Увод

Култура је једна од најбитнијих карактеристика човека и друштва уопште, обзиром да ниједна другаврста не поседује културу, а она сама може да дође до изражаја само ако се посматра с обзиром на друштвену средину и у њиховој узајамној интеракцији. Сама реч култура је латинског порекла и долази од глагола colere,cultum, што значи обрађивати, неговати, и говори о човековој истинској везаности за природу, обраду поља.Постоји велики број дефиниција културе, при чему је битно нагласити да, појам културе у ширем смислу обухвата и духовну и материјалну културу, односно, све оно што је човек својим радом и делањем створио. У том смислу, култура има своју стваралачку и своју репродуктивну димензију. Материјалне и духовне творевине које се преносе унутар људског друштва у простору и времену, и посредством којих човек задовољава своје потребе,чине заправо културу једног друштва. Са развојем друштва, поделом на физички и умни рад, у почеткујединствени људски рад, цепа се на материјалну и духовну производњу, и управо на тај начин настајеи она класична подела на материјалну и духовну културу. Материјалне творевине су све оно што су људи створили за живот у датом контексту, а има значај и значење за њих ( куће, мостови, средстваза рад....), док, кад говоримо о духовним културним творевинама, пре свега мислимо на

језик, веровања ( магија, религија, митологија ),сазнања ( здраворазумска, филозофска, научна ), правила понашања ( обичаји, морал, право ), уметност ( културно стваралаштво ). Култура је својеврсна синтеза целокупног досадашњег рада човека, она јеисторијски променљива и динамична појава. Она је такође кумулативна појава, која се преноси у облику културне традиције, а задатак традиције јеприхватање и преношење већ створених културних вредности.

1

Појам културе

Култура је сложен друштвени феномен и веома широкпојам.Она обухвата све оно што природа сама не пружа човеку.То у материјалном смислу змачи да обухвата целокупну прерађену природу.Култура омогућује човеку да овлада природом и да се ослободи у највећој могућој мери онога што је „животињско“ у њему.Тако је култура за човека не само ,,освајачка” него и ,,елиминаторска“.У културу улази,поред материјалног,и целокупно духовно стваралаштво.Тако шири појам културе обухвата оба елемента.Сходно томе,под културом се обично подразумева

скуп свих материјалних и духовних вредности човековог рада у природи,друштву и мишљењу.Материјална култура се другачије назива цивилизација у којој се одваја духовна култура која добија уже значење.До одвајања духовне културе од цивилизације (материјалне културе) долази због одвајања умног од физичког рада,а то се догодило у процесу распадања родовских заједница и настанка робовласничког друштва.Раније су ова два елемента представљала јединствену културну целину.Под материјалном културом (цивилизацијом) подразумевају се сви предмети који настају у процесу прерађивања природе,почев од предмета свакодневне употребе до великих грађевина као штосу римски аквадукти (водоводи),египатске пирамиде,храмови азијских религија,зграде цивилизације Инка,савремени облакодери, мостови,фабрике,машине,саобраћај модерних градоваитд.Духовна култура обухвата тековине умне делатностичовека од нјранијих времена до данас.Ту спадају сва духовна добра и вредности као што су: држава и право,норме понашања,средства споразумевања,религије,знање,васпитање и образовање,наука,филозофија,уметност,идеологија,навике,обичаји итд.

2

Култура у ужем смислу обухвата само духовна добра.Овако схваћена култура представља један од

основних појмова савремене грађанске социологије.Скоро да нема ниједног уџбеника социологије који не обрађује појам културе.Амерички социологије Кребер и Клукхон сакупили су чак 257 дефиниција културе.Сматра се да је већина тих дефиниција контрадикторна и једнострана.Култура као друштвени феномен у себи садржи више разних компонената и функција:1) ради се о стварању,креирању и производњи материјалних и духовних културних добара; 2)настаје процес преношења,саопштавања тј.комуникација,културна добра треба учинити приступачним; 3)процес прихватања,пријема културних вредности или процесселекције односно одбијања.Једна од основних функција културе јесте преношење културних добара и вредности на појединце и групе,са генерације на генерацију,са колена на колено.Култура је као друштвена појава слојевита и у класном друштву класно детерминисана.Тако,поред поделе културе на материјалну и духовну,као последицу класне поделе рада на умни и физички рад,постоји и подела културе на : елементарну,народну,масовну и врхунску.

Елементарна култураКултзра као друштвени феномен има функцију да обезбеди и пружи задовољавање примарних човековихпотреба које су предуслов за читаву осталу културу,а то су:култура становања,култура рада,техничка култура,култура међуљудских односа,култура говора, култура духа,материјална

култура,култура одмарања,физичка култура,култура хигијене,политичка култура,култура васпитања и образовања,лична култура,књижевна култура,уметничка култура,култура мишљења,научна култура,педагошка култура,народна култура,класна култура,верска култура,музичка култура,општа култура итд.Наведени,а и многи други,облици елементарне културе стичу се и обезбеђују процесом социјализације личности у породици и ван ње у институцијама и установама као што су школе,дечији ђачки домови,радне организације у привреди и ван ње.

3

Народна култураСваки народ има неку своју специфичну културу .Она израста ,,одоздо“ из народа.Народ јој је корисник и креатор.Тако су у култури исхране познате ,,кинеска кухиња“, ,,мађарска кухиња“, ,,српски специјалитети“ итд. Сваки народ,мање или више,карактерише богатство обичаја.У светској литератури забележени су и српски обичаји,српске славе,Божић,Ускрс,свадбе,венчања итд. Богатство народне културе изражава се и преко народне ношње,радних навика,начина коришћења годишњих одмора,организовања забавног живота итд.

Масовна култура

Ову културу треба разликовати од народне.За разлику од ње која допушта индивидуалност и духовитост ,масовна култура је професионализованаи комерцијализована. У њој се јавља подвојеност између произвођача и корисника.Она је новијег датума.Она је подстакнута индустријализацијом и урбанизацијом.Преко савремених средстава мас-медија формира тзв. ,,потрошачка свест“ о којој се води рачуна приликом израде и реализације радних програма.Међутим,карактеристични су и негативни елементи као што су ,,кич“ , ,,шунд“ итд. Треба нагласити да негативне појаве у масовној култури изазивају контра културу са новим системом културних вредности супротних од вредности владајуће класе.

Врхунска култура Њу чини стваралаштво врхунске вредности појединаца или група у свим областима или облицима културе:у филозофији,у науци,књижевности,сликарству итд.Функција културе јесте и оспособљавање човека за успешно означавање,осмишљавање и вредновање културних добара на разне начине,као што су

4

речи,слике,гестови,мимика,гримасе,одећа,поздрав,обичаји,новац,критика,навике итд.Култура као друштвени феномен не сме запоставити очување стварних културних вредности.У том смислу

треба перманентно и континуирано обогађивати и пазвијати мрежу институција као што су:библиотеке,музеји,архиве,кинотеке,информативничасописи,школе,позоришта,филм итд.Култура у ужем смислу ,,духовна култура“,обухватаелементе:језик,друштвена правила,васпитање и образовање,слободно време и забаву.Овде спадају итакозвани издиверенцирани облици друштвене свести:религија,филозофија,наука,уметност,морал иидеологија.

Култура и цивилизацијаПостоје два битно различита тумачења појмова култура и цивилизација.Код француских и енглеких научника изрази култура и цивилизација имају,углавном,истоветно значење.Они су синоними.Дакле,обухватају све творевине и вредности људског света:и материјалне и симболичке;дакле,и материјалну културу(оруђе,оружје,примењену науку и знања,економију,зграде за становање) и духовну културу(уметност,филозофију,језик,религију,морал).Насупрот томе,у немачкој науци о култури прави сесуштинска разлика између културе,која се овде тумачи као виша,супериорнија област једног народа,и која обухвата само више или духовне облике и вредности (уметност,науку,филозоију,религију,језик и морал)и цивилизације,као ниже вредногсектора друштвеногстваралаштва,коју чине средства за производњу,грађевине,примењена наука,техника и

технологија.Најкраће,култура је духовна и виша област,цивилизација је материјална и нижа сфера. Цивилизација је наднационална ,култура је национална творевина.Постоје,међутим и новији покушаји разганичавања појмова култура и цивилизација.Кребер сматра да су цивилизације у начелу наднационалне,док би културе биле националне омеђене.

5

То би,наиме,значило да постоји ,,енглеска“, ,,француска“, ,,српска“ итд.култура,али да постоји,са друге стране хришћанска цивилизација,као нешто што је заједничко свим европским националним културама.Могло би се у истом смислу говорити и овременским оделитим периодима,нпр.,о средњовековној цивилизацији,и у том оквиру,о византијској цивилизацији.За обе је,међутим,карактеристичан јединствен теолошки поглед на свет.Исто тако,у Европи би се период одХVI века до данас могло одредити као научно-техничка цивилизација.Дакле,цивилизација је велики културни организам састављен од неколико националних култура,које често одликује и заједнички,наднационални језик који се користи у тзв.службеној употреби.У католичким црквама све до ХVI века у службеној употреби,дакле у богослужењу (литургији),владао је латински,а у православљу старословенски,а делом и грчки језик.

Језик као средство комуникације

Већ смо показали како би без језика,без свесне и практичне активности,укључујући ту и првобитан облик веровања,човеков пут у цивилизацију био немогућ.Језик је један од првих облика људске симболичке активности.Социолошки значај језика огледа е у томе што служи за упознавање и преношење културних достигнућа и вредности са генерације на генерацију.Без језика се не може замислити ни култура ни савремено друштво.Сматра се да данас постоји око 3000-4000 језика.Сви језици имају неке заједничке карактеристике али се и међусобно разликују.Језици се стално развијају и обогаћују упоредно са развојем друштва,пре свега са развојем материјалне производње.Неки језици нису у истој мери развили своје потенцијалне могућности,јер су ограничени територијално или припадношћу малим етничким групама,док на другој страни има језика којим говоре на стотине милионаљуди широм света.Такав је,на пример,енглески језик који се веома много учи као страни језик.У будућности ће вероватно бити у употреби два илитри најразвијенија светска језика.

6

Конформизам и културна динамика

Показали смо да су човек и његова култура вишеструко повезани.Личност се,додуше,може пасивно понашати,као слепиизвршилац своје културе,али и то је битно,и као

њен активан творац, доприносећи даљем расту својекултуре.Када се личност искључиво понаша пасивно ,кажемо да она тада заузима став конформизма. Бити конформист значи понашати се у свакој ситуацији на прикладан начин,без икаквог показивања своје индивидуалности ,критичног става.За такву се личност обично каже ,,да не таласа“,не изазива;она је скрушена,сагласна са свима и у свему; ,,она каткада и има `своје` мишљење,али се приликом јавног изјашњавања не слаже са њим“.Међутим,када се личност понаша као активан носилац културе,она тада испољава максимум стваралачког ангажовања и игра позитивну,делотворну улогу.Једном речи,личност прихвата норме и стандарде постојећег друштва и културе,али их и обагаћује, проширује репертоар вредности,ствара сасвим нове и до тада непостојеће.Тако ће,у крајњем случају,њено постигнуће,ако је велико и значајно,на уметничкомпољу или у спорту,у науци, филозофији или музици,постати обавезан део нове културе. Поменути културни учинак од сада ће се преносити следећим генерацијама у сличном процесу социјализације.Дакле,у улози ствараоца,личност служи као носилац културне промене.Културе се мењају тек када стваралачка индивидуалност, поникла на богатој традицији културе властитог народа,,ширином свога знања, раскошним талентом,покаже спремност да даље унапређује културу.Реч је о таквим снажним индивидуалностима које имају снаге да се у име,и у циљу даље хуманзацијесупротставе постојећем и достигнутом,остварујући

нове проналаске ,откривајући нове законе или прецизирајући постојеће,изналазећи авангардне стилске могућности у уметности.У принципу,такве личности су нон-конформистички настројене.

7

Масовна култураКада се изговори ,,масовна култура“,одмах се замишља да постоји и нека друга култура,која нијенамењена маси,већ изабраном друштвеном слоју-елити.И доиста,насупрот ,,масовној култури“ честосе користи термин ,,висока“ или ,,врхунска култура“,а коју је карактеристично да је намењенамалом броју образованих људи. Настанку и ширењу масовне културе, допринео је развој масовне производње и масовне потрошње на једној страни, иразвој средстава масовне комуникације на другој страни.За масовну културу се зато често и каже даје споредни производ индустријске револуције. Комуникација људи која се одвија помоћу механизама споразумевања, јесте основни чинилац свих друштвених односа. Веза савременог друштва се не заснива на непосредним контактима у оквиру малих, згуснутих друштвених ћелија, него на формалној организацији и деловању масовних средстава комуникације која успостављају везу посредног и објективног карактера и која

обухватају људске заједнице на великим пространствима. Градска зaједница велике физичке згуснутости одликује се лабавошћу стварних друштвених веза, људи су међусобно страни, не теже стварању контаката који би их објединили у целину. То се може назвати степеном изолације узрокованом равнодушношћу, недостатком заинтересованости. Односи су формални и зависе само од друштвене улоге коју појединац игра у одређеном тренутку. То што савремену масу чини "усамљеном гомилом" су хетерогеност средине по имовном, интелектуалном и етничком основу и велика покретљивост становништва које веома честомења место становања. Савремени индустријски живот доноси и нову категорију: слободно време, и то слободно време као масовна појава. Прави живот заправо почиње тек након радног времена, у свету доколице, где се бежи од сопственог живота. Слободно време је време масовне културе, оно чини свет мање ружним него што јесте, њени производи омогућавају бекство из сиве стварности. Без обзира на имовинско или интелектуално стање, сви људи су изједначени, у смислу да сви имају слободно време.

8

Одређење појма масовне културеМеђу социолозима је постајала стална полемика, дали је исправније говорити о "култури масовног

друштва" или о "масовној култури". У том смислу, неопходно је најпре дефинисати термин "масовног друштва", како би се на тај начин могле ближе одредити и одлике културе тог масовног друштва. Савремено масовно друштво карактеришу следеће одлике:-Пораст становништва у савременом свету-Све интензивнији процеси урбанизације и сложеност живота у вези са тим-Механизација и аутоматизација производног система-Промена социјалне и политичке структуре многих земаља-Пораст нивоа животног стандарда у просеку-Промена количине слободног времена као и начина његовог коришћења.

Појам масовног друштва обухвата све области које су добиле обележје масовности: масовна производња, масовна потрошња, масовно тржиште, масовне организације, средства масовних комуникација, масовна култура, масовна рекреација, масовни спорт, итд.Данас се у литератури често среће и термин "потрошачко друштво", када се разматрају савремена високоразвијена индустријска друштва. "Потрошачко друштво у смислу окренутости, усмерености основних социјалних слојева и свих основних елемената друштва ка потрошњи, обликовано је на основи главног циља капиталистичких економских система – стално повећање профита, односно максимизација профита. За остварење тог циља, није довољна стално

растућа производња, већ је потребно и посесивно тржиште, стално растућа глад за потрошњом у свим социјалним слојевима". Масовна култура се обраћа друштвеној маси, збиру јединки скупљених независно од било које класификације друштва. То су млади, стари, мање и више сиромашни и богати.....Она заправо "осваја" свет, намећући систем норми који је са одушевљењем прихваћен. Она има за циљ, да значајне културне вредности "високе културе", популаризује, уз помоћ средстава масовног комуницирања, и на тај

9начин их учини доступним широким слојевима. Ова култура је, по нивоу излагања садржаја, сасвим разумљива и доприноси задовољењу новонасталих потреба маса.

Основне карактеристике масовне културе

Масовна култура наговештава смањење социјалне дистанце у области културе измећу појединих друштвених група ( класа, сталежа, слојева, професија и слично). Она значи истовремено тражење и појаву масовног потрошача културних добара, што води проширењу круга публике. Једна од најзначајнијих карактеристика, свакако је непрестано повећање степена интернационализације и космополитског карактера културних вредности, и то како материјалних тако и духовних. Такође, у индустријском друштву, долази до све дубљег прожимања и узајамне условљености културе и техничких иновација, што

је праћено и повећањем слободног времена које се користи за различите културне активности. Масовнакултура претпоставља и одређена померања у систему културних вредности и рангу њиховог значаја. На тај начин долази до појачане комерцијализације културних вредности, што за последицу има претежно репродуктивни и све мање продуктивни карактер културе масовног друштва, јер садржај постаје најважнија ствар, а не естетска форма. У масовној култури, нема раскорака између уметности и живота, култура постаје роба доступна свима. Масовна култура снижава вредности ″високе културе″, своди их на просечност, оригиналност претвара у стереотип, а јединственост и непоновљивост у у серијску производњу.

Кич

Највећи број аутора сматра да је кич једна од пратећих појава масовне културе, а велики број социолога верује да се управо масовна култура може изједначити са вулгарном кулутуром или културом најнижег нивоа.Реч кич се односи етимолошки на енглески израз sketch (скица, нацрт,недовршеност ),а према другим мишљењима се може довести

10и у везу са немачком синтагмом etwas verkitschen ( нешто склепати, јефтино направити).Кич је производ који подсећа на уметност јер је, попут ње, доступан чулима. Разлика је у томе, што

је кич лоше изведена уметничка замисао и најчешћеје фалсификат оригинала који се вреднује као уметничко дело. То наравно не мора у строгом смислу да значи, да кич стварају само људи који су лишени естетског искуства, напротив, врло често га стварају и сами уметници.У ширем смислу речи, кич се може посматрати и као манипулација свим битним културним вредностима, којима, осим уметности припадају и морал, наука, религија. На пример, многи часописии новине, често банализују научна достигнућа, како би их приближили масовној публици.Сва историјска раздобља у којима долази до распада вредности, раздобља су у којима можемо видети поједине елементе кича. Кич је, најједноставније речено, последица развитка културне индустрије, масовне културе, односно производ потрошачког друштва у којем живимо, а што показује и његова присутност у великом броју аспеката човековог живота.Међутим, кич може да има и позитивне ефекте, као усталом и комплетна масовна култура, а пример тога је особа која у ревијалној штампи може да, читајући чланак о психоанализи, се заинтересује да прочита озбиљнију литературу на ту тему.

Кич се непосредно доводи у везу са уметношћу, јерсам појам кича у ужем смислу, представља снижавање вредности уметности. Кич се појављује онда, када се поједини елемент или читаво уметничко дело, преноси из своје аутентичне ситуације и примењује у неку другу сврху, а која је различита од оне којој је било намењено.Таквих

примера је много (безбројне копије Мона Лисе на различитим предметима свакодневне употребе ), и односе се на ремек дела уметности која се репродукују у тривијалне сврхе, и на неки начин су и обезвређена јер су постала кич симболи. На крају, неопходно је напоменути, да кич постојисамо зато што постоји кич човек, а то је онај којии сам вапи, жуди за кичом, који прима кич и спреман је да за њега, као и за сваку другу робу,добро плати. Неки људи прихватају кич јер сматрају да се преко њега

11укључују у културни и уметнички живот који недовољно познају и недовољно разумеју. Дакле, кич је интеракција у којој се додирују најмање два елемента: кич субјекат ( човек склон кичу ) икич објекат (предмет који изазива кичерски доживљај), дакле, кич је однос између човека и ствари, а не сама ствар.Ову тврдњу најбоље илуструје чињеница, да се над објективно истоветним предметима и ефектима, једни људи одушевљвају, а други згражавају.

12ЗАКЉУЧАК

Све културе су једнако предодређене за променукао и за отпор према њој. Културолошка променаможе бити узрокована околином, иновацијама и другим унутрашњим утицајима, као и додиривањемса другим културама. О иновацијама, које су утицале на културу у 20. веку при чему мислимона радио, телевизију , интернет..., говорили смо током овог излагања. Међутим, оно што је важно дотаћи, свако је овај, непред поменути,

додир култура, који може резултирати дифузијомили акултурацијом. Дифузија је процес у којем се нове идеје, понашања и веровања, преносе с особе на особу, или с друштва на друштво. Међутим, кад нека група у додиру с другом групом губи своје изворне, културне обрасце и преузима туђе, говоримо о акултурацији. Глобално посматрано, масовна култура је изложена бројним критикама, али нису ретки случајеви ни оправдања њеног постојања. Када је реч о критикама, оне се у првом реду односена саме произвођаче масовне културе, као и људе и институције који, укус публике користе за постизање сопствених циљева, а то је зарадановца, али су усмерене и ка публици, као значајном чиниоцу деградације. Нарочитој критици изложено је уједначавање или хомогенизација културе, под којом се подразумева, не само нестајање социјалних и културних разлика посредством културе, него и квалитативно уједначавање различитих нивоа културе. Ова хомогенизација се огледа у преради одређених елемената вишег степена културе, како би тако поједностављене, масовнапублика била у стању да их лакше разуме. Она има двоструки ефекат: негативни – јер код масовне публике блокира интересовање за врхунска културна остварења, али и позитиван ефекат – јер подстиче контакте публике са аутентичним делом.

13Литература

1 Др Драган Суботић, Социологија. Сремска Каменица,2009. год.2 Милош Марјановић,Слободанка Марков,Основи социологије.Нови Сад,2002. год.3 Антоњина Клосковска,Социологија културе.Београд, 2001. год.4 Др Милован Митровић,Сретен Петровић,Социоогија за III разред стручних школа и IV разред гимназије.Београд 2008год.5 Др Милован Марковић,др Васо Меденица, Социологија. Приштина,1998.

14Садржај

Увод.....................................................................................................1Појамкултуре.....................................................................................2Елементарнакултура.........................................................................3Народнакултура.................................................................................4Масовнакултура ................................................................................4Врхунска

култура...............................................................................4Култура ицивилизација.....................................................................5Језик као средствокомуникације......................................................6Конформизам и културнадинамика.................................................7Масовнакултура.................................................................................8Одређење појма масовнекултуре.....................................................9Основне карактеристике масовнекултуре.....................................10Кич.....................................................................................................10Закључак............................................................................................13Литература........................................................................................14