194

195Сл. 76. Јеванђелист Марко, минијатура из четворојеванђеља (Cod. Bodmer 25), крај X века, Фондација Мартина Бодмера, Женева

■ СЛИКАЊЕ ОДЕЖДЕ

Сли кар ски по сту пак пред ста вља ња оде жде ће на ре про-

дук ци ја ма при ме ра ко је до но си мо у овом по гла вљу би ти

при ка зан не што дру га чи јим пе да го шким ме то дом од оно га

ко ји је до ми ни рао у при ме ри ма из дру гог по гла вља. По-

што смо у по гла вљу ко је је по све ће но сли ка њу ли ца ука-

за ли на стил ску и из ра жај ну ра зно вр сност ко ју аутор мо-

же по сти ћи спро во ђе њем прин ци па осве тља ва ња, на овом

ме сту, с об зи ром на чи ње ни цу да се ба ви мо истим сли кар-

ским ме то ди ма при ме ње ним на не што дру га чи ји „ма те-

ри јал“ и фор му, ни је нео п ход но по на вља ти исти по сту пак.

Мно го дра го це ни јим се учи ни ло пе да го шко ис тра жи ва ње

на чи на на ко ји се тим спе ци фич ним сли кар ским је зи ком

об ја шња ва од нос те ле сних фор ми са ма те ри јом ко ја их,

као што смо го ре ви де ли, са кри ва и от кри ва – тка ни ном

од ко је је са чи ње на оде ћа.

Пе да го шке на по ме не

Да би смо ја сни је уви де ли на чин на ко ји је тај про цес

скри ва ња/от кри ва ња ви зан тиј ско сли кар ство ин кор по ри-

ра ло у свој до ми нант ни сли кар ски прин цип ( осве тља ва ња),

одво је но ће мо раз ма тра ти ње гов (1) од нос пре ма људ ској

фи гу ри, те (2) од нос пре ма сли кар ском про бле му фор-

ме (об ли ка) уоп ште. Сма тра ли смо да ће упо тре ба не ких

дру га чи јих, јед но став ни јих фор ми – при об ја шња ва њу по-

ступ ка осве тља ва ња она ко ка ко је он спро во ђен на оде-

жда ма у по то њој (2) фа зи пе да го шког про це са – скре ну ти

196

1 Исто ри ја оде ва ња, или, пре ци зни је, исто ри ја ко сти ма, већ одав но је по ста ла по себ на ди сци пли на, за ко ју се обра зу је по-себ на вр ста струч ња ка (углав ном ко сти мо гра фи – на умет-нич ким шко ла ма) ко ји ма обра зо ва ње из исто ри је умет но сти ни је до вољ на по ла зна осно ва.

2 Оно што у жи во пи су да нас озна ча ва мо као хи тон за пра во се не мо же озна ча ва ти тим тер ми ном у стро жем, исто риј ском сми слу. Го спод њи и апо стол ски хи тон ви ше од го ва ра рим ској ту ни ци, јед но став ној до њој оде жди на лик ду гач кој ко шу љи, у раз ли чи тим из да њи ма по зна тој прак тич но на свим ме ри-ди ја ни ма, чи ја се упо тре ба ду го одр жа ла у рим ском дру штву – ду же од тра ди ци о нал не рим ске то ге ( Pen der gast 2004, 180–182). Дал ма ти ка је јед на од ва ри ја ци ја ту ни ке, ко ја је по ста ла по пу лар на у по зном Ри му (исто, 169–170) и на кра ју пре у зе-та као је дан од глав них уни вер зал них одев них пред ме та код Ви зан ти на ца (исто, 263–264).

3 Ова јед но став на, до ња, нај че шће бе ла бо го слу жбе на оде-жда, ко ју и да нас на бо го слу же њу но се сва три све ште нич ка ста ле жа, во ди по ре кло од рим ске ту ни ке. Епи скоп ски сти-хар чак но си озна ке ко је ли че на рим ске кла ву се, ка кви су пред ста вља ни на Хри сто вим и апо стол ским хи то ни ма. На да на шњој оде жди те пур пур не ( цр ве не, љу би ча сте, па чак и цр не) тра ке се на зи ва ју ре ке и до би ле су, још у ви зан тиј ско вре ме, сим бо лич ка ту ма че ња раз ли чи та од ан тич ких ( Мир-ко вић 1995, 125; ви ди сл. 58 и 114). Да на шњи све ште нич ки сти хар омо гу ћу је са вре ме ном жи во пи сцу, исто она ко ка ко је омо гу ћа вао и ви зан тиј ском, да ужи во, у бо го слу же њу, ви-ди је дан део ан тич ке оде ће ко ју пред ста вља у сво јој умет но-сти. Са дру ге стра не, це ло куп на да на шња бо го слу жбе на оде ћа Пра во слав не цр кве у нај ве ћој ме ри је са чу ва ла сво је из вор-не ви зан тиј ске фор ме ( Pen der gast 2004, 262) и за цр кве ног сли ка ра пред ста вља из у зе тан из вор ви зу ел них ин фор ма ци ја о оној вр сти оде ће ко ју су ње го ви ви зан тиј ски прет ход ни ци пре но си ли из свог ствар ног жи вот ног окру же ња. Де таљ но о из гле ду и спе ци фич но сти ма све ште нич ких оде жди Ис точ не цр кве ви ди: Ho u ston 1977, 162–178; де таљ но о ви зан тиј ском на чи ну оде ва ња: исто, 134–161; де таљ но о функ ци ји бо го слу-жбе не оде ће: Мир ко вић 1995, 121–135.

4 Хи ма ти он се ни ка ко не би мо гао укло пи ти у њи хо ву (одев-ну) естет ску ви зу ру. Ви ди до ле у тек сту овог по гла вља; та ко ђе у: Pen der gast 2004, 261.

5 Оде жда за пра во и ни је ши ве на, већ пред ста вља „јед но став-но“ ис кро је но пар че тка ни не, док под обла че њем под ра зу ме-ва мо умо та ва ње и на би ра ње тог истог пар че та плат на.

6 Ho u ston 1977, 134–135.

па жњу са цр тач ке сло же но сти и број них стил ских кон вен-

ци ја ко је пра те цр та ње људ ског те ла (а не ула зе у окви-

ре при руч ни ка) упра во на те му ко ја нас ов де пре вас ход-

но интересу је. Ап стракт не ге о ме триј ске фор ме (лоп та и

два ваљ ка), ко је ће мо скри ва ти (по кри ва ти, умо та ва ти)

пар че том тка ни не, те ка сни је (де ли мич но) от кри ва ти њи-

хо ве об ли ке про це сом осве тља ва ња, на рав но, ево ци ра ју

основ не ге о ме триј ске об ли ке од ко јих је са чи ње но људ ско

те ло. Ипак, њи хо вом упо тре бом се из бе га ва не раз ре ши-

ва рас пра ва о сти ли за циј ским кон вен ци ја ма раз ли чи тих

ви зан тиј ских сти ло ва ко ји ма је обе ле же но сли ка ње јед не

са свим спе ци фич не вр сте оде ће ка ква ће нас ов де по гла-

ви то интересо ва ти.

Из пер спек ти ве исто ри је умет но сти, на и ме, не ми нов-

но је одво је но по сма тра ти ви зан тиј ску оде ћу од ви зан-

тиј ског на чи на сли ка ња оде ће. Осим што го во ри мо о две

пот пу но раз ли чи те кре а тив не ди сци пли не ко је се ба ве

слич ном те ма ти ком,1 упа дљи ва су и те мат ска раз ми мо-

и ла же ња. Ја сно је да Ви зан тин ци ни су сли ка ли са мо ви-

зан тиј ску оде ћу. За пра во је ве ћи део фи гу ра, на при мер у

не ком раз ви је ном про гра му ви зан тиј ског зид ног сли кар-

ства – за хва љу ју ћи то ме што је је ван ђељ ска исто ри ја по

при ро ди ства ри пред ста вља ла цен трал ни на ра тив у цр-

кве ном сли кар ству – био об у чен у хе ле ни стич ке оде жде

из но во за вет ног вре ме на. Док су хи тон мо гли пре ци зно

да пре по зна ју у сво јим ту ни ка ма и дал ма ти ка ма,2 или

пак у бо го слу жбе ном сти ха ру,3 до тле је гор ња оде жда, у

ко ју су би ли об у че ни Хри стос и апо сто ли – хи ма ти он, за

Ви зан тин це би ла оде ћа из не ких до ста дав них вре ме на.4

Као и ми да нас, мо гли су је ви де ти са мо на сли ка ма или

на пре о ста лим рим ским скулп ту ра ма. На чин на ко ји је

ова оде жда „скро је на“ и „обла че на“5 је, ви де ће мо ка сни-

је, и та да за сли ка ре пред ста вљао сво је вр сну ин тер пре-

та тив ну ениг му.

Као и све оста ло, и на чин пра вље ња оде ће је мо гао да

по слу жи као по ка за тељ сме не ме ђу епо ха ма ко ју смо об ра-

ђи ва ли у прет ход ном по гла вљу. Ви зан тиј ска (офи ци јел на)

оде ћа је кру та, све де на у фор ма ма и го то во ли ше на на бо-

ра ко ји су, у без број ним ва ри ја ци ја ма, упра во од ре ђи ва ли

ви зу ел ни иден ти тет рим ске то ге и ње ног грч ког прет ход-

ни ка – хи ма ти о на.6 Због та квог на би ра ња рим ска и хе ле ни-

стич ка оде ћа је, и да нас као и та да, за пра во не у по ре ди во

сло же ни ја за сли ка ње од ви зан тиј ске. Кон кре тан при мер

је ло рос, ко ји је као ва жан део ви зан тиј ског цар ског ор на та

197

7 Ов де смо усво ји ли нај ши ре при хва ће но ту ма че ње (Исто, 87–96), ма да по сто је ми шље ња по ко ји ма је, ма кар у не ким пе ри о ди ма рим ске исто ри је, то га мо гла да има и дру га чи је об ли ке – од тра пе за па све до пу не елип се.

8 Исто, 123–125. На по ре до са из гле дом, зна че њем и на чи ном обла че ња, ова вр ста оде ће ме ња ла је и име на: од нај све ча ни-јих ти по ва рим ске то ге [to ga pic ta или to ga pal ma ta] на ста је пре ла зна tra bea tri ump ha lis, те за тим ви зан тиј ски ло рос [lo rum, λωρος], ко ји се у за вр шној ре дак ци ји озна ча ва и као ди ја ди ма [διαδημα]; Вој во дић 1998, 250–259. Ви ди по зни ју (сли кар ску) ин тер пре та ци ју на сл. 59.

9 Да би се рас ту ма чио на чин обла че ња рим ске то ге или хи-ма ти о на, да нас је нео п ход на по моћ струч ња ка – ко сти мо-гра фа ко ји се по све тио упра во из у ча ва њу ове фа зе исто ри је ко сти ма; ви ди до ле на п. 18.

пред ста вљао фор мал ног ико но граф ског на след ни ка рим-

ске то ге. Огром на, пет до шест ме та ра ду гач ка, плат не на

по луелип са7, ко ја је, бес крај но се на би ра ју ћи, оба ви је на

око те ла чи ни ла све ча ну рим ску то гу, пре тво ре на је у под-

јед на ко ду гач ку али уску, бо га то ор на мен ти ма укра ше ну

тра ку ко ја је на про сто об мо та ва на пре ко до ње оде жде ( ту-

ни ке и/или дал ма ти ке) пра те ћи, го то во без на бо ра, ње не

иона ко већ све де не фор ме (ви ди сли ку 54).8

Због све га ово га не ће мо пре те ра ти ако ус твр ди мо да

је и за древ не (ви зан тиј ске) и за са вре ме не сли ка ре сло-

же но на би ра ње хи ма ти о на био убе дљи во нај те жи за да так

у цр кве ном сли кар ству ка да је пред ста вља ње дра пе ри ја у

пи та њу. Јед но став но ре че но, на бо ри и на чин „обла че ња“

су код хи ма ти о на да ле ко сло же ни ји не го на би ло ко јој дру-

гој вр сти оде ће ко ја се у ико но гра фи ји мо же сре сти.9 Уко-

ли ко на та квој вр сти оде жде упо зна спе ци фич но сти ко је

су на ста ле при при ме ни прин ци па осве тља ва ња у про це су

об ја шња ва ња фор ми људ ске фи гу ре по кри ве них плат ном,

жи во пи сац ће са ла ко ћом пред ста вља ти сва ку дру гу вр сту

оде ће са ко јом се мо же сре сти у ико но гра фи ји.

Исто риј ске напомене

По ку ша ће мо украт ко да об ја сни мо у че му се кри је

„ми сте ри ја“ (ви зан тиј ског) хи ма ти о на. При мо ра ни смо да

се упу сти мо у не ку вр сту хи брид ног ис тра жи ва ња (по зне)

сли кар ске ин тер пре та ци је јед ног фе но ме на из исто ри је ко-

сти ма. За раз ли ку од исто ри ча ра ко сти ма, ко ји ин тер пре-

ти ра и ре кон стру и ше оде ћу на осно ву грч ких или рим ских

скулп ту ра (или сли ка) из до тич ног исто риј ског тре нут ка/

пе ри о да, ов де смо при мо ра ни да се ба ви мо ин тер пре та-

ци јом ин тер пре та ци је. Ви зан тиј ски сли ка ри су би ли окру-

же ни истим тим скулп ту ра ма ко је да на шњи ко сти мо гра-

фи ре кон стру и шу, а ин фор ма ци је са њих, нај ве ро ват ни је

по сред ним пу тем, пре но си ли су у сво ју умет ност. Ипак,

из ве сно је да скулп ту ра ма ни су при сту па ли на та ко ана-

ли тич ки на чин који је, ипак, од ли ка на ше ци ви ли за ци је.

Ва жна је и исто риј ска чи ње ни ца да се у ви зан тиј ској кул-

ту ри рим ско и хе лен ско на сле ђе ду го ме ша ло, да би тек у

ка сни јим пе ри о ди ма ово по то ње од не ло де ли мич ну пре-

ва гу. Што се ти че ма те ри јал ног (скулп то рал ног и, на ро-

чи то, сли кар ског) на сле ђа, вр ло је ве ро ват но да су, услед

ути ца ја вре ме на (про па да ња), рим ски са др жа ји, за пра во,

из ве ка у век пре у зи ма ли фи зич ку до ми на ци ју.

198

10 На осно ву ана ли зе фре са ка у ка та ком ба ма за кљу че но је да про ме не у на чи ну обла че ња о ко ји ма го во ри мо обе ле-жа ва ју упра во ову пре ла зну епо ху ( Ho u ston 1977, 126–128).

11 Гр ци су углав ном но си ли крат ке хи то не, док је ду гач ки хи тон био пре вас ход но це ре мо ни јал на оде ћа и оде ћа ста ри-јих му шка ра ца (жен ски хи тон је био ду га чак); исто, 67–68.

12 Па ли јум је, као древ ни рим ски пан дан грч ком хи ма ти-о ну, био бли зак и пре по зна тљив Ри мља ни ма. По што га је ка сни је тôга и с ти сну ла и з у по тре бе, д о жи вља ван ј е к ао с пе-ци фич но грч ка оде ћа, те из па три от ских раз ло га ни је че сто обла чен ( Ho u ston 1977, 99, 140–141). Остао је у упо тре би са-мо као спе ци фич на оде ћа/ озна ка ин те лек ту а ла ца, фи ло зо-фа или ши ре – учи те ља ( Pen der gast 2004, 174). Под се ти ће мо ка ко је (по лу)елип со ид на то га би ла, за пра во, пре по зна тљи-ва оде ћа Ри мља на, на ко ју су они би ли то ли ко по но сни да су стран ци ма и ро бо ви ма за бра њи ва ли да је но се (исто, 178–179). За ни мљи во је да ра на рим ска Цр ква упра во на зив оне оде ће ко ја је до жи вља ва на као озна ка грч ког кул тур ног ути-ца ја пре у зи ма за озна ча ва ње екс клу зив но пр во све ште нич ке (учи тељ ске) бо го слу жбе не оде жде. На ста нак бо го слу жбе ног па ли ју ма, ко ји је до да нас остао озна ка пап ског ауто ри те та, мо гу ће је об ја сни ти као јед но ста ван про цес пре са ви ја ња и по то њег су жа ва ња не гда шњег одев ног пред ме та (па ли ју ма пра во у га о ног об ли ка) у уску тра ку са пре чи шће но сим бо-лич ком уло гом ( Nor ris 2002, 22–26; види богослужбени па-лијум на сл. 85). Дру га хи по те за су ге ри ше спон та но пре у зи-ма ње слич не оде жде са Ис то ка – омо фо ра ( Braun 1911). Са дру ге стра не, на осно ву ана ли зе дра пи ра ња ве ли ког омо фо ра (види сл. 53, 111 и 114), Ме ри Хју стон про на ла зи епи скоп-ском омо фо ру по ре кло у по зној рим ској то ги ( Ho u ston 1977, 166–167). Ме ђу тим, омо фор је обла чен (об мо та ван) зна чај-но дру га чи је од ви зан тиј ског цар ског ло ро са, ко ји је ши ро-ко при хва ћен као по у зда ни на след ник то ге (ви ди го ре на п. 8). Ова би се кон фу зи ја мо гла раз ја сни ти уво ђе њем Мир ко-ви ће ве хи по те зе о раз ли чи том по ре клу ве ли ког и ма лог епи-скоп ског омо фо ра. У том слу ча ју би ма ли омо фор био основ-на (из вор на) ли тур гиј ска епи скоп ска оде жда (као сво је вр сни на след ник ста ро за вет ног ефо да), док би ве ли ки омо фор за и-ста мо гао да пред ста вља не ку вр сту пре ла зне фор ме из ме ђу ње га и ви зан тиј ског (цар ског) ло ро са, по што је и до де љи ван епи ско пи ма као ви со ким др жав ним до сто јан стве ни ци ма, те ко ри шћен (до да нас) са мо при до ла ску у храм и на оп хо ди ма (Мир ко вић 1995, 132–133). Ово об ја шње ње, ме ђу тим, по би-ја ју из во ри ко ји ука зу ју на то да ма ли омо фор на ста је до ста ка сно (нај ра ни је у XVII ве ку), јед но став ним пре са ви ја њем, а ка сни је и скра ћи ва њем ве ли ког ( Taft 2002, 25–37) – због че га га и не мо же мо про на ћи на ви зан тиј ским фре ска ма. По што је ипак, из пот пу но раз ли чи тих угло ва гле да ња, до ве-ден у ве зу са цар ским/кон зул ским ло ро сом, те у ви зан тиј ској ли тур ги ји ни је уоп ште ко ри шћен за вре ме читâња из Све тог пи сма и ев ха ри стиј ског де ла бо го слу же ња (исто, 26), мо жда је ве ли ки омо фор мо гу ће схва ти ти као не ку вр сту ком по зит-не це ре мо ни јал не оде ће ко ја за о би ла зно ком би ну је на сле ђе рим ске то ге (пре ко ви зан тиј ског ло ро са) и грч ког хи ма ти о на (пре ко рим ског па ли ју ма). Ова кво ту ма че ње би би ло са свим у скла ду са пред ста вљач ком ло ги ком ко ју од сли ка ва сред њо-ве ков ни жи во пис (ви ди до ле, не по сред но у на став ку тек ста).

13 Fej fer 2008, 196.

Оп ште је при хва ће но, и у жи во пи сач ком је зи ку али и

у исто ри ји ко сти ма, да су Хри стос, апо сто ли, као и ве ћи-

на оста лих но во за вет них лич но сти би ли об у че ни у хи тон

и хи ма ти он. Ме ђу тим, ови грч ки те ми ни, ко ји су ушли у

ши ро ку упо тре бу нај ве ро ват ни је за хва љу ју ћи са мом је зи ку

Но вог за ве та, ни су пре ви ше исто риј ски пре ци зни. И у Па-

ле сти ни, и у ка сни јој ви зу ел ној ин тер пре та ци ји ко ја на ста је

у окви ри ма до ми нант ног рим ског сли кар ског је зи ка, оде-

ћа је мо ра ла би ти обе ле же на не при ко сно ве ним рим ским

ути ца јем. У том сми слу ра но хри шћан ска рим ска умет ност

обла чи но во за вет не и ста ро за вет не лич но сти (и у але го риј-

ским и у пор трет ским пред ста ва ма) у не ку вр сту рим ске

„ко сти мо граф ске“ ин тер пре та ци је хи то на и хи ма ти о на.10

Раз ли ке ни су пре ви ше ве ли ке, а од но се се на до њу оде ћу,

ко ја је де фи ни тив но про ду же на11 и обе ле же на (упа дљи вим)

кла ву си ма, те пред ста вља за пра во уоби ча је ну рим ску ту-

ни ку. Гор ња, уни вер зал но пре по зна тљи ва оде жда у об ли-

ку пра во у га о ног пар че та тка ни не, ко је се на раз ли чи тим

ме ри ди ја ни ма умо та ва ло око те ла на раз ли чи те на чи не, а

ко ју да нас кон вен ци о нал но на зи ва мо хи ма ти о ном, у ри му

се зва ла па ли јум. У цр кве ној умет но сти је ве ро ват но пред-

ста вља ла не ку вр сту озна ке ја ког хе лен ског еле мен та ко ји

је у про по ве ди и по у ча ва њу но ве ве ре по у зда но са чу ван,

из ме ђу оста лог, грч ким је зич ким по ре клом но во за вет них

спи са. Грч ка оде ћа је, за пра во, у ши рим ме ди те ран ским

окви ри ма, већ од ра ни је по ста ла озна ка учи те ља и фи ло-

зо фа,12 а са свим је ве ро ват но да у Па ле сти ни ни је ни би ла

за ме њи ва на рим ском то гом.13

Та кву вр сту оде ће је за пред ста вља ње но во за вет них

до га ђа ја на сле ди ла и ка сни ја ви зан тиј ска умет ност. По-

што, ме ђу тим, у по сти ко но бо рач ком сли кар ству, ко је нас

ов де пре вас ход но ин те ре су је, до тич не оде жде ни су ви ше

по сто ја ле у одев ној прак си, ма ло -пома ло, у за ви сно сти

од мо гућ но сти кон так та са оста ци ма из ста ри не нај ве ро-

ват ни је, ин тер пре та ци ја је гу би ла на сво јој увер љи во сти.

Ту се по ра ђа и про блем ко ји же ли мо да из не се мо. На-

и ме, по сма тра ју ћи оде жде на ви зан тиј ским мо за и ци ма,

фре ска ма и ико на ма за и ста се сти че ути сак ка ко су но-

во за вет не лич но сти об у че не у ону вр сту (гор ње) оде жде

у ко ју су би ли об у че ни и грч ки фи ло зо фи (на ста ту а ма).

На чин дра пи ра ња го то во ни ка да не упу ћу је на рим ску то-

гу, већ на хе лен ски хи ма ти он. Ме ђу тим, на ве ли ком бро ју

при ме ра на ме ћу се не ки ви зу ел ни ути сци ко ји за ма гљу ју

199

14 На бо ри оде ће, ма кар у вре ме ну ко је нас интересу је, ни су би ли са свим три ви јал на ствар (ви ди у прет ход ном по гла вљу на п. 20 на стр. 159).

15 Fej fer 2008, 197.

16 Тре ба на по ме ну ти да је на чин дра пи ра ња то ге био то ли ко сло жен да је по не кад пред ста вљао не по зна ни цу и за рим ске ва ја ре, ко ји су са овом оде ћом има ли нај не по сред ни ји до дир – на жи вим мо де ли ма ко је су пор тре ти са ли ( Fej fer 2008, 186). По сле де се так ве ко ва, код њи хо вих умет нич ких на след ни ка, сва ка ко ни је сми сле но оче ки ва ти по тре бу за ана ли тич ким уви дом у ову те ма ти ку.

ова кво твр ђе ње. Нео бич не (по лу)кру жне то ко ве ко ји се

че сто ја вља ју на на бо ри ма и до њој иви ци тка ни не те шко

је пре по зна ти као од ли ку хи ма ти о на. Грч ка оде ћа, на лик

грч кој ар хи тек ту ри, рит мо ва на је у вер ти ка ла ма и хо ри-

зон та ла ма. Пра вил но че твр та сто пар че тка ни не по сво јој

при ро ди на ме ће та кву фор мал ну ор га ни за ци ју ( на бо ра14).

Са дру ге стра не, тôга је ор га ни зо ва на у бес ко нач не пре-

пле те кон цен трич них по лу кру жних на бо ра. Оде ћу на по-

је ди ним скулп ту ра ма рим ских ца ре ва обе ле жа ва ути сак

да ње не иви це, у свом цир ку лар ном пре пли та њу, за пра-

во не ма ју пре ки да (кра ја, ћо шка), те је ода тле ве ро ват но

и по ро ђе на те за о елип со ид ном об ли ку овог нео бич ног,

на да ле ко по зна тог пар че та тка ни не. По ре ђе њем два раз-

ли чи та одев на си сте ма, ко ји су очи глед но од ра жа ва ли и

од ре ђе не (ви зу ел не) спе ци фич но сти кул тур них про сто ра

на ко ји ма су на ста ли, сти че се ути сак да их је ви зан тиј ска

ком по зит на кул ту ра за јед нич ки им пле мен ти ра ла у сво јим

(но во за вет ним) ли ков ним пред ста ва ма. Сли ка ри, за ко је

смо већ ре кли да су мо гли има ти увид и у јед но и у дру го,

нај ве ро ват ни је су спон та но син те ти зо ва ли сво је ви зу ел не

ути ске. Др жа ли су се хи ма ти о на као тра ди ци је пре у зе те

из ра ни је умет но сти и из хе лен ских је зич ких на ви ка, али

су уно си ли и не ке ви зу ел не осо бе но сти то ге ко ја им је,

сва ка ко, би ла исто риј ски бли жа. Уоста лом, ком по зит не

фор ме ко је на ста ју ме ша њем раз ли чи тих еле ме на та ова

два ти па оде ће већ су по сто ја ле у рим ско вре ме на те ри-

то ри ја ма не по сред но обе ле же ним хе лен ском тра ди ци јом,

та ко да су Ви зан тин ци по чет не иде је за сво ја ре ше ња мо-

гли про на ћи и у окви ри ма са свим кон крет ног умет нич ког

(пор трет ског) на сле ђа.15

Сто га ве ро ват но не би би ло пре ви ше сме ло прет по-

ста ви ти да су ви зан тиј ски сли ка ри свој хи ма ти он за пра во

схва та ли (са свим не ис то риј ски и н е ана ли тич ки) – као по-

лу кру жно пар че плат на, не што на лик скра ће ној то ги.16 Хи-

по те за о на стан ку не ке вр сте ком по зит не оде ће у сли кар-

ској уобра зи љи – ко ју би смо мо гли опи са ти као скра ће ну

рим ску то гу дра пи ра ну (умо та ва ну око те ла) по пут грч ког

хи ма ти о на – осим што нај бо ље раз ја шња ва мно штво при-

ме ра из кон крет не сли кар ске прак се, до дат но је ис про во-

ци ра на јед ним нео бич ним ви зу ел ним де та љем.

Кроз ду го го ди шње по сма тра ње без број них при ме ра

ту ма че ња но во за вет не оде ће на ви зан тиј ским мо за и ци-

ма, фре ска ма и ико на ма ни смо се го то во ни ка да сре ли

са „хи ма ти о ном“ ко јем се ви ди ви ше од јед ног ћо шка.

200

17 Под се ти ће мо да су и ме мо ри ја и фик ци ја за Ви зан тин це би ле пре вас ход но ви зу ел не ка те го ри је ( Ja mes 2003, 65–67; ви ди и горе на п. 9 на стр. 130).

18 За дра го це ну те о риј ску и прак тич ну ко сти мо граф ску по-моћ, без ко је не бисмо би ли у мо гућ но сти да спро ве де мо ову ре кон струк ци ју, ду гу је мо за хвал ност Је ле ни Ни ко лић.

Не мо гу ће је да сли кар, уко ли ко је сма трао ка ко пред ста-

вље не лич но сти обла чи у кла си чан пра во у га о ни хи ма ти-

он, не би ма кар не ка да, ма кар слу чај но, на сли као на ње-

му још је дан ћо шак, ко ји сва ка ко ни је мо гао увек да бу де

за кло њен у обла че њу. По но во се на ме ће прет ход но об ја-

шње ње: сма трао је, на про сто, да ба ра та са по лу кру жном

тка ни ном, те је ње но об мо та ва ње за по чи ња ло јед ним ћо-

шком (ко ји је сто га по кри вен), а за вр ша ва ло се дру гим,

ко ји је вр ло ра до ис ти цан. Овај дру ги за вр ше так, ко ји је

че сто по ста јао не ка вр ста по ет ског зна ка рас по зна ва ња

на кон ту ри ви зан тиј ских пред ста ва апо сто ла, на при мер,

и сам до но си на шем ту ма че њу јед ну до дат ну фор мал ну

су ге сти ју. Пре ви ше че сто је био су ви ше оштар (шпи цаст)

да би био пре по знат као (прав) угао че твр та стог пар че-

та тка ни не. Иако вр ло ла ко мо же да бу де на про сто реч

о сти ли за ци ји, мо ра се при зна ти да и сти ли за ци ја, са ма

по се би, нај че шће во ди по ре кло од не ког чвр сто фик си-

ра ног уоп ште ног ути ска – из фик ци је или из ре ал но сти.

А та кво сли кар ско уоп шта ва ње по но во су ге ри ше оп ста-

ја ње об ли ка (тач ни је – кро ја) рим ске то ге на не ком (све-

сном или не све сном) ни воу ви зу ел ног пам ће ња ви зан-

тиј ских умет ни ка.17

До да ће мо, напо слет ку, да је овај ин три гант ни „сло-

бод ни“ крај оде жде, осим по ме ну тих фор мал них, но сио

и не ке не на ме тљи ве сим бо лич ке ко но та ци је. У уоби ча је-

ним си ту а ци ја ма мо гао је да бу де пот пу но ма ски ран или

да јед но став но ви си пре ко ра ме на, ру ке или но ге пред ста-

вље не лич но сти. У дра ма тич ним и ди на мич ним до га ђа ји ма

сло бод ни крај плат на се, пра ве ћи ма ње или ве ће „кло бу-

ке“, ви јо рио у ва зду ху, по тен ци ра ју ћи дра ма ти ку и те ле-

сни по крет фи гу ре ко ја га је но си ла. По но во се сре ће мо са

по себ ним об ли ком кон тро ли са не спон та но сти, ка квом су

ви зан тиј ски сли ка ри же ле ли да на гла се спе ци фич ни од нос

соп стве не умет но сти пре ма исто ри ји (ви ди и у на ред ном

по гла вљу тре ћи оде љак). Ипак, ма ка ко дра ма ти чан или

спон тан до га ђај био, на сло бод ном кра ју плат на се дру ги

угао ни ка да ни је по ја вљи вао, а онај је ди ни је го то во увек

оста јао вр ло оштар (ви ди до ле при мери 7–15).

Про цес обла че ња „ хи то на“ у ова ко про ту ма че ном ту-

ма че њу ви зан тиј ских сли ка ра би мо гао да бу де ре кон стру-

и сан на сле де ћи на чин.18

201

1

2

4

3

По што је об мо тан је дан и по пун круг око те ла, плат но је

тре ба ло при чвр сти ти да не би спа да ло. Гор ња иви ца оног

де ла плат на ко ји је об мо тан око те ла и за тег нут, пре са ви-

ја се („под ви ја“) на до ле (ка спо ља). На овај на чин, је дан

крај плат на оста је за ро бљен у под ви је ном ко ма ду тка ни-

не ко ји, гу сто се на би ра ју ћи, чи ни не што што на ли ку је на

ши ро ки по јас. Оде жда је ти ме при чвр шће на уз те ло без

ика квих по моћ них сред ста ва (коп чи). Овај спе ци фич ни

„по јас“ по кри ва нај че шће сто мак (бу бре ге) а ње го во пред-

ста вља ње на ико на ма омо гу ћу је де ли мич но ви зу ел но раз-

гра ни че ње тор за од но гу ко је се не мо гу ви де ти (већ са мо

мо гу да бу ду на го ве ште не на бо ри ма и осве тље њи ма) ис-

под де ла тка ни не ко ји сло бод но па да.

Је дан крај (ћо шак) плат на сто ји на сто-

ма ку (ов де је пред ста вље но ше мат ски – у

ствар но сти плат но др жи онај ко ји се обла-

чи), а оста так тка ни не се об мо та ва око те-

ла, ис под ру ку. Очи глед но је да обла че ње,

уко ли ко тка ни на тре ба да оста не чи ста,

по тре бу је по моћ ни ка ко ји при др жа ва њен

сло бод ни крај (ов де га ни је би ло нео п ход-

но пред ста вља ти).

То ком вре ме на је, због по ве ћа ва ња ди-

мен зи ја и ком пли ко ва ног на би ра ња,

обла че ње и но ше ње рим ске то ге по ста ло

то ли ко зах тев но да је Тер ту ли јан, кра јем

II ве ка, из ја вио ка ко то га „(...) ни је оде ћа,

не го бре ме.“ ( Pen der gast 2004, 179–180).

202

5 6

7 89

10 11 12

На кон што је оде жда „при чвр шће на“ уз те ло

(пр. 4 или 5), њен сло бод ни крај је би ло мо-

гу ће дра пи ра ти (при др жа ва ти) на раз ли чи те

на чи не. Мо гао је да бу де на про сто спу штен

пре ко ра ме на (пр. 6, 8), или да га (нај че шће)

ле ва ша ка, ма ње или ви ше чвр сто, при др жа ва

(пр. 7, 9, 12). Уко ли ко је пак ша ка тре ба ло да

оба вља и не ку дру гу функ ци ју, сло бод ни крај

хи ма ти о на је, да не би сме тао, мо гао бу де под-

ву чен („за де нут“) ис под „по ја са“ (пр. 10, 12),

или да бу де пре ба чен пре ко по длак ти це (ле ве)

ру ке ко ја би га, осла ња ју ћи се на те ло, ус пут но

(бла го) при др жа ва ла (пр. 11, 13, 14, 15). Ин те-

р пре та ци је ко је у овој гру пи при ме ра пред ла-

же мо на ста ја ле су углав ном на осно ву ана ли зе

кон крет них сли кар ских ре ше ња на не ки ма од

чу ве них ви зан тиј ских ико на (ви ди, на при мер:

Βοκοτοπουλος 1995, 55, 64, 101–105, 135, 146).

203

1314 15

16

17 18

У за ви сно сти од схва та ња епо хе у ко јој су де ла на ста-

ја ла, кон крет на ту ма че ња са ви зан тиј ских ико на (фре-

са ка, мо за и ка...) се, осим по на чи ну дра пи ра ња, мо гу

раз ли ко ва ти и по мно гим дру гим ли ков ним са др жа-

ји ма ко ји бит но ути чу на до жи вљај (од но са) те ле сних

фор ми и ма те ри је (тка ни не) ко ја их по кри ва. И по ред

ових раз ли ка, чи ни се да би ре кон струк ци ја по чет не

фа зе обла че ња (ко јом смо сти гли до примера 4 и 5),

у нај ве ћем бро ју слу ча је ва, мо гла по слу жи ти као за-

јед нич ка по ла зна тач ка при раз ја шња ва њу сли кар ске

ин тер пре та ци је ан тич ког на чи на оде ва ња.

Уко ли ко ви зан тиј ска ту ма че ња ипак же ли мо да схва ти-

мо као сли кар ску раз ра ду кла сич ног грч ког, пра во у га о-ног хи ма ти о на, ре кон струк ци ја би но си ла сле де ће спе-

ци фич но сти (пр. 16, 17, 18). Ов де смо по но ви ли са мо

за вр шну фа зу ре кон струк ци је са стра нице 201 по што

би про цес об мо та ва ња тка ни не око те ла у оба ту ма че-

ња остао исти (ви ди го ре на стр. 198–200).

Оде жде ко је од го ва ра ју ре кон струк ци ји са сли ке 18 за-

и ста се мо гу че сто сре сти у ви зан тиј ском сли кар ству, а

мно ге од гор њих илу стра ци ја (сл. 6–15), уко ли ко би смо

им, као на по след њој, из рав на ли до њи руб хи ма ти о-

на, та ко ђе мо гу убе дљи во да се укло пе у ова кву сли-

кар ско -ко сти мо граф ску ре кон струк ци ју. Ипак, оста-

је чи ње ни ца да на ви зан тиј ским фи гу ра ма ни кад не

про на ла зи мо ми сте ри о зни „че твр ти“ ћо шак кла сич ног

грч ког хи ма ти о на, ко ји би као на сле де ћим илу стра-

ци ја ма, на чи ње ним на осно ву по ну ђе не ре кон струк-

ци је (сл. 19 и 20, на следећој страни), ма кар по не кад

мо рао да се по ја ви.

204

19 Док је вр ло ве ро ват но да је ве ли ки део (грч ко) рим ског сли-кар ства до за вр шет ка ико но бо рач ке кри зе, на при мер, мо гао да бу де на гри зен зу бом вре ме на или укло њен из кул ту ре у ко јој је сли кар ска про дук ци ја но си ла ап со лут ну до ми на ци ју ме ђу ви зу ел ним умет но сти ма, ста ре скулп ту ре су оп ста ја ле. Иако се сма тра да већ од VII ве ка скулп тор ска про из вод ња прак тич но пре ста је, Ви зан тин ци су вр ло до бро зна ли не са-мо за по сто ја ње ове умет но сти већ и за ње не естет ске осо-бе но сти. О то ме све до чи, из ме ђу оста лог, упор но и успе шно пре у зи ма ње скулп то рал не ме та фо ри ке из рим ске у ви зан-тиј ској ре то ри ци, чак до у XII век. Ви ди: Pa pa i o an nou 2006, 95–116; Бич ков 1991, 268–274. Ка сни ји па ле о ло шки ху ма-ни стич ки пре по род, у окви ру ко га де лу ју по ме ну ти сли ка-ри, по ка зу је по зна ва ње ан тич ке (ви зу ел не) есте ти ке на нај-ши рем ли ков ном пла ну.

19

20

Без об зи ра на то да ли при ста је мо на гор ње ту ма че-

ње ту ма че ња, хи ма ти он је очи глед но би ло мо гу ће обу ћи

(об мо та ти, дра пи ра ти) на ви ше на чи на, од ко јих је не ко-

ли ко ва ри јан ти и пред ста вље но. Ни је их мо гу ће мно го ви-

ше ре кон стру и са ти ана ли тич ким сред стви ма. Ве ро ват но

из истих раз ло га из ко јих су на ста ја ли ин тер пре та циј ски

про бле ми о ко ји ма смо го ре рас пра вља ли, че сто се, па-

жљи ви јим по сма тра њем, мо же до ћи до за кључ ка да древ-

ни сли ка ри и ни су баш нај бо ље раз у ме ли на чин на ко ји

је пар че плат на ко је пред ста вља гор њу оде жду (без об зи-

ра на то да ли је схва ће но као по лу кру жно или пра во у-

га о но) оба ви ја ло људ ско те ло. На рав но, ни ти их је би ло

шта у окви ри ма фор мал ног и зна ков ног си сте ма у ко јем

су се кре та ли оба ве зи ва ло да ула зе у до тич не (ана ли тич-

ке) де та ље, ни ти би та кво са зна ње мо гло да ути че на ква-

ли тет њи хо ве умет но сти. Са та кве по зи ци је на ста је без-

број ва ри ја ци ја у дра пи ра њу, ко је пред ста вља ју по се бан

умет нич ки ква ли тет ви зан тиј ске сли ке. У не ким пе ри о-

ди ма (на ро чи то у ком нин ској умет но сти) ово ва ри ра ње

се пре тва ра у го то во нео б у зда ну игру сли кар ске има ги-

на ци је, ко ја исто риј ску „ло ги ку“ о ко јој смо рас пра вља-

ли очи глед но ни је пре ви ше озбиљ но схва та ла. Па ипак,

чи ни се да су по сто ја ли и мај сто ри, као што су Ми хај ло и

Ев ти хи је или Пан се лин, на при мер, ко ји ма је ло ги ка ан-

тич ког оде ва ња би ла у нај ве ћој ме ри ја сна. Ни ка да не ће-

мо са зна ти на ко ји на чин су они до ла зи ли до ових са зна-

ња. Мо гли су да ана ли зи ра ју грч ке и рим ске скулп ту ре19

или, што је ма ње ве ро ват но, по пут ре не сан сних мај сто-

ра – да обла че жи ве мо де ле у ко сти ме. Је дан ак ту ел ни ји

ути сак се ипак мо же из не ти: с об зи ром на да на шње мо-

гућ но сти ин фор ми са ња, за жи во пи сца би на про сто би ло

ште та, без об зи ра на соп стве но стил ско опре де ље ње, да

не по ку ша да се оба ве сти о то ме ка ко је хи ма ти он за и ста

ста јао на људ ском те лу.

По што не ко де таљ ни је ко сти мо граф ско ис тра жи ва ње

не мо же ући у про грам на шег при руч ни ка, по тру ди ли смо

се да основ не пе да го шке ин тен ци је оста ви мо отво ре ни-

ма за оно га ко же ли да се упу сти у том прав цу. Сто га ће

и на ши ап стракт ни, у пе да го шке свр хе кре и ра ни ге о ме-

триј ски објек ти би ти екс пе ри мен тал но „об у че ни“ у пар че

плат на ко је смо об ли ко ва ли спрам оно га што је из не се-

но о хи ма ти о ну, то ги и њи хо вим ту ма че њи ма у цр кве ном

сли кар ству.

205

20 Ми сли мо на сла бље ње прин ци па осве тља ва ња; ви ди у пр-вом по гла вљу на стр. 39–43, и на п. 42, 105–107; у че твр том по гла вљу на стр. 142–143; и цео че твр ти оде љак пе тог по-гла вља; о начину на који је ово спровођено у пракси по гле-да ти, де таљ није, до ле у тек сту овог одељ ка, на стр. 212–216.

Сли кар ски по сту пак

У осно ви, при сли ка њу ли ка и при сли ка њу оде жде

при ме њу је се иста сли кар ска ло ги ка. Уз из у зет ке ко је смо

опи са ли већ у пр вом по гла вљу, а ко ји пред ста вља ју скра-

ће ну вер зи ју це ло ви тог по ступ ка,20 и на оде ћи се по сту пак

осве тља ва ња спро во ди на сли чан на чин као и на ли ку (те

ко си и бра ди). Раз ли ка је, на рав но, у ма те ри ја лу и фор ма-

ма ко је тре ба пред ста ви ти. По се бан иза зов и за сли кар ски

си стем и за по је ди нач ног ауто ра пред ста вља игра скри ва ња

и раз от кри ва ња, што је у прет ход ном по гла вљу опи са но.

Плат но ко је сли ка мо сво јом бо јом пот пу но са кри ва бо ју

ко же, а сво јим (ма ње или ви ше број ним) на бо ри ма де ли-

мич но са кри ва и са ме фор ме те ла. Са дру ге стра не, као

што смо ви де ли, об лик те ла, у за ви сно сти од кла се све ти-

те ља, до из ве сне ме ре мо ра би ти сли кар ски об ја шњен. То

услов но от кри ва ње те ле сних об ли ка спро во ди се, као и на

ли цу, уз по моћ прин ци па осве тља ва ња.

Цр теж: По ста вља ње цр те жа се оба вља ин те грал но на

це лој по вр ши ни ико не. Ли це и оде жде у том сми слу јесу

де ло ви јед не је дин стве не це ли не и нај че шће се пред ста-

вља ју слич ним цр тач ким по ступ ком. Ако ће се сли ка ти

ла зур ни је, цр теж би тре ба ло да бу де бла жи а ње го ва бо ја

иза бра на као не ка вр ста нај не у трал ни јег то на у од но су на

оквир ну ко ло ри стич ку за ми сао о це ли ни. Ипак, мо гу ће је

цр та ти и не ком од ин тен зив ни јих бо ја, чи ме ће се по чет-

ни цр теж пре по зна ти ка сни је као је дан од ин те гра тив них

фак то ра ко ји, ма ње или ви ше дис крет но, мо же да „про би-

ја“ на (це лој) по вр ши ни сли ке. Ако ће се сли ка ти по крив но

или ле пи ти зла то, цр теж је, да би се очу вао, увек мо гу ће

угре ба ти оштрим пред ме том у по вр ши ну на ко јој се сли ка.

Пред ста вља ње цр тач ких осо бе но сти по ступ ка на би ра-

ња дра пе ри ја оде жди, чи ме се ујед но об ја шња ва ју и не ки

од аспе ка та про пор ци ја фи гу ре ко ја се ис под оде жде на-

ла зи, из ла зи из окви ра на шег при руч ни ка. На гла си ће мо

са мо да на чин цр та ња на бо ра на дра пе ри ја ма, на ро чи то

на хи ма ти о ну ко ји нас ов де пре вас ход но интересу је, пред-

ста вља не ку вр сту иден ти фи ка ци о не кар те сва ке од раз ли-

чи тих фа за у стил ском раз во ју ви зан тиј ског сли кар ства.

Упр кос до ку мен тар ном зна ча ју ко ји се до де љу је на бо ри-

ма на тка ни ни, упра во по след ња кон ста та ци ја пред ста-

вља до дат ни раз лог да се од у ста не од пред ста вља ња цр-

тач ких ме то да за њи хо во ор га ни зо ва ње. На и ме, ме тодâ и

206

При мер 1

раз ли ка ме ђу њи ма на про сто има пре ви ше, те би њи хо во

пред ста вља ње зах те ва ло по себ ну сту ди ју. Од ор ган ски за о-

бље них и ха о тич но из у ви ја них на бо ра на нај ек стрем ни јим

пред став ни ци ма ком нин ског сти ла до ака дем ски пре ци-

зне ге о ме три је на бо ра са ру ских ико на, на чи јим оде жда-

ма по не кад го то во да не ма ни јед не је ди не кри ве ли ни је,

нео п ход но би би ло пре ћи дуг ис тра жи вач ки пут. Цр теж

на бо ра, као и ка сни ја ге сту ал на ор га ни за ци ја осве тље ња,

пред ста вља ју на дра пе ри ји, слич но као и на ли ку, не ку вр-

сту спе ци фич ног аутор ског ру ко пи са (пот пи са), ко ји би у

да на шњем као и у древ ном жи во пи су тре ба ло да бу де по-

сле ди ца ду го го ди шњег из у ча ва ња до та да шње исто ри је, те-

о ри је и прак се цр кве ног сли кар ства.

Пр ви слој: По што је на не сен цр теж, оде жде се, као и

ли це, јед на по јед на по кри ва ју сво јом основ ном бо јом. На-

зив про пла зма оста је ре зер ви сан са мо за бо ју ко јом се под-

сли ка ва ли це, док се оста ле по вр ши не на про сто под сли ка-

ва ју. Под сли ка ва ње се мо же из во ди ти на без број на чи на,

ко ји ско ро у пот пу но сти за ви се од ауто ро вог сли кар ског

сен зи би ли те та. Ипак, по сто ји и у овој фа зи по ступ ка јед-

на не у па дљи ва гра ма тич ка пра вил ност ко ју тре ба по ме-

ну ти. Као и код под сли ка ва ња ли ца, уко ли ко се пр ви слој

на но си ла зур но, тре ба из бе ћи на ме тљи во пра ће ње фор ми

те ла по те зом чет ке ко ја на но си бо ју. Раз ло зи су исти као

207

Дра пе ри ја је са мо згу жва на и пре ба че на пре ко јед-ног од ге о ме триј ских те ла (хо ри зон тал ног ваљ ка) ко ја ће нам у овој се ри ји при ме ра по слу жи ти за де мон-стра ци ју. (Илу зи ја фор ме и ма те ри ја ли за ци ја ових ап стракт них „обје ка та“ по стиг ну та је стан дард ним сли кар ским по ступ ци ма осве тља ва ња и ими та ци је мер ме ра; до би је на сли ка је за тим про пу ште на кроз ди ги тал не ефек те уз по моћ ко јих је из бег ну та опа-сност да се ово тех нич ко по ма га ло на мет не у пр ви план сли ке на ре про дук ци ја ма јед ног бро ја при ме-ра.) Из ме ђу згу сну тих на бо ра, по вр ши не по кри ве не осве тље њем, ко је слу же ис ти ца њу об ли ка за кло ње-ног дра пе ри јом, раз би је не су у уске пра во у га о ни ке, тро у гло ве и елип со ид не по вр ши (фа зе 2, 3 и 4). Са мо кон ти ну и тет у по ја вљи ва њу ових све тло сних ак це на-та су ге ри ше да је на (у овом слу ча ју хо ри зон тал ној) ли ни ји на ко јој су нај гу шће рас по ре ђе ни фор ма ис-так ну та. На бо ри су де фи ни са ни го то во ис кљу чи во ли ниј ски.

21 Не тре ба за бо ра ви ти да до жи вљај бо је у све тло сним ка те-го ри ја ма као што су сјај и бли ста ње, на при мер, уоп ште ни-је био ме та фо ри чан за Ви зан тин це (ви ди у пр вом по гла вљу на п. 22 на стр. 34).

и при сли ка њу ли ка, али се чи ни да су се сли ка ри и ове и

мно гих дру гих кон вен ци ја ма ње стрикт но др жа ли ка да је

сли ка ње дра пе ри ја би ло у пи та њу.

Јед но за па жа ње ве за но за ко ло ри стич ку по ли ти ку је

не ми нов но на гла си ти. У кон тек сту оп ште ко ло ри стич ке

за ми сли ком по зи ци је нео п ход но је на спе ци фи чан на чин

во ди ти ра чу на о ин тен зи те ту бо је ко јом се под сли ка ва. По-

што ће се и на оде жда ма спро во ди ти про цес сли ка ња од

там ног ка све тлом, не ке од ин тен зив них бо ја је не мо гу ће

осве тли ти ин тен зив ни јом бо јом, јер им сва ко до да ва ње бе-

ле или не ке дру ге бо је га си ин тен зи тет. Та ко се мо гу до би-

ти оде жде на ко ји ма осве тље ње, иако је тон ски све тли је,

не успе ва да се на мет не у пр ви план пре ко из у зет но ин-

тен зив ног ко ло ри та пр вог сло ја. Ти пи чан при мер ова кве

си ту а ци је је под сли ка ва ње чи стим ци но бе ром. Ве ро ват но

ов де ле жи раз лог за то што ста ри мај сто ри на оде жду ко ју

би под сли ка ли ци но бе ром че сто ни су ни на но си ли осве-

тље ња већ са мо цр теж. Мо гло би се по е тич ни је ре ћи ка ко

је та бо ја то ли ко ја ка да прак тич но са ма све тли, па је ни је

нео п ход но до дат но осве тља ва ти.21

За вр шни цр теж: Пре ко пр вог сло ја бо је по но во се на-

но си цр теж. На оде жда ма, још пре не го на ли ку, мо гла

би да ва жи прет по став ка ка ко ис ку сни јим сли ка ри ма ни је

би ло нео п ход но прет ход но пре ци зно де фи ни са ње цр те жа

208

При мер 2

свих на бо ра у основ ном цр те жу за на кнад но си гур но цр-

та ње пре ко пр вог сло ја бо је. Прак са је ов де, ве ро ват но још

у ве ћој ме ри не го на ли ку, по ра ђа ла ка ли граф ску ру ти ну,

за то што су сли ка ри би ли рас те ре ће ни на пе то сти ко ју но си

те жи на мо гу ће по гре шке. По гре шно по ста вље ни на бор је,

сва ка ко, пред ста вљао не у по ре ди во ма њи про блем од по-

гре шно по ста вље ног но са, на при мер.

Слич но као и на ли цу, цр теж је нај че шће по ста вљан у

два или ви ше сло је ва. Пр во су све ли ни је из вла че не бла-

жим (за ни јан су там ни јим од под сли ка ног), че сто ла зур-

но на не се ним то ном, а на кнад но су не ке од ли ни ја по но во

из вла че не там ни јим то но ви ма. Пр ви слој цр те жа се сва ка-

ко по ста вља пре осве тље ња ко ја ће об ја шња ва ти фор ме, а

оста ли сло је ви се мо гу на но си ти и ка сни је, у би ло ко јој од

фа за сли ка ња. Бо ја цр те жа је, услов но би се мо гло ре ћи,

још ва жни ја на дра пе ри ји не го на ли ку. За ову тврд њу по-

сто је два раз ло га. Пр ви је ве зан за „кван ти тет“ по вр ши не

ко ју цр теж за у зи ма. Због број них на бо ра и уде ла у по вр ши-

ни сли ке ко ји па да на оде жде, цр теж фи зич ки по кри ва ве-

ли ки део по вр ши не кон крет не дра пе ри је, али и по вр ши не

це ле ком по зи ци је. Ти ме је бо ја цр те жа, на про сто, фи зич ки

вр ло при сут на на ико ни. Дру ги ни во ути ца ја бо је цр те жа

дра пе ри је на це ло ви ту ко ло ри стич ку ше му (ко ло рит) ком-

по зи ци је по кре ће јед но вр ло за ни мљи во пи та ње. Древ ни

сли ка ри су че сто, упра во оном бо јом ко јом су из вла чи ли

209

Оба ваљ ка су у ве ли кој ме ри за кло ње на дра пе ри јом – је дан је оба ви јен, а дру ги са мо де ли мич но по кри-вен. Ла зур ним на но си ма сен ке (фа за 3) су ге ри са ни су про стор ни пла но ви у ко је је, рас по ре ђи ва њем пре ко тро ди мен зи о нал них објек та, дра пе ри ја по ста вље на. Рас по ред пла но ва је до дат но на гла шен осве тље њи-ма по ста вље ним на ис так ну тим по вр ши на ма ко ји ма је при род но де фи ни сан пр ви план сли ке (фа зе 2 и 4). Део дра пе ри је ко ји ви си иза хо ри зон тал ног ваљ-ка, на нај у да ље ни јем ме сту од по сма тра че вог ока, тре ти ран је, из истих раз ло га, не у по ре ди во бла жим осве тље њи ма.Иако смо ви ше пу та у књи зи на гла си ли да су ви зан-тиј ски умет ни ци по ку ша ва ли – ко ли ко год је то до-пу шта ла (бо го слов ска) по тре ба за ба зич ном исто риј-ском ве ро до стој но шћу – да до ве ду сва пред ста вље на би ћа у пр ви план сли ке (ви ди на стр. 231–233), ипак је ја сно да, са прак тич не/из во ђач ке стра не гле да но, ни-је мо гу ће чет ки цом об ја сни ти об ли ке без пра вље ња (ма кар и де ли мич не) илу зи је про сто ра и, след стве-но, про стор них пла но ва. Као што прин ци пом осве-тља ва ња сен ка ни је ели ми ни са на из сли ке бу квал но, већ сим бо лич ки (ви ди овде у тексту, као и нап. 102 на стр. 58), та ко нам овај исти прин цип не омо гу ћа-ва да бу квал но (или, са прак тич не стра не гле да но – у пот пу но сти) из бег не мо пред ста вља ње про стор них пла но ва, већ је та кву за ми сао мо гу ће ре а ли зо ва ти пре вас ход но у сим бо лич ким окви ри ма (или, са прак-тич не стра не гле да но – де ли мич но). У сва ком слу ча ју, тер ми ни као што су сен ка и про стор ни пла но ви су ов-де ко ри шће ни уз не из бе жне кон цеп ту ал не и естет ске ре зер ве ка кве су у књи зи ви ше пу та уво ђе не у рас пра-ву, ка ко у прет ход ним, та ко и у по гла вљу ко је сле ди.

22 Ви ди, на при мер, ци тат Ле о ни да Ус пен ског у на п. 25 на стр. 34–35, ко ји го во ри о непо сто ја њу сен ке на ико ни; или слич но у: Фло рен ски 1990, 118.

23 По гле да ти у пр вом по гла вљу на стр. 39–43.

ли ни је цр те жа, на кнад но, уз до да ва ње во де, по ред од ре ђе-

них ли ни ја (и пре не го што би за по че ли са осве тља ва њем)

из вла чи ли ла зур ним де бљим по те зи ма не ку вр сту сен ки.

Сен ке би нај че шће пра ти ле кон тур не ли ни је те ла, или ли-

ни је ко је су об ја шња ва ле нај ма сив ни је на бо ре, на гла ша ва-

ју ћи тон ски основ не фор ме ко је по ка зу је (скри ва/от кри ва)

од ре ђе на дра пе ри ја. Са свим оче ки ва но је да су ове осен че не

по вр ши не, као до ста ши ре од ли ни ја ко ји ма су при до да те,

мо ра ле зна чај но ути ца ти на укуп ни ко ло рит ком по зи ци је.

(Сен че ње:) Из пер спек ти ве основ ног сли кар ског прин-

ци па ко ји до ми ни ра жи во пи сом, ме ђу тим, ни ка кве сен ке

не мо гу да де лу ју пре ви ше при род но и оче ки ва но.22 Ода-

кле се по ја вљу је ова нео бич на „ру па у за ко ну“? За по че-

так, нео п ход но је по но во кон ста то ва ти чи ње ни цу да сви

нор ма ти ви ка ко се уда ља ва мо од са ме по вр ши не ли ца на

ико ни по сте пе но сла бе. У том сми слу по ја ва сен че ња нас

не из не на ђу је. Она се, са из о ста вља њем осве тље ња на не-

ким оде жда ма, мо же успе шно об ја сни ти по тре бом за ис ти-

ца њем по сто ја но сти „све тло сног“ прин ци па на ли ку, чи ме

је ли ку ин ди рект но до де љи ван спе ци фи чан сим бо лич ки

зна чај.23 На ли цу се сен че ње, као ин тер вен ци ја на кнад-

ног за там њи ва ња (кон тур них) де ло ва про пла зме, у скла-

ду са основ ним сли кар ским прин ци пом, за и ста рет ко мо-

же сре сти. У ико но пи су су би ло ка кве ин тер вен ци је на

210

При мер 3

24 Ви зан тиј ско фре ско -сли кар ство се, нај ве ро ват ни је из ових раз ло га, ни је уда љи ло од ан тич ких сли кар ских на ви ка у оној ме ри у ко јој је то учи ње но на ико на ма; о сли ка њу дра пе ри је на фре сци ви ди у: Win fi eld 1968, 124–125.

про пла зми из у зет но рет ке, док се на фре сци по и гра ва ње

са бо јом пр вог под сли ка углав ном сво ди на сво је вр сна до-

дат на (ме ђу)осве тље ња, као што је гли ка зма на при мер,

ко ја нај че шће слу же да би на пра ви ла спе ци фич ну тон ску

или ко ло ри стич ку ди на ми ку из ме ђу две раз ли чи те стра не

ли ка. За там ње ња ко ја би би ло мо гу ће ла ко ре ги стро ва ти

ни су уоби ча је на ни на фре ска ма. Чак и ка да по сто је, сли-

кар би се, не у по ре ди во па жљи ви је не го ка да је дра пе ри ја

у пи та њу, тру дио да их „за кло ни“ ис под на ред них на но са

бо је. Та ко је, чи ни се, кр ше њем нор ме на дру гим де ло ви ма

сли ке по но во ин ди рект но ис так ну та по себ на уло га ли ка

на ико ни; на ли ку не ма сен ке или – сли кар ским је зи ком

ре че но – не ма сен че ња.

По сто ји и дру ги, мо гло би се ре ћи по зи тив ни, прак-

тич но -естет ски аспект по ја ве сен че ња на основ ној бо ји

оде жде. Сли ка ри су на про сто мо ра ли да на пра ве ме тод

ко јим ће на ефи ка сан и ре ла тив но та чан на чин об ја сни ти

фор ме те ла. Бла гим за сен чи ва њем не ких кон тур них ли-

ни ја је вр ло еле гант но и бр зо до би ја но не што за шта би,

ако би се прин цип сли ка ња од там ног ка све тлом ап со лут-

но по што вао, би ло по треб но му ко трп но по кри ва ње ско-

ро це ле по вр ши не ( дра пе ри је) пр вим сло јем све тла. Осим

што би се, ка да је у пи та њу фре ска, ти ме гу би ло дра го-

це но сли кар ско вре ме, и сам ви зу ел ни ква ли тет по вр ши-

не би тр пео.24 Оде жде би, сли кар ским жар го ном ре че но,

211

Ус прав ни ва љак и лоп та су пот пу но об мо та ни дра пе-ри јом чи ји је је дан крај (ћо шак) везан у чвор и при-чвр шћен у про сто ру (види детаљније објашњење овог визуелног трика у примеру 6). Дру ги крај дра пе ри је је згу жван и осло њен на иви цу рав не по вр ши об мо-та ног ваљ ка. Сен ка ма су и ов де раз два ја ни пла но ви, али су та ко ђе ис так ну ти не ки од ма сив ни јих на бо-ра и не ки од ду бо ких усе ка ме ђу на бо ри ма (фа за 2). Ти ме је у сло же но и гу сто на би ра ње, за ка кво смо се опре де ли ли по чет ним цр те жом, уве де на не ка вр ста про стор не ор га ни за ци је, ко ја ће олак ша ти ка сни ју де фи ни ци ју основ них об ли ка, у овом слу ча ју, пот-пу но по кри ве них дра пе ри јом. За хва љу ју ћи та квом по ступ ку, осве тље ња су мо гла да бу ду рас по ре ђе на вр ло дис крет но, са мо на нај и стак ну ти јим по вр ши-на ма пре кри ве них ге о ме триј ских те ла (фа зе 3 и 4). Си сте ма тич но из бе га ва ње осве тља ва ња ве ли ких по-вр ши на по кри ве них дра пе ри јом, као по сту пак чи ја је свр ха би ла на гла ша ва ње во лу ми но зно сти фи гу ра кроз ја сну де фи ни ци ју про стор них пла но ва, пред-ста вља осо бе ност по зни јег ви зан тиј ског сли кар ства (ви ди и при мер 7).

25 Ово ме мо же мо до да ти и огра ни че ња са ме тем пе ра (и фре-ско) тех ни ке чи ја упо тре ба ни по пи та њу по сто ја но сти, али ни по пи та њу соп стве них естет ских ква ли те та не су ге ри ше на но ше ње пре ве ли ког бро ја (по крив них) сло је ва на под ло гу. Као што је по зна то, сва ка сли кар ска тех ни ка има не ку вр сту има нент не тех нич ко -естет ске ло ги ке, у чи јем упо треб ном оп-се гу да је не у по ре ди во бо ље ре зул та те од оста лих (тех ни ка). У том сми слу мо же се твр ди ти да и са ма тех но ло ги ја ре ци-проч но ути че на сли кар ски стил ко ји је, са своје стране, мак-си мал но ко ри стио ње не естет ско -тех нич ке „пер фор ман се“.

на про сто би ле „угу ше не“ пре те ра но број ним и пре те ра но

ши ро ким на но си ма (сло је ва) бо је. Или кра ће, опет жар-

гон ски: по вр ши на ико не не би мо гла да „ди ше“. Да кле,

дру ги ни во мо ти ва ци је за „кр ше ње за ко на“ пре вас ход но

је естет ске при ро де.25

Сли ка ри су ипак во ди ли ра чу на о то ме да сен че ње не

по ста не не ка вр ста прин ци па у њи хо вом сли кар ству и вр-

ло ве што успе ва ли да одр жа ва ју упо тре бу сен ке на ни воу

пот пу но не у па дљи вог естет ско -тех нич ког по ма га ла. За то

је да нас, чак и на до брим ре про дук ци ја ма, че сто вр ло те-

шко ра за зна ти да ли на фре сци, на при мер, има мо по сла

са сен че њи ма или са пр вим сло јем у про це су под сли ка ва-

ња дра пе ри ја. За та кву дис кре ци ју у сен че њу би ло је нео п-

ход но до бро по зна ва ње ви зу ел ног је зи ка ико не те за ма шна

сли кар ска ве шти на. То је раз лог због ко га је сен че ње ве ро-

ват но нај че шће оба вља но пре по чет ка про це са на но ше ња

осве тље ња, па су ова, у ло ги ци на но ше ња бо је них сло је-

ва, мо гла да пре у зму сво ју до ми нант ну и не при ко сно ве-

ну уло гу на ком по зи ци ји. За вр шни ре зул тат је ти ме да вао

упра во онај крај њи ути сак ко ји је био пред ви ђен по сто ја-

ном цр кве ном тра ди ци јом – све тлост је (увек) оста ја ла об-

је ди њу ју ћи фак тор на ико ни.

Осве тље ња: По сту пак осве тља ва ња ка да је у пи та њу

оде ћа у осно ви на ли ку је по ступ ку осве тља ва ња ли ца, али

212

При мер 4

по ка зу је и од ре ђе не раз ли ке – као ло гич ну по сле ди цу по-

тре бе да се пред ста ви при ро да и спе ци фич ни од нос пре ма

све тло сти ма те ри ја ла од ко га су оде жде са чи ње не. Са не-

ки ма од ових раз ли ка смо се већ су сре та ли го ре у тек сту,

али ће мо их ипак, у ве зи са са мим ме то дом за на но ше ње

осве тље ња, све екс пли цит но и пре глед но на ве сти.

Пр ва раз ли ка је кон цеп ту ал не при ро де. Ка да го во ри-

мо о сли ка њу оде жде, ову фа зу сли ка ња је на про сто мо-

гу ће пре ско чи ти. Уко ли ко аутор про це ни да је за ње го ву

ком по зи ци ју (естет ски и/или кон цеп ту ал но) по вољ ни је да

не ка од оде жди оста не нео све тље на, пре ки ну ће сли ка ње у

овој фа зи и оста ви ти дра пе ри ју де фи ни са ном са мо по мо ћу

већ по ста вље ног за вр шног цр те жа. Са при ме ном ова квог

по ступ ка у окви ру јед не ком по зи ци је ипак не тре ба пре-

те ри ва ти, за то што се ти ме мо же до не кле из гу би ти ка рак-

те ри стич на и пре по зна тљи ва (ико нич на) ат мос фе ра ко ја

је по сле ди ца при ме не по ступ ка осве тља ва ња као об је ди-

њу ју ћег ли ков ног фак то ра на ико ни.

Дру га раз ли ка је ве за на за ге сту ал ну ор га ни за ци ју

осве тље ња. На оде жда ма сли кар ни у јед ном тре нут ку

ни је оба ве зан да пра ви по ступ не пре ла зе из ме ђу прет-

ход ног сло ја и осве тље ња ко је на но си. Оде жде мо гу би ти

то ли ко „оштро“ на сли ка не да поч ну да под се ћа ју на не-

ку вр сту кри стал не ре шет ке. Иако се не ки од исто риј ских

сти ло ва упра во по та квом ру ко пи су пре по зна ју, ли це је

213

Дра пе ри ја је са мо пре ба че на пре ко свих ге о ме триј-ских те ла, а стру ја ње ва зду ха (ве тар) је, ства ра ју ћи сво је вр сне кло бу ке, но си на де сну стра ну. Ова ко ви-сок сте пен ди на ми ке се, за пра во, не мо же сре сти у ви зан тиј ском сли кар ству, али је на не ким ком по зи ци-ја ма дра ма тич ност до га ђа ја/по кре та кон вен ци о нал-но на гла ше на ти ме што се сло бод ни крај хи ма ти о на (на Вас кр се њу, Пре о бра же њу, Ваз не се њу...), или огр тач ( Све ти Ге ор ги је уби ја ажда ју) ви јо ри на ве тру, пра-ве ћи кло бу ке на лик оно ме ко ји за у зи ма де сни гор-њи угао на ше ком по зи ци је (ви ди и на стр. 200; као и примере на сл. 27, 43, 83). За пра во смо по ку ша ли да по ка же мо ка ко је ви зан тиј ски прин цип дра пи ра ња и осве тља ва ња по вр ши на по кри ве них тка ни ном мо гу ће при ме ни ти и у си ту а ци ја ма ко је, из кон цеп ту ал них или би ло ко јих дру гих раз ло га, ни је мо гу ће сре сти у исто ри ји цр кве не умет но сти. Уко ли ко се сли кар ски прин ци пи ко је по ку ша ва мо да об ја сни мо схва те на ова кав на чин, уто ли ко ће ико но пи сац би ти у мо гућ-но сти да раз ре ши и не ке но ве, нео че ки ва не или не-стан дард не за дат ке ка кви ће му се – као и ње го вим ви зан тиј ским прет ход ни ци ма – у по ку ша ју да ва ња од го ва ра на по тре бе цр кве ног жи во та и бо го сло вља спон та но на ме та ти.

увек, у кон крет ном кон тек сту, из гле да ло знат но мек ше

од дра пе ри је. У ви зан тиј ским окви ри ма је не мо гу ће за-

ми сли ти ли це у фор ми оне кри стал не ре шет ке на ко ју је

че сто под се ћа ла тка ни на. На рав но, по сто ја ли су и пот-

пу но дру га чи ји по ступ ци за сли ка ње дра пе ри је, ка рак те-

ри стич ни по де ли кат ним пре ла зи ма из ме ђу сло је ва или

пак по бес крај но сло је ви том ни за њу осве тље ња, ко јим

се у крај њој ли ни ји до би јао исти (умек ша ни) ефе кат. У

та квим слу ча је ви ма, на рав но, ни је до ла зи ла у об зир по-

ме ну та ди на мич ка упо тре ба раз ли ка у ге сту ал ној об ра-

ди ли ца и оде жде.

Ка да је сли ка на ( пре но си ва) ико на, из прак тич них, оп-

тич ких раз ло га, пре ла зи су увек би ли мек ши не го у зид-

ном сли кар ству – ка ко на ли ку та ко и на дра пе ри ја ма. Гле-

да њем из да љи не, бо је су се ме ша ле у оку по сма тра ча, па

би оно што је на фре сци из бли за мо гло да се учи ни као

пре груб пре лаз из ме ђу сло је ва са при род не дис тан це из-

гле да ло не у по ре ди во мек ше. И обрат но, уко ли ко би се на

фре сци спро ве ли пре ви ше де ли кат ни и по ступ ни пре ла зи

ме ђу сло је ви ма, по вр ши на би из да љи не из гле да ла за му ће-

но. Са дру ге стра не, ико на ( на да сци) се мо гла по сма тра ти

и из да љи не и из не по сред не бли зи не (ка да се це ли ва), па

су том по сма трач ком прак сом би ли зна чај но усло вље ни

и спе ци фич ни на чи ни ге сту ал не ор га ни за ци је у окви ри ма

кон крет них исто риј ских сти ло ва.

214

При мер 5

26 Види на сл. 12 и 77; као и Ga ge 1999, 60–61.

Тре ћа раз ли ка у на чи ну осве тља ва ња ли ца и дра пе-

ри је од но си се на ко ло ри стич ку ло ги ку са мог по ступ ка.

Док је, као што смо ви де ли при сли ка њу ин кар на та, пре-

ла зак из хлад не про пла зме у то пла осве тље ња био прак-

тич но са став ни и оба ве зни део по ступ ка, до тле се на оде-

жди не су сре ће мо са та квом вр стом оба ве зе. Оде жда се

нај че шће осве тља ва оном бо јом ко јом је под сли ка на, ва-

лер ским раз во јем ка све тли јим то но ви ма. Они се мо гу до-

би ти до да ва њем бе ле или не ких дру гих бо ја у окви ри ма

за да те га ме. Ипак, пре ла зак из хлад ног у то пло обо је ње,

и обрат но, ни је не до зво љен по сту пак. Не ки мај сто ри су

(на ро чи то у по зни јем ви зан тиј ском сли кар ству) вр ло ра-

до ко ри сти ли овај ефе кат, чи ме је до би јан ути сак оде ће

ко ја то ли ко бли ста да ба ца ре флек се и са не ких пред ме-

та ко ји су пот пу но дру га чи је (ком пле мен тар не) бо је не го

тка ни на од ко је је са чи ње на. Та квим сли кар ским ефек ти-

ма су до би ја не оде жде ко је су ве ро ват но и та да под се ћа ле

на рас ко шну бо го слу жбе ну оде ћу са чи ње ну од бли ста вих

ма те ри ја ла по пут сви ле или зла том и сре бром прот ка них/

ве зе них тка ни на (па чак и на „дво бој не“ ма те ри ја ле, ко ји

ме ња ју бо ју не по сред но у за ви сно сти од угла гле да ња, ка-

кви су и та да по сто ја ли).26

Број сло је ва осве тље ња, као што је на осно ву из не се-

ног већ мо гу ће оче ки ва ти, ни чим ни је био огра ни чен и за-

ви сио је ис кљу чи во од стил ских и естет ских од лу ка са мог

215

Као и у при ме ру 3, је дан крај (ћо шак) дра пе ри је је при чвр шћен чво ром у про сто ру, док је ње на по лу-кру жна иви ца згу жва на те на сло ње на на гор њу стра-ну лоп те и хо ри зон тал ног ва ља ка. Оста так тка ни не ви си пре ко ге о ме триј ских те ла, док је сло бод ни крај у по кре ту, мно го бла жем од оно га ко ји је пред ста-вљен у при ме ру 4. Рас по ред на бо ра ни је под ре ђен ре а ли стич ном де фи ни са њу про стор них пла но ва и об ли ка, као што је то био слу чај (у ма њој или ве ћој ме ри) у прет ход ним при ме ри ма, чи ме се пред ста вље-на дра пе ри ја при бли жа ва цр тач ким мо де ли ма ко ји су до ми ни ра ли у ком нин ском пе ри о ду ви зан тиј ског сли кар ства, или, пак, не ким ре ше њи ма из пост ви зан-тиј ске умет но сти (фа за 1). Из ових (стил ских) раз-ло га су из о ста ле и сен ке, а об ли ци пре кри ве них ге-о ме триј ских те ла су осве тље њи ма ис так ну ти го то во у ис тој ме ри као и об ли ци ма сив них на бо ра. Ве ћи тро у гло ви и елип со ид не по вр ши ко ји у згу сну том хо-ри зон тал ном ни зу пре кри ва ју гор њу стра ну и сре ди-шњи део пре кри ве не лоп те и ваљ ка, ипак де ли мич но су ге ри шу да се ис под дра пе ри је кри ју не ки кон крет-ни ге о ме триј ски об ли ци (фа зе 2–4). Ма ли кло бу ци – по пут оног ко ји је пред ста вљен у до њем де сном углу на ше ком по зи ци је – та ко ђе се мно го че шће сре ћу на ле пр ша вим дра пе ри ја ма ком нин ског сли кар ства не го у по то њој ви зан тиј ској умет но сти (види сл. 66 и 72).

ауто ра. Ипак, по сма трач ка прак са нам го во ри да се рет ко

ка да сли ка ло ви ше од три до че ти ри сло ја, те да је ова ко-

ли чи на бо је ног на но са ста рим мај сто ри ма нај че шће би ла

до вољ на и за нај суп тил ни ја ни јан си ра ња. Осве тље ња су по-

ступ но рас по ре ђи ва на по те ле сним об ли ци ма и ма сив ни-

јим на бо ри ма. Пра те ћи фор ме те ла, осве тље ња су мо ра ла

да за о би ла зе и „пре ска чу“ на бо ре, и у том по ступ ку су се

нај че шће ра ђа ли они ге о ме три зми по ко ји ма су ви зан тиј-

ске дра пе ри је пре по зна тљи ве. А њи хо во пре на гла ша ва ње

по ро ди ло је „кри стал не“ стил ске ка рак те ри сти ке о ко ји ма

смо го во ри ли. На но си осве тље ња су рас по ре ђи ва ни је дан

пре ко дру гог, та ко што је увек онај ко ји је све тли ји (и ма-

њи по по вр ши ни) ре ла тив но цен трал но „упи си ван“ у део

по вр ши не по кри ве не прет ход ним сло јем. Нај све тли ји то-

но ви, ко ји мо гу али и не мо ра ју да бу ду бе ли, рас по ре ђи-

ва ни су на нај и стак ну ти је тач ке (или по вр ши не) нај ве ћих

те ле сних ма са. Чак је и по не ки ма сив ни на бор мо гао да

до би је по след њи слој осве тље ња.

Од но си ме ђу дра пе ри ја ма: Нео п ход но је под се ти ти да

дра пе ри је за у зи ма ју огро ман по вр шин ски део го то во сва ке

ком по зи ци је ко ја се мо же сре сти у цр кве ном сли кар ству.

У том сми слу су ста ри мај сто ри њи хо во ви зу ел но ва ри ра-

ње до жи вља ва ли као вр хун ски естет ски иза зов те им до де-

љи ва ли раз ли чи те сли кар ске трет ма не. Нај че шће је, осим

216

При мер 6

са ме бо је, ва ри ра на упра во ко ли чи на осве тље ња, чи ме су

(на при мер) по ка зи ва не раз ли ке у ма те ри ја ли ма од ко јих

су оде жде са чи ње не – од ви со ко ре флек ту ју ћих до оних

ко ји упи ја ју све тлост и прак тич но ма ски ра ју об ли ке. Пр-

ви су до би ја ни до во ђе њем осве тље ња до бе ле бо је, а дру ги,

на рав но, пот пу ним од су ством осве тље ња.

По сто је и дра пе ри је ко је су осве тља ва не бу квал но –

зла том. По вр ши на је под сли ка на там ни јим то ном (че шће

не ким то плим оке ром, ма да су ко ри шће ни и хлад ни сме ђи

или пла ви то но ви), те за тим ис цр та на. Уме сто осве тље ња,

на но сио се ле пак, пре ко ко га би се, кад се про су ши, ле пи-

ли злат ни ли сти ћи. Мо гло је да се сли ка и злат ним пиг-

мен том у стан дард ном јај ча ном ве зи ву. Ре зул тат је би ло

осве тље ње ко је је по ста вље но у спе ци фич ном (ме тал ном)

то ну, ко ји је оп тич ки „ак ти ван“, по што – у за ви сно сти од

угла под ко јим се ико на гле да – ме ња вред ност за јед но са

ре ал ним све тло сним од бле сци ма ко ји се са ње га од би ја ју.

Та кво осве тље ње мо же би ти час пот пу но не у па дљи во, час

бле сну ти из у зет но ја ким сја јем, уко ли ко пре но си ре флекс

са не ког ди рект ног из во ра све тло сти. Због те дру ге си ту-

а ци је нео п ход но је би ло на пра ви ти пре ла зе од осве тље-

ња ка бо ји под сли ка. А по што ме ђу то но ви из ме ђу ме та ла

и пиг мент не бо је (ко ји се пот пу но раз ли ку ју по при ро ди

свог од но са пре ма све тло сти) не мо гу би ти на пра вље ни,

он да се при бе гло шра фи ра њу. Злат не шра фу ре, ко је се

217

Оба кра ја дра пе ри је су при чвр шће на чво ро ви ма за основ ну ра ван сли ке (чво р ко ји је са ви јен око не ког хи по те тич ног чвр стог објек та, по пут ек се ра по бо де-ног у основ ну по врш сли ке, као препознатљива ви-зу ел на фор му ла је че сто ко ри шће н при пред ста вља-њу Не ру ко тво ре ног обра за на убру су; види сл. 1, 5 и 6). Оста так тка ни не је јед но став но спу штен пре ко ге о ме триј ских те ла (чи ме је лоп та пот пу но за кло-ње на), за др жа ва ју ћи до не кле свој основ ни, по лу е-лип со ид ни об лик (и по овоме, представљено парче тканине донекле подсећа на поменуте композиције нерукотвореног образа). Цр теж на бо ра го то во не по-ку ша ва ди рект ни је да су ге ри ше об ли ке ко ји су са-кри ве ни ис под плат на (фа за 1). Са дру ге стра не, рас-по ред осве тље ња ће их, чак и не за ви сно од цр те жа, ја сно ис та ћи (фа зе 2–4). Чи тав по сту пак је спро ве-ден у нај јед но став ни јем мо гу ћем кљу чу, без упо тре бе сен че ња, већ ис кљу чи во ба зич ним прин ци пом ко јим се ов де ба ви мо – прин ци пом осве тља ва ња (од там-ног ка све тлом).

У за кључ ним при ме ри ма (6–11) – ов де и на на ред не две стра ни це – по ку ша ће мо да при ме ни мо ме тод из дру гог по гла вља на шег при руч ни ка, те да (у скра ће-ном об ли ку) при ка же мо ка ко је и на оде жда ма мо гу-ће, пре ко јед ног истог основ ног цр те жа, спро во ди ти прин цип осве тља ва ња на вр ло раз ли чи те на чи не. Из ових раз ло га је при мер 6, као пр ви у се ри ји, из ве ден нај јед но став ни јим по ступ ком, ко ри сте ћи се основ-ним сли кар ским прин ци пом у са свим пре чи шће ном ту ма че њу.

у до ма ћем ико но пи су кон вен ци о нал но на зи ва ју (злат не)

игли це, пред ста вља ју, да кле, по ступ не пре ла зе од там ни је

бо је ко јом је по вр ши на под сли ка на ка осве тље њу ко је је

пред ста вље но ма њим или ве ћим злат ним по вр ши ма. Та-

ко на сли ка на дра пе ри ја ве ро ват но пред ста вља сли кар ску

па ра ле лу зла тот ка ним оде жда ма и, ако је до бро из ве де-

на, за и ста мо же да из гле да као да је од зла та. У њу је нај-

че шће обла чен сам Хри стос (че шће као мла де нац) или су

пак злат ним игли ца ма на гла ша ва ни не ки по себ но зна чај-

ни де та љи на оде жда ма, као што су укра си (зве зди це) на

Бо го ро ди чи ном ма фо ри о ну или кла ву си на апо стол ском

хи то ну. Ова кав на чин сли ка ња је да вао спе ци фич ну вр сту

оп тич ке ди на ми ке по вр ши ни ви зан тиј ских ико на, а исто-

вре ме но пред ста вља и не ку вр сту ва жне ли ков не спо не

из ме ђу по зла ће не по за ди не и бо ја ма на сли ка не фи гу ра-

тив не „уну тра шњо сти“, у окви ри ма спе ци фич ног ви зу ел-

ног про сто ра ове умет но сти.

За рад ви зу ел не ди на ми ке све по ме ну те крај но сти у

све тло сном трет ма ну дра пе ри ја мо гле су би ти сми сле но

упо тре бље не у ис тој ком по зи ци ји, али, на рав но, не ки мај-

сто ри су би ли скло ни ји ујед на че ни јим и урав но те же ни јим

од но си ма ме ђу на сли ка ним по вр ши на ма. Ипак, по сту пак

у ко ме би све дра пе ри је, без ика квог естет ског ко рек ти-

ва, исто вре ме но би ле до ве де не до свог ко ло ри стич ког и

све тло сног (ре флек тив ног) мак си му ма пред ста вља изум

218

При мер 7. Цр теж дра пе ри је из прет ход ног при ме ра је са да ис ко ри шћен на онај на чин на ко ји би га упо тре би ли сли ка-ри у по зним фа за ма ви зан тиј ске умет но сти. Ду бо ким сен-ка ма – ко је, у ви ше ла зур них на но са, пра те ли ни је цр те жа и „увла че“ се у де ло ве дра пе ри је ко ји ће озна ча ва ти њен дру ги план – об ли ци ис под тка ни не су већ у ве ли кој ме ри об ја шње-ни (фа за 2). За хва љу ју ћи та квом по ступ ку осве тље ња је мо-гу ће на но си ти вр ло се лек тив но, те из бе га ва ти њи хо во стро го цен трал но рас по ре ђи ва ње по фор ма ма ко је би тре ба ло ис та-ћи. Као ре зул тат ова ко ор га ни зо ва не игре све тло сти и сен ки до би је на је ја ка илу зи ја (1) во лу ми но зно сти обје ка та и (2) про стор не ду би не – ефек ти по ко ји ма су за вр шне фа зе раз-во ја ви зан тиј ског сли кар ства упра во и би ле пре по зна тљи ве.

На следећој страни

При мер 8. На су прот прет ход ном при ме ру, ни осве тље ња ни сен ке, иако су при сут ни у го то во мак си мал ном ва лер ском ра-спо ну, ов де ни су ис ко ри шће ни за до би ја ње илу зи о ни стич ких ефе ка та. Иако се мо же сте ћи ути сак да је – на це лој по вр ши-ни при сут на – све тлост по ста ла је ди ни ак тер овог сли кар ског ту ма че ња, ма те ри јал ност и во лу ми но зност пред ста вље них обје ка та ипак ни су из гу бље не. На ову вр сту сли кар ске ло ги ке се мо же на и ћи у ра зли чи тим фа за ма раз во ја ви зан тиј ске сли-ке, али је не што ре ђе сре ће мо у умет но сти епо хе Па ле о ло га.

При мер 9. Стро га ге о ме три за ци ја по ступ ка на но ше ња осве-тље ња за по чи ње у па ле о ло шкој умет но сти, а је дан од сво јих вр ху на ца до сти же на пост ви зан тиј ском Кри ту (ви ди наредни одељак, нарочито нап. 23). Ов де смо по ку ша ли да пред ста-ви мо ти пич ну дра пе ри ју са не ке од ита ло -крит ских ико на.

При мер 10. Ше ма ти за ци ја и стро го рит мо ва ње на бо ра или осве тље ња, ко ја су овде углав ном по ста вља на ли ниј ски, ка-рак те ри сти ка је на ив ни јих ту ма че ња ви зан тиј ског сли кар-ског је зи ка, ка ква то ком це лог сред њег ве ка су сре ће мо (нај-че шће) по обо ди ма кул тур ног ути ца ја ца ре ви не са Бос фо ра.

При мер 11. По сту пак сли ка ња злат ним „игли ца ма“, ко ји смо де таљ ни је опи са ли на претходне две стра не, пред ста вља осо-бе ност ви зан тиј ске сли ке у го то во свим ње ним раз вој ним фа-за ма. Гу сти на шра фу ре, те на чин рит мо ва ња и об лик ли ни ја су се, у ма њој или ве ћој ме ри, ме ња ли кроз епо хе.

са вре ме ног, нео ви зан тиј ског, цр кве ног сли кар ства.

Та ква „уси ја на“ и уси ље на ат мос фе ра те шко је мо-

гла да на ста не ис под чет ки це ви зан тиј ских мај сто ра,

ко ји су о сво јој умет но сти во ди ли ра чу на на раз ли-

чи тим пла но ви ма – од бо го слов ског, пре ко ко му ни-

ка циј ског, до естет ског.

* * *

Ова ко про ту ма чен сли кар ски по сту пак ( осве тља-

ва ња) ла ко је при ме ни ти на би ло ко ју оде жду или

би ло ко ју дра пе ри ју. Ми ће мо га ов де ипак спро-

ве сти на некима од при ме ра ко ји су пред ста вљени

у претходном одељку, при ли ком ту ма че ња на чи на

оде ва ња хи ма ти о на (у схва та њу ви зан тиј ских сли-

ка ра), ка ко бисмо до дат но по ја сни ли на чин сли ка-

ња нај сло же ни је и нај за го нет ни је оде жде са ко јом

се бу ду ћи жи во пи сац мо же су сре сти (види примере

8–13, на стр. 202 и 203).

За рад пре глед но сти, пред ста вља мо (на стр. 220

и 221) по сту пак на нај кра ћи мо гу ћи на чин, у по три

сук це сив не фазе, она ко ка ко би нај ве ро ват ни је био

спро ве ден на фи гу ра ма сра змер но ма лог фор ма та

(у ска ли при бли жној ди мен зи ја ма са мих ре про дук-

ци ја; фазе осветљавања су обележене словима поред

основног броја).

219

При мер 8 При мер 9

При мер 10 При мер 11

220

10 10а

9а

10б

9б9

8а 8б8

221

13а

11а

12а

13б

11б

12б12

11

13

222

27 Од ре ла тив но ко мот них и функ ци о нал них епи скоп ских фе ло на, са уским и не на ме тљи вим омо фо ри ма/ па ли ју ми ма, на ра вен ским или по реч ким мо за и ци ма (сл. 85), пре ко кла-сич них ви зан тиј ских по ли ста ври о на (ви со ког сте пе на ви зу ел-не ап страк ци је), пре кри ве них ши ро ким и ре ла тив но кру тим омо фо ром (сл. 86, 111, 114), сти гло се до по зно ви зан тиј ског и пост ви зан тиј ског са ко са, ко ји за пра во не пре кри ва те ло већ у из у зет но кру том спле ту по вр ши на пот пу но пот чи ња ва те-ле сне фор ме соп стве ној ге о ме триј ској ше ми. Са кос из гле да као (од те ла) пот пу но не за ви сна и све де на – озна ка људ ског те ла. Ова оде ћа сво јом фор мом ука зу је на чи ње ни цу да се ис под ње на ла зи те ло, али не от кри ва прак тич но ни је дан те-ле сни об лик (примере види у: Ђу рић/ Ћир ко вић/ Ко раћ 1990, 196, 204, 259, 285).

28 О стил ским окви ри ма ма ке дон ског сли кар ства се, на рав-но, мо ра го во ри ти са ши ро ком ре зер вом, по што та мо на и-ла зи мо на вр ло раз ли чи та сли кар ска ре ше ња (упореди сл. 11, 26, 49, 73, 76 и 98), ме ђу ко ји ма је мо гу ће сре сти чак и нај не по сред ни је од бле ске ан тич ког на ту ра ли зма на при мер.

29 Ви ди у дру гом по гла вљу, стр. 84 и на п. 23. Итало -критска уметност се директно надовезује на гестуалне шеме из пале-олошког сликарства, продубљујући постепено, кроз потребу за шаблонизовањем и систематизовањем сликарске тради-ције (види нап. 8 на стр. 13, као и стр. 245–249), наслеђену тежњу ка геометризацији. Чини се да су управо у постви-зантијском сликарству, напоредо са цртежом, осветљења на драперијама достигла највиши степен геометријског апстра-ховања (види сл. 77).

Стил ске на по ме не

Оде жда је, као што смо ви де ли, за пра во би ла је ди ни

на чин да се струк ту ра Цр кве из ра зи у сли кар ству. Чи ни се

да у том зна чај ном зах те ву ко ји је по ста вљен пред сли ка-

ре мо жда тре ба тра жи ти по ре кло спе ци фич ног стил ског

раз во ја ко ји је пре тр пео на чин сли ка ња оде ће упра во у

оном исто риј ском пе ри о ду ко јим се наш при руч ник у нај-

ве ћој ме ри и ба ви. Основ ни еле мент ко ји је но сио је ван-

ђељ ско обе ћа ње у не за вр ше ни жи вот Цар ства Бо жи јег би ло

је уве ре ње у ста бил ност оних од но са ко ји су уну тар цр кве-

не за јед ни це обез бе ђи ва ли ве зу Цр кве са ње ном гла вом,

вас кр слим Ме си јом – Хри стом. Ту ста бил ност је из ра жа ва-

ла ста бил ност бо го слу жбе ног по рет ка. Цр кве на умет ност

је мо ра ла да обез бе ди исту ста бил ност сво јим основ ним

струк тур ним еле мен ти ма. Осим са ме ико но граф ске ор га-

ни за ци је, ко ја је и у бо го слу же њу и у сли кар ству под јед-

на ко стро го фор ма ли зо ва на, при род но је би ло да се та ква

стро гост од сли ка и на не ким естет ским аспек ти ма ових

по ве за них си сте ма (цр кве не) ре пре зен та ци је. Као што су

бо го слу жбе не оде жде по ста ја ле све кру ће и ге о ме три зо ва-

ни је, ма ски ра ју ћи све ви ше фор ме људ ског те ла и пре тва-

ра ју ћи их на овај или онај на чин у ге о ме триј ске зна ко ве,27

та ко је и на чин сли ка ња оде ће у бо го слу жбе ном сли кар ству

мо рао да се укљу чи у слич не про це се. Ов де је мо жда мо-

гу ће тра жи ти раз ло ге за по сте пе ну ге о ме три за ци ју ге сту-

ал ног аспек та си сте ма за сли ка ње оде ће ко ја је пра ти ла

стил ски раз вој ви зан тиј ске умет но сти. Скло ност ка ге о-

ме три зо ва њу оде ће спо ра дич но сре ће мо већ у ан тич ком

сли кар ству и, след стве но, на ра но ви зан тиј ским ико на ма

(сл. 21, 28, 69), али ју је тек у по сти ко но бо рач кој умет но-

сти мо гу ће схва ти ти као јед ну од бит них од ред ни ца стил-

ског раз во ја (цр кве не) сли ке. Од ше ма ти зо ва них, али ор-

ган ских и по ма ло ха о тич них на бо ра ма ке дон ског (сл. 26,

76, 98)28 и ком нин ског (сл. 34, 55, 78) сли кар ства сти гло

се до пот пу но ге о ме три зо ва них ге сту ал них ше ма у по зни-

јој па ле о ло шкој умет но сти (сл. 15, 79, 80) и ми сте ри о зне

ап стракт но -ра ци о нал не ге о ме три је на бо ра, на кра ју, у чу-

де сној син те зи ру ског ико но пи са.29 Ду гач ки стил ски раз-

вој се ни из јед ног угла гле да ња не мо же опи са ти као пре-

ци зна арит ме тич ка про гре си ја, али је ре ла тив но чвр сту

те жњу ка ге о ме три за ци ји по ступ ка сли ка ња оде ће те шко

по ре ћи. Сва ка ко да ни ка да не ће мо про на ћи по у зда не из-

во ре за ту ма че ње ово га фе но ме на по што, као што смо већ

223

30 Ка да су ви зу ел не умет но сти у пи та њу, сма тра се да је Апо-ка лип са оства ри ла не у по ре ди во ве ћи ути цај на за пад ној стра-ни сред њо ве ков не Евро пе ( Qu i spel 1979, 136–137). Ис точ не цр кве су ес ха то ло ги ју ин кор по ри ра ле у кул ту ру и ли ков ност ко ју су ства ра ле дру га чи јим пу те ви ма (ви ди, на при мер, по-след њи оде љак у прет ход ном по гла вљу). Ипак, раз ма тра ња ко ја сле де го во ре у при лог те зи да су, упр кос офи ци јел ној ико но граф ској не за интересо ва но сти (сли ка ње сце не Стра-шног су да на зи до ви ма цр ка ва по чи ње да се умно жа ва тек у XII ве ку; Cor mack 1997, 162), не ки од са др жа ја овог про роч-ког тек ста Но вог за ве та до ста ра но ин кор по ри ра ни у ви зу-ел ни ам би јент бо го слу жбе ног про сто ра на ис точ ној стра ни ме ди те ран ског ба се на (ви ди до ле на по ме ну 30).

31 Њи хо ва сли кар ска упо тре ба је не у по ре ди во ин тен зив ни-ја у ра но ви зан тиј ским зид ним де ко ра ци ја ма не го у ка сни јој, по сти ко но бо рач кој умет но сти ( Ma gu i re 1987, 82–84).

32 „ Др во жи во та“ ко је се пре ма апо ка лип тич ном опи су на ла-зи у Гра ду и сто ји „на сред тр га ње го ва и са обје стра не ри је-ке“ [Отк 22, 2], очи глед но је пот пу но укло пље но у си ме трич-ну ур ба ну ше му, те не но си ни ка кве па сто рал не ко но та ци је.

33 О ути ца ју пи та го реј ског на сле ђа на ју да и зам и хри шћан-ство ви ди за ни мљи ва за па жа ња у: Ги ка 1987, 76–80.

34 Већ на пр ви по глед све тлост Гра да „би ја ше слич на дра гом ка ме ну, као ка ме ну ја спи су ко ји зра чи као кри стал“ [Отк 21,

11], док се ка сни је ка же да „би ја ше гра ђа зи да ње го ва као ја-спис, а Град зла то чи сто, слич но ста клу чи стом.“ [Отк 21, 18] На исти на чин је ка сни је опи сан и трг [Отк 21, 21], те ви ди мо да је чак и зла то, као ма те ри јал нај ви шег мо гу ћег ни воа по у-зда но сти, кроз по ре ђе ње са ста кле ном (кри стал ном) струк ту-ром до дат но зна чењ ски уте ме ље но. Напо слет ку „те ме љи зи-да Гра да би ја ху укра ше ни сва ким дра гим ка ме њем (...)“ [Отк

21, 19]. Сим бо лич ки оквир је за о кру жен на бра ја њем два на ест вр ста дра гог ка ме на ко је укра ша ва ју те ме ље [Отк 21, 19–20].

по ми ња ли, Ви зан тин ци ни су би ли скло ни да на ана ли тич ки

на чин опи су ју сво је сли кар ство. Ипак, мо же мо по ну ди ти

не ке пред ло ге за при ступ овој за ни мљи вој те ми.

За по че так тре ба при ме ти ти ка ко ни је пр ви пут да се

на ме ће ути сак ка ко је не ка вр ста ми стич ке ма те ма ти ке

укљу че на у по ку ша је из ра жа ва ња чвр сти не хри шћан ских

уве ре ња. Овај аспект пла то ни стич ког на сле ђа је, као што

смо већ ви де ли, је дан од лајт мо ти ва сред њо ве ков не кул-

ту ре. Не го во ри мо ви ше о ми сти ци бро ја, већ са мо о ге о-

ме три ји. Са вр ше не (не у ни шти ве) ге о ме триј ске фор ме за

из ра жа ва ње фор мал них осо бе но сти основ ног ико но граф-

ског еле мен та са вр ше не (не у ни шти ве) цр кве не струк ту ре.

По сто ји и дру ги, ма ње ап страк тан, али без раз ли ке

ми сти чан на чин из ра жа ва ња са вр шен ства цр кве не струк-

ту ре, ко ји ни је ди рект но ве зан за пла то ни стич ко на сле ђе,

а ко ји је под јед на ко (мо жда још ди рект ни је) мо гао да ути-

че на на чин пред ста вља ња оде жде. То је ви зи ја Не бе ског

Је ру са ли ма ко ју је све ти Јо ван Бо го слов за пи сао у свом

От кри ве њу. Ни је не по зна то у ко јој је ме ри ова књи га ути-

ца ла на сред њо ве ков ну кул ту ру.30 Та ко ђе ни је не по зна то да

је у њој да та ли тур гиј ско -ес ха то ло шка ви зи ја Дру гог Хри-

сто вог до ла ска, ко ја је до вр ше на ви зи јом не бе ског гра да

– Но вог Је ру са ли ма. За раз ли ку од Едем ског вр та, чи ја је

па сто рал на ат мос фе ра мо ра ла да бу де пред ста вља на у ор-

ган ским фор ма ма ве за ним за биљ ни и жи во тињ ски свет,31

Но ви/Бу ду ћи/Гор њи Је ру са лим је опи сан као јед на са вр-

ше на ур ба на струк ту ра, са пре ци зно из ме ре ним про пор-

ци ја ма, са чи ње на од раз ли чи тих вр ста дра го це ног ка ме-

ња.32 По ред ма те ма тич ке скло но сти ка про пор ци о ни са њу

све ти ли шта, чи је се по ре кло мо же тра жи ти још у Ста ром

за ве ту [1 Цар 6; 7, 13–51; 2 Дн 3–4; Јез 40–43], а ко ја се ин ди рект но

на до ве зу је на го ре опи са ну уни вер зал ну (пла то ни чар ско-

- пи та го реј ску) скло ност ка ма те ма ти за ци ји од но са из ме ђу

не бе ске и зе маљ ске ствар но сти (у би блиј ском кон тек сту,

на рав но, пер со на ли зо ва ном кроз кон крет ну гра ди тељ ску

ак тив ност Оно га ко ји од ре ђу је ме ре),33 јо ва нов ска ви зи-

ја из но си и јед ну спе ци фич ну по ет ску сли ку ко ја је вр ло

под сти цај на за про ши ре ње на шег сли кар ског ту ма че ња.

На и ме, са вр шен ство и трај ност Не бе ског Је ру са ли ма су

сим бо лич ки до дат но под у пр ти не ком вр стом кри стал не

струк ту ре ма те ри ја ла од ко је га је са чи њен.34 Та кри стал-

на ат мос фе ра да нас мо жда мо же из гле да ти по ма ло не-

при род но, али ако ње ну чвр сти ну и по у зда ност по ве же мо

224

35 Још од Ста рог за ве та ове осо би не дра гог ка ме ња обез бе-ђу ју му упо тре бу у нај у зви ше ни јој би блиј ској ме та фо ри ци (на при мер: Изл 24, 9–10; Ис 54, 10–13; Је зек 1, 22–28; ви-ди и у: Col lins 1996, 131–134), ко ја је ка сни је про на шла пут и до нај ду бљег хри шћан ског ми стич ког ис ку ства ( Harm less 2004, 353). На рав но, сред њо ве ков на, као уоста лом и да на-шња фа сци на ци ја дра го це ним ка ме њем под ра зу ме ва и дру-га чи је, ма ње или ви ше про фа ни зо ва не из ра зе ( Pa stu ro 2011, 43–45; Еко 1992, 26–30).

36 Уоп ште узев, за це ло куп но укра ша ва ње нај ре пре зен та тив-ни јих цр ка ва (код ко јих ма те ри јал на сред ства ни су пред ста-вља ла огра ни че ње) сма тра ло се да до би ја, ка ко на на естет-ском та ко и на чи сто сим бо лич ком ква ли те ту, упо тре бом оних трај них ма те ри ја ла ко ји су од вај ка да сво јом по сто ја но-шћу уз бу ђи ва ли чо ве ка. По зла та је, кроз сје ди ња ва ње зла та са ста клом у мо за ич кој тех ни ци, и са ма до би ла не ку вр сту не мир ног али по у зда ног кри стал ног све тлу ца ња (под се ти ће-мо на на ве де ни апо ка лип тич ни стих [Отк 21, 18] из прет ход-не на по ме не; уне ко ли ко дру га чи је, али вр ло ин спи ра тив но ту ма че ње овог сти ха кроз по ре ђе ње ви зан тиј ског мо за и ка са го тич ким ви тра жем ну ди: Аве рин цев 2004, 414–415). Фи гу-рал ни де ло ви мо за и ка су би ли из ра ђе ни коц ки ца ма од ста-кла у бо ји, а ис под сце на по ста вљан је ви со ки сокл од би ра-ног ра зно бој ног ка ме на (мер ме ра) сло же ног у opus sec ti le. Те шко је по сум ња ти да би се Ви зан тин ци од лу чи ли да овај украс на пра ве од (дра гог и по лу дра гог) ка ме ња са спи ска из апо ка лип тич ног тек ста са мо ка да би то би ло фи зич ки из во-д љи во. Очи глед но је да су не ки од јо ва нов ских са др жа ја про-на шли сво је ме сто у зид ном де ко ра тив ном си сте му Ис точ-не цр кве, што ни је ни ка кво из не на ђе ње ако се при се ти мо на ко ји је на чин, кроз сво ју бо го слу жбе ну на ме ну, до жи вља ван про стор ко ме је де ко ра ци ја би ла на ме ње на (ви ди на п. 12 на стр. 28–29). Ипак, овај оп шти про цес ствар не ма те ри јал не „кри ста ли за ци је“ до жи вља ва сво је вр сну де ка ден ци ју ка сни-јим пре у зи ма њем до ми на ци је од стра не (јеф ти ни је) фре ско--тех ни ке. Мо жда се „кри ста ли за ци ја“ сли кар ских ме то да за пред ста вља ње све ти тељ ске оде жде, ко ја (у окви ру зид ног сли-кар ства) у пот пу но сти на ста је као естет ски про из вод фре ско--тех ни ке, за пра во мо же схва ти ти као не ка вр ста не све сног по ку ша ја да се са чу ва, ма кар на пот пу но дру га чи ји на чин (крип то грам ски), де лић сим бо лич ког по тен ци ја ла бли ста-вог и по у зда ног (кри стал ног) сја ја рас ко шних зид них де ко-ра ци ја из пе ри о да у ко ји ма је им пе ри ја до се за ла зе нит сво је мо ћи. Сли чан смер зна чењ ског пре ли ва ња је мо жда мо гу ће де тек то ва ти и у раз во ју бо го слу жбе не оде ће.

37 Иде ја о раз ли чи том сли кар ском при сту пу „ли ку“ и „ до-ли ку“ већ је по ми ња на у пр вом по гла вљу на стр. 42–43; де-таљ ни је ви ди у на п. 1 на ред ног по гла вља.

са не из бе жним све тло сним асо ци ја ци ја ма ко је но си, по-

ста је нам пот пу но ја сан не ви ђе ни сим бо лич ки по тен ци-

јал ове ви ше не го ути цај не ес ха то ло шко -бо го слу жбе но-

-књи жев не ви зи је.35 Упра во та кав ути сак, до ста че сто, да ју

оде жде са по зно ви зан тиј ских фре са ка (и ико на): као да

ни су са чи ње не од ор ган ских ма те ри ја ла већ од ја спи са,

са фи ра или, на при мер, сма раг да (види сл. 80). Као што

ре ко смо, по у зда ни ма те ри ја ли за пред ста вља ње по у зда-

не (цр кве не) струк ту ре.

Сли чан (кри стал ни) па ра ле ли зам би се мо жда по но-

во мо гао ус по ста ви ти и при из у ча ва њу исто ри ја та ствар-

них бо го слу жбе них оде жди, по пре и мућ ству епи скоп ских.

Од јед но став ног, ве ро ват но ву не ног или ла не ног, јед но бој-

ног (за пра во нео бо је ног – сме ђег) од је ја ни ја са ра вен ских

мо за и ка, пре ко знат но сло же ни јих, али не пре ви ше рас-

ко шних ви зан тиј ских по ли ста ври о на, сти гло се до зла том

и сре бром пот пу но из ве зе них са ко са, оп то че них дра гим

ка ме њем и би се ром, у чи јој укуп ној ма си, ко ја је мо гла да

стиг не и до три де се так ки ло гра ма, сва ка ко нај ма њи део

при па да ор ган ским ма те ри ја ли ма...36

По ред ових па ра ле ли за ма, ко ји се по на вља ју на раз ли-

чи тим пла но ви ма, мо гу ће је по ну ди ти и јед но пре вас ход но

ви зу ел но об ја шње ње стил ског раз во ја ко ји нас интересу-

је. На и ме, људ ско ли це је у сред њо ве ков ном сли кар ству

до ста че сто, и до ста све сно, сли кар ским трет ма ном на ру-

ша ва ло стил ску це ло ви тост сли ка не по вр ши не. Оно је тре-

ти ра но на спе ци фи чан на чин, би ло у ге сту ал ном, би ло у

ва лер ском, би ло у ко ло ри стич ком сми слу. Не рет ко је ли це

фи зич ки, зла том, или чак око вом (као из ле том у тре ћу ди-

мен зи ју) из два ја но као при ви ле го ва на по вр ши на у окви ру

ви зу ел не це ли не.37

Чи ни се да је нај че шће ко ри шћен ме тод ко ји по мо ћу

спе ци фич ног ге сту ал ног трет ма на из два ја лик од остат ка

ком по зи ци је. По што људ ске фи гу ре ком по зи ци о но, али и

„кван ти та тив но“ (по по вр ши ни ко ју за у зи ма ју), чак и у по-

зни јим на ра тив ним фа за ма стил ског раз во ја, у пот пу но-

сти до ми ни ра ју про сто ром/по вр ши ном ви зан тиј ске сли-

ке, умет ни ку се као је дан од бит них за да та ка на мет ну ла

по тре ба за ис ти ца њем по вр ши не ли ца у спле ту дра пе ри ја

ко је оба ви ја ју већ иона ко до ми нант не фи гу ре (те ла). На-

ро чи то је те шко усме ри ти по сма тра че ву па жњу на ли ко ве

у груп ним ком по зи ци ја ма, у ко ји ма оп тич ке игре дра пе-

ри ја нај че шће у пот пу но сти го спо да ре по вр ши ном сли-

ке. Са свим је мо гу ће да упра во по ку шај раз ре ша ва ња овог

225

38 Да нас ни је те шко за ми сли ти ге о ме три зо ва не ли ко ве, али мо ра мо да под се ти мо ка ко су Ви зан тин ци за пра во сли ка-ли пор тре те к о ји с у њ и ма и з гле да ли с а вр ше но ре а ли стич но ( Ma gu i re 1996, 5–16). Сто га је не мо гу ће за ми сли ти у том вре-ме ну, на при мер, обр ну ти по сту пак, у ко ме би ли ко ви би ли ис так ну ти ти ме што су ге о ме три зо ва ни ме ђу оде жда ма ко је су „мек ше“ на сли ка не. Мо гло би сло бод но да се ус твр ди ка-ко су ли ко ви, чак и он да кад де лу ју до ста ге о ме три зо ва но, као на при мер у Бо го ро ди ци Пе ри влеп ти (сл. 9 и 61), увек у ма њој ме ри под врг ну ти ге о ме триј ским схе ма ма не го што је то слу чај са дра пе ри јом (сл. 80 и 110). У окви ри ма за да тог ре ги стра сли ка ри су та да углав ном те жи ли да са чу ва ју при-род ност пор тре та ко ји је пред ста вљан.

про бле ма да је пре по зна тљи ви и вр ло че сто пре на гла ше-

ни ге о ме три зам у об ра ди дра пе ри ја. Си сте ма ти за ци ја те

ге о ме три за ци је у об ра ди дра пе ри ја у не ку вр сту пра ви ла,

ко је је сво ју нај фре квент ни ју упо тре бу до че ка ло у па ле о-

ло шком сли кар ству, обез бе ђи ва ла је ли ко ви ма, ко ји прак-

тич но ни ка да ни су на овај на чин ге о ме три зо ва ни,38 вр ло

при ви ле го ва ну по зи ци ју у ге сту ал ном сми слу. Лик је та-

ко, го то во пре ма пра ви лу, мно го „мек ше“ тре ти ран не го

дра пе ри ја, ко ја је, као што смо ре кли, по вр шин ски до ми-

ни ра ла (ви ди упечатљив пример, у мозаичкој техници, на

сл. 65). Не тре ба да ље на гла ша ва ти да је та квим трет ма ном

зна чај но ис ти цан у од но су на оста так ком по зи ци је. Та ко-

ђе ни је нео п ход но (по но во) на во ди ти раз ло ге због ко јих је

зна чај те ма ле по вр ши не си сте мат ски ис ти цан у окви ри ма

сли кар ских и те о риј ских про це ду ра цр кве не умет но сти.

Свест о ви си ни тог зна ча ја отва ра мо гућ ност за на ше по-

след ње ту ма че ње, по ко јем би (ге о ме триј ски) на чин сли-

ка ња оде ће за пра во био де ли мич но ин ду ко ван по тре бом

да се на гла си при ви ле го ва на по зи ци ја ли ца у ви зу ел ном

про сто ру ви зан тиј ске сли ке.