæih i stranih fizièkih lica.


2) O prihodima: Radi se o prihodima po osnovu donacija, dotacija, premija i sl, s tim dasu ostvareni iz odnosa sa fizièkim licima, bez obzira da li su iz zemlje ili inostranstva.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 644 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. od fizièkihlica iz zemlje i inostranstva se mo�e dalje rašèlaniti, a kriterijum za rašèlanjavanjemo�e da bude vrsta prihoda, kao i izvor prihoda (da li su u pitanju fizièka lica iz zemljiili iz inostranstva).


Racun 649 - Ostali prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl.

Pravilnik: èlan 46. stav 8: Na raèunu 649 - Ostali prihodi od donacija, dotacija,subvencija i sl., iskazuju se ostali prihodi za koje nije predviðen poseban raèun u okviruraèuna grupe 64.


Grupa 65 - Prihodi od nefinansijske imovine


U okviru grupe 65 obuhvataju se prihodi po osnovu:- zakupnina,- tantijema i- ostalih poslovnih prihoda.


Priznavanje drugih poslovnih prihoda se vrši shodno objašnjenjima datim zapriznavanje prihoda (datih pri prikazu klase 6).

2) Vrednovanje: Za vrednovanje drugih poslovnih prihoda va�e sve napomene kojesmo dali za vrednovanje prihoda (datih pri prikazu klase 6).

3) Evidencije: Za evidentiranje prihoda koji se iskazuju na raèunima grupe 65 va�enapomene date u okviru klase 6 za evidentiranje prihoda.

4) Raèuni: U okviru grupe 65 - Prihodi od nefinansijske imovine predviðeni susledeæi raèuni:- 650 - Prihodi od nefinansijske imovine od matiènih, zavisnih i ostalih povezanih

lica,

- 651 - Prihodi od zakupnina pokretnih i nepokretnih stvari,

- 652 - Prihodi od tantijema i licencnih nadoknada i

- 659 - Ostali prihodi od nefinansijske imovine.

Raèun 650 - Prihodi od nefinansijske imovine od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih lica

1) Pravilnik: èlan 47. stav 2: Na raèunu 650 - Prihodi od nefinansijske imovine odmatiènih, zavisnih i ostalih povezanih lica, iskazuju se prihodi ostvareni odnefinansijske imovine iz odnosa sa matiènim, zavisnim i ostalim povezanim licima.


1. MSFI za MSP: Za raèunovodstveno priznavanje prihoda koji se obuhvataju naraèunu 650 primenljive su odredbe Odeljka 2 Koncepti i sveobuhvatni principi,Odeljak 23 Lizing i Odeljka 23 Prihodi.Za odreðivanje da li se radi o rashodu nastalom iz odnosa sa zavisnim, matiènim iliostalim povezanim pravnim licem primenjuju se odredbe Odeljka 9 Konsolidovani ipojedinaèni finansijski izveštaji, Odeljka 14 Ulaganja u pridru�ene subjekte MSFIza MSP i Odeljka 15 Ulaganja u zajednièke poduhvate MSFI za MSP.


2) O prihodima: Radi se o prihodima po osnovu davanja u zakup nematerijalnihulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, kao i prihoda po osnovu tantijema i drugihlicencnih naknada ostvarenih iz odnosa sa matiènim, zavisnim ili ostalim povezanimlicima. O prihodima od zakupa, tantijema i drugih licencnih naknada više govorimo uokviru raèuna 651 i 652.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 650 - Prihodi od zakupnina pokretnih i nepokretnih stvari semo�e dalje rašèlaniti, a kriterijum za rašèlanjavanje mo�e da bude vrsta sredstavadata u zakup, kao i vrsta pravnog lica u vezi sa kojim je ostvaren prihod.

4) Primeri knji�enja: Primeri knji�enja su identièni primerima knji�enja na raèunima 651i 652.

Raèun 651 - Prihodi od zakupnina pokretnih i nepokretnih stvari

1) Pravilnik: èlan 47. stav 3: Na raèunu 651 - Prihodi od zakupnina pokretnih inepokretnih stvari, iskazuju se prihodi po osnovu zakupnine (operativnog lizinga)nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme.


1. MSFI za MSP: Za raèunovodstveno priznavanje prihoda koji se obuhvataju naraèunu 651 primenljive su odredbe Odeljka 2 Koncepti i sveobuhvatni principi,Odeljak 23 Lizing i Odeljka 23 Prihodi.


Za odreðivanje da li se radi o rashodu nastalom iz odnosa sa zavisnim, matiènim iliostalim povezanim pravnim licem primenjuju se odredbe Odeljka 9 Konsolidovani ipojedinaèni finansijski izveštaji, Odeljka 14 Ulaganja u pridru�ene subjekte MSFIza MSP i Odeljka 15 Ulaganja u zajednièke poduhvate MSFI za MSP.


2) O prihodima: Radi se o prihodima po osnovu davanja u zakup nematerijalnihulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme. Radi se o davanju sredstava preduzeæa uoperativni zakup.Operativni lizing se ne razlikuje od klasiènog zakupa. Operativni lizing je onaj:1. kod koga ne postoji namera prenosa najveæeg dela rizika i koristi od vlasništva

korisniku lizinga;2. trajanje pojedinaènog operativnog lizinga ne obuhvata veæi deo veka upotrebe

sredstva, pa æe to sredstvo u toku svog veka upotrebe biti davano u operativnilizing najmanje dva puta;

3. pojedinaèno posmatran operativni lizing ne obezbeðuje davaocu lizinganadoknadu kapitalnog izdatka uveæanog za njegovu zaradu. Da bi to postigaodavalac lizinga mora više puta (najmanje dva puta) davati to sredstvo u operativnilizing.

Davalac operativnog lizinga treba da prika�e u bilansu stanja delove imovine date uoperativni zakup u skladu sa prirodom tih sredstava.Prihod od operativnog lizinga priznaje se ravnomerno tokom vremena trajanja lizinga,izuzev ako ne postoji neka druga sistematska osnovica koja bi pravilnije negovremenska osnovica za raspored prihoda obezbedila priznavanje prihoda tokomperioda trajanja lizinga.Amortizacija sredstava datih u operativni lizing priznaje se kao rashod. Amortizacijase vrši u skladu sa uobièajenom raèunovodstvenom politikom za obraèunavanjeamortizacije. Za to obraèunavanje merodavan je Odeljak 17 Nekretnine, postrojenja ioprema MSFI za MSP, odnosno èlan 14. Pravilnika za mikro i druga pravna lica.Poèetni direktni troškovi koji su nastali pri ugovaranju lizinga priznaju se kao rashod uperiodu u kome su nastali ili ako se radi o znaèajnijim izdacima, rasporeðuju se na pe-riod trajanja lizinga.Davalac lizinga treba najmanje na datum svakog bilansa da proverava da li kodsredstava datih u operativni lizing postoji obezvreðenost. To radi na naèin kako jeregulisano Odeljkom 17 Nekretnine, postrojenja i oprema MSFI za MSP, odnosnoèlanom 14. Pravilnika za mikro i druga pravna lica i Odeljkom 27 Umanjenje vrednostiimovine MSFI za MSP.Davanjem sredstava u operativni lizing ne vrši se priznavanje dobitaka ili gubitaka odprodaje (jer njih kod ove vrste lizinga i nema).Sadr�ina ugovora o zakupu regulisana je èl. 567-599. Zakona o obligacionimodnosima.Na usluge zakupa obraèunava se porez na dodatu vrednost, sem u sluèaju ako je upitanju zakup objekata za stanovanje kada se ne obraèunava porez na dodatuvrednost.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 651 - Prihodi od zakupnina pokretnih i nepokretnih stvari semo�e dalje rašèlaniti, a kriterijum za rašèlanjavanje mo�e da bude vrsta sredstavadata u zakup. Raèun 650 - Prihodi od zakupnina bi, na primer, mogao da se rašèlanina sledeæi naèin:


Broj i naziv raèuna Napomena

6510 - Prihodi po osnovu zakupa poslovnog prostora

Po potrebi sedalje rašèlanjavaju

na petocifrene raèune

6511 - Prihodi po osnovu zakupa skladišnog prostora

6512 - Prihodi po osnovu zakupa zemljišta

6513 - Prihodi po osnovu zakupa postrojenja i opreme

6519 - Prihodi po osnovu zakupa ostalih sredstava

4) Primeri knji�enja:1. Drugo pravno lice je od 1. septembra tekuæe godine dalo u zakup svoj poslovni

prostor, a prema ugovoru, zakupnina se plaæa unapred za šest meseci u iznosu od42.000,00 din. plus PDV 8.400,00 din. Uplata zakupnine je izvršena na tekuæiraèun zakupodavca.Za iznos zakupnine koja se odnosi na obraèunski period (42.000,00 din. : 6 mes. =7.000,00 din./mes. x 4 mes. = 28.000,00 din.) priznati su troškovi poslovanja.


Red.br.


Iznos


1. 201 Kupci u zemlji 50.400,00

4910 Unapred naplaæena zakupnina 42.000,00

4700 Obaveze za porez na dodatu vrednostpo izdatim fakturama po opštoj stopi(osim primljenih avansa) 8.400,00

Po ugovoru o zakupu

1a. 2410 Tekuæi (poslovni) raèun 50.400,00

201 Kupci u zemlji 50.400,00

Za naplatu zakupa

1b. 4910 Obraèunati prihodi buduæeg perioda poosnovu zakupnina 28.000,00

6510 Prihodi od davanja u zakup poslovnogprostora 28.000,00

Za ukalkulisanu zakupninu za obraèunskiperiod

Raèun 652 - Prihodi od tantijema i licencnih naknada

1) Pravilnik: èlan 47. stav 4: Na raèunu 652 - Prihodi od tantijema i licencnih

naknada, iskazuju se prihodi po osnovu patenata, �igova, autorskih i ostalih prava.


1. MSFI za MSP: Za raèunovodstveno priznavanje prihoda koji se obuhvataju naraèunu 651 primenljive su odredbe Odeljka 2 Koncepti i sveobuhvatni principi i

Odeljka 23 Prihodi.

Za odreðivanje da li se radi o prihodu nastalom iz odnosa zavisnim, matiènim iliostalim povezanim pravnim licem primenjuju se odredbe Odeljka 9 Konsolidovani i

pojedinaèni finansijski izveštaji, Odeljka 14 Ulaganja u pridru�ene subjekte MSFI

za MSP i Odeljka 15 Ulaganja u zajednièke poduhvate MSFI za MSP.



2) O prihodima: Radi se o prihodima u obliku tantijema. Tantijema je naknada zakorišæenje dugoroènih sredstava preduzeæa, na primer patenata, licenci, trgovaèkihznakova, autorskih prava i raèunarskog softvera. U prihode od tantijema spadaju iprihodi po osnovu davanja franšize.Prihodi preduzeæa u obliku tantijema se priznaju uz sledeæe uslove:- verovatno je da æe ekonomske koristi povezane sa transakcijom priticati u drugo

pravno lice i- iznos prihoda se mo�e pouzdano izmeriti.Tantijeme se priznaju na osnovi nastanka dogaðaja, a u skladu sa suštinomrelevantnog ugovora, osim ako je primerenije prihode priznati na nekoj drugoj osnovi -Ako je, na primer, drugo pravno lice ugovorom o davanju licence predvidelo da seplaæanje vrši sa protekom vremena, onda se fakturisanje vrši na vremenskoj osnovi.Meðutim, mo�e biti ugovoreno plaæanje na osnovu broja proizvoda koje je kupaclicence proizveo.

Kada nastane neizvesnost naplate, iznos za koji verovatnost naplate više ne postojipriznaje se kao rashod, a ne ispravlja se iznos koji je izvorno priznat kao prihod.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 652 - Prihodi od tantijema i licencnih nakndada se mo�edalje rašèlaniti, a kriterijum za rašèlanjavanje mo�e da bude vrsta sredstva po osnovukojeg se ostvaruje tantijema.

Raèun 652 - Prihodi od tantijema i licencnih naknada bi, na primer, mogao da serašèlani na sledeæi naèin:


6520 - Prihodi po osnovu patenata

Po potrebi sedalje rašèlanjavaju

na petocifrene raèune

6521 - Prihodi po osnovu licenci

6522 - Prihodi po osnovu trgovaèkih znakova

6523 - Prihodi po osnovu autorskih prava

6524 - Prihodi po osnovu franšiza

6525 - Prihodi po osnovu davanja u zakup raèunarskog softvera

6529 - Ostali nepomenuti prihodi od tantijema

4) Primeri knji�enja:1. Drugo pravno lice je u martu mesecu sa poslovnim partnerom sklopilo ugovor o

davanju franšize. Ugovorena je meseèna naknada u iznosu od 6.000,00 din. Uispostavljenoj fakturi iskazan je i PDV u iznosu od 1.200,00 din.


Red.br.


Iznos


1. 206 Ostala potra�ivanja po osnovu prodaje 7.200,00

6524 Prihodi po osnovu franšiza 6.000,00


Za datu franšizu


Raèun 659 - Ostali prihodi od nefinansijske imovine

1) Pravilnik: èlan 54. stav 5: Na raèunu 659 - Ostali prihodi od nefinansijskeimovine, iskazuju se ostali poslovni prihodi za koje nije predviðen poseban raèun uokviru raèuna grupe 65.

Regulativa za priznavanje, vrednovanje, prikazivanje i obelodanjivanje:Za priznavanje i vrednovanje iznosa koji se obuhvataju na raèunu 659 primenjuje seregulativa koju smo naveli za raèun 652.

2) O prihodu: U okviru raèuna 659 obuhvataju se ostali poslovni prihodi za koje nijepropisan poseban raèun u okviru grupe 65.

3) Rašèlanjavanje: Raèun 659 - Ostali prihodi od nefinansijske imovine se mo�e daljerašèlaniti, a kriterijum za rašèlanjavanje mo�e da bude vrsta ostalih poslovnihprihoda.

4) Primeri knji�enja: Knji�enje na raèunu 659 vrši se shodno knji�enju na ostalimraèunima grupe 65.


4. Sprovoðenje obraèuna, predzakljuènih radnji i knji�enjana dan 31.12.2014. godine

Na kraju poslovne godine treba izvršiti obraèun vrednosti stavki bilansa stanja i bilansauspeha. Preduslov za obavljanje ovih poslova je sprovoðenje predzakljuènih radnji iknji�enja na dan 31.12.2014. godine. Radi se u suštini o sledeæim poslovima, u okvirukojih se obavljaju i potrebna knji�enja:- meðusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija,- usaglašavanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem,- preklasifikacijom stavki u finansijskim izveštajima i- vrednovanjem stavki finansijskih izveštaja na datum bilansa.

4.1. Meðusobno usaglašavanje knjigovodstvenih evidencija

Obaveza meðusobnog usaglašavanja knjigovodstvenih evidencija propisana je èlanom16. stav 3. Zakona o raèunovodstvu. To usaglašavanje je preduslov ispravnomsprovoðenju popisa sredstava i obaveza i sastavljanju finansijskih izveštaja. Trebauraditi više poslova:1. prvo treba izvršiti proveru aritmetièke taènosti knji�enja u glavnoj knjizi - treba proveriti

da li je zbir knji�enja na dugovnim stranama raèuna identièan zbiru knji�enja napotra�nim stranama raèuna. Za ovu proveru podoban je probni bilans;

2. s obzirom da su u probnom bilansu izraèunata i salda raèuna treba izvršiti proverukaraktera salda raèuna. Naime, pojedini raèuni mogu imati iskljuèivo dugovni ili is-kljuèivo potra�ni saldo. Pojava suprotnog salda na nekom raèunu ukazuje na nastalugrešku. Proveru salda treba uraditi i za simbolièke raèune (grupe i klase, kao i tro-cifrene raèune koji su u kontnom planu drugog pravnog lica rašèlanjeni naèetvorocifren, itd.);

3. zatim treba proveriti da li zbir knji�enja u glavnoj knjizi odgovara zbiru knji�enja udnevniku glavne knjige - na ovaj naèin se kontroliše da li su svi iskontirani stavovi zaknji�enje preneti na raèune. Ovu proveru treba uraditi kako za finansijsko, tako i zapogonsko knjigovodstvo (tj. klasu 9);

4. nakon toga vrši se slaganje sintetièkih raèuna sa pripadajuæim im analitikama. Zbirsalda svih raèuna neke analitike mora odgovarati saldu njihovog predstavnièkog, tj.sintetièkog raèuna i obrnuto. To va�i i za zbir prometa leve i desne strane raèuna. Zapotrebe ove provere u okviru svake analitike treba napraviti probni bilans analitike.

4.2. Usaglašavanje knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem

Posle izvršenog meðusobnog usaglašavanja knjigovodstvenih evidencija mo�e sepristupiti usaglašavanju knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem. Obaveza ovogusaglašavanja propisana je èlanom 6. stav 2. Zakona o raèunovodstvu.U okviru ovog posla treba uraditi:1. korekciju salda raèuna stanja, ukljuèujuæi i rashodovanje sredstava,2. dekomponovanje salda aktivno-pasivnih raèuna,3. vremensko razgranièenje rashoda i prihoda4. usklaðivanje finansijskih izveštaja za dogaðaje koji su se desili nakon datuma bilansa

(31.12.2014. godine).


4.2.1. Korekcija salda raèuna stanja

Korekcija salda raèuna stanja podrazumeva svoðenje knjigovodstvenog na stvarnostanje. Zbog toga je neophodno popisom utvrditi stvarno stanje imovine i obaveza (èlan16. stav 2. Zakona o raèunovodstvu). Sem toga èlanom 18. stav 1. Zakona oraèunovodstvu propisano je i da pravna lica i preduzetnici najmanje jednom godišnjevrše usklaðivanje meðusobnih finansijskih plasmana, potra�ivanja i obaveza - oposlovima popisa i knji�enja po osnovu njega govorili smo u REVIZORU, broj 24/2014.

4.2.2. Dekomponovanje salda aktivno-pasivnih raèuna

Naplate unapred od kupaca evidentiraju se na raèunu 430 - Primljeni avansi, depoziti ikaucije. Meðutim, u praksi se mo�e desiti da kupac prilikom plaæanja obaveze za ranijeisporuèene proizvode, robu ili izvršene usluge, plati i nešto više nego što je iznosilanjegova obaveza, jer æe uskoro uslediti nove isporuke proizvoda, roba ili usluga. U tomsluèaju analitièki raèun takvog kupca ima potra�ni saldo, tj. drugo pravno lice dugujekupcu. To bi dalje znaèilo da ni saldo sintetièkog raèuna kupaca ne bi pokazivaopotra�ivanje od kupaca, jer bi u tom iznosu došlo do mešanja potra�ivanja i obavezaprema kupcima. Da bi se izbegla takva situacija treba u toku izrade finansijskih izveštajaizvršiti pregled analitike kupaca. Ukoliko na nekom analitièkom raèunu kupaca saldobude potra�ni treba iznos tog salda "skinuti" sa tog analitièkog raèuna, što obaveznoznaèi i sa sintetièkog raèuna 201 - Kupci u zemlji i preneti na raèun 430 - Primljeni avansi,depoziti i kaucije. Ovim knji�enjem obezbeðuje se da saldo raèuna 201 - Kupci u zemljipokazuje iskljuèivo potra�ivanje od kupaca a da se eventualne obaveze prema kupcimaiskazuju na raèunu 430 - Primljeni avansi, depoziti i kaucije.

Slièna je situacija i dobavljaèima, samo što se tu radi o potrebi da saldo raèuna 431 -Dobavljaèi u zemlji pokazuje iskljuèivo obaveze prema dobavljaèima za isporuèene namproizvode, robu i izvršene usluge, a da potra�ivanja od njih za plaæanja izvršena unapredbudu iskazana na raèunu 150 - Plaæeni avansi za materijal, rezervne delove i inventar uzemlji ili nekom drugom raèunu datih avansa.Sem za navedena dva raèuna prikazano postupanje se po potrebi radi i za ostale raèunepotra�ivanja, plasmana i obaveza.Na poèetku 2015. godine u okviru otvaranja poèetnog stanja treba izvršiti vraæanjenavedenih iznosa na raèuna sa kojih je izvršeno prenošenje.Napominjemo da se posao dekomponovanja salda aktivno-pasivnih raèuna mo�e uraditii na sledeæi, u praksi èesto korišæen naèin:Ne sprovodi se preknji�avanje na raèunima, veæ se samo pri sastavljanju finansijskihizveštaja, tj. pri popunjavanju obrasca bilansa stanja sprovodi dekomponovanje saldaaktivno-pasivnih raèuna. Na primer, ako je saldo raèuna obaveza 100.000,00 din. a uokviru tog iznosa je i iznos od 1.000,00 din. koliko je jednom dobavljaèu više plaæeno (natom analitièkom raèunu dobavljaèa je dugovni saldo od 1.000,00 din.), u obrazac bilansastanja na poziciji obaveza ne bi se uneo iznos od 100.000,00 din. veæ 101.000,00 din, stim da bi se u aktivi pozicija potra�ivanja iskazala u veæem iznosu za 1.000,00 din. negošto je saldo raèuna potra�ivanja.

4.2.3. Vremensko razgranièenje rashoda i prihoda

Pri sastavljanju finansijskih izveštaja treba, ako to nije uraðeno u toku godine, izvršiti vre-mensko razgranièenje rashoda i prihoda. To znaèi da treba pregledati sve rashode iprihode i ukoliko se neki od njih odnosi na naredni obraèunski period izvršiti njihovo sma-njenje uz istovremeno poveæanje vremenskih razgranièenja. Isto tako treba uz kontaktesa komercijalnim sektorom ili nekim drugim organizacionim delom drugog pravnog lica


koji se bavi prodajom proveriti da li ima prihoda i rashoda koji su nastali a da nijeispostavljena odgovarajuæa dokumentacija. Ukoliko ih ima treba sastaviti neophodnudokumentaciju i izvršiti knji�enje na odgovarajuæim raèunima prihoda i rashoda uzistovremeno knji�enje i na raèunima vremenskih razgranièenja. U nastavku æemoprikazati primere knji�enja vremenskog razgranièenja:

Primeri knji�enja:1. Poèetkom januara meseca drugo pravno lice se pretplatilo na "�utu knjigu" (faktura je

na 50.000,00 din. plus PDV u iznosu od 5.000,00 din.). Izvršena je isplata sa tekuæeg(poslovnog) raèuna. S obzirom da drugo pravno lice ima nameru da sastavljapolugodišnji obraèun knji�enje je izvršilo preko raèuna vremenskih razgranièenja i natroškove prenelo iznos pretplate koji se odnosi na prvu polovinu godine.

2. Od TV stanice "Pogled" drugo pravno lice je dobilo fakturu za reklamiranje na iznos od20.000,00 din. (u fakturi je iskazan i PDV u iznosu od 4.000,00 din.). TV stanica seobavezala da u periodu od 01. decembra 20x5. godine do 31. januara 20x6. godineemituje reklamne spotove drugog pravnog lica. Obraèunat je iznos troškova reklameza 20x5. godinu.


Red.br.


Iznos


1. 2802 Unapred plaæene pretplata za struèneèasopise i publikacije 50.000,00

2710 Porez na dodatu vrednost u primljenimfakturama po posebnoj stopi(osim plaæenih avansa) 5.000,00

4310 Dobavljaèi u zemlji 55.000,00

Za unapred plaæenu pretplatu

1a. 4340 Dobavljaèi u zemlji 55.000,00


Za unapred plaæenu pretplatu

1b. 5504 Troškovi struènog obrazovanjai usavršavanja zaposlenih 25.000,00

2802 Unapred plaæene pretplata za struèneèasopise i publikacije 25.000,00

Za plaæenu pretplatu za prvo polugodište

2. 2803 Unapred plaæeni troškovi reklamei propagande 20.000,00

2700 Porez na dodatu vrednost u primljenimfakturama po opštoj stopi(osim plaæenih avansa) 4.000,00

2410 Tekuæi (poslovni) troškovi 24.000,00

Za unapred plaæene troškove reklame

2a. 5351 Troškovi reklame i propagandeu elektronskim medijima 10.000,00

2803 Unapred plaæeni troškovi reklame ipropagande 10.000,00

Za troškove reklame za decembar

Napomena: U drugoj promeni kljuè za raspodelu troškova reklame na obraèunskeperiode mogao je da bude i broj ili vreme emitovanja reklama u odnosuna ugovoreni broj ili vreme emitovanja.


3. Drugo pravno lice je u novembru mesecu dalo u zakup poslovnu zgradu. Meseènineto iznos zakupnine je 2.000,00 din. Naplata zakupnine je kvartalna, i naplaæuje seunapred. Udru�enju je uplaæena zakupnina i ono je ispostavilo raèun na iznos od6.000,00 din, plus PDV u iznosu od 1.200,00 din.

4. Na datum bilansa izvršen je obraèun za tekuæu godinu.5. Naredne godine izvršen je obraèun za januar mesec.


Red.br.


Iznos



4910 Unapred naplaæena zakupnina 6.000,00


Za unapred naplaæenu zakupninu

4. 4910 Unapred naplaæena zakupnina 4.000,00

6510 Prihodi po osnovu zakupa poslovnogprostora 4.000,00

Za prihod od zakupnine za novembar idecembar mesec

5. 4910 Unapred naplaæena zakupnina 2.000,00

6510 Prihodi po osnovu zakupa poslovnogprostora 2.000,00

Za prihode od zakupnine za januar mesec

4.2.4. Usklaðivanje finansijskih izveštaja za dogaðajekoji su se desili nakon 31.12.2014. godine

U periodu od 31.12.2014. godine pa sve do dana odobrenja za obelodanjivanjefinansijskih izveštaja mo�e se desiti poslovni dogaðaj èije efekte na imovinu, obaveze,kapital, prihode ili rashode treba proknji�iti pod datumom 31.12.2014. godine, iako jepromena nastala u narednoj poslovnoj godini. Navedeno postupanje predviðeno jeOdeljkom 32 Dogaðaji nakon izveštajnog perioda MSFI za MSP, odnosno èlanom 10.Pravilnika za mikro i druga pravna lica.U nastavku dajemo dva primera takvih promena:

1. Drugo pravno lice nakon datuma bilansa dobija izvršnu sudsku presudu. Naprimer, presudom se preduzeæu nala�e da nekom drugom licu isplati odreðenu sumunovca ili da preda neku stvar ili uèini uslugu. U ovom sluèaju drugo pravno lice trebada:- izvrši prilagoðavanje veæ priznatog stanja (na primer, poveæa iznos svojih veæ

iskazanih obaveza do visine obaveze koju æe imati po sudskoj presudi),

- prizna stanje koje je presuðeno (na primer, prizna iznos obaveze, ako je nije ranijeiskazao u svojim poslovnim knjigama).

Ako je na primer presudom od 15.01.2015. godine drugo pravno lice du�no da platisvoju obavezu i, recimo, 1.000,00 din. za kamatu, knji�enje za 2014. godinu bi, pod


uslovom da je osnovna obaveza veæ bila evidentirana u knjigovodstvu drugogpravnog lica, bilo:


Red.br.


Iznos


1. 5623 Rashodi zateznih kamata 1.000,00

429 Ostale kratkoroène finansijske obaveze 1.000,00

Za rashode kamata

2. Drugo pravno lice nakon datuma bilansa dobija informaciju koja ukazuje da jerealna vrednost nekog njegovog sredstva umanjena na datum bilansa, ili da jeumanjenje vrednosti veæe od, u bilansu, veæ izvršenog umanjenja. Na primer:Nad komitentom drugog pravnog lica (recimo kupcem) otvoren je steèajni postupak.U ovom sluèaju drugo pravno lice treba da izvrši indirektno otpisivanje potra�ivanja odkupaca nastala u poslovnoj godini za koju se sastavljaju finansijski izveštaji, a koja jošnije naplatio (procenu visine otpisivanja mogle bi da urade struène slu�be drugogpravnog lica - recimo komercijala zajedno sa finansijskom slu�bom). Ovo otpisivanjese radi jer je i u vreme za koje se sastavljaju finansijski izveštaji finansijska situacijakupca bila loša (za ovakvo postupanje treba da bude ispunjena i pretpostavka dakomitent drugog pravnog lica nije "preko noæi" postao nelikvidan i dospeo u situacijuda se nad njim otvori steèajni postupak):Nad kupcem je otvoren postupak steèaja. Nenaplaæeno potra�ivanje od kupca je2.000,00 din, od èega je 1.500,00 din. potra�ivanje iz prethodne poslovne godine, tj.poslovne godine za koju se sastavljaju finansijski izveštaji. Izvršeno je 100%indirektno otpisivanje. Knji�enje za 2014. godinu bi bilo:


Red.br.


Iznos


2. 5850 Obezvreðenje potra�ivanja 1.500,00

2091 Ispravka vrednosti potra�ivanja odkupaca u zemlji 1.500,00

Za indirektno otpisivanje

4.3. Preklasifikacija stavki u finansijskim izveštajima

Na kraju izveštajnog perioda drugo pravno lice treba da pravilno razgranièi dugoroèna odkratkoroènih sredstava i dugoroène od kratoroènih obaveza. Zbog toga æemo na ovommestu navesti odredbe Odeljka 4 Izveštaj o finansijskoj poziciji MSFI za MSP.Sredstvo se klasifikuje kao obrtno ako se:1. oèekuje da æe biti realizovano, ili se dr�i za prodaju ili potrošnju, u toku uobièajenog

poslovnog ciklusa entiteta;2. dr�i prvenstveno za trgovanje;3. oèekuje da æe biti realizovano u roku od dvanaest meseci posle datuma izveštaja; ili


4. radi o gotovini ili o gotovinskom ekvivalentu, osim kada je ogranièena njena razmenaili korišæenje za izmirenje obaveze tokom najmanje dvanaest meseci posle datumaizveštavanja.

Drugo pravno lice treba da klasifikuje svu ostalu imovinu kao stalnu. Kada nije moguæejasno utvrditi uobièajeni poslovni ciklus entiteta, pretpostavlja se da je njegovo trajanjedvanaest meseci.Drugo pravno lice treba da klasifikuje obavezu kao kratkoroènu ako:1. se oèekuje da æe biti izmirena u toku uobièajenog poslovnog ciklusa entiteta;2. se dr�i prvenstveno za trgovanje;3. dospeva za izmirenje u roku od dvanaest meseci posle datuma izveštavanja; i4. entitet nema bezuslovno pravo da odlo�i izmirenje obaveze za najmanje dvanaest

meseci posle datuma izveštavanja.Drugo pravno lice treba da klasifikuje sve ostale obaveze kao dugoroène.

4.4. Priznavanje i vrednovanje stavki finansijskih izveštaja

U ovom delu napisa obradiæemo priznavanje i vrednovanje stavki bilansa stanja i bilansauspeha.

4.4.1. Vrednovanje pozicija Bilansa stanja

AOP 0002 - I. NEMATERIJALNA IMOVINA:

U okviru AOP 0003 iskazuje se nematerijalna imovina - grupa 01 i to: koncesije, patenti,licence, robne i uslu�ne marke (raèun 011), softver i ostala prava (raèun 012), gudvil(raèun 013), ostala nematerijlna imovina (raèun 014), nematerijalna imovina u pripremi(raèun 015) i avansi za nematerijalnu imovinu (raèun 016).Vrednovanje nematerijalnih sredstava (sem gudvila) na datum bilansa:

Naknadno vrednovanje nematerijalnih sredstava u skladu sa Pravilnikom za mikroi druga pravna lica:Prema èlanu 13. Pravilnika za mikro i druga pravna lica propisano je da se nematerijalnasredstva naknadno vrednuju po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja, umanjenoj zaispravku vrednosti i eventualne gubitke po osnovu obezvreðenja. Dakle, nijepredviðena moguænost revalorizovanja nematerijalnih sredstava.

Raèun 011 - Koncesije, patenti, licence, robne i uslu�ne marke, softver i ostalaprava:

U okviru AOP 0005 iskazuje se koncesije, patenti, licence, robne i uslu�ne marke (raèun011 i pripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 019). Izbor metoda za obraèunamortizacije koncecija, patenata, licenci treba uskladiti sa odredbom ugovora kojareguliše visinu naknade za steèeno pravo. Ako visina naknade, na primer, zavisi odobima proizvedenih proizvoda onda treba primeniti metod funkcionalnog otpisivanja, usuprotnom treba primeniti neki od vremenskih metoda otpisivanja. Korisni vek trajanja nemo�e biti du�i od ugovorom predviðenog roka va�enja prava.

Raèun 012 - Softver i ostala prava:U okviru raèuna 012 i pripadajuæe ispravke vrednosti sa raèuna 019 iskazuje se softverkoji je kupljen odvojeno od raèunara na osnovu licencnog ugovora na osnovu kojeg semo�e koristiti u periodu du�em od godinu dana (ukljuèujuæi i pravo na neogranièenokorišæenje) i druga prava koja ispunjavaju uslove za priznavanje nematerijalne imovine.Za obraèun amortizacije va�e smernice koje smo dali za obraèun amortizacije koncesije.


Raèun 013 - Gudvil:U okviru raèun 013 i pripadajuæe ispravke vrednosti sa raèuna 019 iskazuje se gudvil. UPravilniku za mikro i druga pravna lica nema smernica za raèunovodstveno obuhvatanjeeksterno steèenog gudvila. Zbog toga preporuèujemo da obveznici ovog pravilnika u tomsluèaju primenjuju smernice sadr�ane u MSFI za MSP.Gudvil je nominalna razlika izmeðu troška sticanja i iznosa prepoznatljive imovine iobaveza u sluèaju kada je trošak sticanja veæi od iznosa prepoznatljive neto imovine:

Trošak sticanja - Prepoznatljivaimovina = Gudvil

Priznavanje gudvil-a zavisi od vrste poslovne kombinacije. U pojedinaènim finan-sijskim izveštajima sticaoca mo�e se priznati gudvil samo u sluèaju da sticalacpripaja kupljeno drugo pravno lice, koje zbog toga prestaje da postoji kao samostalanpravni subjekt. U ostalim oblicima poslovnih kombinacija priznavanje gudvil-a mo�e seuraditi samo u konsolidovanim finansijskim izveštajima sticaoca.

Meðutim, prema MSFI za MSP gudvil se nakon poèetnog priznavanja vrednuje po troškusticanja umanjenom za obraèunatu amortizaciju i obraèunato obezvreðenje. Kada drugopravno lice ne mo�e da izvrši pouzdanu procenu korisnog veka trajanja gudvila, zaobraèun amortizacije koristi pretpostavljeni vek trajanja deset godina. Obraèunobezvreðenja gudvil-a propisan je odredbama Odeljka 27 MSFI za MSP.1. Drugo pravno lice raspola�e sa gudvil-om u iznosu od 100.000,00 din. i za njega ne

mo�e da izvrši pouzdanu procenu korisnog veka trajanja gudvil-a, pa za obraèunamortizacije koristi pretpostavljeni vek trajanja deset godina. Napraviti obraèunamortizacije.


Red.br.


Iznos


1. 5400 Troškovi amortizacije nematerijalne imovine 10.000,00

0193 Ispravka vrednosti gudvil-a 10.000,00

Za obraèun amortizacije

Raèun 014 - Ostala nematerijalna imovina:U okviru raèuna 014 i pripadajuæe ispravke vrednosti sa raèuna 019 iskazuju se ulaganjau ostalu nematerijalnu imovinu koja ispunjavaju uslove za priznavanje nematerijalneimovine - najèešæe se radi o pravu steèenom ulaganjem u tuða sredstva, kao i pravo nakorišæenje graðevinskog zemljišta.

Ostala prava - najèešæe se radi o pravu steèenom ulaganjem u tuða sredstva,ukoliko drugo pravno lice po tom osnovu stièe odgovarajuæe pravo koje mo�e koristitidu�e od 12 meseci raèunajuæi od dana ulaganja - ova ulaganja obuhvataju ulaganja radisticanja prava korišæenja (plaæanje, na primer, za telefonski prikljuèak, koji ostaje uvlasništvu Telekoma, ulaganja u gasne instalacije radi sticanja prava na prikljuèak), kao iulaganja radi poboljšanja na tuðim sredstvima (na primer, renoviranje objekta, ako se timrenoviranjem suštinski plaæa zakupnina). U ovakvim sluèajevima drugo pravno lice ula�eneka materijalna sredstva, ali u suštini stièe prava. Ukoliko se ulaganjem u tuða sredstvane "plaæa" pravo na njihovo korišæenje, takva ulaganja se obuhvataju na raèunu 027 -Ulaganja na tuðim nekretninama, postrojenjima i opremi. U sluèaju da je u pitanjuulaganje u tuðu nekretninu koju onda drugo pravno lice daje u podzakup, to ulaganje setretira kao investiciona nekretnina i raèunovodstveno obuhvata na raèunu 024.


Ova prava se amortizuju stopom koja se raèuna na osnovu du�ine steèenog prava iliperiodu ponovnih takvih radova na tom sredstvu, ukoliko je taj rok kraæi.

Pravo korišæenja graðevinskog zemljišta - Pod ostalim pravima podrazumeva se ipravo korišæenja graðevinskog zemljišta, koje mo�e biti trajno ili vremenski oroèeno(kada je uzeto u zakup). U sluèaju dugoroènog zakupa graðevinskog zemljištaamortizacija ovog prava se obraèunava uzimanjem u obzir roka do koga je pravo zakupaplaæeno.

Raèun 015 - Nematerijalna imovina u pripremi:U okviru raèuna 015 i pripadajuæe ispravke vrednosti sa raèuna 019 iskazuju se svi oblicinematerijalne imovine koji ispunjavaju uslove za priznavanje nematerijalne imovine, oddana ulaganja do dana poèetka korišæenja.Pod nematerijalnom imovinom u pripremi podrazumevaju se svi oblici nematerijalnihulaganja èija nabavka još nije završena, odnosno koja još nisu stavljena u upotrebu.Izdvojena novèana sredstva za pribavljanje nematerijalnih ulaganja ne smatraju senematerijalnim sredstvom u pripremi, a ni nematerijalnim sredstvom u upotrebi.Raèun 015 - Nematerijalna imovina u pripremi se koristi u sledeæim sluèajevima:- kada nabavka (pribavljanje) traje odreðeni vremenski period, tj. kada po nastanku

prvog - izdatka (koji se priznaje kao nematerijalno ulaganje) to nematerijalno sredstvojoš nije spremno za upotrebu;

- kada se nabavna vrednost (trošak nabavke) nematerijalnog sredstva sastoji od dve iliviše stavki (u ovom sluèaju ovaj raèun slu�i da se na njemu formira nabavna vrednost/trošak nabavke/ nematerijalnog sredstva);

Radi kompletiranja podataka o ukupnim nabavkama nematerijalne imovine, raèun 015 -Nematerijalna imovina u pripremi se mo�e koristiti (kao prelazni raèun) i za evidentiranjenabavki nematerijalnih sredstava kod kojih se ona odmah stavljaju u upotrebu i kod kojihse nabavna vrednost sastoji samo iz jedne stavke.Za nematerijalnu imovinu u pripremi ne vrši se obraèunavanje amortizacije.

Raèun 016 - Avansi za nematerijalnu imovinu:U okviru raèuna 016 i pripadajuæe ispravke vrednosti sa raèuna 019 iskazuju se avansiza nematerijalnu imovinu.Avansi za nematerijalnu imovinu predstavljaju potra�ivanje od dobavljaèa, po osnovuunapred izvršene uplate za nabavku nematerijalnih sredstava. Po prijemu fakture (iliobraèuna) za isporuèeno nematerijalno sredstvo isknji�ava se dati avans.Obraèunavanje kamate na date avanse vrši se u skladu sa sklopljenim ugovorom (kojimse, ukoliko se ugovara kamata, definišu rokovi i naèin obraèunavanja kamate, kamatnastopa, itd.).U sluèaju neispunjavanja obaveza obraèunavala bi se zatezna kamata, u skladu saZakonom o zateznoj kamati ("Slu�beni glasnik RS", broj 119/2012).Revalorizacija datih avansa se radi samo ukoliko je ugovorena.Avansi dati u stranoj valuti na datum bilansa preraèunavaju se po zvaniènom srednjemkursu te strane valute na datum bilansa.

AOP 0003 - II. NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA:

U okviru AOP 0003 iskazuju se nekretnine, postrojenja i oprema - grupa 02 i to: zemljište(AOP 0004), graðevinski objekti (AOP 0005), postrojenja i oprema (AOP 0006),investicione nekretnine (AOP 0007) i ostale nekretnine, postrojenja i oprema (AOP 0008 -uokviru ovog AOP-a iskazuju se i nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi, ulaganja natuðim nekretninama, postrojenjima i opremi i avansi za nekretnine, postrojenja i opremu).


Naèin naknadnog vrednovanja nekretnina, postrojenja i opreme zavisi od namene tihsredstava:1. da li su namenjena za proizvodnju ili snabdevanju robama i uslugama, za

administrativne svrhe, ili za prodaju; ili se2. dr�e/imaju (poseduju) zbog izdavanja ili zbog oèekivanog porasta njihovih tr�išnih

cena ili i jednog i drugog, kada je u pitanju investiciona nekretnina.

U prvom sluèaju naknadno vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme mora seprimeniti model troškova nabavke osnovno sredstvo se nakon poèetnog priznavanjavrednuje po svom trošku nabavke, umanjenom za ispravku vrednosti (obraèunatuamortizaciju) i za akumulirane gubitke zbog obezvreðenja.

Obveznicima primene MSFI za MSP ili obveznici primene Pravilnika za mikro idruga pravna lica nije omoguæeno da primenjuju model revalorizacije.

U drugom sluèaju, kada je u pitanju investiciona nekretnina njeno naknadnovrednovanje se vrši po fer vrednosti - Odeljak 16 Investicione nekretnine MSFI za MSP,odnosno èlan 15. Pravilnika za mikro i druga pravna lica.Naknadno vrednovanje podrazumeva i vrednovanje naknadnih izdataka za nekretnine,postrojenja i opremu.

Raèun AOP 0004 - 1. Zemljište:

U okviru AOP 0004 iskazuju se poljoprivredno i ostalo zemljište (raèun 020 i pripadajuæaispravka vrednosti sa raèuna 029) i graðevinsko zemljište (raèun 021 i pripadajuæaispravka vrednosti sa raèuna 029).Sa raèunovodstvene taèke gledišta zemljište se mo�e klasifikovati na:

- poljoprivredno zemljište - poljoprivrednim zemljištem smatraju se: njive, vrtovi,voænjaci, vinogradi, livade, pašnjaci, ribnjaci, trstici i moèvare, kao i drugo zemljište(vrtaèe, napuštena reèna korita, zemljišta obrasla niskim �bunastim rastinjem i dr.),koje po svojim prirodnim i ekonomskim uslovima mo�e racionalnije da se koristi zapoljoprivrednu proizvodnju (ovo zemljište se evidentira na raèunu 020). Postupanje sapoljoprivrednim zemljištem regulisano je Zakonom o poljoprivrednom zemljištu/"Slu�beni glasnik RS", br. 62/2006, 65/2008 i 41/2009/,

- graðevinsko zemljište - zemljište na kome su izgraðeni objekti i zemljište koje slu�iredovnom korišæenju tih objekata, kao i zemljište koje je u skladu sa zakonomnamenjeno za izgradnju i korišæenje objekata (ovo zemljište se evidentira na raèunu021). U zemljište ne spada zemljište koje nije u vlasništvu preduzeæa a koje onokoristi, plaæajuæi naknadu dr�avi za njegovo korišæenje.

- šumsko zemljište - zemljište na kome se gaji šuma, zemljište na kome je zbognjegovih prirodnih osobina racionalnije gajiti šume, kao i zemljište na kome se nalazeobjekti namenjeni gazdovanju šumama, divljaèi i ostvarivanju opštekorisnih funkcijašuma i koje ne mo�e da se koristi u druge svrhe, osim u sluèajevima i pod uslovimautvrðenim Zakonom o šumama (èlan 5. stav 3. Zakona o šumama /"Slu�beni glasnikRS", br. 30/2010 i 93/2012) - (ovo zemljište se evidentira na raèunu 020) i

- ostala zemljišta - zemljišta za eksploataciju rada, za uzgoj brzorastuæeg drveæa, zaeksploataciju graðevinskog materijala i druga zemljišta (ovo zemljište se evidentira naraèunu 020).

Hidromelioracioni objekti se tretiraju kao graðevinski objekti, a ne zemljište.U zemljište ne spada zemljište koje nije u vlasništvu preduzeæa a koje ono koristi,plaæajuæi naknadu dr�avi za njegovo korišæenje.Zemljište se posmatrano u odnosu na šume i višegodišnje zasade koji su na njemunalaze uvek odvojeno evidentira. U sluèaju da drugo pravno lice kupi šumu ilivišegodišnji zasad ili graðevinski objekat zajedno sa zemljištem pri njihovom


raèunovodstvenom obuhvatanju ono treba da im proceni nabavne vrednosti, tako danjihov zbir daje ukupan iznos koji je plaæen za njihovu nabavku.U troškove nabavke zemljišta spadaju, sem fakturne cene, troškovi provizije, troškovigeometara i troškovi ureðenja i èišæenja zemljišta i rušenja starih objekata ako se nanjima nalaze i ako rušenje pada na teret kupca, kao i eventualna plaæanja za promenunamene zemljišta. Vrednost srušenog objekta se ne tretira kao odbitna stavka, veæ sepriznaje kao prihod.Naknadni izdaci za poboljšanja na zemljištu1 koje je u vlasništvu preduzeæa priznaju sekao sredstvo i dovode do poveæanja knjigovodstvene vrednosti zemljišta. U sluèaju kadase radi o radovima (uslugama) koje izvodi treæe lice eventualno obraèunati PDV sadr�anu ulaznoj fakturi ne ukljuèuje se u knjigovodstvenu vrednost zemljišta, veæ se iskazuje naodgovarajuæem raèunu grupe 27.

Obraèun amortizacije zemljišta regulisan je paragrafom 16. Odeljka 17 Nekretnine,postrojenja i oprema MSFI za MSP, odnosno èlanom 14. Pravilnika za mikro i drugapravna lica. Navedene regulative na suštinski isti naèin daju smernice u vezi saobraèunom amortizacije zemljišta: zemljište se ne amortizuje, sem u izuzetnimsluèajevima: kamenolomi i tereni koji se koriste kao deponije. Sem toga ako nabavnavrednost zemljišta ukljuèuje i troškove demonta�e, uklanjanja i obnove, taj deo zemljištase amortizuje tokom perioda u kom su koristi steèene nastajanjem ovih troškova. Unekim sluèajevima, samo zemljište mo�e imati ogranièen korisni vek, i tada se onoamortizuje dinamikom koja odra�ava koristi koje se od njega dobijaju.

Poreski aspekt obraèuna amortizacije zemljišta: Zakonom o porezu na dobit pravnihlica nije predviðen obraèun amortizacije zemljišta. Meðutim, to ne treba da bude razlogda se u raèunovodstvu ne obraèunava amortizacija zemljišta, ukoliko su za to ispunjeniuslovi. Na primer, obraèunom amortizacije zemljišta u kamenolomu obezbeðuje seiskazivanje u bilansu stanja njegove realne vrednosti, a ujedno se i tako umanjenavrednost koristi kao osnovica za utvrðivanje iznosa poreza na imovinu (s obzirom da tozemljište predstavlja, u stvari tzv. eksploataciono polje).

AOP 0005 - 2. Graðevinski objekti:

U okviru AOP 0005 iskazuju se graðevinski objekti (raèun 022 i pripadajuæa ispravkavrednosti sa raèuna 029). Pod graðevinskim objektima podrazumevaju se proizvodnehale, poslovne zgrade, prodavnice, prilazni putevi i platoi, ograde i dr. U okvirugraðevinskih objekata koji se evidentiraju na raèunu 022 obuhvataju se i stanovi,restorani, odmarališta i slièni objekti.Graðevinskim objektima smatraju se i objekti za prenos elektriène energije, gasa, nafte,vode, ribnjaci za uzgoj ribe, rudnici, kako površinski, tako i podzemni, objekti zaproizvodnju i prenos nafte i gasa, objekti vodovoda i kanalizacije, putevi, ulice, mostovi,tuneli, nadvo�njaci, itd. Dakle, graðevinski objekti mogu biti razlièitog oblika i veka trajanja.Zemljište se odvojeno evidentira od graðevinskih objekata koji se na njemu nalaze. Ovosu zahtevi odnosno paragrafa 16. Odeljka 17 Nekretnine, postrojenja i oprema MSFI zaMSP, odnosno èlana 14. Pravilnika za mikro i druga pravna lica. U sluèaju da drugopravno lice kupi graðevinski objekat zajedno sa zemljištem pri njihovomraèunovodstvenom obuhvatanju ono treba da im proceni nabavne vrednosti, tako danjihov zbir daje ukupan iznos koji je plaæen za njihovu nabavku.Trošak nabavke graðevinskih objekata obuhvata više stavki:1. fakturnu vrednost izvoðaèa radova ili obraèunatu cenu koštanja u sluèaju da je

sredstvo izgraðeno u sopstvenoj re�iji,


1Odeljak 17 Nekretnine, postrojenja i oprema MSFI za MSP nema posebno razmatranje za poboljšanjima

na nekretninama, postrojenjima i opremi.

2. uvozne da�bine (carine i druge uvozne da�bine) i nepovratni porezi (porez na prenosapsolutnih prava ukoliko shodno ugovoru pada na teret kupca) i

3. direktne zavisne troškove gradnje ukoliko nisu ukljuèeni u fakturnu vrednost izvoðaèaradova, kao što su izdaci za:- projektnu dokumentaciju,- pribavljanje potrebnih dozvola za gradnju,- pripremu terena za gradnju,- prikljuèenje na vodovodnu, kanalizacionu, elektriènu, toplovodnu, plinovodnu,

telefonsku i druge mre�e,- buduæe troškove uklanjanja sredstva i vraæanje mesta na kome æe sredstvo biti u

prvobitno stanje i dr. (dugoroèna rezervisanja u vezi sa graðevinskim objektimaobraðena su u okviru grupe 40 - Dugoroèna rezervisanja).

AOP 0006 - 3. Postrojenja i oprema:

U okviru AOP 0006 iskazuju se postrojenja i oprema (raèun 023 i pripadajuæa ispravkavrednosti sa raèuna 029).

Pod postrojenjima se podrazumevaju proizvodne linije (na primer, linija za flaširanjepiva, peæi u èelièani i sl.).

Pod opremom se podrazumevaju: transportna sredstva, mašine (strugovi, glodalice, isl.), graðevinske mašine, nameštaj i kancelarijska oprema i dr.Odeljka 17 Nekretnine, postrojenja i oprema MSFI za MSP i èlan 14. Pravilnika za mikro idruga pravna lica ne pravi jasno razgranièenje izmeðu postrojenja i opreme, niti imarazlièitog obraèunskog tretmana izmeðu ove dve vrste sredstava, pa pogrešnosvrstavanje nekog sredstva u postrojenja, umesto, recimo u opremu nema nekogposebnog efekta na finansijske izveštaje, pogotovu što se u bilansu stanja, ove dve vrstesredstava uglavnom prikazuju kao jedna stavka.Kao postrojenja i oprema klasifikuje se i nematerijalno ulaganje ako je sastavni deopostrojenja ili opreme. Na primer, noviji automobili imaju kompjutere koji upravljajunjihovom elektronikom. Softver uz pomoæ kojeg radi taj kompjuter sastavni je deovrednosti automobila.Veæ smo rekli da se u okviru postrojenja i opreme mogu evidentirati i rezervni delovispecijalne namene i veæe vrednosti.Trošak nabavke sredstva (nabavnu vrednost) u sluèaju da se postrojenje ili opremanabavlja na tr�ištu èine:

1. fakturna vrednost dobavljaèa - u sluèaju da su na fakturi iskazani rabat ili nekadruga vrsta popusta oni predstavljaju odbitnu stavku od poèetne fakturne vrednosti. Usluèaju da je plaæanje odlo�eno preko uobièajenog roka za plaæanje u nabavnuvrednost ne ulazi fakturna vrednost veæ gotovinski ekvivalent, tj. cena koja bi se platilada je plaæanje izvršeno u gotovini. Razlika izmeðu gotovinske cene i fakturne cenepredstavlja finansijske rashode;

2. porez na dodatu vrednost, sem ukoliko se ne radi o porezu koji mo�e da setretira kao odbitna stavka;

3. direktne zavisne troškove nabavke - carine i druge uvozne da�bine, ako se plaæaju,izdaci za utovar, istovar, prevoz osiguranje u putu i sl, ukoliko padaju na teret kupca;

4. direktni troškovi dovoðenja u stanje funkcionalne pripravnosti - troškovimonta�e i probne proizvodnje ukoliko je neophodna da bi se postrojenje ili opremaisprobala i naštelovala.


Sem navedenih stavki trošak nabavke mogu èiniti i kamate i drugi troškovipozajmaljivanja - ukljuèivanje kamata i drugih troškova pozajmljivanja u trošak nabavkemo�e se uraditi pod uslovima predviðenim MRS 23 Troškovi pozajmljivanja.Napominjemo da obveznici primene MSFI za MSP i Pravilnika za mikro i druga

pravna lica nemaju moguænost kapitalizovanja troškova pozajmljivanja.Ako je u pitanju postrojenje ili oprema stvorena u samom drugom pravnom licu trošaknabavke bi èinila:

1. cena koštanja - cena koštanja bi se raèunala u skladu sa odredbama MRS 2 Zalihe(odnosno Odeljka 13 Zalihe MSFI za MSP i èlana 18. Pravilnik za mikro i drugapravna lica), tj. nema razlike u raèunanju cene koštanja nekog sredstva koje æe bitiprodavano na tr�ištu i istog takvog sredstva koje æe drugo pravno lice aktivirati kaosvoje osnovno sredstvo. S obzirom da je za raèunanje stvarne cene koštanjaneophodno da protekne odreðeno vreme (zbog èekanja na neke dokumente zatroškove - na primer troškovi za utrošenu elektriènu energiju sti�u narednog meseca)kao cena koštanja se mo�e koristiti planska cena koštanja pod uslovom da nemabitnijih razlika izmeðu nje i stvarne cene koštanja i pod uslovom da je ni�a od tr�išnecene takvog sredstva. Ukoliko bi se naknadnim izraèunavanjem stvarne cenekoštanja utvrdilo bitnije odstupanje od cene po kojoj je sredstvo priznato kao osnovnotrebalo bi mu za razliku korigovati vrednost;

2. direktni troškovi dovoðenja u stanje funkcionalne pripravnosti - troškovimonta�e i probne proizvodnje ukoliko je neophodna da bi se postrojenje ili opremaisprobala i naštelovala.

Sem navedenih stavki trošak nabavke pri stvaranju sredstva u drugom pravnom licu nemogu èiniti kamate i drugi troškovi pozajmljivanja.

AOP 0007 - 4. Investicione nekretnine:

U okviru AOP 0007 iskazuju se investicione nekretnine (raèun 024 i pripadajuæa ispravkavrednosti sa raèuna 029).

Obveznici primene MSFI za MSP i Pravilnika za mikro i druga pravna lica na raèunu

024 mogu iskazivati investicione nekretnine samo pod uslovom da ih vrednuju pofer vrednosti - u suprotnom iskazuju ih na raèunima 020, 021 ili 022, u zavisnostiod prirode sredstva.

U paragrafu 16.1. Odeljka 16 MSFI za MSP postoji i sledeæa smernica zapriznavanje investicionih nekretnina: Samo ulaganja u nekretnine èije se fervrednost mo�e pouzdano meriti, bez prekomernih troškova i napora nakontinuiranoj osnovi, se raèunovodstveno tretiraju u skladu sa Odeljkom 16 po fervrednosti kroz dobit ili gubitak. Sva druga ulaganja u nekretnine seraèunovodstvno tretiraju kao nekretnine, postrojenja i oprema korišæenjemmodela troška nabavke iz Odeljka 17 Nekretnine, postrojenja i oprema i ostaju uokviru delokruga Odeljka 17, osim ukoliko postane dostupno pouzdano merenjefer vrednosti i ukoliko se oèekuje da æe fer vrednost biti pouzdano merljiva nakontinuiranoj osnovi. Ista je situacija i sa èlanom 15. Pravilnika za mikro i druga

pravna lica.Sredstva koja se mogu svrstati kao investiciona nekretnina su zemljište i graðevinskiobjekti. U investicionu nekretninu mogu se svrstati i delovi ovih sredstava (na primer,jedno "krilo" zgrade, itd.). Da bi se ova sredstva svrstala u investicionu nekretninu,neophodno je da budu ispunjeni sledeæi uslovi:- da drugo pravno lice poseduje sredstvo zbog zarade od njegovog davanja u zakup ili/i- zbog oèekivanog porasta vrednosti te nekretnine.


Suprotni uslovi su, dakle, da drugo pravno lice ova sredstva: ne koristi za proizvodnju ilinabavku proizvoda i usluga ili u administrativne svrhe, ili/i za prodaju u normalnom tokuposlovanja.Primeri investicionih nekretnina su:- zemljište koje drugo pravno lice dr�i zbog oèekivanja dugoroènog rasta njegove

vrednosti,- zemljište koje se dr�i i za koje trenutno nije odreðena namena (ukoliko drugo pravno

lice za zemljište nije utvrdilo namenu, tj. da li æe ga koristiti kao nekretninu koju koristivlasnik, ili je namenjeno za prodaju u kratkom roku tokom normalnog toka poslovanja,smatra se da se dr�i zbog poveæanja vrednosti),

- graðevinski objekti (bez obzira da li su u vlasništvu ili su steèeni putem finansijskoglizinga) kada se daju u zakup putem jednog ili više operativnih lizinga i

- graðevinski objekat koji nije dat u zakup, ali je namenjen za davanje u zakup.

Odeljak 16 Investicione nekretnine MSFI za MSP nema smernice o obaveznomrazdvajanju zemljišta od graðevinskih objekata.Problemi priznavanja ulaganja kao investicione nekretnine pojavljuju se kada:1. deo neke nekretnine slu�i za ostvarivanje prihoda od zakupnine (ili se dr�i radi

oèekivanog porasta vrednosti nekretnina), dok je drugi deo te nekretnine namenjenza korišæenje u proizvodnji ili nabavci proizvoda ili usluga ili u administrativne svrhe.Na primer, drugo pravno lice je izgradilo zgradu u kojoj je deo poslovnog prostoranamenjen za izdavanje, a u drugi deo je drugo pravno lice smestilo svojuadministraciju - U ovakvim situacijama priznavanje dela nekretnine kao investicionenekretnine vrši se:- ako se ti delovi nekretnine mogu zasebno prodati (recimo sprat zgrade, posebne

kancelarije, i sl.),- a ukoliko to nije moguæe sredstvo se priznaje kao investiciona nekretnina samo ako

se beznaèajan deo te nekretnine koristi ili je namenjen za korišæenje u proizvodnjiili nabavci proizvoda i usluga ili u administrativne svrhe (Odeljak 16 Investicionenekretnine MSFI za MSP ne precizira šta znaèi "beznaèajni deo", pa je na drugompravnom licu da izvrši procenu znaèajnosti dela nekretnine date u zakup);

2. drugo pravno lice mo�e zakupcu svoje nekretnine da pru�a i odreðene usluge. Naprimer, ako mu je izdalo u zakup poslovni prostor, mo�e mu pru�ati uslugeobezbeðenja ili odr�avanja, ili mu je iznajmilo ugostiteljski objekat uz pravo i obavezuda nastavi da pru�a usluge gostima uz naknadu koju bi plaæao zakupac objekta. Uovakvim sluèajevima nekretnina data u zakup se tretira kao investiciona nekretninapod uslovom da su te usluge relativno beznaèajna komponenta celokupnog ugovora.Odeljak 16 Investicione nekretnine MSFI za MSP ne kvantifikuje znaèenje "relativnobeznaèajne komponente". U sluèaju da pru�ene usluge nisu relativno beznaèajnakomponenta celokupnog ugovora, to znaèi da se ta sredstva koriste i za njegovoposlovanje, pa se tretiraju kao nekretnine koje koristi vlasnik (i prema tome su podnadle�nošæu Odeljka 17 Nekretnine, postrojenja i oprema MSFI za MSP, odnosnoèlana 14. Pravilnika za mikro i druga pravna lica).Problem kod odreðivanja relativnog udela usluga u celokupnom ugovoru o zakupumo�e izazvati i prenos od strane preduzeæa treæem licu prava da pru�a te uslugezakupcu nekretnine.Drugo pravno lice, vlasnik nekretnine treba da donese odluku da li se odreðenanekretnina mo�e priznati kao investiciona nekretnina. Kriterijume za ovo svrstavanje,odreðuje samo drugo pravno lice, s tim da naroèito ima u vidu relativan znaèaj uugovoru o zakupu usluga koje se pru�aju uz zakup. Kada je teško izvršiti klasifikacijunekretnina, uslove za klasifikovanje treba obelodaniti.


U sluèajevima kada se kao zakupac nekretnine preduzeæa pojavljuje njegovo zavisnodrugo pravno lice, ili njegovo matièno drugo pravno lice, drugo pravno lice u svomzasebnom finansijskom izveštaju nekretninu svrstava u investicionu nekretninu, a ukonsolidovanim finansijskim izveštajima te grupe preduzeæa nekretnina se ne iskazujekao investiciona nekretnina, veæ kao nekretnina koju koristi drugo pravno lice (u ovomsluèaju grupa preduzeæa).Kao sastavni deo investicione nekretnine priznaju se:- oprema, poput liftova ili klima ureðaja koji su sastavni deo objekta (koji je investiciona

nekretnina), tj. ne vrši se zasebno iskazivanje ovih sredstava (kao zasebnihnekretnina, postrojenja ili opreme),

- nameštaj koji se izdaje zajedno sa nekretninom, tj. taj nameštaj se ne iskazuje kaozasebno sredstvo.

Kao investiciona nekretnina priznaje se i ulaganje u tuðu investicionu nekretninu koju jedrugo pravno lice uzelo u zakup i koju ono daje u podzakup. Uslov za priznavanjeovakvog ulaganja kao investicione nekretnine je i da sama investiciona nekretnina (kojuje drugo pravno lice uzelo u zakup) ispunjava uslove za klasifikovanje kao investicionenekretnine. Odeljak 16 Investicione nekretnine MSFI za MSP napominje da u ovomsluèaju u poslovnim knjigama drugo pravno lice ne evidentira samu nekretninu koju jeuzeo u zakup (jer on nad njom nema kontrolu), veæ samo svoje ulaganje u nju.

Naknadno priznavanje u vezi sa investicionim nekretninama odnosi se na naknadneizdatke za ulaganja u te nekretnine. Ti izdaci se priznaju kao ulaganje u investicionunekretninu pod uslovom da se ne radi o tekuæem odr�avanju i popravkama. Postupanjeje shodno postupanju kod graðevinskih objekata koji se evidentiraju na raèunu 022.Poèetno vrednovanje investicione nekretnine identièno je poèetnom vrednovanjunekretnine koju koristi vlasnik (na primer, nekretnina koja se obuhvata na raèunu 022).

Odeljkom 16 Investicione nekretnine MSFI za MSP predviðena su ista dva modelanaknadnog vrednovanja investicionih nekretnina, s tim da na nešto drugaèijinaèin (od MRS 40) postavlja zahteve za njihovom primenom: Ulaganje u nekretnine,èija se fer vrednost mo�e pouzdano izmeriti bez prekomernih troškova i napora,treba meriti po fer vrednosti na svaki izveštajni datum sa promenama u fer vrednosti kojese priznaju u dobiti ili gubitku. Subjekt treba raèunovodstveno tretirati sva ostala ulaganjau nekretnine kao nekretnine, postrojenja i opremu koristeæi model troška nabavke izOdeljka 17 Nekretnine, postrojenja i oprema.Ako se fer vrednost stavke ulaganja u nekretnine više ne mo�e pouzdano meriti bezprekomernih troškova i napora, subjekt onda treba tu stavku raèunovodstveno da tretirakao nekretnine, postrojenja i opremu u skladu sa Odeljkom 17, sve dok se ne bude umoguænosti pouzdano izmeriti fer vrednost. Knjigovodstvena vrednost ulaganja unekretnine na taj datum postaje njena nabavna vrednost prema Odeljku 17. Paragraf10(e)(iii) Odeljka 16 Nekretnine, postrojenja i oprema zahteva objavljivanje ovakvihpreklasifikacija. Ovo predstavlja promenu okolnosti, a ne promenu raèunovodstvenepolitike. Osim onoga što se zahteva u paragrafu 8. Odeljka 16, subjekt treba da izvršiprenos nekretnine u, ili iz, ulaganja u nekretnine samo kada te nekretnine prvi putzadovolje, ili prestanu da zadovoljavaju, definiciju ulaganja u nekretnine.

Kada uporedimo zahteve za naknadno vrednovanje investicionih nekretninapostavljeni s jedne strane u MRS 40, a sa druge strane u Odeljku 16 MSFI za MSPrazlike su sledeæe:

1/ U MSFI za MSP drugo pravno lice nema potpunu slobodu izbora modela zanaknadno vrednovanje: prvo mora da proveri ispunjenost uslova za primenumodela fer vrednosti, pa tek ukoliko nisu ispunjeni uslovi mo�e primeniti modeltroška nabavke;


2/ Prema MSFI za MSP u sluèaju kada za neko sredstvo nisu bili ispunjeni usloviza primeni modela fer vrednosti primenjuje se model troška nabavke (i sredstvoviše nije u delokrugu Odeljka 16), sve dok se ne steknu uslovi za primenumodela fer vrednosti - kod MRS 40 u ovakvim okolnostima nije dozvoljenprelazak na model fer vrednosti;

3/ Prema MSFI za MSP prelazak sa jednog modela na drugi ne predstavljapromenu raèunovodstvene politike, veæ promenu raèunovodstvene procene, stim da se prelazak sa jednog modela na drugi mo�e raditi samo jednom.

Napomena: razlike izmeðu MRS 40 i èlana 15. Pravilnika za mikro i druga pravnalica identièna je navedenim razlikama izmeðu MRS 40 i Odeljka 16 MSFI za MSP.

Naknadno vrednovanje po modelu fer vrednosti.Poveæanje fer vrednosti investicione nekretnine knji�i se zadu�enjem raèunu 024 iodobrenjem raèunu 682, a smanjenje se knji�i zadu�enjem raèunu 582 uz odobrenjeraèunu 024.Ukoliko se odluèi da investicione nekretnine nakon poèetnog priznavanja vrednuje po fervrednosti, drugo pravno lice treba, kao što smo veæ rekli, da sva svoja sredstva koja sesvrstavaju kao investiciona nekretnina vrednuje po tom modelu.Postoji izuzetak od ovog pravila. To je situacija kod prvog naknadnog vrednovanjainvesticione nekretnine (bilo da je kupljeno ili napravljeno da bude investicionanekretnina, bilo da je izvršena promena naèina upotrebe), kada drugo pravno lice nemo�e pouzdano da utvrdi fer vrednosti investicione nekretnine. Ovakva situacija semo�e pojaviti u sluèaju da se na tr�ištu nekretnina ne prodaju nekretnine koje su iste ilisliène nekretnini preduzeæa, ili kada alternativnu procenu fer vrednosti (izvedenu na bazidiskontovane projekcije novèanog toka) nije moguæe sastaviti. Primer za ovakvunekretninu bi mogla da bude proizvodna hala koju je drugo pravno lice izgradilo unerazvijenoj opštini. Nakon njenog završetka drugo pravno lice je zapalo u finansijsketeškoæe i nije u moguænosti da tu organizuje proizvodnju, pa se odluèilo da je daje uzakup (dakle, ne koristi je za sopstvene potrebe jer namerava da izdaje pod zakup). Halaje jako velika i u toj opštini nije bilo u skorije vreme prodaje takvih objekata.

U ovakvim situacijama nekretnina se vrednuje korišæenjem modela troška nabavke izOdeljka 17 MSFI za MSP, dok se ostale investicione nekretnine, ako ih drugo pravno liceima vrednuju modelom fer vrednosti.Ako bi se primenjivao model troška nabavke, morala bi se primenjivati sve do otuðenjasredstva ili do njegovog rashodovanja (ne bi, dakle, bio dozvoljen prelazak na model fervrednosti). Pri obraèunavanju troškova amortizacije pretpostavljena rezidualna vrednosttreba da bude nula.Ukoliko je drugo pravno lice vrednovalo investicionu nekretninu po fer vrednosti, onotreba da nastavi sa korišæenjem tog modela sve dok nekretninu ne otuði (ili sve dok tanekretnina ne postane nekretnina koju dr�i vlasnik ili dok drugo pravno lice ne poène darazvija tu nekretninu za naknadnu prodaju u okviru redovnog poslovanja), èak i u sluèajuda su uporedive tr�išne transakcije manje uèestale, ili da tr�išne cene postanu u manjojmeri trenutno raspolo�ive.Vrednovanje po fer vrednosti znaèi da se na datum svakog narednog bilansa mo�eoèekivati promena vrednosti investicione nekretnine. Poveæanje te vrednosti predstavljadobitak i priznaje se kao prihod u tom obraèunskom periodu, dok njeno smanjenjepredstavlja gubitak i priznaje se kao rashod u tom obraèunskom periodu.Ulaganja u tuðe nekretnine koje je klasifikovano kao investiciona nekretnina iskljuèivo sevrednuju po modelu fer vrednosti.Iz primene modela fer vrednosti proizilazi:- odsustvo obraèunavanja amortizacije i troškova amortizacije,


- ne obraèunava se revalorizacija nekretnine i- ne obraèunava se obezvreðenje sredstva u skladu sa Odeljkom 27 Umanjenje

vrednosti imovine MSFI za MSP.

Ulaganje u tuðu investicionu nekretninu koja se daje u podzakup

Zakupac nekretnine uzete u operativni lizing mo�e svoje ulaganje u takvu nekretninuraèunovodstveno tretirati kao investiciona nekretnina ako su ispunjeni svi sledeæi uslovipredviðeni Standardom:- da je zadovoljen ostatak definicije investicione nekretnine,- da se operativni lizing raèunovodsveno obuhvata kao da se radi o finansijskom

zakupu u skladu sa Odeljkom 20 Lizing MSFI za MSP i

- da zakupac za vrednovanje takvog (priznatog) ulaganja koristi model fer

vrednosti.Dakle, zakupcu koji ima udeo u nekretnini koju je uzeo u operativni lizing je dozvoljeno(ali nije i obavezujuæe) da ta svoja ulaganja klasifikuje kao investicione nekretnine.Dakle, sa stanovišta zakupca investiciona nekretnina nije celo sredstvo, veæ samo onoulaganje koje je on imao u to sredstvo (u tuðe osnovno sredstvo).Ovakva alternativna klasifikacija navedenih ulaganja mo�e se koristiti ponaosob zasvaku takvu "nekretninu".

AOP 0008 - 5. Ostale nekretnine, postrojenja i oprema:

U okviru AOP 0008 iskazuju se ostale nekretnine, postrojenja i oprema (raèun 025 ipripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 029), nekretnine, postrojenja i oprema upripremi (raèun 026 i pripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 029), ulaganja na tuðimnekretninama, postrojenjima i opremi (raèun 027 i pripadajuæa ispravka vrednosti saraèuna 029) i avansi za nekretnine, postrojenja i opremu (raèun 028 i pripadajuæaispravka vrednosti sa raèuna 029).

Ostale nekretnine, postrojenja i oprema - radi se o raznorodnim sredstvima:spomenicima kulture i istorijskim spomenicima, delima likovne, vajarske, filmske i drugeumetnosti, muzejske vrednosti, knjigama u bibliotekama i drugim osnovnim sredstvima.U sluèaju da su sredstva evidentirana na ovom raèunu ne troše, kao što su na primer,dela likovne, vajarske i drugih umetnosti za njih se ne vrši obraèunavanje amortizacije.

Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi - radi se o sredstvima kod kojih jepribavljanje u toku, odnosno koja još nisu u stanju da mogu da funkcionišu.Napominjemo da kod onih sredstava kod kojih je, na osnovu knjigovodstvenihdokumenata, u vreme nabavke poznata nabavna vrednost tog sredstva, i ako je sredstvonakon pribavljanja stavljeno u upotrebu, nije neophodno sprovoditi knji�enja prekoraèuna investicija u toku, sem ako drugo pravno lice �eli da na ovom raèunu kompletiraukupan iznos investicija u osnovna sredstva u toku godine.Investicijama u toku smatra se i materijal za izradu, ako je pri njegovoj nabavcinedvosmisleno jasno da æe biti utrošen iskljuèivo za investiciju. Za evidentiranje ovogmaterijala pri njegovoj nabavci, a do momenta trošenja (ukoliko se ne troši odmah, tj. urelativno kratkom periodu) u okviru raèuna investicija u toku mo�e se otvoriti posebanraèun.

Ulaganja na tuðim nekretninama, postrojenjima i opremi - ukoliko drugo pravno liceinvestira u objekat (ili zemljište, postrojenje ili opremu) uzet u zakup a takvim ulaganjemne stièe dodatna prava na korišæenje tog sredstva (ne umanjuje mu se zakupnina, nitiono obezbeðuje dodatni period korišæenja objekta bez plaæanja zakupnine) i ukoliko tosredstvo drugo pravno lice (zakupac) ne daje dalje u podzakup ulaganja izvršena u tosredstvo mo�e raèunovodstveno obuhvatiti na raèunu 027, uz obraèunavanje


amortizacije (amortizacija se obraèunava u periodu trajanja zakupa ili u periodu vekaupotrebe izvršenog ulaganja, ako je taj rok kraæi od trajanja zakupa).Porez na dodatu vrednost za izvršene radove obraèunat u ulaznim fakturama drugopravno lice mo�e koristiti kao odbitnu stavku pri obraèunu svoje obaveze za porez nadodatu vrednost.

Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu - radi se o potra�ivanjima po osnovunabavke osnovnih sredstava. Za razliku od potra�ivanja od kupaca (koja nastaju poosnovu od strane preduzeæa isporuèenih im roba, proizvoda ili izvršenih usluga), ovde seradi o potra�ivanjima od dobavljaèa po osnovu unapred uplaæenih sredstava za nabavkuosnovnih sredstava.

AOP 0009 - III. BIOLOŠKA SREDSTVA:

U okviru AOP 0009 iskazuje se biološka sredstva - grupa 03 i to: šume (raèun 030 ipripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 039), višegodišnji zasadi (raèun 031 ipripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 039), osnovno stado (raèun 032 i pripadajuæaispravka vrednosti sa raèuna 039), biološka sredstva u pripremi (raèun 037 i pripadajuæaispravka vrednosti sa raèuna 039) i avansi za biološka sredstva (raèun 038 i pripadajuæaispravka vrednosti sa raèuna 039).Radi se o biološkim sredstvima za koja se oèekuje da æe se koristiti du�e od jedne godine(i/ili koja su, po svojim fizièkim karakteristikama spremna da budu korišæena du�e odjedne godine). Biološko sredstvo je �iva �ivotinja ili biljka.

Biološko sredstvo se prilikom poèetnog priznavanja, kao i na svaki datum bilansa, meri(vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na

mestu uzgajanja, osim u sluèaju kada se fer vrednost ne mo�e pouzdano utvrditi.Radi lakšeg utvrðivanja fer vrednosti biološkog sredstva ili poljoprivrednih proizvodaprivredni subjekt treba da ih grupiše prema njihovim znaèajnim osobinama: na primer, postarosti ili po kvalitetu. Drugo pravno lice bira one osobine koje odgovaraju osobinamakoje se koriste na tr�ištu kao osnov za utvrðivanje cena. Na primer, goveda mogu da se

grupišu u sledeæe grupe: telad, junad, muzne krave, itd. Mno�enjem njihovih kolièina satr�išnim vrednostima dobila bi se njihova fer vrednost.O vrednovanju bioloških sredstava više smo pisali u èasopisu REVIZOR br. 1-2/2015.Promene na biološkim sredstvima posledica su njihove biološke transformacije. Onaobuhvata:

1/ fizièke promene bioloških sredstva kroz njihov:

- rast: poveæanje kolièine (na primer, dobijanje svinja na te�ini) ili poboljšanjekvaliteta �ivotinje ili biljke (na primer, poveæanje sadr�aja voænog šeæera u gro�ðu);

- degeneraciju: smanjenje kolièine (na primer, mršavljenje svinja) ili pogoršanjekvaliteta �ivotinje ili biljke (na primer, starenje krava koje zbog toga ne mogu višeslu�iti za rasplod, ili opadanje kvaliteta gro�ða zbog nepovoljnih klimatskih uslovapred berbu); ili

- razmno�avanje: stvaranje novih �ivih �ivotinja ili biljaka (na primer, teljenje kodkrava); ili

2/ proizvodnju poljoprivrednih proizvoda, kao što su mleko, pšenica, kukuruz,krompir, itd.

Šuma je svaka površina obrasla šumskim drveæem, odnosno površina na kojoj je, zbognjenih prirodnih osobina i ekonomskih uslova, najracionalnije da se uzgaja šumskodrveæe, kao i površina koja je u neposrednoj prostornoj i ekonomskoj vezi sa šumom ièijem korišæenju slu�i, a prostornim planom je odreðena za te namene.


Šumom se ne smatraju: drvoredi; šumski rasadnici; brzorastuæe planta�e lišæara ièetinara podignute na poljoprivrednom zemljištu; poljozaštitni pojasevi; parkovi unaseljenim mestima, kao i izolovane grupe šumskog drveæa na površini do 5 ari.Radi priznavanja šuma kao sredstva potrebno je da su ispunjeni sledeæi uslovi:- drugo pravno lice kontroliše sredstvo, kao rezultat prethodnih dogaðaja (na primer,

njenom kupovinom drugo pravno lice postaje vlasnik i u moguænosti je da kontrolišesredstvo),

- verovatno je da æe buduæe ekonomske koristi u vezi sa šumom priticati u drugopravno lice i

- fer vrednost ili nabavna vrednost sredstva se mogu pouzdano utvrditi.Šume se, u skladu sa Odeljkom 34 Specijalizovane aktivnosti MSFI za MSP i èlanom 16.Pravilnika za mikro i druga pravna lica vrednuju prilikom poèetnog priznavanja i na datumsvakog bilansa po fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove prodaje. Eventualno,pri poèetnom priznavanju (pri nabavci, na primer u obliku pošumljavanja) ukoliko tr�išnoutvrdive cene nisu dostupne i ako drugi alternativni naèini procene fer vrednosti nisupotpuno pouzdani (na primer utvrðivanje buduæe prinosne vrednosti), šume se vrednujupo nabavnoj vrednosti (èija struktura odgovara strukturi nabavne vrednosti zemljištaopisanoj u okviru raèuna 020). Imajuæi u vidu definiciju šume datu u Zakonu o šumama("Slu�beni glasnik RS", br. 30/2010 i 93/2012) da se pod šumom podrazumeva "površinazemljišta veæa od 5 ari obrasla šumskim drveæem" proizlazi da su šuma i zemljište nakojem se ona nalazi jedno sredstvo. Meðutim, u skladu sa odredbama Odeljka 16 MSFIza MSP i odredbama èlana 14. Pravilnika za mikro i druga pravna lica šume se odvojenoiskazuju i vrednuju od zemljišta na kojem se nalaze.O šumama smo više smo pisali u èasopisu REVIZOR br. 1-2/2015. na stranama 85-92.

U višegodišnje zasade spadaju: voænjaci, vinogradi, hmeljnjaci, brzorastuæe upotrebno,ukrasno i ostalo drveæe i ostali višegodišnji zasadi.

Va�ne karakteristike višegodišnjih zasada su:- njihovo podizanje traje više godina, pa shodno tome treba da proðe više godina da

višegodišnji zasad poène da daje "pun rod";- u toku podizanja pojedini zasadi odbacuju prinos, tj. mo�e se vršiti njihova delimièna

eksploatacija (na primer, zasad jabuka od druge godine poèinje da daje rod, a pun roddaje tek u petoj godini).

Ulaganje u višegodišnje zasade se tretira kao investicija u toku sve dok se ne otpoène sakorišæenjem zasada. Smatra se da je korišæenje zasada poèelo kada on poène da dajeredovne i stabilne prinose.O vrednovanju višegodišnjih zasada više smo pisali u èasopisu REVIZOR br. 1-2/2015.

Pod osnovnim stadom podrazumevaju se radne i priplodne �ivotinje. Radi se osledeæim �ivotinjama: goveda, konji, svinje, ovce, koze, �ivina, mazge, magarci i mule,ribe (koje se uzgajaju), kuniæi, pèelinja društva i ostala nepomenuta stoka-�ivotinje1 (psi,ptice, itd.). Navedene �ivotinje koje su nabavljene radi prodaje, odnosno koje sunabavljene radi proizvodnje (tova) i koje su izdvojene iz osnovnog stada zbogproizvodnje odnosno prodaje èine obrtno stado. Odvojeno se vrši raèunovodstvenoevidentiranje ove dve vrste stada.O vrednovanju osnovnog stada više smo pisali u èasopisu REVIZOR br. 1-2/2015.

Biološka sredstva u pripremi su sredstva kod kojih je pribavljanje u toku, odnosno kojajoš nisu u stanju da mogu da funkcionišu. Napominjemo da kod onih sredstava kod kojihje, na osnovu knjigovodstvenih dokumenata, u vreme nabavke poznata nabavna vrednost


1

U raèunovodstvenoj praksi je prihvaæen termin "osnovno stado".

tog sredstva, i ako je sredstvo nakon pribavljanja stavljeno u upotrebu, nije neophodnosprovoditi knji�enja preko raèuna investicija u toku, sem ako drugo pravno lice �eli da naovom raèunu kompletira ukupan iznos investicija u osnovna sredstva u toku godine.Investicijama u toku smatra se i materijal za izradu, ako je pri njegovoj nabavci nedvo-smisleno jasno da æe biti utrošen iskljuèivo za investiciju. Za evidentiranje ovog materijalapri njegovoj nabavci, a do momenta trošenja (ukoliko se ne troši odmah, tj. u relativnokratkom periodu) u okviru raèuna investicija u toku mo�e se otvoriti poseban raèun.

Avansi za biološka sredstva su potra�ivanja po osnovu nabavke bioloških sredstava.Za razliku od potra�ivanja od kupaca (koja nastaju po osnovu od strane preduzeæaisporuèenih im roba, proizvoda ili izvršenih usluga), ovde se radi o potra�ivanjima oddobavljaèa po osnovu unapred uplaæenih sredstava za nabavku bioloških sredstava.

AOP 0010 - IV. DUGOROÈNI FINANSIJSKI PLASMANI:

U okviru AOP 0010 iskazuje se dugoroèni finansijski plasmani - grupa 04 i to: dugoroènifinansijski plasmani u zemlji (raèun 040 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna049), dugoroèni finansijski plasmani u inostranstvu (raèun 041 i pripadajuæi deo ispravkevrednosti sa raèuna 049), dugoroèni finansijski plasmani matiènim, zavisnim i ostalimpovezanim licima (raèun 042 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 049), i ostalidugoroèni finansijski plasmani (raèun 043 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna049).Sledeæi odeljci MSFI za MSP se najdirektnije primenjuju za priznavanje dugoroènihfinansijskih plasmana:- Odeljak 9 Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji,

- Odeljak 11 Osnovni finansijski instrumenti,

- Odeljak 12 Pitanja vezana za ostale finansijske instrumente,

- Odeljak 14 Investicije u pridru�ene entitete i

- Odeljak 15 Investicije u zajednièke poduhvate.

Napomena: S obzirom da su prema èlanu 20. Zakona o raèunovodstvu matièna pravnalica obavezna da primenjuju Meðunarodne standarde finansijskog izveštavanja Odeljak9 Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji MSFI za MSP u Republici Srbiji niko nemo�e da primenjuje za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izvetšaja.Èlan 17. Pravilnika za mikro i druga pravna lica se najdirektnije primenjuje za priznavanjedugoroènih finansijskih plasmana.

Vrednovanje u skladu sa MSFI za MSP:Odeljak 11 Osnovni finansijski instrumenti MSFI za MSP reguliše poèetno i naknadnovrednovanje finansijskih sredstava raspolo�ivih za prodaju. U paragrafu 2. Odeljka 11predviðena je moguænost da se drugo pravno lice (obveznik primene MSFI za MSP)opredeli da vrednovanje finansijskih sredstava ne radi primenom Odeljaka 11 i 12 togStandarda, veæ da u celosti primeni relevantne zahteve MRS 39 Finansijski instrumenti:Priznavanje i odmeravanje. U sluèaju da se opredeli da primeni odredbe Odeljka 11 nekeod razlika u vrednovanju u odnosu na zahteve iz MRS 39 bi bile:1/ finansijska sredstva raspolo�iva za prodaju ne postoje kao posebna kategorija

finansijskih sredstava u Odeljku 11; sredstva koja bi se u skladu sa MRS 39klasifikovala u finansijska sredstva raspolo�iva za prodaju u Odeljku 11 MSFI za MSPklasifikovana su u dve vrste sredstava: uèešæa u kapitalu i u du�nièke instrumente;a) finansijsko sredstvo u obliku du�nièkog instrumenta uvek se naknadno vrednuje

primenom metode efektivne kamate - dakle, ovde je naèin vrednovanja prilagoðenprirodi sredstva (sredstvo ima rok dospeæa i uobièajeno je poveæanje njegovevrednosti protekom vremena i pribli�avanjem roka dospeæa); ovakav naèin


vrednovanja ovih sredstava usklaðen je sa vrednovanjem takvih sredstava u MSFI

9 Finansijski instrumenti;b) finansijsko sredstvo u obliku uèešæa u kapitalu naknadno se vrednuje:

- po fer vrednosti ako se akcijama trguje javno ili se njihova fer vrednost mo�e idrugaèije pouzdano izmeriti, s tim da se promene fer vrednosti odmah priznajukao prihod ili rashod; dakle, za razliku od MRS 39 ne postoji moguænost da sepromene fer vrednosti evidentiraju u okviru ostalog sveobuhvatnog rezultata;

- po nabavnoj vrednosti umanjenoj za obezvreðenje ako se akcijama ne trgujejavno ili se njihova fer vrednost ne mo�e na drugi naèin pouzdano izmeriti;

- nisu date smernice za naknadno postupanje sa transakcionim troškovima;2/ pri obrazlaganju metode efektivne kamate nisu direktno date smernice za

naknadno vrednovanje ukoliko je finansijsko sredstvo raspolo�ivo iskazano ustranoj valuti ili donosi prihod od kamate.

Vrednovanje u skladu sa Pravilnikom za mikro i druga pravna lica:Èlanom 17. Pravilnika za mikro i druga pravna lica regulisano je pitanje vrednovanjafinansijskih sredstava raspolo�ivih za prodaju. Kao i u MRS 39 finansijska imovina sezbog potrebe merenja klasifikuje u 4 osnovne kategorije, od kojih je jedna finansijskaimovina raspolo�iva za prodaju.Finansijska imovina raspolo�iva za prodaju je sva imovina, osim zajmova, one imovinekoja se dr�i do dospeæa i one imovine koja se vodi po fer vrednosti kroz Bilans uspeha.Finansijska imovina se poèetno meri po nabavnoj vrednosti koju predstavlja fer vrednostuveæana za transakcione troškove, osim imovine èija se promena fer vrednosti priznajekroz Bilans uspeha, kao dobitak ili gubitak.Transakcioni troškovi su troškovi koji se direktno pripisuju kupovini, emitovanju ili prodajifinansijske imovine.Drugo pravno lice æe na svaki naredni datum Bilansa stanja svoja ulaganja u vlasnièkeinstrumente kojima se ne trguje u skladu sa propisima kojima se ureðuje tr�ište kapitala ièija se fer vrednost ne mo�e pouzdano utvrditi, vrednovati po nabavnoj vrednosti.Drugo pravno lice ostalu finansijsku imovinu na svaki naredni datum Bilansa vrednuje pofer vrednosti bez umanjenja za iznos transakcionih troškova. Promena fer vrednosti zaostalu finansijsku imovinu priznaje se kao prihod ili rashod u Bilansu uspeha. Dakle, prinaknadnom vrednovanju finansijskih sredstava raspolo�ivih za prodaju pred-viðeno je da se promena fer vrednosti odmah priznaje kao prihod ili rashod uBilansu uspeha. Ovo je znaèajna razlika u odnosu na MRS 39.U èasopisu REVIZOR 1-2/2015 opširnije smo pisali o priznavanju i vrednovanjudugoroènih finansijskih plasmana na stranama 92-113.

Raèun 040 - Dugoroèni finansijski plasmani u zemlji:Na raèunu 040 - Dugoroèni finansijski plasmani u zemlji, iskazuju se dugoroèni zajmovidati pravnim licima u zemlji, osim matiènim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima

Raèun 041 - Dugoroèni finansijski plasmani u inostranstvu:Na raèunu 041 - Dugoroèni finansijski plasmani u inostranstvu, iskazuju se dugoroènizajmovi dati pravnim licima u inostranstvu, osim matiènim, zavisnim i povezanim pravnimlicima.

Raèun 042 - Dugoroèni finansijski plasmani matiènim, zavisnim i ostalim pravnimlicima:Na raèunu 042 - Dugoroèni finansijski plasmani matiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima, iskazuju se dugoroèni zajmovi dati matiènim, zavisnim i ostalim povezanim licima.


Raèun 043 - Ostali dugoroèni finansijski plasmani:Na raèunu 043 - Ostali dugoroèni finansijski plasmani, iskazuju se ostala dugoroènaulaganja koja nisu iskazana na ostalim raèunima u okviru raèuna grupe 04.Pod ostalim dugoroènim plasmanima, najèešæe, se podrazumevaju:

1. dati dugoroèni depoziti - dugoroèni depoziti se najèešæe pojavljuju u obliku oroèenihnovèanih sredstava kod banaka;

2. dugoroèni stambeni zajmovi - radi se o datim dugoroènim zajmovima za rešavanjestambenih potreba zaposlenih;

3. hartije od vrednosti koje se dr�e do dospeæa;

4. uèešæa u kapitalu drugih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspolo�ive zaprodaju.

AOP 0011 - V. DUGOROÈNA POTRA�IVANJA:

U okviru AOP 0011 iskazuju se dugoroèna potra�ivanja - grupa 05 i to: potra�ivanja odmatiènih, zavisnih i ostalih povezanih pravnih lica (raèun 050 i pripadajuæi deo ispravkesa raèuna 059), potra�ivanja po osnovu jemstva (raèun 052 i pripadajuæi deo ispravke saraèuna 059), sporna i sumnjiva potra�ivanja (raèun 053 i pripadajuæi deo ispravke saraèuna 059) i ostala dugoroèna potra�ivanja (raèun 054 i pripadajuæi deo ispravke saraèuna 059).Pod dugoroènim potra�ivanjima podrazumevaju se potra�ivanja po osnovu prodaje robe,proizvoda i usluga èiji je rok dospelosti du�i do 12 meseci posmatrano od datumabilansa. Radi se o prodaji koja u sebi sadr�i i dugoroèno finansiranje.Dugoroèna potra�ivanja priznaju se u skladu sa MSFI 10, MSFI 11, MRS 27 i MRS 28.

Sledeæi odeljci MSFI za MSP se najdirektnije primenjuju za priznavanje dugoroènihpotra�ivanja: 9, 11, 12, 14, 15 i 20.Èlan 17. Pravilnika za mikro i druga pravna lica se najdirektnije primenjuje za priznavanjedugoroènih potra�ivanja.Dugoroèna potra�ivanja vrednuju se u skladu sa MRS 17, MRS 39 i drugim relevantnimMeðunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, odnosno zahtevima odeljaka 11 i20 MSFI za MSP, odnosno èlanom 17. Pravilnika za mikro i druga pravna lica.Kada se govori o vrednovanju dugoroènog potra�ivanja mo�e se govoriti o vrednovanju:

1. prilikom njegovog nastanka (poèetno vrednovanje) - koje se vrši u visini plaæenojza njegovo pribavljanje (trošku nabavke, koji je ujedno i njegova fer vrednost) i

2. na datum bilansa ili u toku godine (naknadno vrednovanje) - vrednovanje se vršiprimenom metode efektivne kamate, uz proveru obezvreðenosti sredstva.

Obezvreðenost dugoroènih potra�ivanja:Dugoroèno potra�ivanje je obezvreðeno ako je iskazano u iznosu koji je iznad njegoveprocenjene vrednosti koja se mo�e povratiti. Drugo pravno lice procenjuje na svaki da-tum bilansa da li postoje objektivni dokazi za obezvreðenje finansijskog sredstva ili grupesredstava.Sledeæe informacije mogu poslu�iti kao objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo iligrupa sredstava obezvreðena ili nenaplativa:1. ugovori se krše, kasni se sa isplatom kamate ili glavnice, ili nastaju druge greške u

ispunjavanju ugovora,2. izvesno je aktiviranje garancija datih od strane zajmodavca zajmoprimcu,3. visoka je verovatnoæa bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta,4. nestanak aktivnog tr�išta za to finansijsko sredstvo zbog finansijskih teškoæa, ili


5. nastupio je trend naplate po osnovu sredstva koji ukazuje da se celokupna nominalnavrednost portfelja tog sredstva neæe naplatiti.

Raèun 050 - Potra�ivanja od matiènih, zavisnih i ostalih pravnih lica:U okviru raèuna 050 iskazuju se dugoroèna potra�ivanja od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih pravnih lica. Dugoroèno potra�ivanje od matiènih, zavisnih i ostalih povezanihpravnih lica nastaje prodajom proizvoda, robe ili pru�anjem usluga. S obzirom da se radio dugoroènom potra�ivanju vrednovanje se vrši po amortizovanom trošku primenommetodom efektivne kamate.

Raèun 052 - Potra�ivanja po osnovu jemstva:U okviru raèuna 052 iskazuju se dugoroèna potra�ivanja po osnovu jemstva. Poddugoroènim potra�ivanjima po osnovu jemstva podrazumevaju se:1. data dugoroèna jemstva - radi se o dugoroènom potra�ivanju preduzeæa od drugog

pravnog lica (du�nika) kome je drugo pravno lice bilo jemac za neku njegovuobavezu; potra�ivanje je nastalo po osnovu aktiviranja jemstva - drugo pravno lice jekao jemac moralo da isplati dogovorenu sumu novca poveriocu umesto lica za kogaje dalo jemstvo i po tom osnovu stvoreno je potra�ivanje od tog lica. U sluèaju da jeugovorom predviðen rok vraæanja tih sredstava jemcu u periodu du�em od 12 meseciradi se o dugoroènom potra�ivanju po osnovu jemstva;

2. date dugoroène kaucije - kaucija je zalog (u obliku novca ili stvari) koji se daje kaogarancija da æe davalac kaucije izvršiti radnje na koje se obavezuje. Dugoroènekaucije se daju i na ime dugoroènog zakupa poslovnog prostora i opreme;Mogu biti i u obliku dela zadr�anog potra�ivanja po osnovu obavljene izgradnje iliisporuke roba (kao garancija za kvalitet i eventualne popravke);

Ako je ugovorena kamata na iznos navedenih dugoroènih potra�ivanja ona se priznajekao finansijski prihod potra�ioca.

Raèun 053 - Sporna i sumnjiva potra�ivanja:U okviru raèuna 053 iskazuju se dugoroèna sporna i sumnjiva potra�ivanja.

Pod spornim potra�ivanjima podrazumevaju se ona dugoroèna potra�ivanja kod kogadu�nik spori svoju obavezu ili spori visinu obaveze.

Pod sumnjivim potra�ivanjima podrazumevaju se ona dugoroèna potra�ivanja kodkojih du�nik ne spori svoju obavezu niti visinu obaveze, ali nije u moguænosti da tuobavezu izmiri (u celosti ili delimièno).Na kraju izveštajnog perioda za ove vrste posebna pa�nja se poklanja proveri njihoveobezvreðenosti.

Raèun 054 - Ostala dugoroèna potra�ivanja:U okviru raèuna 054 iskazuju se ostala dugoroèna potra�ivanja. Radi se o:- dugoroènim potra�ivanjima po osnovu prodaje robe, proizvoda i usluga,- dugoroènim potra�ivanjima za prodaju po ugovorima o finansijskom lizingu,- dugoroènim potra�ivanjima iz faktoringa koja nastaju kupovinom dugoroènih

potra�ivanja od drugih lica uz davanje nadoknade i dr.U èasopisu REVIZOR 1-2/2015 na stranama 113-118 opširnije smo pisali o priznavanju ivrednovanju ostalih dugoroènih finansijskih potra�ivanja.

AOP 0013 - I. ZALIHE:

U okviru AOP 0013 iskazuju se zalihe - klasa 1 i to: materijal, rezervni delovi, alat i sitaninventar (AOP 0014), nedovršena proizvodnja, nedovršene usluge i gotovi proizvodi(AOP 0015), roba (AOP 0016) i plaæeni avansi za zalihe i usluge (AOP 0017).


Pod zalihama se podrazumevaju:

1/ sredstva koja se nabavljaju radi redovne prodaje tokom poslovanja - zaliherobe. Zalihe robe spadaju u obrtna sredstva. Skreæemo pa�nju da pri svrstavanjunekog sredstva u robu (kao jednog od oblika zaliha) nije presudan njegov fizièkiizgled, tj. njegov vek trajanja. Naime, pod robom se mogu podrazumevati i zemljište igraðevinski objekti ako su nabavljeni za dalju prodaju;

2/ sredstva koja redovno nastaju u procesu proizvodnje a koriste se za:

- dalju potrošnju (upotrebu) u procesu poslovanja - zalihe nedovršene pro-izvodnje, koje mogu biti u obliku stvari ili u obliku nedovršenih usluga i

- prodaju tokom poslovanja - zalihe gotovih proizvoda;

3/ sredstva u obliku materijala ili delova zaliha koja se nabavljaju radi trošenja uprocesu proizvodnje ili pri pru�anju usluga - zalihe materijala, rezervnih delova,ambala�e, auto guma, sitnog inventara.

Vrednovanje izlaza sa zaliha po osnovu njihovog trošenja (materijal i nedovršenaproizvodnja) ili prodaje (gotovi proizvodi i roba) - s obzirom da se zalihe, uglavnom,nabavljaju po razlièitim cenama, postavlja se pitanje po kojoj ceni obraèunati izlaz sazaliha. Vrednovanje izlaza sa zaliha vrši se po više metoda:

1/ specifièna identifikacija - koristi se za one zalihe koje obièno nisu razmenljive, zaproizvode ili usluge koji su proizvedeni i odvojeni za posebne projekte, te za uslugekoje su obavljene za posebne projekte,

2/ prva ulazna = prva izlazna (FIFO),

3/ proseèna ponderisana cena.

Šire o ovim metodama pisali smo u REVIZORU 1-2/2015.

Vrednovanje postojeæih zaliha na datum bilansa:

Zalihe materijala i robe koje se zateknu na datum bilansa treba vrednovati po njihovoj:- nabavnoj vrednosti ili- po neto prodajnoj ceni1, ako je ona ni�a.Šire o vrednovanju ovih vrsta sredstava pisali smo u REVIZORU 1-2/2015 na stranama118-122.

Vrednovanje zaliha proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda industrijskogtipa se na datum bilansa vrednuju:- po ceni koštanja ili- neto prodajnoj ceni ako je ona ni�a od cene koštanja.Šire o vrednovanju ovih vrsta sredstava pisali smo u REVIZORU 1-2/2015 na stranama122-124.

Vrednovanje poljoprivrednih proizvoda: Poljoprivredni proizvodi ubrani (po�njeveni)od bioloških sredstava drugog pravnog lica vrednuju se po fer vrednosti umanjenoj zaprocenjene troškove prodaje u momentu ubiranja. Šire o vrednovanju ovih vrstasredstava pisali smo u REVIZORU 1-2/2015.

Vrednovanje sredstava koja se grade po osnovu tzv. ugovora o izgradnji - Nosiocitroškova se vrednuju po ceni koštanja uveæanoj za procenjeni srazmerni deo dobitka(ovo je zahtev paragrafa 17. Odeljka 23 Prihodi MSFI za MSP).Šire o vrednovanju ovih vrsta sredstava pisali smo u REVIZORU 1-2/2015 na stranama122-123.


1Neto prodajna vrednost nekog artikla se dobija kao proizvod njegove neto prodajne cene i kolièine na zalihi.

AOP 0014 - 1. Zalihe materijala:

U okviru AOP 0014 iskazuje se materijal (raèun 101 i pripadajuæa ispravka vrednosti saraèuna 109), rezervni delovi (raèun 102 i pripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 109),alat i inventar (raèun 103 i pripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 109) i materijal,rezervni delovi, alat i inventar u obradi, doradi i manipulaciji (raèun 104 i pripadajuæaispravka vrednosti sa raèuna 109).

Raèun 101 - Materijal:Sirovine èine nepreraðena sredstva uzeta iz prirode. Materijal èine sirovine na kojima jeizvršena neka obrada. Pod materijalom se podrazumeva osnovni, pomoæni i ostalimaterijal. U ostali materijal svrstava se i gorivo koje èini: mazut, benzin, dizel gorivo, ugalji dr.

Raèun 102 - Rezervni delovi:Rezervni delovi su zamenljivi delovi osnovnih sredstava koji se nabavljaju radi popravki iodr�avanja sredstava.

Raèun 103 - Alat i inventar:Pod alatom i inventarom podrazumevaju se:

1. alat i inventar - radna odela, radna obuæa, alati (klješta, èekiæ, kljuèevi i sl.);

2. povratna ambala�a - radi se o ambala�i koja se tretira kao zaliha a koja se neprodaje pri prodaji proizvoda veæ se u dogovorenom roku vraæa prodavcu: stakleneflaše koje se vraæaju, plastiène i drvene nosiljke (gajbe), palete i druga ambala�a kojukupac vraæa;

3. auto gume - radi zamene ishabanih (ili ošteæenih) pneumatika ugraðuju se na auto-mobile, teretna vozila, vozila za prevoz putnika i druga vozila.

Šire o alatu i inventaru pisali smo u REVIZORU 1-2/2015 na stranama 125 i 126.

Raèun 104 - Materijal, rezervni delovi, alat i inventar u obradi, doradi i manipulacijiPod obradom i doradom materijala podrazumeva se izvoðenje odreðenih aktivnostidobavljaèa na materijalu posmatranog drugog pravnog lica, u cilju poboljšanja njegovihkarakteristika (kaljenje, hemijska zaštita i sl.), prilagoðavanju za upotrebu (seèenje namanje delove, razmeravanje) i sl.

AOP 0015 - 2. Nedovršena proizvodnja, nedovršene usluge i gotovi proizvodi:

U okviru AOP 0015 iskazuju se nedovršena proizvodnja (raèun 110), nedovršene usluge(raèun 111) i gotovi proizvodi (raèun 120). Nedovršenu proizvodnju èine sredstva uobliku: proizvodnje u toku i poluproizvoda. Proizvodnju u toku èine ona sredstva nakojima se neposredno još uvek odvija proces obrade. Poluproizvode èini ona proizvodnjakoja je privremeno prekinuta i koja je privremeno smeštena u magacine poluproizvoda.Nedovršene usluge predstavljaju sredstvo drugog pravnog lica (u vidu nefakturisanihradova) nastalo po osnovu usluga koje pru�a nekom drugom licu, a koje na datumizveštavanja nisu završene. Gotove proizvode èine ona sredstva na kojima je završenproces proizvodnje.

AOP 0016 - 4. Roba:

U okviru AOP 0016 iskazuje se roba u magacinu (raèun 131 i pripadajuæa ispravkavrednosti sa raèuna 139), roba u prometu na veliko (raèun 132 i pripadajuæa ispravkavrednosti sa raèuna 139), roba u skladištu, stovarištu i prodavnicama kod drugih pravnihlica (raèun 133 i pripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 139), roba u prometu na malo(raèun 134 i pripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 139), roba u obradi, doradi i


manipulaciji (raèun 135 i pripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 139), roba u tranzitu(raèun 136 i pripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 139) i roba na putu (raèun 137 ipripadajuæa ispravka vrednosti sa raèuna 139).

Obezvreðenje robe (ispravka vrednosti) - raèun 139: Nastanak ove ispravkeposledica je zahteva da se na datum bilansa zalihe robe vrednuju po nabavnoj vrednostiili neto prodajnoj ceni ako je ona ni�a. U praksi nastaju sledeæe dileme:

1. kada koristiti raèun 139 - da li samo na kraju godine, ili i u toku godine, jer i utoku godine nastaju situacije kada su neto prodajne vrednosti robe ni�e odnjene nabavne vrednosti? - priznavanje i ukidanje priznavanja ove ispravke radi sena kraju obraèunskog perioda, ali ukoliko drugo pravno lice �eli priznavanje i ukidanjepriznavanja mo�e raditi i u toku obraèunskog perioda. Naša je preporuka da se, zbogpojednostavljenja, priznavanje i ukidanje priznavanja ispravke vrednosti radi samo nakraju obraèunskog perioda. Sem toga u svim onim situacijama u kojima se vršismanjenje prodajne vrednosti robe u prodajnim objektima smatramo da ne trebakoristiti raèun 139.U nastavku æemo navesti situacije u kojima mo�e doæi do situacije da je neto prodajnavrednost ispod nabavne vrednosti robe:

1/ kada je roba ošteæena (u celosti ili delimièno) - druga pravna lica i preduzetnicikoji prodaju robu sa nedostatkom du�ni su da tu robu izdvoje, da vidno istaknuoznaku koja upozorava na prodaju robe sa nedostatkom, da svaki primerak te robeobele�e i da snize njenu cenu. S obzirom da je drugo pravno lice (ili preduzetnik)du�no da smanji prodajnu cenu robe mora sastaviti nivelaciju njene prodajne cene.Zavisno od stepena ošteæenja mo�e se desiti da prodajna cena (bez PDV) budeni�a od nabavne vrednosti robe. U takvoj situaciji:- smanjuje se prodajna vrednost robe,- smanjuje se ukalkulisani PDV sadr�an u smanjenju prodajne vrednosti,- ukalkulisana razlika u ceni na toj robe svodi se na nula dinara, i- za iznos smanjenja ispod nabavne vrednosti priznaje se nastanak rashoda po

osnovu obezvreðenja robe.Oèito je da se zbog zahteva zakona da se robi istakne nova cena nivelacija iknji�enje nivelacije radi i u toku godine po utvrðivanju ošteæenja na robi. Knji�enjeove nivelacije moguæe je sprovesti i korišæenjem raèuna 139 ali smatramo da zbogpojednostavljenja obraèuna treba u ovoj promeni izbeæi njegovo korišæenje iodmah priznati rashode u iznosu u kojem je prodajna vrednost (bez PDV) ni�a odnabavne vrednosti robe;

2/ ako je roba zastarela - najèešæe se radi o konfekciji i obuæi i proizvodima visoketehnologije. Ukoliko se zastarelost robe konstatuje u toku godine i po tom osnovuizvrši smanjenje njene prodajne vrednosti smatramo da nivelaciju nani�e trebasprovesti bez korišæenja raèuna 139;

3/ ako je došlo do pada tr�išnih cena - pad tr�išnih cena mo�e biti uzrokovantr�išnim kretanjima ali i sezonskim karakterom robe (na primer na kraju sezonesmanjuje se tra�nja za letnjom konfekcijom). Ukoliko se u toku godine izvršismanjenje prodajne vrednosti robe kako bi se pospešila njena prodaja smatramoda nivelaciju nani�e treba sprovesti bez korišæenja raèuna 139;

4/ ako je došlo do poveæanja troškova prodaje - ukoliko su troškovi prodaje velikastavka u troškovima drugog pravnog lica njihovo poveæanje mo�e dovesti dosituacije da neto prodajna cena bude veæa od nabavne vrednosti. Navedenasituacija ne uslovljava smanjenje prodajnih cena roba i zbog toga postojimoguænost da se na kraju obraèunskog perioda indirektno smanji vrednost robekorišæenjem raèuna 139. Na primer, drugo pravno lice prodaje konfekciju u


ekskluzivnom iznajmljenom lokalu. Nakon isteka zakupa on je obnovljen ali po

znatno višoj ceni. Ovo poveæanje troškova zakupa mo�e uticati da neto prodajne

cene budu ni�e od nabavnih cena svih ili pojedinih roba, pa u tom smislu treba na

datum bilansa napraviti obraèun indirektnog otpisivanja robe.

2. da li se procenjivanje neto prodajne vrednosti vrši pojedinaèno ili se mo�eraditi i grupno procenjivanje? - Pri procenjivanju neto prodajnih vrednosti obièno sepoštuje princip pojedinaènog procenjivanja, tj. za svaku pojedinu vrstu zaliha seodreðuje neto prodajna vrednost. Odeljak 27 Umanjenje vrednosti imovine MSFI zaMSP meðutim, u pojedinim sluèajevima dopušta i odstupanje od pojedinaènogprocenjivanja neto prodajnih cena, ukoliko bi takvo (pojedinaèno) procenjivanje biloneprikladno. Primer za to bi mogla da bude vezana prodaja nekih proizvoda naodreðenoj teritoriji ili pojedinim kupcima, ili, recimo trgovina u kojoj se vrši slobodnapogodba sa kupcima, pa se za iste artikle posti�u razlièite cene (u zavisnosti odpogodbe). Primer za to mogu biti i proizvodi kod kojih je izra�ena sezonska prodaja,pa se na datum bilansa ne mo�e ponaosob za svaki artikal utvrditi njegova netoprodajna vrednost (jer se u to vreme nisu svi ni prodavali). Na primer, u sluèajuprodaje cipela pri obraèunavanju vrednosti zaliha mogle bi se grupno sniziti vrednost,na primer, svoj letnjoj obuæi;

3. sa èime se poredi neto prodajna vrednost - da li sa pojedinaènom nabavnomvrednošæu robe ili sa zbirom nabavnih vrednosti svih roba u prodajnomobjektu? - u trgovini na veliko gde je obavezno voðenje analitièke evidencije robeneto prodajna vrednost konkretne robe bi se poredila sa njenom nabavnomvrednošæu (najèešæe proseènom ponderisanom). Problem se pojavljuje umaloprodajnim objektima gde ne postoji obaveza voðenja analitièke evidencije. Utakvoj situaciji bi se odstupilo od ovog pravila pa bi se zbir neto prodajnih vrednostiporedio sa zbirom nabavnih vrednosti robe u maloprodajnom objektu.

Sa ni�om neto vrednošæu (po kojoj æe zalihe biti bilansirane) ne postupa se kao sa novom"prodajnom vrednošæu". Naime, obraèun izlaza sa zaliha æe se vršiti i dalje po starimvrednostima robe bez obzira što su u suštini bilansirane po neto prodajnoj vrednosti.Novo odreðivanje neto prodajne vrednosti po kojoj se zalihe mogu realizovati sprovodise u narednom obraèunskom periodu, najkasnije na datum narednog bilansa, i tada seporeðenje vrši sa originalnom nabavnom vrednošæu (po kojoj je roba nabavljena) a ne saneto vrednošæu, po kojoj je bilansirana. Zbog potrebe da se saèuva originalna nabavnavrednost, otpisivanje se ne vrši direktno, veæ indirektno, preko raèuna 139.U sluèaju da doðe do porasta neto vrednosti zaliha koje su u prethodnom obraèunskomperiodu otpisane (vrednovane po prethodnoj neto vrednosti) ili su te zalihe prodate, vršise ukidanje ranije priznatog obezvreðenja zaliha.

Raèun 131 - Roba u magacinu:Radi se o robi koja se nalazi u magacinu, tj. u objektu preduzeæa iz koga se ne vršiprodaja robe, veæ snabdevanje prodajnih objekata preduzeæa. Evidencija robe umagacinu, bez obzira da li se vodi u finansijskom ili u pogonskom knjigovodstvu, vrši se iu analitièkom knjigovodstvu po vrsti, ceni i kolièini robe u magacinu.

Raèun 132 - Roba u prometu na veliko:Trgovinsko drugo pravno lice na veliko robu nabavlja direktno od proizvoðaèa, drugihveletrgovaca ili je uvozi. Promet robe u trgovini na veliko regulisan je Zakonom o trgovinii Zakonom o uslovima za obavljanje prometa, vršenja usluga u prometu robe i inspek-cijskom nadzoru ("Slu�beni glasnik RS", br. 39/96, 20/97, 46/98, 34/2001, 80/2002 i101/2005).U prometu robe na veliko prodavac je du�an da kupcu izda fakturu u koju se obaveznounose sledeæi podaci: naziv prodavca, naziv kupca, vrsta robe, kolièina, cena i vrednostbez poreza na dodatu vrednost, iznos poreza na dodatu vrednost (ako se raèuna).


U prometu na veliko roba se nalazi u skladištima i stovarištima. Skladište je prostor ukojem se obavlja promet robe na veliko i obavljaju usluge: preuzimanja, konzerviranja,èuvanja, sortiranja, pakovanja, markiranja i prepakivanja robe za otpremu. Stovarište jeprostorija ili ograðeni prostor u kojem se obavlja promet robe na veliko (a mo�e i namalo). Navedeni objekti moraju ispunjavati uslove propisane Pravilnikom o minimalnimtehnièkim uslovima za obavljanje prometa robe i vršenja usluga u prometu robe("Slu�beni glasnik RS", br. 47/96, 22/97, 6/99, 99/2005 i 62/2011).Roba u trgovini na veliko se u toku godine mo�e evidentirati po:- nabavnoj ili poprodajnoj vrednosti.Roba u prometu na veliko se na datum bilansa vrednuje po nabavnoj vrednosti ili netoprodajnoj vrednosti ako je ona ni�a.U sluèaju kada se zalihe robe u toku godine evidentiraju po nabavnoj vrednosti obraèunizlaza sa zaliha mo�e se vršiti primenom FIFO metode ili metode proseènih ponderisanihcena.U sluèaju kada se zalihe robe u toku godine evidentiraju po prodajnim cenama obraèunizlaza sa zaliha se vrši po prodajnim cenama, s tim da se najkasnije na datum bilansavrši svoðenje na nabavne vrednosti isknji�avanjem srazmernog dela ukalkulisane razlikeu ceni koja se odnosi na prodatu robu.

Raèun 133 - Roba u skladištu, stovarištu i prodavnicama kod drugih pravnih lica:Radi se o robi drugog pravnog lica koja se nalazi kod drugih pravnih ili fizièkih lica naèuvanju u njihovim skladištima, stovarištima, silosima, hladnjaèama, maloprodajnimobjektima i drugim objektima za smeštanje i prodaju robe. Roba se kod njih nalazi radièuvanja ili radi prodaje. Dakle, vlasnik ove robe je i dalje drugo pravno lice. U sluèaju dase roba kod drugih lica nalazi radi prodaje koju oni obavljaju za raèun drugog pravnoglica mo�e se raditi o komisionoj ili konsignacionoj prodaji.

Raèun 134 - Roba u prometu na malo:Radi se o trgovaèkoj robi koja se nalazi u maloprodajnim objektima i koja se u tokugodine evidentira po prodajnoj vrednosti sa ukalkulisanim PDV.Evidentiranje robe u maloprodaji se vrši u:

1/ glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva - ne postojiobaveza voðenja analitièke evidencije robe u prometu na malo. Postoji zakonskaobaveza da se maloprodajni objekti zadu�uju i razdu�uju vrednosno, tj. finansijski1, i

2/ knjizi evidencije prometa i usluga (Obrazac KEPU);

3/ evidencijama uvedenim propisima koji ureðuju evidentiranje prometa na malopreko kasa sa fiskalnom memorijom2.

Raèun 135 - Roba u obradi, doradi i manipulacijiRadi se o trgovaèkoj robi koja je poslata na obradu ili doradu. Roba se u obradu i doradušalje iz više razloga:- pojedine vrste roba zahtevaju periodièno manipulisanje sa njima: ovla�ivanje,

odstranjivanje vlage, prepakivanje i sl.- zbog zahteva kupaca i lakše i bolje prodaje.


1Ta evidencija se vodi u Knjizi evidencije prometa i usluga.2Pravilnik o sadr�ini i naèinu evidentiranja prometa izdavanjem fiskalnog raèuna, naèinu otklanjanja greške u

evidentiranju prometa preko fiskalne kase i o sadr�ini i voðenju knjige dnevnih izveštaja ("Slu�beni glasnik RS",140/2004).

Najèešæe se roba prepakuje u sitnija pakovanja. Ostale najèešæe radnje na robi su:farbanje, cinkovanje, niklovanje i sl.Troškovi obrade i dorade ukljuèuju se u nabavnu vrednost vraæene robe. U sluèaju da seroba nakon obrade i dorade znaèajnije razlikuje od oblika u kojem je poslata evidentiralabi se kao nova vrsta robe.

Raèun 136 - Roba u tranzitu:Druga pravna lica koja su registrovana za promet robe na veliko mogu da kupuju robu odproizvoðaèa i da je sa skladišta proizvoðaèa neposredno isporuèuju svom kupcu.Ovakav vid trgovine se naziva tranzitni robni promet.Tri su uèesnika u tranzitnom robnom prometu:

Raèun 137 - Roba na putu:Radi se o robi koja je otpremljena kupcu, s tim da putuje na teret i rizik prodavca.

AOP 0017 - 4. Plaæeni avansi za zalihe i usluge:

U okviru AOP 0017 iskazuju se plaæeni avansi za zalihe i usluge - grupa 15 i to: plaæeniavansi za materijal, rezervne delove i inventar u zemlji (raèun 150 i pripadajuæi deoispravke vrednosti sa raèuna 159), plaæeni avansi za materijal, rezervne delove i inventaru inostranstvu (raèun 151 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 159), plaæeniavansi za robu u zemlji (raèun 152 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 159),plaæeni avansi za robu u inostranstvu (raèun 153 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti saraèuna 159), plaæeni avansi za usluge u zemlji (raèun 154 i pripadajuæi deo ispravkevrednosti sa raèuna 159) i plaæeni avansi za usluge u inostranstvu (raèun 155 ipripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 159).Radi se o potra�ivanju po osnovu unapred izvršenog plaæanja za nabavku zaliha:materijala, robe, usluga, zemljišta i drugih nekretnina koje se kupuju radi dalje prodaje.Za razliku od potra�ivanja od kupaca (koja nastaju po osnovu od strane preduzeæaisporuèenih im roba, proizvoda ili izvršenih usluga), ovde se radi o potra�ivanjima oddobavljaèa po osnovu unapred uplaæenih sredstava za nabavku zaliha i usluga.Dati avans se priznaje kao sredstvo ako su ispunjeni sledeæi uslovi:

- namenjen je za pribavljanje zaliha ili usluga - napominjemo da se avansi dati zapribavljanje nematerijalnih ulaganja evidentiraju na raèunu 016 - Avansi zanematerijalnu imovinu; avansi dati za pribavljanje nekretnina, postrojenja i opremeevidentiraju se na raèunu 028 - Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu i biološkasredstva; avansi dati za pribavljanje bioloških sredstava koja imaju karakter stalnihsredstava evidentiraju se na raèunu 038 - Avansi za biološka sredstva;

- mo�e se kontrolisati - preduzeæe koje je dalo avans ima zakonsko pravo da zauzvratdobije ugovorena sredstva;

- trošak pribavljanja sredstva je moguæe izmeriti - na osnovu izvoda tekuæeg(poslovnog) raèuna sagledava se iznos datog avansa; i


- verovatno je da æe ekonomske koristi povezane sa sredstvom priticati upreduzeæe - avans se priznaje kao sredstvo sve dok je izvesno da æe dobavljaèisporuèiti dobro za uplaæena mu sredstva. U sluèaju da on odbija da izvrši isporuku ilije zapao u poslovne probleme zbog kojih nije u moguænosti da isporuèi sredstvarazmatra se potpuni ili delimièni prestanak priznavanja datih avansa.

Poèetno vrednovanje datih avansa se vrši u visini plaæenoj dobavljaèu.Ukoliko na datum bilansa dati avans nije realizovan sprovodi se njegovo naknadnovrednovanje:- proverava se da li je došlo do njegovog obezvreðenja,- obraèunava se revalorizacija ako je ugovorena (bilo po osnovu porasta odgovara-

juæeg indeksa rasta cena, bilo po osnovu promene kursa odgovarajuæe strane valute).O eventualnom kursiranju datih deviznih avansa pisali smo u REVIZORU 1-2/2015 nastranama 137-140.

Raèun 150 - Plaæeni avansi za materijal, rezervne delove i inventar u zemlji:Radi se o potra�ivanju po osnovu unapred izvršenog plaæanja za nabavku zaliha:materijala, rezervnih delova, ambala�e, auto guma, sitnog inventara i dr., s tim da jedobavljaè u zemlji.

Raèun 151 - Plaæeni avansi za materijal, rezervne delove i inventar u inostranstvu:Radi se o potra�ivanju po osnovu unapred izvršenog plaæanja za nabavku zaliha:materijala, rezervnih delova, ambala�e, auto guma, sitnog inventara i dr., s tim da jedobavljaè u inostranstvu.

Raèun 151 - Plaæeni avansi za robu u zemlji:Radi se o potra�ivanju po osnovu unapred izvršenog plaæanja za nabavku robe, s tim daje dobavljaè u zemlji.

Raèun 153 - Plaæeni avansi za robu u inostranstvu:Radi se o potra�ivanju po osnovu unapred izvršenog plaæanja za nabavku robe, s tim daje dobavljaè u inostranstvu.

Raèun 154 - Plaæeni avansi za usluge u zemlji:Radi se o potra�ivanju po osnovu unapred izvršenog plaæanja za nabavku usluga, s timda je dobavljaè u zemlji.

Raèun 155 - Plaæeni avansi za usluge u inostranstvu:Radi se o potra�ivanju po osnovu unapred izvršenog plaæanja za nabavku usluga, s timda je dobavljaè u inostranstvu.

AOP 0018 - II. POTRA�IVANJA PO OSNOVU PRODAJE:

U okviru AOP 0018 iskazuju se potra�ivanja po osnovu prodaje - grupa 20 i to:potra�ivanja od kupaca u zemlji - matiènih i zavisnih pravnih lica (raèun 200 i pripadajuæideo ispravke vrednosti sa raèuna 209), potra�ivanja od kupaca u inostranstvu - matiènih izavisnih pravnih lica (raèun 201 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 209),potra�ivanja od kupaca u zemlji - ostalih povezanih pravnih lica (raèun 202 i pripadajuæideo ispravke vrednosti sa raèuna 209), potra�ivanja od kupaca u inostranstvu - ostalihpovezanih pravnih lica (raèun 203 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 209),potra�ivanja od kupaca u zemlji (raèun 204 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti saraèuna 209), potra�ivanja od kupaca u inostranstvu (raèun 205 i pripadajuæi deo ispravkevrednosti sa raèuna 209) i ostala potra�ivanja po osnovu prodaje (raèun 206 i pripadajuæideo ispravke vrednosti sa raèuna 209).


Ova finansijska sredstva se poèetno vrednuju po njihovoj nabavnoj-nominalnojvrednosti. Nju èini fer vrednost datog sredstva ili pru�ene usluge, plus transakcionitroškovi (na primer naknade berzanskom posredniku prilikom kupovine obveznica).Ukoliko direktni zavisni troškovi nabavke èine relativno neznatan deo nabavne vrednostisteèenog sredstva smatramo da se, zbog pojednostavljenja obraèuna, mogu tretirati kaorashod perioda u kojem su nastali. U sluèaju da su oni sastavni deo troška nabavke trebatokom perioda od nabavke sredstva do njegovog dospeæa iznos ovih izdataka prenositi(amortizovati) na raèun rashoda.Potra�ivanja koje je preduzeæe steklo prodajom proizvoda, robe ili vršenjem usluga i sakojima ono nema nameru da trguje naknadno se vrednuju po:

- nabavnoj vrednosti (trošku nabavke), ako su u pitanju potra�ivanja sakratkoroènim dospeæem kod kojih bi efekat vremenske vrednosti novca biobeznaèajan (kakva su, recimo potra�ivanja od kupaca koja se naplaæuju u roku donekoliko dana) ili po

- diskontovanoj amortizovanoj nabavnoj vrednosti koristeæi metodu efektivnekamate, ako su u pitanju potra�ivanja, zajmovi ili kratkoroèni finansijski plasmani kodkojih bi efekat vremenske vrednosti novca bio znaèajan;

Ovako utvrðene vrednosti se umanjuju za imparitetne gubitke (gubitke zbogobezvreðenja) i ispravke vrednosti zbog nemoguænosti naplate.

Diskontovani amortizovani iznos finansijskog sredstva je iznos koji se dobija nasledeæi naèin: od iznosa po kojem je finansijsko sredstvo bilo vrednovano pri poèetnompriznanju:- oduzimaju se otplate glavnice,- dodaje ili oduzima ukupna amortizacija razlike izmeðu tog poèetnog iznosa i iznosa

na dan dospeæa i- oduzima otpis (koji je vršen zbog obezvreðenja ili nenaplativosti - direktno ili

indirektno preko raèuna ispravke vrednosti).

Pravilnik za mikro i druga pravna lica: vrednovanje kratkoroènih plasmana ipotra�ivanja

Vrednovanje kratkoroènih plasmana i potra�ivanja u skladu sa odredbama Pravilnika za

mikro i druga pravna lica ima odreðenih specifiènosti u odnosu na MSFI i MSFI za

MSP. U nastavku æemo ukazati na te specifiènosti i razlike:Stavom 2. èlana 21. Pravilnika za mikro i druga pravna lica propisano je da sekratkoroèni krediti i zajmovi procenjuju po nominalnoj vrednosti, umanjenoj indirektno zaprocenjene gubitke zbog obezvreðenja, a direktno za nastala i dokumentovanasmanjenja vrednosti.Stavom 3. èlana 21. Pravilnika za mikro i druga pravna lica propisano je da se hartije odvrednosti i otkupljene akcije i udeli drugih pravnih lica (u èlanu nije navedeno da se radi osredstvima koja imaju tretman obrtnih sredstava - pretpostavljamo da se radi o timsredstvima s obzirom na èlan Pravilnika za mikro i druga pravna lica u kojem susvrstana) procenjuju po nabavnoj vrednosti ili po tr�išnoj vrednosti ako je ona ni�a. Ovajzahtev nije u potpunosti u skladu sa relevantnim zahtevima MSFI, kao ni MSFI za MSP.Naime, s obzirom da se radi o obrtnim sredstvima u MSFI (kao i u MSFI za MSP) postojizahtev da se takve otkupljene acije i udeli drugih pravnih lica vrednuju po fer vrednosti (apromene fer vrednosti da se odmah priznaju kao prihod ili rashod) a du�nièke hartije odvrednosti da se vrednuju u skladu sa namenom tih sredstava: ako su kupljene sanamerom da budu prodate vrednuju se po fer vrednosti, a ako se dr�e do dospeæavrednuju se po amorizovanoj vrednosti.


Stavom 4. propisano je da se otkupljene sopstvene akcije i otkupljeni sopstveni udeliiskazuju po nominalnoj vrednosti, a razlika se iskazuje na poziciji emisione premije.Dakle ovim Pravilnikom je direktno propisano da se ova razlika priznaje kao emisionapremija, što nije u potpunosti u saglasju sa relevantnim zahtevima MRS 33 Zarada poakciji.Stavom 5. èlana 21. Pravilnika za mikro i druga pravna lica propisano je da sepotra�ivanja za prodatu robu kupcima na kratkoroèni kredit priznaju u nominalnom(nediskontovanom) iznosu novèanog potra�ivanja, a to je normalno fakturna vrednost.Ovakav zahtev u uslovima da ugovorena kamata nije pribli�na tr�išnoj kamati za takvuvrstu kredita mo�e da ugrozi realnost iskazanih iznosa, jer nije zahtevano vrednovanjeprimenom metode amortizovane vrednosti (uz korišæenje efektivne kamatne stope).Stavom 6. èlana 21. Pravilnika za mikro i druga pravna lica propisano je da sekratkoroèna potra�ivanja procenjuju po nominalnoj vrednosti, umanjenoj indirektno zaprocenjeni iznos verovatne nenaplativosti potra�ivanja, a direktno - ako je nemoguænostnaplate izvesna i dokumentovana.Stavom 7. èlana 21. Pravilnika za mikro i druga pravna lica propisano je da se finansijskiplasmani i potra�ivanja u stranoj valuti, kao i potra�ivanja sa valutnom klauzulomprocenjuju po srednjem kursu strane valute na dan sastavljanja finansijskih izveštaja,umanjeni indirektno za procenjeni iznos verovatne nenaplativosti, a direktno - ako jenemoguænost naplate izvesna i dokumentovana.Problematika vrednovanja potra�ivanja u stranoj valuti regulisana je i MRS 21 Efektipromena deviznih kurseva (odnosno Odeljkom 30 Prevoðenje stranih valuta MSFI zaMSP). U toku izveštajnog perioda potra�ivanja u stranoj valuti se mogu vrednovati poproseènom srednjem kursu odreðenog perioda (nedelje, meseca), s tim da se na datumbilansa preostala nenaplaæena potra�ivanja u stranoj valuti vrednuju po zvaniènomsrednjem kursu strane valute koji va�i na taj dan.

Raèun 200 - Kupci u zemlji - matièna, zavisna i ostala povezana pravna lica:U okviru raèuna 200 i pripadajuæe ispravka vrednosti sa raèuna 209 iskazuje sepotra�ivanje od kupaca matiènih, zavisnih i ostalih povezanih pravnih lica u zemlji,zadu�enjem ovog raèuna, a u korist raèuna 600.

Raèun 201 - Kupci u zemlji:U okviru raèuna 201 i pripadajuæe ispravke vrednosti sa raèuna 209 iskazuje sepotra�ivanje od kupaca u zemlji. Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u oblikupotra�ivanja po osnovu prodaje proizvoda, roba ili usluga a kupac ne spada ni u matièno,ni u zavisno, ni ostalo povezano lice i sedište mu je u Republici Srbiji. Potra�ivanja odkupaca sa podruèja Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija evidentiraju se na ovomraèunu. Naime, kriterijum za odreðivanje da li se potra�ivanja evidentiraju na ovomraèunu ili na raèunu 203 nije procedura poslovanja sa kupcem, veæ gde je sedište kupca:u zemlji ili inostranstvu. Pa zbog toga iako procedura prodaje kupcima sa teritorijeAutonomne Pokrajine Kosovo i Metohija ima elemenata izvoza za odreðivanje raèunabitan je, još jednom napominjemo, kriterijum sedišta kupca: u zemlji ili inostranstvu.Poverilac ima pravo da od du�nika naplati odreðenu sumu novca, na dogovoreni naèin iu dogovoreno vreme.

Raèun 202 - Kupci u inostranstvu - matièna, zavisna i ostala povezana lica:U okviru raèuna 202 i pripadajuæe ispravka vrednosti sa raèuna 209 iskazuje sepotra�ivanje od kupaca u inostranstvu, s tim da su u pitanju kupci u inostranstvu i to kupcimatièna, zavisna i ostala povezana lica. Preduslovi za postojanje ovakvog potra�ivanjasu da je drugo pravno lice registrovano za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova i da jeizvršilo izvoz u svoje ime i za svoj raèun.


Raèun 203 - Kupci u inostranstvu - matièna, zavisna i ostala povezana lica:U okviru raèuna 203 i pripadajuæe ispravka vrednosti sa raèuna 209 iskazuje sepotra�ivanje od kupaca u inostranstvu, s tim da se tu ne radi o kupcima koja su matièna,zavisna i ostala povezana lica. Preduslovi za postojanje ovakvog potra�ivanja su da jedrugo pravno lice registrovano za obavljanje spoljnotrgovinskih poslova i da je izvršiloizvoz u svoje ime i za svoj raèun.

Raèun 204 - Ostala potra�ivanja po osnovu prodaje:U okviru raèuna 204 i pripadajuæe ispravka vrednosti sa raèuna 209 iskazuju se ostalapotra�ivanja po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga, u korist odgovarajuæih raèunaprihoda (raèuni grupe 60). Na ovom raèunu bi smo se opredelili da se iskazujupotra�ivanja po osnovu prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja,opreme, bioloških sredstava, dugoroènih finansijskih plasmana, odnosno drugim reèimapotra�ivanja nastala po osnovu prodaje stalnih sredstava, kao i potra�ivanja nastalaprodajom materijala.

AOP 0019 - III. DRUGA POTRA�IVANJA:

U okviru AOP 0019 iskazuju se druga potra�ivanja - grupa 22 i to: potra�ivanja zakamatu i dividende (raèun 220 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 229),potra�ivanja od zaposlenih (raèun 221 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna229), potra�ivanja od dr�avnih organa i organizacija (raèun 222 i pripadajuæi deoispravke vrednosti sa raèuna 229), potra�ivanja za èlanarine i èlanske doprinose (raèun223 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 229), potra�ivanja po osnovupreplaæenih poreza i doprinosa (raèun 224 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna229), potra�ivanja za naknade zarada koje se refundiraju (raèun 225 i pripadajuæi deoispravke vrednosti sa raèuna 229), potra�ivanja po osnovu naknada šteta (raèun 226 ipripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 229), potra�ivanja za prihode po posebnimpropisima (raèun 227 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 229) i ostalakratkoroèna potra�ivanja (raèun 228 i pripadajuæi deo ispravke vrednosti sa raèuna 229) .Uslovi za priznavanje ovih potra�ivanja su isti uslovima za priznavanje potra�ivanja kojase evidentiraju u okviru grupe 20, pa to na ovom mestu neæemo ponavljati. Isto va�i i zanaèin njihove naplate.Vrednovanje drugih potra�ivanja vrši se na isti naèin kao i potra�ivanja koja seevidentiraju u grupi 20, pa to na ovom mestu neæemo ponavljati.

Raèun 220 - Potra�ivanja za kamatu i dividende:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku potra�ivanja za kamatu i dividendu.

1. Potra�ivanja za kamatuPotra�ivanja za kamatu mogu biti:- fakturisana (obraèunata) u kom sluèaju se iskazuju na raèunu 220 - Potra�ivanja za

kamatu i dividende i- obraèunata a ne fakturisana - u kom sluèaju se iskazuju na raèunu 281 - Potra�ivanja

za nefakturisani prihod.Na informativnost finansijskih izveštaja ne bi bitnije uticalo ni eventualno obuhvatanjeovih potra�ivanja na raèunima na kojima se iskazuju potra�ivanja po osnovu kojih je iobraèunata kamata.Ukoliko u toku godine du�nik sam obraèuna i uplati kamatu nije neophodno knji�enjepreko raèuna 220.U èasopisu REVIZOR 1-2/2015 na stranama 147-148 više smo pisali o potra�ivanjima zakamate.


2. Potra�ivanja za dividenduPotra�ivanja za dividendu se iskazuju u sluèaju kada je pravno lice kod koga preduzeæeima akcije ili udele objavilo iznos dividendi koji æe biti predmet raspodele i o tomedostavilo obaveštenje preduzeæu.Uslov za priznavanje ovog potra�ivanja je da je izvesno da æe dividenda biti uplaæena. Ovopotra�ivanje se iskazuje u visini primljenog obaveštenja. Kontra raèun u stavu za knji�enjezavisi od metoda primenjenog za vrednovanje uèešæa u kapitalu lica kod kojih preduzeæeima akcije (ili udele). U sluèaju primene metode nabavne vrednosti protivraèun je raèunprihoda. U sluèaju primene metode uèešæa kontra raèun je raèun ulaganja.

Raèun 221 - Potra�ivanja od zaposlenih:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku potra�ivanja od zaposlenih po osnovunaknada šteta koje su zaposleni prièinili preduzeæu, manjkova koji padaju na njihov teret,akontacija za slu�beni put i sl.

Raèun 222 - Potra�ivanja od dr�avnih organa i organizacija:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku potra�ivanja od dr�avnih organa iorganizacija po osnovu:- dr�avnog dodeljivanja i eventualno- dr�avne pomoæi koja nema oblik dr�avnog dodeljivanja.

Iskazivanje potra�ivanja od dr�avnih organa i organizacija uglavnom je povezano sanastankom prihoda.

Raèun 223 - Potra�ivanja za èlanarine i èlanske doprinose:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku po osnovu èlanarina i èlanskih doprinosazadu�enjem ovog raèuna, a odobrenjem raèuna 630, odnosno raèuna 631.

Raèun 224 - Potra�ivanja po osnovu preplaæenih poreza i doprinosa:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku potra�ivanja po osnovu više plaæenogporeza i doprinosa. Potra�ivanje po osnovu više plaæenog poreza, doprinosa i drugihda�bina mo�e nastati zbog toga što preduzeæe u toku godine neke poreze plaæa u viduakontacija koje mogu biti manje ili veæe od iznosa koji treba da plati, jer se tek po istekugodine sastavlja konaèni obraèun. Sem toga moguæe je da se zbog greške plati višeporeza, doprinosa i drugih da�bina nego što bi to trebalo.Prema èlanu 10. stav 2. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pravnolice ima pravo na povraæaj više ili pogrešno naplaæenog poreza, odnosno sporednihporeskih davanja i na poresku refakciju, a Poreska uprava ima obavezu da rešenje pozahtevu za povraæaj, odnosno refakciju donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15dana od dana prijema zahteva.Za iznos više plaæenog poreza, doprinosa ili druge da�bine koja èini sastavni deonabavne vrednosti nekog sredstva preduzeæe zadu�uje raèun 224 a odobrava raèunuzaliha odgovarajuæeg sredstva ako sredstvo nije prodato ili utrošeno. U sluèaju da jesredstvo prodato ili utrošeno odgovarajuæi raèuni rashoda se umanjuju.

Raèun 225 - Potra�ivanja za naknade zarada koje se refundiraju:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku potra�ivanja po osnovu naknada zaradakoje se refundiraju. Radi se o neto naknadama:- za bolovanje na teret Zavoda za zdravstveno osiguranje (naknada za bolovanje preko

30 dana, dobrovoljno davanje tkiva i nega bolesnog deteta mlaðeg od tri godine),- porodiljama,- invalidima rada druge kategorije,


- za vojnu ve�bu i- zbog odazivanja na poziv dr�avnih organa.Navedene naknade isplaæuje poslodavac (obraèunavajuæi i pripadajuæe poreze idoprinose), s tim da on ima pravo na refundiranje od nadle�nih organa.

Raèun 226 - Potra�ivanja po osnovu naknada šteta:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku potra�ivanja po osnovu naknada štetaod društava za osiguranje i drugih lica, sem zaposlenih - potra�ivanja po osnovunaknada šteta od zaposlenih evidentiraju se u okviru raèuna 221.

Raèun 227 - Potra�ivanja za prihode po posebnim propisima:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku potra�ivanja po osnovu primene nekogpropisa - na primer, potra�ivanje za dr�avno dodeljivanje koje drugom pravnom licupripada po zakonu.

Raèun 228 - Ostala kratkoroèna potra�ivanja:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku potra�ivanja:- potra�ivanja od drugih pravnih lica za plaæene obaveze u njihovo ime,- depoziti kod sudova za veštaèenja,- depoziti za uèešæa na licitacijama,- date kaucije za ambala�u i- druga dospela potra�ivanja koja se ne iskazuju na ostalim raèunima klase 2.

AOP 0020 - IV. KRATKOROÈNI FINANSIJSKI PLASMANI:

U okviru AOP 0020 iskazuju se pozajmice i ostali kratkoroèni finansijski plasmani sarokom dospeæa, odnosno prodaje kraæem od dvanaest meseci posle izveštajnogperioda, odnosno od dana bilansa, i to: kratkoroèni finansijski plasmani matiènim,zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima (raèun 230 i pripadajuæi deo ispravkevrednosti sa raèuna 239), kratkoroène pozajmice (raèun 231 i pripadajuæi deo ispravkevrednosti sa raèuna 239) i ostali kratkoroèni finansijski plasmani (raèun 232 i pripadajuæideo ispravke vrednosti sa raèuna 239).U odnosu na priznavanje sredstava koja se iskazuju u okviru grupe 04 - Dugoroènifinansijski plasmani i grupe 05 - Dugoroèna potra�ivanja razlika je u tome što se radi okratkoroènim sredstvima èiji je rok dospeæa kraæi od 12 meseci posmatrano od datumabilansa ili im je namena drugaèija - ako su u pitanju hartije od vrednosti kojima se trguje(naime ove hartije od vrednosti po roènosti dospeæa mogu biti dugoroène, ali se zbognamene /dr�e se radi trgovanja/ svrstavaju u kratkoroèna sredstva).Kratkoroèni finansijski plasmani priznaju se i vrednuju u skladu sa:1. Odeljkom 11 Osnovni finansijski instrumenti i Odeljkom 12 Pitanja vezana za ostale

finansijske instrumente MSFI za MSP; i2. èlanom 21. Pravilnika za mikro i druga pravna lica.Sve ostale napomene koje smo dali za priznavanje sredstava koja se iskazuju u okvirugrupe 04 - Dugoroèni finansijski plasmani i grupe 05 - Dugoroèna potra�ivanja uglavnomva�e i za priznavanje sredstava koja se iskazuju u okviru grupe 23, pa to na ovom mestuneæemo ponavljati.

Raèun 230 - Kratkoroèni finansijski plasmani matiènim, zavisnim i ostalim pove-zanim licima:U okviru raèuna 230 i pripadajuæe ispravke vrednosti sa raèuna 239 iskazuju sekratkoroèni krediti i plasmani matiènim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima.


Kratkoroèni krediti i plasmani predstavljaju sredstva pravnih lica koja, uglavnom, uzkamatu preduzeæu duguju matièno, zavisno ili ostalo povezano pravno lice, s tim dapreduzeæe ima pravo da sredstva naplati u odreðenom roku. Kada je u pitanju kreditnaplata je u ratama (anuitetima) a ako je u pitanju plasman naplata se vrši odjednom.

Raèun 231 - Kratkoroène pozajmice:U okviru raèuna 231 i pripadajuæe ispravke vrednosti sa raèuna 239 iskazuju sekratkoroène pozajmice date fizièkim i pravnim licima sa rokom dospeæa kraæim od 12meseci posle izveštajnog perioda.

Raèun 232 - Ostali kratkoroèni finansijski plasmani:U okviru raèuna 232 i pripadajuæe ispravke vrednosti sa raèuna 239 iskazuju se ostalikratkoroèni finansijski plasmani koji nisu iskazani na drugim raèunima grupe 23. Naovom raèunu iskazuju se i potra�ivanja po menicama kao instrumentima plaæanja, s timšto se na posebnom analitièkom raèunu u okviru ovog raèuna iskazuje kamata buduæegperioda sadr�ana u meniènoj vrednosti.Pod ostalim kratkoroènim finansijskim plasmanima, najèešæe, se podrazumevaju:

1. potra�ivanja po osnovu menica - menica je hartija od vrednosti koja se najèešæekoristi kao sredstvo obezbeðenja plaæanja. Postoji više vrsta menica:1/ trasirana (vuèena) menica je ona menica kod koje jedno lice izdaje nalog drugom

licu da u odreðeno vreme i na odreðenom mestu isplati odreðenu sumu novca licuimenovanom na samoj menici, obavezujuæi se da æe ako to ne uradi lice kome je tajnalog dat ono samo isplatiti. Kod ove vrste menica postoje najmanje tri lica:- izdavalac menice - trasant,- lice kojem je tom ispravom upuæen nalog za plaæanje - trasat i- prvi poverilac po menici - remitent (osim u sluèaju kada su trasant i trasat isto

lice kao na primer kod tzv. trasirane sopstvene menice ili kada su trasant iremitent ista lica, kao kod trasirane menice izdate na trasantovu sopstvenunaredbu).

2/ sopstvena (solo) menica je ona kod koje se sam njen izdavalac obavezuje da æe uodreðeno vreme i na odreðenom mestu isplatiti odreðenu sumu novca, licuimenovanom u menici ili drugom licu po njegovoj naredbi.

Najèešæe je u upotrebi trasirana (vuèena) menica koja se koristi kao sredstvokreditiranja i obezbeðenja plaæanja;

2. date kratkoroène kaucije - kaucija je zalog (u obliku novca ili stvari) koji se daje kaogarancija da æe davalac kaucije izvršiti radnje na koje se obavezuje;

3. dati kratkoroèni depoziti sem matiènom, zavisnom i ostalom povezanompravnom licu - depozit je polog koji se daje kao svoje uèešæe pri obavljanju nekogposla. Depoziti se, najèešæe, daju u obliku novèanih sredstava. Kratkoroèni depozitise mogu davati u poslovne banke, u sudski depozit, drugim preduzeæima. Mogu biti iu obliku dela zadr�anog potra�ivanja po osnovu obavljene izgradnje ili isporuke roba(kao garancija za kvalitet i eventualne popravke);

4. kratkoroèna potra�ivanja iz faktoringa - preduzeæe mo�e steæi kratkoroènopotra�ivanje otkupom tih potra�ivanja od drugih lica uz davanje nadoknade;

5. finansijski derivati - fjuèersi, opcije, varanti, depozitni sertifikati i sl.;

6. dati kratkoroèni krediti;

7. hartije od vrednosti namenjene trgovanju;

8. hartije od vrednosti koje se dr�e do dospeæa;

9. deo dugoroènih finansijskih plasmana koji dospevaju do jedne godine.


Ako je ugovorena kamata na iznos navedenih kratkoroènih potra�ivanja ona se priznajekao finansijski prihod potra�ioca.

Raèun 234 - Deo dugoroènih finansijskih plasmana koji dospeva do jedne godine:Radi se o sredstvu drugog pravnog lica u obliku datih kredita, plasmana i zajmova i toonom delu tih sredstava koji dospeva za naplatu u periodu od 12 meseci posmatrano oddatuma bilansa.

AOP 0021 - V. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA:

U okviru AOP 0021 iskazuju se gotovina i gotovinski ekvivalenti - grupa 24 i to: hartije odvrednosti - gotovinski ekvivalenti (raèun 240), tekuæi (poslovni) raèuni (raèun 241),izdvojena novèana sredstva i akreditivi (raèun 242), blagajna (raèun 243), devizni raèun(raèun 244), devizni akreditivi (raèun 245), devizna blagajna (raèun 246), ostala novèanasredstva (raèun 248) i novèana sredstva èije je korišæenje ogranièeno ili vrednostumanjena (raèun 249).

Gotovina obuhvata gotovinu u blagajni i depozite po viðenju (na tekuæem dinarskom ideviznom raèunu, kao i na raèunima izdvojenih novèanih sredstava).

Gotovinski ekvivalenti su kratkoroèna, visokolikvidna ulaganja koja mogu da se brzokonvertuju u poznate iznose gotovine1, uz beznaèajan rizik od promene vrednosti.Gotovinski ekvivalenti su, najèešæe, u obliku: kratkoroènih dr�avnih obveznica,blagajnièkih i komercijalnih zapisa, depozitnih sertifikata, bankarskih akcepata, menica,èekova, plemenitih metala (npr. zlatnih poluga). Primarna svrha posedovanjagotovinskih ekvivalenata je najèešæe zbog izmirenja kratkoroènih finansijskih obaveza, areðe investiranja ili korišæenja za neke druge svrhe.Èlanom 22. Pravilnika za mikro i druga pravna lica propisano je da se gotovinskimekvivalentima i gotovinom smatraju hartije od vrednosti, depoziti po viðenju, gotovina,plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala (prema MSFI plemeniti metali i predmetiod plemenitih metala ne smatraju se gotovinom).Hartije od vrednosti imaju karakter gotovinskog ekvivalenta ako su neposredno unovèiveuz beznaèajan rizik smanjenja vrednosti.Hartije od vrednosti kao gotovinski ekvivalenti, depoziti po viðenju i gotovina procenjujuse po nominalnoj vrednosti.Plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala procenjuju se u visini vrednosti izvedeneiz cene plemenitih metala na svetskom tr�ištu.Hartije od vrednosti, depoziti po viðenju i gotovina u stranoj valuti procenjuju se posrednjem kursu strane valute na dan sastavljanja finansijskih izveštaja.Smatramo da je trebalo predvideti da se za navedena sredstva utvrðuje njihova obezvre-ðenost u sluèaju da postoje indikatori koji na to ukazuju. Na primer, ako u blagajni budupronaðene ošteæene novèanice, njihova vrednost je ni�a od njihove nominalne vrednosti.

Raèun 240 - Hartije od vrednosti - gotovinski ekvivalenti:Pod hartijama od vrednosti - gotovinskim ekvivalentima u smislu knji�enja na raèunu 240podrazumevaju se u prvom redu èekovi i druge gotovinske hartije od vrednosti koje semogu odmah unovèiti. Izdavanje i naplata èekova regulisana je odredbama Zakona oèeku ("Slu�beni list FNRJ", broj 105/46, "Slu�beni list SFRJ", br. 12/65, 50/71 i 52/73 i"Slu�beni list SRJ", broj 46/96). Radi se o:- èekovima kojima graðani vrše plaæanja sa svojih tekuæih raèuna (koji su naplativi

odmah po podnošenju ovlašæenoj banci),


1Izraz "poznate iznose gotovine" znaèi da ne postoje problemi oko odreðivanja iznosa gotovine koji se mo�e

dobiti za te gotovinske ekvivalente.

- èekovima kojima pravna lica i preduzetnici plaæaju kupovinu proizvoda, usluga i robe ikoji su plativi po podnošenju ovlašæenoj banci i

- viza èekovima, deviznim èekovima stranih lica koji se mogu odmah unovèiti.U sluèaju kada je primljeni èek izdat na strana sredstva plaæanja iskazuje se u poslovnimknjigama na dan prijema po zvaniènom srednjem kursu strane valute na koju glasi.Naknadno vrednovanje (na datum bilansa) vrši se po zvaniènom srednjem kursu na da-tum bilansa strane valute na koju èek glasi. Obraèunate kursne razlike priznaju se kaoprihod ili kao rashod.

Raèun 241 - Tekuæi (poslovni) raèun:Radi se o dinarskim novèanim sredstvima drugog pravnog lica koja se nalaze na tekuæim(poslovnim) raèunima. S obzirom da preduzeæe mo�e sa poslovnom bankom ugovoritida sa tekuæeg (poslovnog) raèuna upotrebi više novèanih sredstava nego što ih ima (ukom sluèaju se radi o kreditiranju drugog pravnog lica od strane poslovne banke) saldona ovom raèunu mo�e biti i potra�ni. U sluèaju da je na datum bilansa stanje na raèunu241 - Tekuæi (poslovni) raèun potra�ni pri sastavljanju bilansa stanja taj saldo se ubilansu stanja iskazuje u okviru odgovarajuæeg raèuna grupe 42 - Kratkoroènefinansijske obaveze, bez obaveze preknji�avanja u knjigovodstvu.U sluèaju potrebe za otpisivanjem zbog obezvreðenja sredstvo se sa raèuna 241 prenosina raèun 249 - Novèana sredstva èije je korišæenje ogranièeno ili vrednost umanjena, apotom se po potrebi vrši njegovo direktno ili indirektno otpisivanje.

Raèun 242 - Izdvojena novèana sredstva i akreditivi:Akreditiv je nalog poslovnoj banci da za raèun pravnog ili fizièkog lica namenski stavi naraspolaganje odreðenu sumu njegovih sredstva odreðenom pravnom ili fizièkom licu kojebude ispunilo uslove predviðene akreditivom. Ispunjenje uslova pravno ili fizièko licekome treba isplatiti novèana sredstva dokazuje propisanom dokumentacijom poslovnojbanci (regulisanje odnosa izmeðu banke kod koje se otvara akreditiv i nalogodavcaregulisano je èl. 1072-1082. Zakona o obligacionim odnosima.

Raèun 243 - BlagajnaRadi se o dinarskoj gotovini i drugim vrednosnicama koje se nalaze u blagajni. Blagajnaje deo drugog pravnog lica putem koga se obavlja gotovinski platni promet. Pod drugimvrednosnicama podrazumevaju se bonovi za gorivo, taksene marke, bonovi za topliobrok koji su kupljeni od drugog pravnog lica. Obavljanje gotovinskog platnog prometavrši se u skladu sa Zakonom o platnom prometu i Pravilnikom o uslovima i naèinuplaæanja u gotovom novcu u dinarima za pravna lica i za fizièka lica koja obavljajudelatnost ("Slu�beni glasnik RS", broj 77/2011).

Raèun 244 - Devizni raèun:Radi se o efektivnom stranom novcu koji se nalazi na deviznom raèunu drugog pravnoglica.Otvaranje deviznog raèuna, plaæanja i naplate preko njega regulisano je Zakonom odeviznom poslovanju ("Slu�beni glasnik RS", br. 62/2006, 31/2011 i 119/2012).

Raèun 245 - Devizni akreditivi:Na raèunu 245 evidentiraju se akreditivi iskazani u stranoj valuti.

Raèun 246 - Devizna blagajna:Radi se o efektivnom stranom novcu koji se nalazi u blagajni. Sva objašnjenja zablagajnu data uz raèun 243 - Blagajna uglavnom su primenjiva i za poslovanje saefektivnim stranim novcem preko devizne blagajne.


Raèun 248 - Ostala novèana sredstva:Radi se o razlièitim sredstvima:1. novèanim sredstvima koja se vode na raèunima kod banaka:

- dinarska sredstva kod banaka za otkup deviza, kao i dinarska sredstva po osnovuotkupa deviza,

- novèana sredstva zaposlenih na posebnim raèunima, kao što su deponovanezarade i naknade za bolovanja,

- novèana sredstva drugih nepomenutih namena,2. plemeniti metali i predmeti od plemenitih metala, sem onih koji èine zalihe (koji se

koriste za proizvodnju proizvoda ili èine robu, tj. kupuju se radi prodaje).Poèetno vrednovanje plemenitih metala i predmeta od plemenitih metala se vrši potrošku njihove nabavke. Naknadno vrednovanje se vrši po njihovoj tr�išnoj vrednosti.Poveæanje tr�išne vrednosti u odnosu na knjigovodstvenu vrednost priznaje se kaoprihod, a smanjenje kao rashod.

Raèun 249 - Novèana sredstva èije je korišæenje ogranièeno ili vrednost umanjena:Radi se o gotovini i gotovinskim ekvivalentima koja su obezvreðena ili postoji moguænostda su obezvreðena. To obezvreðenje mo�e nastati iz sledeæih razloga:- preduzeæe je onemoguæeno u korišæenju novèanih sredstava na raèunima zbog toga

što je poslovna banka u finansijskim problemima,- papirnim novèanicama nedostaju delovi èime im je umanjena vrednost.

AOP 0022 - VI. POREZ NA DODATU VREDNOST:

U okviru AOP 0022 iskazuje se dugovni saldo grupe 27.

AOP 0023 - VII. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIÈENJA:

U okviru AOP 0023 iskazuju se aktivna vremenska razgranièenja - grupa 28, i to:unapred plaæeni troškovi (raèun 280), potra�ivanja za nefakturisani prihod (raèun 281),razgranièeni troškovi po osnovu obaveza (raèun 282) i ostala aktivna vremenskarazgranièenja (raèun 289).Finansijski izveštaji se pripremaju na naèelu nastanka poslovnog dogaðaja. Po ovomnaèelu uèinci poslovnih promena i drugih dogaðaja se priznaju i evidentiraju u poslovnimknjigama u momentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati) iukljuèuju u finansijske izveštaje u periodima na koje se odnose.Cilj knjigovodstva je dakle da pru�i podatke o visini ostvarenog periodiènog rezultata.Ono u te svrhe mora da za svaki obraèunski period "ve�e" prihode i rashode (i troškove)koji se odnose na taj obraèunski period. Odreðivanje prihoda i rashoda koji se odnose nakonkretan obraèunski period nije uvek jednostavno. Ti problemi razgranièenja rashoda iprihoda izmeðu pojedinih obraèunskih perioda nastaju zbog:1. unapred plaæenih1 troškova (ili rashoda) koji se odnose na dva ili više obraèunskih

perioda,2. nastanka troškova (ili rashoda) koji se odnose na dva ili više obraèunskih perioda a

biæe plaæeni u nekom od narednih obraèunskih perioda,3. unapred naplaæenih2 prihoda koji se odnose na dva ili više obraèunska perioda i


1Pod pojmom "plaæanja" podrazumevamo, ne samo konkretan odliv novca iz preduzeæa po osnovu nastanka

troškova, veæ i pristizanje fakture za nastale troškove od dobavljaèa.2Pod pojmom "naplate" podrazumevamo, ne samo konkretan priliv novca u preduzeæe u vezi sa nastankom

prihoda, veæ i izdavanje fakture, tj. fakturisanje ostvarenog prihoda.

4. nastanka prihoda koji neæe biti naplaæen u tekuæem, veæ u nekom narednomobraèunskom periodu.

Vremensko razgranièavanje prihoda i rashoda koji pripadaju jednom obraèunskomperiodu od prihoda i rashoda koji pripadaju nekom drugom obraèunskom periodutehnièki se u knjigovodstvu sprovodi preko raèuna vremenskih razgranièenja. U kontnomokviru su predviðene dve grupe za raèune vremenskih razgranièenja:1. 28 - Aktivna vremenska razgranièenja i2. 49 - Pasivna vremenska razgranièenja.Aktivna vremenska razgranièenja su specifièan oblik sredstava. Radi se o "potra�ivanju"obraèunskog perioda od narednog. S obzirom da obraèunski period traje do 12 meseciaktivna vremenska razgranièenja se svrstavaju u kratkoroèna sredstva. Iz tog razloga suodlo�ena poreska sredstva u Bilansu stanja svrstana ispred obrtne imovine.U MSFI za MSP sem za odlo�ene poreske obaveze ne postoji odeljak koji se baviaktivnim vremenskim razgranièenjima, niti se oni objašnjavaju kao pozicija u bilansustanja. Zbog toga treba poštovati princip uzroènosti prihoda i rashoda, tj. da svakomizveštajnom periodu "dodele" one prihode i rashode koji se na njih odnose.Obveznici primene Pravilnika za mikro i druga pravna lica za priznavanje aktivnihvremenskih razgranièenja primenjuju odredbe èlana 23. Prema tom èlanu: "Raèuniaktivnih vremenskih razgranièenja predstavljaju specifiène pozicije bilansa na kojima seiskazuju vremenski razgranièeni rashodi i prihodi izmeðu dva obraèunska perioda,odnosno izmeðu Bilansa uspeha tekuæe i narednih godina. U cilju utvrðivanja realnogfinansijskog rezultata, pre izrade godišnjih finansijskih izveštaja i zakljuèka poslovnihknjiga vrši se razgranièenje rashoda i prihoda na obraèunske periode kojima ekonomskipripadaju, bez obzira na momenat plaæanja rashoda, odnosno naplate prihoda. Raèuniaktivnih i pasivnih vremenskih razgranièenja zasnivaju se na naèelu nastanka poslovnogdogaðaja. Po ovom naèelu, uèinci poslovnih promena i drugih dogaðaja se priznaju umomentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati) i evidentirajuu poslovnim knjigama i ukljuèuju u finansijske izveštaje u periodima na koji se odnose.Finansijski izveštaji pripremljeni na naèelu nastanka poslovnog dogaðaja informišukorisnike ne samo o poslovnim promenama iz prethodnog perioda, koje ukljuèuju isplatui prijem gotovine, veæ takoðe i o obavezama za isplatu gotovine u buduæem periodu i oresursima koji predstavljaju gotovinu koja æe biti primljena u buduæem periodu. Zbog togati izveštaji obezbeðuju takvu vrstu informacija o prošlim poslovnim promenama i ostalimdogaðajima koje su najkorisnije za korisnike pri donošenju ekonomskih odluka."Na osnovu izlo�enog mogu se izvuæi dve razlike u objašnjavanju aktivnih vremenskihrazgranièenja u ovom Pravilniku u odnosu na MSFI i MSFI za MSP:1/ U MSFI za MSP aktivna vremenska razgranièenja nisu objašnjavana - ne smatra se

da se radi o nekim posebnim "novim" sredstvima, veæ da je u pitanju èisto tehnièkorazgranièenje veæ priznatih sredstava izmeðu dva izveštajna perioda: tekuæeg inarednog izveštajnog perioda;

2/ U èlanu 23. Pravilnika za mikro i druga pravna lica na dva mesta se pominje da je upitanju razgranièenje izmeðu tekuæeg izveštajnog perioda i perioda1 koji slede. Ovonapominjemo zbog toga, što bi u tom sluèaju takvo razgranièenje bilo dugoroèno i nebi odgovaralo zamišljenoj nameni aktivnih vremenskih razgranièenja i njihovoj pozicijiu bilansu stanja: ona su smeštena u okviru obrtnih sredstava. Ovakvo definisanjeaktivnih vremenskih razgranièenja u ovom Pravilniku mo�e dovesti do problema prievidentiranju nekih promena. Na primer, unapred plaæen zakup za graðevinskozemljište na period od 99 godina realno ne bi ispunjavao uslove da se evidentira uokviru aktivnih vremenskih razgranièenja - u pitanju je dugoroèno sredstvo i po prirodistvari trebalo bi da se iska�e kao nematerijalno sredstvo (u okviru grupe 01).


1Mno�ina - boldirali smo ih u tekstu navedenog èlana 23.

Sem navedenog, napominjemo da je u stavu 1. èlana 19. Pravilnika o kontnom okviruizrièito navedeno da se radi o vremenskom razgranièenju tekuæe u odnosu na narednuposlovnu godinu.Vremensko razgranièenje se mo�e vršiti i u toku jedne poslovne godine ukolikopreduzeæe sastavlja periodiène obraèune.

Raèun 280 - Unapred plaæeni troškovi:Radi se o iznosima unapred plaæenih troškova koji se odnose na period do 12 meseci,posmatrano od datuma bilansa. Unapred se mo�e vršiti plaæanje za sve troškove.Najèešæe je u pitanju plaæanje za zakupnine, reklame, premije osiguranja, pretplate zaèasopise... Prilikom priznavanja ovog sredstva neophodno je taèno odrediti vremenskiperiod u kojem æe nastati prestanak njegovog priznavanja, tj. kada æe se priznati rashodiuz smanjenje ovog vremenskog razgranièenja.

Raèun 281 - Potra�ivanja za nefakturisani prihod:Radi se o iznosima ostvarenih a ne fakturisanih prihoda, èije æe fakturisanje biti uraðenou periodu do 12 meseci, posmatrano od datuma bilansa. Prilikom priznavanja ovogsredstva neophodno je taèno odrediti vremenski period u kojem æe nastati prestanaknjegovog priznavanja, tj. kada æe se priznati potra�ivanje uz smanjenje ovogvremenskog razgranièenja.

Raèun 282 - Razgranièeni troškovi po osnovu obaveza:

Transakcijski troškovi su dodatni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju iliotuðenju finansijskog sredstva ili obaveze. Ovi troškovi obuhvataju honorare i provizijeplaæene agentima, savetnicima, brokerima i dilerima, da�bine nadle�nim organima iberzi hartija od vrednosti i prenosne takse i da�bine. Transakcioni troškovi ne obuhvatajupremiju ili popust na dug, finansijske troškove ili alokacije internih administrativnihtroškova ili troškova posedovanja. Ovi troškovi terete rashode u periodu otplate kredita ilidrugih du�nièkih instumenata. Ovi troškovi èine sastavni deo vrednosti obaveze u vezi sakojom su nastali. S obzirom da je u kontnom okviru predviðen poseban raèun za ovetroškove, tj. raèun 282, njih treba poèetno obuhvatiti na ovom raèunu.

Raèun 289 - Ostala aktivna vremenska razgranièenjaNa raèunu 289 evidentiraju se ona aktivna vremenska razgranièenja za koja nijepredviðen poseban raèun u grupi 28.U okviru raèuna 289 evidentiraju se do 01.01.2014. godine ukalkulisani razgranièeninegativni neto efekti ugovorene valutne klauzule i razgranièeni negativni neto efektiobraèunatih kursnih razlika. Pravilnikom o kontnom okviru nije predviðena moguænostdaljeg ukalkulisavanja ovih razgranièenja, a svojim èlanom 70. on je propisao naèinukidanja postojeæih, veæ formiranih, razgranièenja: " Druga pravna lica koja su vršilarazgranièenje neto efekata obraèunate ugovorene valutne klauzule i neto efekataobraèunatih kursnih razlika u skladu sa odredbama èl. 77a do 77l Pravilnika o Kontnomokviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge, druga pravnalica i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010,3/2011 i 101/2012), du�na su da iznos razgranièenih neto efekata obraèunate ugovorenevalutne klauzule i razgranièenih neto efekata obraèunatih kursnih razlika prenesu nateret rashoda, odnosno prihoda prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja za 2014.godinu."Dakle, Pravilnik zahteva jednokratno ukidanje navedenih vremenskihrazgranièenja. To ukidanje mora da se uradi u 2014. godini.

Primer ukidanja razgranièenja neto efekata ugovorene valutne klauzule:1. U 2014. godini je, po osnovu primene èlana 78. Pravilnika o Kontnom okviru (95/2014),

jednokratno ukinuto aktivno vremensko razgranièenje po osnovu valutne klauzule iz2012. godine - ukinut je preostali iznos razgranièenja u iznosu od 15.000,00 din.



Red.br.


Iznos


1. 5644 Rashodi po osnovu efekata valutne klauzuleu vezi sa primljenim kreditima i plasmanima 15.000,00

289112 Ostala aktivna vremenska razgranièenja- razgranièenje negativnih efekatavalutne klauzule za 2012. godinu 15.000,00

Za jednokratno ukidanje razgranièenja

Primer ukidanja razgranièenja neto efekata kursnih razlika:1. U 2014. godini je, po osnovu primene èlana 78. Pravilnika o Kontnom okviru, jedno-

kratno ukinuto aktivno vremensko razgranièenje po osnovu neto efekata kursne razlikeiz 2012. godine - ukinut je preostali iznos razgranièenja u iznosu od 20.000,00 din.


Red.br.


Iznos


1. 5634 Negativne kursne razlike po osnovuprimljenih kredita i plasmana 20.000,00

289212 Ostala aktivna vremenska razgranièenja- razgranièenje negativnih efekatakursnih razlika za 2012. godinu 20.000,00

Za jednokratno ukidanje razgranièenja

AOP 0402 - I. ULOZI (SOPSTVENI IZVORI) OSNIVAÈA I DRUGIH LICA:

U okviru AOP 0402 iskazuju se ulozi osnivaèa i drugih lica - grupa 30, raèun 300 - Ulozi(sopstveni izvori) osnivaèa i drugih lica. Ovaj kapital se registruje u Registru privrednihsubjekata.Priznavanje promena na ovom kapitalu vrši se paralelno sa upisom tih promena uregistar privrednih subjekata (sem kod preduzetnika i ortaèkih društava, kod kojih se uregistar privrednih subjekata ne upisuje iznos kapitala). Èlan 10. Zakona o postupkuregistracije u Agenciji za privredne registre ("Slu�beni glasnik RS", br. 99/2011) propisujeda se upis promena (pa i promene osnovnog kapitala u Registar privrednih subjekata)vrši u roku od 15 dana od dana njihovog nastanka. Zakon o privrednim društvima jepropisao obavezu društava da jednom godišnje, uz registraciju godišnjih finansijskihizveštaja u skladu sa zakonom koji ureðuje raèunovodstvo i reviziju, registruje visinuosnovnog kapitala ako je u prethodnoj poslovnoj godini došlo do promene osnovnogkapitala, u skladu sa zakonom o registraciji.Na raèunu 300 iskazuje se kapital po nominalnoj vrednosti.

AOP 0403 - II. NERASPOREÐENI VIŠAK PRIHODA NAD RASHO-DIMA:

U okviru AOP 0403 iskazuje se nerasporeðeni višak prihoda nad rashodima ranijihgodina i tekuæe godine - grupa 34 i to: nerasporeðeni višak ranijih godina (AOP 0404) inerasporeðeni višak tekuæe godine (AOP 0405). Nerasporeðeni višak prihoda nadrashodima je deo kapitala drugog pravnog lica koji je stvoren poslovanjem drugogpravnog lica i èija raspodela još nije izvršena. Dakle, radi se o delu kapitala koji nijenominiran na svoje vlasnike, kao što je to sluèaj sa osnovnim kapitalom.


Priznavanje nerasporeðenog viška prihoda nad rashodima posledica je prethodnogpriznavanja sredstava, obaveza, prihoda i rashoda drugog pravnog lica.

AOP 0404 - 1. Nerasporeðeni višak prihoda nad rashodima ranijih godina:

U okviru AOP 0404 iskazuje se nerasporeðeni višak prihoda nad rashodima ranijihgodina - raèun 340. Nerasporeðeni višak prihoda nad rashodima koji se evidentira naraèunu 340 je deo kapitala drugog pravnog lica koji je stvoren poslovanjem drugogpravnog lica u prethodnim godinama i èija raspodela još nije izvršena. Evidencija stanja ipromena stanja nerasporeðenog viška prihoda nad rashodima vodi se u glavnoj knjizi idnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva.

U korist ili na teret ovog raèuna knji�i se i efekat po osnovu promene raèunovodstvenepolitike i ispravke materijalno znaèajne greške, u skladu sa usvojenom raèunovod-stvenom politikom.

Na teret raèuna 340 knji�i se iznos rasporeðenog viška prihoda nad rashodima u koristraèuna 350 - Višak rashoda nad prihodima ranijih godina, grupe 45 - Obaveze po osnovuzarada i naknada zarada i odgovarajuæih raèuna grupe 30 - Ulozi (sopstveni izvori)osnivaèa i drugih lica. Na teret ovog raèuna, u korist raèuna 481 - Obaveze za porez izrezultata, knji�i se i iznos utvrðene obaveze za porez iz rezultata po rešenju poreskogorgana, iznad iznosa koji je utvrdilo pravno lice.

AOP 0405 - 2. Nerasporeðeni višak prihoda nad rashodima tekuæe godine:

U okviru AOP 0405 iskazuje se nerasporeðeni višak prihoda nad rashodima tekuæegodine - raèun 341. Nerasporeðena višak prihoda nad rashodima koji se evidentira naraèunu 341 je deo kapitala drugog pravnog lica koji je stvoren poslovanjem drugogpravnog lica u tekuæoj godini i èija raspodela još nije izvršena.

Prilikom otvaranja poslovnih knjiga na poèetku naredne poslovne godine saldo sa ovograèuna prenosi se na raèun 340 - Nerasporeðeni višak prihoda nad rashodima ranijihgodina.

AOP 0406 - III. VIŠAK RASHODA NAD PRIHODIMA:

U okviru AOP 0406 iskazuje se višak rashoda nad prihodima - grupa 35 i to: višakrashoda nad prihodima ranijih godina (AOP 0407) i višak rashoda nad prihodima tekuæegodine (AOP 0408). Višak rashoda nad prihodima je odbitna stavka kapitala. Onpredstavlja ispravku nani�e vrednosti kapitala. Priznavanje gubitka posledica jeprethodnog priznavanja sredstava, obaveza, prihoda i rashoda drugog pravnog lica.

Za višak rashoda nad prihodima iznad visine kapitala ne postoji poseban raèun - on jeiskazan bilo u okviru raèuna 350, bilo u okviru raèuna 351. Stanje koje je bilo iskazano naraèunu 290 - Gubitak iznad visine kapitala se u 2014. godini prenosi na raèun 350.

AOP 0407 - 1. Višak rashoda nad prihodima ranijih godina:

U okviru AOP 0407 iskazuje se višak rashoda nad prihodima ranijih godina - raèun 350.Višak rashoda nad prihodima koji se evidentira na raèunu 350 je ispravka (nani�e)vrednosti kapitala drugog pravnog lica. Navedeno smanjenje kapitala nastalo je uprethodnim godinama, prenosom sa raèuna 351. Evidencija stanja i promena stanjagubitka vodi se u glavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva. Ukorist ili na teret ovog raèuna knji�i se i efekat po osnovu promene raèunovodstvenepolitike i ispravke materijalno znaèajne greške, u skladu sa usvojenom raèunovod-stvenom politikom. Pokriæe viška rashoda nad prihodima vrši se na teret raèuna 340 -Nerasporeðeni višak prihoda nad rashodima ranijih godina.


AOP 0408 - 2. Višak rashoda nad prihodima tekuæe godine:

U okviru AOP 0408 iskazuje se višak rashoda nad prihodima tekuæe godine - raèun 351.Višak rashoda nad prihodima koji se evidentira na raèunu 351 je ispravka (nani�e)vrednosti kapitala drugog pravnog lica. Navedeno smanjenje kapitala nastalo je utekuæoj godini. Evidencija stanja i promena stanja viška rashoda nad prihodima vodi se uglavnoj knjizi i dnevniku glavne knjige finansijskog knjigovodstva. Višak rashoda nadprihodima tekuæe godine koji je iskazan na raèunu 351, prilikom prenosa poèetnog stanjau narednom obraèunskom periodu prenosi se na raèun 350 - Višak rashoda nadprihodima ranijih godina.

AOP 0410 - I. DUGOROÈNA REZERVISANJA:

U okviru AOP 0410 iskazuju se dugoroèna rezervisanja - grupa 40. U okviru ove grupe jeraèun 400 - Dugoroèna rezervisanja.

Izraz "rezervisanje" ima najmanje dva znaèenja:

1. u pitanju je obaveza neizvesnog ili roka dospeæa ili iznosa. Neizvesnost rokadospeæa se prevashodno odnosi na neizvesnost kada æe obaveza morati da se izmiri,a u manjoj meri i na to da li æe se izmirivati. Radi se o specifiènim obavezama. Njihovnastanak nije vezan za prijem nekog sredstva, kao što je to sluèaj sa obavezamaprema dobavljaèima. U pitanju su "obaveze" tekuæeg i prošlih obraèunskih periodaprema buduæim obraèunskim periodima. Naime, troškovi i rizici su nastali u tekuæemili nekom od prethodnih obraèunskih perioda, a prispeæe faktura i obraèuna u vezi sanastalim troškovima i rizicima æe biti u sledeæem ili u nekom od narednih obraèunskihperioda. Rezervisanje kao "obaveza" se razlikuje od "obiènih" obaveza iz poslovnihodnosa, kao što je obaveza prema dobavljaèima za kupljeni materijal, u sledeæem:- kod obaveza iz poslovnih odnosa taèno je preciziran njihov iznos i vreme dospeæa,

što sa rezervisanjem nije sluèaj, jer je kod njega u pitanju "obaveza neodreðenogveka dospeæa i iznosa";

- kod obaveza iz poslovnih odnosa, uglavnom, je moguæe precizno odreditipoverioca, tj. lice prema kome drugo pravno lice ima obavezu, dok su kodrezervisanja èeste situacije kada je obaveza šireg javnog znaèenja, tj. postojiprema društvu (pogotovu kada se radi o rezervisanjima za obnavljanje prirodnihbogatstava ili otklanjanja ekoloških šteta èiji je izazivaè drugo pravno lice).

U odnosu na vremenska razgranièenja neizvesnost kod rezervisanja je mnogo veæa;2. rezervisanje je i postupak priznavanja, vrednovanja i prestanka priznavanja

rezervisanja kao obaveza (u nastavku ovog izlaganja pod rezervisanjem uglavnompodrazumevamo obavezu drugog pravnog lica).

Rezervisanja se iskazuju odvojeno od poslovnih i drugih obaveza.U èasopisu REVIZOR 1-2/2015 na stranama 187-205 detaljno smo prikazalirezervisanja.

AOP 0411 - II. DUGOROÈNE OBAVEZE:

U okviru AOP 0411 iskazuju se dugoroène obaveze - grupa 41 i to: obaveze podugoroènim kreditima (AOP 0412) i ostale dugoroène obaveze (AOP 0413).Dugoroène obaveze su obaveze koje dospevaju u roku du�em od godinu dana od danaèinidbe, odnosno od dana bilansa. Radi se o obavezama koje se mogu konvertovati ukapital, dugoroènim obavezama po kreditima, emitovanim dugoroènim hartijama odvrednosti i ostalim dugoroènim obavezama.U nastavku æemo ukazati na neke momente koje treba imati u vidu prilikom priznavanjadugoroènih obaveza.


Obaveze po osnovu hartija od vrednosti ispravljaju se indirektno u poslovnim knjigamana posebnom analitièkom raèunu po osnovu kamata koje se odnose na buduæi period.Ukoliko ugovor o zajmu (kreditu) sadr�i odredbe o obavezama zajmoprimca (zaštitneklauzule) koje imaju takvo dejstvo da obaveza postaje plativa na zahtev zajmodavca, akose prekrše odreðeni uslovi koji se odnose na finansijski polo�aj zajmoprimca, obaveza seklasifikuje kao dugoroèna samo ako:- je pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje, zajmodavac pristao da

ne zahteva plaæanje zajma zbog kršenja ugovora; i- nije verovatno da æe doæi do novih kršenja ugovora u roku od dvanaest meseci od

datuma bilansa.Drugo pravno lice nastavlja da klasifikuje svoje dugoroène obaveze na koje plaæakamatu kao dugoroène, èak i onda kada one dospevaju za izmirenje u periodu oddvanaest meseci od datuma bilansa, ako su istovremeno ispunjena sledeæa tri uslova:- originalni rok dospeæa je bio du�i od dvanaest meseci;

- drugo pravno lice namerava da refinansira obavezu na dugi rok; i

- ta namera je potkrepljena ugovorom o refinansiranju ili reprogramiranju dugakoji je zakljuèen pre nego što su finansijski izveštaji odobreni za izdavanje.

AOP 0412 - 1. Dugoroèni krediti:

U okviru AOP 0412 iskazuju se dugoroène obaveze po kreditima i zajmovima u zemlji(raèun 413) i inostranstvu (raèun 414).

Raèun 413 - Dugoroèni krediti i zajmovi u zemlji:Na raèunu 413 - Dugoroèni krediti i zajmovi u zemlji obuhvataju se dugoroène obavezepo osnovu kredita i zajmova dobijenih od pravnih i fizièkih lica u zemlji koja ne spadaju niu matièna, ni u zavisna, ni u ostala povezana pravna lica.

Raèun 414 - Dugoroèni krediti i zajmovi u inostranstvu:Na raèunu 413 - Dugoroèni krediti i zajmovi u inostranstvu obuhvataju se dugoroèneobaveze po osnovu kredita i zajmova dobijenih od pravnih i fizièkih lica iz inostranstvakoja ne spadaju ni u matièna, ni u zavisna, ni u ostala povezana pravna lica.Drugo pravno lice je du�no da devizne obaveze, ukljuèujuæi i dugoroène kredite u ino-stranstvu, prema odredbama èlana 41. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju ("Slu�beniglasnik RS", broj 62/2006), na kraju meseca, a najkasnije na kraju obraèunskog perioda,preraèuna na srednji kurs stranih valuta, pri èemu utvrðuje kursne razlike (negativne uko-liko je došlo do rasta kursa strane valute u kojoj je iskazana obaveza ili pozitivne u sluèa-ju pada kursa).Knji�enje kursnih razlika vrši se preko prihoda i rashoda perioda u kojem su nastale.Kamate na kredite u devizama se mogu pripisati obavezi ako je ugovoreno da se obraèu-navaju i pripisuju kreditu pre dospeæa i ako se plaæaju prilikom dospeæa kredita.Evidencija o ovim obavezama se vodi i u valuti u kojoj je kredit dobijen i u kojoj se vraæa.

AOP 0413 - 2. Ostale dugoroène obaveze:

U okviru AOP 0413 iskazuju se dugoroène obaveze prema matiènim, zavisnim i ostalimpovezanim pravnim licima (raèun 410), dugoroène obaveze po osnovu primljenih kreditai zajmova od matiènih i zavisnih pravnih lica koja ulaze u grupu za konsolidovanje (raèun

411), dugoroène obaveze po osnovu finansijskog lizinga (raèun 415) i ostale dugoroèneobaveze (raèun 419).


Raèun 410 - Dugoroène obaveze prema matiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima:

Na raèunu 410 - Dugoroène obaveze prema matiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima iskazuju se obaveze nastale iz odnosa prema matiènim, zavisnim i ostalimpovezanim licima. S obzirom da u Kontnom okviru postoji i raèun 411 - Obaveze premamatiènim i zavisnim pravnim licima na kojem se iskazuju obaveze po osnovu primljenihdugoroènih kredita i zajmova od pravnih lica koja ulaze u grupu za konsolidovanje moglobi se zakljuèiti da se na raèunu 410 iskazuju obaveze prema onim matiènim i zavisnimpravnim licima koja ne ulaze u grupu za konsolidovanje (jer, na primer, posmatranodrugo pravno lice nema obavezu sastavljanja konsolidovanih finansijskih izveštaja).

Raèun 411 - Dugoroèni obaveze prema matiènim i zavisnim pravnim licima:Na raèunu 411 - Obaveze prema matiènim i zavisnim pravnim licima iskazuju se obavezepo osnovu primljenih dugoroènih kredita i zajmova od pravnih lica koja ulaze u grupu zakonsolidovanje.

Raèun 415 - Obaveze po osnovu finansijskog lizinga:

Na raèunu 415 - Obaveze po osnovu finansijskog lizinga obuhvataju se dugoroèneobaveze po osnovu finansijskog lizinga.

Na ovom mestu æemo u vezi sa finansijskim lizingom navesti one momente koji suznaèajni sa stanovišta korisnika finansijskog lizinga (zakupca).

Sklapanjem ugovora o finansijskom lizingu korisnik lizinga pravno ne postaje vlasnik teimovine. Meðutim, suština finansijskog lizinga je u tome da korisnik lizinga stièeekonomske koristi od korišæenja sredstava tokom veæeg dela njegovog veka trajanja.Upravo zbog toga bi, ako se sredstva i obaveze po iznosu uzetog lizinga ne bi priznali ubilansu stanja, ukupna sredstva i obaveze korisnika lizinga bili potcenjeni. Zbog toga jeprikladno da se finansijski lizing prizna u bilansu stanja korisnika lizinga kao sredstvo ikao obaveza za plaæanje u vezi sa lizingom.

Korisnik lizinga treba finansijski lizing u bilansu da prizna kao imovinu i obavezu u iznosukoji je jednak: fer vrednosti iznajmljene imovine, ili po sadašnjoj vrednosti minimalnihplaæanja lizinga, ako je ova vrednost ni�a.

Pri izraèunavanju sadašnje vrednosti minimalnih plaæanja lizinga diskontna stopa jekamatna stopa sadr�ana u lizingu ako se mo�e utvrditi, a ako ne, koristi se zakupèevainkrementalna kamatna stopa.

Ako korisnik lizinga u svom bilansu stanja, veæ posebno prikazuje odvojeno dugoroèneod kratkoroènih obaveza, to treba da uradi i sa lizingom, tj. da ga svrsta u dugoroènilizing.

U poèetne troškove lizinga ukljuèuju se izdaci u vezi sa pregovaranjem i osiguravanjemsporazuma o lizingu, ako se ovi izdaci mogu direktno pripisati aktivnostima koje korisniklizinga ima u vezi sa finansijskim lizingom. Dakle, ovi izdaci se ukljuèuju u poèetnuvrednost sredstva u obliku lizinga.Plaæanje za lizing (anuitete) treba podeliti na dva dela:- otplatu obaveza po lizingu i- finansijske rashode.

Finansijski rashod treba rasporediti na periode tokom trajanja lizinga, tako da se u svimtim periodima dobije ista kamatna stopa, posmatrana u odnosu na preostali iznosobaveza po lizingu. To znaèi da æe sa protekom vremena ti rashodi biti sve manji, jer se(otplatom) smanjuje obaveza, pa prema tome i osnovica za obraèun finansijskihrashoda.


Finansijski lizing prouzrokuje dve vrste rashoda:- rashode amortizacije za sredstva uzeta u lizing i- rashode kamata ukljuèenih u vrednost lizinga.Ne mora postojati poklapanje izmeðu anuiteta i rashoda koje drugo pravno lice ima uvezi sa lizingom (troškovi amortizacije plus rashodi kamata), jer, izmeðu ostalog, periodu kome se vrši obraèun amortizacije ne mora, kao što smo veæ rekli, da se poklapa saperiodom lizinga.Korisnik lizinga treba, najmanje na datum svakog bilansa da proverava da li kodsredstava uzetih u lizing postoji obezvreðenje vrednosti. To radi na isti naèin kao što toradi i za sredstva u vlasništvu.

Raèun 419 - Ostale dugoroène obaveze:Na raèunu 419 - Ostale dugoroène obaveze obuhvataju se dugoroène obaveze koje sene iskazuju na ostalim raèunima grupe 41. Radi se o obavezama po osnovu primljenihdugoroènih kaucija, kao i dugoroènim obavezama po osnovu zajednièkog poslovanja.

AOP 0414 - III. KRATKOROÈNE FINANSIJSKE OBAVEZE:

U okviru AOP 0414 iskazuju se kratkoroène finansijske obaveze - grupa 42 i to: obavezepo osnovu kratkoroènih kredita i zajmova od matiènih, zavisnih i ostalih povezanihpravnih lica (raèun 420), obaveze po osnovu kratkoroènih kredita i zajmova u zemlji(raèun 422), obaveze po osnovu kratkoroènih kredita i zajmova u inostranstvu (raèun

423), deo dugoroènih kredita i zajmova koji dospevaju do jedne godine (raèun 424), deoostalih dugoroènih obaveza koje dospevaju do jedne godine (raèun 425) i ostalekratkoroène finansijske obaveze (raèun 429).Obaveze po osnovu hartija od vrednosti ispravljaju se indirektno u poslovnim knjigamana posebnom analitièkom raèunu po osnovu kamata koje se odnose na buduæi period.Kratkoroène obaveze su obaveze koje dospevaju u roku kraæem od godinu dana oddana èinidbe, odnosno od datuma bilansa. Radi se o obavezama po kratkoroènimkreditima i depozitima, emitovanim kratkoroènim hartijama od vrednostima i ostalimkratkoroènim obavezama.O priznavanju kratkoroènih obaveza va�e napomene o priznavanju obaveza date uokviru prikaza klase 4. U nastavku æemo ukazati na još neke momente koje treba imati uvidu prilikom priznavanja kratkoroènih obaveza.Obaveza se klasifikuje kao kratkoroèna kada:1. dospeva za izmirenje u periodu od dvanaest meseci od datuma bilansa (na primer,

dospeæa obaveza na koje se plaæa kamata, okvirni krediti na tekuæem raèunu,obaveze na ime dividendi, porezi iz dobitka i ostale obaveze iz poslovanja1); ili

2. se oèekuje da æe biti izmirena u toku uobièajenog poslovnog ciklusa drugog pravnoglica (pozicije iz poslovanja klasifikuju se kao kratkoroène obaveze, èak i akodospevaju za izmirenje u periodu du�em od dvanaest meseci od datuma bilansa, akoje poslovni ciklus du�i od dvanaest meseci posmatrano od datuma bilansa).

Sve ostale obaveze se klasifikuju kao dugoroène.Po isteku roka zastarelosti pravno lice direktno otpisuje kratkoroène obaveze u korist pri-hoda (raèun 677).Smanjenja obaveza po osnovu zakona, vanparniènog poravnanja i iz sliènih razloga vršise direktnim otpisivanjem u korist prihoda (raèun 677).


1Neke od navedenih obaveza se evidentiraju i na drugim grupama klase 4 sem grupe 42.

O vrednovanju kratkoroènih obaveza va�e napomene o vrednovanju obaveza date uokviru prikaza klase 4.

Raèun 420 - Kratkoroèni krediti i zajmovi od matiènih, zavisnih i ostalih pravnihlica:U okviru raèuna 420 - Kratkoroèni krediti i zajmovi od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih lica iskazuju se obaveze po osnovu primljenih kratkoroènih kredita i zajmovaod pravnih lica koja ulaze u grupu za konsolidovanje.

Raèun 422 - Kratkoroèni krediti i zajmovi u zemlji:U okviru raèuna 422 - Kratkoroèni krediti i zajmovi u zemlji iskazuju se obaveze pokratkoroènim finansijskim, robnim i ostalim kreditima i zajmovima koje dospevaju u rokukraæem od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.Druga pravna lica koja koriste okvirni kredit odobren od strane banke knji�e iskorišæeniiznos kredita na teret raèuna 241 (na posebnom analitièkom raèunu u okviru ovog raèu-na) a u korist raèuna 422. U sluèaju da se javi potra�ni saldo u okviru analitièkog raèuna241, kao posledica više iskorišæenog kredita od odobrenog iznosa, on se na dan bilansi-ranja ukljuèuje u zbir raèuna 422, bez obaveze preknji�avanja u knjigovodstvu.

Raèun 423 - Kratkoroèni krediti i zajmovi u inostranstvu:

U okviru raèuna 423 - Kratkoroèni krediti i zajmovi u inostranstvu obuhvataju sekratkoroène obaveze po osnovu kredita i zajmova dobijenih od lica iz inostranstva kojane spadaju ni u matièna, ni u zavisna ni u ostala povezana pravna lica, a koje dospevajuu roku kraæem od dvanaest meseci posle izveštajnog perioda.Pravno lice je du�no da devizne obaveze, ukljuèujuæi i kratkoroène kredite u inostranstvu,prema odredbama èlana 41. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju, na kraju meseca, anajkasnije na kraju obraèunskog perioda, preraèuna na srednji kurs stranih valuta, pri èe-mu utvrðuje kursne razlike (negativne ukoliko je došlo do rasta kursa strane valute u ko-joj je iskazana obaveza ili pozitivne u sluèaju pada kursa strane valute u kojoj je iskazanaobaveza).Knji�enje kursnih razlika vrši se preko prihoda i rashoda perioda u kojem su nastale.Kamate na kredite u devizama se mogu pripisati obavezi ako je ugovoreno da se obraèu-navaju i pripisuju kreditu pre dospeæa i ako se plaæaju prilikom dospeæa kredita.Evidencija o ovim obavezama se vodi i u valuti u kojoj je kredit dobijen i u kojoj se vraæa.

Raèun 424 - Deo dugoroènih kredita i zajmova koji dospeva do jedne godine:Na raèunu 424 - Deo dugoroènih kredita i zajmova koji dospeva do jedne godineobuhvata se deo dugoroènih obaveza po osnovu kredita i zajmova koji dospeva zaplaæanja u roku do dvanaest meseci posle izveštajnog perioda. Prenos na raèun 424 vršise na datum bilansa, mada se mo�e vršiti i u toku godine. Kada se na kraju godine vršiutvrðivanje dela dugoroènog kredita i zajma koji dospeva u roku do godinu dana oddatuma bilansa treba utvrditi i priznati (proknji�iti) rashode kamata koji se odnose natekuæu godinu. Ukoliko je kredit (ili zajam) nominiran u stranoj valuti treba proknji�iti ikursne razlike.

Promene:1. Drugo pravno lice ima obavezu po dugoroènom kreditu u zemlji u iznosu od

100.000,00 din. Prvi sledeæi šestomeseèni anuitet koji treba platiti 31.01. narednegodine iznosi 10.200,00 din. i sastoji se od otplate glavnice u iznosu od 9.000,00 din. ikamate u iznosu od 1.200,00 din. Na datum bilansa izvršen je obraèun kamate kojase odnosi na tekuæu godinu (za 5 meseci) i prenos iznosa otplate sa raèuna 414 naraèun 424.


2. Sa tekuæeg (poslovnog) raèuna plaæen je 31.01. naredne godine anuitet u iznosu od10.200,00 din.


Red.br.


Iznos


1. 4130 Dugoroèni krediti u zemlji 9.000,00

5620 Rashodi kamata po osnovu kreditai zajmova 1.000,00

4244 Dugoroène obaveze po kreditima izajmovima u zemlji - deo kojidospeva do jedne godine 9.000,00

4900 Obraèunati rashodi kamata 1.000,00

Za prenos i obraèun rashoda tekuæe godine

2. 4244 Dugoroène obaveze po kreditima i zajmo-vima u zemlji - deo koji dospeva do jednegodine 9.000,00

4900 Obraèunati rashodi kamata 1.000,00

5620 Rashodi kamata po osnovu kreditai zajmova 200,00


Za isplatu sa tekuæeg raèuna

Napomene:

Iznos kamate od 1.000,00 din. koja se odnosi na tekuæu godinu dobili smo tako što smoiznos kamate sadr�ane u anuitetu (1.200,00 din.) prvo podelili sa šest meseci (jer je upitanju šestomeseèni anuitet) a onda smo pomno�ili sa pet meseci jer je toliko meseciproteklo u tekuæoj godini od dana plaæanja poslednjeg anuiteta. Skreæemo pa�nju daovakav naèin raèunanja nije baš najprecizniji i da bi trebalo primeniti konformne stope zaizraèunavanje iznosa kamate koji se odnosi na tekuæu godinu. Obraèun bi bio slièanobraèunu datom uz raèun 046.

Raèun 425 - Deo ostalih dugoroènih obaveza koje dospevaju do jedne godine:Na raèunu 425 - Deo ostalih dugoroènih obaveza koje dospevaju do jedne godineobuhvata se deo dugoroènih obaveza (sem po osnovu kredita i depozita) koji dospeva zaplaæanja u roku do godinu dana od datuma bilansa. Radi se o obavezama po hartijamaod vrednosti, obavezama po finansijskom lizingu i sl.Prenos na raèun 425 se vrši na datum bilansa, mada se mo�e vršiti i u toku godine. Kadase na kraju godine vrši utvrðivanje dela dugoroène obaveze koji dospeva u roku dogodinu dana od datuma bilansa treba utvrditi i priznati (proknji�iti) rashode kamata koji seodnose na period tekuæe godine. Ukoliko je obaveza nominirana u stranoj valuti trebaproknji�iti i kursne razlike.

Raèun 429 - Ostale kratkoroène finansijske obaveze:Na raèunu 429 - Ostale kratkoroène finansijske obaveze obuhvataju se kratkoroènefinansijske obaveze koje se ne iskazuju na ostalim raèunima grupe 42. Na ovom raèunuiskazuju se i obaveze prema osnivaèu drugog pravnog lica ili èlanu drugog pravnog licapo osnovu ugovora o pozajmici (dinarska pozajmica). Prema èlanu 9. Zakona ospreèavanju pranja novca ("Slu�beni glasnik RS", br. 20/2009, 72/2009 i 91/2010) jednaod radnji i mera koje se preduzimaju radi spreèavanja pranja novca je i utvrðivanje


identiteta stranke koja vrši uplatu gotovog novca kada pojedinaèni iznos ili višemeðusobno povezanih transakcija prelazi ukupan iznos od 15.000,00 EUR u dinarskojprotivvrednosti.

AOP 0415 - IV. OBAVEZE IZ POSLOVANJA:

U okviru AOP 0415 iskazuju se obaveze iz poslovanja - raèuni grupe 43, i to primljeniavansi, depoziti i kaucije (raèun 430), fakturisane i nefakturisane obaveze premadobavljaèima u zemlji (raèun 431), fakturisane i nefakturisane obaveze premadobavljaèima u inostranstvu (raèun 432) i ostale obaveze iz poslovanja (raèun 439).Obaveze iz poslovanja predstavljaju obaveze da se dobavljaèu po osnovu kupovinedobara (materijala, robe i sl.) ili korišæenja usluga plati odreðena suma novca uzdogovorene uslove (rok i naèin isplate).Obaveze iz poslovanja spadaju u grupu promptnih, tj. tekuæih obaveza. Radi se oobavezama koje nastaju kupovinom materijala, roba, usluga, ali i druge imovine:nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava, dugoroènih finansijskih plasmana,materijala, kratkoroènih finansijskih plasmana i gotovinskih ekvivalenata.Obaveze iz poslovanja nastaju ako su ispunjeni sledeæi zakonski uslovi:- da je zasnovan du�nièko-poverilaèki odnos u skladu sa Zakonom o obligacionim

odnosima, što znaèi da su proizvodi, odnosno roba (ili neka druga imovina) isporuèeniili da je usluga izvršena i

- da je izvršen obraèun i primljen odgovarajuæi knjigovodstveni dokument: faktura,raèun, obraèun, ugovor, privremena situacija i sl.

Suprotno navedenom, obaveza koja tek treba da nastane kao rezultat èvrsto preuzeteobaveze da se kupi dobro ili koriste usluge ne priznaje se kao obaveza sve dok jednastrana ne izvrši ugovor. Na primer, ako drugo pravno lice ispostavi narud�binu za nekosredstvo, ne priznaje obavezu. Ovakva situacija traje sve do prijema sredstva. Dakle,planirane buduæe transakcije, bez obzira što mogu biti potpuno izvesne, nisu obaveze.

Raèun 430 - Primljeni avansi, depoziti i kaucije:Na raèunu 430 - Primljeni avansi, depoziti i kaucije obuhvataju se obaveze po primljenimavansima, kratkoroènim depozitima i kaucijama.

Primljeni avans je obaveza drugog pravnog lica da davaocu avansa isporuèi proizvodeili robu ili izvrši usluge. Avansno plaæanje vrši se na osnovu predraèuna, odnosno profak-ture.

Primljene kaucije su zalog (u obliku novca ili stvari) koji se prima kao garancija da æedavalac kaucije izvršiti radnje na koje se obavezuje.

Primljeni kratkoroèni depozit je polog koji se prima kao tuðe uèešæe pri obavljanjunekog posla. Depoziti se, najèešæe, daju u obliku novèanih sredstava.Raèun 430 bi zbog potrebe obezbeðenja podataka o primljenim avansima od zavisnih,matiènih i ostalih povezanih pravnih lica trebalo rašèlaniti.

Raèun 431 - Dobavljaèi u zemlji:Na raèunu 431 - Dobavljaèi u zemlji iskazuju se fakturisane i nefakturisane obavezeprema dobavljaèima u zemlji. Obaveze prema dobavljaèima sa podruèja AutonomnePokrajine Kosovo i Metohija evidentiraju se na ovom raèunu. Naime, kriterijum zaodreðivanje da li se obaveze evidentiraju na ovom raèunu ili na raèunu 432 nijeprocedura poslovanja sa dobavljaèem, veæ gde je njegovo sedište: u zemlji iliinostranstvu. Pa zbog toga, iako procedura poslovanja sa dobavljaèima sa teritorijeAutonomne Pokrajine Kosovo i Metohija ima elemenata uvoza za odreðivanje raèunabitan je, još jednom napominjemo, kriterijum sedište dobavljaèa: u zemlji ili inostranstvu.


Raèun 431 se odobrava na dan nastanka du�nièko-poverilaèkog odnosa za iznos obave-ze prema dobavljaèu, a na teret raèuna na kome se iskazuje nabavka.Zbog potrebe obezbeðenja podataka o primljenim avansima od zavisnih, matiènih iostalih povezanih pravnih lica raèun 431 bi trebalo dalje rašèlaniti.

Raèun 432 - Dobavljaèi u inostranstvu:Na raèunu 432 - Dobavljaèi u inostranstvu iskazuju se fakturisane i nefakturisaneobaveze prema dobavljaèima u inostranstvu.Raèun 432 se odobrava na dan nastanka du�nièko-poverilaèkog odnosa za iznos oba-veze prema dobavljaèu, a na teret raèuna na kome se iskazuje nabavka. Poèetnopriznavanje obaveze prema dobavljaèu u inostranstvu vrši se po zvaniènom srednjemkursu valute u kojoj je obaveza iskazana na dan priznavanja te obaveze. Naknadnopriznavanje se vrši na datum bilansa u sluèaju da obaveza na taj dan još nije izmirena.Vrednovanje se i tada vrši po zvaniènom srednjem kursu valute u kojoj je obavezaiskazana. Razlike koje nastaju priznaju se:- kao prihod, tj. pozitivna kursna razlika - kada je došlo do pada kursa strane valute

posmatrano u odnosu na dinar, i- kao rashod, tj. negativna kursna razlika - kada je došlo do porasta kursa strane valute

posmatrano u odnosu na dinar,- zbog potrebe obezbeðenja podataka o primljenim avansima od zavisnih, matiènih i

ostalih povezanih pravnih lica raèun 432 bi trebalo dalje rašèlaniti.

Raèun 439 - Ostale obaveze iz poslovanja:Na raèunu 439 - Ostale obaveze iz poslovanja iskazuju se ostale kratkoroène obaveze izposlovanja koje nisu iskazane na drugim raèunima grupe 43. Na ovom raèunu iskazujuse i obaveze za izdate èekove koji su predati poveriocima za izmirenje obaveza iobaveze po izdatim menicama koje su predate poveriocima za izmirenje obaveza. Uokviru ovog raèuna na posebnom analitièkom raèunu evidentira se kamata buduæegperioda koja je sadr�ana u meniènoj vrednosti.

AOP 0416 - V. OSTALE KRATKOROÈNE OBAVEZE:

U okviru AOP 0416 iskazuju se ostale kratkoroène obaveze - raèuni grupe 45 i raèunigrupe 46, i to obaveze za neto zarade i naknade zarada (raèun 450), obaveze za porezna zarade i naknade zarada na teret zaposlenog (raèun 451), obaveze za doprinose nazarade i naknade zarada na teret zaposlenog (raèun 452), obaveze za poreze idoprinose na zarade i naknade zarada na teret poslodavca (raèun 453), obaveze za netonaknade zarada koje se refundiraju (raèun 454), obaveze za poreze i doprinose nanaknade zarada na teret zaposlenog koje se refundiraju (raèun 455), obaveze za porezei doprinose na naknade zarada na teret poslodavca koje se refundiraju (raèun 456),obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja (raèun 460), obaveze premazaposlenima, iskazuju se neto obaveze prema zaposlenima po raznim osnovama (raèun461), obaveze prema fizièkim licima za naknade po ugovorima (raèun 462), obaveze zaprikupljena sredstva pomoæi (raèun 464) i ostale obaveze (raèun 469).

Raèun 450 - Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada kojese refundiraju:Na raèunu 450 - Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osim naknada zarada kojese refundiraju iskazuju se obaveze za neto zarade i neto naknade zarada, zadu�enjemraèuna 520 za deo zarada na teret troškova i zadu�enjem raèuna 340 za deo zarada izrezultata.Obaveze za naknade koje se refundiraju obuhvataju se na raèunima 454, 455 i 456.


U korist raèuna 450 knji�i se obaveza za neto zarade u punom iznosu, tj. u iznosu preodbitka obustava iz zarade. Ukoliko zaposleni ima neku obustavu iz neto zarade(administrativna zabrana, izvršna sudska presuda, rata za stambeni zajam, rata za kreditza ud�benike, ogrev i zimnicu i sl.), ona se knji�i na teret obaveze za neto zaradu a ukorist raèuna 469 - Ostale obaveze. Obaveza za obustavu zarade iskazana na raèunu

469 najèešæe se zatvara u korist tekuæeg (poslovnog) raèuna drugog pravnog lica, ilipreko blagajne (ako na primer alimentaciju podi�e njen primalac).

Raèun 451 - Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog:

Na raèunu 451 obuhvataju se obaveze za porez na zarade i naknade zarada, osimporeza koji se odnosi na zarade i naknade zarada koje se refundiraju, zadu�enjemraèuna 520. Obaveze za poreze koji se refundiraju obuhvataju se na raèunima 455 i 456.

Raèun 452 - Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teretzaposlenog:

Na raèunu 452 obuhvataju se obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada, osimdoprinosa koji se odnosi na zarade i naknade zarada koje se refundiraju, zadu�enjemraèuna 520. Obaveze za doprinose koji se refundiraju obuhvataju se na raèunima 455 i456.

Raèun 453 - Obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknade zarada na teretposlodavca:

Na raèunu 453 obuhvataju se obaveze za poreze i doprinose na zarade i naknadezarada koje padaju na teret poslodavca, osim poreza i doprinosa koji se refundiraju,zadu�enjem raèuna 521. Obaveze za doprinose koji se refundiraju obuhvataju se naraèunima 455 i 456.

Raèun 454 - Obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju:

Na raèunu 454 obuhvataju se obaveze za neto naknade zarada koje se refundiraju.Najèešæe neto naknade su naknade:

- za bolovanje na teret Zavoda za zdravstveno osiguranje (naknada za bolovanje preko30 dana, dobrovoljno davanje tkiva i nega bolesnog deteta mlaðeg od tri godine i dr.),

- porodiljama,

- invalidima rada druge kategorije,

- za vojnu ve�bu i

- zbog odazivanja na poziv dr�avnih organa.

Navedene naknade isplaæuje poslodavac (obraèunavajuæi i pripadajuæe poreze idoprinose), s tim da on ima pravo na refundiranje od nadle�nih organa. S obzirom dadrugo pravno lice ima pravo na refundiranje izdataka po navedenim naknadama one zanjega ne predstavljaju trošak i ne knji�e se u klasi 5, veæ se njihov ukupan iznos kaopotra�ivanje iskazuje na raèunu 225.

Pri obraèunavanju neto naknada zarada koje se refundiraju obraèunavaju se isti porez idoprinosi koji se obraèunavaju na bruto zarade i naknada zarada koje se ne refundiraju(a što smo obradili u okviru grupe 52), s tim da, kada naknadu refundira Zavod zazdravstveno osiguranje (koji nije obveznik doprinosa privrednim komorama) na ovenaknade se ne plaæa doprinos komorama. Navedene naknade poslodavac je du�an daobraèuna i odmah isplati naknadu, sem naknade za bolovanje preko 30 dana koju nemora odmah da isplati (iz sopstvenih sredstava), veæ tek po dobijanju sredstava odZavoda za zdravstveno osiguranje.


Raèun 455 - Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret zaposlenog

koje se refundiraju:Na raèunu 455 obuhvataju se obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada kojipadaju na teret zaposlenog a koje se preduzeæu refundiraju (jer ih ono za zaposlenoguplaæuje) uz zadu�enje raèuna 225.

Raèun 456 - Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret poslodavca

koje se refundiraju:Na raèunu 456 - Obaveze za poreze i doprinose na naknade zarada na teret poslodavcakoje se refundiraju iskazuju se obaveze prema nazivu ovog raèuna zadu�enjem raèuna225.

Raèun 460 - Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja:Na raèunu 460 iskazuju se obraèunate kamate (ugovorene i zatezne) i drugi troškovifinansiranja, osim kamata po kreditima za koje je ugovoreno da se periodiènoobraèunavaju i pripisuju glavnici. U tom sluèaju obraèunate kamate po kreditima knji�ese u korist raèuna na kojem je iskazan kredit. Raèun 460 se uglavnom koristi na krajuobraèunskog perioda. Naime u toku godine se kamate i troškovi finansiranja mogu knji�ititek po njihovom plaæanju (na osnovu izvoda tekuæeg raèuna). Na kraju godine, na datumbilansa, drugo pravno lice mora radi realnosti finansijskih izveštaja iskazati sve obavezekoje drugo pravno lice ima po osnovu kamata i troškova finansiranja. Ono moraproknji�iti sve prispele obraèune kamata (koje još nisu plaæene), ali i izvršiti obraèunkamata za one obaveze za koje nije dobilo obraèun kamata, ali po kojima je na osnovuugovora ili zakona du�no da obraèuna i plati kamatu.

Raèun 461 - Obaveze prema zaposlenima:Na raèunu 461 - Obaveze prema zaposlenima iskazuju se neto obaveze premazaposlenima po raznim osnovama, kao što su: otpremnina za odlazak u penziju,jubilarne nagrade, dnevnice i naknade troškova na slu�benom putu, naknade troškovaprevoza na radno mesto i sa radnog mesta, naknade za smeštaj i ishranu na terenu iostale naknade troškova zaposlenima.Solidarna pomoæ i druga davanja fizièkim licima koja nisu zaposlena (pokloni, pomoæpenzionerima) iskazuju se na raèunu 469.

Raèun 462 - Obaveze prema fizièkim licima za naknade po ugovorima:Na raèunu 462 iskazuju se obaveze za neto naknadu fizièkom licu po osnovu:- ugovora o delu (trošak se iskazuje na raèunu 522),- ugovora o autorstvu (trošak se iskazuje na raèunu 523),- ugovora o privremenim i povremenim poslovima (trošak se iskazuje na raèunu 524),- ugovora o dopunskom radu (trošak se iskazuje na raèunu 524),- ugovora o posredovanju (trošak se iskazuje na raèunu 524),- ugovora o trgovinskom zastupanju (trošak se iskazuje na raèunu 524) i- ostalih ugovora uz naknadu fizièkim licima (trošak se iskazuje na raèunu 524).

Raèun 463 - Obaveze za kratkoroèna rezervisanja:Na raèunu 463 iskazuju se:- kratkoroèna rezervisanja za troškove u garantnom roku,- kratkoroèna rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava,- kratkoroèna rezervisanja za zadr�ane kaucije i depozite,- kratkoroèna rezervisanja za troškove restrukturiranja,


- kratkoroèna rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih,- kratkoroèna rezervisanja za sudske sporove i- ostala nepomenuta kratkoroèna rezervisanja.S obzirom da u Kontnom okviru nije predviðen poseban raèun na koji bi se prenosio deodugoroènog rezervisanja koji dospeva u periodu kraæem od 12 meseci posmatrano oddatuma bilansa, smatramo da se ovaj raèun mo�e koristiti za taj prenos.

Raèun 464 - Obaveze za prikupljena sredstva pomoæi:Na raèunu 464 - Obaveze za prikupljena sredstva pomoæi iskazuju se obaveze poosnovu primljenih donacija, humanitarnih akcija i prikupljenih sredstava pomoæi, kojepripadaju drugom pravnom licu, prikupljenih radi podele drugima i koja se ne iskazujukao prihod u trenutku prijema pomoæi, veæ u momentu njihovog deljenja licima kojima sunamenjena.

Raèun 469 - Ostale obaveze:Na raèunu 469 iskazuju se sledeæe obaveze za:- solidarnu pomoæ, jubilarne nagrade fizièkim licima koja nisu u radnom odnosu,- obustave iz zarada (po kreditima, sudskim rešenjima, administrativnim zabranama i

sl.),- èlanarine privrednim komorama i zadru�nim savezima,- troškove platnog prometa i- druge obaveze koje nisu obuhvaæene raèunima grupe 46.

AOP 0417 - VI. OBAVEZE ZA POREZ NA DODATU VREDNOST:

U okviru AOP 0417 iskazuje se potra�ni saldo grupe 47.

Primer knji�enja:Drugo pravno lice na dan 31.12.2014. godine ima sledeæe stanje na raèunimarelevantnim za obraèun obaveze za PDV:

Br.raè. Naziv raèuna

Iznos

Duguje Potra�. Saldo

2700Porez na dodatu vrednost u primljenimfakturama po opštoj stopi(osim plaæenih avansa)

90.000,00 90.000,00

2710Porez na dodatu vrednost u primljenimfakturama po posebnoj stopi(osim plaæenih avansa)

20.000,00 20.000,00

2720 Porez na dodatu vrednost u datimavansima po opštoj stopi 10.000,00 10.000,00

2740 Porez na dodatu vrednost plaæen priuvozu dobara po opštoj stopi 5.000,00 5.000,00

I Svega 125.000,00 125.000,00

4700Obaveze za porez na dodatu vrednostpo izdatim fakturama po opštoj stopi(osim primljenih avansa)

130.000,00 -130.000,00

4710Obaveze za porez na dodatu vrednostpo izdatim fakturama po po-sebnoj stopi(osim primljnih avansa)

5.000,00 -5.000,00

II Svega 135.000,00 -135.000,00

III Razlika (I-II) 10.000,00



Red.br.


Iznos


1. 4700 Obaveze za porez na dodatu vrednost poizdatim fakturama po opštoj stopi(osim primljenih avansa) 130.000,00

4710 Obaveze za porez na dodatu vrednost poizdatim fakturama po posebnoj stopi(osim primljnih avansa) 5.000,00

2700 Porez na dodatu vrednost u primljenimfakturama po opštoj stopi(osim plaæenih avansa) 90.000,00

2710 Porez na dodatu vrednost u primljenimfakturama po posebnoj stopi(osim plaæenih avansa) 20.000,00

2720 Porez na dodatu vrednost u datimavansima po opštoj stopi 10.000,00

2740 Porez na dodatu vrednost plaæen priuvozu dobara po opštoj stopi 5.000,00

479 Obaveze za porez na dodatuvrednost po osnovu razlikeobraèunatog poreza na dodatuvrednost i prethodnog poreza 10.000,00

Za obraèun poreza na dodatu vrednost

AOP 0418 - VII. OBAVEZE ZA POREZE, DOPRINOSE I DRUGE DA�BINE:

U okviru AOP 0418 iskazuju se obaveze za poreze, doprinose i druge da�bine - grupa 48

i to: obaveze za akcize (raèun 480), obaveze za porez iz rezultata (raèun 481), obavezeza poreze, carine i druge da�bine iz nabavke ili na teret troškova (raèun 482) i ostaleobaveze za poreze, doprinose i druge da�bine (raèun 489).Na raèunima ove grupe otvara se analitika prema vrstama poreza i doprinosa.Dugovna salda na raèunima ove grupe utvrðena na dan pod kojim se sastavlja Bilansstanja iskazuju se na raèunu 224 - Potra�ivanja po osnovu preplaæenih poreza i

doprinosa.

Raèun 480 - Obaveze za akcize:Na raèunu 480 iskazuju se obaveze za akcize. Obraèunavanje ovih obaveza se vrši uskladu sa Zakonom o akcizama.

Raèun 481 - Obaveze za porez iz rezultata:Na raèunu 481 - Obaveze za porez iz rezultata iskazuje se obraèunati porez na dobit(porez na razliku prihoda i rashoda) uz zadu�enje raèuna 721 - Poreski rashod perioda.

Raèun 482 - Obaveze za poreze, carine i druge da�bine iz nabavke ili na terettroškova:Na raèunu 482 iskazuju se obaveze za porez, carine i druge da�bine koje se plaæajuprilikom nabavke sredstava ili usluga, kao i porezi, carine i druge da�bine koje sepriznaju kao trošak (porez na imovinu, naknada za ureðenje gradskog graðevinskogzemljišta, naknada za korišæenje voda, šuma, puteva, porez na upotrebu, dr�anje inošenje dobara, i dr.).


Raèun 489 - Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge da�bine:Na raèunu 489 iskazuju se obaveze za ostale poreze, doprinose i da�bine, koji nisuobuhvaæeni posebnim raèunima u okviru raèuna grupe 48, kao što su:- troškovi poreza i doprinosa obraèunati po ugovoru o delu, ugovoru o autorstvu i

drugim ugovorima uz naknadu,- obaveze za poreze i doprinose na lièna primanja iznad limita utvrðenih u Zakonu o

porezu na dohodak graðana (otpremnina kod odlaska u penziju, otpremnina kodotpuštanja sa posla, naknada troškova prevoza u javnom saobraæaju, naknadatroškova prevoza sopstvenim putnièkim vozilom, meseèna naknada za ishranu u tokurada, dnevnice za slu�bena putovanja, solidarne pomoæi i sl.),

- obaveze za administrativne, sudske i ostale takse,- obaveze za naknade i sliène obaveze.

AOP 0419 - VIII. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIÈENJA:

U okviru AOP 0419 iskazuju se pasivna vremenska razgranièenja - grupa 49 i to: nastaliobraèunati troškovi (raèun 490), naplaæeni prihodi buduæeg perioda (raèun 291),razgranièeni zavisni troškovi nabavke (raèun 494), odlo�eni prihodi i primljene donacije(raèun 495) i ostala pasivna vremenska razgranièenja (raèun 499).

Raèun 490 - Nastali obraèunati troškovi:Radi se o iznosima unapred obraèunatih troškova koji se odnose na period do 12 meseci,posmatrano od datuma bilansa. Unapred se mo�e vršiti obraèunavanje svih troškova.Najèešæe su u pitanju troškovi zakupnine, reklame, premije osiguranja, pretplate zaèasopise... Prilikom priznavanja ove obaveze neophodno je taèno odrediti vremenski pe-riod u kojem æe nastati prestanak njenog priznavanja, tj. kada æe se priznati obaveze(uglavnom prema dobavljaèima) uz smanjenje ovog vremenskog razgranièenja.

Raèun 491 - Naplaæeni prihodi buduæeg perioda:Radi se o obavezama po osnovu unapred naplaæenih prihoda, èije æe fakturisanje bitiuraðeno u periodu do 12 meseci, posmatrano od datuma bilansa. Prilikom priznavanjaove obaveze neophodno je taèno odrediti vremenski period u kojem æe nastati prestanaknjenog priznavanja, tj. kada æe se priznati nastanak prihoda uz smanjenje ovogvremenskog razgranièenja.

Raèun 494 - Razgranièeni zavisni troškovi nabavke:Radi se o pretpostavljenom iznosu direktnih zavisnih troškova nabavke. Priznavanje oveobaveze nastaje u situacijama kada su direktni zavisni troškovi nabavke nastali a predu-zeæu nije ispostavljena faktura ili neki drugi dokument o njima. Raèunom 494 se rešavatrenutni problem nedostatka knjigovodstvenog dokumenta za promenu u vezi sa zavisnimtroškovima nabavke koja je sigurno nastala. Za navedeno knji�enje knjigovodstvoispostavlja nalog za knji�enje. Na dugovnoj strani ovog raèuna po pristizanju odgovarajuæedokumentacije knji�e se iznosi stvarno nastalih direktnih zavisnih troškova nabavke.

Raèun 495 - Odlo�eni prihodi i primljene donacije:Na raèunu 495 obuhvataju se primljena dr�avna dodeljivanja u sluèaju kada se oddr�ave dobijaju uz uslove koji tek treba da se ispune.U REVIZORU 1-2/2015 na stranama 222-227 šire smo pisali o knji�enju na ovom raèunu.

Raèun 496 - Razgranièeni prihodi po osnovu potra�ivanja:Na raèunu 496 obuhvataju se prihodi od naplate transakcionih troškova po osnovu datihkredita, kupljenih hartija od vrednosti i drugih plasmana koji se vrednuju po amorti-zovanoj vrednosti primenom efektivne kamatne stope. Prihodi od naplate transakcionihtroškova prenose se u prihode tokom roka trajanja finansijskog instrumenta.


Raèun 499 - Ostala pasivna vremenska razgranièenja:Na raèunu 499 evidentiraju se ona pasivna vremenska razgranièenja za koja nije pred-viðen poseban raèun u grupi 49. U okviru raèuna 499 evidentiraju se i do 01.01.2014.godine ukalkulisani razgranièeni pozitivni neto efekti ugovorene valutne klauzule irazgranièeni pozitivni neto efekti obraèunatih kursnih razlika. Pravilnikom o Kontnomokviru nije predviðena moguænost daljeg ukalkulisavanja ovih razgranièenja, a svojimèlanom 70. on je propisao naèin ukidanja postojeæih, veæ formiranih, razgranièenja:"Druga pravna lica koja su vršila razgranièenje neto efekata obraèunate ugovorenevalutne klauzule i neto efekata obraèunatih kursnih razlika u skladu sa odredbama èl.77a do 77l Pravilnika o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom okviru za privrednadruštva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Slu�beni glasnik RS", br. 114/2006,119/2008, 9/2009, 4/2010, 3/2011 i 101/2012), du�na su da iznos razgranièenih netoefekata obraèunate ugovorene valutne klauzule i razgranièenih neto efekata obraèunatihkursnih razlika prenesu na teret rashoda, odnosno prihoda prilikom sastavljanjafinansijskih izveštaja za 2014. godinu."

U okviru raèuna 289 prikazali smo praktièni aspekt ukidanja ukalkulisanih razgranièenjaneto efekata obraèunate ugovorene valutne klauzule i razgranièenih neto efekataobraèunatih kursnih razlika.

4.4.2. Priznavanje i vrednovanje pozicija Bilansa uspeha

AOP 1001 - POSLOVNI PRIHODI:

U okviru AOP 1001 iskazuju se prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga (AOP 1002),prihodi od èlanarina i èlanskih doprinosa (AOP 1003), prihodi po posebnim propisima izbud�eta i ostalih izvora (AOP 1004), prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. (AOP1005) i prihodi od nefinansijske imovine (AOP 1006).

Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi tokom obraèunskog perioda, koji proizilazi izredovnih aktivnosti preduzeæa i koji ima za posledicu poveæanje njegovog kapitala, osimpoveæanja koja se odnose na doprinose vlasnika kapitala (na primer, dodatna ulaganjakapitala). Razlièiti su nazivi za pojedine vrste prihoda: prihodi od prodaje, provizije,kamate, dividende, tantijeme.Pod prihodom se podrazumeva i neto priliv ekonomskih koristi nastao prodajommaterijala i stalnih sredstava (pozitivna razlika izmeðu prodajne vrednosti iknjigovodstvene vrednosti prodatog sredstva). Zato se za ovakav prihod upotrebljavaizraz dobici.Generalno posmatrano prihod se priznaje kada je verovatno da æe buduæe ekonomskekoristi priticati u preduzeæe i kada se one mogu pouzdano izmeriti. Još jednom danapomenemo da je prihod bruto priliv ekonomskih koristi tokom obraèunskog periodakoji proizilazi iz redovnih aktivnosti preduzeæa i koji ima za posledicu poveæanje njegovogkapitala, osim poveæanja kapitala koja se odnose na doprinose vlasnika kapitala (naprimer, dodatna ulaganja kapitala).

U Pravilniku za mikro i druga pravna lica èl. 30, 31, 33. i 35. direktno regulišupriznavanje prihoda. Posredno prihode regulišu i sledeæi èlanovi Pravilnika:1/ èlan 13. reguliše prihode po osnovu prestanka priznavanja nematerijalne imovine;2/ èlan 14. reguliše prihode po osnovu prestanka priznavanja nekretnina, postrojenja i

opreme;3/ èlan 15. reguliše prihode po osnovu naknadnog vrednovanja investicionih nekretnina i

po osnovu prestanka njihovog priznavanja;4/ èlan 16. reguliše prihode po osnovu naknadnog vrednovanja bioloških sredstava i po

osnovu prestanka njihovog priznavanja;


5/ èlan 19. reguliše prihode po osnovu nastanka poljoprivrednih proizvoda; i6/ èlan 20. reguliše prihode po osnovu naknadnog vrednovanja stalnih sredstava

namenjenih prodaji i po osnovu prestanka njihovog priznavanja.U REVIZORU 1-2/2015 na stranama 228-235 više smo govorili o priznavanu prihoda.

AOP 1002 - I. PRIHODI OD PRODAJE ROBE, PROIZVODA I USLUGA:

U okviru AOP 1002 iskazuju se prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga, i to: prihodiod prodaje robe, proizvoda i usluga matiènim, zavisnim i ostalim povezanim licima (raèun600), prihodi od prodaje robe (raèun 601), prihodi od prodaje proizvoda (raèun 602) iprihodi od pru�anja usluga (raèun 603).Prihod od prodaje roba ili prodaje proizvoda treba priznati kada su zadovoljeni svi sledeæiuslovi:1. preduzeæe je prenelo na kupca znaèajne rizike i koristi od vlasništva nad robom;2. preduzeæe ne zadr�ava uèešæe u upravljanju robom do stepena koji se obièno

povezuje sa vlasništvom, niti vrši delotvornu kontrolu nad prodatom robom;3. iznos prihoda se mo�e pouzdano izmeriti;4. verovatno je da æe ekonomske koristi povezane sa transakcijom priticati u preduzeæe;5. troškovi koji su nastali ili æe nastati u vezi sa transakcijom mogu se pouzdano izmeriti.Prihodi od robe i proizvoda se vrednuju u visini neto naknade koju pravno lice dobija zaprodatu robu. Od fakturnog iznosa se oduzimaju svi u fakturi dati popusti, kao i iznosiakciza i poreza na dodatu vrednost, ako se obraèunavaju. Za vrednovanje prihoda odrobe va�e sve napomene koje smo pri obrazlaganju klase 6 dali za vrednovanje prihoda.

Priznavanje prihoda od pru�anja usluga: Kada se ishod transakcije koja obuhvatapru�anje usluga mo�e pouzdano izmeriti (proceniti) prihodi povezani sa tomtransakcijom priznaju se prema stepenu dovršenosti transakcije na datuma bilansa.

Kada se ishod transakcije ne mo�e pouzdano proceniti prihod se priznaje samo doiznosa priznatih rashoda koji se mogu pokriti.U REVIZORU 1-2/2015 na stranama 235-249 više smo govorili o prihodima od prodajeroba, proizvoda i pru�anja usluga.

Raèun 600 - Prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga matiènim, zavisnim iostalim povezanim pravnim licima:U okviru raèuna 600 - Prihodi od prodaje robe, proizvoda i usluga matiènim, zavisnim iostalim povezanim licima iskazuju se prihodi od prodaje robe, proizvoda i uslugamatiènim, zavisnim i ostalim povezanim licima na domaæem i inostranom tr�ištu.

Raèun 601 - Prihodi od prodaje robe:U okviru raèuna 601 - Prihodi od prodaje robe iskazuju se prihodi od prodaje robe nadomaæem i inostranom tr�ištu. Dakle, licu kome se prodaje roba ne spada ni u matièno,ni u zavisno, ni u ostalo povezano pravno lice.

Raèun 602 - Prihodi od prodaje proizvoda:U okviru raèuna 602 - Prihodi od prodaje proizvoda iskazuju se prihodi od prodajeproizvoda na domaæem i inostranom tr�ištu. Dakle, licu kome se prodaje proizvod nespada ni u matièno, ni u zavisno, ni u ostalo povezano pravno lice.

Raèun 603 - Prihodi od pru�anja usluga:U okviru raèuna 603 - Prihodi od pru�anja usluga iskazuju se prihodi od pru�anja uslugana domaæem i inostranom tr�ištu. Dakle, licu kome se usluga pru�a ne spada ni umatièno, ni u zavisno, ni u ostalo povezano pravno lice.


AOP 1003 - II. PRIHODI OD ÈLANARINA I ÈLANSKIH DOPRINOSA:

U okviru AOP 1003 iskazuju se prihodi od èlanarina i èlanskih doprinosa, i to: prihodi odèlanarina (raèun 630) i prihodi od èlanskih doprinosa (raèun 631).Napomena: u poglavlju 3. ovog materijala prikazali smo primere knji�enja na raèunimagrupe 63.

Raèun 630 - Prihodi od èlanarina:U okviru raèuna 630 - Prihodi od èlanarina iskazuju se prihodi od èlanarine poslovnih idrugih udru�enja.

Raèun 631 - Prihodi od èlanskih doprinosa:U okviru raèuna 631 - Prihodi od èlanskih doprinosa iskazuju se prihodi od èlanskihdoprinosa poslovnih i drugih udru�enja.

AOP 1004 - III. PRIHODI PO POSEBNIM PROPISIMA IZ BUD�ETA I OSTALIH IZVORA:

U okviru AOP 1004 iskazuju se prihodi po posebnim propisima iz bud�eta i ostalih izvorai to: prihodi po posebnim propisima iz bud�eta (raèun 632) i prihodi po posebnimpropisima iz ostalih izvora (raèun 639).Napomena: u poglavlju 3. ovog materijala prikazali smo primere knji�enja na raèunimagrupe 63.

Raèun 632 - Prihodi po posebnim propisima iz bud�eta:U okviru raèuna 632 - Prihodi po posebnim propisima iz bud�eta iskazuju se prihodiostvareni iz bud�eta u skladu sa iznosima utvrðenim po posebnim propisima.

Raèun 639 - Prihodi po posebnim propisima iz ostalih izvora:U okviru raèuna 639 - Prihodi po posebnim propisima iz ostalih izvora iskazuju se prihodiostvareni iz ostalih izvora finansiranja predviðenim posebnim propisima.

AOP 1005 - IV. PRIHODI OD DONACIJA, DOTACIJA, SUBVENCIJA I SL.:

U okviru AOP 1005 iskazuju se prihodi koje drugo pravno lice ostvaruje po osnovudonacija, dotacija, subvencija i sl. - raèuni grupe 64, i to: prihodi od donacija, dotacija,subvencija i sl. iz republièkog bud�eta (raèun 640), prihodi od donacija, dotacija,subvencija i sl. iz bud�eta autonomne pokrajine ili lokalne samouprave (raèun 641),prihodi od donacija, dotacija i sl. od inostranih vlada i meðunarodnih organizacija (raèun642), prihodi od donacija, dotacija i sl. od domaæih privrednih društava, preduzetnika idrugih pravnih lica (raèun 643), prihodi od donacija, dotacija i sl. od fizièkih lica iz zemlje iinostranstva (raèun 644) i ostali prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. (raèun 649).

Pravilnik za mikro i druga pravna lica i dr�avna davanja: Stavom 6. èlana 31.propisano je sledeæe:"Prihodi od dr�avnih davanja koja ne nameæu primaocu uslove u vezi sa odreðenimbuduæim rezultatima priznaju se kao prihod prilikom priznavanja potra�ivanja po osnovudavanja. Prihodi od dr�avnih davanja koja nameæu primaocu uslove u vezi sa odreðenimbuduæim rezultatima priznaju se kao prihod samo kada se ispune uslovi u vezi sarezultatima."Napomena: u poglavlju 3. ovog materijala prikazali smo primere knji�enja na raèunimagrupe 64.

Raèun 640 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. iz republièkog bud�eta:Na raèunu 640 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. iz republièkog bud�etaiskazuju se navedeni prihodi koji su ostvareni iz republièkog bud�eta.


Knji�enje se vrši zadu�enjem raèuna 222 (kada su prihodi obraèunati i kada se odnosena tekuæi period), raèuna 241 (kada su prihodi odmah naplaæeni, bez formiranjapotra�ivanja), raèuna 281 (ako su u pitanju prihodi èija naplata dospeva u narednomobraèunskom periodu) i odobrenjem raèunu 640.

Priznavanje prihoda se vrši po osnovu ispunjavanja propisanih uslova što preduzeæedokazuje verodostojnom dokumentacijom.

Raèun 641 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. iz bud�eta autonomnepokrajine ili lokalne samouprave:

Na raèunu 641 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. iz bud�eta autonomne

pokrajine ili lokalne samouprave iskazuju se navedeni prihodi koji su ostvareni iz bud�etaautonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave.

Raèun 642 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. od inostranih vlada imeðunarodnih organizacija:

Na raèunu 642 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od inostranih vlada i meðunarodnih

organizacija iskazuju se pomenuti prihodi od strane inostranih vlada i meðunarodnihorganizacija.

Raèun 643 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. od domaæih privrednihdruštava, preduzetnika i drugih pravnih lica:

Na raèunu 643 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od domaæih privrednih društava,

preduzetnika i drugih pravnih lica iskazuju se pomenuti prihodi od strane domaæihpravnih lica i preduzetnika.

Raèun 644 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. od fizièkih lica iz zemlje iinostranstva:

Na raèunu 644 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od fizièkih lica iz zemlje i inostranstva

iskazuju se pomenuti prihodi od strane domaæih i stranih fizièkih lica.

Raèun 649 - Ostali prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl.

Na raèunu 649 - Ostali prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. iskazuju se ostaliprihodi za koje nije predviðen poseban raèun u okviru raèuna grupe 64.

AOP 1006 - V. PRIHODI OD NEFINANSIJSKE IMOVINE:

U okviru AOP 1006 iskazuju se prihodi od zakupnina, tantijema, licencnih nadoknada iostali drugi poslovni prihodi - raèuni grupe 65, i to: prihodi od nefinansijske imovine odmatiènih, zavisnih i ostalih povezanih lica (raèun 650), prihodi od zakupnina pokretnih inepokretnih stvari (raèun 651), prihodi od tantijema i licencnih naknada (raèun 652) iostali prihodi od nefinansijske imovine (raèun 659).

Napomena: u poglavlju 3. ovog materijala prikazali smo primere knji�enja na raèunimagrupe 65.

Raèun 650 - Prihodi od nefinansijske imovine od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih lica:

Na raèunu 650 - Prihodi od nefinansijske imovine od matiènih, zavisnih i ostalih

povezanih lica iskazuju se prihodi ostvareni od nefinansijske imovine iz odnosa samatiènim, zavisnim i ostalim povezanim licima. Radi se o prihodu od zakupnine,tantijema, licencnih nadoknada i ostalih prihoda, s tim da su ostvareni iz odnosa samatiènim, zavisnim ili ostalim povezanim pravnim licem.


Raèun 651 - Prihodi od zakupnina pokretnih i nepokretnih stvari:Na raèunu 651 - Prihodi od zakupnina pokretnih i nepokretnih stvari iskazuju se prihodipo osnovu zakupnine (operativnog lizinga) nematerijalne imovine, nekretnina,postrojenja i opreme.Radi se o prihodima po osnovu davanja u zakup nematerijalnih ulaganja, nekretnina,postrojenja i opreme. Radi se o davanju sredstava preduzeæa u operativni zakup.

Raèun 652 - Prihodi od tantijema i licencnih naknada:Na raèunu 652 - Prihodi od tantijema i licencnih naknada iskazuju se prihodi od naknadapo osnovu patenata, �igova, autorskih i ostalih prava.

Raèun 659 - Ostali poslovni prihodi:U okviru raèuna 659 obuhvataju se ostali poslovni prihodi za koje nije propisan posebanraèun u okviru grupe 65.

AOP 1007 - B. POSLOVNI RASHODI:

U okviru AOP 1007 iskazuju se sledeæi rashodi: nabavna vrednost prodate robe (AOP1008), prihodi od prodaje aktiviranja robe, proizvoda i usluga (AOP 1009), poveæanjevrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga (AOP 1010 i AOP1011), troškovi materijala i energije (AOP 1012), troškovi zarada, naknada zarada i ostalilièni rashodi (AOP 1013), troškovi proizvodnih usluga (AOP 1014), troškovi amortizacije(AOP 1015), troškovi rezevisanja (AOP 1016), troškovi donacija (AOP 1017) inematerijalni troškovi (AOP 1018).

AOP 1008 - I. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE:

U okviru AOP 1008 iskazuju se poslovni rashodi u obliku nabavne vrednosti prodate robe- raèun 500.Na raèunu 500 - Nabavna vrednost prodate robe iskazuje se rashod èija je visina na da-tum bilansa jednaka nabavnoj vrednosti prodate robe. Izlaz sa zaliha se obraèunavajednom od dozvoljenih metoda:- FIFO metodom,- metodom proseènih ponderisanih cena,- metodom specifiène identifikacije i- maloprodajnom metodom.Zakonom o porezu na dobit pravnih lica u poreskom bilansu se priznaje nabavnavrednost prodate robe u visini iskazanoj primenom FIFO metode ili metode proseènihponderisanih cena. Kada je u pitanju roba u trgovini na malo skreæemo pa�nju daprimena maloprodajne metode daje efekte sliène metodi proseènih ponderisanih cena,pa se priznaje u poreskom bilansu iako eksplicitno nije navedena u Zakonu o porezu na

dobit pravnih lica.

AOP 1009 - II. PRIHODI OD AKTIVIRANJA ROBE, PROIZVODA I USLUGA:

U okviru AOP 1009 iskazuju se prihodi od aktiviranja i potrošnje uèinaka (gotovihproizvoda i usluga) i robe - raèuni grupe 61, i to: prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe zasopstvene potrebe (raèun 610), prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda zasopstvene potrebe (raèun 611), prihodi od aktiviranja ili potrošnje usluga za sopstvenepotrebe (raèun 612). S obzirom da se radi o raèunima prihoda smeštenih u okviru delabilansa uspeha namenjenog rashodima iz redovnog poslovanja za iznos ovih prihodaumanjuje se iznos rashoda iz redovnog poslovanja.


Pod prihodima od aktiviranja i potrošnje uèinaka ili robe podrazumevaju se iznosikoji se kao prihodi priznaju kada doðe do potrošnje ili aktiviranja uèinaka ili robe. Poduèincima se podrazumevaju gotovi proizvodi, nedovršena proizvodnja i usluge.Aktiviranjem uèinaka ili robe smatra se njihova transformacija u drugi oblik sredstava(odnosno, faktora procesa rada). Ne radi se, dakle, o krajnjoj potrošnji tih sredstava. Podpotrošnjom se podrazumeva upotreba uèinaka ili robe koja se ne mo�e svrstati uaktiviranje.Priznavanje prihoda od aktiviranja uèinaka i robe posledica je sledeæih poslovnihtransakcija i dogaðaja:1. prirasta bioloških sredstava,2. preuzimanje gotovog proizvoda ili robe sa zaliha i njihovo aktiviranje kao osnovnog

sredstva ili materijala,3. preuzimanje materijala sa zaliha za potrebe sopstvenih investicija,4. vršenje internih usluga, recimo, transport sopstvenim kamionom kupljenog materijala

(sopstveni transport kao deo direktnih zavisnih troškova nabavki).Prihodi od aktiviranja uèinaka i robe vrednuju se kada su u pitanju uèinci u visini njihovecene koštanja, kada su u pitanju materijal i roba u visini njihove nabavne vrednosti, akada je u pitanju biološko sredstvo u visini fer vrednosti poveæanja njegove vrednosti ilifer vrednosti novoroðenog biološkog sredstva.

Raèun 610 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe:Radi se o prihodima èije se priznavanje s obzirom na primenjeni kontni okvir vrši poosnovu robe koja je upotrebljena za sopstvene potrebe (koja je potrošena) ili je aktiviranakao neko drugo sredstvo (najèešæe osnovno sredstvo, rezervni deo, materijal ilireprezentaciju).

Raèun 611 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda za sopstvene potrebe:Radi se o prihodima èije se priznavanje s obzirom na primenjeni kontni okvir vrši poosnovu proizvoda koji su upotrebljeni za sopstvene potrebe (koji su potrošeni) ili suaktivirani kao neko drugo sredstvo (najèešæe osnovno sredstvo, rezervni deo, materijal ilireprezentaciju).

Raèun 612 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnje usluga za sopstvene potrebe:Radi se o prihodima èije se priznavanje s obzirom na primenjeni kontni okvir vrši poosnovu sopstvenih usluga koje su upotrebljeni za sopstvene potrebe (koji su potrošeni) ilisu aktivirani kao neko drugo sredstvo (najèešæe nematerijalno sredstvo, osnovnosredstvo, rezervni deo, materijal, prirast osnovnog stada, sopstveni transport nabavkematerijala i robe, kao i za reprezentaciju).

AOP 1010 - III. POVEÆANJE VREDNOSTI ZALIHA NEDOVRŠENIH I GOTOVIHPROIZVODA I NEDOVRŠENIH USLUGA

U okviru AOP 1010 iskazuju se iznos poveæanja vrednosti zaliha nedovršenih i gotovihproizvoda i nedovršenih usluga - radi se o poveæanju zaliha na dan 31.12.2014. godine uodnosu na 01.01.2014. godine. Ovaj iznos iskazan je na raèunu 620 - Poveæanjevrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga.

Napomena za grupu 62 - Promena vrednosti zaliha uèinaka:Pod uèincima se podrazumevaju nedovršena proizvodnja (u obliku stvari i usluga) igotovi proizvodi. Postojanje raèuna grupe 62 posledica je:1. primenjenog metoda utvrðivanja rezultata u bilansu uspeha - primenjen je metod

ukupnih nepotpunih troškova po neto sistemu i2. primenjenog bilansnog principa za klasifikovanje raèuna u kontnom okviru.


Za iznose koji se knji�e na raèunima grupe 62 se ne mo�e reæi da se radi o prihodima veæo iznosima kojima se koriguju naviše ili nani�e bilo prihodi bilo rashodi, kako bi se rezultatkoji se u bilansu uspeha utvrðuje primenom metode ukupnih nepotpunih troškova sveona rezultat koji bi se dobio kada bi se primenjivao metod troškova prodatih uèinaka.Iznosi koji se knji�e na raèunima grupe 62 utvrðuju se u okviru klase 9. Radi se oiznosima poveæanja ili smanjenja vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovihproizvoda. Ovi iznosi se utvrðuju poreðenjem stanja zaliha tih uèinaka na krajuobraèunskog perioda u odnosu na njihovo stanje na poèetku obraèunskog perioda.

AOP 1011 - IV. SMANJENJE VREDNOSTI ZALIHA NEDOVRŠENIH I GOTOVIHPROIZVODA I NEDOVRŠENIH USLUGA

U okviru AOP 1011 iskazuju se iznos smanjenja vrednosti zaliha nedovršenih i gotovihproizvoda i nedovršenih usluga - radi se o smanjenju zaliha na dan 31.12.2014. godine uodnosu na 01.01.2014. godine. Ovaj iznos iskazan je na raèunu 621 - Smanjenjevrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda i nedovršenih usluga.

AOP 1012 - V. TROŠKOVI MATERIJALA I ENERGIJE:

U okviru AOP 1012 iskazuju se troškovi materijala i energije - raèuni grupe 51, i to:troškovi materijala za izradu (raèun 510), troškovi ostalog materijala /re�ijskog/ (raèun511), troškovi goriva i energije (raèun 512), troškovi rezervnih delova (raèun 513) itroškovi jednokratnog otpisa alata i inventara (raèun 514).

Raèun 510 - Troškovi materijala za izradu:Na raèunu 510 - Troškovi materijala za izradu iskazuje se trošak u visini nabavnevrednosti utrošenog materijala za izradu. Troškovi materijala za izradu su vrednosnoiskazan svrsishodan utrošak materijala. Troškove materijala za izradu èine troškovi kojise direktno uraèunavaju u cenu koštanja proizvoda i usluga, a to su pre svega: utrošakosnovnog i pomoænog materijala za izradu i za odr�avanje, ukalkulisani kalo, rastur, kvari lom do visine utvrðene opštim aktom pravnog lica ili uzansama o prometu.Izlaz sa zaliha materijala se obraèunava jednom od dozvoljenih metoda:- FIFO metod,- metod proseènih ponderisanih cena,- metod specifiène identifikacije i- maloprodajni metod.Zakonom o porezu na dobit pravnih lica u poreskom bilansu se priznaju troškovimaterijala za izradu u visini iskazanoj primenom FIFO metode ili metode proseènihponderisanih cena.

Raèun 511 - Troškovi ostalog materijala (re�ijskog):Na raèunu 511 - Troškovi ostalog materijala (re�ijskog) iskazuje se trošak u visininabavne vrednosti utrošenog:- potrošnog materijala koji se montira na mašine (brusne ploèe, igle, burgije, i sl.),- maziva,- kancelarijskog materijala,- sredstva za odr�avanje èistoæe i dr.Troškove ostalog materijala èine troškovi koji se mogu ukljuèiti u cenu koštanja proizvodai usluga (pod uslovom da su ispunjeni i drugi kriterijumi: da se ne radi o troškovimanastalim u nabavci, upravi i prodaji i da nije u pitanju prekomerno trošenje).Izlaz sa zaliha i poreski aspekt tog trošenja su isti kao što smo naveli za raèun 510.


Èlanom 29. stav 1. taèka 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost predviðeno je daobveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu goriva i potrošnog mate-rijala za potrebe prevoznih sredstava: putnièkih automobila, motocikala, plovnih objekatai vazduhoplova. Takoðe nema prava na odbitak prethodnog poreza po osnovu troškovanjihovog odr�avanja, popravki i drugih usluga koje su povezane sa korišæenjem ovihprevoznih sredstava. U sluèaju da se radi o nabavci ili trošenju takvih rezervnih delova ipotrošnog materijala sastavni deo troška èini PDV iskazan na ulaznoj fakturi dobavljaèa.

Raèun 512 - Troškovi goriva i energije:Na raèunu 512 - Troškovi goriva i energije iskazuju se troškovi goriva i energije u visininabavne vrednosti utrošenog goriva.Troškove goriva i energije èini vrednost utrošenog goriva, kao što su naftni derivati, gas,ugalj, drva, kao i utrošena elektrièna energija, para i dr. Gorivo koje se ne skladišti, veæse direktno troši, knji�i se na osnovu fakture dobavljaèa stavom 512 i 270/435, a na istinaèin knji�e se i troškovi energije.Na osnovu èlana 29. stav 1. taèka 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost u trošak gorivai energije utrošene za putnièke automobile, motocikle, plovne objekte i vazduhoploveukljuèuje se PDV iskazan na ulaznoj fakturi dobavljaèa (iskazan pri nabavci ovihenergenata).

Raèun 513 - Troškovi rezervnih delova:Na raèunu 513 - Troškovi rezervnih delova iskazuje se trošak u visini nabavne vrednostirezervnih delova utrošenih kako za popravku sopstvenih sredstava, tako i za popravkuproizvoda u garantnom roku ili van garantnog roka.Izlaz sa zaliha rezervnih delova i poreski aspekt tog trošenja su isti kao što smo naveli zaraèun 511.

Raèun 514 - Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara:Na raèunu 514 - Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara iskazuje se trošakjednokratnog otpisa alata i inventara.Izlaz sa zaliha alata i inventara (otpis) i poreski aspekt tog trošenja su isti kao što smonaveli za raèun 511.

AOP 1013 - VI. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LIÈNIRASHODI:

U okviru AOP 1013 iskazuju se troškovi zarada, naknada zarada i ostali lièni rashodi(grupa 52). Radi se o troškovima jer se iznosi knji�eni na raèunima ove grupe moguukljuèiti u cenu koštanja (sem ako se ne radi o troškovima zarada, naknada zarada iostalih liènih rashoda zaposlenih u nabavci, upravi ili prodaji ili o prekomernom trošenju).Ovi troškovi, dakle, imaju obraèunsku šansu da se kroz ukljuèivanje u cenu koštanjazaliha prenesu u narednu godinu.Vrste primanja zaposlenih regulisane su Zakonom o radu ("Slu�beni glasnik RS", br.24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014).Zarada je naknada koju zaposleni dobija za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.Naknade su primanja zaposlenog po osnovu njegovog odsustvovanja sa rada na danpraznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaæenog odsustva, vojne ve�be iodazivanja na poziv dr�avnog organa.Ostale liène rashode èine primanja zaposlenog po osnovu naknade troškova koje jeimao na slu�benom putu, troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini utvrðenoj opštimaktom ili ugovorom o radu, kao i primanja po osnovu odlaska u penziju, solidarnepomoæi, jubilarne nagrade, i sl.


Troškovi po osnovu zarada, naknada zarada i ostalih liènih rashoda priznaju se kadapreduzeæe stekne obavezu po osnovu tih oblika naknada zaposlenima.Troškovi koji se evidentiraju na raèunima grupe 52 vrednuju se u visini proistekloj izodgovarajuæih obraèuna i u visini obaveza koje preduzeæe ima po osnovu naknadazaposlenima.

Raèun 520 - Troškovi zarada i naknada zarada (bruto):Na ovom raèunu se obuhvataju bruto iznosi zarada i naknada zarada koji èine: netozarade, neto naknade zarada, porezi i doprinosi obraèunati na njih. Iznos neto zarada ineto naknada zarada izraèunava se u skladu sa opštim aktom pravnog lica, ugovorom oradu i kolektivnim ugovorima.

Zarade, prema odredbama èlana 13. Zakona o porezu na dohodak graðana èine:1. zarada, odnosno plata zaposlenih po osnovu radnog odnosa na naèin kako je

definisana Zakonom o radu (od 01.01.2006. godine naknada za ishranu u toku rada iregres su obavezni delovi zarade, tj. poslodavac je du�an da ih obraèuna i isplatizaposlenom);

2. ugovorena naknada za rad i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjemprivremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zakljuèenog neposredno saposlodavcem, kao i na osnovu ugovora zakljuèenog preko omladinske ili studentskezadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina �ivota, ako je na školovanju uustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja.

Zaradom, u smislu ovog zakona, smatra se i isplaæena lièna zarada preduzetnikautvrðena u skladu sa ovim zakonom.Zaradama se prema èlanu 14. Zakona o porezu na dohodak graðana smatraju i primanjau obliku bonova, novèanih potvrda, akcija ili robe, èinjenjem ili pru�anjem pogodnosti,opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika poreza (zaposlenog)novèanom naknadom ili neposrednim plaæanjem.Zaradama se prema èlanu 14a Zakona o porezu na dohodak graðana smatraju iprimanja po osnovu èinjenja ili pru�anja pogodnosti a naroèito korišæenje slu�benogvozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe i korišæenje stambenih zgrada istanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovuzakupa ili po drugom osnovu, uz plaæanje zakupnine ili bez plaæanja zakupnine.Prema èlanu 14b Zakona o porezu na dohodak graðana zaradom se smatraju i premijesvih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fondkoje poslodavac plaæa, odnosno uplaæuje za zaposlene.Zaradom se smatra i primanje koje se zaposlenim �enama daje povodom 8. marta.Prema èlanu 114. Zakona o radu zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visiniproseène zarade u prethodna tri meseca u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, zavreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora,plaæenog odsustva, vojne ve�be i odazivanja na poziv dr�avnog organa.

Raèun 521 - Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teretposlodavca:Radi se o doprinosima na zarade koje plaæa poslodavac. Iznos ovih doprinosa ne ulazi uiznos bruto zarada i naknada zarada.

Raèun 522 - Troškovi naknada po ugovoru o delu:Prema èlanu 199. Zakona o radu, poslodavac mo�e sa odreðenim licem da zakljuèiugovor o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a koji imaju zapredmet samostalnu izradu ili opravku odreðene stvari, samostalno izvršenje odreðenogfizièkog ili intelektualnog posla.


Ugovor se mo�e zakljuèiti samo za obavljanje poslova van delatnosti poslodavca.Predmet ugovora o delu ne mogu biti poslovi koji su stalnog karaktera, odnosnoposlovi koji su sistematizovani.Vreme nije bitan element ugovora, veæ posao koji se obavlja i za koji se utvrðuje rokpoèetka i završetka posla. Ugovor o delu se zakljuèuje za obavljanje odreðenog posla iutvrðuje se rok u kome taj posao treba obaviti, kao i druga prava i obaveze ugovornihstrana.Ugovor se zakljuèuje u pisanoj formi, u skladu sa èl. 600. do 629. Zakona o obligacionim

odnosima. Pored poèetka i završetka posla, ugovorom se utvrðuje naknada i eventualnodruga prava.Lice koje zakljuèi ugovor o delu obavezuje se da obavi odreðeni posao, kao što jesamostalna izrada ili opravka stvari ili izvršenje odreðenog fizièkog ili intelektualnogposla i ima pravo na naknadu u visini koja je ugovorena. Poslodavac se obavezuje daplati ugovorenu naknadu.Ugovor o delu se mo�e zakljuèiti sa svim fizièkim licima (nezaposlenim, penzionerom,studentom, zaposlenim kod drugog poslodavca i zaposlenim koji je u radnom odnosukod poslodavca), osim sa fizièkim licem koje je ostvarilo pravo na invalidsku penziju, jerto lice nije radno sposobno.Po ugovoru o delu ne obraèunava se PDV ako uslugu pru�a fizièko lice, PDV bi seobraèunavao samo ako uslugu pru�a lice koje je obveznik PDV.

Raèun 523 - Troškovi naknada po autorskim ugovorima:Prema èlanu 2. Zakona o autorskom i srodnim pravima ("Slu�beni glasnik RS", br.104/2009, 99/2011 i 119/2012) autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora,izra�ena u odreðenoj formi, bez obzira na njegovu umetnièku, nauènu ili drugu vrednost,njegovu namenu, velièinu, sadr�inu i naèin ispoljavanja, kao i dopuštenost javnogsaopštavanja njegove sadr�ine.Autorska prava su regulisana i Zakonom o patentima ("Slu�beni glasnik RS", broj99/2011), Zakonom o �igovima ("Slu�beni glasnik RS", br. 104/2009 i 10/2013) iZakonom o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna ("Slu�beni glasnik RS", broj 104/2009).Èlan 52. Zakona o porezu na dohodak graðana reguliše šta se smatra prihodom odautorskih prava. U pitanju su naknade koje obveznik (autor) ostvari po osnovu:1. pisanih dela (knji�evna, nauèna, struèna, publicistièka i druga dela, studije, recenzije i

slièno);2. govornih dela;3. dramskih i dramsko-muzièkih dela;4. pantomimskih i koreografskih dela èije je predstavljanje utvrðeno pismeno ili na neki

drugi naèin;5. muzièkih dela sa reèima ili bez njih;6. kinematografskih dela i dela stvorenih na naèin slièan kinematografiji;7. dela likovne umetnosti;8. kartografskih dela;9. idejnih projekata, skica, crte�a i plastiènih dela koja se odnose na arhitekturu,

geografiju, topografiju ili koju drugu oblast nauke ili umetnosti;10. stripova, ukrštenica i slièno;11. redakcijskih dela koja s obzirom na izbor i raspored graðe, predstavljaju samostalnu

duhovnu tvorevinu;12. prevoda, lekture, aran�mana muzièke obrade i druge prerade autorskih dela;


13. nagrada na konkursima za izradu umetnièkih, nauènih, struènih i ostalih autorskihdela, nagrada na konkursima za izradu idejnih projekata, kao i nagrada za postignutiuspeh u nauci i umetnosti, ako ovim zakonom nije drukèije odreðeno;

14. izvoðenja muzièkih, knji�evnih i drugih dela;15. korišæenja izvedenih muzièkih materijala;16. izrada prototipa umetnièkih predmeta koji se ustupaju preduzeæima kao modeli za

umno�avanje (proizvodnju) takvih predmeta;17. likovnih dela iz oblasti primenjenih umetnosti;18. ostalih autorskih dela.Po ugovoru o delu ne obraèunava se PDV ako uslugu pru�a fizièko lice. PDV bi seobraèunavao samo ako uslugu pru�a lice koje je obveznik PDV.Bruto iznos naknade knji�i se na teret raèuna 523, a u korist raèuna 465 za iznos netonaknade i raèuna 489 za porez na prihode od autorstva i doprinose. U okviru raèuna 489obavezna je analitika po vrstama poreza i doprinosa.

Raèun 524 - Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima:Prema èlanu 197. Zakona o radu poslodavac mo�e, za obavljanje poslova iz svojedelatnosti koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju du�e od 120 radnih dana ukalendarskoj godini, sa odreðenim licem da zakljuèi ugovor o obavljanju privremenih ipovremenih poslova. Lice sa kojim je zakljuèen ovaj ugovor ima pravo na penzijsko iinvalidsko i zdravstveno osiguranje, u skladu sa zakonom. Obveznik uplate ovihdoprinosa je poslodavac. Na raèunu 524 se, dakle, knji�i iznos naknade za privremene ipovremene poslove plus porez i doprinosi koji se na te naknade plaæaju.Nekoliko parametara se uzima u obzir prilikom odreðivanja poreza i doprinosa koji seobraèunavaju na naknade za privremene i povremene poslove:- da li je ugovor zakljuèen sa nezaposlenim licem koje nije osigurano po drugom

osnovu i- da li je ugovor zakljuèen sa penzionerom.Kada je u pitanju studentska ili omladinska zadruga ona mora da vodi raèuna i:- da li je ugovor zakljuèen sa licem anga�ovanim preko omladinske ili studentske

zadruge a da lice nije starije od 30 godina i- da li je ugovor zakljuèen sa licem anga�ovanim preko omladinske zadruge a da je lice

mlaðe od 26 godina i da se školuje.Zakon o radu, Zakon o porezu na dohodak graðana i Zakon o doprinosima za obaveznosocijalno osiguranje ureðuju obraèun i isplatu naknade za rad po ugovorima oprivremenim i povremenim poslovima koje su u osnovi izjednaèene sa zaradama, ali i uzznaèajne razlike koje se prvenstveno odnose na drugaèiji naèin utvrðivanja osnovice zaporez, kao i na razlike pri obraèunu doprinosa u zavisnosti od statusa lica koja obavljajuprivremene i povremene poslove.Poslodavac mo�e, za obavljanje privremenih i povremenih poslova, da zakljuèi ugovorneposredno sa omladinskom ili studentskom zadrugom a ne sa licem koje je èlan tezadruge. U tom sluèaju obveznik uplate da�bina je omladinska ili studentska zadruga, ane preduzeæe kod koga su zadrugari bili anga�ovani. Preduzeæe fakturu koju dobije odomladinske ili studentske zadruge knji�i zadu�enjem raèuna 524 i odobrenjem raèuna435.

Raèun 525 - Troškovi naknada fizièkim licima po osnovu ostalih ugovora:Radi se o ukupnim troškovima poslodavaca po osnovu isplate fizièkom licu po ugo-vorima, osim po ugovoru o radu (radni odnos), ugovoru o delu, ugovoru o privremenim ipovremenim poslovima ili autorskim ugovorima. Na ovom raèunu knji�ili bi se troškovi


poslodavca po osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju, ugovora o posredovanju,ugovora o dopunskom radu i drugih ugovora uz naknadu.Takoðe na ovom raèunu treba knji�iti i troškove po osnovu ugovora o zakupu, ako jezakupodavac fizièko lice.

Ugovor o zastupanju i posredovanju:U našem zakonodavstvu poslovi zastupanja i posredovanja ureðeni su Zakonom oobligacionim odnosima. Zakljuèivanje ugovora o zastupanju i posredovanju regulišuodredbe èl. 790. do 826. tog zakona.Ugovorom o trgovinskom zastupanju obavezuje se zastupnik da se stalno stara da treæeosobe sklapaju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu posreduje izmeðunjih i nalogodavca i da nakon dobijenog ovlašæenja sklapa ugovor s treæim licem u ime iza raèun nalogodavca, a ovaj se obavezuje da mu za svaki sklopljeni ugovor isplatiodreðenu naknadu (proviziju).Pored navedenog, u našoj praksi je veoma raširena prodaja proizvoda po sistemu"multi-level" prodaje - kolporterska prodaja štampe i prodaja usluga osiguranja prekozastupnika - fizièkih lica. Ova lica najèešæe se ne registruju za samostalno obavljanjedelatnosti, veæ sklapaju ugovore o zastupanju kao fizièka lica.Naknada koja se isplaæuje po ugovoru u trgovinskom zastupanju nije zarada, jertrgovinski zastupnik nije zaposleno lice, odnosno ne zakljuèuje ugovor o radu, što znaèida ugovor o trgovinskom zastupanju u skladu sa Zakonom o obligacionim odnosima,mo�e zakljuèiti i zaposleno lice. Navedeni stav proizlazi iz mišljenja Ministarstva za rad izapošljavanje broj 011-00-260/2002-02 od 4.4.2002. godine, koje glasi:"Zakljuèivanjem ugovora sa fizièkim licem za obavljanje poslova trgovinskog zastupanja inaknada po tom osnovu, nisu posebno ureðeni propisima iz oblasti radnih odnosa, veæZakonom o obligacionim odnosima (èlan 790). Polazeæi od toga, prihodi koje ostvarujefizièko lice anga�ovano po osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju ne predstavljajuzaradu i naknadu zarade u smislu propisa iz radnih odnosa."

U vezi sa obavezom plaæanja poreza na dohodak graðana na naknadu o trgovinskomzastupanju, Ministarstvo finansija i ekonomije je dalo mišljenje broj 413-00-330/2002-04od 14.3.2002. godine koje glasi:"Sa stanovišta poreza na dohodak graðana prihodi koje ostvaruje fizièko liceanga�ovanjem po osnovu ugovora o trgovinskom zastupanju imaju tretman drugih -ostalih prihoda iz èlana 85. Zakona o porezu na dohodak graðana.

Porez na ove prihode plaæa se po stopi od 20% na osnovicu koju èini bruto prihodumanjen za normirane troškove od 20%...".

Ugovor o dopunskom radu:Ugovori o dopunskom radu se mogu zakljuèiti na osnovu:1. Zakona o radu i2. posebnih zakona kojim je ureðeno pravo i uslovi za obavljanje dopunskog rada. Na

primer:- Zakona o zdravstvenoj zaštiti ("Slu�beni glasnik RS", br. 107/2005, 72/2009 (dr.

zakon), 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012 i 45/2013 (dr. zakon)),- Zakona o visokom obrazovanju ("Slu�beni glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007

(autentièno tumaèenje), 97/2008, 44/2010, 93/2012 i 89/2013),- Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slu�beni glasnik RS", br.

72/2009, 52/2011 i 55/2013).Dopunski rad, u smislu navedenih propisa, nema karakter radnog odnosa. Primanja poosnovu dopunskog rada nemaju karakter zarade, veæ tretman drugih prihoda i oporezujuse po èlanu 85. Zakona o porezu na dohodak graðana.


Na naknadu po osnovu dopunskog rada ne plaæa se doprinos za zdravstvenoosiguranje, kao ni doprinos za osiguranje za sluèaj nezaposlenosti.

Ugovor o zakupu:Na raèunu 525 obuhvataju se i troškovi po osnovu uzimanja u zakup sredstava odfizièkog lica.Primanja po osnovu davanja u zakup pokretnih ili nepokretnih stvari nemaju karakterzarade, veæ prihodi od izdavanja sopstvenih nepokretnosti imaju tretman prihoda odkapitala, a prihodi od davanja u zakup pokretnih stvari tretman ostalih prihoda. U sluèajuizdavanja sopstvenih nepokretnosti u zakup porez se plaæa po stopi od 20%, na opreziviprihod koji se dobija umanjenjem 25% normiranih troškova od bruto ugovorene naknade,a u sluèaju izdavanja u zakup pokretnih stvari po stopi od 20%, na oporezivi prihod kojise dobija umanjenjem 20% normiranih troškova od bruto ugovorene naknade. Umestonormiranih troškova obvezniku se, na njegov zahtev, priznaju troškovi amortizacije,finansiranja, investicionog i tekuæeg odr�avanja imovine i drugi stvarni troškovi koje jeimao u vezi sa imovinom koju je dao u zakup, pod uslovom da o tim troškovima podneseodgovarajuæe dokaze.Doprinos za PIO se ne obraèunava. Na naknadu po osnovu zakupa ne plaæa se doprinosza zdravstveno osiguranje, kao ni doprinos za osiguranje za sluèaj nezaposlenosti.

Raèun 529 - Ostali lièni rashodi i naknade:Radi se o troškovima po osnovu:1. naknada troškova zaposlenima na slu�benom putu (naknada za ishranu, dnevnice,

putni troškovi, troškovi noæenja),2. naknada za troškove za dolazak i odlazak sa rada,3. naknada za smeštaj i ishranu na terenu (ako se isplaæuje zaposlenima),4. otpremnina pri odlasku u penziju,5. otpremnina zaposlenom za èijim je radom prestala potreba,6. jubilarne nagrade,7. davanja nagrada, solidarne pomoæi i druga davanja fizièkim licima koja nisu

zaposlena: solidarna pomoæ penzionerima, pokloni povodom 8. marta, Nove godine isl.,

8. stipendije i krediti uèenicima i studentima,9. pokloni deci zaposlenih povodom Nove godine i Bo�iæa,10. solidarna pomoæ za sluèaj du�e ili te�e bolesti, zdravstvene rehabilitacije, nastupa

te�e invalidnosti zaposlenog ili èlana njegove porodice,11. solidarna pomoæ zaposlenom za ubla�avanje posledica elementarnih nepogoda ili

drugih vanrednih dogaðaja i dr.Na raèunu 529 iskazuje se bruto iznos navedenih naknada (neto iznos plus iznos porezai doprinosa ukoliko se na te naknade obraèunavaju).

AOP 1014 - VII. TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA:

U okviru AOP 1014 iskazuju se troškovi usluga na izradi uèinaka, transportnih usluga,usluga odr�avanja, zakupnina, sajmova, reklame i propagande, istra�ivanja i ostalihproizvodnih usluga. Radi se o troškovima jer se iznosi knji�eni na raèunima ove grupemogu ukljuèiti u cenu koštanja (sem ako se ne radi o troškovima nastalim u nabavci,upravi ili prodaji) i imaju obraèunsku šansu da se kroz njihovo ukljuèivanje u cenukoštanja zaliha prenesu u narednu godinu. Priznavanje troškova u okviru ove grupepovezano je sa nastankom obaveza ili eventualno smanjenjem zaliha.


Troškovi proizvodnih usluga se vrednuju u visini iskazanoj na fakturi dobavljaèa ili nekomdrugom dokumentu po osnovu kojih se vrši priznavanje ovih troškova.

Raèun 530 - Troškovi usluga na izradi uèinaka:Troškovi usluga na izradi uèinaka najèešæe se odnose na usluge industrijske dorade iobrade, usluge u graðevinarstvu, usluge zanatske obrade i dorade proizvoda, usluge upoljoprivrednoj proizvodnji i dr. Drugog pravnog lica koja vrše ove usluge najèešæe seanga�uju na osnovu ugovora o kooperaciji, gde obavljanjem dela posla uèestvuju uproizvodnji proizvoda. Preduzeæe koje neposredno anga�uje kooperanta troškoveusluga na izradi uèinaka knji�i na raèunu 530. Meðutim, ako poslove gradnje objektagraðevinsko preduzeæe, kao glavni izvoðaè, poveri in�enjering preduzeæu, kojeposreduje u izgradnji objekta, usluge tog in�enjering drugog pravnog lica graðevinskopreduzeæe knji�iæe kao troškove usluga, dok æe in�enjering preduzeæe, koje za izvoðenjeradova anga�uje kooperante, za iznos njihovih usluga iskazati obavezu na raèunu 449 -

Ostale obaveze iz specifiènih poslova.Troškovi usluga na izradi uèinaka predstavljaju direktne troškove nosilaca troškova iukljuèuju se u njegovu cenu koštanja.

Raèun 531 - Troškovi transportnih usluga:Na raèunu 531 obuhvataju se troškovi prevoza, troškovi utovara i istovara, cevovodnitransport, troškovi taksi prevoza i renta-car usluga, usluge nosaèa, troškovi PTT usluga iostale transportne usluge.Troškovi transporta kod nabavke opreme, materijala, rezervnih delova, sitnog inventara irobe èine zavisne troškove nabavke i poveæavaju njihovu nabavnu vrednost, odnosnoknji�e se na teret raèuna klase 0 i 1, a ne na raèunu 531.Prema èlanu 25. stav 2. taèka 6. Zakona o porezu na dodatu vrednost poštanske uslugepru�ene od strane javnog drugog pravnog lica, kao i sa njima povezane isporuke dobaraosloboðene su poreza na dodatu vrednost bez prava na odbitak prethodnog poreza.Troškovi sopstvenog transporta kod nabavke opreme, materijala, rezervnih delova,sitnog inventara i robe takoðe èine direktne zavisne troškove nabavke, a procenjuju senajviše do nivoa tr�išne cene takve usluge i knji�e na teret raèuna klase 1 i u koristraèuna 612 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnje usluga za sopstvene potrebe.Troškovi prevoza zaposlenih na posao i sa posla, kao i troškovi prevoza na slu�benomputu obuhvataju se na raèunu 529 - Ostali lièni rashodi i naknade.Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za odbitak prethodnog poreza porez na dodatu vrednostobraèunat u raèunu privrednog subjekta koji je uslugu pru�io ulazi u vrednost pru�eneusluge i knji�i se na raèunu troškova transportnih usluga.

Raèun 532 - Troškovi usluga odr�avanja:Tokom korišæenja sredstava nastaju izdaci u vezi sa njima jer se korišæenjem sredstvatroše, habaju, kvare i zastarevaju. Ti naknadni izdaci imaju dvojaki tretman:1. tretiraju se kao trošak perioda (tj. kao rashod) ili2. se kapitalizuju, tj. ukljuèuju u knjigovodstvenu vrednost sredstva.

1. Tretiranje naknadnih troškova kao troškova perioda u kojem nastaju - izdaci zasvakodnevne popravke ili odr�avanje sredstava ne ukljuèuju se u njegovuknjigovodstvenu vrednost veæ se priznaju kao rashod perioda u kojem nastaju.Uglavnom se radi o troškovima rada, potrošnog materijala i sitnih rezervnih delova.Razlog za takvo postupanje sa tim troškovima le�i u èinjenici da se njima obnavljaju ane poveæavaju izvorno procenjene ekonomske koristi od njih;


2. Kapitalizovanje naknadnih troškova - u knjigovodstvenu vrednost sredstva(nekretnine, postrojenja ili opreme) se mogu ukljuèiti troškovi nastali u vezi sa timsredstvom ako se radi o troškovima za:1/ dogradnju sredstva,2/ zamenu njegovog dela, osim ako nije u pitanju pojedinaèna zamena sitnijih delova

u okviru svakodnevnog odr�avanja ili3/ generalni pregled sredstava i generalni remont sredstva.

Navedene napomene odnose se i na nematerijalnu imovinu.

Raèun 533 - Troškovi zakupnina:

Na ovom raèunu knji�e se troškovi zakupa kako nepokretnosti (zemljišta, poslovnog iskladišnog prostora), tako i pokretne imovine (opreme, transportnih sredstava), kao ioperativni lizing opreme.

Na ovom raèunu knji�e se troškovi zakupa kada je zakupodavac pravno lice ilipreduzetnik (ako je zakupodavac fizièko lice, troškovi zakupa knji�e se na raèunu 525 -Troškovi naknada fizièkim licima po osnovu ostalih ugovora).

Na ovom raèunu se ne knji�e troškovi zakupa sajamskog i izlo�benog prostora (titroškovi se knji�e na raèunu 534 - Troškovi sajmova).Knji�enje troškova zakupa zavisi od naèina na koji je ugovoren i plaæen:1. plaæanje unapred:

- kada se zakup plaæa unapred za period du�i od 12 meseci iznos plaæenog zakupase knji�i na raèunu 014 - Ostala nematerijalna imovina i raèunu iz grupe 27 za iznosulaznog PDV (period otpisa sa tog raèuna treba da odgovara periodu za koji jezakup unapred plaæen i knji�enje se sprovodi zadu�ivanjem raèuna 533 i odobrenjeraèunu 014),

- kada se zakup plaæa unapred za period kraæi od 12 meseci treba ukoliko se odnosina dva izveštajna perioda izvršiti njegovo razgranièavanje korišæenjem raèunaaktivnih vremenskih razgranièenja (koristi se raèun 280 - Unapred plaæeni troškovi;pri formiranju vremenskog raèuna zadu�uje se raèun 280 i raèuna iz grupe 27 zaiznos ulaznog PDV-a a odobrava raèunu novèanih sredstava; pri periodiènomobraèunavanju troškova zadu�uje se raèun 533 a odobrava raèunu 280);

2. plaæanje unazad (po isteku odreðenog vremenskog perioda):- kada se zakup plaæa unazad po isteku perioda du�eg od 12 mesece iznos

obraèunatog a neplaæenog zakupa se knji�i na raèunu 419 - Ostale dugoroèneobaveze (periodièno se vrši zadu�enje raèuna 533 i, najmanje jednom godišnjeraèun iz grupe 27 za iznos ulaznog PDV-a a odobrava raèunu 419 za iznos za-kupnine za izveštajni period; na dan plaæanja zadu�uje se raèun 419 a odobravaraèunu novèanih sredstava za iznos plaæene zakupnine),

- kada se zakup plaæa po isteku perioda kraæeg od 12 meseci treba ukoliko se zakupodnosi na dva obraèunska perioda izvršiti njegovo razgranièavanje korišæenjemraèuna pasivnih vremenskih razgranièenja (koristi se raèun 490 - Nastali obra-èunati troškovi; zadu�uje se raèun 533 i raèun iz grupe 27 za iznos ulaznog PDV-aa odobrava raèun 490 za iznos zakupnine za obraèunski period; na dan plaæanjazadu�uje se raèun 490 a odobrava raèunu novèanih sredstava za iznos plaæenezakupnine).

Ako od zakupodavca nije primljena faktura, obraèunati troškovi zakupnine koji se odnosena obraèunski period, a koji nisu fakturisani, knji�e se u korist raèuna 490 - Unapredobraèunati troškovi.


Davanje sredstva u zakup smatra se uslugom i predmet je oporezivanja porezom nadodatu vrednost, sem ako se u zakup daje objekat koji se koristi za stanovanje. Nazemljište dato u zakup ne obraèunava se porez na dodatu vrednost.U nastavku æemo obrazlo�iti operativni lizing kao jedan od oblika zakupa po osnovu koganastaju troškovi zakupa.

Operativni lizing je onaj lizing, koji nije svrstan u finansijski lizing. Radi se, dakle, olizingu kod koga nisu veæim delom preneti svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom nadsredstvima. Ovaj lizing se ne razlikuje od klasiènog zakupa. Naknada koju korisniklizinga plaæa davaocu lizinga sastoji se samo iz otplate zakupnine.

Operativni lizing je onaj kod koga:1. ne postoji namera prenosa najveæeg dela rizika i koristi od vlasništva korisniku lizinga;2. trajanje pojedinaènog operativnog lizinga ne obuhvata veæi deo veka upotrebe

sredstva, pa æe to sredstvo u toku svog veka upotrebe biti davano u operativni lizingnajmanje dva puta;

3. pojedinaèno posmatran operativni lizing ne obezbeðuje davaocu lizinga nadoknadukapitalnog izdatka uveæanog za njegovu zaradu. Da bi to postigao davalac lizingamora više puta (najmanje dva puta) davati to sredstvo u operativni lizing.

U našoj zemlji lizinzi zemljišta su u obliku operativnih lizinga.Raèunovodstveno obuhvatanje operativnih lizinga kod korisnika lizinga je jednostavnijeod raèunovodstvenog obuhvatanja finansijskih lizinga jer:- sredstva uzeta u zakup ne evidentiraju se kao svoja, pa prema tome i ne

obraèunavaju amortizaciju,- ne vrše podvajanje iznosa otplate na otplatu zakupnine i na finansijske rashode.Korisnik lizinga treba rashode za zakupninu da prizna ravnomerno tokom trajanja lizinga.Od ovog pravila se mo�e odstupiti ako postoji neki osnov za to - recimo, ako se ugovorida se zakupnina za kamion plaæa prema broju preðenih kilometara.Izdaci za usluge osiguranja, ugovaranja lizinga i odr�avanja sredstava priznaju se uperiodu u kom nastaju. Izdaci za ugovaranje lizinga se u sluèaju znaèajnijih iznosa mogurazgranièiti (preko raèuna vremenskih razgranièenja) na period trajanja lizinga.Najèešæe olakšice koje davalac lizinga daje da bi privukao nove korisnike ili da bipostojeæe zadr�ao, ili iz nekih sliènih razloga su:- nadoknada troškova preureðenja zakupljenog prostora,- nadoknada troškova premeštanja korisnika lizinga (na primer, njegove selidbe u novi

poslovni prostor),- oslobaðanja korisnika lizinga od plaæanja nekih rata zakupnine.Ove olakšice predstavljaju odbitnu stavku od iznosa zakupnine, kako bi se dobio njenneto iznos.Korisnik lizinga treba, dakle, za dobijeni iznos olakšica da umanji svoj ukupan iznosplaæanja za zakup, i da tako dobijeni iznos zakupa ravnomerno rasporedi na vremenskiperiod za koji je zakup ugovoren.

Raèun 534 - Troškovi sajmova:Na ovom raèunu knji�e se troškovi usluga koji nastaju u vezi sa izlaganjem proizvoda,robe i usluga na sajmovima i izlo�bama, kao što su troškovi zakupa sajamskog iizlo�benog prostora, troškovi ureðenja štanda, kao i drugi troškovi usluga koji nastaju uvezi sa sajamskim izlaganjem.Troškovi koji nastaju u vezi sa izlaganjem na sajmovima i izlo�bama, a za koje jepreviðen poseban raèun, kao što su troškovi reklame i propagande, reprezentacije, putnitroškovi i sl. ne knji�e se na ovom raèunu, veæ na posebnim raèunima u okviru klase 5(535, 551, 531, 52 i dr.).


Raèun 535 - Troškovi reklame i propagande:Reklama predstavlja direktnu informaciju u vezi sa odreðenim proizvodom, dok se podpropagandom podrazumeva isticanje opštih informacija o poslovanju drugog pravnoglica.Kao troškovi reklame i propagande smatraju se troškovi koji nastaju u vezi sa plaæanjemusluga reklame i propagande u sredstvima javnog informisanja (štampa, TV, radio,bioskop), kao i troškovi pribavljanja reklamnog i propagandnog materijala (prospekti,plakati, video kasete).Kada se sopstveni proizvodi ili roba daju u svrhu reklame i propagande (novèanici,kaiševi, digitroni, publikacije i dr.), troškovi reklame se obraèunavaju za proizvode poceni koštanja (ili po tr�išnoj ako je ni�a), a za robu po nabavnoj ceni. Pri tom treba imati uvidu da proizvodi i roba koji se upotrebe u svrhe reklame i propagande podle�uobraèunavanju poreza na dodatu vrednost.Ako su u pitanju troškovi reklame i propagande nastali po osnovu upotrebe sopstvenihproizvoda i robe, priznaju se prihodi od aktiviranja uèinaka i robe.Prema odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, izdaci za reklamu,propagandu priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u iznosu do 10% od ukupnogprihoda. Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo oni pokloni idrugi rashodi koji slu�e promociji poslovanja poreskog obveznika.Pri raèunovodstvenom obuhvatanju troškova reklame i propagande pojavljuje se prob-lem njihovog razlikovanja od troškova reprezentacije. Troškovi reprezentacije sunajèešæe u obliku ugostiteljskih usluga, kao i troškovi davanja sopstvenih proizvoda ilirobe poslovnim partnerima. Za podvajanje, s jedne strane, troškova reklame ipropagande, od, s druge strane, troškova reprezentacije mo�e poslu�iti i pravilo da suizdaci za troškove reklame i propagande namenjeni pod istim uslovima veæem brojuunapred nepoznatih lica, dok su izdaci za troškove reprezentacije uglavnom namenjenipoznatim licima.

Raèun 536 - Troškovi istra�ivanja:Istra�ivanje je originalno i planirano ispitivanje koje je preduzeto sa namerom da se doðedo novih nauènih i tehnièkih saznanja i informacija i postoji verovatnoæa da æe do toga idoæi. Primeri aktivnosti istra�ivanja bi mogli da budu:- iznala�enje alternativa za materijale, proizvode, postupke i usluge,- oblikovanje, dizajn, ocenjivanje i konaèan izbor moguæih alternativa novih ili

poboljšanih materijala, pronalazaka, proizvoda, postupaka, sistema, usluga,- aktivnosti na sticanjima novih znanja i sl.Nijedan rezultat faze istra�ivanja se ne mo�e priznati kao nematerijalno ulaganje. Izdacinastali u fazi istra�ivanja priznaju se kao rashod u periodu u kom su nastali. Razlog za ovoje nemoguænost drugog pravnog lica da u fazi istra�ivanja projekta doka�e da je izvesnoda æe nematerijalno ulaganje koje je u stvaranju davati u buduænosti ekonomske koristi.U okviru faze istra�ivanja nastaju brojni troškovi: plate zaposlenih, amortizacijasredstava sa kojima oni rade i dr. Ovi troškovi se ne knji�e na raèunu 536 veæ u okviruraèuna koji odgovaraju vrsti nastalog troška. Svrstavanje ovih troškova u troškoveistra�ivanja izvršilo bi se u okviru klase 9. Na raèunu 536 knji�e se direktni troškoviistra�ivanja po osnovu eksternih ulaznih dokumenata, kao što su na primer fakture zaizvršene usluge istra�ivanja.

Raèun 537 - Troškovi razvoja:Razvoj je primena nalaza istra�ivanja ili drugih znanja u planiranju ili dizajniranju zaproizvodnju novih ili bitno poboljšanih materijala, ureðaja, proizvoda ili usluga,tehnoloških procesa, pre poèetka komercijalne proizvodnje ili upotrebe.


Raèun 539 - Troškovi ostalih usluga:U ostale proizvodne usluge ubrajaju se: usluge u prometu proizvoda i usluga, komunalneusluge, usluge zaštite na radu, naknada za korišæenje auto puta, naknada za korišæenjeputeva prilikom prevoza specijalnih tereta i ostale proizvodne usluge za koje nisupredviðeni posebni raèuni u okviru grupe raèuna 53.

AOP 1015 - VIII. TROŠKOVI AMORTIZACIJE:

U okviru AOP 1015 iskazuju se troškovi amortizacije nematerijalnih i osnovnih sredstava(iskazanih na raèunu 540).Preduzeæe je du�no da svojim opštim aktom reguliše mnoga pitanja u vezi obraèunaamortizacije, kao što su metode obraèuna amortizacije, rokovi obraèuna, visinaamortizacionih stopa i dr.Za obraèunavanje amortizacije treba:1) odrediti da li se sredstvo amortizuje ili ne, i ako se amortizuje da li se za neki njegov

deo amortizacija posebno obraèunava,2) odrediti tehniku za obraèun amortizacije - pojedinaèni ili grupni obraèun amortizacije,

3) odrediti kada zapoèinje obraèun amortizacije sredstva i kada se završava,4) odrediti osnovicu za obraèun amortizacije (pri tome treba odrediti nabavnu vrednost

/trošak nabavke sredstva/, sadašnju vrednost i procenjeni ostatak vrednostisredstva),

5) odrediti vek upotrebe sredstva i preostali vek upotrebe sredstva u privrednomsubjektu i

6) izabrati metodu za obraèun amortizacije.U REVIZORU 1-2/2015 na str. 268-282. šire smo pisali o obraèunu amortizacije.

AOP 1016 - IX. TROŠKOVI REZERVISANJA:

U okviru AOP 1016 iskazuju se troškovi rezervisanja za garantni rok, troškovirezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava, troškovi rezervisanja zazadr�ane kaucije i depozite, troškovi rezervisanja za troškove restrukturiranja, troškovirezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih i troškovi ostalih rezervisanja -raèun 541.

AOP 1017 - X. TROŠKOVI DONACIJA:

U okviru AOP 1017 iskazuju se troškovi datih donacija - raèun 557.

AOP 1018 - XI. NEMATERIJALNI TROŠKOVI:

U okviru AOP 1018 iskazuju se troškovi neproizvodnih usluga, reprezentacije, premijaosiguranja, troškovi platnog prometa, èlanarina, poreza, doprinosa i ostali nematerijalnitroškovi - grupa 55, izuzev raèuna 557. Radi se o troškovima jer se iznosi knji�eni naraèunima ove grupe mogu ukljuèiti u cenu koštanja (sem ako se ne radi o troškovimanastalim u nabavci, upravi ili prodaji) i imaju obraèunsku šansu da se kroz njihovoukljuèivanje u cenu koštanja zaliha prenesu u narednu godinu.Troškovi neproizvodnih usluga se vrednuju u visini iskazanoj na fakturi dobavljaèa ilinekom drugom dokumentu po osnovu kojih se vrši priznavanje ovih troškova.

Raèun 550 - Troškovi neproizvodnih usluga:Na raèunu 550 knji�e se sledeæe vrste neproizvodnih usluga:- advokatske usluge,


- usluge revizije,- usluge konsaltinga,- zdravstvene usluge,- usluge struènog obrazovanja i usavršavanja zaposlenih,- usluge odr�avanja raèunarskih softvera i dr.Bitan preduslov za priznavanje kao troškova neproizvodnih usluga koje se evidentirajuna raèunu 550 izdataka po navedenim uslugama je da je usluge pru�ilo pravno lice ilipreduzetnik, odnosno da ih nije pru�ilo fizièko lice. U sluèaju da je navedene uslugepru�ilo fizièko lice sa kojim se sklapa ugovor o delu ili o autorskom delu evidentiranje bise vršilo u grupi 52 a u korist raèuna 462 - Obaveze prema fizièkim licima za naknade pougovorima.

U nastavku æemo ukazati na priznavanje troškova po osnovu izmena i odr�avanjaraèunarskog softvera. Troškove nastale radi obnavljanja i odr�avanja buduæihekonomskih koristi koje preduzeæe mo�e da oèekuje od prvobitno procenjenogstandardnog uèinka postojeæih softvera priznaju se kao rashod perioda u kojem sunastali. Na primer, izmene softvera kako bi se omoguæilo ubacivanje novih tarifnih grupaza poreze, promena sa neto na bruto obraèun zarada i slièno, ne tretiraju se kao izmenekojima se poveæava prvobitno procenjeni obim koristi od softvera. Zbog toga se izdaci zatakve namene priznaju kao rashod u periodu u kojem su i nastali.

Raèun 551 - Troškovi reprezentacije:Na ovom raèunu knji�e se troškovi:- ugostiteljskih usluga u u�em smislu (hrana i piæe), kao i ugostiteljske usluge smeštaja

i ishrane poslovnih partnera drugog pravnog lica koji padaju na njegov teret,- troškovi obele�avanja manifestacija u preduzeæu,- nabavka kafe i piæa za poslu�enje poslovnih partnera,- troškovi datih poklona (robe, proizvoda ili usluga) u svrhu reprezentacije i sl.Poreski aspekt davanja sopstvenih proizvoda regulisan je èlanom 6. stav 1. taèka 3.Zakona o porezu na dodatu vrednost.Knji�enje davanja sopstvenih proizvoda za reprezentaciju vrši se zadu�enjem raèuna551 za cenu koštanja datih proizvoda sa PDV a odobrava se raèunu 474 i 475 za iznosobaveze za porez na dodatu vrednost i raèunu 610 ili 611 za preostali iznos. Knji�enje sesprovodi i u klasi 9 zadu�enjem raèuna 980 i odobrenjem raèuna 960.Knji�enje date robe se vrši zadu�enjem raèuna 551 za nabavnu vrednost robe saporezom na dodatu vrednost koji se raèuna na vrednost po kojoj se ta roba mo�enabaviti u trenutku davanja uveæana za porez na dodatu vrednost i akcize i odobrenjuraèunu grupe 13 za nabavnu vrednost i raèunu grupe 47.U sluèaju prispeæa fakture za troškove reprezentacije (na primer po osnovu ugostiteljskihusluga) troškovi reprezentacije knji�e se zadu�enjem raèuna 551 u korist raèuna grupe43 - Obaveze iz poslovanja ili u korist raèuna 243, za plaæanja izvršena u gotovini.Zakonom o porezu na dobit pravnih lica predviðeno je da se ukupni izdaci zareprezentaciju priznaju kao rashod u poreskom bilansu najviše do 0,5% od ukupnogprihoda.

Raèun 552 - Troškovi premija osiguranja:Na raèunu 552 knji�e se troškovi premije osiguranja:- osnovnih sredstava, zaliha, potra�ivanja i drugih sredstava drugog pravnog lica,- od odgovornosti prema treæim licima,- sredstava u transportu,


- zaposlenih od posledica nesreænih sluèajeva - izdaci za premije kolektivnog osiguranjazaposlenih od posledica nesreænog sluèaja koji zakljuèuje poslodavac saosiguravajuæom organizacijom ne podle�u obavezi plaæanja poreza i doprinosa ukolikose u ugovoru ne navode po imenu i prezimenu zaposleni nego samo ukupan brojzaposlenih (mišljenje Ministarstva finansija Republike Srbije br. 423-00-329/98-04 od20.07.1999. godine),

- premije za obavezno osiguranje lica i ostale premije osiguranja za imovinu iodgovornost prema treæim licima.

Premije osiguranja koje se po pravilu plaæaju unapred, u kom sluèaju se prilikom plaæanjaknji�e zadu�enjem raèuna 280 - Unapred plaæeni troškovi i odobrenjem raèunu novèanihsredstava, a po isteku meseca ili najkasnije na kraju obraèunskog perioda preknji�avajuse na teret raèuna 552 (552/280).

Raèun 553 - Troškovi platnog prometa:Na raèunu 553 se knji�e provizije i druge naknade za usluge banaka, troškovi u vezi sagarancijama i avalima koje banke daju za obaveze pravnih lica i troškovi u vezi sakorišæenjem kredita preko banaka, osim kamata i usklaðivanja po osnovu valutneklauzule.Bankarska provizija koja se plaæa pri uvozu materijala i robe pod uslovom da seneposredno mo�e pripisati njihovom sticanju mo�e se smatrati zavisnim troškomnabavke. U tom sluèaju bankarska provizija se knji�i u nabavnu vrednost materijala(raèuni grupe 10), odnosno robe (raèuni grupe 13).

Raèun 554 - Troškovi èlanarina:Na raèunu 554 se iskazuju èlanarine koje su u vezi sa obavljanjem delatnosti pravnoglica, kao što su èlanarine komorama, zadru�nim savezima, poslovnim udru�enjima,meðunarodnim organizacijama i dr.Kod ovih troškova treba imati u vidu odredbe èlana 15. Zakona o porezu na dobit pravnihlica, kojima se kao rashod u poreskom bilansu priznaju troškovi po osnovu èlanarina èijaje visina propisana zakonom, dok se ostali troškovi èlanarina priznaju u iznosu do 0,1%ukupnog prihoda. Èlanarine privrednoj komori se isplaæuju prilikom isplata zaradazaposlenih. Èlanarine i prilozi dati politièkim organizacijama ne priznaju se kao rashod uporeskom bilansu.

Raèun 555 - Troškovi poreza:Na raèunu 555 iskazuju se:- porez na imovinu,- porez na upotrebu, dr�anje i nošenje dobara (motornih vozila, èamaca, aviona, ostalih

letelica i oru�ja),- naknada za korišæenje prirodnog lekovitog faktora u banji,- naknada za korišæenje voda, naknada za zaštitu voda i naknade za izvaðeni materijal

iz vodotoka,- naknada za eksploataciju šuma i korišæenje ostalih šumskih proizvoda,- naknada za eksploataciju rudnog bogatstva,- naknada za korišæenje nacionalnih parkova,- naknada za korišæenje ribarskog podruèja,- naknada za puteve prilikom registracije vozila i naknada za pristup i prikljuèenje na

magistralni i regionalni put i korišæenje objekata i zemljišta koje pripada tom putu,- naknada za graðevinsko zemljište,


- akciza plaæena puštanjem u promet proizvoda (isporuka prodavnici van fabrièkogkruga) - obraèunava se na osnovu odredbi Zakona o akcizama,

- drugi porezi i naknade koji imaju karakter troškova (razne vrste taksi i slièno).Obraèunati iznos poreza knji�i se na teret raèuna 555, a odobrava se odgovarajuæianalitièki raèun u okviru raèuna 482 - Obaveze za poreze, carine i druge da�bine iznabavke ili na teret troškova ili raèunu 480 - Obaveze za akcize ili raèunu gotovine ako jeporez plaæen bez formiranja obaveze.

Raèun 556 - Troškovi doprinosa:Na raèunu 556 iskazuju se:- troškovi socijalnih doprinosa za vlasnika drugog pravnog lica koji nije zaposlen u

preduzeæu, ali pru�a odreðene usluge preduzeæu (na primer zakonski je zastupnikdrugog pravnog lica) i

- troškovi socijalnih doprinosa preduzetnika koji vodi dvojno knjigovodstvo koji se nijeopredelio za liènu zaradu, kao i troškovi socijalnih doprinosa za onaj deo zaradepreduzetnika koji prelazi opredeljenu liènu zaradu.

Raèun 559 - Ostali nematerijalni troškovi:Na raèunu 559 iskazuju se:- troškovi oglasa u štampi i drugim medijima (osim za reklamu i propagandu),- takse (administrativne, sudske, registracione, konzularne, lokalne i dr.),- pretplate na èasopise i- ostali nematerijalni troškovi.Napominjemo da su se do donošenja kontnog okvira iz 2006. godine na raèunu 559iskazivale i stipendije i krediti studentima i uèenicima i naknade za rad èlanova uèenièkih,omladinskih i studentskih zadruga. Od donošenja Kontnog okvira iz 2006. godinestipendije i krediti iskazuju se preko raèuna 529 - Ostali lièni rashodi i naknade, anaknade za rad èlanova uèenièkih, omladinskih i studentskih zadruga preko raèuna 524 -Troškovi naknada po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima.

AOP 1021 - I. PRIHODI OD FINANSIJSKE IMOVINE (FINANSIJSKI PRIHODI):

U okviru AOP 1021 iskazuju se sledeæi finansijski prihodi: prihodi od finansijske imovineod matiènih, zavisnih i ostalih povezanih lica (AOP 1022), prihodi od kamata (od treæihlica) (AOP 1023), pozitivne kursne razlike i prihodi po osnovu efekata valutne klauzule iostalih efekata zaštitet od rizika (AOP 1024), prihodi od dividendi (AOP 1025) i ostaliprihodi od finansijske imovine (AOP 1026).Priznavanje finansijskih prihoda vrši se shodno objašnjenjima datim u okviru klase 6. Unastavku æemo ukratko ukazati na specifiènost pri priznavanju finansijskih prihoda.

Prihodi od kamata se priznaju na vremenskoj osnovi, tako da se uzima u obzir stvarniprinos na sredstva - visina kamate, dakle, zavisi od proteka vremena. Ako je, na primer,preduzeæe kupilo neèiju obveznicu, prihod predstavlja kamata po osnovu te obveznice ito za period od dana sticanja do datuma bilansa; Prihod od kamate je razlika izmeðupoèetnog knjigovodstvenog iznosa du�nièkog vrednosnog papira i njegovog iznosa nadan dospeæa ili njegovog diskontovanog iznosa na datum bilansa, ako je taj datum ranijiod datuma dospeæa. Na primer, polovinom godine preduzeæe je kupilo obveznicu kojadospeva za 12 meseci i èija je nominalna vrednost 1.000,00 din. Kamatna stopa je 10%.Dakle, na dan dospeæa (polovinom sledeæe godine) preduzeæe æe naplatiti iznos od1.100,00 din. Iznos priznate kamate za prvu polovinu godine dobija se diskontovanjemiznosa od 1.100,00 din. korišæenjem kamatne stope od 10% za izraèunavanjediskontnog faktora:


Zamenom dobijamo:

Df1

(1 0,10)1

1,100,953463

0.5 0.5=

+

= =

Diskontovaniiznos = 1.100,00 din. x 0,953463 = 1.048,81 din.

Kamata za tu poslovnu godinu (od dana nabavke obveznice do datuma bilansa) bila bi48,81 din. U narednoj godini priznala bi se kamata u iznosu od 51,19 din. (Konformnakamatna stopa za polovinu godine je 4,881%. Kada bi smo tu stopu primenili na iznos od1.048,81 din, dobili bi smo kamatu od 51,19 din., što bi sa kamatom za prvu polovinugodine èinilo godišnju kamatu od 100,00 din.).Priznavanje prihoda od dividendi zavisi od primenjenog metoda za raèunovodstvenoobuhvatanje ulaganja u kapital povezanog lica.U sluèaju primene metoda nabavne vrednosti prihodi od dividendi priznaju se kada jeizvesno da æe vlasnik kapitala primiti dividendu (u kom sluèaju se zadu�uje raèunpotra�ivanja za dividende /raèun 220/ a odobrava se odgovarajuæem raèunu finansijskogprihoda /raèunu iz grupe 66/).U sluèaju primene metode uèešæa prihodi od dividendi se priznaju kada je pravno licekod koga izveštajno preduzeæe ima uèešæe u kapitalu ostvari pozitivan rezultat i o tomeizvesti izveštajno preduzeæe (u kom sluèaju se zadu�uje raèun odgovarajuæeg uèešæa ukapitalu /raèun iz grupe 04/ a odobrava se odgovarajuæem raèunu finansijskog prihoda/raèunu iz grupe 66/).Prihodi od dividendi se ne ukljuèuju u poresku osnovicu za obraèun poreza na dobit (èlan25. Zakona o porezu na dobit pravnih lica).Prema èlanu 40. Zakona o porezu na dobit pravnih lica na prihode koje ostvari nerezi-dentni obveznik po osnovu dividendi i udela u dobiti u pravnom licu, autorskih naknada,kamata, kapitalnih dobitaka i naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari,obraèunava se i plaæa porez po odbitku po stopi od 20%, ako meðunarodnim ugovoromo izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukèije ureðeno.

AOP 1022 - 1. Prihodi od finansijske imovine od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih lica:

U okviru AOP 1022 iskazuju se finansijski prihodi od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih pravnih lica (prihodi po osnovu kamata, pozitivne kursne razlike, dividende iostali finansijski prihodi) - raèun 660.

AOP 1023 - 2. Prihodi od kamata:

U okviru AOP 1023 iskazuju se finansijski prihodi od kamata (od treæih lica) - raèun 662.Osnov za klasifikovanje ovih prihoda je da se radi o prihodu po osnovu kamataostvarenih od lica koja ne spadaju ni u matièno, ni u zavisno, ni u ostalo povezanopravno lice. Na raèunu 662 obuhvataju se prihodi od:- kamata po osnovu kratkoroènih i dugoroènih kredita (finansijskih i robnih),- zateznih kamata,- kamata po osnovu hartija od vrednosti,- kamata sadr�anih u primljenim menicama,- kamata po oroèenim depozitima i depozitima po viðenju,- kamata po finansijskom lizingu i- kamate po ostalim osnovama.Na ovom raèunu iskazuju se kod davaoca lizinga prihodi od kamata po finansijskomlizingu.


AOP 1024 - 3. Pozitivne kursne razlike i prihodi po osnovu efekata valutne klauzule

i ostalih efekata zaštite od rizika:

U okviru AOP 1024 iskazuju se finansijski prihodi u obliku pozitivnih kursnih razlika(raèun 662) i pozitivnih efekata valutne klauzule i ostalih efekata zaštite od rizika (raèun

663).

Raèun 662 - Pozitivne kursne razlike:Radi se o finansijskom prihodu. Pojavljuje se u sledeæim situacijama:- kada se devizna obaveza plaæa po kursu koji je ni�i od onog koji je va�io na dan kada

je obaveza nastala (ili po kojoj je obaveza priznata u poslednjem bilansu stanja),- kada se devizno potra�ivanje naplaæuje po kursu koji je viši od kursa koji je va�io na

dan kada je potra�ivanje nastalo (ili po kojem je potra�ivanje priznato u poslednjembilansu stanja),

- kada preduzeæe raspola�e deviznim sredstvima i deviznim potra�ivanjima i na datumbilansa doðe do porasta kursa valute u kojoj su iskazana ta sredstva,

- kada preduzeæe raspola�e deviznom obavezom i na datum bilansa doðe do padakursa valute u kojoj je iskazana ta obaveza.

Iz navedenog je oèito da se kao finansijski prihod smatraju i realizovane pozitivne kursnerazlike, što znaèi naplaæene, kao i kursne razlike obraèunate na stanje deviznihpotra�ivanja, deviznih obaveza i deviza na datum bilansa.Uslov za iskazivanje navedenih pozitivnih kursnih razlika na raèunu 663 je da se ne radio pozitivnim kursnim razlikama nastalim po osnovu transakcija sa zavisnim, matiènim iostalim povezanim pravnim licem.

Raèun 663 - Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule i ostalih efekata zaštite odrizika:Èlanom 34. Zakona o deviznom poslovanju dozvoljeno je privrednim subjektimaugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaæanje i naplaæivanje po tim ugovorimavrši u dinarima. Radi se o prihodu koji nastaje kada je visina obaveze povezana savisinom kursa neke strane valute (posmatrano u odnosu na dinar ili u odnosu na nekudrugu stranu valutu) i kada je došlo do pada visine kursa te strane valute (posmatrano uodnosu na dinar ili u odnosu na neku drugu stranu valutu).Ovaj prihod se mo�e pojaviti i u sluèaju kada je potra�ivanje povezano sa visinom kursaneke strane valute (posmatrano u odnosu na dinar ili u odnosu na neku drugu stranuvalutu) i kada je došlo do porasta visine kursa te strane valute (posmatrano u odnosu nadinar ili u odnosu na neku drugu stranu valutu).Ovaj prihod se priznaje kako pri izmirenju obaveze ili naplati potra�ivanja, tako i prinjihovom vrednovanju na datum bilansa.Iz navedenog je oèito da se kao finansijski prihod smatraju i realizovani efekti valutneklauzule, što znaèi plaæeni (ili naplaæeni), kao i obraèunati efekti valutne klauzule nastanje potra�ivanja i obaveza na datum bilansa.Uslov za iskazivanje navedenih pozitivnih razlika na raèunu 663 je da se ne radi opozitivnim kursnim razlikama nastalim po osnovu transakcija sa zavisnim, matiènim iostalim povezanim pravnim licem, kao i da se ne radi o pozitivnim kursnim razlikama poosnovu deviza i potra�ivanja i obaveza iskazanim u devizama.Na raèunu 663 iskazuju se i ostali pozitivni efekti zaštite od rizika. Na primer, drugopravno lice mo�e da ugovori revalorizaciju potra�ivanja i obaveza indeksom rasta cena(ili nekim drugim indeksom). Prilikom ugovaranja ovog instrumenta zaštite od rizika,efekti mogu biti pozitivni ili negativni. Na raèunu 663 iskazuju se pozitivni efekti.


AOP 1025 - 4. Prihodi od dividendi:

U okviru AOP 1025 iskazuju se prihodi ostvareni po osnovu uèešæa u kapitalu privrednihdruštava i drugih pravnih lica - raèun 664.

AOP 1026 - 5. Ostali prihodi od finansijske imovine:

U okviru AOP 1026 iskazuju se ostali finansijski prihodi za koje nije propisan posebanraèun u okviru raèuna grupe 66 - raèun 669.

AOP 1027 - V. FINANSIJSKI RASHODI:

U okviru AOP 1027 iskazuju se sledeæi finansijski rashodi (grupa 56): finansijski rashodiiz odnosa sa matiènim, zavisnim i ostalim povezanim licima (AOP 1028), rashodi kamata(AOP 1029), negativne kursne razlike i rashodi po osnovu efekata valutne klauzule iostalih efekata zaštite od rizika (AOP 1030) i ostali finansijski rashodi (AOP 1031).Finansijski rashodi obuhvataju rashode kamata i druge rashode koji nastaju u vezi safinansiranjem iz tuðih izvora. Detaljnije rašèlanjeni finansijski rashodi se moguklasifikovati na:- kamate na kratkoroène i dugoroène pozajmice (najèešæe kredite),- kamate po osnovu prekoraèenja na bankarskom raèunu,- amortizaciju popusta (diskonta) ili premija koji se odnose na pozajmljivanja,- pomoæne rashode koji nastaju u vezi sa aran�manima pozajmljivanja (npr. troškovi

osiguranja kredita),- finansijske rashode u vezi sa finansijskim lizingom,- kursne razlike proistekle iz pozajmljivanja u stranoj valuti u iznosu u kojem se

smatraju usklaðivanjem do troškova kamata - praksa je da se negativne kursnerazlike pripisuju troškovima pozajmljivanja, tj. kamatama koje se plaæaju na krediteuzete u stranoj valuti, a da se pozitivne kursne razlike smatraju odbitkom odfinansijskih rashoda.

Obveznici Pravilnika za mikro i druga pravna lica sve troškove pozajmljivanjaodmah priznaju kao rashod perioda.

AOP 1028 - 1. Finansijski rashodi iz odnosa sa matiènim, zavisnim i ostalim

povezanim licima:

U okviru AOP 1028 iskazuju se finansijski rashodi od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih pravnih lica (rashodi po osnovu kamata, negativne kursne razlike, dividende iostali finansijski rashodi) - raèun 560.

AOP 1029 - 2. Rashodi kamata:

U okviru AOP 1029 iskazuju se rashodi kamata (prema treæim licima). Rashodi kamatasu iznosi obraèunatih kamata po obavezama koji se odnose na obraèunski period. Tomogu biti ugovorene kamate po kreditima iz du�nièko-poverilaèkih odnosa, zateznekamate, kamate za neizmirene obaveze po osnovu obraèunatih poreza i doprinosa, kao ikamate koje se plaæaju u stranoj valuti (ugovorene i zatezne) i druge kamate. Na raèunu562 iskazuju se obraèunate kamate:- koje su dospele za plaæanje do kraja obraèunskog perioda ili je- dospeo rok u kome je ugovoreno da se vrši pripisivanje obavezi.Uslov za iskazivanje navedenih kamata na raèunu 562 je da se ne radi o kamatamanastalim po osnovu transakcija sa zavisnim, matiènim i ostalim povezanim pravnimlicem.


Kamate koje se odnose na obraèunski period, ali nije izvršen obraèun od strane kreditora(nije fakturisana) mogu se knji�iti na teret rashoda, a u korist pasivnih vremenskihrazgranièenja.Obraèunate, a nedospele kamate preduzeæe treba da knji�i kao odlo�ene troškove(troškovi kamata buduæeg perioda) na raèunima vremenskih razgranièenja, odnosnozadu�enjem raèuna 289 - Ostala aktivna vremenska razgranièenja i odobrenjemodgovarajuæem raèunu obaveze. Prema danu dospeæa, iznosi kamata se prenose nateret raèuna 562 sa raèuna 289 - Ostala aktivna vremenska razgranièenja. To znaèi da urashode kamata poslovne godine treba ukljuèiti iznose kamata za sve obaveze (obavezeza poreze, obaveze za dobavljaèe i sve ostale obaveze za koje postoji obaveza plaæanjaredovne ili zatezne kamate) koje se odnose na period do 31. decembra poslovne godine,bez obzira na to što æe kamata biti plaæena kasnije.Na ovom raèunu iskazuju se kod primaoca lizinga rashodi kamata po finansijskom lizingu.

AOP 1030 - 3. Negativne kursne razlike i rashodi po osnovu efekata valutneklauzule i ostalih efekata zaštite od rizika:

U okviru AOP 1030 iskazuju se:- negativne kursne razlike - raèun 563 i- negativni efekti valutne klauzule - raèun 564 i- negativni efekti ostalih zaštita od rizika - raèun 566.

Raèun 563 - Negativne kursne razlike:Negativna kursna razlika je rashod. Pojavljuje se u sledeæim situacijama:- kada se devizna obaveza plaæa po kursu koji je viši od onog koji je va�io na dan kada

je obaveza nastala (ili po kojoj je obaveza priznata u poslednjem bilansu stanja),- kada se devizno potra�ivanje naplaæuje po kursu koji je ni�i od kursa koji je va�io na

dan kada je potra�ivanje nastalo (ili po kojem je potra�ivanje priznato u poslednjembilansu stanja),

- kada preduzeæe raspola�e deviznim sredstvima i deviznim potra�ivanjima i na datumbilansa doðe do pada kursa valute u kojoj su iskazana ta sredstva,

- kada preduzeæe raspola�e deviznom obavezom i na datum bilansa doðe do porastakursa valute u kojoj je iskazana ta obaveza.

Iz navedenog je oèito da se kao finansijski rashod smatraju i realizovane kursne razlike,što znaèi plaæene, kao i kursne razlike obraèunate na stanje deviznih potra�ivanja iobaveza i deviza na datum bilansa.Uslov za iskazivanje navedenih negativnih kursnih razlika na raèunu 563 je da se ne radio negativnim kursnim razlikama nastalim po osnovu transakcija sa zavisnim, matiènim iostalim povezanim pravnim licem.

Raèun 564 - Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule:Èlanom 34. Zakona o deviznom poslovanju dozvoljeno je privrednim subjektimaugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaæanje i naplaæivanje po tim ugovorimavrši u dinarima. Radi se o rashodu koji nastaje kada je visina obaveze povezana savisinom kursa neke strane valute (posmatrano u odnosu na dinar ili u odnosu na nekudrugu stranu valutu) i kada je došlo do porasta visine kursa te strane valute (posmatranou odnosu na dinar ili u odnosu na neku drugu stranu valutu).Ovaj rashod se mo�e pojaviti i u sluèaju kada je potra�ivanje povezano sa visinom kursaneke strane valute (posmatrano u odnosu na dinar ili u odnosu na neku drugu stranuvalutu) i kada je došlo do pada visine kursa te strane valute (posmatrano u odnosu na di-nar ili u odnosu na neku drugu stranu valutu).


Ovaj rashod se priznaje kako pri izmirenju obaveze ili naplati potra�ivanja, tako i prinjihovom vrednovanju na datum bilansa.Iz navedenog je oèito da se kao finansijski rashod smatraju i realizovane navedenekursne razlike, što znaèi plaæene, kao i kursne razlike obraèunate na stanje potra�ivanja iobaveza na datum bilansa.Uslov za iskazivanje navedenih negativnih razlika na raèunu 564 je da se ne radi onegativnim kursnim razlikama nastalim po osnovu transakcija sa zavisnim, matiènim iostalim povezanim pravnim licem, kao i da se ne radi o negativnim kursnim razlikama poosnovu deviza i potra�ivanja i obaveza iskazanim u devizama.

Raèun 576 - Rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika (osim valutneklauzule):Na raèunu 566 - Rashodi po osnovu ugovorene zaštite od rizika (osim valutne klauzule)iskazuju se rashodi po osnovu ostalih oblika ugovorene zaštite od rizika (revalorizacijarastom cena i sl.), osim po osnovu valutne klauzule.Preduzeæe mo�e da ugovori revalorizaciju potra�ivanja i obaveza indeksom potrošaèkihcena ili nekim drugim indeksom (mo�e se, na primer, visina potra�ivanja usklaðivati sapromenom berzanske cene neke robe, ili akcija). Prilikom ugovaranja ovog instrumentazaštite od rizika, efekti mogu biti pozitivni ili negativni. Na raèunu 576 iskazuju senegativni efekti.

AOP 1031 - 4. Ostali finansijski rashodi:

U okviru AOP 1031 iskazuju se finansijski rashodi za koje nije propisan poseban raèun uokviru raèuna grupe 56.

AOP 1034 - V. PRIHODI OD USKLAÐIVANJA VREDNOSTI KRAT-KOROÈNIH IDUGOROÈNIH FINANSIJSKIH PLASMA-NA I POTRA�IVANJA:

U okviru AOP 1034 iskazuju se:- prihodi od usklaðivanja vrednosti dugoroènih finansijskih plasmana i hartija od

vrednosti raspolo�ivih za prodaju - raèun 683 i- prihodi od usklaðivanja vrednosti potra�ivanja i kratkoroènih finansijskih plasmana -

raèun 685.

Raèun 683 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti dugoroènih finansijskih plasmana ihartija od vrednosti raspolo�ivih za prodaju:Na raèunu 683 iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvreðenjadugoroènih finansijskih plasmana i po osnovu poveæanja fer vrednosti hartija odvrednosti raspolo�ivih za prodaju. Razloge za nastanak i ukidanje obezvreðenja,njegovo priznavanje i merenje obradili smo u okviru raèuna 049 i 059.

Raèun 685 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti potra�ivanja i kratkoroènihfinansijskih plasmana:Na raèunu 685 iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvreðenjapotra�ivanja i kratkoroènih finansijskih plasmana. Razloge za nastanak i priznavanjeovog prihoda obradili smo u okviru grupa 20, 21, 22 i 23.

AOP 1035 - I. RASHODI OD USKLAÐIVANJA VREDNOSTI KRATKOROÈNIH IDUGOROÈNIH FINANSIJSKIH PLASMANA I POTRA�IVANJA

U okviru AOP 1035 iskazuju se:- rashodi po osnovu obezvreðenja dugoroènih finansijskih plasmana i drugih hartija od

vrednosti raspolo�ivih za prodaju - raèun 583 i


- rashodi po osnovu obezvreðenja potra�ivanja i kratkoroènih finansijskih plasmana -raèun 585.

Raèun 583 - Obezvreðenje dugoroènih finansijskih plasmana i drugih hartija odvrednosti raspolo�ivih za prodaju:Na raèunu 583 iskazuju se rashodi po osnovu obezvreðenja dugoroènih finansijskihplasmana i hartija od vrednosti raspolo�ivih za prodaju. Razloge za nastanakobezvreðenja, njegovo priznavanje i merenje obradili smo u okviru raèuna 049 i 059.Poreski aspekt priznavanja obezvreðenja koje se evidentira na raèunu 583 identièan jeporeskom aspektu obezvreðenja koje se evidentira na raèunu 580.

Raèun 585 - Obezvreðenje potra�ivanja i kratkoroènih finansijskih plasmana:Na raèunu 585 iskazuju se rashodi po osnovu obezvreðenja potra�ivanja (raèuni grupa20, 21 i 22) i kratkoroènih finansijskih plasmana (raèuni grupe 23).Potra�ivanje ili kratkoroèni finansijski plasmani su obezvreðeni ako su iskazani u iznosukoji je iznad njihove procenjene vrednosti koja se mo�e povratiti (naplatiti). Drugo pravnolice procenjuje na svaki datum bilansa da li postoje objektivni dokazi za postojanjenjihovog obezvreðenja.Sledeæe informacije mogu poslu�iti kao objektivni dokaz da su navedena sredstavaobezvreðena ili nenaplativa:1. emitent ili du�nik je u znaèajnim finansijskim teškoæama,2. emitent ili du�nik kasni sa isplatom kamate ili glavnice,3. visoka je verovatnoæa bankrotstva ili druge finansijske reorganizacije emitenta ili

du�nika,4. iskazani su imparitetni gubici na sredstvu u prethodnom obraèunskom periodu,5. nestanak aktivnog tr�išta za kratkoroènu hartiju od vrednosti (i potra�ivanje), ili6. nastupio je trend naplate po osnovu sredstva koji ukazuje da se celokupna nominalna

vrednost portfelja tog sredstva neæe naplatiti - emitent ili du�nik vrši isplate ali u malimiznosima, tako da æe se naplata odu�iti, a u tom produ�enom periodu naplate moguæeje da emitent ili du�nik zapadnu u još veæe finansijske teškoæe.

Ukoliko postoji verovatnoæa da preduzeæe neæe biti u stanju da naplati sve dospeleiznose (glavnicu i kamatu) prema ugovornim uslovima za zajmove, potra�ivanja iliulaganja koja se dr�e do dospeæa i koja su uknji�ena po amortizovanoj vrednosti, toznaèi da je nastao gubitak zbog obezvreðenja ili nenaplativih potra�ivanja. Visina gubitkaje razlika izmeðu iskazanog iznosa sredstva i sadašnje vrednosti oèekivanih buduæihtokova gotovine, diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskoginstrumenta (vrednost koja se mo�e povratiti). Iskazani iznos sredstva se umanjuje donjegove procenjene vrednosti koja se mo�e povratiti, bilo direktno ili korišæenjem raèunaispravke vrednosti. Iznos gubitka se priznaje kao rashod i ukljuèuje u neto dobitak iligubitak perioda u kojem je nastao.Poreski aspekt priznavanja rashoda po osnovu obezvreðenja potra�ivanja i kratkoroènihfinansijskih plasmana regulisan je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica. Èlanom 16.postavljeni su sledeæi uslovi da bi se rashodi po osnovu ispravke vrednosti potra�ivanjapriznali u poreskom bilansu:- da se nesumnjivo doka�e da je potra�ivanje prethodno bilo ukljuèeno u prihode

obveznika,

- da je potra�ivanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo,

- da poreski obveznik pru�i dokaze o neuspeloj naplati tih potra�ivanja sudskim putem.

Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinaènih potra�ivanja ako je od rokaza njihovu naplatu prošlo najmanje 60 dana.


U poreskom bilansu èak i kada su ispunjeni navedeni uslovi ne priznaju se ispravkevrednosti pojedinaènih potra�ivanja od lica kojima se istovremeno duguje.

Sva otpisana, ispravljena i druga potra�ivanja koja su priznata kao rashod, a koja se

kasnije naplate, u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika.

Oèito je da se samo deo rashoda po osnovu obezvreðenja priznatog u skladu saraèunovodstvenom regulativom mo�e priznati u poreskom bilansu.

AOP 1038 - IX. OSTALI PRIHODI:

U okviru AOP 1038 iskazuju se:- ostali prihodi - grupa 67 i- prihodi od usklaðivanja vrednosti imovine - grupa 68, osim raèuna 683 i 685.

Grupa 67 - Ostali prihodi:Radi se o prihodima u obliku:

1. dobitaka po osnovu:

- prodaje nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalnih ulaganja,

- prodaje bioloških sredstava,

- prodaje hartija od vrednosti i uèešæa u kapitalu pravnih lica i

- prodaje materijala.Prodaja navedenih sredstava se iskazuje na neto osnovi, tj. pri knji�enju prodajeiskazuju se samo:

- prihodi (ako je prodajna vrednost sredstva veæa od njegove knjigovodstvenevrednosti) ili

- rashodi (ako je prodajna vrednost sredstva manja od njegove knjigovodstvenevrednosti);

2. viškova;

3. naplate otpisanih potra�ivanja; i

4. ostalih nepomenutih prihoda.Priznavanje navedenih prihoda se vrši shodno uslovima za priznavanje prihodanavedenim u okviru prikaza klase 6.

Raèun 670 - Dobici od prodaje nematerijalne i stalne imovine i materijala:

Na raèunu 670 iskazuju se prihodi po osnovu prodaje nekretnina, postrojenja, opreme,bioloških sredstava, dugoroènih finansijskih plasmana, nematerijalne imovine i materijala(ukljuèiv i sitan inventar, auto gume, ambala�u i dr.) - prihod se iskazuje kada je netoprodajna vrednost (prodajna vrednost umanjena za porez na dodatu vrednost, ako seobraèunava) veæa od knjigovodstvene vrednosti sredstva. Pre isknji�avanja sredstvaobraèunava se amortizacija zakljuèno sa poslednjim danom meseca u kojem je sredstvoprodato.

Kod prodaje nekretnina obraèunava se i plaæa porez na prenos apsolutnih prava. Zapotrebe izrade poreskog bilansa utvrðuju se kapitalni dobici.

Kapitalni dobici se utvrðuju u poreskom bilansu po osnovu prodaje udela u imovinipravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti, osim obveznica izdatih u skladu sapropisima kojima se ureðuje izmirenje obaveza Republike po osnovu zajma za privrednirazvoj i devizne štednje graðana, dr�avnih zapisa Republike i zapisa Narodne bankeSrbije (èlan 27. Zakona o porezu na dobit pravnih lica).


Raèun 671 - Viškovi:Na raèunu 671 iskazuje se višak nematerijalne imovine, nekretnina, postrojenja, oprema,bioloških sredstava, alata i inventara, rezervnih delova, auto - guma i ambala�e, materi-jala, robe. Radi se o višku navedenih sredstava za koji je doneta odluka da seoprihoduje. U protivnom, kada potencijalno postoji moguænost da se pojavi vlasniksredstva, tj. kada se ne radi o višku u obliku prihoda, za iznos iskazanog viška priznala bise obaveza, koja se iskazuje na raèunu 469.Višak nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda ne knji�i se u korist ovog raèuna, veæ uokviru pogonskog knjigovodstva, na raèunima klase 9.

Raèun 672 - Naplaæena otpisana potra�ivanja:Na raèunu 672 iskazuju se prihodi po osnovu naplate potra�ivanja koja su ranije direktnootpisana.

Raèun 673 - Prihodi od smanjenja obaveza:Na raèunu 673 iskazuje se prihod po osnovu smanjenja obaveza koje nije nastaloodlivom sredstava drugog pravnog lica koja za njega imaju ekonomsku korist (nije platilosa tekuæeg raèuna, nije dalo neko sredstva i sl.). Smanjenje obaveza mo�e nastati poosnovu njihovog zastarevanja ili oprostom duga od strane poverioca. Èlanom 371.Zakona o obligacionim odnosima predviðen je opšti rok zastarelosti od 10 godina.Èlanom 374. Zakona o obligacionim odnosima propisan je rok od 3 godine zazastarevanje potra�ivanja (odnosno obaveza) po osnovu prometa robe i usluga.Knji�enje prihoda po osnovu smanjenja obaveza sprovodi se zadu�enjem raèunaobaveze i odobrenjem raèuna 673 za iznos obaveze.

Raèun 674 - Prihodi od ukidanja dugoroènih rezervisanja:Na raèunu 674 iskazuje se prihod po osnovu ukidanja rezervisanja.Knji�enje prihoda po osnovu smanjenja obaveza sprovodi se zadu�enjem odgovara-juæeg raèuna rezervisanja (raèuni grupe 40) ili zadu�enjem raèuna 463 i odobrenjemraèuna 674 za iznos ukidanja rezervisanja.

Raèun 675 - Prihodi od nadoknade štete i refundacije:Na raèunu 675 - Prihodi od nadoknade štete i refundacija iskazuju se prihodi nastali poosnovu nadoknade štete i refundacije po razlièitim osnovama.

Raèun 679 - Ostali nepomenuti prihodi:Na raèunu 679 iskazuju se ostali prihodi za koje nisu predviðeni posebni raèuni u grupi 67.

Grupa 68 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti imovine (osim raèuna 683 i 685):U okviru grupe 68 obuhvataju se prihodi po osnovu usklaðivanja naviše vrednosti:- bioloških sredstava,- nematerijalne imovine,- nekretnina, postrojenja i opreme,- zaliha,- ostalih sredstava (na primer gotovine i gotovinskih elemenata).Prihodi iskazani po navedenom osnovu priznaju se kao prihodi u poreskom bilansu.

Raèun 680 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti bioloških sredstava:Na raèunu 680 iskazuju se prihodi po osnovu poveæanja vrednosti bioloških sredstavakoja imaju karakter osnovnih sredstava. Poveæanje vrednosti bioloških sredstava kojaimaju tretman obrtnih sredstava (proizvodnje) obuhvataju se u okviru klase 9.


Biološko sredstvo se prilikom poèetnog priznavanja, kao i na svaki datum bilansa, meri(vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje na

mestu uzgajanja, osim u sluèaju kada se fer vrednost ne mo�e pouzdano izmeriti. Prihodpo osnovu usklaðivanja vrednosti biološkog sredstva nastaje u sluèaju kada doðe dopoveæanja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestu

njegovog uzgajanja. Pravilnik za mikro i druga pravna lica ne daje smernice koliko èestotreba sprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva, tj. da li to raditi samo nadatum bilansa, ili i u toku godine kad god doðe do promene ili fer vrednosti ili procenjenihtroškova prodaje. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršitiusklaðivanje knjigovodstvenih vrednosti sredstava, makar zbog èinjenice da je biološkosredstvo godinu dana starije, i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promenanjegove fer vrednosti.

Raèun 681 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti nematerijalne imovine:

Na raèunu 681 iskazuju se prihodi u sledeæoj situaciji: Kada se knjigovodstveni iznosnematerijalnog sredstava poveæa kao rezultat revalorizacije, iznos poveæanja se neodobrava u celosti kapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegovaknjigovodstvena vrednost (misli se na smanjenje usled prethodne revalorizacije ili nekeod prethodnih revalorizacija). Prvo se revalorizacionim poveæanjem pokriva navedenosmanjenje knji�enjem tog iznosa kao prihoda, a ostatak se knji�i kao poveæanjerevalorizacionih rezervi.

Raèun 682 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme:Na raèunu 682 iskazuju se prihodi u sledeæim situacijama:

1. Kada se knjigovodstveni iznos sredstva koje spada u nekretninu, postrojenje iliopremu poveæa kao rezultat revalorizacije, iznos poveæanja se ne odobrava u celostikapitalu ako je ranijom revalorizacijom smanjivana njegova knjigovodstvena vrednost(misli se na smanjenje usled prethodne revalorizacije). Prvo se revalorizacionimpoveæanjem pokriva navedeno smanjenje knji�enjem tog iznosa kao prihod, a ostatakse knji�i kao poveæanje revalorizacionih rezervi.

2. Kada se knjigovodstveni iznos sredstva koje spada u investicionu nekretninu,postrojenje ili opremu poveæa kao rezultat svoðenja na veæu fer vrednost, iznospoveæanja se iskazuje kao prihod.

Raèun 684 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti zaliha:

Na raèunu 684 iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvreðenjazaliha materijala i robe. Knji�enje ukidanja ranije priznatog obezvreðenja zalihanedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda vrši se u okviru klase 9.

Raèun 689 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti ostale imovine:Na raèunu 689 iskazuju se prihodi po osnovu ukidanja ranije priznatog obezvreðenja:

zaliha nekretnina i drugih sredstava pribavljenih radi prodaje (raèuni grupe 14),potra�ivanja za date avanse (raèuni 016, 028, i raèuni grupe 15) igotovine i gotovinskih ekvivalenata (raèuni grupe 24).

AOP 1053 - X. OSTALI RASHODI:

U okviru AOP 1053 iskazuju se:- ostali rashodi - grupa 57 i- rashodi po osnovu obezvreðenja imovine - grupa 58, osim raèuna 583 i 585.


Grupa 57 - Ostali rashodiRadi se o rashodima u obliku:

1. gubitaka po osnovu:- rashodovanja i prodaje nekretnina, postrojenja, opreme i nematerijalne imovine,- rashodovanja i prodaje bioloških sredstava,- prodaje hartija od vrednosti i uèešæa u kapitalu pravnih lica,- prodaje materijala.Prodaja navedenih sredstava se iskazuje na neto osnovi, tj. pri knji�enju prodajeiskazuju se samo rashodi (ako je prodajna vrednost manja od knjigovodstvenevrednosti) ili prihodi (ako je prodajna vrednost veæa od knjigovodstvene vrednosti);

2. manjkova i

3. direktnih otpisa potra�ivanja.Priznavanje navedenih rashoda se vrši shodno uslovima za priznavanje rashodanavedenim u okviru prikaza klase 5.

Raèun 570 - Rashodi po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalne i materijalne

stalne imovine i materijalaNa raèunu 570 rashodi se iskazuju po dve vrste promena:

1. prodaja nekretnina, postrojenja, opreme, dugoroènih finansijskih plasmana,bioloških sredstava, nematerijalne imovine i materijala - rashod se iskazuje kadaje neto prodajna vrednost (prodajna vrednost umanjena za porez, ako se obraèunavai ako pada na teret prodavca) manja od knjigovodstvene vrednosti sredstva. Preisknji�avanja sredstva obraèunava se amortizacija zakljuèno sa poslednjim danommeseca u kojem je sredstvo prodato.Kod prodaje nekretnina obraèunava se i plaæa porez na prenos apsolutnih prava. Zapotrebe izrade poreskog bilansa utvrðuju se kapitalni gubici ostvareni na prodajinekretnina; i

2. rashodovanje nekretnina, postrojenja, opreme, dugoroènih finansijskihplasmana, bioloških sredstava, nematerijalne imovine i materijala - rashod seiskazuje u visini knjigovodstvene vrednosti sredstva. U sluèaju da se rashodovanjemsredstva dobijaju korisni otpaci rashod se ne iskazuje u visini knjigovodstvenevrednosti sredstva veæ umanjene za procenjenu vrednost otpatka. Troškovieventualne demonta�e poveæavaju iznos rashoda po osnovu rashodovanja sredstva,s tim da smatramo da se ti rashodi mogu priznati i samostalno. Ne obraèunava seporez na dodatu vrednost na rashodovana sredstva. U sluèaju otuðenja dobijenogkorisnog otpatka porez na dodatu vrednost se obraèunava ukoliko nisu ispunjeniuslovi za poresko osloboðenje.

Raèun 574 - ManjkoviNa raèunu 574 iskazuje se manjak nematerijalnih ulaganja, osnovnih sredstava, alata iinventara, materijala rezervnih delova, auto - guma, ambala�e, robe, nedovršeneproizvodnje, gotovih proizvoda i novèanih sredstava.Manjkovi uèinaka koji se evidentiraju na raèunima troškova i uèinaka u klasi 9, knji�e sena raèunima te klase zadu�enjem raèuna 982 u korist raèuna na kojima se iskazuju tiuèinci (raèuni grupa 91, 95 i 96). U finansijskom knjigovodstvu manjkovi uèinaka knji�ese zadu�enjem raèuna 574 u korist raèuna 620.Ako manjak, na osnovu odluke organa upravljanja, pada na teret drugog pravnog lica, iz-nos manjka zajedno se sa obraèunatim porezima (PDV i akciza, ako se obraèunavaju)knji�i na teret raèuna 574. Meðutim, ukoliko se za utvrðeni manjak zadu�uje odgovorno


lice u preduzeæu, manjak se, zajedno sa obraèunatim porezima knji�i na teret raèuna221- Potra�ivanja od zaposlenih.Obraèunati porez na manjak nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda koji pada na te-ret drugog pravnog lica, knji�i se takoðe na ovom raèunu (574/474 ili 475 i 480).

Raèun 575 - Rashodi po osnovu direktnih otpisa potra�ivanja:Na raèunu 575 iskazuje se rashod po osnovu direktnog otpisivanja potra�ivanja zbogprinudnog poravnanja, vanparniènog poravnanja, nastupanja zastarelosti, konaènesudske odluke ili drugog konaènog upravnog akta, kao i u drugim sluèajevima za kojepravno lice poseduje verodostojnu dokumentaciju o nenaplativosti.Knji�enje rashoda po osnovu direktnih otpisa sprovodi se zadu�enjem raèuna 575 iodobrenjem raèunu na kojem se vodi potra�ivanje. Ukoliko je po osnovu potra�ivanjakoja se direktno otpisuju prethodno bila izvršena ispravka vrednosti potra�ivanja na teretraèuna 585, ukidanje ove ispravke se, po pravilu, sprovodi na kraju izveštajnog perioda.

Raèun 576 - Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robeNa raèunu 576 - Rashodi po osnovu rashodovanja zaliha materijala i robe iskazuju serashodi po osnovu kala, rastura, kvara, loma i sl. zaliha materijala i robe.

Raèun 577 - Kazne, penali i nadoknade šteteNa raèunu 577 - Kazne, penali i nadoknade štete iskazuju se rashodi na ime kazni,penala i nadoknade štete.

Raèun 579 - Ostali nepomenuti rashodiNa raèunu 579 iskazuju se ostali rashodi za koje nisu predviðeni posebni raèuni u grupi57, kao što su rashodi po osnovu:- troškova sporova,- naknadno odobrenog rabata po osnovu prodaje,- kazni za privredne prestupe i prekršaje i ugovorenih kazni i penala (prema èlanu 7a

Zakona o porezu na dobit pravnih lica ovi rashodi se ne priznaju u poreskom bilansu),- naknada šteta treæim licima,- izdataka za kulturne, zdravstvene, obrazovne, nauène i verske namene, za zaštitu

èovekove sredine i za sportske namene (èlanom 15. stav 1. Zakona o porezu na dobitpravnih lica propisan je poreski tretman ovih rashoda - priznaju se kao rashod uporeskom bilansu u iznosu najviše do 5% od ukupnog prihoda),

- izdataka za humanitarne namene (èlanom 15. stav 2. Zakona o porezu na dobitpravnih lica propisan je poreski tretman ovih rashoda - priznaju se kao rashod uporeskom bilansu samo ako su izvršeni preko humanitarnih organizacijaregistrovanih za te namene),

- uginuæe bioloških sredstava i dr.

Grupa 58 - Rashodi po osnovu obezvreðenja imovine, osim raèuna 583 i 585:

Obezvreðena sredstava su ona koja realno vrede manje nego što im je dotadašnjavrednost u knjigovodstvu. Obezvreðenje sredstava mo�e biti potpuno (kada im je realnavrednost nula dinara) ili delimièno. Zbog toga u daljem tekstu pod "obezvreðenjem" nepodrazumevamo samo potpuno, veæ i delimièno obezvreðenje. Struèno reèeno, kodobezvreðenog sredstva njegov nadoknadivi iznos je manji od njegove knjigovodstvenevrednosti. Obezvreðenje sredstava mo�e nastati iz razlièitih razloga: ošteæenja sredstva,problema u poslovanju drugog pravnog lica, pojave na tr�ištu novih i boljih sredstava i sl.Suština knji�enja obezvreðenja sredstava je u poštovanju naèela opreznosti (primenomnajni�ih verovatnih vrednosti) pri vrednovanju odreðenih sredstava, èime se izbegava


precenjivanje te imovine u bilansu stanja. To se posti�e tako što se sredstva vrednuju poni�oj vrednosti: ili po do tada evidentiranoj vrednosti u poslovnim knjigama ili ponadoknadivoj vrednosti, ako je ona ni�a. U zavisnosti od vrste sredstava odreðuje se inadoknadiva vrednost:- kod zaliha se radi o neto prodajnoj vrednosti,- kod investicionih nekretnina se radi o fer vrednosti (ako je izabran model fer vrednosti),- kod dugoroènih finansijskih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme se radi o

nadoknadivoj vrednosti.Radi se o rashodima jer se iznosi knji�eni na raèunima ove grupe ne mogu ukljuèiti ucenu koštanja i nemaju obraèunsku šansu da se prenesu u narednu godinu.Izraèunavanje rashoda po osnovu obezvreðenja je razlièito u zavisnosti od vrste sredstva,pa æemo o vrednovanju ovih rashoda govoriti prilikom obrazlaganja pojedinih rashoda.

Pravilnik za mikro i druga pravna lica nema odredbi koje regulišu priznavanje imerenje obezvreðenosti sredstava. Zbog toga obveznici primene ovog pravilnika trebada primene doredbe Odeljka 27 Umanjenje vrednosti imovine MSFI za MSP. Meðutim,za pojedine vrste sredstava primenjuju se drugi odeljci:- obezvreðenjem zaliha se bavi Odeljak 13 Zalihe;- obezvreðenjem sredstava koja proizlaze iz naknada zaposlenima bavi se Odeljak 28

Primanja zaposlenih;- obezvreðenjem finansijskih sredstava bavi se Odeljak 11 Osnovni finansijski

instrumenti;- obezvreðenjem bioloških sredstava bavi se Odeljak 34 Specijalizovane aktivnosti.

Raèun 580 - Obezvreðenje bioloških sredstavaNa raèunu 580 iskazuju se rashodi po osnovu obezvreðenja bioloških sredstava kojaimaju karakter osnovnih sredstava.Biološko sredstvo se prilikom poèetnog priznavanja, kao i na svaki datum bilansa, meri(vrednuje) po svojoj fer vrednosti umanjenoj za procenjene troškove njegove prodaje namestu uzgajanja, osim u sluèaju kada se fer vrednost ne mo�e pouzdano izmeriti.Rashod po osnovu obezvreðenja biološkog sredstva nastaje u sluèaju kada doðe dosmanjenja njegove fer vrednosti umanjene za procenjene troškove prodaje na mestunjegovog uzgajanja. Odeljak 34 MSFI za MSP ne daje smernice koliko èesto trebasprovoditi promenu knjigovodstvene vrednosti sredstva, tj. da li to raditi samo na datumbilansa, ili i u toku godine kad god doðe do promene ili fer vrednosti ili procenjenih troškovaprodaje. Nesumnjivo je da se na datum svakog bilansa mora izvršiti usklaðivanjeknjigovodstvenih vrednosti sredstava, makar zbog èinjenice da je biološko sredstvo godinudana starije, i da je po tom osnovu najverovatnije došlo do promena njegove fer vrednosti.

Poreski aspekt rashoda. Na osnovu èlana 22v Zakona o porezu na dobit drugogpravnog lica na teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju se rashodi nastali poosnovu obezvreðenja imovine, koje se utvrðuje kao razlika izmeðu neto sadašnjevrednosti imovine utvrðene u skladu sa MRS, odnosno MSFI i njene procenjenenadoknadive vrednosti ali se priznaju u poreskom periodu u kome je ta imovina otuðena,odnosno upotrebljena, odnosno u kome je nastalo ošteæenje te imovine usled više sile.

Raèun 581 - Obezvreðenje nematerijalne imovine:Na raèunu 581 iskazuju se rashodi po osnovu obezvreðenja nematerijalne imovine.Èak i ako ne postoji pokazatelj da je nematerijalno ulaganje obezvreðeno preduzeæetreba da proceni nadoknadivi iznos sledeæih nematerijalnih ulaganja i to najmanje nakraju svake poslovne godine:- nematerijalnih ulaganja koja još nisu raspolo�iva za upotrebu,


- nematerijalnih ulaganja sa procenjenim neogranièenim vekom upotrebe i- gudvil-a.

Poreski aspekt rashoda je isti kao što je navedeno za raèun 580.

Raèun 582 - Obezvreðenje nekretnina, postrojenja i opreme:

Na raèunu 582 iskazuju se rashodi po osnovu obezvreðenja nekretnina, postrojenja iopreme.

U REVIZORU 1-2/2015 na str. 301-306. dali smo prikaz obraèuna obezvreðenjanekretnina, postrojenja i opreme.

Raèun 584 - Obezvreðenje zaliha materijala i robe:

Na raèunu 584 iskazuju se rashodi po osnovu obezvreðenja zaliha materijala i robe.Obezvreðenje ovih sredstava mo�e nastati iz više razloga: zastarelost, ošteæenost, padnjihovih tr�išnih cena, poveæanja troškova njihove prodaje i dr.

Razloge za nastanak ovog obezvreðenja, njegovo priznavanje i merenje obradili smo uokviru raèuna grupa 10 i 13.

Raèun 589 - Obezvreðenje ostale imovine:Na raèunu 589 iskazuju se rashodi po osnovu obezvreðenja:- zaliha nekretnina pribavljenih radi prodaje - objašnjenje merenja i priznavanja

obezvreðenja dato je u okviru grupe 14;- potra�ivanja za date avanse (raèuni 016, 028, i grupa 15) - objašnjenja data za

merenje i priznavanje rashoda po osnovu obezvreðenja koja se iskazuju na raèunu

585 primenljiva su i za obezvreðenja iznosa knji�enih na raèunima 016, 028, i grupe

15; i- gotovine i gotovinskih ekvivalenata (raèuni grupe 24) - objašnjenje merenja i

priznavanja obezvreðenja gotovine i gotovinskih ekvivalenata obradili smo u okviruraèuna 249.

Poreski aspekt priznavanja rashoda po osnovu obezvreðenja potra�ivanja po osnovudatih avansa regulisan je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica i ukratko smo gaprikazali u okviru raèuna 585.

AOP 1042 - XIII. VIŠAK PRIHODA NAD RASHODIMA, EFEKTI PROMENARAÈUNOVODSTVENIH POLITIKA I ISPRAVKA GREŠAKA IZ RANIJIH PERIODA:

U okviru AOP 1042 iskazuju se pozitivna razlika izmeðu sledeæih raèuna: 691, 692, sajedne strane i 591 i 592 sa druge strane.

Raèun 691 - Prihodi po osnovu promene raèunovodstvenih politika:

Na raèunu 691 iskazuju se prihodi po osnovu promene raèunovodstvenih politika usluèaju kada efekti te promene nisu materijalno znaèajni. Odreðivanje da li je u pitanjumaterijalno znaèajan efekat promene raèunovodstvene politike ili nije, radi seprosuðivanjem (procenom) uz poštovanje relevantnih odredbi raèunovodstvenih politikadrugog pravnog lica (usklaðenih sa relevantnom regulativom: èlanom 6. Pravilnika zamikro i druga pravna lica).

Raèun 692 - Prihodi po osnovu ispravke grešaka iz ranijih godina koje ni-sumaterijalno znacajne:Na raèunu 692 iskazuju se prihodi po osnovu ispravki raèunovodstvenih grešaka izranijih perioda koje nisu materijalno znaèajne. U poglavlju 2 ovog napisa prikazali smoknji�enje retroaktivne ispravke materijalno znaèajne greške. Odreðivanje da li je u pitanju


materijalno znaèajna greška ili nije, radi se prosuðivanjem (procenom) uz poštovanjerelevantnih odredbi raèunovodstvenih politika drugog pravnog lica (usklaðenih saèlanom 6. Pravilnika za mikro i druga pravna lica).

Raèun 591 - Rashodi po osnovu efekata promene raèunovodstvenih politika:Na raèunu 591 iskazuju se rashodi po osnovu promene raèunovodstvenih politika usluèaju kada efekti te promene nisu materijalno znaèajni. Odreðivanje da li je u pitanjumaterijalno znaèajan efekat promene raèunovodstvene politike ili nije, radi seprosuðivanjem (procenom) uz poštovanje relevantnih odredbi raèunovodstvenih politikadrugog pravnog lica (usklaðenih sa èlanom 6. Pravilnika za mikro i druga pravna lica).

Raèun 592 - Rashodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijih perioda koje nisumaterijalno znaèajne:Na raèunu 592 iskazuju se rashodi po osnovu ispravki raèunovodstvenih grešaka izranijih perioda koje nisu materijalno znaèajne. Odreðivanje da li je u pitanju materijalnoznaèajna greška ili nije, radi se prosuðivanjem (procenom) uz poštovanje relevantnihodredbi raèunovodstvenih politika drugog pravnog lica (usklaðenih sa èlanom 6.Pravilnika za mikro i druga pravna lica).

AOP 1043 - XIV. VIŠAK RASHODA NAD PRIHODIMA, EFEKTI PROMENARAÈUNOVODSTVENIH POLITIKA I ISPRAVKA GREŠAKA IZ RANIJIH PERIODA:

U okviru AOP 1043 iskazuju se negativna razlika izmeðu sledeæih raèuna: 691, 692, sajedne strane i 591 i 592 sa druge strane.

AOP 1046 - I. PORESKI RASHOD PERIODA:

U okviru AOP 1046 iskazuju se poreski rashod perioda - raèun 721. Radi se o raèunu nakojem se uglavnom obuhvataju plaæeni iznosi poreza na dobit. Na raèunu 721obuhvataju se sledeæe poslovne promene u vezi sa porezom na dobit:1. iskazivanje obaveze za akontaciju poreza na dobit (zadu�uje se raèun 721 i odobrava

raèun 481),2. iskazivanje obaveze za porez na dobit po poreskom bilansu i poreskoj prijavi

sastavljenim od strane drugog pravnog lica na kraju obraèunskog perioda (zadu�ujese raèun 721 i odobrava raèun 481),

3. iskazivanje potra�ivanja po osnovu veæeg iznosa uplaæenih akontacija poreza nadobit u odnosu na obavezu koju je preduzeæe utvrdilo u poreskom bilansu i poreskojprijavi (zadu�uje se raèun 224 i odobrava raèun 721) i

4. prenos salda na raèun 722 radi utvrðivanja neto rezultata.


5. Knji�enje obaveze za porez na dobit

Privredni subjekt u toku godine plaæa akontacije poreza na dobit. Na kraju godineprivredni subjekt sastavlja poreski bilans i u njemu utvrðuje iznos obaveze za porez nadobit za proteklu godinu. Ukoliko je utvrðeni iznos manji od plaæenih akontacija zautvrðenu razliku zadu�uje raèun 224 i odobrava raèun 721, a u obrnutom sluèajuzadu�uje raèun 721 a odobrava raèunu 481.Ukoliko je iznos poreza na dobit po konaènom obraèunu manji od uplaæenog iznosaprivredni subjekt postupa po odredbama èlana 10. stav 2. Zakona o poreskom postupku iporeskoj administraciji - pravno lice ima pravo na povraæaj više ili pogrešno naplaæenogporeza, odnosno sporednih poreskih davanja i na poresku refakciju, a Poreska upravaima obavezu da rešenje po zahtevu za povraæaj, odnosno refakciju donese bezodlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.Prema tome u narednoj godini drugo pravno lice mo�e za iznos više plaæenog poreza nadobit:- zahtevati povraæaj više plaæenog poreza na dobit (u prethodnoj godini zadu�io je

raèun 224 a odobrio raèun 340 ili 350; nakon uplate tra�enog iznosa zadu�iæe raèun241 a odobriæe raèunu 224) ili

- izjaviti da tra�i da mu se za iznos više plaæenog poreza umanjuju akontacije poreza utekuæoj godini, tj. godini koja sledi godinu u kojoj je plaæeno više poreza na dobit(zadu�uje raèun 481 za iznos više plaæenog poreza i za isti iznos odobrava raèun 224.Uplatu akontacija poreza privredni subjekt neæe vršiti sve dok mu je dugovni saldo naraèunu 481).

Primer:1. Sportski klub "Vektor" d.o.o. na datum bilansa ima dugovni saldo na raèunu 721 -

Poreski rashod perioda u iznosu od 10.000,00 din. Nakon sastavljanja poreskogbilansa i poreske prijave utvrðena je godišnja obaveza za porez na dobit u iznosu od:

a) 8.000,00 din. i b) 11.000,00 din. - razlika je uplaæena.

Knji�enje pod a:


Red.br.


Iznos


1. 224 Potra�ivanja po osnovu preplaæenih porezai doprinosa 2.000,00

721 Poreski rashod perioda 2.000,00

Za više plaæeni porez iz dobiti

Knji�enje pod b:


Red.br.


Iznos


1. 721 Poreski rashod perioda 1.000,00

481 Obaveze za porez iz rezultata 1.000,00

Za porez iz dobiti

1a 481 Obaveze za porez iz rezultata 1.000,00


Uplata akontacije poreza iz rezultata


6. Utvrðivanje i knji�enje rezultatai sastavljanje finansijskih izveštaja

6.1. Utvrðivanje i knji�enje rezultata

Knji�enje utvrðivanja rezultata prikazaæemo na sledeæem primeru:1. Drugo pravno lice na dan 31.12. na raèunima rashoda ima iskazano sledeæe stanje:

Raèun Naziv raèuna Iznos

501 Nabavna vrednost prodate robe 700.000,00

520 Troškovi zarada i naknada zarada 48.000,00

521 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada 45.000,00

540 Troškovi amortizacije 7.000,00

555 Troškovi poreza 800,00

556 Troškovi doprinosa 30.000,00

562 Rashodi kamata 4.000,00

591 Rashodi po osnovu efekata promene raèunovodstvenih politika 10.000,00


Red.br.


Iznos


1. 599 Prenos rashoda 834.800,00

501 Nabavna vrednost prodate robe 700.000,00

520 Troškovi zarada i naknada zarada 48.000,00

521 Troškovi poreza i doprinosa na zaradei naknade zarada 45.000,00

540 Troškovi amortizacije 7.000,00

555 Troškovi poreza 800,00

556 Troškovi doprinosa 30.000,00

562 Rashodi kamata 4.000,00

591 Rashodi po osnovu efekata promeneraèunovodstvenih politika 10.000,00

Za prenos rashoda

1a. 710 Rashodi i prihodi 844.800,00

599 Prenos rashoda 844.800,00

Za prenos rashoda

2. Drugo pravno lice na dan 31.12. na raèunima prihoda ima iskazano sledeæe stanje:

Raèun Naziv raèuna Iznos

604 Prihodi od prodaje robe na domaæem tr�ištu 800.000,00

614 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaæem tr�ištu 100.000,00

662 Prihodi kamata 3.000,00

691 Prihodi po osnovu promene raèunovodstvenih politika 3.000,00



Red.br.


Iznos


2. 604 Prihodi od prodaje robe na domaæem tr�ištu 800.000,00

614 Prihodi od prodaje proizvoda i usluga nadomaæem tr�ištu 100.000,00

662 Prihodi kamata 3.000,00

691 Prihodi po osnovu promeneraèunovodstvenih politika 3.000,00

699 Prenos prihoda 906.000,00

Za prenos prihoda

2a. 699 Prenos prihoda 906.000,00

710 Rashodi i prihodi 906.000,00

Za prenos prihoda

3. Saldo na raèunu 710 je potra�ni u iznosu od 68.200,00 din. (koristimo podatke izpromena 1. i 2.).


Red.br.


Iznos


3. 710 Rashodi i prihodi 61.200,00

712 Prenos ukupnog rezultata 61.200,00

Prenos rezultata

4. Saldo na raèunu 712 je potra�ni u iznosu od 61.200,00 din. (koristimo podatke izpromena datih uz raèune 710 i 711).


Red.br.


Iznos


4. 712 Prenos ukupnog rezultata 61.200,00

720 Višak prihoda nad rashodima ili višakrashoda nad prihodima 61.200,00

Prenos rezultata

5. Saldo na raèunu 720 je potra�ni u iznosu od 61.200,00 din. (radi se o nastavku primera).


Red.br.


Iznos


5. 720 Višak prihoda nad rashodima ili višakrashoda nad prihodima 61.200,00

722 Prenos viška prihoda nad rashodima iliviška rashoda nad prihodima 61.200,00

Prenos rezultata


6. Saldo na raèunu 721 je dugovni u iznosu od 6.000,00 din. (radi se o uplaæenimakontacijama poreza na dobit). Drugo pravno lice je sastavilo poreski bilans iutvrdilo obavezu za porez na dobit u iznosu od 6.120,00 din. Drugo pravno lice jeuplatilo sa tekuæeg (poslovnog) raèuna 120,00 din. poreza na dobit.

7. Izvršen je prenos salda raèuna 721 na raèun 723.


Red.br.


Iznos


6. 721 Poreski rashod perioda 120,00

481 Obaveze za porez iz rezultata 120,00

Za obavezu za porez na dobit

6a. 481 Obaveze za porez iz rezultata 120,00

2410 Tekuæi (poslovni) raèun 120,00

Za obavezu za porez na dobit

7. 722 Prenos viška prihoda nad rashodima iliviška rashoda nad prihodima 6.120,00

721 Poreski rashod perioda 6.120,00

Za prenos

8. Izvršen je prenos nerasporeðene dobiti (radi se o nastavku primera - na raèunu722 je potra�ni saldo od 55.080,00 din).


Red.br.


Iznos


8. 722 Prenos viška prihoda nad rashodima iliviška rashoda nad prihodima 55.080,00

341 Nerasporeðeni višak prihoda nadrashodima tekuæe godine 55.080,00

Za utvrðivanje rezultata

6.2. Sastavljanje finansijskih izveštaja

Za sastavljanje finansijskih izveštaja koriste se odredbe Pravilnika o sadr�ini i formiobrazaca finansijskih izveštaja za druga pravna lica - "Slu�beni glasnik RS", broj137/2014 - u daljem tekstu: Pravilnik o obrascima.Ovim pravilnikom propisana je sadr�ina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadr�inapozicija u obrascima Bilans stanja i Bilans uspeha.U obrasce se iznosi upisuju u hiljadama dinara.

Podseæamo da druga pravna lica koja odluèe da primenjuju Meðunarodni stan-dard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica, u skladu sa èlanom22. stav 2. Zakona o raèunovodstvu, za sastavljanje finansijskih izveštaja pri-menjuju Pravilnik o sadr�ini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privrednadruštva, zadruge i preduzetnike - "Slu�beni glasnik RS", br. 95/2014 i 144/2014.


Ovaj pravilnik primenjuju i druga pravna lica koja imaju obavezu sastavljanjakonsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa èlanom 27. Zakona o raèuno-vodstvu.Novoosnovano drugo pravno lice prikazuje podatke o poslovanju u izveštajnoj godini uperiodu koji je kraæi od kalendarske godine ili je najviše jednak kalendarskoj godini, ali neprikazuje stanje na dan 1. januara izveštajne godine, kao ni poslovanje u prethodnojgodini. Na svim propisanim obrascima drugo pravno lice stavlja naznaku"novoosnovani".Drugo pravno lice koje je 2014. godine nastalo osnivanjem posle statusne promene,prikazuje podatke kao novoosnovani obveznik iz èlana 4. ovog pravilnika, s tim što naobrascima stavlja naznaku "novo osnivanje".

6.2.1. Popunjavanje obrasca Bilans stanja

U obrascu Bilans stanja druga pravna lica iskazuju podatke u kolonama 5 i 6, na svimpozicijama oznaèenim slovnim oznakama, rimskim i arapskim brojevima prema sadr�inigrupa raèuna i raèuna oznaèenih u koloni 1 tog obrasca.U obrascu Bilans stanja u koloni 5 iskazuju se podaci na kraju tekuæeg perioda, a u koloni6 podaci na kraju prethodnog perioda (koji je isti kao poèetak tekuæeg perioda). Za periodza koji se sastavlja finansijski izveštaj, podaci se unose u kolonu 5 aktive i u kolonu 5pasive.Podaci u obrascu Bilans stanja iskazuju se u neto iznosu (po sadašnjoj vrednosti na danbilansa), tako što se bruto iznosi iskazani na osnovnim raèunima glavne knjige, korigujuza iznose ispravke vrednosti i obezvreðenja koji su iskazani na pripadajuæim korektivnimraèunima osnovnih raèuna na dan bilansa.Ako su podaci iz prethodne godine korigovani u skladu sa propisima, u kolonu 6 aktive ikolonu 6 pasive tekuæe godine unose se tako korigovani podaci.Pri izradi godišnjeg finansijskog izveštaja, kao i pri nastanku statusne promene,otvaranja postupka redovne likvidacije ili postupka steèaja pod oznakom AOP 0001 do0025 u aktivi i AOP 0401 do 0422 u pasivi, unose se podaci sa odgovarajuæih gruparaèuna i raèuna oznaèenih u koloni 1 ovog obrasca.Druga pravna lica razvrstana u mikro pravna lica u skladu sa èlanom 6. stav 2. Zakona, uobrascu Bilans stanja iskazuju skraæeni obim podataka samo na pozicijama koje suoznaèene slovnim oznakama i rimskim brojevima.

6.2.2. Popunjavanje obrasca Bilans uspeha

U obrascu Bilans uspeha druga pravna lica iskazuju podatke u kolonama 5 i 6, na svimpozicijama oznaèenim slovnim oznakama, rimskim i arapskim brojevima prema sadr�inigrupa raèuna i raèuna po pojedinim pozicijama (AOP) tog obrasca.U ovaj obrazac, pri izradi godišnjeg finansijskog izveštaja, kao i pri nastanku statusnepromene, otvaranja, odnosno zakljuèenja postupka redovne likvidacije ili postupkasteèaja, podaci se unose pod oznakama AOP 1001 do 1039 - prihodi i rashodi redovnogposlovanja, pod oznakama AOP 1042 i 1043 - višak prihoda nad rashodima, efektipromena raèunovodstvenih politika i ispravka grešaka iz ranijih perioda i višak rashodanad prihodima, efekti promena raèunovodstvenih politika i ispravka grešaka iz ranijihperioda, pod oznakama AOP 1044 i 1045 - višak prihoda nad rashodima preoporezivanja i višak rashoda nad prihodima pre oporezivanja, pod oznakama AOP 1046- iznos poreskog rashoda perioda i pod oznakama AOP 1047 i 1048 - neto višak prihodanad rashodima posle oporezivanja i neto višak rashoda nad prihodima posleoporezivanja.


Podaci se sa odgovarajuæih raèuna oznaèenih u koloni 1 unose tako što se u kolonu 6(prethodna godina) unose podaci obraèuna odgovarajuæeg perioda prethodne godine,reklasifikovani u skladu sa strukturom podataka za tekuæi period, dok se za tekuæugodinu, u kolonu 5, podaci unose sa raèuna na kraju perioda za koji se obraèunsastavlja.

Ako su podaci prethodne godine korigovani u skladu sa propisima, u kolonu 6 unose setako korigovani podaci.

Druga pravna lica razvrstana u mikro pravna lica u skladu sa èlanom 6. stav 2. Zakona, uobrascu Bilans uspeha iskazuju skraæeni obim podataka samo na pozicijama koje suoznaèene slovnim oznakama i rimskim brojevima.

6.2.3. Sastavljanje Napomena uz finansijske izveštaje

Napomene uz finansijske izveštaje sadr�e opise ili detaljnije rašèlanjavanje iznosaprikazanih u Bilansu stanja i Bilansu uspeha. Napomene uz finansijske izveštajeposebno sadr�e:

1) opšte informacije o drugom pravnom licu (sedište, pravna forma, opis prirodeposlovanja i glavnih aktivnosti, naziv matiènog pravnog lica i krajnjeg vlasnikamatiènog pravnog lica, podatak o proseènom broju zaposlenih u toku godine na bazistanja krajem svakog meseca);

2) informaciju o usaglašenosti sa nacionalnim propisima;

3) informaciju o korekciji poèetnog stanja po osnovu greške i promena raèunovodstvenihpolitika;

4) informaciju o primenjenim osnovama za vrednovanje pozicija u pripremi finansijskogizveštaja;

5) informaciju o raèunovodstvenim politikama, koje su odabrane i primenjene naznaèajne poslovne promene i dogaðaje;

6) informacije o stavkama koje se nisu kvalifikovale za priznavanje u izveštajima iz stava1. ovog èlana, a znaèajne su za ocenu finansijskog polo�aja i uspešnosti poslovanjapravnog lica.

Za prikazivanje rednog broja Napomena uz finansijske izveštaje koriste se arapskibrojevi, prema redosledu prikazivanja podataka u finansijskom izveštaju, i to maksimalno50 karaktera koji se unose u obrasce finansijskog izveštaja.

Dodatna prikazivanja i obelodanjivanja sadr�e dodatne informacije vezane za pozicijekoje su prikazane u finansijskom izveštaju, prema redosledu obrazaca i pozicija uobrascima.

6.3. Popunjavanje Statistièkog izveštaja za druga pravna lica

Za sastavljanje Statistièkog izveštaja za druga pravna lica koriste se odredbe Pravilnikao obliku i sadr�aju statistièkog izveštaja za druga pravna lica - "Slu�beni glasnik RS", broj137/2014.

Napominjemo da druga pravna lica koja odluèe da primenjuju Meðunarodni standardfinansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP), u skladu saèlanom 22. stav 2. Zakona o raèunovodstvu, obavezno primenjuju Pravilnik o obliku isadr�aju Statistièkog izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ("Slu�beniglasnik RS", broj 127/2014).


Tabela I - OPŠTI PODACI O DRUGOM PRAVNOM LICUU tabelu I - OPŠTI PODACI O DRUGOM PRAVNOM LICU, pod oznakom AOP 9001 -Broj meseci poslovanja, unosi se broj meseci poslovanja u kalendarskoj godini, kao ceobroj u intervalu od 1 do 12. Novoosnovano drugo pravno lice ne popunjava kolonu 4.Pod oznakom AOP 9002 - Oznaka za vlasništvo, unosi se statistièka oznaka zavlasništvo prema sledeæem: 1 za društveno, 2 za privatno, 3 za zadru�no, 4 za mešovito(dva ili više oblika vlasništva) i 5 za dr�avno vlasništvo.Pod oznakom AOP 9003 - Broj stranih (pravnih ili fizièkih) lica koja imaju uloge, unosi sebroj pravnih ili fizièkih lica sa sedištem u inostranstvu koja imaju uloge u drugom pravnomlicu.Pod oznakom AOP 9004 - Proseèan broj zaposlenih na osnovu stanja krajem svakogmeseca, u kolonu 3 unosi se podatak utvrðen kao godišnji prosek brojèanog stanjazaposlenih na kraju svakog meseca u izveštajnoj godini, a u kolonu 4 broj zaposlenih uprethodnoj godini utvrðen na isti naèin. Godišnji prosek predstavlja zbir zaposlenih nakraju svakog meseca u toku obraèunskog perioda, podeljen brojem meseci poslovanja.

Tabela II - POTRA�IVANJA I OBAVEZEU tabelu II - POTRA�IVANJA I OBAVEZE, unose se podaci u kolone 4 i 5 prema sadr�iniraèuna oznaèenih u koloni 1.Pod oznakom AOP 9005 - Potra�ivanja u toku godine od društava za osiguranje zanaknadu štete, unosi se ukupna vrednost odštetnih zahteva po osnovu naknada šteta oddruštava za osiguranje u toku godine (poveæanje - dugovni promet bez poèetnog stanjadeo raèuna 226, u delu koji se odnosi na potra�ivanja od društava za osiguranje).Pod oznakama AOP 9006 do 9008 - Obaveze za neto zarade i naknade zarada, porez idoprinose na zarade i naknade zarada, unosi se ukupan godišnji iznos prema obraèunuzarada - poveæanje u toku godine (potra�ni promet bez poèetnog stanja) sa raèuna 450,451 i 452.Pod oznakom AOP 9009 - Obaveze prema fizièkim licima za naknade po ugovorima,unosi se poveæanje u toku godine (potra�ni promet bez poèetnog stanja) obaveza zanaknade fizièkim licima po osnovu ugovora o delu, autorstvu, privremenim i povremenimposlovima, zastupanju i posredovanju, dopunskom radu i drugih ugovora uz naknadu.

Tabela III - DRUGI TROŠKOVI I RASHODIU tabelu III - DRUGI TROŠKOVI I RASHODI, unose se podaci u kolone 4 i 5 premasadr�ini raèuna oznaèenih u koloni 1.Pod oznakom AOP 9014 - Troškovi naknada fizièkim licima (bruto) po osnovu ugovora,unosi se zbir stanja na raèunima 522 - Troškovi naknada po ugovoru o delu, 523 -Troškovi naknada po autorskim ugovorima, 524 - Troškovi naknada po ugovorima oprivremenim i povremenim poslovima i 525 - Troškovi naknada fizièkim licima po osnovuostalih ugovora.Pod oznakom AOP 9016 - Troškovi zakupnina, unosi se godišnji iznos zakupnina poosnovu ugovora o zakupu osnovnih sredstava: opreme, poslovnog, skladišnog,kancelarijskog i drugog prostora, zemljišta i sl., bez obzira na to da li je zakupodavacpravno ili fizièko lice. Ova pozicija trebalo bi da odgovara zbiru konaènog stanja raèuna533 - Troškovi zakupnina i analitièkog raèuna u okviru raèuna 525 na kojem se knji�etroškovi naknada fizièkim licima po osnovu drugih ugovora (ugovora o zakupu kada jezakupodavac fizièko lice i dr.), prema godišnjem zakljuèku poslovnih knjiga. U sluèajudugoroènog zakupa koji se knji�i na raèunu 014 - Ostala nematerijalna imovina, tj.ukoliko je zakupnina plaæena za period du�i od jedne godine, upisuje se deo koji pripadaizveštajnoj godini.


Pod oznakom AOP 9017 - Troškovi zakupnina zemljišta, unosi se godišnji iznoszakupnine za zemljište uzeto u zakup prema ugovoru o zakupu. Ova pozicija odgovarazbiru konaènog stanja analitièkog raèuna u okviru raèuna 533 na kojem se knji�izakupnina zemljišta drugih pravnih lica i analitièkog raèuna u okviru raèuna 525 na kojemse knji�e troškovi naknada fizièkim licima po osnovu drugih ugovora (ugovora o zakupukada je zakupodavac fizièko lice i dr.), u delu koji se odnosi na zakup zemljišta, premagodišnjem zakljuèku poslovnih knjiga. U sluèaju dugoroènog zakupa koji se knji�i naraèunu 014 - Ostala nematerijalna imovina, tj. ukoliko je zakupnina plaæena za perioddu�i od jedne godine, upisuje se deo koji pripada izveštajnoj godini.Pod oznakom AOP 9024 - Rashodi kamata i deo finansijskih rashoda, unosi se godišnjiiznos (poveæanje) obraèunatih rashoda kamata po kreditima, po obavezama izdu�nièko-poverilaèkih odnosa, finansijskom lizingu, zatezne i druge kamate proknji�enena raèunu 562 - Rashodi kamata. Pored navedenog, unosi se i godišnji obraèunati iznossvih vrsta kamata po osnovu obaveza prema matiènim, zavisnim i povezanim licimaproknji�enih na raèunu 560.Pod oznakom AOP 9025 - Rashodi kamata po kreditima od banaka i drugih finansijskihinstitucija, unosi se godišnji iznos (poveæanje) obraèunatih rashoda kamata po osnovukredita uzetih od banaka i drugih finansijskih institucija prema ugovoru o kreditu. Ukljuèujese deo raèuna 562 koji se iskljuèivo odnosi na kamate po kreditima, kao i eventualni deokamata po kreditima od banaka po osnovu obaveza prema matiènim, zavisnim ipovezanim pravnim licima proknji�enih na raèunu 560. U tome, pod oznakom AOP 9026 -Rashodi kamata po kratkoroènim kreditima u zemlji, pod oznakom AOP 9027 - Rashodikamata po kratkoroènim kreditima u inostranstvu, pod oznakom AOP 9028 - Rashodikamata po dugoroènim kreditima u zemlji i pod oznakom AOP 9029 - Rashodi kamata podugoroènim kreditima u inostranstvu, stanje na kraju tekuæe, odnosno prethodne godine.Pod oznakom AOP 9030 - Rashodi za humanitarne, nauène, verske, kulturne,zdravstvene, obrazovne i za sportske namene, kao i za zaštitu èovekove sredine, unosise godišnji iznos izdataka za navedene svrhe proknji�en na analitièkim raèunima u okviruraèuna 579, i to na analitièkom raèunu na kojem se knji�e izdaci za humanitarne,kulturne, zdravstvene, obrazovne, nauène i verske namene, za zaštitu èovekove sredinei za sportske namene, kao i na analitièkom raèunu na kojem se knji�e davanja unovèanom iznosu ili naturalnom obliku drugim pravnim licima radi ubla�avanja posledicaelementarnih nepogoda ili drugih vanrednih dogaðaja.

Tabela IV - DRUGI PRIHODIU tabelu IV - DRUGI PRIHODI, unose se podaci u kolone 4 i 5 prema sadr�ini raèunaoznaèenih u koloni 1.Pod oznakom AOP 9036 - Prihodi od kamata, unose se prihodi od kamata po datimkreditima, po potra�ivanjima iz du�nièko-poverilaèkih odnosa, finansijskom lizingu,zateznim i drugim kamatama proknji�enim na raèunu 662. Pored navedenog, unose se iprihodi od svih vrsta kamata po osnovu potra�ivanja iz odnosa sa matiènim, zavisnim ipovezanim pravnim licima evidentiranim na raèunima 660 i 661.Pod oznakom AOP 9037 - Prihodi od kamata po raèunima i depozitima u bankama idrugim finansijskim institucijama, unosi se godišnji iznos (poveæanje) obraèunatihkamata po depozitima i raèunima u bankama i drugim finansijskim institucijama. Unosese podaci sa dela raèuna 662 koji se odnosi na kamate po depozitima, kao i eventualnideo kamata po depozitima proknji�en na raèunima 660 i 661 po osnovu potra�ivanja izodnosa sa matiènim, zavisnim i povezanim pravnim licima.Pod oznakom AOP 9038 - Prihodi od dividendi, unosi se godišnji iznos prihoda poosnovu dividendi proknji�en na raèunu 664. Pored navedenog, unose se i prihodi oddividendi i uèešæa u dobitku ostvarenom u odnosu sa matiènim, zavisnim i ostalimpovezanim pravnim licima koja se evidentiraju na raèunima 660 i 661.


Tabela V - OSTALI PODACIU tabelu V - OSTALI PODACI, pod oznakom AOP 9040 - Obaveze za akcize (premagodišnjem obraèunu akciza), unosi se ukupan godišnji iznos obraèunatih akciza premagodišnjem obraèunu i poreskoj prijavi.Pod oznakom AOP 9041 - Obraèunate carine i druge uvozne da�bine, unosi se ukupangodišnji iznos obraèunatih carina i drugih uvoznih da�bina prema carinskoj i drugojdokumentaciji u vezi sa uvozom.Pod oznakom AOP 9042 - Kapitalne subvencije i druga dr�avna dodeljivanja zaizgradnju i nabavku osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja, unose se dr�avnadodeljivanja namenjena za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava (poslovni prostor izgrade, oprema, vozila i ostalo), primljena osnovna sredstva bez naknade, kao i dr�avnapomoæ za rekonstrukciju, modernizaciju i druga unapreðenja osnovnih sredstava.Takoðe, unosi se i otpis dugova po osnovu poreza i doprinosa, kao i priliv sredstava ucilju pokriæa gubitaka kumuliranih tokom više poslovnih godina. Obuhvata se i dr�avnapomoæ u cilju nadoknade štete i pokriæa gubitaka nastalih kao posledica prirodnihnepogoda i drugih vanrednih okolnosti (deo raèuna grupe 68 koji se odnosi na pomoædr�ave i njenih organa i fondova). Na ovoj poziciji unosi se ukupan (bruto) iznosnovoprimljenih sredstava u toku godine po osnovu dr�avnih dodeljivanja za nabavku iizgradnju osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja. Unosi se iskljuèivo iznos novihdr�avnih dodeljivanja primljenih u toku godine u bruto iznosu (u sluèaju da je izvršenovremensko razgranièenje primljenih dr�avnih dodeljivanja preko raèuna 495, neophodnoje prikazati ukupan (bruto) iznos primljenog dodeljivanja, odnosno donacije u tokugodine, a ne godišnji deo koji se prenosi sa raèuna 495 na raèune grupe 64). Ukidanjeodlo�enih prihoda po osnovu dodeljivanja iz prethodnih godina se iskljuèuje.Pod oznakom AOP 9043 - Dr�avna dodeljivanja za premije, regres i pokriæe tekuæihtroškova poslovanja, unose se dr�avna dodeljivanja u vidu premija, regresa, dodeljivanjaza pokriæe tekuæih troškova poslovanja i poslovnih gubitaka, odnosno samo onadodeljivanja koja su neposredno vezana za proizvodnju proizvoda i usluga i koja seprimaju po osnovu kolièine ili vrednosti ostvarene proizvodnje.Pod oznakom AOP 9044 - Ostala dr�avna dodeljivanja, unose se svi prethodnonepomenuti vidovi dr�avne pomoæi u novcu ili naturi. Obuhvataju se primanja bezuslovljene namene i bez direktne veze sa proizvodnjom proizvoda i usluga, kao što sudotacije za novozaposlena lica, za zaštitu èovekove okoline i ugradnju odgovarajuæeopreme, za istra�ivanje i razvoj, povraæaj poreskih da�bina po osnovu izvoza proizvoda iusluga i sl.Pod oznakom AOP 9045 - Primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratnasredstva u novcu ili naturi od inostranih pravnih i fizièkih lica, unose se donacije i svaostala bespovratna sredstva iz inostranstva primljena u toku godine u bruto iznosu (unovcu ili naturi). Obuhvataju se ne samo prihodi od uslovljenih donacija (deo raèunagrupe 64), veæ i donacije za koje ugovorom nije predviðen uslov niti namena i koje seknji�e u korist ostalih prihoda, kao i prihodi od naknada šteta od katastrofa i drugihnepredviðenih dogaðaja (deo raèuna 679). Ukidanje odlo�enih prihoda po osnovudonacija iz prethodnih godina se iskljuèuje.

Tabela VI - RAZGRANIÈENI NEGATIVNI NETO EFEKTI UGOVORENE VALUTNE

KLAUZULE I KURSNIH RAZLIKAU tabelu VI - RAZGRANIÈENI NEGATIVNI NETO EFEKTI UGOVORENE VALUTNEKLAUZULE I KURSNIH RAZLIKA, podatke unose druga pravna lica koja su u godišnjimfinansijskim izveštajima za 2008, 2009, 2010, 2012. i 2013. godinu vršila razgranièenjeneto efekata obraèunate ugovorene valutne klauzule i neto efekata obraèunatih kursnihrazlika, u skladu sa èl. 77a - 77l Pravilnika o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnom


okviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Slu�beni glasnikRS", br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010, 3/2011 i 101/2012), za tekuæu i prethodnugodinu.Pod oznakom AOP 9047 - Poèetno stanje razgranièenog neto efekta ugovorene valutneklauzule, unosi se saldo sa raèuna 289 - Ostala aktivna vremenska razgranièenja, deokoji je nastao po osnovu razgranièenja negativnog neto efekta ugovorene valutneklauzule iz prethodnih godina.Pod oznakom AOP 9048 - Razgranièeni neto efekat ugovorene valutne klauzule, unosise negativan neto efekat ugovorene valutne klauzule koji je razgranièen po godišnjemfinansijskom izveštaju u tekuæoj godini.Pod oznakom AOP 9049 - Srazmerni deo ukinutog razgranièenog neto efekta ugovorenevalutne klauzule, unosi se deo ili u celini ukinut razgranièeni negativan neto efekatugovorene valutne klauzule koji je prenet u Bilans uspeha u tekuæoj godini.Pod oznakom AOP 9050 - Preostali iznos razgranièenog neto efekta ugovorene valutneklauzule, iskazuje se saldo na raèunu 289 - Ostala aktivna vremenska razgranièenja, nakraju tekuæe godine.Pod oznakom AOP 9051 - Poèetno stanje razgranièenog neto efekta kursnih razlika,unosi se saldo sa raèuna 289 - Ostala aktivna vremenska razgranièenja, deo koji jenastao po osnovu razgranièenja negativnog neto efekta kursnih razlika iz prethodnihgodina.Pod oznakom AOP 9052 - Razgranièeni neto efekat kursnih razlika, unosi se negativanneto efekat kursnih razlika koji je razgranièen po godišnjem finansijskom izveštaju utekuæoj godini.Pod oznakom AOP 9053 - Srazmerni deo ukinutog razgranièenog neto efekta kursnihrazlika, unosi se deo ili u celini ukinut razgranièeni neto efekat kursnih razlika koji jeprenet u Bilans uspeha u tekuæoj godini.Pod oznakom AOP 9054 - Preostali iznos razgranièenog neto efekta kursnih razlika,iskazuje se saldo na raèunu 289 - Ostala aktivna vremenska razgranièenja, na krajutekuæe godine.

Tabela VII - RAZGRANIÈENI POZITIVNI NETO EFEKTI UGOVORENE VALUTNEKLAUZULE I KURSNIH RAZLIKAU tabelu VII - RAZGRANIÈENI POZITIVNI NETO EFEKTI UGOVORENE VALUTNEKLAUZULE I KURSNIH RAZLIKA, podatke unose druga pravna lica koja su u godišnjimfinansijskim izveštajima za 2008, 2009, 2010, 2012. i 2013. godinu vršila razgranièenjeneto efekata obraèunate ugovorene valutne klauzule i neto efekata obraèunatih kursnihrazlika, u skladu sa èl. 77a-77l Pravilnika o Kontnom okviru i sadr�ini raèuna u Kontnomokviru za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ("Slu�beni glasnikRS", br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010, 3/2011 i 101/2012), za tekuæu i prethodnugodinu.Pod oznakom AOP 9055 - Poèetno stanje razgranièenog neto efekta ugovorene valutneklauzule, unosi se saldo sa raèuna 499 - Ostala pasivna vremenska razgranièenja, deokoji je nastao po osnovu razgranièenja pozitivnog neto efekta ugovorene valutneklauzule iz prethodnih godina.Pod oznakom AOP 9056 - Razgranièeni neto efekat ugovorene valutne klauzule, unosise pozitivan neto efekat ugovorene valutne klauzule koji je razgranièen po godišnjemfinansijskom izveštaju u tekuæoj godini.Pod oznakom AOP 9057 - Srazmerni deo ukinutog razgranièenog neto efekta ugovorenevalutne klauzule, unosi se deo ili u celini ukinut razgranièeni pozitivan neto efekatugovorene valutne klauzule koji je prenet u Bilans uspeha u tekuæoj godini.


Pod oznakom AOP 9058 - Preostali iznos razgranièenog neto efekta ugovorene valutneklauzule, iskazuje se saldo na raèunu 499 - Ostala pasivna vremenska razgranièenja, nakraju tekuæe godine.Pod oznakom AOP 9059 - Poèetno stanje razgranièenog neto efekta kursnih razlika,unosi se saldo sa raèuna 499 - Ostala pasivna vremenska razgranièenja, deo koji jenastao po osnovu razgranièenja pozitivnog neto efekta kursnih razlika iz prethodnihgodina.Pod oznakom AOP 9060 - Razgranièeni neto efekat kursnih razlika, unosi se pozitivanneto efekat kursnih razlika koji je razgranièen po godišnjem finansijskom izveštaju utekuæoj godini.Pod oznakom AOP 9061 - Srazmerni deo ukinutog razgranièenog neto efekta kursnihrazlika, unosi se deo ili u celini ukinut razgranièeni pozitivan neto efekat kursnih razlikakoji je prenet u Bilans uspeha u tekuæoj godini.Pod oznakom AOP 9062 - Preostali iznos razgranièenog neto efekta kursnih razlika,iskazuje se saldo na raèunu 499 - Ostala pasivna vremenska razgranièenja, na krajutekuæe godine.


7. Dostavljanje finansijskih izveštajaAgenciji za privredne registre

Ovaj napis slu�i kao podsetnik za:1. klasifikovanje pravnog lica i preduzetnika po velièini,2. predaju finansijskih izveštaja Agenciji za privredne registre i3. visinu naknada za obradu i objavljivanje finansijskih izveštaja.Za navedene poslove merodavne su odredbe:1. Zakona o raèunovodstvu;2. Pravilnika o uslovima i naèinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i voðenju

Registra finansijskih izveštaja ("Slu�beni glasnik RS", broj 127/2014) i3. Odluka o naknadama za poslove registracije i druge usluge koje pru�a Agencija za

privredne registre ("Slu�beni glasnik RS", br. 119/2013 i 138/2014).

Napomena: ovaj deo napisa treba shvatiti kao prvi, poèetni, tekst koji se bavipredajom finansijskih izveštaja za 2014. godinu. Detaljnije smernice za predajufinansijskih izveštaja uslediæe nakon objavljivanja Posebnog informacionogsistema i Tehnièkog uputstva od strane Agencije.

7.1. Naèin klasifikacije po velièini privrednih subjekata

Èlanom 6. Zakona o raèunovodstvu utvrðuju se kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica.Odredbe o razvrstavanju znaèajne su zbog toga što je u zavisnosti od velièine pravnoglica predviðena razlièita primena regulative za priznavanje i vrednovanje stavki ufinansijskim izveštajima, odnosno revizija finansijskih izveštaja.

Pravna lica, u smislu Zakona o raèunovodstvu, razvrstavaju se na mikro, mala, srednja ivelika, u zavisnosti od proseènog broja zaposlenih, poslovnog prihoda i proseènevrednosti poslovne imovine utvrðenih na dan sastavljanja redovnog godišnjegfinansijskog izveštaja u poslovnoj godini.

Proseèan broj zaposlenih izraèunava se tako što se zbir ukupnog broja zaposlenih nakraju svakog meseca, ukljuèujuæi i zaposlene u inostranstvu, podeli sa brojem meseci uposlovnoj godini.Tabelarno prikazani ovi kriterijumi bi bili:

red. br. Kriterijum (èlan 6. Zakona) Obrazac Pozicije iz izveštaja

1. Proseèan broj zaposlenih Statistièki izveštaj AOP 9005, kol. 3

2. Poslovni prihod Bilans uspeha AOP 1001, kol. 5

3. Proseèna vrednost poslovne imovine Bilans stanja AOP 0071 (kol. 5 + 6) : 2

Za preraèunavanje deviznih iznosa iz navedenih kriterijuma u dinarsku protivvrednost,primenjuje se zvanièan srednji kurs dinara, koji utvrðuje Narodna banka Srbije, a koji va�iposlednjeg dana poslovne godine za koju se sastavlja redovan godišnji finansijskiizveštaj.

Na dan 31.12.2014. godine kurs evra u odnosu na dinar je bio: 1 eur = 120,9583 din.

U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledeæihkriterijuma:1. proseèan broj zaposlenih 10;


2. poslovni prihod 700.000 eur u dinarskoj protivvrednosti (odnosno 84.670.810,00 din.);proseèna vrednost poslovne imovine (izraèunata kao aritmetièka sredina vrednosti napoèetku i na kraju poslovne godine) 350.000 eur u dinarskoj protivvrednosti (odnosno42.335.405,00 din.).U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva od prethodnonavedenih kriterijuma, ali ne prelaze dva od sledeæih kriterijuma:1. proseèan broj zaposlenih 50;2. poslovni prihod 8.800.000 eur u dinarskoj protivvrednosti (odnosno 1.064.433.040,00

din.);3. proseèna vrednost poslovne imovine (izraèunata kao aritmetièka sredina vrednosti na

poèetku i na kraju poslovne godine) 4.400.000 eur u dinarskoj protivvrednosti(odnosno 532.216.520,00 din.) .

U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva od prethodnonavedenih kriterijuma (kriterijuma za malo pravno lice), ali ne prelaze dva od sledeæihkriterijuma:1. proseèan broj zaposlenih 250;2. poslovni prihod 35.000.000 eur u dinarskoj protivvrednosti

(odnosno 4.233.540.500,00 din.);3. proseèna vrednost poslovne imovine (izraèunata kao aritmetièka sredina vrednosti na

poèetku i na kraju poslovne godine) 17.500.000 eur u dinarskoj protiv vrednosti(odnosno 2.116.770.250,00 din.).

U velika pravna lica razvrstavaju se pravna lica koja prelaze dva od prethodno navedenihkriterijuma (kriterijuma za srednje pravno lice).Razvrstavanje u skladu sa navedenim kriterijumima vrši pravno lice samostalno na dansastavljanja finansijskih izveštaja i dobijene podatke koristi za narednu poslovnu godinu.Novoosnovana druga pravna lica razvrstavaju se na osnovu podataka iz finansijskihizveštaja za poslovnu godinu u kojoj su osnovani i broja meseci poslovanja, a utvrðenipodaci koriste se za tu i narednu poslovnu godinu.Dakle, kriterijumi za novoosnovana druga pravna lica utvrðuju se na osnovu podatakatekuæe godine, s tim da se granièna vrednost za poslovne prihode u periodu poslovanjaumanjuje srazmerno sa brojem meseci poslovanja. Za poslovnu imovinu se ne utvrðujeproseèna vrednost, jer novoosnovano drugo pravno lice nije postojalo u prethodnojgodini:

red.br. Kriterijum (èlan 6. Zakona) Obrazac Pozicije iz izveštaja

1. Proseèan broj zaposlenih Statistièki izveštaj AOP 9005, kol. 3

2. Poslovni prihod Bilans uspeha AOP 1001, kol. 5 koriguje seprema broju meseciposlovanja sa AOP 9001, kol. 3

3. Proseèna vrednost poslovneimovine

Bilans stanja AOP 0071 (kol. 5)

Obaveštenje o razvrstavanju drugo pravno lice du�no je da, uz finansijske izveštaje,dostavi Agenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija), koja verifikujedostavljeno obaveštenje o razvrstavanju.Ako drugo pravno lice odbije da obaveštenje o razvrstavanju uskladi sa zahtevomAgencije, u narednoj poslovnoj godini koriste se podaci o velièini pravnog lica utvrðeni odstrane Agencije.


Èlanom 46. stav 1. taèka 1. Zakona o raèunovodstvu predviðena je novèana kazna od100.000,00 do 3.000.000,00 din. za privredni prestup ako se drugo pravno lice nerazvrsta u mikro, mala, srednja ili velika pravna lica.

7.2. Dostavljanje finansijskih izveštajaAgenciji za privredne registre

Pravilnikom o uslovima i naèinu javnog objavljivanja finansijskih izveštaja i voðenjuRegistra finansijskih izveštaja - u daljem tekstu: Pravilnik ureðuju se bli�i uslovi i naèinprijema i obrade podataka za statistièke i druge potrebe, prijema i provere ispunjenostiuslova za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumenata iz èl. 33. i 34. Zakona oraèunovodstvu, voðenja Registra finansijskih izveštaja i pribavljanja podataka kojeAgenciji za privredne registre (u daljem tekstu: Agencija) dostavljaju drugi nadle�niorgani i pravna lica i preduzetnici, kao i pru�anja usluga iz Registra finansijskih izveštaja.Pravilnikom je predviðeno da za svaku izveštajnu godinu najkasnije do kraja januaranaredne godine Agencija obezbedi poseban informacioni sistem i tehnièko uputstvo zaprimenu Posebnog informacionog sistema (u daljem tekstu: Tehnièko uputstvo).

7.2.1. Dostavljanje izveštaja za statistièke potrebe i finansijski izveštajiza 2014. godinu od strane malih, srednjih i velikih pravnih lica

Predviðeno je da izveštaje za statistièke potrebe, finansijske izveštaje i dokumentaciju izèlana 34. Zakona, koji su potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskogzastupnika, odnosno drugog ovlašæenog lica u skladu sa propisima, obveznici unose uPosebni informacioni sistem i dostavljaju Agenciji, u elektronskom obliku puteminterneta, a po postupku koji je utvrðen.Uz izveštaje za statistièke potrebe obveznici dostavljaju zahtev za obradu izveštaja zastatistièke potrebe na obrascu propisanom od strane Registratora saglasno èlanu 10bZakona o Agenciji za privredne registre ("Slu�beni glasnik RS", br. 55/2004, 111/2009 i99/2011 - u daljem tekstu: Zakon o Agenciji).Deo Posebnog informacionog sistema koji obezbeðuje prijem izveštaja za statistièkepotrebe za izveštajnu godinu, obveznicima æe biti dostupan do isteka roka zadostavljanje tih izveštaja propisanog Zakonom (do kraja februara).

Istovremeno dostavljanje godišnjeg finansijskog izveštaja i izveštaja za statistièkepotrebe - Obveznik koji ima poslovnu godinu jednaku kalendarskoj, mo�e uz izveštaj zastatistièke potrebe da dostavi i ostale izveštaje koji èine redovni godišnji finansijskiizveštaj saglasno Zakonu, kao i dokumentaciju iz èlana 34. Zakona. Smatra se da jeobveznik ispunio i obavezu dostavljanja redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja idokumentacije iz èlana 34. Zakona za javno objavljivanje, ako plati naknadu za javnoobjavljivanje i dostavi zahtev za obradu izveštaja za statistièke potrebe i javnoobjavljivanje finansijskog izveštaja na obrascu propisanom od strane Registratora,saglasno èlanu 10b Zakona o Agenciji. Zahtev obavezno sadr�i izjavu obveznika dadostavlja i redovne godišnje finansijske izveštaje, kao i obaveštenje o razvrstavanju.U postupku obrade izveštaja za statistièke potrebe i redovnog godišnjeg finansijskogizveštaja u smislu ovog èlana, podaci iz izveštaja za statistièke potrebe unose se u bazupodataka za statistièke potrebe ako su za to ispunjeni uslovi propisani Zakonom i ovimpravilnikom, a zatim se nastavlja obrada redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja ipropisane dokumentacije, radi njihovog javnog objavljivanja u skladu sa Zakonom.U sluèajevima kada od strane skupštine ili drugog nadle�nog organa obveznika nijedoneta odluka o usvajanju redovnog ili konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja doisteka roka za dostavljanje finansijskih izveštaja Agenciji, zakonski zastupnik mo�e umestote odluke da dostavi izjavu o tome, uz navoðenje razloga zbog kojih ta odluka nije doneta.


Kada nije doneta odluka o raspodeli dobiti, odnosno pokriæu gubitka, umesto te odlukezakonski zastupnik dostavlja Agenciji izjavu da ona nije doneta.Obveznici uz finansijske izveštaje i dokumentaciju iz èlana 34. Zakona, dostavljajuzahtev za javno objavljivanje finansijskog izveštaja i dokumentacije na obrascupropisanom od strane Registratora saglasno èlanu 10b Zakona o Agenciji. Matiènopravno lice je du�no da navede podatke o poslovnom imenu, sedištu i matiènom brojusvih pravnih lica nad kojim ima kontrolu, a èiji su podaci obuhvaæeni konsolidovanimgodišnjim finansijskim izveštajem.Obveznici koji redovne godišnje finansijske izveštaje sastavljaju za poslovnu godinu kojase razlikuje od kalendarske, dostavljaju i pismenu saglasnost ministra nadle�nog zaposlove finansija, Narodne banke Srbije ili Komisije za hartije od vrednosti, u sluèaju data saglasnost nije ranije dostavljena.Finansijske izveštaje obveznici unose u Posebni informacioni sistem i dostavljajuAgenciji. Uz redovne i konsolidovane godišnje finansijske izveštaje u Posebniinformacioni sistem unosi se i dokumentacija iz èlana 34. Zakona, koja je potpisana odstrane ovlašæenog lica u skladu sa propisima koji ureðuju elektronsko poslovanje.Zakonski zastupnik mo�e svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom da potvrdiautentiènost dostavljene dokumentacije, koja je nastala digitalizacijom izvornihdokumenata, u skladu sa zakonom koji ureðuje elektronski dokument.Finansijske izveštaje i zahtev za javno objavljivanje uz koje je prilo�ena dokumentacija,svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom potpisuje zakonski zastupnik, a zatim svezajedno dostavlja Agenciji u elektronskom obliku.Finansijski izveštaji se smatraju dostavljeni njihovim prijemom u Agenciji u skladu saZakonom, Pravilnikom i Tehnièkim uputstvom.Za obradu i javno objavljivanje finansijskog izveštaja i dokumentacije iz èlana 34.Zakona, odnosno izjave o neaktivnosti, obveznik plaæa naknadu u skladu sa propisimakojima se ureðuje polo�aj i nadle�nost Agencije.Po izvršenoj proveri potpunosti i raèunske taènosti dostavljenih redovnih godišnjih finansij-skih izveštaja, na osnovu podataka iskazanih u tim izveštajima, Registar vrši proveru pra-vilnosti velièine utvrðene od strane obveznika i verifikuje tu velièinu u skladu sa Zakonom.O izvršenom upisu u Registar i javnom objavljivanju finansijskih izveštaja i dokumen-tacije Registar izdaje i obvezniku dostavlja potvrdu na elektronsku adresu podnosiocazahteva za javno objavljivanje. Potvrda o javnom objavljivanju finansijskih izveštaja idokumentacije objavljuje se i na internet stranici Agencije u okviru Registra.

7.2.2. Potpisivanje finansijskih izveštaja za 2014. godinukvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika

Na sajtu Agencije za privredne registre na stranicihttp://www.apr.gov.rs/%D0%9E%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%88%D1%9B%D1%83/%D0%92%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8.aspx#22122014istaknuto je sledeæe obaveštenje o potpisivanju finansijskih izveštaja za 2014. godinukvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika:"Novim Zakonom o raèunovodstvu ("Slu�beni glasnik RS", broj 62/2013), propisano je dasu obveznici dostavljanja podataka za statistièke i druge potrebe, kao i finansijskihizveštaja, du�ni da iste unesu u posebni informacioni sistem Agencije za privredneregistre i dostave Agenciji u elektronskom obliku, potpisane kvalifikovanim elektronskimpotpisom zakonskog zastupnika. Ova obaveza va�i za velika, srednja i mala pravna lica,poèev veæ od finansijskih izveštaja sastavljenih na dan 31.12. 2014. godine, dok mikropravna lica imaju moguænost da još te izveštaje dostave u papirnom obliku.


Agenciji se obratio veliki broj obveznika sa pitanjima vezanim za primenu tih odredbi,posebno kada je zakonski zastupnik strano fizièko lice, odnosno za moguænost daumesto zakonskog zastupnika iste potpišu punomoænici svojim elektronskim potpisom, ana osnovu punomoæja izdatog od strane zakonskog zastupnika.

Povodom ovih pitanja, Agencija se obratila Ministarstvu finansija za mišljenje kako dapostupa u navedenim sluèajevima, odnosno da li treba da insistira na stanovištu dafinansijske izveštaje i podatke za statistièke potrebe mogu da potpišu samo zakonskizastupnici registrovani u nadle�nom statusnom registru.

Ministarstvo za finansije, svojim pisanim odgovorom Broj: 011-00-1336/2014-16,od 17. decembra 2014. godine, dalo je mišljenje da iskljuèivo zakonski zastupnikpravnog lica, odnosno preduzetnik, mora da prilikom dostavljanja finansijskih izveštaja ipodataka za statistièke i druge potrebe, primenom posebnog informacionog sistemaAgencije, iste potpiše svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom1.

Što se tièe obveznika, koji kao registrovane zastupnike imaju strana fizièka lica,Ministarstvo sugeriše postupanje na jedan od dva sledeæa naèina:

§ Da zakonski zastupnik strani dr�avljanin ispuni uslove za dobijanje privremenogJMBG, a time i za dobijanje kvalifikovanog elektronskog potpisa, ili

§ Da izvrši registraciju novog zakonskog zastupnika, koji ispunjava uslove za dobijanjekvalifikovanog elektronskog potpisa.

Agencija æe u svemu postupati u skladu sa stavovima Ministarstva."

7.2.3. Dostavljanje izveštaja za statistièke potrebe i finansijski izveštajiza 2014. godinu od strane mikro pravnih lica

Mikro pravna lica izveštaje za statistièke potrebe i redovne godišnje finansijskeizveštaje koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2014. godine, kao i dokumentaciju izèlana 34. Zakona koja se odnosi na te izveštaje, odnosno izjavu o neaktivnosti mogu dadostave Agenciji u elektronskom ili u papirnom obliku. Izveštaje za statistièke potrebe ifinansijske izveštaje u papirnom obliku, mikro pravna lica mogu da sastave i dostaveAgenciji i uz primenu Posebnog informacionog sistema. Izveštaji za statistièke potrebe ifinansijski izveštaji, dostavljaju se putem interneta primenom Posebnog informacionogsistema, a po postupku koji je utvrðen Tehnièkim uputstvom. Pored izveštaja dostavljenihinternetom, Agenciji se dostavlja prepis referentne stranice, u papirnom obliku, koji jeodštampan iz Posebnog informacionog sistema, a koji je potpisan od strane zakonskogzastupnika i overen peèatom obveznika u skladu sa propisima. U sluèaju dostavljanjafinansijskih izveštaja u papirnom obliku onda se u papirnom obliku dostavlja idokumentacija iz èlana 34. Zakona, kao i ostala dokumenta propisana ovim pravilnikom.Potrebno je dostaviti i dokaz o uplati naknade za javno objavljivanje finansijskih izveštaja idokumentacije. Izuzetno, mikro pravna lica koja se ne registruju u registrima koje vodiAgencija, dostavljaju i overene potpise zakonskog zastupnika na Obrascu OP, u sluèajuda overa potpisa za tog zastupnika nije ranije dostavljena Registru.

Izveštaji za statistièke potrebe, odnosno finansijski izveštaji, smatraju se dostavljenimdanom dostavljanja Agenciji prepisa referentne stranice. Izveštaji za statistièke potrebe ifinansijski izveštaji iz dostavljaju se Agenciji preporuèenom pošiljkom na adresu:Agencija za privredne registre, 11000 Beograd, Pošta 6. Izveštaji za statistièke potrebe,


1Odgovor Ministarstva se mo�e preuzeti sa sledeæe internet stranice:http://www.apr.gov.rs/Portals/0/GFI/Misljenja%20Ministarstva%20finansija/Misljenje%20Ministarstva%20

finansija%2017.12.2014.pdf

odnosno godišnji finansijski izveštaji dostavljaju se navoðenjem odgovarajuæegpoštanskog faha, i to:1. za mikro pravna lica koja izveštaje sastavljaju i dostavljaju primenom Posebnog

informacionog sistema - poštanski fah 1000;2. za mikro privredna društva, zadruge, ustanove i ogranke koja izveštaje dostavljaju

samo u papirnom obliku - poštanski fah 2000;3. za preduzetnike, koji izveštaje dostavljaju samo u papirnom obliku - poštanski fah

3000;4. za mikro druga pravna lica koja izveštaje dostavljaju samo u papirnom obliku -

poštanski fah 4000.

U sluèaju istovremenog dostavljanja godišnjeg finansijskog izveštaja i izveštajaza statistièke potrebe, navode se sledeæi poštanski fahovi:1. za mikro pravna lica koja izveštaje sastavljaju i dostavljaju primenom Posebnog

informacionog sistema - poštanski fah 5000;2. za mikro privredna društva, zadruge, ustanove i ogranke koja izveštaje dostavljaju

samo u papirnom obliku - poštanski fah 6000;3. za preduzetnike, koji izveštaje dostavljaju samo u papirnom obliku - poštanski fah

7000;4. za mikro i druga pravna lica koja izveštaje dostavljaju samo u papirnom obliku -

poštanski fah 8000.Danom dostavljanja izveštaja za statistièke potrebe i finansijskih izveštaja Agenciji,smatra se dan kada je obveznik predao preporuèenu pošiljku pošti.U postupku prijema i obrade izveštaja za statistièke potrebe i finansijskih izveštaje,pismeni otpravak obaveštenja o utvrðenim nedostacima, odnosno pismeni otpravakpotvrde o javnom objavljivanju finansijskog izveštaja i propisane dokumentacije,dostavlja se putem pošte obvezniku, samo na njegov izrièit zahtev.

7.2.4. Dostavljanje izjave o neaktivnosti

Obveznik koji nije imao poslovnih dogaðaja, niti u poslovnim knjigama imapodatke o imovini i obavezama u izveštajnoj godini, dostavlja Agenciji izjavu oneaktivnosti potpisanu kvalifikovanim elektronskim potpisom zakonskog zastupnika dokraja februara naredne godine putem Posebnog informacionog sistema. Dostavljanjemizjave smatra se da je ispunjena obaveza dostavljanja izveštaja za statistièke potrebe iredovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za izveštajnu godinu na koju se izjava odnosi.Obveznik koji je dostavio izjavu o neaktivnosti za izveštajnu godinu, smatra se mikropravnim licem u narednoj godini.

7.2.5. Zamena finansijskih izveštaja

Obveznik mo�e da zahteva zamenu finansijskog izveštaja koji je upisan uRegistar i javno objavljen, ako utvrdi da u tom izveštaju rezultati poslovanja i finansijskipolo�aj nisu iskazani istinito i objektivno, a skupština odnosno drugi nadle�ni organobveznika donese odluku o usvajanju finansijskog izveštaja izmenjene sadr�ine uodnosu na izveštaj koji je javno objavljen na internet stranici Agencije, podnošenjemzahteva za zamenu javno objavljenog finansijskog izveštaja, i to na obrascu propisanomod strane Registratora saglasno èlanu 10b Zakona o Agenciji. Obveznik uz zahtev zazamenu dostavlja finansijski izveštaj i odluku o usvajanju tog izveštaja izmenjenesadr�ine, kao i ostalu dokumentaciju iz èlana 34. Zakona. Obveznik mo�e da zahtevazamenu javno objavljene dokumentacije kada su javno objavljene, ako skupština,


odnosno drugi nadle�ni organ obveznika naknadno donese odluku o usvajanjufinansijskog izveštaja, odnosno odluku o raspodeli dobiti ili pokriæu gubitaka,podnošenjem zahteva za zamenu javno objavljene dokumentacije na obrascupropisanom od strane Registratora saglasno èlanu 10b Zakona o Agenciji. Obveznik uzzahtev za zamenu dostavlja i navedene odluke.Zamenu obveznik mo�e da zahteva najkasnije do isteka naredne godine, u odnosu nagodinu na koju se taj izveštaj odnosi. Na postupak provere ispunjenosti uslova za javnoobjavljivanje zamene shodno se primenjuju odredbe Pravilnika koje ureðuju provereispunjenosti uslova za javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumentacije. Zaobradu i javno objavljivanje zamene finansijskog izveštaja, odnosno dokumentacijeplaæa se posebna naknada u skladu sa propisima kojima se ureðuje polo�aj i nadle�nostAgencije.Kada su ispunjeni uslovi za javno objavljivanje zamene finansijskog izveštaja, odnosnodokumentacije, pored tog izveštaja ili dokumentacije na internet stranici Agencije uokviru Registra ostaju objavljeni i finansijski izveštaj, odnosno dokumentacija koji su bilipredmet zamene.

7.3. Naknade u vezi sa dostavljanjem finansijskih izveštaja

Naknade u vezi sa dostavljanjem (obradom) i objavljivanjem finansijskih izveštajapropisane su èlanom 32. Odluke o naknadama za poslove registracije i druge uslugekoje pru�a Agencija za privredne registre.Naknada za obradu i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumentacije iz èlana34. Zakona o raèunovodstvu, koji se sastavljaju primenom posebnog informacionogsistema Agencije i dostavljaju u elektronskom obliku, potpisane kvalifikovanimelektronskim potpisom zakonskog zastupnika, u propisanom roku iznosi:1. za redovne godišnje finansijske izveštaje i dokumentaciju za obveznike revizije, osim

mikro pravnih lica, odnosno konsolidovane godišnje finansijske izveštaje idokumentaciju - 6.000,00 dinara

2. za redovne godišnje finansijske izveštaje i dokumentaciju za mikro pravna licaobveznike revizije i za mala pravna lica koja nisu obveznici revizije - 3.000,00 dinara

3. za redovne godišnje finansijske izveštaje i dokumentaciju za mikro pravna lica -privredna društva, zadruge, ustanove, pravna lica koja u skladu sa posebnimpropisima primenjuju odredbe Zakona o raèunovodstvu, ogranke stranih pravnih licasa sedištem u inostranstvu, koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji -1.200,00 dinara

4. za redovne godišnje finansijske izveštaje i dokumentaciju za mikro druga pravna lica,kao i redovne godišnje finansijske izveštaje za preduzetnike i sve vanrednefinansijske izveštaje - 500,00 dinara.

Naknada za obradu i javno objavljivanje izjave o neaktivnosti dostavljene putemposebnog informacionog sistema Agencije, u elektronskom obliku, iznosi 300,00 dinara.Izuzetno, saglasno propisima koji ureðuju raèunovodstvo, mikro pravna lica èiji zakonskizastupnici još nisu obezgedili kvalifikovani elektronski potpis, imaju moguænost daredovne godišnje finansijske izveštaje sa stanjem na dan 31. decembar 2014. godinesastave primenom posebnog informacionog sistema Agencije, a uz dostavljanje upapirnom obliku prepisa referentne stranice potpisanog svojeruènim potpisomzakonskog zastupnika, kao i dokumentacije iz èlana 34. Zakona o raèunovodstvu. Usluèaju dostavljanja izveštaja i dokumentacije na opisani naèin, a u propisanim rokovima,naknada za njihovu obradu i javno objavljivanje iznosi:1. za mikro pravna lica obveznike revizije - 4.000,00 dinara


2. za mikro pravna lica - privredna društva, zadruge, ustanove, pravna lica koja u skladusa posebnim propisima primenjuju odredbe Zakona, ogranke stranih pravnih lica sasedištem u inostranstvu koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji - 2.000,00dinara;

3. za mikro druga pravna lica i preduzetnike - 1.000,00 dinara.

Takoðe, finansijske izveštaje sa stanjem na dan 31. decembar 2014. godine idokumentaciju uz te izveštaje, mikro pravna lica mogu da sastave a zatim dostaveAgenciji - i samo u papirnom obliku. U tom sluèaju, a pod uslovom da su dostavljeni upropisanom roku, naknada za njihovu obradu i javno objavljivanje iznosi:

1. za mikro pravna lica obveznike revizije - 6.000,00 dinara;

2. za mikro pravna lica - privredna društva, zadruge, ustanove, pravna lica koja u skladusa posebnim propisima primenjuju odredbe Zakona, ogranke stranih pravnih lica sasedištem u inostranstvu koji obavljaju privrednu delatnost u Republici Srbiji - 4.000,00dinara;

3. za mikro druga pravna lica i preduzetnike - 2.000,00 dinara.

Naknada za obradu i javno objavljivanje izjave o neaktivnosti, koja se odnosi naposlovnu 2014. godinu, a koju su mikro pravna lica dostavila u papirnom obliku, iznosi800,00 dinara.

Naknada za neblagovremeno dostavljene finansijske izveštaje i dokumentaciju,odnosno izjavu o neaktivnosti, bez obzira na formu dostavljanja, uveæava se za 3.000,00dinara.

Naknada za obradu i javno objavljivanje zamene finansijskih izveštaja u skladu sapropisima, u svim sluèajevima identièna je naknadi za obradu i javno objavljivanjefinansijskih izveštaja.

Naknada za obradu i javno objavljivanje zamene dokumentacije (zamena izjave da nijedoneta odluka o usvajanju finansijskog izveštaja, odnosno izjave da nije vršenaraspodela dobiti ili pokriæe gubitka, odgovarajuæim odlukama), bez obzira na formudostavljanja, iznosi 1.000,00 dinara.

Uplata naknada za obradu i javno objavljivanje finansijskih izveštaja i dokumen-tacije uz finansijske izveštaje vrši se na raèun Agencije broj 840-29770845-52, model97. Na sledeæoj internet stranici se generiše poziv na broj:

http://pretraga2.apr.gov.rs/GeneratorPozivaNaBroj/Home/

Na ovu internet stranicu se mo�e doæi i sa sledeæe internet stranice:

http://www.apr.gov.rs/Registri/Finansijskiizveštaji/Naknade.aspx

pritiskom na link: poziv na broj.

Podnošenje dokaza o uplati: Pravna lica i preduzetnici, koji finansijske izveštaje za2014. godinu i dokumentaciju za javno objavljivanje sastavljaju i dostavljaju elektronskimputem, primenom posebnog informacionog sistema Agencije potpisane kvalifikovanimelektronskim potpisom zakonskog zastupnika, kao i oni koji iste sastavljaju primenomposebnog informacionog sistema Agencije, a dostavljaju u papirnom obliku (hibridno),sve instrukcije u vezi sa plaæanjem naknade (poziv na broj, iznos naknade, raèun na kojise naknada uplaæuje), dobiæe u posebnom informacionom sistemu Agencije. Ukolikoplaæanje izvrše na naèin naveden u instrukciji, dokaz o uplati naknade ne dostavljaju uzfinansijski izveštaj.

Izuzetno za 2014. godinu, mikro pravna lica finansijske izveštaje i dokumentaciju, mogusastaviti i dostaviti u papirnom obliku, kada su obavezni dostaviti dokaz o uplatipropisane naknade.


Ispravan dolaz o uplati koji se dostavlja uz ostalu dokumentaciju predstavlja:

1. Prvi primerak naloga za uplatu, snabdeven potpisom ovlašæenog lica i peèatompošte, banke ili Uprave za trezor, koji sadr�i:

- sve obavezne elemente o izvršenoj uplati naknade (iznos naknade, broj uplatnograèuna, šifru plaæanja, svrhu plaæanja, ime, prezime i adresu uplatioca, nazivkorisnika),

- obavezan poziv na broj odobrenja, generisan od APR, po modelu 97 i

- datum uplate, ili

2. Nalog za prenos ili potvrda, snabdeveni potpisom i peèatom banke ili Uprave zatrezor koji sadr�e:

- sve obavezne elemente iz naloga za prenos (iznos naknade, raèun uplatioca,raèun primaoca-evidencioni raèun APR, šifru plaæanja, svrhu plaæanja, nazivuplatioca, naziv korisnika),

- obavezan poziv na broj odobrenja, generisan od strane APR, po modelu 97,

- klauzulu da je naknada realizovana i

- datum kada je naknada realizovana, ili

3. Izvod poslovnog raèuna uplatioca overen peèatom banke, Uprave za trezor iliuplatioca, koji sadr�i:

- sve obavezne elemente izvoda bankarskog raèuna (podatke o nazivu i brojuraèuna uplatioca, broj izvoda, datum uplate, ukupan promet raèuna, uplaæeni iznossredstava na raèun APR, svrhu uplate i šifru uplate),

- obavezan poziv na broj odobrenja, generisan od strane APR, po modelu 97.



Analitički kontni planza druga pravna lica

ANALITIÈKI KONTNI PLAN ZA DRUGA PRAVNA LICA


Klasa 0: STALNA IMOVINA

01 - NEMATERIJALNA IMOVINA

011 - Koncesije, patenti, licence, robne i uslu�nemarke

0110 - Koncesije

Po potrebi se rašèlanjavajuu analitièkoj evidencijinematerijalnih sredstava.

0111 - Patenti

0112 - Licence

0113 - Franšize

0114 - �igovi

0115 - Modeli

0116 - Uzorci

0119 - Ostala nepomenuta sredstva iz grupe koncesija,patenata, licenci, robnih i uslu�nih marki

012 - Softver i ostala prava

0120 - Raèunarski softver


0121 - Prava na izdavanje i publikovanje odreðenihknjiga, muzièkih dela i sl.

0122 - Nazivi Internet domena

0123 - Baze podataka

0124 - Naslovi novina

0129 - Ostala nepomenuta prava

013 - Gudvil

U sluèaju postojanja više gudvilapristupa se daljemrašèlanjavanju u glavnoj knjizifinansijskog knjigovodstva, ilieventualno u analitièkojevidenciji gudvila.

014 - Ostala nematerijalna imovina

0140 - Prava prikljuèenja na mre�u(elektro, vodovod, gas i sl.)


0141 - Trajno pravo korišæenja graðevinskog zemljišta

0142 - Dugoroèni zakup nekretnina, postrojenja i opreme

0149 - Ostala nepomenuta nematerijalna imovina

015 - Nematerijalna imovina u pripremi

0151 - Koncesije, patenti, licence, robne i uslu�ne marke upripremi Po potrebi se rašèlanjavaju

u analitièkoj evidencijinematerijalnih sredstava.0152 - Softver i ostala prava u pripremi

0154 - Ostala nematerijalna imovina u pripremi

016 - Avansi za nematerijalnu imovinu

0160 - Avansi za nematerijalnu imovinu Rašèlanjava se u analitièkojevidenciji nematerijalnihsredstava. Na ovom raèunuevidentira se nominalni iznosdatog avansa.



0169 - PDV sadr�an u datim avansima za nematerijalnuimovinu

U pitanju je korektivni raèunraèuna 0160. Rašèlanjavase u analitièkoj evidencijinematerijalnih sredstava.

019 - Ispravka vred nosti nematerijalne imovine

0191 - Ispravka vrednosti koncesija, patenata, licenci,robnih i uslu�nih marki

Radi se o simbolièkom raèunu ina njemu se ne sprovodiknji�enje.

01910 - Ispravka vrednosti koncesija Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0110.

01911 - Ispravka vrednosti patenata Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0111.

01912 - Ispravka vrednosti licenci Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0112.

01913 - Ispravka vrednosti franšiza Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0113.

01914 - Ispravka vrednosti �igova Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0114.

01915 - Ispravka vrednosti modela Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0115.

01916 - Ispravka vrednosti uzoraka Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0116.

01919 - Ispravka vrednosti ostalih nepomenutih sredstavaiz grupe koncesija, patenata, licenci, robnih iuslu�nih marki

Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0119.

0192 - Ispravka vrednosti softvera i ostalih prava Radi se o simbolièkom raèunu ina njemu se ne sprovodiknji�enje.

01920 - Ispravka vrednosti prava steèenih ulaganjemu tuða sredstva


01921 - Ispravka vrednosti raèunarskog softvera Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0121.

01929 - Ispravka vrednosti ostalih nepomenutih prava Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0129.

0193 - Ispravka vrednosti gudvil-a Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 013.

0194 - Ispravka vrednosti ostale nematerijalne imovine Radi se o simbolièkom raèunu ina njemu se ne sprovodiknji�enje.

01940 - Ispravka vrednosti prava na izdavanje ipublikovanje odreðenih knjiga, muzièkih dela i sl.


01941 - Ispravka vrednosti naziva Internet domena Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0141.

01942 - Ispravka vrednosti baza podataka Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0142.

01943 - Ispravka vrednosti naslova novina Rašèlanjava se naèin na koji jerašèlanjen raèun 0143.

01949 - Ispravka vrednosti ostale nepomenutenematerijalne imovine


0195 - Ispravka vrednosti nematerijalne imovine upripremi


0196 - Ispravka vrednosti avansa za nematerijalnuimovinu




02 - NEKRETNINE, POSTROJENJA I OPREMA

020 - Poljoprivredno i ostalo zemljište

0200 - Poljoprivredno zemljišteRašèlanjavajuju se u analitièkojevidenciji.0201 - Šumsko zemljište

0209 - Ostala zemljišta

021 - Graðevinsko zemljište

U glavnoj knjizi finansijskogknjigovodstva mo�e da seraš-èlani prema vrstigraðevinskog zemljišta, arašèlanjava se i u analitièkojevidenciji graðevinskog zemljišta.

022 - Graðevinski objekti

U glavnoj knjizi finansijskogknjigovodstva mo�e da seraš-èlani prema vrstigraðevinskih objekata, arašèlanjava se i u analitièkojevidenciji graðevinskih objekata.

023 - Postrojenja i oprema

0230 - Postrojenja

Rašèlanjavaju se u analitièkojevidenciji.

0231 - Oprema

0232 - Alat i inventar koji se kalkulativno otpisuje

0233 - Ostala oprema

024 - Investicione nekretnine

U glavnoj knjizi finansijskogknjigovodstva mo�e da serašèlani prema vrsti investicionihnekretnina, a rašèlanjava se i uanalitièkoj evidenciji investicionihnekretnina.

025 - Ostale nekretnine, postrojenja i oprema

0250 - Biblioteka (knjige trajne vrednosti)


0251 - Dela likovne, vajarske, filmske i druge umetnosti

0252 - Spomenici kulture i istorijski spomenici

0253 - Predmeti muzejske vrednosti, arhivske graðe i dr.

0254 - Ostale nepomenute nekretnine, postrojenja ioprema

Rašèlanjava se u analitièkojevidenciji.

026 - Nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi

0260 - Poljoprivredno i ostalo zemljište u pripremi

Po potrebi se rašèlanjavaju uanalitièkoj evidenciji.

0261 - Graðevinsko zemljište u pripremi

0262 - Graðevinski objekti u pripremi

02630 - Postrojenja u pripremi

02631 - Oprema u pripremi

0264 - Investicione nekretnine u pripremi

0265 - Ostale nekretnine, postrojenja i oprema u pripremi

0267 - Ulaganja u tuðe nekretnine, postrojenja i opremu upripremi

0269 - Ostale nepomenute nekretnine, postrojenja ioprema u pripremi

027 - Ulaganja na tuðim nekretninama, postrojenjimai opremi

Po potrebi se rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji.



028 - Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu

0280 - Avansi za nekretnine, postrojenja i opremu Rašèlanjava se u analitièkojevidenciji datih avansa. Naovom raèunu evidentira senominalni iznos datog avansa.

0289 - PDV sadr�an u datim avansima za nekretnine,postrojenja i opremu

U pitanju je korektivni raèunraèuna 0280. Rašèlanjava se uanalitièkoj evidenciji datih avasa.

029 - Ispravka vrednosti nekretnina, postrojenjai opreme

0290 - Ispravka vrednosti poljoprivrednog, šumskogi ostalog zemljišta

Radi se o simbolièkom raèunu ina njemu se ne sprovodiknji�enje.

02900 - Ispravka vrednosti poljoprivrednog zemljišta Rašèlanjava se u analitièkoj evi-denciji konkretne vrste sredstava.

02901 - Ispravka vrednosti šumskog zemljišta

02909 - Ispravka vrednosti ostalog zemljišta Rašèlanjava se u analitièkoj evi-denciji konkretne vrste sredstava.

0292 - Ispravka vrednosti graðevinskih objekata Rašèlanjava se u analitièkoj evi-denciji konkretne vrste sredstava.

0293 - Ispravka vrednosti postrojenja i opreme Radi se o simbolièkom raèunu ina njemu se ne sprovodiknji�enje.

02930 - Ispravka vrednosti postrojenja

Rašèlanjavaju se u analitièkojevidenciji konkretne vrstesredstava.

02931 - Ispravka vrednosti opreme

0294 - Ispravka vrednosti investicionih nekretnina

0295 - Ispravka vrednosti ostalih nekretnina, postrojenja iopreme

0296 - Ispravka vrednosti nekretnina, postrojenja i opremeu pripremi

0297 - Ispravka vrednosti ulaganja u tuðe nekretnine,postrojenja i opremu

0298 - Ispravka vrednosti avansa za nekretnine,postrojenja i opremu

030 - Šume

Mo�e se rašèlaniti po vrstamašuma, a obavezno se rašèla-njava u analitièkoj evidencijišuma. U sluèaju njegovog daljegrašèlanjavanja ne vrši seknji�enje na ovom raèunu.

0300 - Èetinarske šumeRašèlanjavaju se u analitièkoj evi-denciji konkretne vrste sredstava.0301 - Listopadne šume

0302 - ...

031 - Višegodišnji zasadi

Mo�e se rašèlaniti po vrstamavišegodišnjih zasada, aobavezno se rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji višegodišnjihzasada. U sluèaju njegovogdaljeg rašèlanjavanja ne vrši seknji�enje na ovom raèunu.

0310 - VoænjaciRašèlanjavaju se u analitièkoj evi-denciji konkretne vrste sredstava.0311 - Vinogradi

0312 - ...



032 - Osnovno stado

03200 - Krave

Po potrebi se rašèlanjavaju uanalitièkoj evidenciji biološkihsredstava.

03201 - Junad

03202 - Telad

0321 - Konji

0322 - Mazge, magarci i mule

0323 - Svinje

0324 - Ovce i koze

0325 - �ivina

0326 - Riba

0327 - Pèelinja društva

0329 - Ostale nepomenute �ivotinje koje èine osnovnogstado

037 - Biološka sredstva u pripremi

0370 - Šume u pripremi U sluèaju njegovog daljegrašèlanjavanja ne vrši seknji�enje na ovom raèunu.

03700 - Èetinarske šume u pripremi Rašèlanjavaju se u analitièkojevidenciji konkretne vrstesredstava.

03701 - Listopadne šume u pripremi

03702 - ...

0371 - Višegodišnji zasadi u pripremi U sluèaju njegovog daljegrašèlanjavanja ne vrši seknji�enje na ovom raèunu.

03710 - Voænjaci u pripremi Rašèlanjavaju se u analitièkojevidenciji konkretne vrstesredstava.

03711 - Vinogradi u pripremi

03712 - ...

0372 - Osnovno stado u pripremi U sluèaju njegovog daljegrašèlanjavanja ne vrši seknji�enje na ovom raèunu.

037200 - KraveRašèlanjavaju se u analitièkojevidenciji konkretne vrstesredstava.

037201 - Junad

037202 - Telad

...

038 - Avansi biološka sredstvaRašèlanjava se u analitièkojevidenciji avansa za biološkasredstva.

0380 - Avansi za biološka sredstva Rašèlanjava se u analitièkojevidenciji datih avansa. Naovom raèunu evidentira senominalni iznos datog avansa.

0389 - PDV sadr�an u datim avansima za biološkasredstva

U pitanju je korektivni raèunraèuna 0380. Rašèlanjava se uanalitièkoj evidenciji datihavansa.

039 - Ispravka vrednosti bioloških sredstava

0390 - Ispravka vrednosti šuma U sluèaju da se na raèunu knji�iobraèunata amortizacija raèunse rašèlanjava u analitièkojevidenciji konkretnog sredstva.



0391 - Ispravka vrednosti višegodišnjih zasada U sluèaju da se na raèunu knji�iobraèunata amortizacija raèunse rašèlanjava u analitièkojevidenciji konkretnog sredstva.

0392 - Ispravka vrednosti osnovnog stada

0397 - Ispravka vrednosti bioloških sredstava u pripremi

0398 - Ispravka vrednosti avansa za biološka sredstva Po potrebi se rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji.

04 - DUGOROÈNI FINANSIJSKI PLASMANI

040 - Dugoroèni finansijski plasmani u zemlji Raèuni se mogu rašèlaniti uanalitièkoj evidenciji ukoliko zatim ima potrebe

041 - Dugoroèni finansijski plasmani u inostranstvu Raèuni se mogu rašèlaniti uanalitièkoj evidenciji ukoliko zatim ima potrebe.

042 - Dugoroèni finansijski plasmani matiènim,zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima

Ukoliko drugo pravno licesastavlja konsolidovanefinansijske izveštaje ovaj raèunrašlanjava na dva raèuna, kakobi na jednom raèunu obezbediopodatke o datim plasmanimamatiènim i zavisnim pravnimlicima a na drugom raèunupodatke o datim plasmanimaostalim povezanim pravnimlicima.

0420 - Dugoroèni finansijski plasmani matiènom i zavisnimpravnim licima Raèuni se mogu rašèlaniti u

analitièkoj evidenciji ukoliko zatim ima potrebe.0421 - Dugoroèni finansijski plasmani dati ostalim

povezanim pravnim licima

048 - Ostali dugoroèni finansijski plasmani

0480 - Dati dugoroèni depoziti Rašèlanjava se u analitièkojevidenciji.

0481 - Dugoroèni stambeni zajmovi Ako se raèun rašèlanjava naèetvorocifrene raèune na njemuse ne sprovodi knji�enje.

04810 - Dugoroèni stambeni zajmovi Na ovom raèunu se evidentiranominalna vrednost datihdugoroènih stambenih zajmova.Rašèlanjava se u analitièkojevidenciji.Na ovom raèunu evidentiraju sei zajmovi za rešavanjestambenih potreba zaposlenihkoje su pravna lica odobravalaprema Zakonu o stanovanju ikoji su prema preðašnjemkontnom okviru iskazivani kaopotra�ivanja u okviru grupe 80.S obzirom da u kontnom okviruiz 2004. godine u okviru grupe80 ne postoji moguænost inavedeni dugoroèni stambenizajmovi se evidentiraju na ovomraèunu. Revalorizovanje ovihzajmova se vrši na naèinpredviðen odredbama Zakona ostanovanju.



04819 - Ispravka vrednosti dugoroènih stambenih zajmova Na ovom raèunu se evidentirarazlika izmeðu diskontovanevrednosti i nominalne vrednostidatih dugoroènih stambenihzajmova. Dakle, ne radi se oispravci vrednosti po osnovunemoguænosti naplate datogzajma. Rašèlanjava se uanalitièkoj evidenciji.

0482 - Hartije od vrednosti koje se dr�e do dospeæa Ovaj raèun se mo�e rašèlanitina najmanje dva raèuna. Najednom od raèuna evidentirala bise ukalkulisana nedospelakamata.

048200 - Obveznice koje se dr�e do dospeæa Na ovom raèunu evidentirala bise nabavna vrednost ulaganjaplus potencijalna kamata.

048209 - Kamata sadr�ana u obveznicama koje se dr�e dodospeæa

Na ovom raèunu evidentirala bise potencijalna kamata.

048210 - Blagajnièki zapisi koji se dr�e do dospeæa Na ovom raèunu evidentirala bise nabavna vrednost ulaganjaplus potencijalna kamata.

048219 - Kamata sadr�ana u blagajnièkim zapisima koji sedr�e do dospeæa


048220 - Certifikati koji se dr�e do dospeæa Na ovom raèunu evidentirala bise nabavna vrednost ulaganjaplus potencijalna kamata.

048229 - Kamata sadr�ana u certifikatima koji se dr�edo dospeæa


048290 - Ostale hartije od vrednosti koje se dr�e do dospeæa Na ovom raèunu evidentirala bise nabavna vrednost ulaganjaplus potencijalna kamata.

048299 - Kamata sadr�ana u ostalim hartijama od vrednostikoje se dr�e do dospeæa


0489 - Ostali nepomenuti dugoroèni plasmani Rašèlanjava se u analitièkojevidenciji.

049 - Ispravka vrednosti dugoroènih finansijskihplasmana

Na ovom raèunu evidentira seobezvreðenje dugoroènihfinansijskih plasmanaprocenjeno u skladu sa MRS36, MRS 39, odnosno Odeljcima12 i 27 MSFI za MSP. Ovajraèun se mo�e dalje rašèlanitiprema vrstama dugoroènihfinansijskih plasmana kod kojihje izvršeno priznavanjeobezvreðenja.

0490 - Obezvreðenje dugoroènih finansijskih plasmanau zemlji

Mogu se dalje rašèlaniti uanalitièkoj evidenciji, ali nijeobavezno. Pregledi i obraèuniobezvreðenja mogu da zameneanalitièke evidencije.

0491 - Obezvreðenje dugoroènih finansijskih plasmana uinostranstvu

0492 - Obezvreðenje dugoroènih finansijskih plasmanamatiènim, zavisnim i ostalim povezanim pravnimlicima

0498 - Obezvreðenje ostalih dugoroènih finansijskihplasmana



05 - Dugoroèna potra�ivanja

050 - Potra�ivanja od matiènih, zavisnih i ostalihpovezanih lica

Ukoliko se rašèlanjava naèetvorocifrene raèune na ovomraèunu ne sprovodi se knji�enje.

0500 - Dugoroèna potra�ivanja od matiènog prav nog lica Na ovom raèunu se evidentiranominalna vrednost dugoroènihpotra�ivanja. Rašèlanjava se uanalitièkoj evidenciji.

0501 - Dugoroèna potra�ivanja od zavisnih pravnih lica Na ovom raèunu se evidentiranominalna vrednost dugoroènihpotra�ivanja. Rašèlanjava se uanalitièkoj evidenciji.

0502 - Dugoroèna potra�ivanja od ostalih povezanih lica Na ovom raèunu se evidentiranominalna vrednost dugoroènihpotra�ivanja. Rašèlanjava se uanalitièkoj evidenciji.

05090 - Ispravka vrednosti dugoroènih potra�ivanjaod matiènog pravnog lica

Na ovom raèunu se evidentirarazlika izmeðu diskontovanevrednosti i nominalne vrednostidugoroènih potra�ivanja. Dakle,ne radi se o ispravci vrednosti poosnovu nemoguænosti naplatedatog potra�ivanja. Rašèlanjavase u analitièkoj evidenciji.

05091 - Ispravka vrednosti dugoroènih potra�ivanjaod zavisnih pravnih lica

Ista napomena kao za raèun05090.

05092 - Ispravka vrednosti dugoroènih potra�ivanjaod ostalih povezanih lica

Ista napomena kao za raèun05090.

052 - Potra�ivanja po osnovu jemstva Ukoliko se rašèlanjava naèetvorocifrene raèune na ovomraèunu ne sprovodi se knji�enje.

0520 - Dugoroèna potra�ivanja za jemstvaRašèlanjavaju se u analitièkojevidenciji.0521 - Date dugoroène kaucije

0529 - Ostala nepomenuta dugoroèna jemstva

053 - Sporna i sumnjiva potra�ivanja Ukoliko se rašèlanjava naèetvorocifrene raèune na ovomraèunu ne sprovodi se knji�enje.

0530 - Sporna dugoroèna potra�ivanja Rašèlanjava se u analitièkojevidenciji. Ukoliko drugo pravnolice ima dugoroèna spornapotra�ivanja od matiènog ilizavisnih pravnih ili ostalihpovezanih lica neophodno je daovaj raèun dalje rašèlani.

0531 - Sumnjiva dugoroèna potra�ivanja Rašèlanjava se u analitièkojevidenciji. Ukoliko drugo pravnolice ima dugoroèna sumnjivapotra�ivanja od matiènog ilizavisnih pravnih ili ostalihpovezanih lica neophodno je daovaj raèun dalje rašèlani.

054 - Ostala dugoroèna potra�ivanja Mo�e se dalje rašèlaniti povrstama ostalih dugoroènihpotra�ivanja.

0540 - Dugoroèna potra�ivanja iz faktoring poslova Rašèlanjavaju se u analitièkojevidenciji.



05410 - Potra�ivanja po osnovu prodaje na robni kredit Na ovom raèunu se evidentiranominalna vrednost dugoroènihpotra�ivanja po osnovu prodajena robni kredit. Rašèlanjava seu analitièkoj evidenciji.

05419 - Ispravka vrednosti potra�ivanja po osnovuprodaje na robni kredit

Na ovom raèunu se evidentirarazlika izmeðu diskontovanevrednosti i nominalne vrednostidugoroènih potra�ivanja poosnovu prodaje na robni kredit.Dakle, ne radi se o ispravcivrednosti po osnovunemoguænosti naplate datogpotra�ivanja. Rašèlanjava se uanalitièkoj evidenciji.

0549 - Ostala nepomenuta dugoroèna potra�ivanja

059 - Ispravka vrednosti dugoroènih potra�ivanja

Na ovom raèunu evidentira seobezvreðenje dugoroènihpotra�ivanja procenjeno uskladu sa MRS 39, odnosnoOdeljkom 11 i 27 MSFI za MSP.Ovaj raèun se mo�e daljerašèlaniti prema vrstamadugoroènih potra�ivanja kodkojih je izvršeno priznavanjeobezvreðenja.

0590 - Obezvreðenje dugoroènih potra�ivanjaod matiènih, zavisnih i ostalih povezanih lica

Nema potrebe zarašèlanjavanjem u posebnojanalitièkoj evidenciji.

0592 - Obezvreðenje dugoroènih potra�ivanja po osnovujemstva

0593 - Obezvreðenje dugoroènih spornih i sumnjivihpotra�ivanja

0594 - Obezvreðenje ostalih dugoroènih potra�ivanja



Klasa 1: ZALIHE

10 - ZALIHE MATERIJALA

101 - Materijal za izradu

1010 - Materijal za izradu Ovaj raèun se mo�e daljerašèlaniti na raèune za osnovni ipomoæni materijal.

1011 - Gorivo Ovaj raèun se mo�e daljerašèlanjavati po vrstama goriva(ugalj, mazut, lo� ulje, dizelgorivo, benzin, plin, itd.).

1012 - Mazivo Na ovom raèunu evidentiraju seulje, mast za podmazivanje i sl.

1013 - Potrošni materijal Na ovom raèunu evidentira sepotrošni materijal koji se montirana mašine, kao što su brusneploèe, igle, brusno kamenje i sl.

1014 - Materijal na putu Na ovom raèunu evidentira sematerijal poslat na teret i rizikpreduzeæa sve do njegovogdospeæa u drugo pravno lice.

1015 - Sekundarne sirovine Na ovom raèunu evidentiraju sesekundarne sirovine.

1019 - Ostali nepomenuti materijal Na ovom raèunu evidentiraju sekancelarijski materijal, materijalza odr�avanje higijene, materijaldobijen rashodovanjemsredstava i sl.

102 - Rezervni delovi

1020 - Rezervni delovi Na ovom raèunu bi seevidentirali novonabavljenirezervni delovi.

1021 - Ostali rezervni delovi Na ovom raèunu bi seevidentirali rezervni delovidobijeni skidanjem sa postojeæihsredstava ili rashodovanjempostrojenja, opreme.

103 - Alat i inventar

10300 - Alat i inventar, povratna ambala�a i auto gume nazalihi

Po potrebi se mogu daljerašèlanjavati ili otvoriti analitièkaevidencija.

10301 - Alat i inventar, povratna ambala�a i auto gume uupotrebi

10302 - Alat i inventar, povratna ambala�a i auto gume kodkupaca

Po potrebi se mo�e daljerašèlanjavati ili otvoriti analitièkaevidencija.

104 - Materijal, rezervni delovi, alat i inventaru obradi, doradi i manipulaciji

1041 - Materijal u obradi, doradi i manipulaciji Nema potrebe zarašèlanjavanjem u analitièkojevidenciji.

1042 - Rezervni delovi u obradi, doradi i manipulaciji

1043 - Alat i inventar u doradi i manipulaciji



109 - Ispravka vrednosti materijala, rezervnih delova,alata i inventara

Nema potrebe zarašèlanjavanjem u analitièkojevidenciji.

1091 - Ispravka vrednosti materijala

1092 - Ispravka vrednosti rezervnih delova

1093 - Ispravka vrednosti alata i inventara

1094 - Ispravka vrednosti materijala, rezervnih delova,alata i inventara u obradi, doradi i manipulaciji

11 - NEDOVRŠENA PROIZVODNJA I USLUGE

110 - Nedovršena proizvodnjaNe rašèlanjavaju se analitièki.

111 - Nedovršene usluge

12 - GOTOVI PROIZVODI

120 - Gotovi proizvodi u skladištu Ne rašèlanjavaju se analitièki.

13 - ROBA

130 - Obraèun nabavke robe Nije obavezno korišæenje ovograèuna.

0131 - Roba u magacinu Na ovom raèunu iskazuje sevrednost zaliha robe umagacinu.

132 - Roba u prometu na veliko

Na ovom raèunu iskazuje sevrednost robe koja se nalazi ustovarištima i drugim prodajnimobjektima iz kojih se robaprodaje na veliko.

1320 - Roba u prometu na veliko Na ovom raèunu evidentira seprodajna vrednost robe. Usluèaju da drugo pravno lice imaviše prodajnih objekata na velikonavedeni raèun bi mogao daljeda se rašèlani na petocifrene(šestocifrene, itd.) raèune.Raèun se u analitièkoj evidencijirašèlanjava po vrsti, ceni ikolièini robe.

1324 - Ukalkulisani PDV sadr�an u robi u prometu naveliko

Na ovom raèunu se ne bi vršiloknji�enje.

13240 - Ukalkulisani PDV po stopi od 20% sadr�an u robi uprometu na veliko

Na ovom raèunu evidentira seukalkulisani PDV. U sluèaju dadrugo pravno lice ima višeprodajnih objekata na veliko va�inapomena data za raèun 1320.Ukoliko drugo pravno lice odluèida zalihe u toku godine vodi ponabavnoj vrednosti ovaj raèunse ne bi koristio.

13241 - Ukalkulisani PDV po stopi od 10% sadr�an u robi uprometu na veliko

Na ovom raèunu evidentira seukalkulisani PDV. U sluèaju dadrugo pravno lice ima višeprodajnih objekata na veliko va�inapomena data za raèun 1320.Ukoliko drugo pravno lice odluèida zalihe u toku godine vodi ponabavnoj vrednosti ovaj raèunse ne bi koristio.



1329 - Ukalkulisna razlika u ceni robe u prometu na veliko Na ovom raèunu evidentira seukalkulisana razlika u ceni. Usluèaju da drugo pravno lice imaviše prodajnih objekata na velikova�i napomena data za raèun1320.Rašèlanjavanje u analitièkojevidenciji se vrši po potrebi, alinije nu�no. Ukoliko drugo pravnolice odluèi da zalihe u tokugodine vodi po nabavnoj vred-nosti ovaj raèun se ne bi koristio.

133 - Roba u skladištu, stovarištu i prodavnicamakod drugih pravnih lica

Na ovom raèunu iskazuje sevrednost robe koja je data naskladištenje, komisionu ikonsignacionu prodaju.

1330 - Roba u tuðem skladištu Analitièki se rašèlanjava po vrsta-ma roba koja se nalazi u tim skla-dištima. U sluèaju kada je drugopravno lice robu poslalo kod dvaili više skladištara raèun 1330treba rašèlaniti na dva ili više pe-tocifrenih (ili šestocifrenih) raèuna.

1331 - Roba u komisionoj prodaji Rašèlanjava se na isti naèin kao iraèun 1330. Ako se roba data ukomisionu prodaju evidentira poprodajnoj vrednosti u okviru ovograèuna treba predvideti i raèun zaukalkulisanu razliku u ceni.

1332 - Roba u konsignacionoj prodaji Rašèlanjava se na isti naèin kao iraèun 1330. Ako se roba data ukomisionu prodaju evidentira poprodajnoj vrednosti u okviru ovograèuna treba predvideti i raèun zaukalkulisanu razliku u ceni.

134 - Roba u prometu na malo Na ovom raèunu iskazuje sevrednost zaliha robe uprodajnim objektima iz kojih seroba prodaje na malo.

1340 - Roba u prodavnici br. 1. Na ovom raèunu se ne vršiknji�enje.

13400 - Roba u prodavnici br. 1. Na ovom raèunu se evidentiraroba u prodavnici broj 1. ponjenoj prodajnoj vrednosti.

13404 - Ukalkulisani PDV u prodavnici br. 1. Na ovom raèunu se ne vršiknji�enje.

134040 - Ukalkulisani PDV po stopi od 20% u prodavnicibr. 1.

Na ovom raèunu se evidentiraPDV po stopi od 20%ukalkulisan u prodajnu vrednostrobe u prodavnici broj 1.



13409 - Ukalkulisana razlika u ceni robe u prodavnici br. 1. Na ovom raèunu se evidentirarazlika u ceni ukalkulisana uprodajnu vrednost robe uprodavnici broj 1.



1341 - Roba u prodavnici br. 2. Na ovom raèunu se ne vršiknji�enje.

13410 - Roba u prodavnici br. 2. Na ovom raèunu se evidentiraroba u prodavnici broj 2. ponjenoj prodajnoj vrednosti

13414 - Ukalkulisani PDV u prodavnici br. 2. Na ovom raèunu se ne vršiknji�enje.





13419 - Ukalkulisana razlika u ceni robe u prodavnici br. 2. Na ovom raèunu se evidentirarazlika u ceni ukalkulisana uprodajnu vrednost robe uprodavnici broj 2.

135 - Roba u obradi, doradi i manipulaciji

Na ovom raèunu iskazuje sevrednost zaliha robe koja je datana pakovanje i druge oblikedorade i obrade.

136 - Roba u tranzitu Na ovom raèunu iskazuje sevrednost robe u tranzitu.

137 - Roba na putu Na ovom raèunu iskazuje sevrednost robe poslate na teret irizik preduzeæa.

139 - Ispravka vrednosti robe

Na ovom raèunu evidentiralo bi seobezvreðenje robe utvrðeno uskladu sa MRS 2 Zalihe, odeljcima13 i 27 MSFI za MSP i èlanom 18.Pravilnika za mikro pravna lica.

1391 - Ispravka vrednosti robe u magacinu

Nema potrebe za rašèlanja-vanjem u analitièkoj evidenciji.

1392 - Ispravka vrednosti robe u prometu na veliko

1393 - Ispravka vrednosti robe u skladištu, stovarištu iprodavnicama kod drugih pravnih lica

1394 - Ispravka vrednosti robe u prometu na malo

1395 - Ispravka vrednosti robe u obradi, doradi imanipulaciji

1396 - Ispravka vrednosti robe u tranzitu

1397 - Ispravka vrednosti robe na putu

15 - PLAÆENI AVANSI ZA ZALIHE I USLUGE

150 - Plaæeni avansi za materijal, rezervne delove iinventar u zemlji

Na ovim raèunima se iskazujenominalna vrednost datih avansa.U sluèaju veæeg broja datih avan-sa rašèlanjavaju se u analitièkojevidenciji datih avansa. Ukolikodrugo pravno lice ima povezanalica ovi raèuni se rašèlanjavaju naèetvorocifrene raèunu uzimajuæi uobzir kriterijum odnosa sa licemkome je avans dat. Raèun se uglavnoj knjizi finansijskog knjigo-vodstva mo�e rašèlaniti i zbogpotrebe evidentiranja iznosa PDVsadr�anog u datom avansu.



1500 - Plaæeni avansi za materijal, rezervne delove iinventar u zemlji

Na ovim raèunima se iskazujenominana vrednost datihavansa. U sluèaju veæeg brojadatih avansa rašèlanjavaju se uanalitièkoj evidenciji datihavansa. Ukoliko drugo pravnolice ima povezana lica ovi raèunise rašèlanjavaju naèetvorocifrene raèune uzimajuæiu obzir kriterijum odnosa salicem kome je avans dat.

1509 - PDV sadr�an u datim avansima za materijal,rezervne delove i inventar u zemlji

Na ovom raèunu evidentirao bise PDV sadr�an u datimavansima. Dalje rašèlanjavanjeovog raèuna bi bilo shodnorašèlanjavanju raèuna 1500.

151 - Plaæeni avansi za materijal, rezervne delove iinventar u inostranstvu

U sluèaju veæeg broja datihavansa ovaj raèun bi serašèlanio u analitièkoj evidencijidatih avansa. Ukoliko drugopravno lice ima povezana licaraèun 151 bi se rašèlanio naèetvorocifrene raèune uzimajuæiu obzir kriterijum odnosa salicem kome je avans dat.

152 - Plaæeni avansi za robu u zemlji Napomena je ista kao za raèun150.

1520 - Plaæeni avansi za robu u zemlji Napomena je ista kao za raèun1500.

1529 - PDV sadr�an u datim avansima za robu u zemlji Napomena je ista kao za raèun1509.

153 - Plaæeni avansi za robu u inostranstvu Napomena je ista kao za raèun151.

154 - Plaæeni avansi za usluge u zemlji Napomena je ista kao za raèun150.

1540 - Plaæeni avansi za usluge u zemlji Napomena je ista kao za raèun1500.

1549 - PDV sadr�an u datim avansima za usluge u zemlji Napomena je ista kao za raèun1509.

155 - Plaæeni avansi za usluge u inostranstvu Napomena je ista kao za raèun151.

159 - Ispravka vrednosti plaæenih avansa

Na ovom raèunu evidentirale bi seispravke vrednosti po osnovu po-tencijalne nemoguænosti realizacijedatih avansa. Mo�e se rašèlanitiprema vrstama datih avansa.

1590 - Ispravka vrednosti plaæenih avansa za materijal,rezervne delove i inventar u zemlji


1591 - Ispravka vrednosti plaæenih avansa za materijal,rezervne delove i inventar u inostranstvu

1592 - Ispravka vrednosti plaæenih avansa za robu u zemlji

1593 - Ispravka vrednosti plaæenih avansa za robu uinostranstvu

1594 - Ispravka vrednosti plaæenih avansa za usluge uzemlji

1595 - Ispravka vrednosti plaæenih avansa za usluge uinostranstvu



Klasa 2: KRATKOROÈNA POTRA�IVANJA, KRATKO-ROÈNI FINANSIJSKI PLASMANI, NOVÈANA SREDSTVA IAKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIÈENJA

20 - POTRA�IVANJA PO OSNOVU PRODAJE

200 - Kupci u zemlji - matièna, zavisna i ostalapovezana lica

2000 - Kupci u zemlji - matièno pravno licePo potrebi se dalje analitièkirašèlanjavaju.

2001 - Kupci u zemlji - zavisna pravna lica

2002 - Kupci u zemlji - ostala povezana lica

201 - Kupci u zemlji

Na ovom raèunu obuhvataju sepotra�ivanja po osnovu prodajerobe pravnim i fizièkim licima unašoj zemlji, s tim da se kada su upitanju pravna lica ne radi ni omatiènom, ni o zavisnom, ni oostalom povezanom pravnom licu.

202 - Kupci u inostranstvu - matièna, zavisna i ostalapovezana lica

2020 - Kupci u inostranstvu - matièno pravno licePo potrebi se dalje analitièkirašèlanjavaju.

2021 - Kupci u inostranstvu - zavisna pravna lica

2022 - Kupci u inostranstvu - ostala povezana lica

203 - Kupci u inostranstvu

Na ovom raèunu obuhvataju sepotra�ivanja po osnovu prodajerobe pravnim i fizièkim licima uinostranstvu, s tim da se kadasu u pitanju pravna lica ne radini o matiènom, ni o zavisnom,ni o ostalom povezanompravnom licu.

204 - Ostala potra�ivanja po osnovu prodaje

Na ovom raèunu mogla bi da seobuhvataju potra�ivanja poosnovu prodaje ostalihsredstava (osim robe i gotovihproizvoda).

209 - Ispravka vrednosti potra�ivanja od prodaje

Na ovom raèunu obuhvata seispravka vrednosti potra�ivanjaod prodaje po osnovuobraèunatog obezvreðenja.Mo�e se rašèlaniti po vrstamapotra�ivanja od prodaje.

22 - DRUGA POTRA�IVANJA

220 - Potra�ivanja za kamatu i dividende

2200 - Potra�ivanja za kamatu Po potrebi se mo�e otvoritianalitièka evidencija.2201 - Potra�ivanja za dividendu

221 - Potra�ivanja od zaposlenih

2210 - Potra�ivanje od zaposlenih po osnovu akontacija zaslu�beno putovanje (u dinarima)

Po potrebi se mo�e otvoritianalitièka evidencija.

2211 - Potra�ivanja od zaposlenih po osnovu akontacija zaslu�beno putanje (u stranoj valuti)

2212 - Potra�ivanja od zaposlenih po osnovu nastalihšteta

2213 - Potra�ivanja od zaposlenih po osnovu manjkova

2219 - Ostala potra�ivanja od zaposlenih



222 - Potra�ivanja od dr�avnih organa i organizacija

2220 - Potra�ivanja od dr�avnih organa i organizacija poosnovu premija, regresa i subvencija

Po potrebi raèuni mogu dalje dase rašèlanjavaju.

2221 - Potra�ivanja od dr�avnih organa i organizacija poosnovu dotacija

2223 - Potra�ivanja od dr�avnih organa i organizacija poosnovu podsticaja izvoza

2228 - Ostala potra�ivanja od dr�avnih organa iorganizacija

2229 - Potra�ivanja od dr�avnih organa i organizacija- povraæaj poreskih i carinskih da�bina

223 - Potra�ivanja za èlanarine i èlanske doprinose

2230 - Potra�ivanja za èlanarine Po potrebi raèuni mogu dalje dase rašèlanjavaju.2231 - Potra�ivanja za èlanske doprinose

224 - Potra�ivanja po osnovu preplaæenih poreza idoprinosa

2240 - Potra�ivanja za preplaæene poreze

Po potrebi se mogu daljerašèlanjavati.

2241 - Potra�ivanja za preplaæene doprinose

2242 - Potra�ivanja za preplaæene carine i druge uvozneda�bine

2243 - Potra�ivanja po osnovu preplaæenih ostalihobaveza

225 - Potra�ivanja za naknade zarada koje serefundiraju

226 - Potra�ivanja po osnovu naknada šteta

2260 - Potra�ivanja po osnovu nastanka šteta nanekretninama, postrojenjima i opremi


2261 - Potra�ivanja po osnovu nastanka šteta nabiološkim sredstvima

2612 - Potra�ivanja po osnovu nastanka šteta na zalihama

2613 - Ostala potra�ivanja po osnovu nastanka šteta

227 - Potra�ivanja za prihode po posebnim propisima Po potrebi se mo�e daljerašèlaniti.

228 - Ostala potra�ivanja

2280 - Potra�ivanja od drugih pravnih lica za naplaæeneobaveze u njihovo ime


2281 - Potra�ivanja od drugih pravnih lica za naknaduštete

2282 - Potra�ivanja od fizièkih lica (sem zaposlenih) zanaknadu štete

2283 - Dati depoziti za uèešæe na licitacijama

2284 - Date kaucije za povratnu ambala�u

2285 - Dati depoziti kod sudova

2289 - Ostala nepomenuta kratkoroèna potra�ivanja

229 - Ispravka vrednosti drugih potra�ivanja

2290 - Ispravka vrednosti potra�ivanja za kamatu idividende

Nema potrebe za rašèlanja-vanjem u analitièkoj evidenciji.2291 - Ispravka vrednosti potra�ivanja od zaposlenih

2292 - Ispravka vrednosti potra�ivanja od dr�avnihorgana i organizacija



2293 - Ispravka vrednosti potra�ivanja èlanarine i èlanskedoprinose


2294 - Ispravka vrednosti potra�ivanja po osnovupreplaæenih poreza i doprinosa

2295 - Ispravka vrednosti potra�ivanja za naknade zaradakoje se refundiraju

2296 - Ispravka vrednosti potra�ivanja po osnovunaknada šteta

2297 - Ispravka vrednosti potra�ivanja za prihode poposebnim propisima

2298 - Ispravka vrednosti ostalih potra�ivanja

23 - KRATKOROÈNI FINANSIJSKI PLASMANI

230 - Kratkoroèni finansijski plasmani matiènim,zavisnim i ostalim povezanim licima

Na ovom raèunu se evidentiravrednost kratkoroènih kredita.Rašèlanjava se po potrebi uanalitièkoj evidenciji.

2301 - Kratkoroèni krediti i plasmani zavisnim pravnimlicima

Napomena je ista kao i za raèun2300.

2302 - Kratkoroèni krediti i plasmani ostalim povezanimlicima


231 - Kratkoroène pozajmice Po potrebi se mo�e dalje rašèlaniti.

232 - Ostali kratkoroèni finansijski plasmani

2320 - Date kratkoroène kaucije


2321 - Dati kratkoroèni depoziti

2322 - Kratkoroèna potra�ivanja iz faktoringa

2323 - Dugoroèna potra�ivanja po osnovu finansijskoglizinga - deo koji dospeva do 1 godine

2324 - Potra�ivanja po menicama Na ovom raèunu se ne sprovodiknji�enje ako se koristi raèun23840.

23240 - Potra�ivanja po menicama

23249 - Kamata sadr�ana u menicama

2325 - Menice dostavljene na naplatu

2329 - Ostali nepomenuti kratkoroèni finansijski plasmani Na ovom raèunu se mo�eevidentirati prodaja potra�ivanjaod kupaca.

239 - Ispravka vrednosti kratkoroènih finansijskihplasmana

2390 - Obezvreðenje kratkoroènih finansijskih plasmanamatiènim, zavisnim i ostalim povezanim licima Po potrebi rašèlanjavaju se na

petocifrene (i šestocifrene) raèuneshodno rašèlanjavanju raèuna oèijoj se obezvreðenosti radi.

2391 - Obezvreðenje kratkoroènih finansijskih pozajmica

2392 - Obezvreðenje ostalih kratkoroènih finansijskihplasmana

24 - GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

240 - Hartije od vrednosti - gotovinski ekvivalenti

2400 - Dinarski èekovi

2401 - Dinarski èekovi poslati na naplatu

2402 - Devizni èekovi

2403 - Devizni èekovi poslati na naplatu

2404 - Platne kartice

2409 - Ostale hartije od vrednosti - gotovinski ekvivalenti



241 - Tekuæi (poslovni) raèun

2410 - Tekuæi (poslovni raèun) Rašèlanjava se na petocifrene(ili šestocifrene) raèune ukolikodrugo pravno lice ima višetekuæih (poslovnih) raèuna.

2418 - Prelazni raèun u vezi sa objedinjenom naplatomporeza i doprinosa

Ovaj raèun se mo�e koristiti usluèaju da knjigovoða kojirasknji�ava izvod tekuæegraèuna nema podatke oukalkulisanim obavezama.Zadu�uje ovaj raèun a odobravatekuæi raèun. Knjigovoða kojiima podatke o ukalkulisanim (isada plaæenim) obavezamazadu�uje obaveze i odobravaovaj raèun. Mo�e se otvoritijedan prelazni raèun za svetekuæe (poslovne) raèune, ali ionoliko prelaznih raèuna kolikoima tekuæih (poslovnih) raèuna.

2419 - Prelazni raèun Mo�e se otvoriti jedan prelazniraèun za sve tekuæe (poslovne)raèune, ali i onoliko prelaznihraèuna koliko ima tekuæih(poslovnih) raèuna.

242 - Izdvojena novèana sredstva i akreditivi

2420 - Izdvojena novèana sredstva

2421 - Otvoreni akreditivi

243 - Blagajna

2430 - Blagajna

2431 - Blagajna bonova za gorivo

2432 - Blagajna poštanskih maraka

...

244 - Devizni raèun Rašèlanjava se na više raèuna uglavnoj knjizi ukoliko drugopravno lice ima više deviznihraèuna, kao i više vrsta deviza.

245 - Devizni akreditivi Po potrebi se dalje rašèlanjavaili otvara analitièka evidencija.

246 - Devizna blagajna Kriterijum za rašèlanjavanjemo�e da bude vrsta efektivnogstranog novca.

248 - Ostala novèana sredstva Po potrebi se mo�e rašèlaniti naviše raèuna u glavnoj knjizifinansijskog knjigovodstva.Kriterijum za to rašèlanjavanjemo�e da bude vrsta gotovine iligotovinskih ekvivalenata.

249 - Novèana sredstva èije je korišæenje ogranièenoili vrednost umanjena

2490 - Novèana sredstva èije je korišæenje ogranièeno iliim je umanjena vrednost

Rašèlanjava se na petocifrene(ili šestocifrene) raèune ukolikodrugo pravno lice ima više vrstanovèanih sredstava èije jekorišæenje ogranièeno ili im jeumanjena vrednost.



2499 - Ispravka vrednosti novèanih sredstava èije jekorišæenje ogranièeno ili im je umanjena vrednost

Mo�e se otvoriti jedan prelazniraèun za sve vrste novèanihsredstava koja se vode u okviruraèuna 2490. Ukoliko se raèun2490 rašèlani shodno tometreba rašèlaniti i raèun 2499.

27 - POREZ NA DODATU VREDNOST

270 - Porez na dodatu vrednost u primljenim faktu-rama po opštoj stopi (osim plaæenih avansa)

2700 - Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturamapo opštoj stopi (osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po opštoj stopizadu�enjem ovog raèuna iodobrenjem raèunu 430, 431,433, 435, i 439 i drugimraèunima obaveza iz klase 4 saèijim nastankom je povezano iplaæanje prethodnog PDV.

2709 - Razgranièeni porez na dodatu vrednostu primljenim fakturama po opštoj stopi(osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po opštoj stopi.Radi se PDV koji sa stanovištaZakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao ulazni PDV.

271 - Porez na dodatu vrednost u primljenimfakturama po posebnoj stopi(osim plaæenih avansa)

2710 - Porez na dodatu vrednost u primljenim fakturamapo posebnoj stopi (osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po posebnojstopi (osim primljenih avansa)zadu�enjem ovog raèuna iodobrenjem raèunu 430, 431,433, 435 i 439 i drugimraèunima obaveza iz klase 4 saèijim nastankom je povezano iplaæanje prethodnog PDV.

2719 - Razgranièeni porez na dodatu vrednost uprimljenim fakturama po posebnoj stopi(osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po posebnojstopi (osim primljenih avansa).Radi se PDV koji sa stanovištaZakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao ulazni PDV.

272 - Porez na dodatu vrednost u datim avansima poopštoj stopi

2720 - Porez na dodatu vrednost u datim avansima poopštoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po opštoj stopi udatim avansima zadu�enjem ovograèuna i odobrenjem raèunu 2410i drugim raèunima sredstava saèijim nastankom je povezano iplaæanje prethodnog PDV.

2729 - Razgranièeni porez na dodatu vrednost u datimavansima po opštoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po opštojstopi u datim avansima. Radi sePDV koji sa stanovišta Zakona oporezu na dodatu vrednost jošne ispunjava uslove da seprizna kao ulazni PDV.



273 - Porez na dodatu vrednost u datim avansima poposebnoj stopi

2730 - Porez na dodatu vrednost u datim avansima poposebnoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po posebnojstopi u datim avansimazadu�enjem ovog raèuna iodobrenjem raèunu 2410 idrugim raèunima sredstava saèijim nastankom je povezano iplaæanje prethodnog PDV.

2739 - Razgranièeni porez na dodatu vrednost u datimavansima po posebnoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po posebnojstopi u datim avansima. Radi sePDV koji sa stanovišta Zakona oporezu na dodatu vrednost jošne ispunjava uslove da seprizna kao ulazni PDV.

274 - Porez na dodatu vrednost plaæen pri uvozudobara po opštoj stopi

2740 - Porez na dodatu vrednost obraèunat pri uvozudobara po opštoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po opštoj stopiobraèunatom pri uvozu dobarazadu�enjem ovog raèuna iodobrenjem raèunu 482.

2749 - Razgranièeni porez na dodatu vrednost obraèunatpri uvozu dobara po opštoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po opštojstopi obraèunatom pri uvozudobara. Radi se PDV koji sastanovišta Zakona o porezu nadodatu vrednost još neispunjava uslove da se priznakao ulazni PDV.

275 - Porez na dodatu vrednost plaæen pri uvozudobara po posebnoj stopi

2750 - Porez na dodatu vrednost obraèunat pri uvozudobara po posebnoj stopi (osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po posebnojstopi obraèunatom pri uvozudobara zadu�enjem ovograèuna i odobrenjem raèunu482.

2759 - Razgranièeni porez na dodatu vrednost obraèunatpri uvozu dobara po posebnoj stopi(osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po posebnojstopi obraèunatom pri uvozudobara. Radi se PDV koji sastanovišta Zakona o porezu nadodatu vrednost još neispunjava uslove da se priznakao ulazni PDV.

276 - Porez na dodatu vrednost obraèunat na uslugeinostranih lica

2760 - Porez na dodatu vrednost obraèunat na uslugeinostranih lica

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po opštoj stopiobraèunat na usluge inostranihlica zadu�enjem ovog raèuna iodobrenjem raèunu 470.



2769 - Razgranièeni porez na dodatu vrednost obraèunatna usluge inostranih lica

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po opštoj stopiobraèunat na usluge inostranihlica. Radi se PDV koji sa stano-višta Zakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao ulazni PDV.

277 - Naknadno vraæen porez na dodatu vrednostkupcima - stranim dr�avljanima

Po potrebi se mo�e rašèlaniti naèetvorocifrene raèune na naèin nakoji smo to prikazali za raèun 270.To bi se uradilo u sluèaju dapostoji potreba za vremenskimrazgranièenjem ovog poreza.

278 - PDV nadoknada isplaæena poljoprivrednicima

2780 - PDV nadoknada isplaæena poljoprivrednicima Na ovom raèunu obuhvata sePDV nadoknada isplaæenapoljoprivrednicima zadu�enjemovog raèuna i odobrenjem raèunu241 i drugim raèunima gotovine.

2789 - Razgranièena obraèunata PDV nadoknadapoljoprivrednicima

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièena PDV nadoknadaobraèunata poljoprivrednicima.Radi se PDV koji sa stanovištaZakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao ulazni PDV.

279 - Potra�ivanja za više plaæeni porez na dodatuvrednost

Nema potrebe daljerašèlanjavati ovaj raèun.

28 - AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIÈENJA

280 - Unapred plaæeni troškovi

2800 - Unapred plaæene premije osiguranja

2801 - Unapred plaæene zakupnine

2802 - Unapred plaæene pretplata za struène èasopise ipublikacije

2803 - Unapred plaæeni troškovi reklame i propagande

2809 - Ostali unapred plaæeni troškovi

281 - Potra�ivanja za nefakturisani prihod

2810 - Obraèunati prihodi po osnovu povraæaja akciza,poreza, carina i drugih da�bina po osnovuizvršenog izvoza

2811 - Obraèunati prihodi po osnovu premija, regresa isubvencija po osnovu prodatih (proizvedenih)proizvoda i usluga

2812 - Obraèunati prihodi po osnovu zakupa

2813 - Obraèunati prihodi po osnovu kamata

2814 - Obraèunati prihodi po osnovu pru�enih usluga

2819 - Ostali obraèunati prihodi

282 - Razgranièeni troškovi po osnovu obaveza Raèun se po potrebi rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji aktivnih vre-menskih razgranièenja. To rašèla-njavanje bi se vršilo samo ukolikodrugo pravno lice ima više razlièitihplaæenih transakcionih troškova.

289 - Ostala aktivna vremenska razgranièenja



Klasa 3: ULOZI (SOPSTVENI IZVORI)

30 - ULOZI (SOPSTVENI IZVORI) OSNIVAÈA IDRUGIH LICA

300 - Ulozi (sopstveni izvori) osnivaèa i drugih lica

34 - NERASPOREÐENI VIŠAK PRIHODA NADRASHODIMA

340 - Nerasporeðeni višak prihoda nad rashodimaranijih godina

Raèun se ne rašèlanjava unekoj analitièkoj evidenciji,niti ima potrebe za daljimrašèlanjavanjem ovog raèunana èetvorocifrene ili petocifreneraèune.

341 - Nerasporeðeni višak prihoda nad rashodimatekuæe godine

Napomena ista kao za raèun340.

35 - VIŠAK RASHODA NAD PRIHODIMA

350 - Višak rashoda nad prihodima ranijih godina

Raèun se ne rašèlanjava unekoj analitièkoj evidenciji,niti ima potrebe za daljimrašèlanjavanjem ovog raèunana èetvorocifrene ili petocifreneraèune.

351 - Višak rashoda nad prihodima tekuæe godine Napomena ista kao za raèun350.



Klasa 4: DUGOROÈNA REZERVISANJA, OBAVEZEI PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIÈENJA

40 - DUGOROÈNA REZERVISANJA

400 - Dugoroèna rezervisanja

4000 - Rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnihbogatstava


4002 - Rezervisanja za zadr�ane kaucije i depozite

4003 - Rezervisanja za troškove restrukturiranja

4004 - Rezervisanja za naknade i druge beneficijezaposlenih

4005 - Rezervisanja za sudske sporove

4009 - Ostala nepomenuta dugoroèna rezervisanja

41 - DUGOROÈNE OBAVEZE

410 - Dugoroène obaveze prema matiènim, zavisnimi ostalim povezanim licima

4100 - Dugoroène obaveze prema matiènom pravnom licuPo potrebi se dalje analitièkirašèlanjavaju.

4101 - Dugoroène obaveze prema zavisnim pravnim licima

4102 - Dugoroène obaveze prema ostalim povezanimlicima

411 - Obaveze prema matiènim i zavisnim pravnimlicima

Na ovom raèunu iskazuju seobaveze po osnovu primljenihdugoroènih kredita i zajmova odpravnih lica koja ulaze u grupuza konsolidovanje.

4110 - Dugoroène obaveze prema matiènom pravnom licu Po potrebi se dalje analitièkirašèlanjavaju.4111 - Dugoroène obaveze prema zavisnim pravnim licima

413 - Dugoroèni krediti i zajmovi u zemlji

4130 - Obaveze po osnovu dugoroènih kredita u zemlji Na ovom raèunu evidentirale bise obaveze po osnovudugoroènih kredita u zemlji. Popotrebi se rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji obaveza poosnovu dugoroènih kredita uzemlji.

4131 - Obaveze po osnovu dugoroènih zajmova u zemlji Na ovom raèunu evidentirala bise obaveze po osnovudugoroènih zajmova u zemlji. Popotrebi se rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji dugoroènihobaveza po osnovu uzetihzajmova u zemlji.

414 - Dugoroèni krediti i zajmovi u inostranstvu

4140 - Obaveze po osnovu dugoroènih kredita uinostranstvu

Na ovom raèunu evidentirale bise obaveze po osnovudugoroènih kredita uinostranstvu. Po potrebi serašèlanjava u analitièkojevidenciji obaveza po osnovudugoroènih kredita uinostranstvu.



4141 - Obaveze po osnovu dugoroènih zajmova uinostranstvu

Na ovom raèunu evidentirala bise obaveze po osnovudugoroènih zajmova uinostranstvu. Po potrebi serašèlanjava u analitièkojevidenciji dugoroènih obavezapo osnovu uzetih zajmova uinostranstvu.

415 - Obaveze po osnovu finansijskog lizinga

4150 - Obaveze po osnovu finansijskog lizinga zapostrojenja i opremu

Po potrebi se rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji obaveza poosnovu finansijskog lizinga.

4151 - Obaveze po osnovu finansijskog lizinga zanekretnine

4152 - Obaveze po osnovu finansijskog lizinga za ostalanepomenuta sredstva

419 - Ostale dugoroène obaveze

4190 - Dugoroène obaveze po osnovu zajednièkogposlovanja

Na ovom raèunu evidentirale bise dugoroène obaveze poosnovu zajednièkog poslovanja.Po potrebi se rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji obaveza poosnovu dugoroènih obaveza poosnovu zajednièkog poslovanja.

4191 - Dugoroène obaveze po osnovu zadr�anih kaucija Na ovom raèunu evidentirala bise dugoroène obaveze poosnovu zadr�anih kaucija. Popotrebi se rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji dugoroènihobaveza po osnovu zadr�anihkaucija.

4192 - Obaveze po emitovanim hartijama od vrednosti uperiodu du�em od godinu dana

419200 - Obaveze po osnovu dugoroènih obveznica Na ovom raèunu evidentirala bise nominalna vrednost obavezeplus potencijalna kamata.

419209 - Kamata sadr�ana u emitovanim obveznicama Na ovom raèunu evidentirala bise potencijalna kamata.

419210 - Emitovani blagajnièki zapisi Na ovom raèunu evidentirala bise nominalna vrednost obavezeplus potencijalna kamata.

419219 - Kamata sadr�ana u emitovanim blagajnièkimzapisima


419220 - Emitovani certifikati Na ovom raèunu evidentirala bise nominalna vrednost obavezeplus potencijalna kamata.

419229 - Kamata sadr�ana u emitovanim certifikatima Na ovom raèunu evidentirala bise potencijalna kamata.

419290 - Emitovane ostale dugoroène hartije od vrednosti Na ovom raèunu evidentirala bise nominalna vrednost obavezeplus potencijalna kamata.

419299 - Kamata sadr�ana u ostalim emitovanimdugoroènim hartijama od vrednosti


4199 - Ostale nepomenute dugoroène obaveze Po potrebi se rašèlanjava uanalitièkoj evidenciji ostalihnepomenutih dugoroènihobaveza.



42 - KRATKOROÈNE FINANSIJSKE OBAVEZE

420 - Kratkoroèni krediti i zajmovi od matiènih,zavisnih i ostalih povezanih lica

4200 - Kratkoroèni krediti i zajmovi od matiènog pravnoglica

Po potrebi se dalje analitièkirašèlanjavaju.

4201 - Kratkoroèni krediti i zajmovi od zavisnih pravnih lica

4209 - Kratkoroèni krediti i zajmovi od ostalih povezanihlica

422 - Kratkoroèni krediti i zajmovi u zemlji

4220 - Kratkoroène obaveze po osnovu kredita u zemlji Po potrebi se dalje analitièkirašèlanjavaju.4221 - Kratkoroène obaveze po osnovu zajmova u zemlji

423 - Kratkoroèni krediti i zajmovi u inostranstvu

4230 - Kratkoroène obaveze po osnovu kredita uinostranstvu Po potrebi se dalje analitièki

rašèlanjavaju.4231 - Kratkoroène obaveze po osnovu zajmova u zemlji

424 - Deo dugoroènih kredita koji dospevaju dojedne godine

4241 - Dugoroène obaveze prema matiènom i zavisnimpravnim licima - deo koji dospeva do jedne godine

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuu glavnoj knjizi na naèin na kojije rašèlanjen odgovarajuæi raèungrupe 41, a po potrebi serašèlanavaju i u analitièkojevidenciji raèuna 424.

4242 - Dugoroène obaveze prema ostalim povezanimpravnim licima - deo koji dospeva do jedne godine

4244 - Dugoroène obaveze po kreditima i zajmovima uzemlji - deo koji dospeva do jedne godine

4245 - Dugoroène obaveze po kreditima i zajmovima uinostranstvu - deo koji dospeva do jedne godine

4246 - Dugoroène obaveze po osnovu finansijskog lizinga- deo koji dospeva do jedne godine

425 - Deo ostalih dugoroènih obaveza kojedospevaju do jedne godine

4253 - Obaveze po emitovanim hartijama od vrednosti -deo koji dospeva do jedne godine

Na ovom raèunu se ne bi vršiloknji�enje ukoliko drugo pravnolice za evidentiranje hartija odvrednosti koristi korektivni raèunza ukalkulisanu kamatu.

42530 - Obaveze po emitovanim hartijama od vrednosti -deo koji dospeva do jedne godine

Na ovom raèunu evidentirala bise obaveza po hartijama odvrednosti plus ugovorena kamata.

42539 - Kamata sadr�ana u delu obaveza po emitovanimhartijama od vrednosti koja dospeva do jednegodine

Na ovom raèunu evidentirala bise ugovorena kamata.

4256 - Obaveze po osnovu finansijskog lizinga - deo kojidospeva do jedne godine

Na ovom raèunu evidentirala bise kratkoroèna obaveza po finan-sijskom lizingu. Po potrebi rašèla-njava se u analitièkoj evidenciji.

4259 - Ostale dugoroène obaveze - deo koji dospeva dojedne godine

Na ovom raèunu evidentirale bise ostale nepomenute dugoroèneobaveze koje dospevaju u rokuod 12 meseci posmatrano od da-tuma bilansa. Po potrebi rašèla-njava se u analitièkoj evidenciji.

429 - Ostale kratkoroène finansijske obaveze Po potrebi raèun se mo�e rašèla-niti na èetvorocifrene ili petocif-rene raèune ukoliko drugo pravnolice ima više razlièitih ostalihkratkoroènih finansijskih obaveza.



43 - OBAVEZE IZ POSLOVANJA

430 - Primljeni avansi, depoziti i kaucije

43000 - Primljeni avansi Na ovim raèunima se iskazujenominalna vrednost primljenihavansa. U sluèaju veæeg brojaprimljenih avansa rašèlanjavajuse u analitièkoj evidencijiprimljenih avansa. Ukoliko drugopravno lice ima povezana licaovi raèuni se rašèlanjavaju naèetvorocifrene raèune uzimajuæiu obzir kriterijum odnosa salicem od koga je avans primljen.

43009 - PDV sadr�an u primljenim avansima Na ovom raèunu evidentirao bise PDV sadr�an u primljenimavansima. Dalje rašèlanjavanjeovog raèuna bi bilo shodnorašèlanjavanju raèuna 4300.

43010 - Primljeni depoziti po osnovu prodaje Napomena je ista kao za raèun43000.

43019 - PDV sadr�an u primljenim depozitima po osnovuprodaje

Napomena je ista kao za raèun43009.

43020 - Primljene kaucije po osnovu prodaje Napomena je ista kao za raèun43000.

43029 - PDV sadr�an u primljenim kaucijama po osnovuprodaje

Napomena je ista kao za raèun43009.

431 - Dobavljaèi u zemlji

4310ili

4310

- Dobavljaèi - matièno pravno lice u zemlji,

- Dobavljaèi - zavisna pravna lica u zemlji

Naziv raèuna se prilagoðavasituaciji: da li je u pitanjudobavljaè matièno pravno lice uzemlji ili zavisno pravno lice uzemlji. U sluèaju posedovanogmatiènog pravnog lica ono bimoglo ovaj raèun da rašèlani nadva petocifrena raèuna: jedanraèun za matièno pravno lice idrugi raèun za zavisno(a)pravno lice u zemlji. Po potrebiotvara se analitièka evidencija.

4311ili

4311

- Dobavljaèi - matièno pravno lice u zemlji, obavezeza nefakturisani materijal, robu ili usluge,

- Dobavljaèi - zavisno(a) pravno lice u zemlji,obaveze za nefakturisani materijal, robu ili usluge


43120 - Dobavljaèi - ostala povezana pravna lica u zemljiRašèlanjavaju se u analiticidobavljaèa.43121 - Dobavljaèi - ostala povezana pravna lica u zemlji,

obaveze za nefakturisani materijal, robu ili usluge

43130 - Dobavljaèi - ostala povezana pravna lica uinostranstvu

Rašèlanjavaju se u analiticidobavljaèa.43131 - Dobavljaèi - ostala povezana pravna lica u

inostranstvu, obaveze za nefakturisani materijal,robu ili usluge

43140 - Dobavljaèi u zemljiRašèlanjavaju se u analiticidobavljaèa.43141 - Dobavljaèi u zemlji - obaveze za nefakturisani

materijal, robu ili usluge



432 - Dobavljaèi u inostranstvu

4320ili

4320

- Dobavljaèi - matièno pravno lice u inostranstvu

- Dobavljaèi - zavisna pravna lica u inostranstvu

Naziv raèuna se prilagoðavasituaciji: da li je u pitanjudobavljaè matièno pravno lice uinostranstvu ili zavisno pravnolice u inostranstvu. U sluèajuposedovanog matiènog pravnoglica ono bi moglo ovaj raèun darašèlani na dva petocifrenaraèuna: jedan raèun za matiènopravno lice i drugi raèun zazavisno(a) pravno lice u zemlji.Po potrebi otvara se analitièkaevidencija.

4321ili

4321

- Dobavljaèi - matièno pravno lice u inostranstvu,obaveze za nefakturisani materijal, robu ili usluge,

- Dobavljaèi - zavisno(a) pravno lice(a) uinostranstvu, obaveze za nefakturisanimaterijal, robu ili usluge


43220 - Dobavljaèi - ostala povezana pravna lica u zemljiRašèlanjavaju se u analiticidobavljaèa.43221 - Dobavljaèi - ostala povezana pravna lica u zemlji,

obaveze za nefakturisani materijal, robu ili usluge

43230 - Dobavljaèi - ostala povezana pravna lica uinostranstvu

Rašèlanjavaju se u analiticidobavljaèa.43231 - Dobavljaèi - ostala povezana pravna lica u

inostranstvu, obaveze za nefakturisanimaterijal, robu ili usluge

43241 - Dobavljaèi u inostranstvuRašèlanjavaju se u analiticidobavljaèa.43241 - Dobavljaèi u inostranstvu - obaveze za

nefakturisani materijal, robu ili usluge

439 - Ostale obaveze iz poslovanja

4390 - Obaveze po èekovima Po potrebi se dalje analitièkirašèlanjava.

43910 - Obaveze po menicama Na ovom raèunu evidentirala bise obaveza po menicama plusugovorena kamata. Po potrebise dalje analitièki rašèlanjava.

43919 - Kamata ukalkulisana u menicama Na ovom raèunu evidentirala bise ugovorena kamata. Po potrebise dalje analitièki rašèlanjava.

4392 - Obaveze po osnovu kupovine uèešæa ukapitalu

Po potrebi se analitièki daljerašèlanjava.

4393 - Obaveze po osnovu kupovine hartija odvrednosti

4399 - Ostale nepomenute obaveze iz poslovanja

45 - OBAVEZE PO OSNOVU ZARADA I NAKNADAZARADA

450 - Obaveze za neto zarade i naknade zarada, osimnaknada zarada koje se refundiraju

Raèun sa raèunovodstvenetaèke gledišta nema potrebedalje rašèlanjavati. Naime, uobraèunima zarada iskazane supojedinaène obaveze za netozarade i naknada zarada.

451 - Obaveze za porez na zarade i naknade zarada nateret zaposlenog

Napomena za rašèlanjavanje jeista kao za raèun 450.



452 - Obaveze za doprinose na zarade i naknadezarada na teret zaposlenog

4520 - Obaveze za doprinos za penzijsko i invalidskoosiguranje na zarade i naknade zaradana teret zaposlenog

Nema potrebe za daljimrašèlanjavanjem.

4521 - Obaveze za doprinos za zdravstveno osigu ranje nazarade i naknade zarada na teret zaposlenog

4522 - Obaveze za doprinos za osiguranje za sluèajnezaposlenosti na zarade i naknade zaradana teret zaposlenog

453 - Obaveze za poreze i doprinose na zarade inaknade zarada na teret poslodavca

4530 - Obaveze za doprinos za penzijsko i invalidskoosiguranje za zarade i naknade zarada nateret poslodavca

4531 - Obaveze za doprinos za zdravstveno osiguranje nazarade i naknade zarada na teret poslodavca

4532 - Obaveze za doprinos za osiguranje za sluèajnezaposlenosti na zarade i naknade zarada nateret poslodavca

454 - Obaveze za neto naknade zarada koje serefundiraju

4540 - Obaveze za neto naknadu zarade po osnovubolovanja preko 30 dana

4541 - Obaveze za neto naknadu po osnovu porodiljskogbolovanja

4542 - Obaveze za neto naknadu zarade invalidima rada

4543 - Obaveze za neto naknadu zarade po osnovuvojne ve�be

4544 - Obaveze za neto naknadu zarade po osnovuodazivanja na poziv dr�avnih organa

4549 - Obaveze za neto naknadu zarade koje serefundiraju po drugim osnovama

455 - Obaveze za poreze i doprinose na naknadezarada na teret zaposlenog koje se refundiraju

4550 - Obaveze za porez na naknade na teret zaposlenogkoje se refundiraju

4551 - Obaveze za doprinos za penzijsko i invalidskoosiguranje na zarade i naknade zarada nateret zaposlenog koje se refundiraju

4552 - Obaveze za doprinos za zdravstveno osiguranjena zarade i naknade zarada na teretzaposlenog koje se refundiraju

4553 - Obaveze za doprinos za osiguranje za sluèajnezaposlenosti na zarade i naknade zaradana teret zaposlenog koje se refundiraju

456 - Obaveze za poreze i doprinose na naknadezarada na teret poslodavca koje se refundiraju

4560 - Obaveze za porez na naknade na teret poslodavcakoje se refundiraju

4561 - Obaveze za doprinos za penzijsko i invalidskoosiguranje na zarade i naknade zarada nateret poslodavca koje se refundiraju



4562 - Obaveze za doprinos za zdravstveno osiguranje nazarade i naknade zarada na teret poslodavca kojese refundiraju

4563 - Obaveze za doprinos za osiguranje za sluèajnezaposlenosti na zarade i naknade zarada nateret poslodavca koje se refundiraju

46 - DRUGE OBAVEZE

460 - Obaveze po osnovu kamata i troškovafinansiranja

4600 - Obaveze po onovu kamata U sluèaju potrebe raèuni mogudalje da se rašèlane u glavnojknjizi (na petocifrene raèune), apo potrebi se otvara i analitièkaevidencija.

4601 - Obaveze po osnovu zateznih kamata

4602 - Obaveze po osnovu kamata zbogneblagovremeno plaæenih javnih prihoda

4609 - Ostale obaveze za kamate i troškove finansiranja

461 - Obaveze prema zaposlenima

4610 - Obaveza prema zaposlenima za naknadu troškovana slu�benom putovanju


4611 - Obaveza prema zaposlenima za smeštaj i ishranuna terenu ako se isplaæuje zaposlenom

4612 - Obaveza prema zaposlenim za troškove prevozana rad i sa rada

4613 - Obaveza prema zaposlenima za korišæenjesopstvenog automobila u slu�bene svrhe

4614 - Obaveza prema zaposlenima za otpremnine


4615 - Obaveza prema zaposlenima za jednokratnunaknadu u skladu sa socijalnim programom

4616 - Obaveza prema zaposlenima za jubilarne nagrade

4617 - Obaveza prema zaposlenima za davanje pomoæi

4618 - Obaveza za druga davanja zaposlenima(za 8. mart, za Novu godinu i sl.)

4619 - Ostale nepomenute obaveze prema zaposlenima

462 - Obaveze prema fizièkim licima za naknade pougovorima

4620 - Obaveze prema fizièkim licima za naknade pougovoru o delu


4621 - Obaveze prema fizièkim licima za naknade poautorskim ugovorima

4622 - Obaveze za naknadu po ugovoru o privremenim ipovremenim poslovima

4623 - Obaveze za naknadu fizièkom licu po ugovoru otrgovinskom zastupanju

4624 - Obaveze za naknadu po ugovoru o dopunskomradu

4625 - Obaveze za naknadu po ugovoru o posredovanju

4626 - Obaveze za naknadu po ugovoru o zakupu

4629 - Ostale nepomenute naknade

463 - Obaveze za kratkoroèna rezervisanja

4630 - Kratkoroèna rezervisanja za troškove u garantnomroku U sluèaju potrebe raèuni mogu

dalje da se rašèlane u glavnojknjizi (na petocifrene raèune).4631 - Kratkoroèna rezervisanje za troškove obnavljanje

prirodnih bogatstava



4632 - Kratkoroèna rezervisanja za zadr�ane kaucije idepozite

U sluèaju potrebe raèuni mogudalje da se rašèlane u glavnojknjizi (na petocifrene raèune).

4633 - Kratkoroèna rezervisanja za troškoverestrukturiranja


4634 - Kratkoroèna rezervisanja za naknade i drugebeneficije zaposlenih

4635 - Kratkoroèna rezervisanja za sudske sporove

4639 - Ostala kratkoroèna rezervisanja

464 - Obaveze za prikupljena sredstva pomoæi U sluèaju potrebe mo�e se daljerašèlaniti prema vrsti prikupljenepomoæi.

469 - Ostale obaveze

4690 - Obaveze po osnovu obustava iz neto zarada


4691 - Obaveze za nagrade, solidarne pomoæi i drugadavanja fizièkim licima koja nisu zaposlenakod isplatioca

4692 - Obaveze za èlanarine komorama i zadru�nimsavezima

4693 - Obaveze po osnovu uèešæa u pokriæu gubitka

4699 - Ostale nepomenute obaveze

47 - OBAVEZE ZA POREZ NA DODATU VREDNOST

470 - Obaveze za porez na dodatu vrednostpo izdatim fakturama po opštoj stopi(osim primljenih avansa)

4700 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatimfakturama po opštoj stopi (osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po izdatim faktu-rama po opštoj stopi odobrenjemovom raèunu i zadu�enjemraèuna grupe 20 i zadu�enjemdrugih raèuna sredstava sa èijimnastankom je povezano inastanak izlaznog PDV.

4709 - Razgranièene obaveze za porez na dodatuvrednost u izdatim fakturama po opštoj stopi(osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po izdatimfakturama po opštoj stopi. Radise PDV koji sa stanovištaZakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao izlazni PDV.

471 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatimfakturama po posebnoj stopi(osim primljenih avansa)

4710 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po izdatimfakturama po posebnoj stopi(osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po izdatim faktu-rama po posebnoj stopi odobre-njem ovom raèunu i zadu�enjemraèuna grupe 20 i zadu�enjemdrugih raèuna sredstava sa èijimnastankom je povezano inastanak izlaznog PDV.

4719 - Razgranièene obaveze za porez na dodatuvrednost u izdatim fakturama po posebnoj stopi(osim plaæenih avansa)

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po izdatimfakturama po posebnoj stopi.Radi se PDV koji sa stanovištaZakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao izlazni PDV.



472 - Obaveze za porez na dodatu vrednost poprimljenim avansima po opštoj stopi

4720 - Obaveze za porez na dodatu vrednost poprimljenim avansima po opštoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po primljenimavansima po opštoj stopiodobrenjem ovom raèunu izadu�enjem raèuna grupe 24.

4729 - Razgranièene obaveze za porez na dodatuvrednost po primljenim avansima po opštoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po primljenimavansima po opštoj stopi. Radise PDV koji sa stanovištaZakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao izlazni PDV.

473 - Obaveze za porez na dodatu vrednost poprimljenim avansima po posebnoj stopi

4730 - Obaveze za porez na dodatu vrednost poprimljenim avansima po posebnoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po primljenimavansima po posebnoj stopiodobrenjem ovom raèunu izadu�enjem raèuna grupe 24.

4739 - Razgranièene obaveze za porez na dodatuvrednost po primljenim avansima po posebnoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po primljenimavansima po posebnoj stopi.Radi se PDV koji sa stanovištaZakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao izlazni PDV.

474 - Obaveze za porez na dodatu vrednost poosnovu sopstvene potrošnje po opštoj stopi

4740 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovusopstvene potrošnje po opštoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po osnovusopstvene potrošnje po opštojstopi odobrenjem ovom raèunu izadu�enjem raèuna troškova iliraèuna potra�ivanja iz grupe 22.

4749 - Razgranièene obaveze za porez na dodatuvrednost po osnovu sopstvene potrošnjepo opštoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po osnovusopstvene potrošnje po opštojstopi. Radi se PDV koji sa stano-višta Zakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao izlazni PDV.

475 - Obaveze za porez na dodatu vrednost poosnovu sopstvene potrošnje po posebnoj stopi

4750 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovusopstvene potrošnje po posebnoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata sezaraèunati PDV po osnovusopstvene potrošnje po posebnojstopi odobrenjem ovom raèunu izadu�enjem raèuna troškova iliraèuna potra�ivanja iz grupe 22.

4759 - Razgranièene obaveze za porez na dodatuvrednost po osnovu sopstvene potrošnjepo posebnoj stopi

Na ovom raèunu obuhvata serazgranièeni PDV po osnovusopstvene potrošnje po posebnojstopi. Radi se PDV koji sa stano-višta Zakona o porezu na dodatuvrednost još ne ispunjava usloveda se prizna kao izlazni PDV.



476 - Obaveze za porez na dodatu vrednost poosnovu prodaje za gotovinu Po potrebi se dalje rašèlanjava.

479 - Obaveze za porez na dodatu vrednost poosnovu razlike obraèunatog poreza na dodatuvrednost i prethodnog poreza

Nema posebne potrebe daljerašèlanjavati raèun, niti otvaratiposebnu analitièku evidenciju.Rašèlanjavanje bi se radilo ukolikobi to poreski propisi nalagali.

48 - OBAVEZE ZA POREZE, DOPRINOSEI DRUGE DA�BINE

480 - Obaveze za akcize Raèun treba dalje rašèlaniti. Kljuèza rašèlanjavanje bi bili uplatniraèuni za akcize. Na preduzeæu jeda odluèi da li æe rašèlanjavanjevršiti u glavnoj knjizi (otvaranjemèetvorocifrenih ili petocifrenihraèuna - kriterijum za dalje rašèla-njavanje mo�e da bude uplatniraèun) ili æe rašèlanjavanje izvršitiu posebnoj analitièkoj evidencijiovog raèuna.

481 - Obaveze za porez iz rezultata Raèun nema preke potrebedalje rašèlanjavati.

482 - Obaveze za poreze, carine i druge da�bineiz nabavke ili na teret troškova

4820 - Obaveze za porez na prenos apsolutnih prava

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune.

4821 - Obaveze za carine

4822 - Obaveze za porez na dodatu vrednost po osnovuuvoza

4823 - Obaveze za porez na imovinu

4824 - Obaveze za porez na upotrebu, dr�anje i nošenjedobara

4829 - Ostale obaveze za poreze, carine i druge da�bine iznabavke ili na teret troškova

489 - Ostale obaveze za poreze, doprinose i drugeda�bine

Ukoliko bi se ovaj raèun rašèlaniona petocifrene raèune na ovom ra-èunu se ne bi sprovodilo knji�enje.

48910 - Ostale obaveze za poreze, doprinose i drugeda�bine - doprinos za PIO

48911 - Ostale obaveze za poreze, doprinose i drugeda�bine - doprinos za zdravstveno osiguranje

48912 - Ostale obaveze za poreze, doprinose i drugeda�bine - doprinos za nezaposlenost

4892 - Obaveze za lokalne komunalne takse Raèun se dalje rašèlanjava premavrstama lokalnih komunalnih taksi.

4893 - Obaveze po osnovu naknada za korišæenje voda


4894 - Obaveze po osnovu naknada za korišæenje šuma

4895 - Obaveze po osnovu naknada za eksploatacijumineralnih resursa

4896 - Obaveze za naknade za otpad

4897 - Obaveze za administrativne, sudske i ostale takse

4898 - Obaveze za porez po odbitku po osnovu otkupasekundarnih sirovina

4899 - Ostale nepomenute obaveze za poreze, doprinose idruge da�bine



49 - PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIÈENJA

490 - Nastali obraèunati troškovi

4900 - Obraèunati rashodi kamata


4901 - Obraèunati rashodi zakupnina

4902 - Obraèunati rashodi po osnovu primljenih usluga

4909 - Ostali obraèunati rashodi

491 - Naplaæeni prihodi buduæeg perioda

4910 - Unapred naplaæena zakupninaPo potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune.

4911 - Unapred naplaæena naknada za pru�anje usluga

4919 - Ostali unapred naplaæeni prihodi

494 - Razgranièeni zavisni troškovi nabavke Nema potrebe za daljimrašèlanjavanjem ovog raèuna.

495 - Odlo�eni prihodi i primljene donacije Nema potrebe za daljimrašèlanjavanjem raèuna, sem usluèaju da drugo pravno lice imaveæi broj razgranièenja kojeobuhvata na ovom raèunu.

496 - Razgranièeni prihodi po osnovu potra�ivanja Nema potrebe za daljimrašèlanjavanjem raèuna, sem usluèaju da drugo pravno lice imaveæi broj razgranièenja kojeobuhvata na ovom raèunu.

497 - Razgranièeni prihodi po osnovu uslovljenihdonacija

Nema potrebe za daljimrašèlanjavanjem raèuna, sem usluèaju da drugo pravno lice imaveæi broj razgranièenja kojeobuhvata na ovom raèunu.

499 - Ostala pasivna vremenska razgranièenja



Klasa 5: RASHODI

50 - NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE

500 - Nabavna vrednost prodate robe

5000 - Nabavna vrednost robe prodate na veliko

Po potrebi se daljerašèlanjavaju, na primer poprodajnim mestima.

5001 - Nabavna vrednost robe prodate na malo

5002 - Nabavna vrednost robe prodate u komisionojprodaji

5003 - Nabavna vrednost robe prodate u konsignacionojprodaji

5004 - Nabavna vrednost robe prodate u tranzitu

5005 - Nabavna vrednost prodatih postrojenja i opreme(pribavljenih radi prodaje)

5006 - Nabavna vrednost prodatih bioloških sredstava(pribavljenih radi prodaje)

5009 - Nabavna vrednost prodate ostale nepomenute robe

51 - TROŠKOVI MATERIJALA I ENERGIJE

510 - Troškovi materijala za izradu

5100 - Troškovi osnovnog materijala i sirovina za izradu Ukoliko naèin formiranjadokumenata ne obezbeðujeknji�enje na ovako rašèlanjenimraèunima (na primer na jednomtrebovanju je i osnovni materijal inepovratna ambala�a) drugopravno lice mo�e do podataka oovim vrstama troškova materijalaza izradu doæi i odgovarajuæimšifriranjem materijala i sirovinakoje se troše.

5101 - Troškovi pomoænog materijala za izradu

5102 - Troškovi nepovratne ambala�e

5103 - Troškovi ostalog materijala za izradu

5104 - Troškovi dozvoljenenog kala, rastura, kvara i lomamaterijala

511 - Troškovi ostalog materijala (re�ijskog)

5110 - Troškovi potrošnog materijala koji se montira namašine (brusne ploèe, igle, burgije, i sl.)

Po potrebi se mo�e pristupiti idaljem rašèlanjavanju ovihraèuna.

5111 - Troškovi maziva

5112 - Troškovi kancelarijskog materijala

5113 - Troškovi sredstava za odr�avanje èistoæe

5119 - Troškovi ostalog nepomenutog materijala

512 - Troškovi goriva i energije

5120 - Troškovi naftnih derivata

Po potrebi se mo�e pristupiti idaljem rašèlanjavanju ovihraèuna

5121 - Troškovi uglja

5122 - Troškovi ostalih goriva

5123 - Troškovi elektriène energije

5124 - Troškovi gasa

5125 - Troškovi pare

5129 - Troškovi ostalih nepomenutih goriva i energije

513 - Troškovi rezervnih delova

5130 - Troškovi rezervnih delova utrošenih za tekuæeodr�avanje sredstava

Na ovom raèunu knji�ili bi setroškovi rezervnih delovautrošenih za tekuæe odr�avanjesredstava, tj. oni troškovi koji nemogu da se kapitalizuju. Popotrebi se mo�e pristupiti i daljemrašèlanjavanju ovih raèuna.



5131 - Troškovi rezervnih delova utrošenih za odr�avanjesredstava koje se ne mo�e klasifikovati u tekuæe

Na ovom raèunu knji�ili bi setroškovi rezervnih delova utro-šenih za odr�avanje sredstavakoje ne spada u tekuæe. Ovitroškovi se kapitalizuju, tj. uklju-èuju u knjigovodstvenu vrednostonog sredstava u koje su deloviugraðeni. Alternativa korišæenjuovog raèuna je direktno pove-æanje vrednosti sredstva, beziskazivanja ovog troška. U sluèajukorišæenja ovog raèuna neophod-no bi bilo prilikom poveæanjavrednosti sredstva iskazati prihodna raèunu 621. Po potrebi semo�e pristupiti i daljem rašèla-njavanju ovog raèuna.

5132 - Troškovi rezervnih delova utrošenih za servisiranjeproizvoda

Na ovom raèunu iskazuju setroškovi rezervnih delovaugraðeni u proizvodepreduzeæa, bilo da se radi opopravci u garantnom roku ilivan garantnog roka.

5139 - Troškovi ostalih nepomenutih rezervnih delova

514 - Troškovi jednokratnog otpisa alata i inventara

5140 - Troškovi jednokratnog otpisa alata

Po potrebi se mo�e pristupiti idaljem rašèlanjavanju ovihraèuna.

5141 - Troškovi jednokratnog otpisa povratne ambala�e

5142 - Troškovi jednokratnog otpisa auto-guma

5149 - Troškovi jednokratnog otpisa ostalognepomenutog alata i inventara

52 - TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA IOSTALI LIÈNI RASHODI

520 - Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) Raèun ne mora dalje da serašèlanjava.

521 - Troškovi poreza i doprinosa na zarade inaknade zarada na teret poslodavca

Raèun ne mora dalje da serašèlanjava, jer se rašèlanjavaraèun 453.

522 - Troškovi naknada po ugovoru o delu Raèun se po potrebi mo�e daljerašèlaniti prema vrsti dobijeneusluge ili dobijenog dela.

523 - Troškovi naknada po autorskim ugovorima Raèun se po potrebi mo�e daljerašèlaniti prema vrsti dobijeneusluge ili dobijenog dela.

524 - Troškovi naknada po ugovoru o povremenim iprivremenim poslovima

Raèun se po potrebi mo�e daljerašèlaniti prema vrsti dobijenenaknade.

525 - Troškovi naknada fizièkim licima po osnovuostalih ugovora

Raèun se mo�e dalje rašèlanitiprema vrsti naknade.

529 - Ostali lièni rashodi i naknade Raèun se po potrebi mo�e daljerašèlaniti.

5290 - Ostala lièna primanja zaposlenih Na ovom raèunu evidentirale bise:

- opremnine za raskid radnogodnosa,

- otpremnina kod odlaska ustarosnu penziju,



5290 - Ostala lièna primanja zaposlenih - otpremnina zaposlenima za èijimje radom prestala potreba,

- jednokratna naknada zaposleni-ma u skladu sa socijalnimprogramom,

- jubilarne nagrade,- pomoæ zaposlenom i njegovoj

porodici,- pomoæ u sluèaju smrti

zaposlenog,- pomoæ u sluèaju smrti èlana u�e

porodice zaposlenog,- solidarna pomoæ u sluèaju te�e ili

du�e bolesti zaposlenog ili èlananjegove u�e porodice,

- solidarna pomoæ za nabavkulekova i leèenje zaposlenog ilièlana njegove u�e porodice i

- ostale pomoæi zaposlenima injihovim porodicama (za ubla�a-vanje elementarnih nepogoda ilidrugih vanrednih dogaðaja i dr.).

Ukoliko drugo pravno lice iska�epotrebu raèun 5290 mo�e daljerašèlaniti imajuæi u vidunavedene vrste naknada.

5291 - Naknade troškova zaposlenima Na ovom raèunu evidentirale bise:

- naknade troškova zaposlenimaza prevoz na posao i sa posla,

- naknade troškova zaposlenimana slu�benom putu,

- naknade troškova zaposlenimaza korišæenje sopstvenog vozila uslu�bene svrhe,

- naknade smeštaja i ishrane naterenu ako se isplaæujuzaposlenima i

- ostale naknade troškovazaposlenima.


5292 - Ostala davanja zaposlenima, koja se ne smatrajuzaradom

5293 - Naknade troškova poslodavcima i drugimfizièkim licima koji nisu zaposleni

Na ovom raèunu evidentirale bise:

- naknade troškova poslodavcimaza prevoz na posao i s posla,

- naknade troškova poslodavcimaza prevoz na slu�benom putu

- naknade troškova poslodavcimaza smeštaj i ishranu naslu�benom putovanju,

- naknade troškova poslodavcimaza korišæenje sopstvenog put-nièkog automobila u slu�benesvrhe,

- ostale naknade troškovaposlodavcima,



5293 - Naknade troškova poslodavcima i drugimfizièkim licima koji nisu zaposleni

- naknade troškova drugimfizièkim licima za prevoz naslu�benom putovanju,

- naknade troškova drugim fizièkimlicima za smeštaj i ishranu naslu�benom putovanju,

- naknade troškova drugimfizièkim licima za korišæenje sop-stvenog putnièkog automobila uslu�bene svrhe i

- ostale naknade troškova drugimfizièkim licima.


5294 - Nagrade, solidarne pomoæi i druga davanja licimakoja nisu zaposlena u preduzeæu

5299 - Ostali lièni rashodi Na ovom raèunu se moguevidentirati stipendije i kreditiuèenicima i studentima.

53 - TROŠKOVI PROIZVODNIH USLUGA

530 - Troškovi usluga na izradi uèinaka Raèun se po potrebi mo�e daljerašèlaniti. U sluèaju da su uslugepru�ene od strane povezanih lica(matiènog, zavisnog, pridru�enogili ostalog povezanog lica), vrstapovezanosti bi bila kriterijum zadalje rašèlanjavanje ovog raèuna.

531 - Troškovi transportnih usluga

5310 - Troškovi transporta gotovih proizvoda


5311 - Troškovi poštanskih usluga

5312 - Troškovi telefonskih usluga

5313 - Troškovi interneta

5314 - Troškovi taksi i rent a car usluga

5319 - Troškovi ostalih transportnih usluga

532 - Troškovi usluga odr�avanja

5321 - Troškovi odr�avanja nekretnina, postrojenja iopreme

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune.5322 - Troškovi usluga odr�avanja (i leèenja) bioloških

sredstava

5329 - Troškovi usluga odr�avanja ostalih sredstava

533 - Troškovi zakupnina

5330 - Troškovi zakupa poslovnog prostora

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune

5331 - Troškovi zakupa skladišnog prostora

5332 - Troškovi zakupa zemljišta

5333 - Troškovi zakupa postrojenja i opreme

5339 - Troškovi zakupa ostalih sredstava

534 - Troškovi sajmova

5340 - Troškovi zakupa sajamskog prostoraPo potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune5341 - Troškovi ureðenja štandova

5349 - Troškovi ostalih usluga u vezi sa sajmovima



535 - Troškovi reklame i propagande

5350 - Troškovi reklame i propagande u pisanim medijima

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune

5351 - Troškovi reklame i propagande u elektronskimmedijima

5352 - Troškovi isticanja reklamnih poruka na javnommestu

5353 - Troškovi štampanja prospekata i drugog reklamnogmaterijala

5354 - Troškovi datih sopstvenih proizvoda i robe zareklamu i propagandu

5358 - Troškovi propagande koji se ne priznaju uporeskom bilansu

5359 - Ostali nepomenuti troškovi reklame i propagande

536 - Troškovi istra�ivanja Raèun se po potrebi mo�e daljerašèlaniti prema vrstamaistra�ivanja.

537 - Troškovi razvoja Raèun se po potrebi mo�e daljerašèlaniti.

539 - Troškovi ostalih usluga

5390 - Troškovi komunalnih usluga


5391 - Troškovi usluga zaštite na radu

5392 - Troškovi ostalih proizvodnih usluga

5393 - Troškovi usluga u prometu

5399 - Ostali nepomenuti proizvodni troškovi

54 - TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA

540 - Troškovi amortizacije

5400 - Troškovi amortizacije nematerijalne imovine Po potrebi se dalje rašèlanjavajuuzimajuæi u obzir naèinrašèlanjavanja raèuna nakoje se odnosi obraèunataamortizacija.

5401 - Troškovi amortizacije nekretnina, postrojenja iopreme

5402 - Troškovi amortizacije bioloških sredstava

541 - Troškovi rezervisanja

5410 - Troškovi rezervisanja za garantni rok

Raèuni se po potrebi mogu daljerašèlaniti.


5412 - Rezervisanja za zadr�ane kaucije i depozite

5413 - Rezervisanja za troškove restrukturiranja

5414 - Rezervisanja za naknade i druge beneficijezaposlenih

5419 - Ostala dugoroèna rezervisanja

55 - NEMATERIJALNI TROŠKOVI

550 - Troškovi neproizvodnih usluga

5500 - Troškovi revizije finansijskih izveštaja


5501 - Troškovi advokatskih usluga

5502 - Troškovi konsalting usluga

5503 - Troškovi zdravstvenih usluga

5504 - Troškovi struènog obrazovanja i usavršavanjazaposlenih

5505 - Troškovi èišæenja prostorija



5506 - Troškovi obezbeðenja


5507 - Troškovi odr�avanja softvera

5509 - Troškovi ostalih nepomenutih neproizvodnihusluga

551 - Troškovi reprezentacije

5510 - Troškovi reprezentacije - ugostiteljske usluge


5511 - Troškovi reprezentacije - pokloni

5512 - Troškovi reprezentacije - dati sopstveni proizvodi iroba

5519 - Ostali troškovi reprezentacije

552 - Troškovi premija osiguranja

5520 - Troškovi premija osiguranja nekretnina,postrojenja i opreme


5521 - Troškovi premija osiguranja zaliha

5522 - Troškovi premija osiguranja potra�ivanja

5523 - Troškovi premija osiguranja zaposlenih

5529 - Troškovi ostalih premija osiguranja

553 - Troškovi platnog prometa

5530 - Troškovi platnog prometa u zemlji


5531 - Troškovi platnog prometa u inostranstvu

5532 - Troškovi za bankarske usluge

5539 - Ostali troškovi platnog prometa

554 - Troškovi èlanarina

5540 - Troškovi èlanarina (doprinosa) privrednimkomorama na zarade i naknade zarada zaposlenih


5541 - Troškovi èlanarina privrednim komorama po drugimosnovama

5542 - Troškovi èlanarina zadru�nim savezima

5543 - Troškovi èlanarina drugim oblicima povezivanjaprivrednih subjekata

5545 - Troškovi èlanarina meðunarodnim organizacijama

5549 - Ostali nepomenuti troškovi èlanarina

555 - Troškovi poreza

5550 - Troškovi poreza na imovinu


5551 - Troškovi naknada za korišæenje voda

5552 - Troškovi naknada za korišæenje šuma

5553 - Troškovi poreza na upotrebu, dr�anje i nošenjedobara

5554 - Troškovi akciza

5555 - Troškovi naknada za eksploataciju mineralnihresursa

5559 - Ostali troškovi poreza

556 - Troškovi doprinosa Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune.

557 - Troškovi donacija

559 - Ostali nematerijalni troškovi

5590 - Troškovi oglasa u štampi i drugim medijima(osim za reklamu i propagandu)




5591 - Takse (administrativne, sudske, registracione,konzularne, lokalne takse i dr.) Po potrebi se dalje rašèlanjavaju

na petocifrene raèune.5599 - Ostali nepomenuti nematerijalni troškovi

56 - FINANSIJSKI RASHODI

560 - Finansijski rashodi iz odnosa sa matiènim,zavisnim i ostalim povezanim licima

5600 - Rashodi kamata iz odnosa sa matiènim, zavisnim iostalim povezanim licima

5601 - Rashodi po osnovu negativnih kursnih razlikaiz odnosa sa matiènim, zavisnim i ostalimpovezanim licima

5602 - Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule izodnosa sa matiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima

5603 - Rashodi po osnovu ugovorene zaštite od rizika izodnosa sa matiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima

5609 - Ostali rashodi finansiranja iz odnosa sa matiènim,zavisnim i ostalim povezanim licima

562 - Rashodi kamata

5620 - Rashodi kamata po osnovu kredita i zajmova


5621 - Rashodi kamata po osnovu finansijskog lizinga

5622 - Rashodi kamata po osnovu hartija od vrednosti

5623 - Rashodi zateznih kamata

5624 - Rashodi kamata po osnovu ostalih finansijskihobaveza

5625 - Rashodi kamata po osnovu neblagovremenoplaæenih javnih prihoda

5629 - Ostali rashodi kamata

563 - Negativne kursne razlike

5630 - Negativne kursne razlike po osnovu gotovinei gotovinskih ekvivalenata


5631 - Negativne kursne razlike po osnovu potra�ivanja

5632 - Negativne kursne razlike po osnovu datih kredita iplasmana

5633 - Negativne kursne razlike po osnovu obaveza izposlovanja

5634 - Negativne kursne razlike po osnovu primljenihkredita i plasmana

5639 - Ostale negativne kursne razlike

564 - Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule

5641 - Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule u vezisa potra�ivanjima


5642 - Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule u vezisa datim kreditima i plasmanima

5643 - Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule u vezisa obavezama iz poslovanja

5644 - Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule u vezisa primljenim kreditima i plasmanima

5649 - Ostali nepomenuti rashodi po osnovu efekatavalutne klauzule



566 - Rashodi po osnovu ugovorene zaštite od rizika(osim valutne klauzule)

Raèun se po potrebi mo�e daljerašèlaniti prema vrsti ugovorenezaštite od rizika.

569 - Ostali finansijski rashodi

5690 - Rashodi u vezi sa obradom kredita Po potrebi raèuni mogu dalje dase rašèlanjavaju.5699 - Ostali nepomenuti finansijski rashodi

57 - OSTALI RASHODI

570 - Rashodi po osnovu rashodovanja i prodajenematerijalne i materijalne stalne imovinei materijala

5700 - Rashodi po osnovu rashodovanja nematerijalneimovine

Po potrebi se dalje rašèlanjavaju napetocifrene raèune imajuæi u vidunaèin rašèlanjavanja raèuna poosnovu kojih nastaju gubici. U slu-èaju potrebe raèuni rashoda poosnovu prodaje se mogu dalje raš-èlanjavati i po osnovu odnosa sa li-cem kome je izršena prodaja (mati-èno, zavisno, ostalo povezano pra-vno lice ili nepovezano pravno lice).

5701 - Rashodi po osnovu prodaje nematerijalne imovine

5702 - Rashodi po osnovu rashodovanja materijalne imovine

5703 - Rashodi po osnovu prodaje materijalne imovine

5704 - Rashodi po osnovu rashodovanja materijala

5705 - Rashodi po osnovu prodaje materijala

574 - Manjkovi

5740 - Manjkovi nematerijalnih ulaganja

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune imajuæi uvidu naèin rašèlanjavanja raèunapo osnovu kojih nastaju gubici.

5741 - Manjkovi nekretnina, postrojenja i opreme

5742 - Manjkovi bioloških sredstava

5743 - Manjkovi materijala

5744 - Manjkovi robe

5745 - Manjkovi gotovine

5746 - Manjkovi uèinaka

5749 - Ostali nepomenuti manjkovi

575 - Rashodi po osnovu direktnih otpisa potra�ivanja

5750 - Rashodi po osnovu direketnog otpisa potra�ivanjapo sudskoj odluci


5751 - Rashodi po osnovu direketnog otpisa potra�ivanjapo osnovu zastarelosti potra�ivanja

5752 - Rashodi po osnovu direketnog otpisa potra�ivanjapo osnovu verodostojne dokumentacije onenaplativosti

5759 - Rashodi po osnovu direketnog otpisa potra�ivanjapo osnovu ostalih nepomenutih razloga

576 - Rashodi po osnovu rashodovanja zalihamaterijala i robe

5760 - Rashodi po osnovu kala materijala


5761 - Rashodi po osnovu rastura materijala

5762 - Rashodi po osnovu neispravnosti materijala

5763 - Rashodi po osnovu loma materijala

5764 - Rashodi po osnovu kala robe

5765 - Rashodi po osnovu rastura robe

5766 - Rashodi po osnovu kvara robe

5767 - Rashodi po osnovu loma robe

5769 - Ostali rashodi po osnovu rashodovanja zalihamaterijala i robe



577 - Kazne, penali i nadokanade štete

579 - Ostali nepomenuti rashodi

5790 - Rashodi po osnovu sporova


5791 - Rashodi po osnovu naknadno odobrenog rabata poosnovu prodaje

5792 - Rashodi po osnovu kazni za privredne prestupei prekršaje

5793 - Rashodi po osnovu ugovorenih kazni i penala

5794 - Rashodi po osnovu naknada štetetreæim licima

5795 - Rashodi po osnovu izdataka za davanjaustanovama socijalne zaštite, zdravstvene,obrazovne, nauène, humanitarne, verske, zaštituèovekove sredine i sportske namene

5796 - Rashodi po osnovu izdataka za kulturui kinematografiju

5797 - Rashodi po osnovu PDV na prekomeran kalo,rastur, kvar i lom uèinaka koji padaju na teretpreduzeæa

5799 - Ostali nepomenuti rashodi

58 - RASHODI PO OSNOVU OBEZVREÐENJAIMOVINE

580 - Obezvreðenje bioloških sredstava

5800 - Obezvreðenje šuma U sluèaju potrebe raèuni mogudalje da se rašèlane u glavnojknjizi (na petocifrene raèune).Nema potrebe za voðenjeanalitièke evidencije.

5801 - Obezvreðenje višegodišnjih zasada

5802 - Obezvreðenje osnovnog stada

5803 - Obezvreðenje bioloških sredstava u pripremi

581 - Obezvreðenje nematerijalne imovine

5811 - Obezvreðenje koncesija, patenata, licenci, robnihi uslu�nih marki U sluèaju potrebe raèuni mogu

dalje da se rašèlane u glavnojknjizi (na petocifrene raèune).Nema potrebe za voðenjeanalitièke evidencije.

5812 - Obezvreðenje softvera i ostalih prava

5813 - Obezvreðenje gudvila

5814 - Obezvreðenje ostale nematerijalne imovine

5815 - Obezvreðenje nematerijalne imovine u pripremi

582 - Obezvreðenje nekretnina, postrojenjai opreme

5820 - Obezvreðenje poljoprivrednogi ostalog zemljišta U sluèaju potrebe raèuni mogu


5821 - Obezvreðenje graðevinskog zemljišta

5822 - Obezvreðenje graðevinskih objekata

5823 - Obezvreðenje postrojenja i opreme

5824 - Rashodi po osnovu smanjenja vrednostiinvesticionih nekretnina

5825 - Obezvreðenje ostalih nekretnina, postrojenjai opreme U sluèaju potrebe raèuni mogu


5826 - Obezvreðenje nekretnina, postrojenja i opreme upripremi

5827 - Obezvreðenje ulaganja na tuðim nekretninama,postrojenjima i opremi



583 - Obezvreðenje dugoroènih finansijskihplasmana

5830 - Obezvreðenje dugoroènih finansijskih plasmana U sluèaju potrebe raèuni mogudalje da se rašèlane u glavnojknjizi (na petocifrene raèune).Nema potrebe za voðenjeanalitièke evidencije.

5831 - Obezvreðenje drugih hartija od vrednostiraspolo�ivih za prodaju

584 - Obezvreðenje zaliha materijala i robe

5840 - Obezvreðenje zaliha materijala U sluèaju potrebe raèuni mogudalje da se rašèlane u glavnojknjizi (na petocifrene raèune).Nema potrebe za voðenjeanalitièke evidencije.

5841 - Obezvreðenje zaliha robe

585 - Obezvreðenje potra�ivanja i kratkoroènihfinansijskih plasmana

5850 - Obezvreðenje potra�ivanja U sluèaju potrebe raèuni mogudalje da se rašèlane u glavnojknjizi (na petocifrene raèune).Nema potrebe za voðenjeanalitièke evidencije.

5851 - Obezvreðenje kratkoroènih finansijskih plasmana

589 - Obezvreðenje ostale imovine

5890 - Obezvreðenje stalnih sredstava namenjenih prodaji

U sluèaju potrebe raèuni mogudalje da se rašèlane u glavnojknjizi (na petocifrene raèune).Nema potrebe za voðenjeanalitièke evidencije.

5891 - Obezvreðenje uèešæa u kapitalu zavisnih pravnihlica

5892 - Obezvreðenje uèešæa u kapitalu ostalih povezanihpravnih lica

5893 - Obezvreðenje uèešæa u kapitalu drugih pravnih lica

5894 - Obezvreðenje datih avansa za nematerijalnuimovinu

5895 - Obezvreðenje datih avansa za nekretnine,postrojenja i opremu

5896 - Obezvreðenje datih avansa za biološka sredstva

5897 - Obezvreðenje datih avansa za zalihe

5898 - Obezvreðenje gotovine i gotovinskih ekvivalenata

5899 - Obezvreðenje ostale nepomenute imovine

59 - EFEKTI PROMENE RAÈUNOVODSTVENEPOLITIKE, ISPRAVKE GREŠAKA RANIJIHPERIODA I PRENOS RASHODA

591 - Rashodi po osnovu efekata promeneraèunovodstvenih politika

Raèun se po potrebi mo�erašèlaniti u glavnoj knjizifinansijskog knjigovodstva.

592 - Rashodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijihgodina koje nisu materijalno znaèajne


599 - Prenos rashoda Raèun se ne mora daljerašèlanjavati.



Klasa 6: PRIHODI

60 - PRIHODI OD PRODAJE ROBE, PROIZVODAI USLUGA

600 - Prihodi od prodaje robe, proizvoda i uslugamatiènim, zavisnim i ostalim povezanim licima

6000 - Prihodi od prodaje robe matiènim, zavisnimi ostalim povezanim licima Po potrebi se mogu dalje

rašèlaniti prema vrsti pravnoglica i mestu gde se nalazi (uzemlji ili inostranstvu).

6001 - Prihodi od prodaje proizvoda matiènim, zavisnimi ostalim pravnim licima

6002 - Prihodi od pru�anja usluga matiènim, zavisnimi ostalim povezanim licima

601 - Prihodi od prodaje robe

6010 - Prihodi od prodaje robe na veliko


6011 - Prihodi od prodaje robe na malo

6012 - Prihodi od prodaje robe u komisionoj prodaji

6013 - Prihodi od prodaje robe u konsignacionoj prodaji

6014 - Prihodi od prodaje robe u tranzitu

6015 - Prihodi od prodaje nekretnina(pribavljenih radi prodaje)

6016 - Prihodi od prodaje postrojenja i opreme(pribavljenih radi prodaje)

6017 - Prihodi od bioloških sredstava(pribavljenih radi prodaje)

6018 - Prihodi od prodaje robe na finansijski lizing

6019 - Ostali nepomenuti prihodi od prodaje robe

602 - Prihodi od prodaje proizvoda

6020 - Prihodi od prodaje proizvoda na domaæemtr�ištu Po potrebi se mogu dalje

rašèlanjavati.6021 - Prihodi od prodaje proizvoda na inostranomtr�ištu

603 - Prihodi od pru�anja usluga

6030 - Prihodi od pru�anja usluga na domaæem tr�ištu Po potrebi se mogu daljerašèlanjavati.6031 - Prihodi od pru�anja usluga na inostranom tr�ištu

61 - PRIHODI OD AKTIVIRANJA ROBE, PROIZVODAI USLUGA

610 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe zasopstvene potrebe


611 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnje proizvoda zasopstvene potrebe

612 - Prihodi od aktiviranja ili potrošnje usluga zasopstvene potrebe

62 - PROMENA VREDNOSTI ZALIHA UÈINAKA

620 - Poveæanje vrednosti zaliha nedovršenih igotovih proizvoda i nedovršenih usluga

Nema posebnih razloga za daljerašèlanjavanje ovog raèuna.

621 - Smanjenje vrednosti zaliha nedovršeneproizvodnje, gotovih proizvoda inedovršenih usluga

Nema posebnih razloga za daljerašèlanjavanje ovog raèuna.



63 - PRIHODI OD ÈLANARINA I ÈLANSKIH DOPRI-NOSA I PRIHODI PO POSEBNIM PROPISIMA

630 - Prihodi od èlanarina

Po potrebi se dalje rašèlanjavaju.631 - Prihodi od èlanskih doprinosa

632 - Prihodi po posebnim propisima iz bud�eta

639 - Prihodi po posebnim propisima iz ostalih izvora

64 - PRIHODI OD DONACIJA, DOTACIJA,SUBVENCIJA I SL.

640 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl. izrepublièkog bud�eta

6400 - Prihodi od donacija iz republièkog bud�eta


6401 - Prihodi od dotacija iz republièkog bud�eta

6402 - Prihodi od subvencija iz republièkog bud�eta

6409 - Ostali nepomenuti prihodi od donacija, dotacija,subvencija i sl. iz republièkog bud�eta

641 - Prihodi od donacija, dotacija, subvencija i sl.iz bud�eta autonomne pokrajine ili lokalnesamouprave

6410 - Prihodi od donacija iz bud�eta autonomne pokrajineili lokalne samouprave


6411 - Prihodi od dotacija iz bud�eta autonomne pokrajineili lokalne samouprave

6412 - Prihodi od subvencija iz bud�eta autonomnepokrajine ili lokalne samouprave

6419 - Ostali nepomenuti prihodi od donacija, dotacija,subvencija i sl. iz bud�eta autonomne pokrajine ililokalne samouprave

642 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od inostranihvlada i meðunarodnih organizacija

6420 - Prihodi od donacija od inostranih vlada imeðunarodnih organizacija


6421 - Prihodi od dotacija od inostranih vlada imeðunarodnih organizacija

6429 - Ostali nepomenuti prihodi od donacija, dotacija i sl.od inostranih vlada i meðunarodnih organizacija

643 - Prihodi od donacija, dotacija i sl. od domaæihprivrednih društava, preduzetnika i drugihpravnih lica

6430 - Prihodi od donacija od domaæih privrednihdruštava, preduzetnika i drugih pravnih lica Po potrebi se mogu dalje

rašèlanjavati.6431 - Prihodi od dotacija od domaæih privrednih društava,preduzetnika i drugih pravnih lica

6439 - Ostali nepomenuti prihodi od donacija, dotacija i sl.od domaæih privrednih društava, preduzetnika idrugih pravnih lica

644 - Prihodi od donacija i dotacija i sl. od fizièkih licaiz zemlje i inostranstva

6440 - Prihodi od donacija od fizièkih lica iz zemlje iinostranstva Po potrebi se mogu dalje

rašèlanjavati.6441 - Prihodi od dotacija od fizièkih lica iz zemlje iinostranstva



6449 - Ostali nepomenuti prihodi od donacija, dotacija i sl.od fizièkih lica iz zemlje i inostranstva

649 - Ostali prihodi od donacija, dotacija, subvencijai sl.

Raèun se mo�e dalje rašèlaniti,a kriterijum za rašèlanjavanjemo�e da bude vrsta prihoda.

65 - PRIHODI OD NEFINANSIJSKE IMOVINE

650 - Prihodi od nefinansijske imovine od matiènih,zavisnih i ostalih povezanih lica

6500 - Prihodi od matiènih, zavisnih i ostalih povezanih licapo osnovu zakupa poslovnog prostora


6501 - Prihodi od matiènih, zavisnih i ostalih povezanih licapo osnovu zakupa skladišnog prostora

6502 - Prihodi od matiènih, zavisnih i ostalih povezanih licapo osnovu zakupa zemljišta

6503 - Prihodi od matiènih, zavisnih i ostalih povezanih licapo osnovu zakupa postrojenja i opreme

6509 - Prihodi od matiènih, zavisnih i ostalih povezanih licapo osnovu zakupa ostalih sredstava

651 - Prihodi od zakupnina pokretnih i nepokretnihstvari

6510 - Prihodi po osnovu zakupa poslovnog prostora


6511 - Prihodi po osnovu zakupa skladišnog prostora

6512 - Prihodi po osnovu zakupa zemljišta

6513 - Prihodi po osnovu zakupa postrojenja i opreme

6519 - Prihodi po osnovu zakupa ostalih sredstava

652 - Prihodi od tantijema i licencnih naknada

6520 - Prihodi po osnovu patenata


6521 - Prihodi po osnovu licenci

6522 - Prihodi po osnovu trgovaèkih znakova

6523 - Prihodi po osnovu autorskih prava

6524 - Prihodi po osnovu franšiza

6525 - Prihodi po osnovu davanja u zakup raèunarskogsoftvera

6529 - Ostali nepomenuti prihodi od tantijema

659 - Ostali prihodi od nefinansijske imovine Raèun se mo�e dalje rašèlaniti,a kriterijum za rašèlanjavanjemo�e da bude vrsta ostalihposlovnih prihoda.

66 - PRIHODI OD FINANSIJSKE IMOVINE(FINANSIJSKI PRIHODI)

660 - Prihodi od finansijske imovine od matiènih,zavisnih i ostalih povezanih lica

6600 - Prihodi od kamata iz odnosa sa matiènim, zavisnimi ostalim povezanim licima


6601 - Prihodi po osnovu kursnih razlika iz odnosa samatiènim, zavisnim i ostalim povezanim licima

6602 - Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule izodnosa sa matiènim, zavisnim i ostalimpovezanim licima



6603 - Prihodi po osnovu ugovorene zaštite od rizika izodnosa sa matiènim, zavisnim i ostalim povezanimlicima

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune.6604 - Prihodi po osnovu dividendi od zavisnog pravnog

lica

6609 - Ostali prihodi finansiranja iz odnosa sa matiènim,zavisnim i ostalim povezanim licima

661 - Prihodi od kamata

6610 - Prihodi od kamata po osnovu kredita i plasmana


6611 - Prihodi od kamata po osnovu finansijskog lizinga

6612 - Prihodi od kamata po osnovu hartija od vrednosti

6613 - Prihodi od zateznih kamata

6614 - Prihodi od kamata po ostalim osnovama

6615 - Prihodi od kamata po osnovu neblagovremenoplaæenih javnih prihoda

6619 - Ostali prihodi od kamata

662 - Pozitivne kursne razlike

6620 - Pozitivne kursne razlike po osnovu gotovinei gotovinskih ekvivalenata


6621 - Pozitivne kursne razlike po osnovu potra�ivanja

6622 - Pozitivne kursne razlike po osnovu datih kreditai plasmana

6623 - Pozitivne kursne razlike po osnovu obaveza izposlovanja

6624 - Pozitivne kursne razlike po osnovu primljenihkredita i plasmana

6629 - Ostale pozitivne kursne razlike

663 - Prihodi po osnovu efekata valutne klauzulei ostalih efekata zaštite od rizika

6631 - Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule u vezisa potra�ivanjima


6632 - Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule u vezisa datim kreditima i plasmanima

6633 - Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule u vezisa obavezama iz poslovanja

6634 - Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule u vezisa pritmljenim kreditima i plasmanima

6635 - Pozitivni efekti ugovorene zaštite od rizikaindeksom potrošaèkih cena

6636 - Pozitivni efekti ugovorene zaštite od rizika, osim poosnovu indeksa potrošaèkih cena

6639 - Ostali nepomenuti prihodi po osnovu efekatavalutne klauzule

664 - Prihodi od dividendi Raèun se po potrebi mo�e daljerašèlaniti po licima od kojih seostvaruju prihodi po osnovuuèešæa u dobitku.

669 - Ostali prihodi od finansijske imovine

6690 - Ostali finansijski prihodi - prihodi po osnovufaktoringa Po potrebi se dalje rašèlanjavaju

na petocifrene raèune.6699 - Ostali nepomenuti finansijski prihodi



67 - OSTALI PRIHODI

670 - Prihodi od prodaje nematerijalne i stalneimovine i materijala

6700 - Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganjaPo potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune.6701 - Dobici od prodaje stalne imovine

6702 - Dobici od prodaje materijala

671 - Viškovi

6710 - Viškovi nematerijalnih ulaganja

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune imajuæi uvidu naèin rašèlanjavanja raèunapo osnovu kojih nastaju dobici.

6711 - Viškovi nekretnina, postrojenja i opreme

6712 - Viškovi bioloških sredstava

6713 - Viškovi materijala

6714 - Viškovi robe

6715 - Viškovi gotovine

6719 - Ostali nepomenuti viškovi

672 - Naplaæena otpisana potra�ivanja

6720 - Prihodi po osnovu naplaæenih otpisanihpotra�ivanja - kupci u zemlji matièna i zavisnapravna lica


6721 - Prihodi po osnovu naplaæenih otpisanihpotra�ivanja - kupci u inostranstvu matièna izavisna pravna lica

6722 - Prihodi po osnovu naplaæenih otpisanihpotra�ivanja - kupci u zemlji ostala povezanapravna lica

6723 - Prihodi po osnovu naplaæenih otpisanihpotra�ivanja - kupci u inostranstvu ostalapovezana pravna lica

6724 - Prihodi po osnovu naplaæenih otpisanihpotra�ivanja - kupci u zemlji

6725 - Prihodi po osnovu naplaæenih otpisanihpotra�ivanja - kupci u inostranstvu

6726 - Prihodi po osnovu naplaæenih otpisanihpotra�ivanja - ostala potra�ivanja po osnovuprodaje

673 - Prihodi od smanjenja obaveza

6730 - Prihodi po osnovu direktnog otpisa obaveze posudskoj odluci

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune imajuæi uvidu naèin rašèlanjavanja raèunapo osnovu kojih nastaju prihodi.

6731 - Prihodi po osnovu direktnog otpisa obaveze poosnovu njene zastarelosti

6732 - Prihodi po osnovu direktnog otpisa obaveze poosnovu verodostojne dokumentacije onenaplativosti

6739 - Prihodi po osnovu direktnog otpisa obaveze poosnovu ostalih nepomenutih razloga

Po potrebi se dalje rašèlanjavana petocifrene raèune.

674 - Prihodi od ukidanja dugoroènih rezervisanja

6740 - Prihodi od ukidanja rezervisanja za troškove ugarantnom roku




6741 - Prihodi od ukidanja rezervisanja za obnavljanjeprirodnih bogatstava


6742 - Prihodi po osnovu ukidanja rezervisanja zazadr�ane kaucije i depozite

6743 - Prihodi po osnovu ukidanja rezervisanja zatroškove restrukturiranja

6744 - Prihodi po osnovu ukidanja rezervisanja zanaknade i druge beneficije zaposlenih

6745 - Prihodi po osnovu ukidanja rezervisanja zatroškove sudskih sporova

6749 - Prihodi po osnovu ukidanja ostalih rezervisanja

675 - Prihodi od naknade šteta i refundacija

679 - Ostali nepomenuti prihodi

6792 - Ostali nepomenuti prihodi - po osnovu poslovnihkombinacija

Po potrebi se dalje rašèlanjavana petocifrene raèune.

6793 - Ostali nepomenuti prihodi - po osnovu naknadnoprimljenog rabata po osnovu nabavke

6794 - Ostali nepomenuti prihodi - po osnovu sredstavadobijenih rashodovanjem drugih sredstava

6795 - Ostali nepomenuti prihodi - po osnovu poklona

6796 - Ostali nepomenuti prihodi - po osnovu pomoæii drugog besplatnog dodeljivanja

6799 - Ostali nepomenuti prihodi

68 - PRIHODI OD USKLAÐIVANJA VREDNOSTIIMOVINE

680 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti biološkihsredstava

6800 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti šuma Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune shodnorašèlanjavanju raèuna poosnovu kojih nastaju ovi prihodi.

6801 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti višegodišnjihzasada

6802 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti osnovnog stada

681 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti nematerijalneimovine

6810 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti ulaganja u razvoj

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune shodnorašèlanjavanju raèuna poosnovu kojih nastaju ovi prihodi.Ne postoji raèun za usklaðivanjevrednosti po osnovu gudvila, jerto zabranjuju MRS 38 i MRS 36.

6811 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti koncesija,patenata, licenci, robnih i uslu�nih marki

6812 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti softvera i ostalihprava

6814 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti ostalenematerijalne imovine

6815 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti nematerijalneimovine u pripremi

682 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti nekretnina,postrojenja i opreme

6820 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti poljoprivrednog iostalog zemljišta Po potrebi se dalje rašèlanjavaju

na petocifrene raèune shodnorašèlanjavanju raèuna poosnovu kojih nastaju ovi prihodi.

6821 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti graðevinskogzemljišta

6822 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti graðevinskihobjekata



6823 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti postrojenjai opreme

Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune shodnorašèlanjavanju raèuna poosnovu kojih nastaju ovi prihodi.

6824 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti investicionihnekretnina

6825 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti ostalihnekretnina, postrojenja i oprema

6826 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti nekretnina,postrojenja i opreme u pripremi

6827 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti ulaganja na tuðimnekretninama, postrojenjima i opremi

683 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti dugoroènihfinansijskih plasmana

6830 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti dugoroènihfinansijskih plasmana


6831 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti drugih hartijaod vrednosti

684 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti zaliha

6840 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti zaliha materijala Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune shodnorašèlanjavanju raèuna poosnovu kojih nastaju ovi prihodi.

6841 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti zaliha robe

685 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti potra�ivanjai kratkoroènih finansijskih plasmana

6850 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti potra�ivanja Po potrebi se dalje rašèlanjavajuna petocifrene raèune shodnorašèlanjavanju raèuna poosnovu kojih nastaju ovi prihodi.

6851 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti kratkoroènihfinansijskih plasmana

689 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti ostaleimovine

6890 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti stalnih sredstavanamenjenih prodaji


6891 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti uèešæa ukapitalu zavisnih pravnih lica

6892 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti uèešæa u kapitaluostalih povezanih pravnih lica

6893 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti uèešæa u kapitaluostalih pravnih lica

6894 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti datih avansa zanematerijalnu imovinu

6895 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti datih avansa zanekretnine, postrojenja i opremu

6896 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti datih avansa zabiološka sredstva

6897 - Prihodi od usklaðivanja vrednosti gotovine igotovinskih ekvivalenata

69 - EFEKTI PROMENE RAÈUNOVODSTVENEPOLITIKE, ISPRAVKE GREŠAKA RANIJIHPERIODA I PRENOS PRIHODA

691 - Prihodi po osnovu promene raèunovodstvenihpolitika

Raèun politika se po potrebimo�e rašèlaniti u glavnoj knjizifinansijskog knjigovodstva.

692 - Prihodi po osnovu ispravki grešaka iz ranijihgodina koje nisu materijalno znaèajne


699 - Prenos prihoda Raèun se ne mora daljerašèlanjavati.



Klasa 7: OTVARANJE I ZAKLJUÈAK RAÈUNA STANJA IUSPEHA

70 - OTVARANJE GLAVNE KNJIGE

700 - Otvaranje glavne knjige

71 - ZAKLJUÈAK RAÈUNA USPEHA

710 - Rashodi i prihodi

711 - Višak prihoda nad rashodima i višak rashodanad prihodima poslovanja koje se obustavlja

712 - Prenos ukupnog rezultata

72 - VIŠAK PRIHODA NAD RASHODIMA I VIŠAKRASHODA NAD PRIHODIMA

720 - Višak prihoda nad rashodima ili višak rashodanad prihodima

721 - Poreski rashod perioda

724 - Prenos viška prihoda nad rashodima ili viškarashoda nad prihodima

73 - ZAKLJUÈAK RAÈUNA STANJA

730 - Izravnanje raèuna stanja

74 - SLOBODNA GRUPA


Klasa 8: VANBILANSNA EVIDENCIJA

88 - VANBILANSNA AKTIVA Rašèlanjavanje na trocifreneraèune se radi premapotrebama drugog pravnog lica.

89 - VANBILANSNA PASIVA Rašèlanjavanje na trocifreneraèune se radi premapotrebama drugog pravnog lica.



Klasa 9: OBRAÈUN TROŠKOVA I UÈINAKA

90 - RAÈUNI ODNOSA S FINANSIJSKIMKNJIGOVODSTVOM

900 - Raèun za preuzimanje zaliha

9000 - Raèun za preuzimanje zaliha materijala

9001 - Raèun za preuzimanje zaliha nedovršeneproizvodnje

9002 - Raèun za preuzimanje zaliha gotovih proizvoda

9003 - Raèun za preuzimanje zaliha robe

901 - Raèun za preuzimanje nabavke materijala i robe

9010 - Raèun za preuzimanje nabavke materijala

9011 - Raèun za preuzimanje nabavke robe

902 - Raèun za preuzimanje troškova

9021 - Raèun za preuzimanje troškova grupe 51





9026 - Raèun za preuzimanje ostalih rashoda

9029 - Raèun za preuzimanje privremeno neraspo-reðenih troškova

Ovaj raèun bi slu�io da se nanjemu privremeno proknji�etroškovi za èije rasporeðivanjetrenutno ne postoji kljuè. Podobijanju kljuèa troškovi bi se saovog raèuna preneli na mesta ilinosioce troškova na koje seodnose. Primer za ovakvetroškove bi mogli biti troškovielektriène energije. Na krajuobraèunskog perioda na ovomraèunu saldo bi morao biti nula.

903 - Raèun za preuzimanje prihoda

Raèun mo�e dalje da serašèlanjava. U ciljuobezbeðivanja što više podatakaiz klase 9 rašèlanjavanje raèuna903 mo�e da bude pokriterijumu koji se razlikuje odkriterijuma rašèlanjavanjaraèuna prihoda iz grupe 98(raèuni 986, 987, 988 i 989 sunastali rašèlanjavanjem grupe98 po kriterijumu vrste prihoda).Mo�e se, na primer, rašèlanitina dva raèuna: jedan zapreuzimanje prihoda ostvarenihu zemlji i drugi za preuzimanjeprihoda u inostranstvu.

91 - MATERIJAL I ROBA

910 - Materijal

9100 - Obraèun nabavke materijala, rezervnih delova,alata i inventara



9101 - Materijal

9102 - Rezervni delovi

9103 - Alat i inventar

9104 - Materijal, rezervni delovi, alat i inventar u obradi,doradi i manipulaciji

9109 - Ispravka vrednosti zaliha materijala

911 - Roba

9110 - Obraèun nabavke robe

Dalje rašèlanjavanje navedenihraèuna bi se moglo izvršiti naisti naèin kao što su ti raèunirašèlanjeni u finansijskomknjigovodstvu.

9111 - Roba u magacinu

9112 - Roba u prometu na veliko

9113 - Roba u skladištu, stovarištu i prodavnicama koddrugih pravnih lica

9114 - Roba u prometu na malo

9115 - Roba u obradi, doradi i manipulaciji

9116 - Roba u tranzitu

9117 - Roba na putu

9118 - Nekretnine nabavljene radi prodaje

9119 - Ispravka vrednosti robe

912 - Proizvodi i roba u prodavnicama proizvoðaèa

9120 - Roba u prodavnici proizvoðaèa Na ovom raèunu se ne vršiknji�enje.

91200 - Roba u prodavnici proizvoðaèa Raèun bi se dalje rašèlanioukoliko bi drugo pravno liceimalo više prodajnih objekata.

91204 - Ukalkulisani PDV u ceni robe prodavniciproizvoðaèa

Raèun bi se dalje rašèlanioukoliko bi drugo pravno liceimalo više prodajnih objekata iukoliko u prodajnim objektimaima robe na koju seobraèunavaju porezi na dodatuvrednost po razlièitim stopama.

91209 - Ukalkulisana razlika u ceni robe u prodavniciproizvoðaèa

Raèun bi se dalje rašèlanioukoliko bi drugo pravno liceimalo više prodajnih objekata.

9121 - Proizvodi u prodavnici proizvoðaèa Na ovom raèunu se ne vršiknji�enje.

91210 - Proizvodi u prodavnici proizvoðaèa Raèun bi se dalje rašèlanioukoliko bi drugo pravno liceimalo više prodajnih objekata.

91214 - Ukalkulisani PDV u ceni proizvoda u prodavnicamaproizvoðaèa

Raèun bi se dalje rašèlanioukoliko bi drugo pravno liceimalo više prodajnih objekata iukoliko u prodajnim objektimaima proizvoda na koji seobraèunavaju porezi na dodatuvrednost po razlièitim stopama.

91219 - Ukalkulisana razlika u ceni proizvoda uprodavnicama proizvoðaèa

Raèun bi se dalje rašèlanioukoliko bi drugo pravno liceimalo više prodajnih objekata.



92 - RAÈUNI MESTA TROŠKOVA NABAVKE,TEHNIÈKE UPRAVE I POMOÆNIH DELATNOSTI

93 - RAÈUNI GLAVNIH PROIZVODNIH MESTATROŠKOVA

94 - RAÈUNI MESTA TROŠKOVA UPRAVE,PRODAJE I SLIÈNIH AKTIVNOSTI

95 - NOSIOCI TROŠKOVA

950 do 957 - Nosioci troškova

958 - Poluproizvodi sopstvene proizvodnje

959 - Odstupanja u troškovima nosioca troškova

96 - GOTOVI PROIZVODI

960 - Gotovi proizvodi


962 - Proizvodi dati u komisionu prodaju

963 - Proizvodi dati u konsignacionu prodaju

964 - Proizvodi u zajednièkoj proizvodnji

965 - Završene usluge

969 - Odstupanja u troškovima gotovih proizvoda

97 - SLOBODNA GRUPA

98 - RASHODI I PRIHODI

980 - Troškovi prodatih proizvoda i usluga

9800 - Troškovi prodatih proizvoda Po potrebi se mogu daljerašèlanjavati po razlièitimkriterijumima.

9801 - Troškovi pru�enih usluga

9802 - Troškovi proizvoda za sopstvene potrebe

981 - Nabavna vrednost prodate robe Po potrebi ovaj raèun se mo�erašèlaniti na isti naèin kao iraèun 501.

982 - Troškovi perioda Ukoliko drugo pravno lice �eli dau klasi 9 utvrðuje poslovnirezultat po profitnim centrima ilinekim drugim delovimapreduzeæa trebalo bi raèun 982 -Troškovi perioda u tom smisludalje da rašèlani.

983 - Otpisi, manjkovi i viškovi zaliha uèinaka

9830 - Otpisi nedovršene proizvodnje

9831 - Otpisi gotovih proizvoda

9832 - Manjkovi nedovršene proizvodnje

9833 - Manjkovi gotovih proizvoda

9834 - Viškovi nedovršene proizvodnje

9835 - Viškovi gotovih proizvoda

985 - Slobodan raèun

986 - Prihodi po osnovu proizvoda i usluga Ukoliko drugo pravno lice �eli dau klasi 9 utvrðuje poslovni rezultatpo profitnim centrima ili nekimdrugim delovima preduzeæatrebalo bi raèun 986 - Prihodi poosnovu proizvoda i usluga u tomsmislu dalje da rašèlani.



987 - Prihodi po osnovu robe

988 - Slobodan raèun

989 - Drugi prihodi

99 - RAÈUNI DOBITKA, GUBITKA I ZAKLJUÈKA

990 - Poslovni dobitak i gubitak Raèun mo�e da se rašèlaniprema profitnim centrima (ilidrugim organizacionimdelovima preduzeæa).

991 - Gubitak i dobitak po osnovu prodaje materijala

9910 - Gubici po osnovu prodaje materijala i

9911 - Dobici po osnovu prodaje materijala

992 - Manjkovi materijala i robe

9920 - Manjkovi materijala

9921 - Manjkovi robe

993 - Otpisi materijala i robe

9930 - Otpisi materijala

9931 - Otpisi robe

994 - Viškovi materijala i robe

9940 - Viškovi materijala

9941 - Viškovi robe

999 - Zakljuèak obraèuna troškova i uèinaka Raèun ne mora dalje da serašèlanjava.


Revizor 05a - IPC

Documents

Transcript of Revizor 05a - IPC