Jovan Velj kovik Beda psihijatrije

Jovan Velj kovik Beda psihijatrije PsihoanalitiEka teorija homoseksualiteta

1 BEDA PSIHIJATRIJE

NOVA

SLOBODAN MASIC OSNOVAO JE 1984. GODINE BlBLlOTEKU NOVA

UREDNIK I IZDAMC: SLOBODAN MASIC.

ADRESA IZDAVACA: NEZAVISNA IZDANJA SLOBODAN MASIC BEOGRAD 11 000 VOJVODE BRANE 7

KNJIGU PREPORUCUJU ZA CITANJE: STANlSLAV NIKI_C SLOBODAN MASIC

LEKTOR; RATKO SUTIC

DESIGN: SAVETA & SLOBODAN MASIC STUDIO STRUCTURE, BEOGRAD

TYPODESIGN: METODIJE KARADZOV

FOTOGRAFI JA: ALEKSANDAR DRAGUTINOVIC

STAM PA: SRBOSTAMPA, BEOGRAD

TI f&: 500 PRIMERAKA

BEJbKOBMK, J O B ~ H Beda psihijatrije : psihoanaliticka teorija

homoseksualiteta / Jovan VeljkoviL. - Beograd : S. MaSiC, 2001 (Beograd : SrboStampa). - 347 str. : 18 cm. - (Nova ; 177)

Tirai 500. - Uz beleSku o piscu: str. 347. - Bibliografija: str. 335-340. - Registar.

a) X o ~ o c e ~ c y a n ~ o c ~ - I l c r i x o a ~ a n u ~ u ~ ~ u acneKT - b) X o ~ o c e ~ c y a n ~ o c ~ - I l c ~ l x ~ j a ~ p ~ j a COBISS-ID 94482 188

STAMPANJE ZAVRSENO OKTOBRA 2001. GODINE

Autor ovu knjigu posveeuje

milionima mladih ljudskih iivota koji kontinuirano bivaju tragiEno besmisleno protrakeni u svojoj fundamentalnoj polno- -prokreativnoj dimenziji, i to - danas se moie pouzdano redi - pre svega kao irtve u svetskim razmerama ozvanirenog samozadovoljnog kriminalnog neznalaStva psihijatrijske profesije. Kako drugaEije kvalifikovati danas veC notornu Einjenicu da su nacionalne psihijatrijske institucije Sirom sveta zduSno prigrlile tzv. "revolucionarno liberalno-progresivne" normativne izmene dijagnoze homoseksualiteta koje je AmeriEka psihijatrijska asocijacija (APA) unela u svoj zvaniEni dijagnostiEko-statistiEki prirurnik u periodu izmedu 1973. i 1987. godine. Tim izmenama je homoseksualitet kraljevski velikoduSno bez ijednog naucno odriivog argumenta izbrisan sa zvaniznog spiska psihijatrijskih (pa i psihoseksualnih) poremekaja, jer je, navodno, u pitanju "normalna varijanta ljudskog seksualnog ponasanja"?!

Kao Sto Ce se videti iz ove knjige, svetski aklamatorno psihijatrijsko prihvatanje te odluke APA pokazuje da savremena psihijatrija do sada uopSte nije uspela da razume ni najosnovnije principe i razvojne mehanizme ljudske seksualnosti. Ako se ne raEuna to samoubistveno neznanje, onda bi jedini racionalni motiv tog "civilizacijskog dostignuka" koji bi imao nekog smisla moglo biti to Sto bi se u protivnom - aktivni homoseksualci (unutar profesije i van nje) mogli oseeati nelagodno!

Sada je vet sasvim irelevantno kako se to uopSte moglo desiti: da Ii kao rezultat mega-manipulacije gej lobija unutar APA, ili pak usled gluposti i indolencije njihovih psihoseksualno-normalnih kolega?

Ono Sto je sad jedino bitno jeste odgovor na sledeke pitanje: koliko Ce joS dug0 psihijatrijski establigment (potpomognut vek uspostavljenom Evrstom gej kontrolom i "istraiivanja" i medijske prezentacije svega Sto se tire

homoseksualiteta) uspevati da saEuva osvojenu "normalnost" stanja koje po svojoj prirodi predstavlja i najmasovniji i najteii psihoseksualni poremec'aj?!

Ova knjiga sadrZi Eitavu lavinu argumenata, ubedljivo dokazujuei da svi oblici stvarn* homoseksualiteta predstavljaju u vek i samo neizbezan krajnji rezultat specijitnog objektno- -tipskog psihoseksualnog invaliditeta, incidentno steCenog u pubertetu kao tzv. reaktivna formacija na nametnuto anksiozno osetanje seksualne krivice - daleko najtegke: incestne.

Ako se nezavisnim i objektivnim proverama naiih n a b ova definicija homoseksualiteta pokaie kao neoboriva - onda se to mentalno stanje mora iskazati i kao stopostotno pre ventabilno, a pod odredenim preduslovima moie biti Cak i psihoanalititki izleEi'vo.

The author dedicates this book

to millions of young human lives that are still being continuously quite senselessly wasted in their most fundamental dimension - exclusively due to the worldwide officially stipulated selfcongratulating criminal ignorance of psychiatric profession. How in other words to qualify the notorious fact that national psychiatric establishments throughout the world have readily embraced the "liberal and progressive normative improvements" introduced by the American Psychiatric Association (A.P.A.) between 1973 and 1987 in its Diagnostic and Statistical Manual (DSM 11-R to DSM 111-R) - by which homosexuality was overgenerously (i.e. withtout presenting a single tenable supportive argument) deleted from the official list of psychiatric disorders, thus proclaiming it to be a sort of "quite a normal variant of human sexual behavior"?!

As evident from this book, that A.P.A. decision has shown that the contemporary psychiatry so far has altogether failed to understand even some most essential principles and developmental mechanisms of human sexuality. If such a suicidal ignorance is not to be counted, then the only meaningful reason justifying that psychiatric royal generosity appears to be the "civilizational achievement" of protecting gays (both within the psychiatric guild and elsewhere) - from feeling in any way discomforted!

By now it has already become even irrelevant how and why that might have happened: either predominantly as a result of mega-manipulation performed by the gay lobby within the A .P.A., or predominantly due to the foolishness and indolence of their "straight" colleagues? What nowadays really matters is only answering the following question: how long is psychiatric establishment (helped by the already fully effective gay-control throughout the "democratic world" over both the mainstream research and all media reports on

homosexuality) - succeed in preserving their once victoriously won "normalcy" of a condition representing by itself the most widespread and the gravest psycho-sexual disorder?

This book contains an avalanche of arguments convincingly indicating that all behavioral patterns of real homosexuality are always and only representing an inevitable end-result of a specific psychosexual invalidity incidentally acquired during the early puberty as the reaction-formation consequence to the imposed experience of incest-guilt anxiety.

If this definition, after being independently tested and verified, appears to be irrefutable - then that mental condition must appear to be 100% preventable, and under certain preconditions - might be even psychoanalytically curuble!

Deo prvi Poglavlje 1 Poglavlje 2 Poglavlje 3

Deo drugi Poglavlje 4 Poglavlje 5

Poglavlje 6 Poglavlje 7 Poglavlje 8

Deo treCi Poglavlje 9 Poglavlje 10

Poglavlje 11

Poglavlje 12

Aneks I

Aneks I1

Predgovor 013

FascinirajuCe Einjenice 02 1 Relevantni fenomenoloSki nalazi 023 Relevantne istorijske refleksije 049 Refleksije o homoseksualitetu u svetu umetnosti 070

FascinirajuCe zablude i obmane 093 Dragi, stari Sigmund Frojd 095 Tri krupne zablude ili obmane Alfreda Kinsija 115 Koncepcijski gresi psihoanalize 137 Kontradikcije eklektiEkog pristupa 154 Smisao genetiEko-psihobioloike konfuzije 179

FascinirajuCa istina 195 Elementi teorije socijalizacije libida 197 Elementi jedinstvene psihoanalitiEke teorije homoseksualiteta 22 1 Ima li problema oko verifikacije ove teorije? 254 Implikacije i perspektive 282

SaopStenje za Konferenciju NARTH-a San Francisko, maj 1993. 313 SaopStenje za Konferenciju NARTH-a Njujork, decembar 1993. 326

Bibliografija Indeks imena i pojmova

Uz beleSku o piscu 347

Predgovor

Ova knjiga se pojavljuje sa gotovo Eitavu deceniju zakaSnjenja u odnosu na vreme kada je pisana njena prvobitna verzija. Bar dva jaka uzroka odredila su takvu njenu sudbinu. Prvi svakako leii u potpunoj konfrontaciji u njoj zastupanih ideja prema onome Sto se danas u svetskim razmerama moie nazvati vladajuiim tokom staleSki tvrdo zaStiCenih "kompromisnih istina" o prirodi homoseksualiteta. To je rezultiralo ne samo izostankom podrSke ili Eak primetnijeg interesovanja u profesionalnoj javnosti za moja istrazivanja koja su bila saieto izneta u mojoj uvodnoj knjizi BiCe seksa, objavljenoj u Beogradu 1981. i u N-jujorku 1988. - veC i (narotito kod nas) arogantnim odnosom gotovo apriorne sakrosanktne uvredenosti vodecih predstavnika psihijatrijskog establismenta zbog toga Sto se, eto, neki laik drznuo da se mesa u njihovu profesiju. Uz to su se, kao drugi uzroEni faktor, pojavile i teSkoCe finansijske prirode oko izdavanja knjiga u uslovin~a opSte bede i nesreCa izazvanih tragiEnim spletom politiEkih prostoumnosti (kako domac'ih, tako i svetskih) tokom poslednje dekade dvadesetog veka. Iz ovih razloga Sam tek pet godina nakon prve redakcije teksta ove knjige, napisane tokom 1992. na engleskom, prionuo i njenom prevodenju na srpski, jasno, uz dopune i dalje redigovanje saglasno novim saznanjima i zakljutcima do kojih sain naknadno dolazio, ne samo tokom rada na polemiEkoj knjizi Nepodrtoiljiva istina - Psihoanalitic'ki rekvijern intelektu savremene Amerike koja je u meduvremenu napisana i objavljena (Beograd 1996, Edicija NOVA, Nezavisna izdanja Slobodana MaSiCa) - ved i u daljem radu, sve do danas.

Za one Eitaoce koje to moida, iz profesionalnih ili iz drugih razloga, bude detaljnije interesovalo, treba naglasiti da knjiga koja se sada pojavliuje ima karakter osnovnog teorijskog izlaganja bitnih tinjenienih, krititkih i novih empirijskih i teorijsko-spoznajl~ih elemenata do kojih Sam doSao tokom stvaranja i razrade svoje opite (ili preciznije rereno: .jedinstvene

- u smislu: unitarne) psihoanalitiEke teorije homoseksualiteta, te da je "ameriCkaV sudbina prve verzije njenog rukopisa predstavljala u stvari osnovni povod za moje kasnije pisanje i objavljivanje pomenute polemieke knjige NepodnoSljiva istina . Zbog toga, te dve knjige (zajedno sa uvodnom knjigom Bike seksa) Eine tematsko jedinstvo, s tim Sto verujem da Ce, mada sa skoro decenijom zakagnjenja, pojava ove baziEne, pre svega teorijske knjige, zainteresovanim Eitaocima moida uEiniti razumljivijom i smislenijom donekle komplikovanu polemiku reprodukovanu u knjizi Nepodnoiljiva istina.

Iako je ova knjiga, veC i zbog svog preteino teorijskog karaktera, pisana znatno mirnijim tonom, dakle bez izrazite polemiEke iustrine koja karakteriSe knjigu NepodnoiZjiva istina, stanoviSta koja se u njoj zastupaju nisu manje beskompromisna. To je posebno sluEaj sa pet poglavlja drugog odeljka ove knjige,

- -

koji nosi naziv "~ascin i ra ju~e zablude i podvale". Tu je detaljno analizirana u svetu dominirajuc'a potpuna nauEna konfuzija upravo u odredenju stvarnih uzroka i ontoloSke suStine fenomena homoseksualiteta, do koje je doSlo, da paradoks bude veCi, upravo u doba prave eks~lozije nauEnog progresa u svim drugim

- -

oblastima ljudskog saznanja. ~ a o Sto je to up knjizi NepodnoiZjiva istina priliEno temeljno argumentovano, ta epohalna antinauEna farsa postala je tokom poslednje Eetvrtine dvadesetog veka ne samo eventualna moguc'nost, vec' i efektivna tragikomiEna stvarnost savremene civilizacije.

Za neinformisane, pomenimo da se to odigralo nakon Sto je ameriekom gej lobiju prvo uspelo da, u okviru APA (AmeriEka psihijatrijska asocijacija) krajem 1973. godine, praktiEno bez ikakvih odriivih argumenata, izdejstvuje da se homoseksualitet izbriSe sa zvaniEne liste psihijatrijskih poremec'aja, koja se inaEe povremeno dopunjuje ili menja u sklopu periodiEnih revizija DijagnostiEko-statistiEkog priruEnika (DSM), kojim se psihijatrima ne samo u Americi, ved praktiEno Sirom sveta, normativno diktiraju standardi psihijatrijskih poremec'aja.

ZvaniEno obrazloienje najviSeg organa APA, Odbora Poverenika (Board of Trustees), u sluEaju izvrSene tzv. "depatologizacije" homoseksualiteta bilo je zasnovano na tada vei- ~ e t v t i veka staroj Kinsijevoj "svrsishodnoj" zabludi (ili,

tai-nije, prevari) tj. da se homoseksualitet tretira kao "bioloSka varijanta" (videti Poglavlje 5). Na osnovu toga, u obrazloienju ove odluke APA se pre svega konstatovalo da je bbhomoseksualitet sam po sebi jedan od oblika seksualnog ponaSanja koji, zajedno sa drugim oblicima seksualnog ponaSanja koji nisu psihijatrijski poremec'aji, ne treba da bude uvrSten u . ..

zvaniCnu listu psihijatrijskih poremec'aja". To je uEinjeno navodno zato Sto "homoseksualitet ne ispunjava zahtevane kriterije psihijatrijskog poremec'aja", s obzirom da "ne izaziva redovno subjektivno osedanje uznemirenja i jada, a niti je redovno povezan sa nekim opStim oSteCenjem socijalne efektivnosti ili funkcionisanja". Ali, Eak i ovako slabaSni argumenti su bili sasvim dovoljni za potpuno blokiranje i potiskivanje u stranu svih do tada aktuelnih istraiivanja homoseksualiteta, a posebno tada veoma perspektivnih psi hoanalitickih istraiivanja prof. I. Bibera (I. Bieber) i njegovog tima usmerenih na razreSenje enigme o stvarnom uzroku i prirodi homoseksualiteta. Umesto tih fundamentalnih pitanja, u prvi plan su podmetnuta izvedena, sekundarna pitanja socijalnog poloZaja i ugroienih ljudskih prava aktivnih homoseksualaca. Taj pragmatiEni i arbitrarni madioniearski hokus-pokus, koji su izveli -

vrhunski zvaniEnici ameriEke psihijatrije, ubrzo je bio podjednako aklamatorno prihvac'en i od strane drugih nacionalnih psihijatriskih institucija Sirom tzv. "demokratskog i progresivnog sveta", a s ushic'enjem su ga pozdravile i institucije drugih nadleinih profesija (posebno: psihologa i pedagoga), kao i , uopSteno govorec'i, uglavnom svi "progresivni i liberalni intelektualci".

Sve je to bilo "demokratski i napredno" i svakako je smanjilo ranije socijalne tenzije oko homoseksualiteta, pa je i mnoge pogodene uEinilo pomirenijim sa sudbinom, a sada veC impresivno uveCanu armiju pripadnika gej pokreta uEinilo ne samo socijalno prihvac'enim, vec' i ispunjenim trijumfalizmom i ponosom Sto su gej.

No, pri svemu tome se "zaboravilo" naroEito na sledec'e: - Statisti~ki gledano, medu tzv. bazicno homoseksualnima

uvek i svuda ima mnogo viSe nesreCnih nego srec'no-adaptiranih pojedinaca - upravo zato Sto ljudski iivot, po pravilu, ima dublji

i trajniji smisao od puke seksualnosti. - Bududi da se lako moie dokazati da se svi homoseksualni

u iivotu tek naknadno opredele za neki od obrazaca ponaianja koji osigurava minimum podnoSljivog socijalnog funkcionisanja - izvesno je: (a) da homoseksualitet izvorno nikako ne moie biti "samo fenomen ponaSanja" i (b) da socijalno delovanje homoseksualnih mora biti tretirano kao bitno oStedeno - bar u onoj meri u kojoj (socijalizovana) reproduktivna funkcija Eoveka predstavlja i jednu od kljucnih komponenti njegovog socijalnog

- Samo staleiko ili Eak opSte druStveno amnestiranje nekog razvojnog poremedaja u sferi psihoseksualnog ili drugog

-

mentalnog funkcionisanja putem zvaniEnog proglaSenja "depatologizacije" te pojave - nikako ne mogu da izmene pravu prirodu tog poremedaja. U konkretnom sluEaju, u pitanju je naSa slededa tvrdnja o jedinstvenoj i stvarnoj ili pravoj prirodi psihoseksualnog (dakle, mentalnog) poremedaja poznatog kao homoseksualitet. Kada se u ovoj knjizi govori o jedinstvenoj prirodi bazic'nog homoseksualiteta, onda se podrazumeva da se - to odnosi na sve tipske obrasce seksualnog i socijalnog ponaSanja baziEno homoseksualnih, koji se kredu od iskljuEivo homoseksualnog , gej modela, preko tzv. "biseksualnog" i "aseksualnog" modela, pa sve do mnogih medu njirna i sa iskljuEivo heteroseksualnim modelom evidentnog seksualnog ponaSanja. Kada se govori o stvarnoj ili pravoj prirodi buziCr;nog homoseksualiteta, onda se prema spokojnom saznanju autora, a na osnovu viSestruke lako proverljive argumentacije iznete u knjizi, kao neoboriva nauEna istina podrazumevaju sledede kvalifikacije ove pojave:

1. Uvek predstavlja stanje incidentno steEeno u ranim fazama puberteta.

2. Uvek nastaje kao neizheina posledica spolja autoritarno nametnutog anksioznog osecanja incestne krivice - po pravilu u odnosu na osobu koja je u ranom detinjstvu adolescenta predstavljala nesvesni infantihi heteroseksualni prototip erotskog objekta, ili njenu zamenu.

3. RezultirajuCa psihoseksualna invalidnost objektno-tipskog karaktera (koja se neizbeino javlja nakon odredenog vremena

- do godinu dana) nastaje kao posledica delovanja psihiEkog mehanizma tzv. reaktivne formacije, a ispoljava se tako Sto Eini dalje nemoguCim uzbudljivo erotsko doiivljavanje svih objekata istog tipa (pola) kao infantilni prototip.

4. PoSto energija libida i dalje ispostavlja svoje zahteve i pred ovako objekto-tipski psihoseksualno invalidirane pojedince, to oni nakon izvesnog vremena bivaju nevoljno erotski privuceni - ispoEetka prema razliEitim alternativnim tipovima objekata, poEev od ljudskih biCa istog pola, preko domaCih iivotinja, do sasvim bizarnih objekata, kao Sto su mrtvaci ili neki drugi objekti koji izazivaju Sokantne senzacije.

5. Erotski izbor izmedu ljudskih biba istog pola, s jedne strane, i iivotinja, mrtvaca i drugih Sokantnih sadriaja, s druge strane, u stvari i nije izbor, jer se ljudska biCa istog pola ispostavljaju kao relativno najmanje loSa opcija - stoga tako invalidirani adolescenti u daleko najveCoj meri vremenom ograniEe fokus svojih stvarnih erotskih uzbudenja samo na ljudska biCa istog pola.

6. Ipak, najveCi broj homoseksualnih joS dug0 pokuSava (Eesto oEajniEki) da oiivi svoje heteroseksualno erotsko interesovanje, stupajuCi u heteroseksualne odnose i na taj naEin formirajuci kategoriju tzv. 44biseksualnih" (Sto mogu biti samo po voljnim namerama ali ne i po efektivnoj dispoziciji erotske usmerenosti), dok jedna znatno manja grupacija, bore& se protiv homoseksualnih iskuSenja, pribegava aseksualnim modelima ponaSanja, i najzad, jedna sve znarajnija ali jog uvek manjinska grupacija (poslednjih decenija relativno brzo rastuba) prepuSta se otvoreno gej iivotnom stilu.

7. Ako se pokaie da nezavisne empirijske provere od strane profesionalnih delatnika u oblasti mentalnog zdravlja sistematski potvrduju osnovne nalaze i tvrdnje iznete u ovoj knjizi, onda (kao najvainiji zakljuEak) to mora znaEiti i da je homoseksualitet jedan apsolutno preventabilan psihoseksualni poremeCaj, i to putem upoznavanja javnosti sa sasvim jednostavnim preventivnim merama mentalne higijene psihoseksualnog razvoja dece u kritiEnom dobu. To moie

017 2 BEDA PSIHIJATRIJE

oznaziti faktieki nestanak ovog poremekaja sa civilizacijske scene kao iole statistieki znarajnijeg fensmena veC nakon nekoliko narednih decenija.

8. KonaEno, za ljudski primereno kvalifikovanje homoseksualiteta kao seksualnog ponaSanja i iivotnog stila, a bez vrednosnog prosudivanja, verovatno bi najpribliinija bila paralela sa koriSCenjem Staka i drugih veStaEkih pomagala u sluEajevima fizirkog invaliditeta. Zajedno sa podsekanjem na to da su svi homoseksualni nekadaSnje Hrtve neEije pedagoSke gluposti (ili, joS taEnije: nesposobnosti psihijatrije i drugih disciplina koje se bave ljudskim mentalnim zdravljem da proniknu u suStinu fenomena homoseksualiteta) - ova kvalifikacija bi heteroseksualnu veCinu morala obavezivati na pristojnu meru ljudske tolerancije i obzira prema homoseksualnima, ali ne i na vise od toga.

9. Posmatrano sa globalnog teorijskog stanovigta, tzv. baziEni homoseksualitet se u ljudskoj vrsti uvek ispoljava kao statistiEki znarajna "standardna greSka" individualnog psihoseksualnog razvoja - s obzirom da se po pravilu javlja u dvocifrenim procentualnim udelima u ukupnoj odrasloj populaciji. Ta "standardna greSkaW uvek nastaje kao rezultat konflikta izmeau dva temeljna a uzajamno protivureEna principa ontogenetskog razvoja ljudske seksualnosti: s jedne strane - baziEnog principa prirodnog infantilnog emocionalnog vezivanja za unutarporodiEni nesvesni heteroseksualni prototip erotskog objekta; a s druge strane - kasnijeg (od doba polnog sazrevanja) neumoljivo dominantnog principa socijalizacije libida. Spoznaja prirode ove "standardne greSke" (Sto je detaljno prezentovano i argumentovano u ovoj knjizi) omogukuje njenu potpunu eliminaciju u dolazetim generacijama ljudske populacije - Sto je bio i osnovni motiv autora da se izbori za stvaranje i objavljivanje ove knjige uprkos svim teSkoCama i otporima na koje je nailazio.

ImajuCi navedeno u vidu, mora se konstatovati da je, kada su u pitanju danas profesionalno dominantna shvatanja i odnos prema fenomenu homoseksualiteta, svetski debakl psihijatriskog staleia potpun, i to u trostrukom smislu:

(a) Psihijatrija je podlegla diinovskoj manipulaciji od strane

gej lobija u okviru sopstvene profesije, kojom je zvanitno "nauEno" tumaEenje prirode poremedaja seksualne orijentacije (dakle, bez sumnje psihoseksualnog, a time i mentalnog poremedaja) prilagodeno zahtevu za "socijalnom ravnopravnoSdu" onih kqji su se, poSto su pogodeni tim poremedajem - vremenom na njega i adaptirali.

(b) Psihijatrija pokazuje punu intelektualno-istraiivaeku nemod (i, sledstveno, kapitulaciju) nosilaca glavnih tokova akademskih doktrina o homoseksualitetu da proniknu u suStinu pravih uzroka, odnosno u ontoloSku prirodu tog fenomena.

(c) Najzad, postoji Eudna meSavina krajnje indolencije i arogantne netolerancije (ne samo od strane gej lobija unutar profesije) prema svakoj novoj ideji koja osporava EinjeniEnu i nosoloSko-logiEku odriivost zvaniEne doktrine.

Na ialost, moram da naglasim da Sam, nakon razgovora o ovim pitanjima i sa jednim brojem vodedih ljudi psihijatrijske profesije u naSoj sredini, stekao utisak da su, bar na ovom podrutju istraiivanja, razmere intelektualne bede i CepenaEke ubogosti profesionalno najnadleinijih, u smislu bespogovornog prihvatanja "velikih istina iz velikog sveta ", ovde, u Beogradu, neuporedivo veke nego u Americi, a u direktnoj su proporciji sa izraienom intelektualnorn indolencijom.

Upravo imajudi to saznanje u vidu, ja Sam, pripremajuc'i konaenu redakciju ove knjige, izmenio i njen naslov. Dakle, umesto naslova iz prvobitne verzije pisane na engleskom: Honzosexuality: The Fascinating Mystery Unriddled (Facts, Fullacies, The Truth), i zadrianog tematskog naslova: (Jedinstvena) Psihoanalitizka teorija homoseksualiteta - sada je u naslov knjige kao najbitnija stavljena u prvi plan izazovno- -optuiujuda kvalifikacija konkretne, skoro tri decenije staleski ozvaniEene kriminalne ignorancije i indolencije u vezi sa fenomenom homoseksualiteta od strane psihijatrije i kao profesije i kao nauEne discipline, a koja bi, kao profesionalna delatnost morala biti odgovorna za sve aspekte mentalnog zdravlja ljudi, a posebno mladih.

Zato, novi i adekvatniji (za svakog stvarno zainteresovanog za suStinu problema o kome je reE, kao i za tok dogadaja u samoj psihij atrijskoj profesij i koji je poprimio obeleija globalne

tragikomedije) - naslov ove knjige glasi: Beda psihijatrije. Jasno, beda kao kvalifikativ psihijatrije odnosi se samo na

konkretni fenomen koji se razmatra u ovoj knjizi, te se mora naglasiti da nikako nije reE o opStem osporavanju ili derogiranju dostignuCa ove 'nauEne discipline i profesije u njenim drugim domenima. No, ova beda je ipak opSta u smislu opSte posluSnosti staleia i aklamatornog prihvatanja u svetskim razmerama "epohalne" (a ipak sasvim providne) manipulacije izvrSene od strane gej lobija u sklopu AmeriEke psihijatrijske asocijacije.

Nadam se da Ce Citaoci shvatiti da Sam ovu aroganciju u naslovu sebi dopustio u nadi da Ce se medu profesionalno zaduienima za mentalno zdravlje naCi oni savesni i istraiivaEki usmereni koji Ce biti pobudeni da najzad teoriju iznetu u ovoj knjizi pokuSaju u svojoj praksi da podvrgnu rigoroznoj kritiEkoj proveri, te da je, ako mogu, i ospore - jasno, argumentima. Ako pak to ne mogu, onda da poSteno priznaju njene ogromne praktiEne implikacije za psihoseksualno zdravlje ljudskog roda - bar u buduCim generacijama, kad veC nisu znali da pomognu onima kojima je to do sada bilo potrebno.

Beograd, maj 200 1.

Deo prvi

Poglavlje 1 Relevantni fenomenoloSki nalazi

Fenornen homoseksualiteta se pokazao kao verovatno jedini krupan, kompleksni predmet psihoanalitiEkog istraiivanja za koji je zvaniEna staleSka, kao i ukupna akademska i naui-na mudrost - implicitno priznala da nije Eak uspela ni da razume o kakvom je fenomenu tu uopSte reE. Sledstveno tome (ali nedosledno), AmeriEka psihijatrijska asocijacija (APA) je, kako je ve6 u Predgovoru spomenuto, joS 1973. godine proglasila da homoseksualitet viSe nije na zvanirnoj listi psihijatrijskih poremedaja jer je to, navodno, varijanta normalnog ljudskog ponaSanja, te da se u vezi sa tim niSta bitno ne moie, a i ne treba preduzimati, osim da se onima Eija je priroda takva pornogne, a socijalnom okruienju nametne kao svrSena stvar stav o njihovoj normalnosti, tj. da se svi zajedno Sto bolje adaptiraju na tu "prirodu". Tokom poslednje i-etvrtine dvadesetog veka ova zvaniEna interpretacija se implicitno manje-vise utvrstila kao stvar aksiomatskog, normativnog stava glavnog toka psihijatrijskog i psihoanaliti~kog, pa i svakog drugog vladajuieg razumevanja fenomena homoseksualiteta koje pretenduje da bude uopSte razmatrano, te da je postalo gotovo nepristojno da se taj bespogovorni "nauEni" aksiom podvrgava bilo kakvom izazovu sumnje, provere ili osporavanja. Drugim reEima, to je postalo gotovo opSte stanoviSte, pa se takoredi normativno oEekuje da od tog stanoviSta polaze sva dalja razmiSljanja i istraiivanja koja bi se ticala bilo koje dileme u vezi sa fenomenom homoseksualiteta - pa i pitanja uzroka i njegove stvarne prirode. No, da li je to bag tako?

Ova knjiga je napisana, dakle, sa ambicijom da, pruiivSi celovit odgovor na to pitanje, ujedno ponudi takav teorijski koncept koji daje niz ubedljivih argumenata za izlaz iz tog tragicno zaEaranog kruga "korisnih" konceptualnih obmana i fenomenoloSkih zabluda koje stoje u osnovi pogreSnih istraiivarkih pristupa. Taj zai-arani krug je narastao tokom Eitavog dvadesetog veka - poEev od Frojdovih i drugih

psihoanalitiEkih tumaEenja homoseksualiteta (tragicno bliskih pravom reSenju, a ipak zaEudujuCe naivno kontradiktornih), a zatim preko Kinsijevih podvala u interpretiranju (u osnovi korektne) statistike i na istoj liniji veC pominjane odluke APA, pa sve do danagn~e prave kakofonije kvazinau~nih i antinauEnih ideja i "teorija".

Istine radi, treba reCi da je odluka APA o normativnoj "normalizaciji" homoseksualiteta imala i pozitivne efekte. Medu takve svakako treba ukljuEiti i to da je njom uveliko raspriel1 raniji socijalno vladaju~i konzervativni s tav homo-neprijate~jsko~ bigotizma. Zato se, naizgled, moglo oEekivati da Ce bitna pitanja iz ove oblasti biti diskutovana racionalno i bez gredrasuda, te da Ce (inaEe za potrebe nauEnog izuEavanja izuzetno znaEajno pitanje standardno niske socijalne transparentnosti ovog fenomena) ubuduCe predstavljati manji problem. Medutim, ono Sto se desilo u praksi bilo je u stvari veoma razliEito, a delom i suprotno od ovog oEekivanja: novi, pseudoprogresivni homo- -afirmativni bigotizam, koji je narastao u meduvremenu, u

- -

velikoj meri jg veC postao normativan - blokirajuCi tako veC samu mentalnu sposobnost najveCeg broja profesionalaca angaiovanih u kliniEkom radu i istraiivanju homoseksualiteta da se uopSte upuste u preispitivanje polaznih pretpostavki svojih uverenja zasnovanih na pomenutoj odluci APA.

U pokuSaju da ovde ispunimo naS ambiciozni zadatak da saieto (u sklopu jednog poglavlja) razmotrimo najbitnije Einjenice koje proizlaze iz fenomena bazicnog homoseksualiteta, neophodno je da prvo u najkraCim crtama razmotrimo samu Eudno-specificnu pojavnu prirodu baziEnog homoseksualiteta. Ta priroda je, po naSim nalazima, ambivalentna pre svega po izraienom dualitetu izmedu , s jedne strane, divlje raznovrsnosti i varijabilnosti bihejvioralnih i drugih oblika tog fenomena, i, s druge strane, njegove doiivotno stabilne i kvalitativno unitarne unutarpsihi~ke suStine. Tu za sve sluEajeve stvarnog homoseksualiteta jedinstvenu suStinu Eini takva objektno-tipska orijentacija polnog nagona koja je trajno alternativna u odnosu na civilizacijski smisaonu (a time i jedinu nesporno prirodnu i normalnu) socijalizovanu heteroseksualnu orijentaciju.

Ova tvrdnja o jedinstvenoj alternativnoj unutarpsihiEkoj prirodi

svih sluEajeva stvarne (intimne) homoseksualne libido- -orijentacije, uprkos izuzetne raznolikosti i varijabilnosti njenog bihejvioralnog ispoljavanja, Eini ne sarno polaznu taEku naSeg konceptualnog razlaza sa svim drugim istraiivaekim pristupiina ovoj materiji, poEev od Frojda do danas, vec' se pokazuje u praksi i kao neSto mnogo vise. Naime, sadriaj i ishod naSih svojevremeno oStrih konfrontacija u kornunikaciji s ameriEkim autorima i drugim profesionalnim delatnicima u ovoj oblasti, upuc'uju na zakljuEak da se gotovo za sve njih upravo naSa postavka o ontoloSki jedinstvenoj i doiivotno-stabilnoj unutarpsihiEkoj prirodi svih sluEajeva baziEnog homoseksualiteta, a nezavisno od spektra naknadno usvojenih razliEitih obrazaca seksualnog ponaSanja, pokazala kao izuzetno uznemirujuea za zagovornike oba glavna pristupa u sklopu danas apsolutno vladajuc'e velike konfuzije o prirodi homoseksualiteta - kako za one danas napredujuc'e, hornofi~ne,~ tako i za one uzmiEuCe, 66homofobi~ne" .2

Mi demo u kasnijim poglavljima ove knjige detaljno sa viSe aspekata osvetliti, a verujem, i dati dovoljno ubedljive argumente za tvrdnju da je ovo stec'eno psihoseksualno ustrojstvo intimnog honzoseksualiteta, kao iskljucive alternative heteroseksual~zoj orijentaciji, unutarpsihic'ki podjednuko prisutno u svim slucajevima bazic'ne homoseksualnosti. No, to svojstvo u tipoloSki evidentnim obrascima seksualnog ponaSanja (a pod obiljem raznovrsnih uticaja socijalnog okruienja, kao i k.arakterno-strukturnih obele5ija liEnosti svakog pojedinca) - rnoie Eak i za struEnjake biti prepoznatljivo ili neprepoznatljivo u vrlo razliEitoj meri. Naime, u svim sluEajevima stvarnog homoseksualiteta, tj. svih pogodenih sindromo~n alternativne orijentacije libida (u daljem tekstu: sindrum ALO) dijapazon evidentnosti varijacije u ponaSanju se kreCe izmedu sasvim lake prepoznatljivosti kod obrasca iskljuEivo homoseksualnog, pa i raznih obrazaca biseksualnog ponaSanja, preko dosta teie prepoznatljivosti kod onih koji praktikuju aseksualni model ponaSanja, do vrlo oteiane kod intimno homoseksualnih koji evidentno praktikuju samo heteroseksualni obrazac socijalnog i seksualnog ponaSanja.

U stvari, u svim sluEajevima baziEnog ili intimnog

homoseksuali teta (za razliku od pseudohomoseksualnosti3) postoji nekoli ko grupa zbunjujueih-komplikujuCih bihejvioralnih faktora koji, na prvi pogled, Eine gotovo nemoguCom svaku pouzdanu identifikaciju stvarne unutarpsihiEke podloge stanja u kojem se nalaze. To je pre svega sledede:

(1 ) Mnogi, Eak jedna znatna vedina medu pogodenima ovim stanjem, suoEavaju se sa tom Einjenicom u svom iivotu (narorito u adolescentnom uzrastu) uz pomod neke od racionalizacija kqima se 1 samo postojanje sopstvene intimne homoseksualne orijentacije jednostavno odbija da prihvati, pa Eak i prepozna, ved pojedinac, uz porno6 raznih uteSnih objasnjenja, nastavlja da sebe smatra heteroseksualnim, ili, kompromisno, bar biseksualnim, stvarajudi time (pre svega drugima, ali Eesto i samom sebi) privid da je ne samo njegovo ponaSanje, ved i sama seksualna orijentacija pitanje liEnog izbora ili hira. Iz ove prirodno proizlaze i specificnije manifestacije u ponaSanju, koje su opisane u dvema narednim tarkama (2 i 3).

(2) Svesno ili nesvesno potiskivanje, skrivanje i kontrolisanje bihejvioralnih manifes tacija homoseksualnih nadraiaja i osedanja, postiie se pre svega stvaranjem navike izbegavanja-minimiziranja bilo kakvog direktnog seksualnog angaimana - Sto je sredstvo koje koriste pre svega oni sa jakim super-egom, posebno ako su okruieni konzervativnom ili zatvorenom socijalnom sredinom.

(3) Neki baziEno homoseksualni ulaiu svesne napore da postignu punu usaglaSenost svog evidentnog ponaSanja sa socijalno oEekivanim iskljurivo putem heteroseksualnih obrazaca, ukljuEujudi i odgovarajude socijalne aranimane kao Sto su heteroseksualni brak i porodica itd.

(4) Pseudo-homoseksualno ponaSanje nekih medu baziEno heteroseksualnima (iz ielje za lakom zaradom ili drugih materijalnih interesa u odnosu na homoseksualne, iz obesti, pod pretnjom, prinudom, usled iivota pod specifirnim okolnostima (u kaznionicama, itd.). Pseudohomoseksualnost medutim nije predmet ovog istraiivanja, poSto tu nije u pitanju unutarpsihiEki trajno izmenjeno psihoseksualno ustrojstvo (u smislu da je invalidirano), veC je reE o socijalno-patoloSkoj pojavi.

U okviru ovog uvodnog fenomenoloSkog iskaza, bitno je razumeti da upravo taj ontoloSki alternativni karakter baziEne

seksualne orijentacije u svim slueajevima ALO sindromn automatski Eini te sluEajeve obavezno ontoloSki iskljui-ivim (stranim) u odnosu na regularni heteroseksualni socijalizovani ishod. Stoga, uprkos sasvim evidentno rasprostranjenoj praksi, biseksualnost ne moie stvarno postojati kao autentii-na seksualna orijentacija u smislu "nepreferencijalne preferencije". S druge strane, i heteroseksualnost je po svojoj prirodi iskljuEiva libido orijentacija - bududi da je solidno zasnovana na neosporenim baziEnim (prototipskim) infantilnim vezanostima, dodatno cementiranim procesom libido-socijalizacije u pubertetu.

Svakako da postoji homoseksualna praksa heteroseksualnih, ali to je uvek ili oportunistiEko ili prinudno reSenje. Cak i u nekim primitivnim druStvima, gde se homoseksualna praksa moie nadi kao socijalna norma ustanovljena za adolescente, ona nije prirodna ved je pre svega socijalno nametnuta habitualna institucija koja obezbeiiuje relativnu socijalnu beskonfliktnost u odriavanju mnogoienstva modnijih odraslih muSkaraca. Cinjenica da mladidi u tim zajednicama ne postaju zarobljenici homoseksualne prakse, vei neSto kasnije normalno prelaze na heteroseksulnu, dovoljno govori sama za sebe.

Primarni greh ~ro jha , a za njim i Eitavog pristupa ortodoksne psihoanalize istraiivanju hornoseksualiteta, leii u tom da ni on ni njegovi sledbenici nisu uspeli da uoEe fundamentalnu dvojnost, s jedne strane, psihoseksualno invalidiranog , dakle stabilnog unutarpsihiekog ustrojstva bazieno homoseksualnih i, s druge strane, delimiEnog i varirajuieg , te stoga i uveli ko iskrivljenog odraza tog invaliditeta u usvojenim obrascima seksualnog i socijalnog ponaSanja tako invalidiranih. Umesto toga, dosta komotno se usvojilo za mnoge umirujuie bihejvioristiEko verovanje da ljudi psihoseksualno nisu niSta drugo nego samo ono Sto njihovo evidentno ponaSanje kaie da jesu. Tako se, prema tom stanoviStu, neki ljudi na jedan ili drugi naEin evidentno ponaSaju biseksualno - dakle, oni su "biseksualci", ili se neki ljudi evidentno ponaSaju aseksualno - dakle oni su "aseksualci" itd. U celosti, tom trendu nakon Frojda najviSe je kumovao prvi "veliki Eovek" ameriEke seksologije, Alfred ~ i n s i ? koji je lansirao inate znaEajna kvantitativna istraiivanja, ali je njihovim duboko pogreSnim interpretacijama eksplicitno

zduSno pod.upirao ideju da je sama kategorija homoseksualiteta u stvari rezultat "krivotvorenja", odnosno da je nepostojec'a, jer navodno predstavlja jedan skup razliEitih nosologija i etiologija.

Zanimljivo je cia glavnu faktografsko-statisti* potvrdu naSe dugogodiinje empirijske i psihoanalitiEke opservacije o izraienom dualitetu izmectu jedinstvene prirode svih sluEajeva stvarne homoseksualne orijentacije i izrazite raznolikosti i- varijabilnosti oblika njenog bihejvioralnog ispoljavanja - sadrii upravo uporedni uvid, s jedne strane u globalne pandemijske razmere fenomena baziEnog homoseksualiteta prema metodoloSki taEno protumaEenim rezultatima Kinsijevih istraiivanja o ~Eestanosti stvarno doiivljenog homoseksualnog - iskustva (do taEke orgazma) u postpubertetnom dobu5 i, s druge strane, u izuzetno brojne kasnije ankete koje su ovom fenomenu prilazile izrazito redukcionistieki (tretirajuei ga kao pitanje deklarisanog opredeljenja, iivotnog stila, pa Eak i kao pitanje postojanja stalnog homoseksualnog partnera itd.) .6 Ubedljivu ilustraciju o kolikom je raskoraku reE pruia Einjenica da standardni numeriEki odnos izmedu utestanosti homoseksualiteta u smislu intimno doiivljenih homoerotskih nadraiaja ili osec'anja pojedinaca i ucestanosti homoseksualiteta u smislu evidentnog ponaSanja (Sto se moie ustanoviti na osnovu uporednog "Eitanja" rezultata Kinsijeve i redukcionistiEkih statistika) - Eak prelazi 10: 1. To odraiava sledede:

- RazliEite ideoloSke pristupe, s jedne strane, Kinsija koji je zastupao filozofiju: "homoseksuaino ponaSanje je sasvim opSta stvar, te stoga nije niSta (tj. nepostojeea je kao zaseban entitet, odnosno fenomen sam po sebi)" - i kasnijih "licemera redukcionizma", koji sve do danas propovedaju filozofiju: "homoseksualitet je statistiEki beznaEajan, te stoga rle predstavlja neSto oko Eega treba brinuti". Mada je ova druga filozofija evidentno udaljenija od istine, to svakako ne znaEi da je interpretirani Kinsijev iskaz istinit. (Pitanje koliko je ~ i n s i bio "u krivu" detaljno je razmotreno u Poglavlju 5.);

- DramatiEne razmere pomenutog dualiteta u smislu ogromne ; . diskrepance izmedu stvarnog (intimnog) homoseksualiteta i

pojavnog privida ovog fenomena; - Jednako dramatiene razmere raskoraka od homoseksualiteta

kao intimne tragiEne sudbine do onog koji predstavlja voljnu - -

opciju (mada naknadnu), pa i izvor l i ~ n e "sreCeW - tj. izmedu znatne veCine duboko nesretnih usled sopstvene homoseksualne sudbine i joS uvek relativno skromnije manjine onih koji su se na tu sudbinu dovoljno socijalno adaptirali, pa je iskreno doiivljavaju kao izvor i fokus sopstvene Zivotne srede.

Dosta je teSko analizirati fenomenoloSke, tj. bihejvioralne aspekte jednog tako izrazito specifiEnog unutarpsihiEkog stanja kao Sto je sindrom ALO Cjasno, kada se uporedi sa neometenom heteroseksualnom orijentacijom) pre no Sto se temeljno obrazloii sama suStina tog stanja. Stoga Cemo ovde, takode preliminamo, bez posebnog argumentovanja samo naznaEiti neka bitna ontoloSka i etioloSka obeleija naSeg shvatanja fenomena homoseksualiteta. Zatim Cemo pokuSati da izloiimo koncept i sistematizujemo osnovne tipske- varijacije obrazaca seksual-nog ponaSanja u kojima se manifestuje opSti fenomen baziEne homoseksualne libido orijentacije.

Dakle, saglasno teoriji izloienoj u ovoj knjizi, fenomen homoseksualne orijentacije libida mofe biti najkrade definisan kao stabilno, kvalitativno distinktno unutarpsihiEko stanje alternativno usmerenog angafovanja seks~calnog nagona - nastalo kao posledica speczfic'ne psihoseksualne invalidnosti objektno-tipskog karaktera, incidentno stec'ene pre fivljenim iskustvom anksioznosti incestne krivice u krititnom dobu ranog puberteta. Iako homoseksualna orijentacija libida sama po sebi, sa stanoviSta opSte socijalne i radne funkcionalnosti tim stanjem pogodenog pojedinca, ne bi uvek morala biti kvalifikovana kao

- - -

stanje mentalnog poremeCaja - i njegova etiologija i faktiEka objektno-tipska doiivljajno-seksualna disfunkcionalnost~ ipak uputuju na neizbeian zakljuEak da bez ikakve sumnje, suStinu homoseksualne orijentacije Eini psihoseksualni, te stoga i mentalni razvojno-funkcionalni poremeeaj sui generis.

Jedna od suStinskih fenomenoloSkih razlika izmedu heteroseksualne i homoseksualne libido orijentacije tiEe se Einjenice da se kod heteroseksualne orijentacije (buduCi da je ona rezultat neometenog procesa socijalizacije libida) naboj erotske energije u znatnoj meri troSi kroz polne i druge uloge u socijalnoj komunikaciji. Nasuprot tome, kod homoseksualne

orijentacije, i posebno kod seksualno akti.vnih homoseksualaca koji tu aktivnost socijalno kriju, naboj seksualnog nagona se u vedini sluEajeva javlja bez sublimacije, dakle u punoj svojoj snazi i ogoljenosti. Ovo je rezultat i toga Sto se individui pogodenoj tim stanjem, homoseksualna opcija uveliko namede automatski i prisilno - bududi da je inkompatibilna sa nominalnom, socijalno oEekivanom i pripisanom polnom ulogom.

Posmatrano uporedno, detaljno analitiEki prostudiran fenomen l~omoseksualne libido orijentacije namede jako osedanje gotovo potpune paralele sa fiziEkom invalidnoSdu, gde nedostajuda funkcija razorenog organa biva preuzeta ili bar delimitno kompenzirana od strane drugog organa. U stvari, taj psihoseksualni invaliditet predstavlja unutarpsihicku strukturnu osnovu za intimni homoseksualitet, koji pak Eini jedinstvenu doiivljajnu osnovicu za divlju razliEitost obrazaca seksualnog i socijalnog ponaSanja na ovaj naEin psihoseksualno invalidiranih.

To je, ukratko predstavljena, "iivotinja iznutra" zvana homoseksualna orijentacija libida, s kojom bez prestanka Sirom sveta ima nesredu da se u pubertetu (a potom za ceo iivot) suoEi ogromna (mnogomilionska) armija nevinih mladih ljudskih biCa i muSkog i ienskog pola. Bitno je shvatiti da je "iivotinja iznutra" uvek iiva i da kao unutarpsihirki sadriaj ostaje kvalitativno nei~menje~na tokom Eitavog Eivota - bez obzira na evidentno raznolike obrasce seksualnog ponaSanja ovako pogodenih i promene tih obrazaca tokom iivota, tj. biio da je aktivna ili pasivna, primetna u ponaSanju ili ne.

Kada je jednom r a ~ ~ i ~ d e n o i-usagla~eno suStinsko pitanje na koju se ontoloSku i etioloSku sadriinu moie stvarno odnositi fenomen homoseksualne orijentacije, onda se i fenomenoloika istraiivanja mogu stvarno usmeriti na prava, autentiEno fenomenoloSka pitanja. To su pitanja koja se tiEu utvrdivanja stvarne ueestanosti, rasporeda prema polu, kao i prema razliEitim socijalnim grupama. U analizi fenomenoloSkih aspekata homoseksualiteta, a imajudi u vidu jaku raznovrsnost pa i varijabilnost tipskih obrazaca bihejvioralne refleksije sindroma ALO u odrasloj populaciji, to se kao jedini pristup koji se moie oznaEiti kao metodoloiki ispravan i odriiv tini onaj usvojen od strane Kinsija, koji u svoj statisti~ki uzorak nije ukljutio

selekcije po osnovu bilo kakvih deklarisanih pripadnosti grupi homoseksualnih, veC sanzo prema incidenciji irltimno doiivljenitl ho~noseksualnih iskustava do tacke orgazma u odr-aslorn iivotnom clobu. Kao Sto je ved komentarisano, Kinsi je zloupotrebio svoje statistieke nalaze da bi osporio postojanje homoseksualiteta kao posebnog unutarpsihiekog stanja ili enti teta, te ga je nazvao lainorn, krivotvorenom kategorijom, jer navodno predstavlja skupinu razlieitih nosologija i etiologija. Mebutim, kako se dominantni tok psihoanalitiekog i drugog vladajudeg profesionalnog miSljenja o ovom pitanju Cesto gubi u usredsredenosti na bihejvioralne pikanterije homoseksualnih zadovoljstava~ ispoljavajuCi pri tome Cak i teSkodu da defi11iSe o kakvom je fenomenu reC, to naS pristup razmatranju tematike ovog poglavlja moie zagovornicima glavnog toka psihijatrijske mudrosti u ovoj oblasti i ljubiteljima bihejvioralne konkretnosti izgledati kao previSe apstraktno ili eak kao irelevantno teoretisanje .

Jedno od bitnih pitanja koje se tiEe fenomenologije homoseksualiteta jeste: da li ueestanost homoseksualiteta moie (i ako moie, onda kako i koliko) zavisiti od stepena socijalne tolerancije ovog fenomena? Ovde se moramo vratiti na veC pomenuto pitanje dvojnosti, s jedne strane homoseksualne orijentacije libida kao ontoloSko-etioloSke suStine ovog fenomena i , s druge strane, evidentno homoseksualnog ponaSanja kao njegovog delimiEnog, nosoloSki raznovrsnog i varirajudeg odnosno varijabilnog pojavnog odraza. U zavisnosti od toga na koju od ove dve kategorije se odnosi, odgovor na ovo pitanje mora biti oStro diferenciran, iako je u oba slueaja u osnovi funkcionalno zavisan, i to:

- Kod posmatranja Sire kategorije baziEne hornoseksualne orijentacije odnos izmedu stepena socijalne tolerancije i ueestanosti pojave mora biti indirektan i obrnuto proporcionalan: Sto je veCi stepen opSte seksualne tolerancije (a posebno: Sto vise relaksiran odnos prema deci u kritiEnom dobu) to se smanjuje verovatnoda da Ce dodi do okolnosti koje izazivaju pojavu homoseksualne orijentacije;

- U slueajevima uie kategorije evidentno homoseksualnog ponaSanja veza je sasvim direktna i upravo-proporcionalna: Sto je

vec'i stepen socijalne tolerancije, to je veCa transparentnost u smislu bihejvioralno evidentne ~Eestanosti pojave homoseksualiteta.

SuStinski, vodeCi princip za oblikovanje istraiivaEki delotvorne fenomenologije homoseksualiteta kao evidentnog prisustva odredenih tipskih obrazaca ponaSanja - u svim vremenima i socijalnim srediilama - bilo je pitanje efektivne socijalne tolerancije prema tom fenomenu, odnosno, ograniEenja koja se u svakoj socijalnoj zajednici na nekoj uspostavljaju za evidentno homoseksualno ponaSanjeOY Taj princip je takode odgovoran i za ono Sto smo mi, saglasno u prethodnom pasusu izloienim kauzalitetima, definisali kao fenomenolo5ki paradoks homoseksualiteta, koji glasi: yovetanje (svih) seksualnih sloboda pnto nzora voditi snafnom porastu evidentnog homoseksualnog pona?anja, a zatim i, postepeno, ka izvesnom efektivnom reduciranju uc"estanosti pojave novih slutajeva bazitnog homoseksualiteta. Do toga mora doti zbog toga Sto Sirenje socijalne tolerancije seksualnih sloboda podrazumeva donekle i smanjenu incidenciju pogre5nim vaspitnim pristupom nametnute arzksioznosti incestne krivice dece u ranom pubertetu - kao jedinog psihitkog stanja koje obavezno, tak nepogreiivo, dovodi do pojave sindroma ALO, tj. do bazicnog (intimnog) homoseksualiteta.

Saglasno ovom paradoksu, nasuprot socijalnoj legalizaciji i izrazitom jaEanju (i u smislu omasovljenja) gej pokreta sve do taEke pune socijalne afirmacije i odgovarajudeg iivotnog stila, moie se ipak osnovano tvrditi da je vet danas ukupna uEestanost muSkog i ienskog baziEnog hornoseksualiteta (u svim oblicima njegovog bihejvioralnog ispoljavanja) po svemu sudedi relativno neSto niia nego u vreme Kinsijevih istraiivanja sredinom dvadesetog veka, kada je on, kako rekosmo, na statistiEki sasvim reprezentativnom uzorku, ustanovio da je gotovo neverovatnih 37% ameriEkih odraslih muSkaraca i 13% iena u postpubertetnom periodu iivota imalo homoseksualna iskustva do taEke orgazma. Medutim, bududi da sama inercija porasta opStih seksualnih slobodal0 ipak moie samo relativno

.. marginalno da utiEe u smeru ublaiavanja incest-tabu reakcija odraslih na seksualno interesovanje dece, to se sa dosta

youzdanosti mote proceniti da se i danas ukupna reprodukcija pripadnika hazic'ne (intinine) 1zomo.reksualne orijentacije u -

ukupnonz odraslom stanovniitvu ostvaruje sa dvocifrerzom yrocentualnoilz uc'estano?du, i to kod muikog dela populacije verovatizo na nivou uc'estanosti izmedu 20% i 25% u odnosu na odraslu populaciju, a kod tenskog negde izmedu 7% i 10%.

Uz izvesnu dozu opravdanog opreza prema Kinsijevim brojevima,ll navedeni rasponi bi se mogli smatrati, i svetskim i istorijski, grubim prosekom za ono Sto se moie definisati kao kontinuitet ove civilizacije - uz razumljive manje stvarne oscilacije izmedu donjih i gornjih granica ovih raspona po svetskim regionima i istorijskim epohama, pre svega u zavisnosti od stepena rigidnosti ili neizbalansiranosti odnosa u porodici. Pri tome, moglo bi se oCekivati da u partrijahalno rigidnijim delovima tzv. tredeg sveta, procenat intimno homoseksualnih bude iznad svetskog proseka, mada upravo usled te iste partrijahalne rigidnosti znatno vedi procenat pogodenih ALO sindromom ostaje "nevidljiv".

Recimo i to da je homoseksualna iivotna sudbina, dabome, mogla zadesiti stvarno svakoga. Pa ipak, Kinsi, a i svi drugi koji su se bavili istraiivanjem uCestanosti ove pojave, naSli su da homoseksualna sudbina (u nekom od svojih pojavnih oblika) pogada skoro tri puta CeSde muSkarce nego iene. ZaSto? U ovoj knjizi se tvrdi da je to rezultat toga Sto je i za devojcice kao i za deEake majka prinznrni prototipski objekat emocionalnog vezivai~ja. A poSto kod devojEica u ranom pubertetu majka vise ne predstavlja prototipski model seksualnog objekta ved je u meduvreinenu zamenjena drugim, dakle sekundarnim prototipskim modelom seksualnog objekta (otac ili njegov supstitut), to je verovatnoda da de se nadi u situaciji koja izaziva incestnu anksioznost kod devojCica srazmerno znatno manja nego kod deEaka, na koje ma'ka i dalje deluje kao najsnainiji mogudi primarni objekat. 12

Drugi fenomenoloSki disparitet, koji je poslednjih decenija bio (mnogo viSe nego dokazana Einjenica) predmet bezbrojnih profesionalnih spekulacija o postojanju kauzalnog odnosa, jeste onaj koji se odnosi na tvrdnju o navodno mnogo vedoj uEestanosti homoseksualiteta medu muSkarcima koji su u


detinjstvu bili ono Sto kolokvijalno zovemo "ienski Petko" nego kod onih koji nisu imali problem polnog identiteta. To pitanje je u ovoj knjizi takode detaljno razmatrano, a ovde je neodriivost tvrdnji o uzroEno-poslediEnom odnosu izmedu infantilnih problema polnog identiteta i homoseksualne orijentacije u odraslom dobu pokazana samo (sa fenomenoloSkog stanoviSta) nekih istorijskih poredenja izmedu ovih dveju kategorija:

- U helensko doba postojalo je gotovo opSte mi~ljenje da je homoseksualitet izraz izuzetne muSkosti rezervisane samo za filozofe, driavnike, vojskovode i druge izuzetne ljude (kao Sto su bili Solon, Platon, Aleksandar Veliki, Alkibijad i drugi);

- U najveCem broju zemalja Levanta (tj. istoEnog Sredozemlja), poEev od Vavilonaca, homoseksualitet je kroz istoriju bio socijalno tolerisan ili Eak institucionalizovan, posebno u zavisnosti od socijalne pozicije, a bez indikacija o povezivanju te pojave sa neEijom muievnoSCu ili ienstvenoSCu.

- U hriSdanskom svetu, koji je razvio ideale seksualne Cednosti i uzdrianosti, pa skoro sve do savremene civilizacije homoseksualitet je bio preteino tretiran kao davolski greSnaP opcija, pa je i status onih koji bi bili "obeleieni" da imaju tu sklonost u nekim periodima i sredinama bio Eak sasvim ravan socijalnoj ekskomunikaciji, ponekad i blizu iivotne ugroienosti. Stoga je otvoreno homoseksualno ponaSanje bilo dosta retko, pa se ono ispoljavalo pre svega kao konspirativno, ali opet bez izraiene indikacije o feminiziranosti kao bitnom obele2ju homoseksualnih pripadnika muSkog pola. Ako se zanemari prateCa ljudska patnja, nametnuta moralna Eistoda veCine baziEnih homoseksualaca podarila je EoveEanstvu u dugim vekovima uzleta, procvata i dominacije hriSdanske moralnosti neke od najbriljantnijih duhova (svetaca-muEenika, verskih v d a , velikih umetnika, pa i nauEnika). Medutim, Sto se tiEe iena sa homoseksualnim sklonostima, iako nema eksplicitnih pisanih svedoEanstava, moie se s dosta pouzdanja naslutiti da je kod nekih muSka samoidentifikacija bila zapravo opsesivna - kao u primerima Pap(is)e Ivan(e) VIII, Jovanke Orleanke, itd .).

- Najzad, u savremenoj civilizaciji koju, sa stanoviSta problema koji razmatramo, ponajviSe karakteriSe oslobadanje liEnosti od hijerarhijskih i drugih stega socijalne konvencije

ukljui-ujuc'i i postepeno faktiEko izjednaEavanje socijalnih pozicija Zene i muSkarca, Sto ima odraza na to da se homoseksualitet sve vise posmatra kroz optiku mus'ko-ienskih odnosa. Zajedno sa punom liberalizacijom privatnog iivota, jaEanje socijalne pozicije iena je dovelo i do fenomena pojaEane suprotno-polne identifikacije znatnog segmenta homoseksualno orijentisanih. Stoga je donekle i razumljiva pojava shvatanja, koje je "zdravorazumski" moida i prihvatljivo, ali ne i nauEno argumentovano, da je homoseksualitet najpre rezultat suprotno- -polnog identiteta u detinjstvu, Sto dalje vodi ka usvajanju takvog seksualnog izbora i u odraslom dobu. Dakle, homoseksualitet je navodno, postao najpre pitanje "preferencije", s feminiziranim muikarcima svuda unaokolo, jer je prosto dosadaSnja afirmacija socijalne uloge gene toliko uznapredovala da su mnogi medu homosek~ua ln im~~ muSkarcima viSe nego ranije poEeli da prihvataju kvaziienski ego-identitet i odgovarajuee socijalne uloge. SliEne tendencije u obrnutom smeru oduvek su postojale kod ienskog homoseksualiteta. Uz revoluciju u sferi plastiEne hirurgije, ove tendencije su dostigle karikaturalno-tragiEne klimakse u masovnom uzletu medicinskog sakaienja u vidu kriminalno-komercijalne hirurSke prakse "promene pola".

JoS jedno opSte fenomenoloSko pravilo odnosi se na pitanje ili problem socijalne integracije homoseksualnih u jednu jos' uvek skoro dominantno heteroseksualnu civilizaciju. To pravilo glasi: Izrazita veLina baziEno homoseksualnih i danas usvaja takav obrazac socijalnog i seksualnog ponahnja koji ne ugroiava njihovu socijalnu poziciju u porodiEnom i Sirem, posebno radnom okruienju, Eak i ako to mora da znac'i efektivno odustajanje od (bar evidentnog) homoseksualnog ponaianju. Drugim reEima, veCina odraslih i socijalno prilagodenih intimno homoseksualno orijentisanih bi se upuStala u homoseksualne odnose ako bi bila sigurna da to ne ugroiava njihovu postojetu socijalnu poziciju. Razumljivo, kod nemalog broja ljudi ovo pravilo je ugradeno u svest Eak kao moralni diktum ili standard. Stoga su mnogi od onih intimno homoseksualno orijentisanih a socijalno dobro prilagodenih jednostavno navikli da sopstvene homoseksualne nadr&aje i ose~anja doiivljavaju kao neku vrstu

intimne nelagodnosti , na naEin kako se recimo doiivljavaju reum2ttiza111, hernoroidi ili neke druge hroriiEne bolesti. To js moguie zahvalju~u6i zaEudujude visoko efektivnoj sposobnosti ijudskih biCa da svoje erotsko ponaSanje prilagodavaju spoljnirn okolnostima i specifienim mentalnim prioritetima, kao i da svoje seksualne pori.ve bar delom sublimiraju, tj. investiraju ih u neseksualne svrhe.

Razume se da u najvedem broju baziEno homoseksualno orijentisani, iako ne nlogu da doiive stvarno (ili taEnije intenzivno) heteroseksualno uzbudenje, ipak mogu da gaje sasvim evidentne heteroseksualne sentimente14 i ideale, pa i da relativno lako I I izvedu (sirnuliraju) akt uspeSne heteroseks-ualne kopulacije,15 a i na drugi naEin da delaju prividno uspegno u heteroseksualnorn svetu. Upravo zbog ovih svojstava, dobar deo baziEno hoinoseksualnih moie sebi priugtiti luksuz da sebe (Eak s ubedenjem) smatraju preteino ili Eak iskljucivo heteroseksualnima, Sto je u smislu evidentnog ponaSanja moida i taEno. Tome dodatno doprinosi i uobitajeno oseCanje inferiornosti koje gotovo neizbeino prati svest o sopstvenim homoseksualnim porivima, pa se vremenom liEnost sve viSe adaptira na model aseksualnog ponaSanja, tj. funkcionisanja na niskoin intenzitetu aktivnosti libida.16

Medutim, bududi da ni takvi s vremena na vreme uglavnom ne mogu da odole homoseksualnim izazovima (pogotovo s obzirom na danaSnju liberalnil socijalnu klilnu i olakSane opSte uslove za takve kontakte, posebno u gradovima), to se jedna osetna vedina baziEno hoinoseksualnih zadovoljava kompromisnom praksoin skrivenog homoseksualnog i javnog

miSljenje o sebi kao o "povremeno biseksualnoj" osobi. Iako je pitanje tzv. biseksualnosti ved ponlinjano i u ovom

poglavlju (a iz specifienih aspekata bide takode detaljnije .- -

osvetljeno u jednom broju drugih poglavlja), ovde se to pitanje Eini interesantnim za neSto detaljniie razmatranje, ne toliko kao kompromisna racionalizacija (Sto psiholoSki jeste), ved pre svega fenomenoloSki. Naime, biseksualno ponaSanje je u razlicitim razmerama daleko najra~~rostranjeniji obrazac evidentnog seksualnog ponaSanja baziEno homoseksualno orijentisanih. U

torn smislu su nalazi iz Kinsijevih statistiEki impresivnih (mada k s t o osporavanih) uzoraka od pre pola veka, koji su predstavljeni i u tzv. Kinsijevoj skali, viSe nego indikativni - preko 85% onih koji su oznaEi1.i sebe kao osobe koje su imale homoseksualni orgazam nakon navrSene 18. godine dali su podatke o razliEitim biseksualnim obrascima ponaSanja. DanaSnja slika ameriEke odrasle populacije, anketirane na Kinsijev naEin, bila bi veoma interesantna jer bi verovatno - zahvaljujudi ostvarenoj znatnoj normativnoj liberalizaciji i sledstveno povedanoj socijalnoj toleranciji homoseksualnog ponaSanja - dala osetno vi5e polarizovanu, tj. transparentniju sliku, u smislu znaEajnog porasta relativne ueestanosti pre svega na strani iskljuEivo homoseksualnog onaSanja, nego Sto je bio slutaj 1: sredinom dvadesetog veka.l

Sve u svemu, moiemo se lako sloiiti oko toga da je u svim delovima sveta i u svim istorijskim epohama uvek postojao viSe ili manje (varirajudi u zavisnosti od dominantnog socijalnog stava tolerancije ili netolerancije) znaEajan broj onih koji su intimno usvajali, pa Eak i stvarno verovali u ambivalentni obrazac seksualnog ponaSanja u pogledu seksualne orijentacije - mada je uvek u pitanju. bila kompromisna formacija izmedu stvarne (intimne) homoseksualne orijentacije i heieroseksualnog socijalnog imperativa.

Ako ovde ima mesta za sarkazam, redi demo da bismo se rnogli sloiiti da evidentno biseksualno ponaSanje odraiava stvarno dvostranu seksualnu orijentaciju - ali samo pod pretpostavkoin da se nauEno moie prihvatiti slededi diktum: "ljudi, kao amebe i ostale jedi~ostavne organske forme su ono Sto njihovo evidentno ponaSanje indicira i niSta vise". PoSto to svakako nije sluEaj, jer su ljudi pre svega visoko slozeni individualni psihiEki sistemi i istovremeno biCa koja se socijalizuju, bida sa brojnim socijalnim ulogama koje iiveCi nose (ili glume da ih nose), sa razvijenim odgovarajudim visoko preferencijalnim sistemom socijalnih i intimnib vrednosti itd. - mogutnost stvarne, intimno iskrene biseksualne opcije mora se odbaciti iz viSe razloga. Ona se posebno mora odbaciti sa stanoviSta elementarnih zakonitosti psiholoSkog funkcionisanja: ako neka osoba moie da doiivi heteroseksualni odnos kao

erotski uzbudljiv, koji je uz to visoko socijalno preferiran, sadriajan i jedino smislen, kako sa stanoviSta bioloSke funkcije, tako i socijalno oEekivanih Zivotnih uloga - kako i zaSto bi ta ista osoba uopSte mogla da oseti privlaEnost, te da se i upusti u jedan erotski odnos kbji je za veCinu i socijalno inferioran, pa i

- -

degradirajuc'i , a sa stanoviSta transgeneracijskog smisla ljudskog trajanja Eak i besmislen? Jasno, jedino objainjenje biseksualnog modela ponaSanja koje moie imati smisla jeste da je u pitanju kompromis izmedu, s jedne strane, intimno jedino raspoloiive kao erotski uzbudu~ude homoseksualne opcije, i s druge strane, neuzbudljive, ali socijalno privilegovane heteroseksualne opcije, koja se nekako ipak moie "odraditi". Ili: erotski doiivljajni kapacitet onoga ko stvarno i u punoj meri moie da doiivi .

socijalizovan heteroseksualni odnos kao erotski uzbudljiv jednostavno je popunjen, i ne ostavlja prostor za opcije drugog tipa, pa ni za biseksualnu.

Najzad, biseksualnu opciju kao lainu danas odluEno odbacuje i Sam homoseksualni aktivizam koji je u snainom porastu (o Eemu se mogu navesti brojni upEatljivi primeri)?s i mora se reCi da se homoseksualnima koji ne uvaiavaju heteroseksualne standarde i socijalne konvencije bar ne moie zameriti da su nekonzistentni kao liEnosti, te da su u tom smislu pogteni.

Naime, fenomen homoseksualne orijentacije Sam po sebi inicijalno nikada nije pitanje moralnosti, stoga mi ovde i ne ulazimo u to izvedeno pitanje, kao ni u njegov 1egalistiEki ekvivalent, pitanje homoseksualnih prava. Pa ipak, Einjenica je da svaki baziEno homoseksualno orijentisani adolescent, odnosno mlad Eovek, mora za sebe da odgovori i na pitanja uie i Sire socijalne prihvatljivosti i odgovarajudih moralnih dilema u pogledu homoseksualnih obrazaca ponaSanja. Ovi specifiEni odgovori, zajedno sa opStim kvalitativnim osobinama konkretnog "ljudskog materijala", kao i iivotne okolnosti tokom perioda formiranja liEnosti i kasnije - svakako odluEujude opredeljuju tip bihejvioralnog obrasca koji Ce se slediti. Ovde smo dali klasifikaciju Sest (ili sedam) osnovnih tipova ili kategorija obrazaca ponaSanja ljudi sa alternativnom (tj. homoseksualnom) orijentacijom libida, i to:

(a) Kategoriju otvoreno homoseksualnih Eine gej aktivisti i

drugi koji su sa stanoviSta odnosa prema svom psihoseksualno- -ontoloSkom biCu u stvari "straight"19 (kakav paradoks, ne samo verbalni), tj. koji predstavljaju beskompromisni segment medu intimno homoseksualnima, te odbijaju da se povinuju socijalno dominantnim heteroseksualnim normama i obrascima poniSanja, pre svega zato Sto se oseCaju moralno i socijalno dovoljno

-

snainim i nezavisnim da mogu da se suoEe sa izazovom socijalne osude.

(b) Kategoriju evidentno homoseksualnih Eine pre svega oni kod kojih je pojava baziEne homoseksualne orijentacije u pubertetu kombinovana bar sa delimiEnom suprotnopolnom samoidentifikacijom. Kao Sto je u kasnijim poglavljima to detaljno analizirano i argumentovano, fenomen suprotnopolne samoidentifikacije Sam nikada nije uzroEnik homoseksualiteta u smislu izazivaEa alternativne libido-orijentacije, ali kombinovani sluEaj autoritarnog osporavanja erotske fiksacije na roditelja suprotnog pola uz (podriavanu) jaku bliskost deteta (do taEke samoidentifikacije) sa tim roditeljem zakonomerno vodi ka pojavi u odraslom dobu evidentno feminiziranog tipa muSkih homoseksualaca, odnosno, do pojave lezbijki s a jakom muSkom samoidentifikacijom. Ovoj kategoriji homoseksualnih s evidentnom suprotnopolnom samoidentifikacijom, pored tzv. "muSkih prostitutki", transseksualaca i sl., mogu pripadati i tihi iivotni marginalci koji se i ne upuStaju u aktivne homoseksualne odnose.

(c) Kategoriju tzv. "biseksualaca", koji su po svemu najbrojnija grupa medu ljudima sa baziEno homoseksualnom orijentacijom libida, Eine oni koji pokuSavaju (svesno ili nesvesno, uspegno ili neuspeSno) da na nekoj taEki nadu kompromis izmedu zadovoljenja svoje baziEne alternativne seksualne orijentacije i pretenzije da se zadovolje zahtevi socijalno dominantnih heteroseksualnih bihejvioralnih standarda i obrazaca ponaSanja. Stoga je prirodno da se javlja i osetna raznovrsnost, a i vremenska-starosna varijabilnost, u pogledu obrazaca kako njihovog evidentnog tako i stvarnog seksualnog ponaSanja u zavisnosti od prilika koje im se ukazuju, socijalne i materijalne pozicije itd.

(d) Kategoriju evidentno "aseksualnih " , takode dosta brojnu,

saEinjavaju oni pojedinci pogodeni sindromom ALO koji su otkrili da se mogu nekako izboriti sa svojom baziznom hornoseksualnoSCu a da joj ne podlegnu u srnislu evidentnog ponaSanja - na taj naEin Sto de reducirati svoju socijalnu a time i libidinoznu komunikaciju na nivo na kome se moie zadriati kontrola sopstvenog stvarnog ili bar evidentnog ponaSanja. Ovoj kategoriji obii-no pripadaju usamljenici koji se Eesto mogu nac'i u intelektualnin~ profesijama, posebno u ulozi workoholics-a, medu verskim posve,Ceni.cima, itd.

(e) i (f) Homoseksualno orijentisnni koji su ego-distoniEni u odnosu na to svoje stanje, tj. oni koji odbijaju da se pomire sa svojom intimnom homoseksualnom sudbinom, odnosno da prihvate kao fait accompli sopstvenu veC uspostavljenu intimnu homoseksualnu orijentaciju libida, te stoga bivaju osudeni da postanu ili: (e) samoubice i "ludaci" - najEeSCe ljudi sa opsesivnim neurozama ili sa simptomima paranoidnih stanja; ili pak: (f) "sveci" - religiozni, ideoloSki ili nacionalni lideri (tj. heroji , prosvetitelji, muEenici, kaluderi , ponekad veliki umetnici ili naui-nici, itd.), koji su uspeli da u visokom stepenu ostvare sublimaciju svoje ego-neprihvatljive seksualnosti njenim "investiranjem" u iar nacionalistii-kih, ideoloSko-politii-kih, religijskih, umetniCkih, nauEnih i drugih "viSih" ciljeva i ideala.

(g) Grupu preovladujuCe nesocijalizovane alternativne seksualne orijentacije Cine oni koji, prvenstveno iz razloga socijalne izolacije i specifitnih iivotnih okolnosti, umesto za homoseksualno ponaianje, privremeno optiraju za zoofiliju, ili pak rede, za nekrofiliju, alternativnu gerontofiliju (tj. ne kao infantilno steCenu habitualnu perverziju) itd.

Kao Sto je veC ranije u ovom poglavlju naznaEeno - u meri u kojoj bi i-injenica povec'ane socijalne tolerancije svih oblika ispoljavanja "zastranjenog" seksualnog ponaSanja takode sama po sebi znai-ila izvestan doprinos smanjenju ui-estanosti incidentnog doiivljavanja anksioznog iskustva incestne krivice u ranom pubertetu - to bi automatski znatilo i postepeno smanjenje doprinosa novih generacija ui-estanosti ALO sindrorila u ukupnoj odrasloj populaciji .

Medutim, glavni zakljuc'ak i istovremeno poruka koja treba da rezultira iz navedenog fenomenolos'kog paradoksn jeste da za

svakoga treba uc'initi kristalno jasnim da ke ljljuska sek,sualrzn orijentacija u buduLnosti uveliko postnti z~pravljivn, blagovremenom primenom odgovarajukih psihoanalitiCkih postuyuka, i to ( 1 ) i t smisllt moguc'nosti uvoden . mclsovne preverzcije ALO sindroma jednostavnim instrukcijama roditeljilna kako da izbegnu izazivarzje krititne arzksioznosti i (2 ) u smislu uspeitze psihoannlitiEke terapije pojedinac'nih sluc'ajeva homoseksualiteta, nli sarno uko za to postoje odredeni neophodni preduslovi .20

U mebuvrernenu, dok ova saznanja ne postanu opSte dobro, llama ostaje da konstatujemo kako sve do danas, na prelasku u tredi milenijum, sa stanoviSta seksualnih obiEaja u svetu opstaju u suStini dva osnovna tipa druitava, koji mogu biti oznaEeni kao mac'o kultura i liberalna kultura, a u kojima se mogu oEekivati sledeCi dominantni obrasci ukupnog i seksualnog ponaSanja baziEno homoseksualno orijentisanih:

a) Mac'o kultura. Relativno izrazitija manj ina medu bazitno homoseksualno orijentisanima se upuSta u ponaianje koje bi se moglo nazvati otvoreno homoseksualnim. ZnaEajna vedina njih se ukljuEuje u heteroseksualni obrazac porodiEnog i Sireg druStvenog iivota, upuStajuCi se samo sporadii-no i povremeno u homoseksualne aktivnosti, po pravilu samo kada okolnosti oarantuju diskreciju i sigurnost. ZnaEajan je i broj onih koji se b

usled straha od moguCih posledica efektivno gotovo nikada ne ukljuEuju u eksplicitne homoseksualne aktivnosti. S druge strane, izuzetno je veliki broj i onih koji biraju takva zanimanja gde preovladuje istopolno socijalno okruienje (kaluderi i ostali sveStenici, vojnici, mornari i sl.), izbegavajudi na taj naEin i socijalna oEekivanja oko ulaska u heteroseksualne aranimane. Iz okvira takvog socijalnog okruienja, naroi-ito iz okvira robijaSke potkulture (a posebno u uslovima krupnih socijalno-politii-kih poremeCaja, kao Sto su gradanski rat ili bujanje urbanog podzemlja), kao socijalni fenomen dolazi do izraiaja i pojava tzv. "homoseksualnog maEizma" .21 Pa ipak, gledano u celini, homoseksualno orijentisani u ovoj kulturi dosta pate od opsesivnih neuroza, koje odraiavaju griiu savesti i strah zbog "greSnih" ili "bolesnih" nadraiaja, ili pak paranoidnih stanja, koja odraiavaju strah od stvarne pretnje socijalnim proganjanjem,

uznemiravanjem pa i ekskomunikacijom od strane joS uvek rigidnog socijalnog okruienja.

b) Liberalna kultura. Jedna brojEano znaEajna grupa (ali ipak joS uvek relativna manjina) medu homoseksual.no orijentisanima se upuSta u homoseksualne aktivnosti iskljuEivo i manje ili viSe otvoreno, delom teieCi i da se socijalno segregira u kompaktne lokalne gej zajednice da bi se izbegle ili smanjile neugodnosti do kojih dolazi usled medusobne inkompatibilnosti vrednosnih sistema heteroseksualnih i homoseksualnih modela iivota. Jedna relativna veEina baziEno homoseksualno orijentisanih kao kompromisno ili prelazno reSenje usvaja "pomeSaniW obrazac tzv. biseksualnog iivota (obiEno sa trajnom heteroseksualnom, tj. braEnom vezom i povremenim zapadanjem u homoseksualne avanture). Kako ova dvojnost ukljuEuje i suStinsku lainost prvog, a i lainu (nestabilnu) stvarnost drugog (stvarnog) erotskog odnosa - to se ovaj "pomeSaniW obrazac seksualnog ponaSanja pokazuje tokom vremena kao dosta varijabilan, tj. nestabilan, - teieCi da dovede do priklanjanja jednom od dva iskljuEiva obrasca evidentnog seksualnog pona~anja.22 Lepa stvar u vezi sa ovom poslednjom grupom homoseksualno orijentisanih je da mnogi medu njima stvarno veruju da pripadaju kategoriji biseksualnih ili Eak "preteino heteroseksualnih". U celini uzev, relativni udeo duboko nesreCnih ljudi, frustriranih sopstvenom homoseksualnom libido-orijentacije u "liberalnoj kulturi" je znatno niii nego u "maEo kulturi", mada ne i u adolescentnom dobu, dok ne prode proces prilagodavanja 1iEnosti na intimnu sudbinu homoseksualne orijentacije. U liberalnoj kulturi, takocte, po svemu dolazi i do relativnog umanjenja uloge homoseksualne orijentacije u smislu, metaforiEno reEeno, "efekta zrna peska na stvaranje bisera u Skoljci " , 23 Sto je EoveCanstvu kroz istoriju podarilo izuzetno krufna umetnicka i druga kulturna, duhovna, pa i nauEna dostignuCa nekih medu onima koji su imali nesreCu da svoj odrasli iivotni vek proiive uz intimnu homoseksualnost.

Mdut im, bilo bi ipak sasvim naivno i pogreSno verovati da danas najveCi broj homoseksualno orijentisanih u Americi i drugim "liberalnim kulturama" ne pati. Pre svega, trebalo bi da neko bude gotovo potpuno psihotiEna liEnostU pa da ostane ravnoduSan na neizbeinu porodiEnu a delom i socijalnu dramu

neodobravanja i sledstvenih ljudskih otudivanja koja cak i u najliberalnijoj sredini uveliko prate javno ispoljavanje homoseksualne orijentacije. U svakom sluEaju, rezul tati istraiivanja sprovedenih u Americi tokom 80-ih godina dvadesetog veka ukazuju: da Eak izmedu 25% i 33% bihejvioralno aktivnih homoseksualaca - tine alkoholiEari (Kus, 1987), dok je, kao Sto smo u predgovoru veC pomenuli, verovatnoka da dode do pokuSaja samoubistva kod homoseksualaca Eak Sest puta veCa nego kod heteroseksualnih (Bell i Weinberg 1978). Sve ovo ukazuje na to da Eak i u sredinama najliberalnijim za homoseksualce, pitanje intimne i socijalne neprilagodenosti homoseksualnih ostaje u velikoj meri nerazreSivo .

U stvari, steEeno stanje homoseksualne orijentacije libida stvara skoro nepremostive probleme u najveCoj meri u adolescentnom dobu, tj. tokom perioda adaptacije liEnosti. Ta faza, Eije trajanje zavisi od odnosa izmedu "Ida", "Ega" i "Super-ega" (da se izrazimo Frojdovom terminologijom), moie trajati veoma razliEito - poEev od relativno sasvim brzog i "glatkog" prihvatanja homoseksualnog ego-identiteta (ukljuEujuCi ponekad i evidentno karikaturalni suprotnopolni manirizam) u roku od godinu ili dve nakon doiivljene incestne anksioznosti, pa sve do herojske tragike pokuSaja beskompromisnog otpora ego-distoniEnih (tj. trajno neprilagoctenih u odnosu na sopstvenu homoseksualnost), Sto se ili zavrSava samoubistvom, ili se kao prokletstvo iivota proteie u odraslo Zivotno doba.

Proces prilagodavanja 1iEnosti na sopstvenu intimnu homoseksualnost podrazumeva i ukljuEuje jedan simultani proces, koji bi se vojnom terminologijom mogao nazvati "trening za preiivljavanje u neprijateljskom okruienju". Tom simultanom procesu bi se morala pripisati za mnoge Eesto iznenadujuia vitalnost i elastiha adaptabilnost mnogih homoseksualno orijentisanih na skoro svaku situaciju. Ovaj faktor su neki homofilni autori Eak spremno protumaEili u smislu dokaza da je homoseksualitet u stvari "dobar za vase mentalno zdravlje". Cinjenica je da mnogi ljudi kojima je ova problematika strana Eesto bivaju iznenadeni ovom iilavom psihickom spremnoSCu homoseksualaca, Sto je rezultat neznanja da se najve~i broj

homoseksualaca, u rnaniru dobrih glumaca, mnogo puta unapred presliSava o svojim optimalnim reakcijama u sluEaju zapadanja u bilo koju od tipski "nezgodnih" situacija.

U svakom sluEaju, najupetatljiviju fenomenoloSku Einjenicu op.Steg tipa koja se tiEe homoseksualiteta Eini zapanjujuda dobno- -kvalitativna diskrepancija izmedu, s jedne strane, tipiEne mladalaEke nesigurnosti i oEajavanja, sve do taEke pravih psihiEki11 tortura i m u ~ e n i ~ t v ~ do kojih u znatnom broju sluEajeva dolazi u prvim (tinejdierskim) godinama nakon spoznaje o sopstvenoj konaEnoj osudenosti na homoseksualnu iivotnu sudbinu i, s druge strane, tipiEnog samopouzdanja i rutiniranosti u vocten'u dvostrukog iivotnog obrasca u stilu "Dr Diekil & Mr HajdWZS kod znatnog broja odraslih homoseksualaca.

PovodeCi se za ov i~n dualitetom, AmeriEka psihijatrijska asocijacija, a i nacionalne staleike organizacije psihologa i pedagoga su svojim ved pomenutim opredeljenjima u tretmanu homoseksualiteta u stvari zakljuEili neSto Sto bi se moglo definisati sledeCom ~arafrazom: Poito zu homoseksualitet. kao ni za smrt ili p-eljubuJL izgleda da nema leka,26 to se mora nam,etnuti obavezna staleika i socijalna rzorma dn se (umesto istrafivanjn puteva spoznaje nauerze istine o tom fenomenu i sledstvenoj efektivnoj terapiji) - nadlefni psihijatrijski i trabantski mu stalefi psihologa i pedagoga moraju posvetiti isklju?ivo ohrabriteljrko-ute2iteljskorn posl~l terapeutsko-socijalnog afirnzisnrqa homoseksz.lulne 'preferencije' i korespondirajuci'h iivotriih stilovn .

Jasno je da primena ovakvog staleSki "normalizujuCeg" postupka, u stilu paradigme ameriEkog pragmatizma: "ako ne moieS da ih pobediS, ti im se pridruii", na ovo ili na ma koje drugo poremeteno psihoseksualno ili drugo mentalno stanje2' -

ne moie proCi bez socijalno-patoloSkih posledica u smislu sadriinskog obesmigljavanja (do taEke shizofrenizacije) nekih kljuEnih socijalnih institucija i vrednosti. No, Amerika nije svesna da taj raEun, kao i neke druge raEune svojih krupnih zabluda i diinovskih (parcijalnim interesima motivisanih) manipulacija u svetski najkompetitivnijem a time i "najnaprednijem" druStvu - tek treba da u punoj meri plati.

Ali, kako to nije predmet ove knjige, mi eemo, u sklopu razrnatranja i drugih fascinirajueih Einjenica u vezi sa fenomenom homoseksualiteta, u narednom poglavlju posvetiti painju onim za zakljuEivanje dosta interesantnirn refleksijarna koje proizlaze iz nekih istorijski relevantnih Einjenica.

Napornene

1 Termin "homofilni" se ovde (a i inace u literaturi) koristi ne u smislu obeleija neEije liEne seksualne orilentacije, veC pre svega da oznaEi nosioce stava benevolentne profesionalne i moralne podrSke stavu o psiho- -socijalnoj smislenosti homoseksualiteta; tj. pravu na punu socijalnu ravnopravnost ispoljavanja homoseksualnog ponaSanja, kao i uvodenju za homoseksualne svih socijalnih institucija koje vaZe za heteroseksualne (brak, socijalne privilegije za porodicu, pravo na odgajanje dece itd.). Dakle, termin n e ~ n a peiorativni karakter, iako stav koji se njirne obeleiava - kako Cemo videti - nema ni s tva~no nauEno ni civilizacijsko uten~eljenje, a pogotovo ne ono koje bi se moglo praktikovati sa stanoviSta odgoja i zaStite dece. 2 Termin "homofubi?an" se standardno koristi od strane aktivnih homoseksualaca i nosilaca njihove homofilne podrSke za oznaEavanje svake lienosti i l i stava koji dovode u pitanje normalnost, odnasno, socijalnu prihvatljivost homoseksualiteta. Termin je neadekvatan jer in~plicira da se svi koji se ne slaiu sa hon~ofilnim stavom navodno plaSe sopstvenih potisnutih homoseksualnih sklonosti, i to u ogromnoj vedini sluEajeva jednostavno nije tatno. Stoga bi mnogo adekvatniji bio termin: "homo-odbojni". 3 Pseudohomoseksualnost, za razliku od baziEnog homoseksualiteta, nije zasnovana na trajnoj unutarpsihitkoj dispoziciji, ve t se javlja kod psihoseksualno neoSteCerlih osoba, bilu kao rezultat motivacije vezaae za otekivanu korist, bilo kao rezultat ektre~nne prinude (u kaznionicama, nad decom itd.), ili pak u nekim primitivnim zajednicama, kao habitualna i l i ritualna praksa. 4 Alfred Kinsi je svoj nautni autoritet zasluieno stekao prvirn detaljnim i rnasovnim statistiEkim istraiivanji~na seksualnog ponalai~ja odraslih (ameriEkih) muSkaraca i iena (objavljenim 1948, odnosno 1953. godine) - ali ga je zloupotrebio, po naSe1n miSljenju (detaljno obrazloienom u Poglavlju 5), sasvim svesno pogreSnom interpretacijom. Pri tom ne sn~atramo da njegove zasluge za otlkrivanje pravih razmera pandemije intimnog homoseksualiteta umanjuje to Sto je po obrazovanju bio insektolog ili Sto su, prema njegovim biografima, njegovu blistavu karijeru profesora seksologije na Univerzitetu Blumington u Indijani pratile povremene homoseksualne avanture pu pisoarima i hotelima Cikaga. 5 U konkretnom sluEaju turnacei~ja ovih rezultata Kinsijevih istraiivanja, kao dijagnostiEki odriivo-odbranjivo uzeli smo shvatafije po kome

se osobe sa homoseksualnim iskustvima do ta%ke orgazma, doiivljenim u odraslom dobu, po pravilu inoraju svrstati u baziEno (intimno) homoseksualno orijentisane. No Eak i kad se Kinsijevih, za mnoge zapanjuc'ih, 37% odrasle muSke populacije i 13% odrasle ienske populacije u ovoj kategoriji radi sigurnosti (eliminacijom sluEajeva sporadiEnih pseudohomoseksualnih iskustava - pod prinudom, iz koristoljubja i sl.) svede samo na one koji su to iskustvo imali bar u tri konsekutivne godine, ipak vredi zapamtiti Kinsijev nalaz da se i onda respektivna uEeSda smanjuju samo za nekoliko procentnih poena - kod muSkaraca na neSto ispod jedne treCine, a kod iena na oko 10% ukupne odrasle populacije. 6 U svim ovim "redukcionostiEkim" istraiivanjima, ustanovljena uEestanost deklarisanog ili bihejvioralno evidentnog homoseksualiteta kreCe se kod muSkaraca izmedu 2 i 3, a kod iena izmedu 1 i 2 procentna poena u odnosu na ukupnost odgovarajuCeg dela odrasle populacije - Sto je danas smeSno malo Eak i samo u odnosu na "openly gay" populaciju. 7 Dakle, u pitanju je stvarna (intimna) disfunkcionalnost za uzbudljivo erotsko doiivljavanje svih ljudskih objekata suprotnog pola, Sto, medutim, uopite ne znaEi da ovim stanjem pogodena litnost ne moie svojim svesnim, voljnim naporom da obezbedi privid evidentno uspeSnog heteroseksualnog funkcionisanja. 8 Na taj naEin Sto razmiSlja o mno'stvu etiologija i nosologija homoseksualiteta na bazi pikantnih detalja u vezi sa tim: "da li ko i kome Sta uvlaEi, gde, kako i zagto?". 9 Kao Sto demo videti u narednom poglavlju, ta ograniEenja su postojala i u Dorskim driavicama antiEkih Helena, koje se Eesto uzimaju kao model apsolutne afirmacije homoseksualnih sloboda, Sto nije taEno. Naime, upravo su socijalne tenzije oko granica tih sloboda i prisilile Platona da se upusti u svoju Euvenu mimikrijsku racionalizaciju pederastije, koja Ce (da ironija bude potpuna) u milenijumima nakon njega biti idealizovana kao (podrazumevano heteroseksualna) "uzviiena platonska ljubav". I0 TaEnije, bilo koja situacija u kojoj joS ne postoji javna svest o moguCnosti apsolutne prevencije homoseksualne orijentacije, Sto je jedna od osnovnih poruka ove knjige. 11 Ta mera opreznosti je opravdana bar onoliko koliko je koriSdenje i zatvorske populacije u uzorku moglo dovesti do distorzija u smislu registrovanja kao homoseksualnih i onih koji nisu imali slobodu izbora, dakle, delom i tzv. pseudohomoseksualne populacije. 12 Nasuprot ovom na'sem, Eini se, dosta logiEnom i ubedljivom objainjenju, stoji Evrsto uvreieno dominantno uverenje u akademskirn i drugim profesionalnim krugovima u Americi i drugde da muiki i ienski homoseksualitet nikada ne bi trebalo da budu posmatrani kao ontoloSki jedna kategorija, vec' sasvim odvojeno (ako se homoseksualitet u iena uopSte i tretira kao problem - EeSCe je to standardna pornografska tema za seksualno uzbudivanje mugkaraca). Ovo verovanje se zasniva na Einjenici da ienska

seksualnost funkcioniSe dosta razliEito od muike, Sto i nije sporno, ali je svakako ne samo sporno veC i sasvim pogreSno tretirati kao prosto pitanje seksualnog funkcionisanja jedno ontoloSko, (kvalitativno) pitanje objektno-tipske doiivljajne osposobljenosti i l i onesyosobljenosti psihoseksualne strukture - Sto Eini celu razliku izmdu heteroseksualnosti i homoseksualiteta. 13 A pre svega oni koji potiEu iz porodiEnog zaleda dominirajuee Zene, tj. majke, sa kojom su se oni (kao i mnogi heteroseksualci) u detinjstvu bar delimitno identifikovali. 14 Moglo bi se figurativno rec'i da ono Sto baziEno homoseksualno orijentisani mogu erotski doiiveti u odnosu na osobe suprotnog pola predstavlja, kao u fiziEkom invaliditetu, u najboljem sluEaju samo memorisane blede "patrljke" razorenog "organa", tj. ranije doiivljenih "kolateralnih" heteroseksualnih uzbudenja, odnosno, samo onih koja se nisu odnosila na centralni infantilni prototipski objekat, koji je inaEe i izazvao incestnu anksioznost i sledstvenu homoseksualnost. 15 Ovo bi moglo da predstavlja iznenadenje samo za temeljno seksualno neiskusne osobe, s obzirom da je jasno da se to uvek moie postiCi uz neSto mehaniEkog nadraiaja i imaginaciju koja obiEno ne mora da ima nikakve veze sa prisutnim heteroseksualnim partnerom, koji se u tom sluEaju koristi kao svojevrsna lutka. 16 Ovu pojava koju je uoEio i Frojd, kvalifikujuii je Eak kao opStu tipsku karakteristiku homoseksualno orijentisanih, Sto je u njegovo vreme u znatnoj meri moglo biti i taEno. 17 Prema Kinsijevom nalazu, zbirni udeo dve iskljuEive kategorije je iznosio negde oko 68% od ukupnog broja anketiranih odraslih muikaraca (5300): iskljuEivo heteroseksualni (stepen "0") oko 63%, a iskljuEivo homoseksualni (stepen "6") oko 5% od ukupnog broja, dok su 32%, dakle gotovo jednu trec'inu Einili oni koji su imali biseksualni obrazac ponaianja. Po naSoj proceni, moie se oEekivati da se danas u Americi udeo iskljuEivo heteroseksualnih krec'e oko 70% ili neSto viSe, a udeo onih sa iskljuEivo homoseksualnim obrascem ponaianja Eak neSto vise od famoznih 10% od ukupne odrasle populacije, koliko tvrde gej aktivisti - u stvari, njihova procena moie biti taEna ako se raEuna i ienska gej populacija. Tako bi udeo onih koji bi se u Americi danas (diskretno) izjasnili da praktikuju biseksualni obrazac ponaSanja verovatno bio izmedu 10% i 15% od ma kog reprezentativnog uzorka ukupne muSke populacije. 18 Sa navodno milion il i vise homoseksualnih demostranata, uEesnika Velikog marSa u VaSingtonu 25. aprila 1993. godine, homoseksualci su se definitivno predstavili kao nezavisna politiEka sila koja mora biti uzeta u obzir od strane politiEara koji u Americi iele da d d u na vlast. Jedan anegdotski komentar, koji se tiEe nevidljivog pristupa homoseksualaca svugde i na svakom mestu, dat je u kratkom pismu jednog duhovitog gej Eitaoica iz Kalifornije Easopisu "Fortune", objavljenom u broju od 27. januara 1993. godine, u kome se kaie: "Kada bi mi gej muSkarci i iene, jednog dana svi istovremeno

pozeleneli, promene bi se desile odmah! Videlo bi se da nas ima LI svakoj sali za odlutivanje, crkvi, porodici i na svim nivoilna radnih mesta. Kakva divna misao za ovu manjinu zauzdanu svojom nevidljivoidu". 19 Kolokvijalni izraz (sa znatenjem: prav, ispravarl) koji se u engleskom jeziku koristi za oznatavanje heteroseksualnih. 20 Neophodni preduslovi za ovu terapiju i njena moguCa procedura detaljno su izloieni u zavrSnom poglavlju knjige. 21 Najdirektniji izraz tog macizma je pojava homoseksualnog silovanja, i to ne samo u zatvorima (gde je to redovna pojava), vet i u soci jalnirn sredinama sa naglaienim bezakonjem. Interesantan primer je zabeleiila britanska Starnpa. koja je u julu 1996. godine izvestila da je u Splitu (Hrvatska) doglo do slurajeva silovanja vise britanskih vojnika (pa tak i straiara!) koji su bili tarn; srneSteni radi obezbedenja snabdevanja trupa u Bosni. 22 DoduSe. slieno se deSava i heteroseksualnima. koji uz trajne b r a h e i l l druge monogamne, poiele i ekstramaritalne i l i poligamne veze. 23 Tj. zhog izostajanja socijalno uslovljenih unutragnjih tenzija kojc su u "muEo kulturama" rezultirale i u izuzetno visokom stupnju sublirnacije a1 ternativno usmerene seksualne energije. 24 No onda, ako je neko psihotitna licnost, on i l i ona nikada ne bi ni doiiveo (doiivela) krititno iskustvo rano-pubertetne incestne anksioznosti, koje je po, svojoj orirodi neurotsko i neizbetno vodi bazitnom homoseksualitetu. 25 M.oie se pretpostaviti da su i autor ove "krirni-bajke", a i autori njenih brojnih ekranizacija, zajedno sa zahvalnom publikorn, bili upravo fascinirani tim dualitetom lienosti, koji se u realnom iivotu moie naCi jedino kod dobro adaptiranih hornoseksualaca u heteroseksualnom okruienju. 26 A i kad se dokaie da ima leka, taj lek Ce za gej establishment verovatno biti neprihvatljiv, uz racionalizaciju, recimo: "to je krSenje slobode gradaaa da izabei-u seksualnu orijentaciju koju iele", ili slicno. 27 A o tome je, kao Sto Cemo argumentovano dokazati, kod homoseksualiteta bez ikakve surnnje ret .

poglavlje 2 Relevan-tne istorijske refleksije

Nije sporno da se svaki (pa i ovaj) pokuSaj naknadnog tumaEenja s o c i j a l n ~ - p ~ i h ~ l ~ S k ~ g funkcionisanja ljudi iz davno proSlih vremena u svetlu neke aktuelne psiholoHke teorije moie OznaEiti kao hazardni poduhvat. Medutim, u konkretnom slui-aju, naive& deo rasp~l~Zivih informacija o homoseksualitetu u Atini ~l~~~~~~~~ do& u mnogome je iznad puke faktografije, jer je dat u formi veSt~ pisanog pamfleta koji ostraS6eno pokuSava da glorifikuje prizemno, racionalizuje iracionalno i odbrani neodbranjivo - usput otkrivajuii sve slabe i bolne taEke tada aktuelne pro-homosek~~alne (ili taEnije: pro-homopedofilne) argumentacije. Shodno tome, a polazeCi od temeljnih nalaza i postavki teorije izloiene u ovoj knjizi, u ovom poglavlju se ~ 0 ~ 1 0 od teorijski konzistentne i logiEki odbranjive postavke da su faktori nastanka homoseksualne orijentacije u ljudskom rodu jedinstveni (identiEni) za sve istorijske periode, od nastanka individualne porodice do danas. Ova se postavka moie uspeSno braniti, uprkos nespornoj Einjenici da su u vedini druStava koja su pripadala ranijim civilizacijama (a i u nekim skoraSnjim dr-stvima) vladaju6e norme i obiEaji u pogledu socijalne tolerancije homoseksualiteta Eesto bivale veoma razlii-ite, a nekad i dijametralno suprotne od onih koje smo mogli videti kao dominantne u najveeem delu civilizacije dvadesetog veka (tacnije, sa izuzetkom njegove poslednje Eetvrtine).

Upravo tom smislu, istorijska evidencija o socijalnoj poziciji i racionali~a~iji homoseksualne prakse u antickoj gri-koj , a i rimskoj civilizaciji, predstavlja kritiEan probni materijal za a n a l i ~ ~ , s obzirom na Siroku toleranciju (u znaEajnim rasponima) pa i zakonsku osnovu muSkog homoseksualiteta, koji je u pojedinim helenskim driava uiivao Eak status p r iv i l eg~~ane ili elitne seksualne prakse. U stvari, kao

je to iz izvora sasvim dobro poznato, rasprostranjena i socijalno tolerisana muSka homoseksualna praksa je postojala u svim zemljama istohog Mediterana jog otkad je zabeleiena kao

4 BEDA PSIHIJATRIJE

muSka hramovna prostitucija u Vavilonu. Mebutim, tek prouEavanjem odgovarajudih Platonovih spisa moiemo ostvariti uvid u racionalizaciju homoseksualnog iskustva koju je stvorio jedan od najvedih ljudskih umova koji su ikad postojali. Upravo zato je u ovom poglavlju najveCi deo painje posveden analizi Platonovog dela Gozba (Simposion), koje je A opravdano kvalifikovano kao Biblija hom~seksualiteta,~ iako se elementi njegove homoseksualne filozofije i etike mogu naCi i u Fedru, a indirektno i u njegovoj Driavi (gde se, izmebu ostalog, moie nazreti skriveni pokuSaj norrnativne deerotizacije muSko-ienskih odnosa). Takode, ta epoha ljudske istorije zasluiuje posebnu painju u analizi homoseksualiteta u proilosti zato Sto su tu epohu, ne samo homofilni autori ved i mnogi priznati ili posvedeni helenisti - bili spremni da veliEaju kao "zlatno doba istorije" kada su, eto, homoerotski odnosi bili herojski i uzviSeni.

Za one koji nisu Eitali taj "filozofski komad" u kome filozof Sokrat i nekoliko njegovih prijatelja tokom sedeljke (pijanke) drie, govore u slavu Erosa, boga ljubavi, ovde su, na poEetku, date dodatne informacije koje se tiEu sadriaja Platonove Gozbe, a onda i detaljna analiza relevantnih delova teksta. Na prvi pogled, Platonov osnovni motiv je bio da glorifikuje Sokratovu superiornost u "filo-sofiji" (ljubavi prema mudrosti) nad njegovim prijateljima, ukljui-ujuii i d o m a ~ i n a (pesnika tragiEnih poema Agatona, koji je i sazvao "gozbu" da proslavi svoju pobedu na Dionizijskim sveEanostima 4 16. godine p.n.e.). Medutim, izlaganja gotovo svih govornika sadrie emocionalno silovitu, u to doba izgleda rasprostranjenu argumentaciju u korist prednosti homoseksualne ljubavi nad heteroseksualnom. Verbalne "meduigre" ueesnika, koje se deiavaju izmedu i nakon odrianih govora, ne ostavljaju nikakvu sumnju da svi govornici kad govore o ljubavi imaju na umu iskljuEivo ono Sto proizlazi iz homoseksualne telesne ielje. Samo kasnija krajnja hipokrizija hriSCanstva je mogla da bude uspeSna2 u interpretiranju nedvosmisleno telesnog homoseksualiteta aktera Gozbe (evidentnog i iz pailjive brige ko Ce za trpezom da leii do koga - pilo se u poluleieCem poloiaju), u ideal tzv. "Eisto duhovne" platonske ljubavi.

-

Prvi govornik, ~ e d a r ? govori o blagoslovima Erosa i za Ijubavnika i za miljenika, pre svega zato Sto njihova ljubav usaduje u njih obojicu stid od zlih dela i ielju da se takmiEe u lepoti. Razvijajujudi ovu ideju, on kaie da bi armija saEinjena od parova ljubavnika i miljenika bila nepobediva. On Eak prijateljstvo Ahila i Partokla vidi kao uzorni odnos dva ljubavnika (Sto je razliEito od originalnog mita u Ilijadi), koji su, eto, Eak spremni da ubiju ili umru jedan za drugog. Objektivnosti radi, recimo da Fedar kaie i to da spremnost da umru zarad voljene osobe pokazuju ne samo muikarci ved i iene .

Drugi govornik, Pausania, ljubavnik domadina Agatona, razlikuje dva Erosa, prvi koji potiEe od obiEne Afrodite i drugi koji potiEe od nebeske Afrodite. Prvi je obiEan Eros i odgovoran je za ljubav ljudi niieg reda koji jednako vole deEake i iene! tj. koji vole vise telo nego duSu i koji vole nerazumne osobe Sto je mogude viSe. Drugi Eros je sin nebeske boginje, obitava samo u duSi muikaraca i odgovoran je za ljubav prema deEacima i, poito je njegova majka viSeg ranga, on je blagosloven (nije drzak). Oni koji su inspirisani ovim Erosom vole ono Sto je jaEe i intelektom nadarenije. Stoga, kako kaie, oni i ne vole deEake pre nego Sto postanu obdareni intelektom a to je kad im brada poEinje da raste. Pausania ide dalje govoredi da su takvi ljubavnici spremni da ostanu ceo iivot sa svojim miljenikom, da iive sa njime, a ne da ga, poSto ga zavedu u njegovoj ludoj mladosti, ostave i da zatim posegnu za drugim deEakom. On Eak predlaie da se uvede poseban zakon koji bi zabranio ljubav sa deEacima dok su joS deca, tako da se: "spreEe nepotrebni napori pozto se ne zna da li Ce se u toj deci razviti zlodudnost ili vrlina " (kakav pragmatizam!?). "Dobri, otmeni ljudi namedu taj zakon sami sebi, ali za obiEne ljubavnike - on treba da bude nametnut isto onako kako im nameCemo da ne stupaju u ljubavne odnose sa slobodnim ienama."

Pausania dalje uporeduje ljubavne obiEaje i pravne norme u razliEitim helenskim driavama i zakljuEuje da se, gdegod varvari vladaju, smatra sramnim da se ljubavnici (Eitaj: aktivni homoseksualci) zadovolje, te da je to samo usled korupcije i

gluposti vladara i kukavieluka gradana, a isto tako, gde god se srnatra da nije lepo zadovoljiti ljubavnike, to je znak preovladujude duhovne lenjosti. S druge strane, za njega su naj bolji, mada komplikovani, zakoni u Atini (gde pederastija nije ni zabranjena ni sasvim slobodna) zato Sto je zahtevala oratorsku veStinu da se. pridobije miljenik. Izmedu ostalog, Pausania u svom govoru razvija odredena moralna pravila koja se tiEu odnosa ljubavnika i miljenika, ukljuEujudi i razradu paradoksa izmedu, s jedne strane, uvaiavanja onih ljubavnika koji Eine usluge svojim favoritima "bez srama, kao da Eine najveda dela" i, na drugoj strani, Einjenice, koju on pominje sa goreinom, da oEevi u ovom gradu "Eesto angaiuju pedagoge koji spreEavaju miljenike da razgovaraju sa ljibavnicima, kao da 3e u pitanju neka stvar koja se tretira krajnje sramotnom".

Posle priliEno neutralne retorike lekara Eriksimaha (interesantne pre svega po tvrdnji da su medicina i muzika dve umetnosti koje se bave erotskim odnosom tela i duha), slededi govornik, Aristofan, iznosi neku vrs tu patetiEne mitoloSko- -biologistiCke "teorije", ' prema kojoj su u poEetku svi ljudi imali tri pola: muSki, ienski, i androgini (hermafroditski) i da su bili dosta razliEiti od postojedih ljudi (valjkasto-okruglog oblika, sa Eetiri ruke i Eetiri noge). PoSto su bili hiroviti, vrhovni bog Zevs je odluEio da ih sve preseEe vertikalno. Nakon neke vrste plastirne hirurgije i kozmetike primenjene od strane Apolona, te polovine su poEele da iude jedna za drugom - i odatle ljudima erotska strast. Ali najinteresantniji deo price je taj da (koristedi savremenu terminologiju) muSki homoseksualci predstavljaju polovine onih koji su bili iskljurivo muSkog roda, pa stoga joS uvek iude jedna -za drugom, dok lezbijke predstavljajudi polovine ranijeg bida ienskog roda, takode joS uvek obuzete iudnjom jedna za drugom, i najzad, (nesredni) heteroseksualci, koji predstavljaju polovine androgina (muSko-ienskog stvora), pa i te polovine iude jedna za drugom.

Njegova suitinska poruka je da oni detaci koji su predstavljali polovine muSkih biCa (te stoga "vole muSkarce i nalaze zadovoljstvo u tome da legnu sa odraslim ljudima i da ih grle") jesu najbolji medu detacima i mladiCimas zato i t0 su po svojoj prirodi najmuievniji, za Sta je glavni dokaz to Sto kad

odrastu - postaju driavnici. Aristofan lako odbacuje svaku moralnu dilemu: "Istina, neki ljudi smatraju da su ti deEaci besramni ali to je la i , zato Sto oni to ne Eine iz besramnosti, veC iz smelosti, neustraSivosti i muSkosti." On dalje objaSnjava: "Kada oni odr-astu do svoje rnuzkosti, oni vode ljubav sa deeacima i mogu posvetiti painju braku i deci ne zbog svoje yrirode vek sarno zato it0 poituju obitaje: za njih je dovoljno da yrovedu iivot me& sobom, neoienjeni". Na kraju, Aristofan ,

se ipak iali da samo mali broj ljubavnika uspeva da nade svog "sopstvenog" miljenika koji mu "pripada" prema originalnoj prirodi svakog od nas.

SledeCi govornik, i domadin-slavljenik gozbe, pesnik Agaton, priliEno je kratak i neutralan u svom govoru u pohvalu Erosu, po svemu sudeCi zato Sto je jedna od Platonovih ideja-vodilja u ovom komadu bila da predstavi Sokrata kako trijumfuje nad pobedniEkin3 pesnikom. Ta ideja je sprovedena odmah nakon Agatonovog govora, kada Sokrat u razgovoru sa Agatonom, koristedi svoje sofistiEke veStine, dokazuje da Agaton u stvari nije mislio ono Sto je mislio, tj. rekao u svom govoru.

Interesantno je da je besed-a Platonovog Sokrata koja sledi nakon trijumfa nad Agatonom data u formi sedanja na njegov razgovor na istu temu sa ienom, proroEicom Diotimom. Takva forma Sokratove besede oeigledno ima, s jedne strane, svrhu da demonstrira Sokratovu skromnost a, s druge strane, da obezbedi opStu prihvatljivost muSko-homoseksualnih ideja koje se propagiraju - jer ih je, eto, njemu saopStila iena. Uz to, ova prenaglaSena Sokratova skromnost predstavlja i ironiEni kontrast sa ostalim govornicima i oEigledno je motivisana Platonovim ubedenjem da ljudska mudrost ima svoje granice, te da Sokrat, koji je "najmudriji medu smrtnicima", to zna. Istu dvostruku konotaciju naglagene skromnosti i pojaEane ubedljivosti ideja koje se zastupaju ima Sokratova samo-karakterizacija reEena uzgredno: "Ja, koji tvrdim da ne razumem niSta drugo do stvari koje se tiCu ljubavi". Za psihoanalitiEko prouEavanje ideja o ljubavi izreEenih u Sokratovo ime, svakako je interesantna i njegova (Platonova) poEetna ideja da Eros nije boianstvo ved demon.

Navodni Sokratov govor u svakom sluEaju integriSe sve ideje

koje su izneli prethodni govornici, pri Eemu je vodec'a ideja ona koja govori o trailscendenciji ili prenosu fokusa ljubavi od poEetnih vrlo konkretnih telesnih aspekata homoseksualnog Erosa preko ljubavi za sva divna (muSka) tela uopSte, onda od njih na divne poduhvate ukljuEujuCi i sticanje znanja i mudrosti (Sto je, po njemu, pravi prototip lepote) i na taj naein dostizanja suStine lepote. Pa ipak, u pogledu same kvalifikacije homoseksualiteta, Platonov Sokrat je nedvosmislen u (da naglasimo: Platonovoj) demagoSkoj nameri da ubedi publiku u duhovnu superiornost homoseksualne iivotne prakse nad heteroseksualnom. On k a ~ e : ~

Oni Eiji je stvaralaEki instinkt fiziEki imaju usmerenje ka ienama i pokazuju svoju ljubav na taj naEin (...) ali ima onih Eije se stvaralaEke Eeinje tiEu duSe, i koji iude da zaEnu duhovno, plod Eega je priroda duSe da stvara i porodi (...) Kada boianskom inspiracijom Eovek nade sebe od svoje mladosti duhovno obdarenim ovim kvalitetima, Eim dode doba kada on ieli da oploduje i da ima decu i kreCe u potragu za divnim objektom kojim de da zadovolji svoju Eeinju; zato Sto on ne moie doneti svoju decu u ruinodi (...) Intimnim spajanjem sa lepotom oliEenom u njegovom prijatelju i drieCi ga stalno na umu, on uspeva da porodi decu koju je odavno ieleo da ima, i jednom kada se ona rode on deli brigu olio njihovog podizanja sa svojim prijateljem; partnerstvo medu njima de biti mnogo bliie, a veza neinosti i privrienosti daleko jaEa nego medu obiEnim roditeljima, zato Sto deca koju oni poseduju prevazilaze ljudsku decu time Sto su besmrtna i lepSa.

Integrisana mudrost ovog pragmatiEnog homoseksualnog telesnog interesa, uvijenog u pakovanje duhovne potrebe za transcendentnim uznoSenjem, izraEena je u sledeCem pasusu:

Covek koji bi ieleo da ide pravim putem do ovog cilja mora poEeti, dok je mlad, posvedujudi se uiivanju u fiziEkoj lepoti, i ako je pravilno usmeren od strane onoga koji ga vodi, on Ce se prvo zaljubiti u jednog odredenog divnog pojedinca i zaEeCe otmena oseCanja u partnerstvu sa njim. Kasnije, on Ce primetiti da je fiziEka lepota u svakom pojedincu blisko srodna fiziEkoj lepoti u bilo kom drugom, i da, ako ieli da pravi lepotu od spoljainje forme objekta svoje ielje, velika je zabluda ne priznati da je lepota ispoljena u svim telima u stvari jedna te ista; kada bude doSao do tog zakljuEka, on Ce postati ljubavnik sve fiziEke lepote, i oslabide intenzitet svoje strasti za jednog odredenog pojedinca zato Sto Ce shvatiti da je takva strast ispod njegovog nivoa i stvar sitne raEunice.

Dosta interesantno, ono Sto je usledilo nakon ovog navodno

Sokratovog govora, koji je mnogo vekova nakon toga sluiio za mistifikaciju zvanu "platonska ljubav", nije niSta drugo nego detaljni opis homoseksualnog fizitkog zavodenja, a zatim i nagoveStenog uvocfenja u homoseksualnu orgiju. Naime, dalja diskusija prekinuta je pojavom ved pijanog Alkibijada, koji je, nakon Sto je ugledao Sokrata, zapoEeo sa Saljivom Ijubomorom:

Dragi boie, koga mi to imamo ovde? Sokrata? Koji leii ovde i Eeka na mene? (...) Sta ti radiS ovde? I zaSto si zauzeo to mesto? Ti treba da budeS pored Aristofana ili nekog drugog stvarnog i l i pretendujuteg lakrdijaSa, a umesto toga ti si uspeo da se smestiS pored najlepSeg pojedinca u sobi." Sokrat odgovara, obraiajuti se Agatonu koji leii do njega: "Budi spreman da me zaStitiS Agatone, jer ja nalazim da je ljubav ovog Eoveka postala ne mali teret. Od trenutka kad Sam se prvi put zaljubio u njega ja nisam bio u stanju da izmenim pogled ili reE ni sa jednim drugim pojedincem bez njegovog zapadanja u ljubomoru i zavist koji Eine da se ponaSa razjareno, zloupotrebljava me i praktiEno podiie nasilniEku ruku na mene.

Alkibijad, nastupajudi nakon toga kao poslednji govornik, umesto hvaljenja Erosa, uzdize Sokrata. Izmedu mnogih drugih stvari, on kaie: "Sokrat koga vi vidite ima sklonost da se zaljubi u mlade ljude dobrog izgleda, i uvek je u njihovom druStvu i u jednoj ekstazi u vezi sa njima." Zatim Alkibijad poEinje da priEa druStvu svoje sopstveno erotsko iskustvo sa Sokratom:

VerujuCi da je on ozbiljan u svom divljenju mojim Earima, ja Sam pretpostavio da me je zadesio divan komad dobre srete; te da Cu ja, u zamenu za svoje usluge, otkriti sve Sto Sokrat zna, jer morate znati da je moj ponos svojim izgledima bio bezgraniEan. (...) Dopustio Sam sebi da budem Sam sa njime, kaiem vam gospodo, prirodno pretpostavljajuii da Ce se on upustiti u vrstu razgovora kakvom se ljubavnik obrata svom dragom kada su intimni (glava uz glavu), i bio Sam zadovoljan. NiSta od svega toga (...) Sledede Sto Sam preduzeo, bilo je da ga pozovem da me trenira u gimnazijumu, i ja Sam ga pratio tam0 verujuCi da Cu sada uspeti sa njim. On je veibao i rvao se sa mnom Eesto kada niko drugi nije bio prisutan, ali skoro i nema potrebe da kaiem da nisam bio bliii svome cilju. NaSavSi da ni to nije dobar pristup, odluEio Sam da ga direktno napadnem i da ne odustanem u svojoj nameri jednom kad se poduhvatim toga; oseCao Sam da moram da idem do kraja. Tako Sam ga pozvao da veEera sa mnom, ponaSajuCi se upravo kao ljubavnik koji ima odredene zamisli u vezi sa svojim miljenikom (...) Prvi put on je doSao i ustao da ide odmah posle veEere, i tom prilikom ja Sam bio

posramljen i pustio ga da ode (...) (Slededi put) Dakle, gospodo. kada se svetlo ugasilo i posluga se povukla, ja Sam odluEio da ne okoliSim, ved da mu hrabro kaiem svoja osedanja. Ja Sam ga malo gurnuo laktom i upitao: - Da li ti se spava Sokrate? - Daleko od toga, odgovorio je on. - Da li ti znaS Sta ja mislim? - Ne, Sta? - Ja mislim da si ti jedini ljubavnik medu onima koje Sam imao koji je vredan mene, ali da se ti plaSiS da mi pomeneS svoju strast prema meni. Sada, ono Sto ja mislim o toj stvari je da bi bilo vrlo glupo s moje strane da se ne pokorim tvojoj ielji u tom pogledu, ili bilo kom tvom drugom zahtevu koji moieS imati prerna mojoj imovini ili u vezi sa mojim prijateljima. Glavni cilj moje ambicije je da se priblii in~ savrSenstvu Sto je mogude vise, i verujem da mi u ispunjenju tog cilja niko ne moie dati tako snainu porno6 kao ti.

Na ovo remek-delo homoseksualnog zavodenja, Sokrat odgovara ironiEnom, pa ipak zavodljivom skromnoSCu verbalne ljubavne predigre:

Ti mora da si oitrouman Eovek, moj dragi Alkibijade, ako je to tac'no, kao i to da ja imam snagu koja ti moie pomodi da poboljSaS sebe. (...) Ali, pogledaj malo bliie, moj dragi prijatelju, i proveri da ne greSiS moida u svojoj proceni mojih vrednosti. covekova mentalna vizija ne poEinje da biva ieljna dok njegova fiziEka vizija ne prode njegov vrhunac, i t i si joS daleko od dostizanja

PoSto je Alkibijad ostao Evrst u svojoj nameri da vodi ljubav sa Sokratom, obojica su se sloiili da uEine ono Sto je najbolje u toj i drugim slitnim situacijama:

Ja Sam sada ispalio svoju 'artiljeriju' i iz odgovora koji je on dao, zakljueio Sam da sam ga povredio; tako, ne dozvolivSi mu da ka ie bilo Sta dalje, ja Sam ustao i pokrio ga svojom odedom - jer bila je zima - i onda Sam se i Sam zavukao ispod njegovog otrcanog ogrtaEa i prebacio svoje ruke oko tog stvarno nadljudskog i divnog Eoveka i ostao tako tokom cele duge nodi. Ali uprkos svim mojim naporima, on se pokazao apsolutno superioran u odnosu na moje Eari, trijumfujudi nad njima i uniiavajudi ih, uvredio me je upravo u pogledu onoga Eime Sam se najviSe ponosio, gospodo presuditelji - ja vas tako mogu nazvati, jer vi pred sobom imate sluEaj Sokratovog prezirnog ponaianja. Kunem se svim bogovima na nebu u pogledu bilo Eega Sto se desilo medu nama kada Sam ustao nakon spavanja sa Sokratom, da je bilo isto kao da Sam spavao sa svojim ocem ili starijim bratom." Alkibijad nastavlja sa svojim hvalospevnim ialbama: "Sta mislite kakvo je bilo stanje moga duha posle toga? S jedne strane, ja Sam shvatio da Sam bio omalovaien, ali, s druge strane, ja sam osetio duboko poStovanje prema Sokratovom karakteru, njegovoj

samokontroli i hrabrosti; ja Sam sreo Eoveka Eijoj privrienosti mudrosti i hrabrosti u neprilici ja nikako nisam mogao oEekivati da se suprotstavim. Rezultat je bio da ja niti Sam mogao da se naljutim i odvojim se od njegovog druStva, niti da nadem naEina da ga podvrgnem svojoj volji. Bilo mi je jasno da je on kompletnije obezbeden protiv potkupljivosti nego Ajaks protiv rana od maEa, i , u jedinoj taEki u kojoj sam oEekivao da Ce biti ranjiv, on mi je izvrdao. Ja Sam bio potpuno rastrojen i lutao Sam okolo u takvom stanju porobljenosti u odnosu na jednog Eoveka kakvo nikada do sada nije bilo poznato.

OEigledno je da Platonov Alkibijad veliEa Sokrata i kada ga grdi. Tako on zavrSava svoj govor rekavSi da je Sokrat na isti naEin uvredio mnoge druge ljude, zavaravajudi ih da misle da je on ljubavnik da bi se preokrenuo u miljenika, i upozoravajuCi Agatona da se pobrine da i on, kao i svi drugi, ne bude prevaren od strane Sokrata.

ZavrSna epizoda Gozbe (Simnpozijuma) je priliEno in teresantna u smislu skoro otvorenog nagovegtaja homoseksualne orgijeO6 Sokrat odgovara kratko Alkibijadu da je on sve to izrekao ne bi li njega razdvojio od Agatona, a zatim dodaje: "Ti misliS da ja ne treba da budem u ljubavi ni sa kim osim sa tobom i da niko o s i ~ n tebe ne treba da bude u ljubavi sa Agatonom. (...) Ne daj mu da uspe, moj dragi Agatone; preduzmi sve da spreEiS svakoga ko pokuSa da nas razdvoji." A Agaton odgovara: "Ti si u pravu Sokrate, nema sumnje da je on zato seo izrnedu nas, s nameroln da nas razdvoji. Ali neCe uspeti; ja du dodi i zauzeti mesto s tvoje druge strane." - UEini to, reEe Sokrat, docti i sedi ovde pored mene. - Boie moj, reEe Alkibijad, gledaite kako me ovaj Eovek tretira. On misli da uvek mora dobiti bofje od mene. Ako se drugaEije ne moieS zadovoljiti, ti izuzetni CoveEe, rnoie5 bar da pustii Agatona da sedne i z m d u nas." Ali Sokrat ne popuSta: "Sasvim nemoguCe. Ti si upravo govorio slavedi me, i sada je moj red da govorim u slavu mog suseda sa desne strane. Ako Agaton sedi do tebe, zapaSde mu da se ponovo govori u moju slavu, umesto da ja govorim u slavu njega. Neka bude kao Sto ja predlaiem, moj dragi prijatel-ju, i nemoj zavideti zbog mog odavanja poStovanja njemu, posebno i zato Sto ja imam jaku ie-lju da ga uzdiiem." Zatim Agaton uzvikuje: "Ura, ura, vidite da ne mogu da ostanem ovde, ja jednostavno moram da promenim svoje mesto da bih dobio privilegiju da budem

slavljen od strane Sokrata", itd. itd. Svakako, poSto je Platonov najvainiji uzgredni cilj ovde bio

da uzdiie Sokrata, on nije mogao da dozvoli da orgija i stvarno poEne, ved urnesto toga uvodi grupu novopridoSlih na sedeljku, tako da pripovedae koji govori celu pritu nalazi ujutro Sokrata kako joS uvek pije i diskutuje sa Agatonom i Aristofanom. Ipak, pravo znatenje "slavljenja" i brige oko "aranimana sedenja" ima sasvim oEigledne erotske ksnotacije.

Kakve zakljuEke relevantne za teoriju izloienu u ovoj knjizi moiemo izvudi iz ovog "filozofskog komada" napisanog, kako se procenjuje, pre blizu 2.400 godina?

Kao prvo, moiemo da analiziramo Einjenicu da su Heleni razlikovali dve vrste aktera u homoseksualnom odnosu: "ljubavnike" i "miljenike", tj . "voljene". Razmatrajudi bitno drugaEiju psiholoSku poziciju ljubavnika i miljenika, razumno je zakljutiti je da su njihovi motivi bili suStinski razliEiti: ljubavnici su delovali pod pritiskom iudnji koje su opsedale njihova tela i duSe, dok su mladi miljenici bili u najvedoj meri privuEeni privilegijama (pre svega materijalnim ali i socijalnim) koje su za njih obezbedivali ljubavnici. Drugim retima, i onda, kao danas, postojala je relativna manjina stvarnih (ili: baziEnih) homoseksualaca, tj . psihoseksualno objektno invalidiranih ljudi, i relativna vec'ina normalnih (u smislu psihoseksualno objektno nsoStedenih) ljudi, koje bismo danas identifikovali kao heteroseksualne. Iako muSka homoseksualna praksa tada nije eksplicitno smatrana kao socijalno inferiorna, ona ipak nije bila ni pribliino socijalno privilegovano seksualno iskustvo iako se to u helenistitkoj literaturi Eesto navodi kao objaSnjenje, pa i opravdavanje - sve do taEke (u Gozbi sadriane) otvorene glorifikacije, homo-pedofilnog i muSkog homoseksualnog odnosa uopSte.

OdluEujuc'i uticaj na razmah socijalno evidentnog muSkog homoseksualiteta u Atini, a zatim i u drugim dorskim driavama (od poEetka VI veka p.n.e.) imao je Solon ~ a k o n o d a v a c . ~ U osnovi Solonove "demokratizacije" homoseksualiteta, pored njegovih litnih preferencija, ipak leii evidentno i socijalno privilegovani legalni status slobodnih muSkaraca uopSte (pa time i homoseksualnih), i posebno gotovo potpuna sloboda muSke

prostitucije - sve to za razliku od striktno obii-ajno-zakonski ;egulisanog, ograniEenog socijalnog poloiaja iene, a i ienske prostitucije. Zapravo, i Sam nastanak Platonove Gozbe, sa mnogobro.jnim demagoSkim laiima i visokoparno-patetihim pederastiEnim moralnim samohvalisanjem, pa sve do genijalne A

Platonove dosetke da prividnim eskapizmom putem navodnog prevazilaienja telesnih aspekata homoseksualiteta ne samo saEuva homoseksualne odnose ved ih i uzdigne u "nebeske visine" - sve to ukazuje da je tadainja homoseksualna zajednica u Atini ipak bila pod jakom osudom i drugim pritiscima pre svega od strane ogorEenih roditelja deEaka potkupljivanih i na druge naEine vrbovanih od strane pohotnih "ljubavnika". ImajuCi navedeni socijalni milje u vidu, moie se s dosta sigurnosti tvrditi da su se u znatnoj vedini tadaSnji "miljenici" mogli oznaEiti kao mlade, pseudo-homoseksualne Sidardije i o or tun is ti.^ Takode nije iskljuEeno ni to da je i u kategoriji "ljubavnika" bilo dosta heteroseksualnih pojedinaca koji su se povodili za socijalnom "modom" posedovanja svojih miljenika, Sto je u tom sluEaju pre imalo obeleije prastare obiEajne institucije kumstva.

S vakako, stvarni homoseksualci u kategoriji odraslih ljudi (tj . "ljubavnika") uspevali su povremeno da delimiEno nametnu kao "modu" da homoseksualitet predstavlja socijalno privilegovano ("herojsko" , "driavniEko" , "filozofsko") erotsko iskustvo , a stvarni homoseksualci u kategoriji "miljenika" su bili najomiljeniji - Sto se moie videti iz Aristofanove vrlo precizne ialbe da vrlo malo ljubavnika uspe u nalaienju svog, kako kaie "sopstvenog (ili: pravog) miljenika, sa kojim dele istu 'originalnu prirodu "' .

Dakle, vedina deEaka, kojima je laskalo da budu nagradivani ili socijalno cenjeni zbog statusa miljenika, ipak nije bila spremna na telesni seks sa svojim ljubavnicima, pa se tome i odupirala. Na ovaj zakljuEak navodi postojanje toliko mnogo EudoviSno-demagoSkih homofilnih racionalizacija u tekstovima ne samo Platona nego i kod drugih homoseksualnih antiEkih pisaca koji su se upinjali da dokaiu uzviSeni spiritualni karakter homoseksualnih odnosa. Sledstveno tome, oni koji vole (ili: vise vole) iene, bili su proklinjani ili osudivani da pripadaju

pi-ostaEkoln svetu, inspirisanom Erosom koji potiCe od "obiEne Afrodite", dok su samo oni koji vole deEake imali privilegiju da budu inspirisani Erosom koji potiEe od "boianske Afrodite".

Kao Sto Pausanijin govor dosta ciniEno indicira, "ne isplati se voleti dei.ake pre no Sto im poEne brada da raste", zato Sto se najEeSde pokazivalo da je to -uzaludan napor. Pausanijino izlaganje je najinteresantnije sa stanoviSta otkrivanja dragocenih informacija o razliEitim sccijalnirn stavovima pa i zakonskim odredbama o homoseksualnom ponaSanju u to doba, odnosno, njegove brige oko praktiEnih pitanja zaStite homoseksualnih interesa i njegove ogorCenosti onima koji se usuduju da oponiraju u to doba ostvarenom legitimnom, tj. privilegovanorn druStvenom statusu homoseksualnih odnosa.

S druge strane, sama Cinjenica da su oEevi deEaka zapoSljavali pedagoge, Eija je glavna duinost bila da spreEavaju iudnjom obuzete ljubavnike da razgovaraju sa poieljnim- -perspektivnim miljenicima, ukazuje da je, uprkos relativno 6irokoj socijalnoj toleranciji, ipak cela ta stvar oko odnosa ljubavnik-miljenik bila uzrok mnogih napetosti pa i sukoba, a time i predmet moralnog neodobravanja. Takocte, m d u onim mladinl miljenicima koji su i prihvatali da imaju homoseksual~le telesne odnose sa s v o j h ljubavnicima, verovatno je da su Eak vedinu Einili oni (heteroseksualni) mladidi koji su nalazili da materijalne i soci-jalne pogodnosti koje time dobijaju, preteiu nad manje prijatnim aspektima fiziCkog kontakta sa njihovim ljubavnicima. Ta pojava da se povremeno irtvuju liEne preferencije i telesrla udobnost zarad materijalno-socijalnih pogodnosti je opSta pojava i danas, ne samo u sluEaju prostitucije, ved uopste - u braku, na radnom mestu itd.

UopSte, cela ta stvar oko slavne helenske pederastije rnogla bi biti sumirana kao uveliko uspeo pokuSaj velike obmane Eitavog dru5tva9 izvedene od strane manjine stvarnih-baziEnih homoseksualaca, tj. od njihove intelektualne elite. Covek bi mislio da se tako neSto moglo odigrati tako uspegno samo u detinjstvu civilizacije, kada su sve pojave ljudskih telesnih ielja i postupaka lako mogle biti interpretirane kao boianski predodredene. No, kako vidirrlo, savremena gej obmana je u svakom pogledu neuporeclivo nadrnaSila antiEku. Uz to, kako se

vidi iz Gozbe, Eak i tada su yravi homoseksualci imali pun0 problema da objasne i odbrane svoju poziciju.

Druga interesantna grupa. pitanja evidentna iz Gozbe tiEe se navodne kauzalne relacije izmedu polnog identiteta i muSkog homoseksualiteta. Naime, suprotno rasprostranjenom pogreSnom uverenju znatne vedine savremenih istraiivaEa l~omoseksualiteta da je pojava homoseksualiteta u odraslom dobu povezana sa poremeCajima polnog identiteta u detinjstvu - starim Helenima je bilo sasvim jasno (pre skoro dva i po milenijuma!) da ta dva fenomena nemaju niSta jedan sa drugim. S njihove pak strane pogreino, homoseksualci su tada verovali (taEnije, ubedivali druge da veruju) upravo u suprotno: da samo najmuievniji m d u muikarcima (kao i duhovno uzdignuti, te stoga sposobni da budu driavnici i filozofi) - vole muSkarce a ne iene. Uz to, kao Sto smo videli, Platon kroz govor Aristofana daje jedno krajnje oStroumno i precizno zapaianje o intimnim osedanjima homoseksualaca prema heteroseksualnim socijalnim obavezama (opet demonstrirajudi svoju intelektualnu-psihoanalitiEku ~ u ~ e r i o r n o s t ~ ~ nad najveCim brojem danaSnjih istraiivaEa homoseksualiteta): on sasvim jasno kaie da se oni koji vole deEake upuStaju u brak i odgajanje dece ne zato Sto je to u njihovoj prirodi, ved zato Sto ih socijalni obiEaji prisiljavaju na to? Za njih bi inaEe, kako kaie Aristofan, bilo sasvim u redu da iive samo m d u sobom - neoienjeni.

KonaEno, hajde da joS maio bliie razmotrimo ideje koje Sokratu stavlja u usta njegov oboiavalac platon.12 Sokrat je oEigledno predstavljen kao neka vrsta supermena, ne samo kao filozof ved i svojoj ratniEkoj hrabrosti, sposobnostima da pun0 popije, da zavodi muSkarce, kao i u samo-kontroli svojih seksualnih ielja. S druge strane, ideje koje mu Platon podmede u razgovoru sa drugim uEesnicima Gozbe, morale bi se, uz pailjivije Eitanje protumaEiti, ako ne viSe od toga, onda bar u istoj meri, kao i slavljena platonska spiritualizacija ljubavi, i kao jasan poziv na priliEno nedvosmislenu (ma koliko nevino predstavljen) - ipak homoseksualnu blud. Cak i sama ideja o transcendenciji, kako je predstavljena u Sokratovom govoru u Gozbi, ako se tumaEi reEenicu po reEenicu, moie da opravda i zadovolji zahteve bilo koje homoseksualne orgije koja bi se

mogla zamisliti (npr. njegova preporlika da se ide d ljubavi psema jednom divnom - muikom - telu ka poziciji ljubavnika svih divnih muSkih tela - dakle, zanemarujuCi iskljuCivu strast prema bilo kom konkretnom telu). Lepa demagogija, kojoj su svi platonisti podlegli je da, nakon Sto se zasiti lepih muSkih tela, Eovek treba da transcendira ka razmatranju lepote duSe kao dragocenije od lepote tela, a zatim da vidi lepotu u bavljenju naukama, da bi najzad dostigao konaEnu, apsolutnu lepotu. Sve ovo jako podseCa na racionalizacije u vezi sa seksom kad Eovek stareCi gubi i seksualnu moC a i ielju i poEinje da govori o drugim vrednostima u iivotu. Ipak, ova dvostruka Platonova demagogija (tj. prividni homoseksualni eskapizam kroz navodno nadilaienje teleshih aspekata ljubavi i staraEka racionalizacija seksa) ostala je protumaEena kao Eisti ekstrakt "idealne platonske" (heteroseksualne!) ljubavi, slavljene u vekovima i milenijima nakon Platonovog doba.

~stavljajudi po strani pitanja koja se direktno odnose na istraiivanje fenomena homoseksualiteta, najjaEi opSti utisak ne samo iz Gozbe nego i iz drugih dela u kojima se govori o seksualnim obiEajima starih Helena, jeste da je to, uprkos svemu, bio svet priliEno osloboden oseCanja krivice i greha, koji moida ponajvi~e-podse~a na svet koji danas moiemo nadi joS jedino kod dece. Iako su oni, moida i u vedem stepenu nego danaSnji svet, stradali od nametnutog oseCanja incestne krivice (u smislu preduslova za formiranje homoseksualne orijentacije), ipak i kada govore o incestnom grehu (kao Sofokle u Kralju Edipu), oni to smatraju kao neSto eksterno, Sto dolazi kao kazna bogova, a Sam greh je izveden do svojih punih konsekvenci i to ne protiv majke veC u punoj saradnji sa njom (kad sazna istinu, ona Eak pokuSava da je sakrije od Edipa). Ideju greha kao pitanje unutraSnje kriiice ~ojedinca u svest Evropljana uvelo je - -

h r i ~ ~ a n s t v a mnogo kasnije, reafirmiSuCi tako ved-od ranije postojeCe psiholoSke mehanizme incest-tabu reakcije, koji su u samoj srii etiologije formiranja homoseksualne orijentacije libida.

Ostaje joS jedna dilema koja se tiEe stvarne slike seksualnih obiEaja helenskog sveta, a u vezi je sa Einjenicom da homoerotska orijentacija (za razliku od tretmana u novijim istorijskim epohama) nije bila tretirana kao socijalno inferiorna i

poniiavajuc'a, veC ponekad i-ak i kao privilegovana praksa. Drugim rei-ima, interesantno pitanje s tim u vezi jeste: koji su mogli biti preovladujuCi obrasci seksualnog ponaSanja stanovniStva i pribliini procentni udeli ~Eestanosti homoseksualnog, biseksualnog i heteroseksualnog ponaSanja? Prema teoriji prezentiranoj u ovoj knjizi, odgovor na ovo pitanje bi trebalo da potvrdi dosta veliku razliku u odnosu na danaSnju situaciju, Eak i ako bi uporedivi podaci o naizgled oEiglednim obrascima ponaSanja, tj. o njihovim statistiEkim udelima bili raspoloiivi i ukazivali na relativnu sliEnost. Naime, opSti obrazac ljudskog seksualnog ponaSanja danas (kome su delom posvedeni prvo i pet0 poglavlje ove knjige), pokazuje da postoji: (1) znaEajna veCina onoga Sto bi se po evidentnom ponaSanju moglo nazvati iskljuEivo heteroseksualna odrasla populacija; (2) jedna (jog uvek) izrazita manjina onih sa evidentno iskljuEivim homoseksualnim obrascem ponaSanja; i (3) jedna ne tako beznaEajna manjina (Eak sa dvocifrenim procentualnim udelom u opStoj odrasloj populaciji) onih koji su takode baziEno homoseksualno orijentisani, ali iz razloga socijalnog konformizma praktikuju biseksualno ponaSanje - tj. i heteroseksualno (kad moraju) i homoseksualno (kad mogu). S druge strane, opSti seksualni obrazac ponaSanja Helena u Platonovo doba je bio joS komplikovaniji. DoduSe, i tada su postojale dve jasno izdvojene grupe u smislu etiologije baziEne seksualne orijentacije - heteroseksualna veCina i homoseksualna manjina, ali je po svemu sudec'i znaEajna veCina (bar muSkaraca i bar u odredenom iivotnom dobu) primenjivala biseksualni obrazac ponaSanja, i to: baziEni heteroseksualci zato Sto je stupanje u homoseksualne odnose mnogima (bar u mladosti) moglo obezbediti privilegovan materijalni i socijalni status; a baziEni homoseksualci zato Sto ih je (kako reEe Aristofan) socijalni obiEaj primoravao na to. Drugim reEima, dok danas postoji samo kompromis vedine homoseksualaca da (pretenduju da) iive i heteroseksualnim iivotom, u Platonovoj Atini je, po svemu sudec'i, bar u izvesnoj meri postojala obostrano kompromisna praksa i heteroseksualnih i homoseksualnih da iive (ili pretenduju da iive) biseksualnim iivotom - Sto podseCa na deEju igru: u detinjstvu civilizacije Eesto i ozbiljno ponaSanje

ljudi podsec'a na deEje. Najzad, poSto je Rilnska imperija, bar u poEetku, bila jedini

direktni naslednik helenskog druStva, Cini se dosta interesantnim cia se razmotri kakav su pravac uzeli preovladujuc'i socijalni stavovi prema homoseksualitetu u antickom Rimu, pre nego Sto je hri~c'anstvo tu pojavu definitivno stigmatizovalo prokletstvom. Homoseksualitet je, po svemu sudec'i, bio relativno rasprostranjena pojava i medu starim Rimljanima i, prema pisanim tragovima, postojala je u celini odredena atinosfera socijalne tolerancije tog fenomena, mada ne tako velika kao u antiEkoj GrEkoj i u nekim drugim zemljama istoEnog Mediterana. Pa ipak, poSto je antiEki Rim bio zakonski dobro regulisano druStvo (posebno veoma osetljivo kada su u pitanju materijalno-novEane obaveze) a i znatno pragmatiEnije od helenskog, to je (sasvim suprotno od Atine) bilo zakonski regulisano da ljubitelji pederastije mogu za tu svrhu da koriste samo svoje sopstvene robove, dok su deEaci, sinovi drugih slobodnih gradana, bili ved dobro zaStiCeni zakonom. Osim toga, veC u to doba ideal muSkosti je ved bio sasvim razdvojen od homoseksualiteta - zvaniEnici na koje se sumnjalo da su homoseksualci bili su predmet ismevanja pa i javnog izrugivanja, i , sa izuzetkom Hadrijana, svi imperatori Rimskog carstva za koje je u javnosti vaiilo da su homoseksualci, bili su pre ili kasnije ubijeni od strane sopstvenih vojnika.

Pa ipak, Einjenica da postoje zapisi iz prvih vekova nove ere u kojima se, navodno nepristrasno, uporedno razmatraju prednosti i nedostaci ljubavi prema detacima i prema ienama - govori da to nije bila samo stvar helenskog nasleda, ili samo rezultat potrebe da se filozofski opravdaju neEije sopstvene homoseksualne iudnje i osec'anja, ved i Einjenice da, u stvari, verovatno nije ni postojala bilo kakva ozbiljnija javna predrasuda u odnosu na homoseksualitet. To biva evidentno i iz Istoriie seksualnosti MiSela ~ u k o a , l ~ iz koje u prvi plan izbija utikk da u relevantnim ranorimskim spisima ( ~ l u t a r h , ~ ~ s e u d o - ~ u k i j a n , Maksim iz Tira itd.) nabrojani glavni argumenti u prilog ljubavi prema deCacima sintetizovano mogu biti definisani kao naivna i banalna retorika, koja je delom sadriala i interpretaciju veC eksploatisanih helenskih ideja, ukljuEujuCi one iz Platonove

Gozbe. U tu kategoriju spada i stalno ponavljanje jednog od centralnih argumenata u prilog pederastije: ideje da ljubav prema detacima ima viSe duhovne kvalitete, te da je stoga rezervisana prvenstveno za filozofe. Toj vrsti eskapizma koji je spreman da negira samu suStinu homoseksualiteta (telesnu potrebu za istopolnim seksualnim objektima) da bi se zadriala bar spiritualna fasada - pribegava se samo kada se oseda da je cela ideja i yraksa homoseksualiteta pod ozbiljnim pritiscima od strane onih koji ne dele takve sklonosti, vec' su uznemireni pa Eak i ogorEeni naporima koje homoseksualci ulaiu da obezbede nove miljenike medu deEacima.

Drugi opSti tip pro-homoseksualnih argumenata tog vremena je bio optuiivanJe i e n a za lainost u ponaSanju i izgledu (posebno koriSdenjem kozmetike i ukragavanjem) u poredenju sa prirodnoSdu deEaka. AnalitiEki, ovo samo znaEi da su homoseksualci antieke ere imali u ienama (ne samo u aktuelnim i potencijalnim suprugama, nego i majkama, pa Eak i heterama) ogorEene neprijatelje koji su itekako vodili raEuna o tome (u okviru ograniEenih modi i sredstava ostavljenih ienama tog vremena na raspolaganje, shodno njihovoj socijalnoj poziciji) da se suprotstave praksi da mladi muSkarci (posebno ako stvarno nisu homoseksualci) bivaju zavodeni i kurumpirani od strane starijih homoseksualaca. KonaEno, u pogledu pitanja "sveiine" deeaka u odnosu na iene, jedino fer poredenje bilo bi da se porede mladidi i devojke istog uzrasta, a ne deEaci i iene.

Nije preterivanje tvrditi da je stvaranje celog navodno Sokratovog koncepta ljubavi, poznatog pod nazivom "platonska ljubav", bilo u stvari motivisano pre svega potrebom da se odgovori na takve pretnje ostalih gradana. Tako, u celini, uprkos nametnutom Eak privilegovanom socijalnom statusu hoinoerotskog odnosa u odnosu na heteroseksualno iskustvo (Eemu je doprinosio i izrazito nizak socijalni status iena), iivot helenskih, a posebno romanskih homoseksualnih "ljubavnika" nije baS bio lak kao Sto to moida danas izgleda. On je svakako postepeno postajao sve riziEniji, izloieniji raznim neugodnostima i pretnjama, a u doba Rimske imperije, posebno sa pojavom hrigdanskog morala koji je insistirao na uzdriavanju od telesnih strasti, osim za prokreativne svrhe.


PsihoanalitiEki dosta interesantna je lakoCa sa kojom je Artemidor, pisac iz drugog veka nove ere, razmatrao snove o razliEitim seksualnim odnosima u svojoj knjizi Tumaknje snova (kako navodi MiSel Fuko u pornenutoj knjizi). On kategoriie seksualne Einove u tri grupe: prvo, one koji su u skladu sa zakonom; drugo, one koji nisu u skladu sa zakonom; i trec'e, one koji su neprirodni. Prva, "zakonita" grupa ukljuEuje: seks u braku, preljubu, seks sa prostitutkom i - muSki homoseksualitet. Druga, "nezakonita" grupa ukljuEuje incestne seksualne odnose u svim kombinacijama: otac-sin, otac-kc'er, majka-sin, brat-sestra. Treda, "neprirodna" grupa ukljuEuje neke seksualne pozicije i tipove partnera ill objekata za koje se smatra neprirodnim da se sanjaju (seks sa bogovima, iivotinjama, IeSevima i - izmedu iena) .

Ovde su sledeii najinteresantniji analitiEki detalji: ( I ) homoseksualne snove (muSke) bi -trebalo interpretirati povoljno ako snevaE odriava aktivnu poziciju u tom Einu; (2) incestni snovi u kojima je predstavljen seks sina sa majkom treba uvek da budu interpretirani povoljno, zato i to je autor (psihoanalitic'ki veoma oitroumno) implicirao da je majka neka vrsta matric'kog prototipa za najveki broj suitinskih bitnih odnosa, situacija i koncepata u svac'ijem iivotu (kao: domovina, zemlja za obradivanje, zanimnnje itd.); i najzad ( 3 ) incestni snovi o seksu izmedu oca i sina ili kCeri trebalo bi uvek da budu nepovoljno interpretirani.

Ne manje interesantno je i njegovo priliEno evidentno muSko SovinistiEko (iako ontoloSki korektno) ukljuEivanje Zenskih homoseksualnih akata u istu grupu neprirodnih seksualnih akata, zajedno sa seksom sa iivotinjama, 1eSevima i bogovima.

Dabome, muSki homoseksualitet ontoloSki takode spada u istu kategoriju, ali njegovo stavljanje u kategoriju "zakonitih" akata govori, s jedne strane, o socijalnoj supremaciji muSke pozicije tog vremena a, s druge strane, da tada praktiEno joS uvek ne postoji iole jaEa socijalna netolerancija prema muSkom homoseksualitetu. U svakom sluEaju, interesantno je da su takvi fenomeni kao nekrofilija i zoofilija zabeleieni zajedno sa drugim tipovima seksualnih akata - Sto znaEi da takva praksa nije bila baS retka.14

U celini, sa stanoviSta psihoanalize, a i sa stanoviSta teorije prezentirane u ovoj knjizi, Eovek koji smatra da sanjati seks sa svojom majkom predstavlja povoljan znak - ne moie imati bilo kakve homoseksualne "preferencije", pa ipak Artemidor, takode bez ikakve zbunjenosti smatra "zakonitim" sanjati muSke homoseksualne akte, a u zavisnosti od aktivnosti ili pasivnosti pozicije koja se pri tom ima, taj san moie biti interpretiran ili povoljno ili nepovoljno. RazjaSnjenje ove dileme leii u Einjenici da je Artemidor, dok s jedne strane nema nikakav nepovoljan odnos (tj. nikakvu "predrasudu") prema muSkom homoseksualitetu, ipak iskljuEivi heteroseksualac koji o homoseksualnom odnosu moie da rasuduje samo u smislu odnosa izmedu principa dominacije i subordinacije (tj, poniiavanja i bivanja poniienim), a ne prevashodno u smislu principa zadovoljstva, kao Sto bi razmiSljao homoseksualac. -

~ l a v n a svrha ovih odabranih istorijskih refleksija je prvenstveno bila da se demonstrira da Eak i maksimalno povoljan i socijalno privilegovan tretman homoseksualiteta, kao -

Sto se to moglo desiti samo u zoru, detinjstvu, savremene civilizacije kada je takav muSki elitizam bio moguC, ipak nije stvarnim homoseksualcima mogao da obezbedi efektivnu i trajnu socijalnu prihvatljivost. To se moralo zavrSiti nepovoljno za homoseksualce jednostavno zato Sto specifiEna etiologija i priroda fenomena homoseksualiteta (psihoseksualno invalidna) u krajnjoj liniji ne moie nikada trajno da obezbedi bilo kakav bolji ishod nego Sto je to sudbina bilo kog drugog neuspelog- -invalidnog razvoja u sklopu bilo koje iive strukture - kada se suoEi sa okruienjem zdravih primeraka te iste iive strukture, tj. onima koji su neometeni u razvoju.

Napomene

1 Videti Richard Lewinsohn Morus: "Eine Weltgeschichte der Sexualitat", Rowolt Verlag , Hamburg, 1956. Na naSem jeziEkom podruEju knjigu je pod naslovom Historija seksualnosti prvi objavio zagrebaEki "Naprijed" 1967. godine. 2 DoduSe, dmgaEije se i nije moglo uEiniti a da EoveEanstvo u kasnijim epohama svoje istorije (u kojima je, bar u hriSCanskim zemljama, crkveno regulisani heteroseksualni odnos postao dominantno, ako ne i jedino

socijalno prihvatljivo reSenje) - ne ostane liSeno saznanja o bitni~n elementima Platonove filozofije sadrianim u Gozbi. 3 U Gozbi je otigledno pre svega reE o svetu Platonovih liEnjh homoseksualnih iudnji i ljubavi, jer se i u svom dijalogu o ljubavi pod naslovom Fedur on joS jednom upuSta u racionalizaciju i spiritualizaciju homoseksualne iudnje za deEacima. 4 Dakle, po tada dominantnim shvatanjima (u atinskoj homoseksualnoj zajednici) koja izraiava Pausanija - ekskluzivna heteroseksualnost i ne postoji, veC samo ekskluzivni homoseksualitet kao uzviSeni vid ljubavi. 5 Citirani tekst je autorov prevod sa engleskog, iz knjige: Plato: The Symposium, Penguin Classics, translated by Walter Hamilton (first edition 1951). Ovaj prevod, koji je koriSden kao najrasprostranjeniji u englesko~n jeziEkom podruEju, dosta je precizniji i svakako manje arhaiEan i eufemistiEan nego prevod Dr MiloSa Duric'a na srpski jezik. 6 Dok Ce milogima izgledati da je re5 "orgija" prejaka da bi bila upotrebljena u kontekstu Platonovih radova, posebno imajuc'i u vidu i priliEno forrnalni karakter tadaSnjih helenskih "simpozijuma" il i sedeljki sa pijanko~n - ipak, predstavljeni sasvim evidentan visok erotski naboj izmectu Alkibijada, Sokrsta i Agatona ne ostavlja ni rnalo prostora za sumnju u pretpostavku da neposredno slede (ili se bar podrazumevaju) fiziEke seksualne aktivnosti medu akterima Gozbe. 7 Solon. nesumnjivo veliki socijalni reformator Atine (pomiritelj aristokrata i demosa, a time i stvarni zatetnik robovlasniEke demokratije), uz duboke tragove koje je svojim Zakonima iz 594. godine p.n.e. ostavio u istoriji, tj. u opStem politiEko-socijalnom iivotu antieke GrEke - odluEujuCe je zasluian i za procvat muSke homoseksualne javne prakse i odgovarajuie ideologije u dorski~n driavama Helade. Za njega je zabeleieno da se povoljno izraiavao o pedofoliji, pa je kupovinu "ljubavi" od deEaka (tj. njihovu seksualnu zloupotrebu uz raznovrsne nadoknade) "demokratizovao", proglasivii je legitimnom, slobodnom aktivnoSCu - a jedino ograniEenje je bilo da su deEaci i l i mladiCi morali biti iz gradanskih slojeva. Dakle, vise je nego oEigledno da je Solon i Sam bio homoseksualac, pa je praktiEno odigrao istu ulogu kao i gej lobi u sklopu AmeriEke psihijatrijske asocijacije gotovo 26 vekova kasnije. Stoga se i ova najnovija (sada svetska) renesansa homoseksualnog iivotnog stila i prakse ispoljava samo kao grandiozno- -tragikomiEna zavrSna predstava istorijskog "dkjh vu" fenomena. 8 Ovom Einjenicom moiiemo objasniti i Sokratovu moC samokontrole, Eemu se Platon divi. Medutim, Sokrat naprosto nije bio homoseksualac, ali je moida prihvatao "igru" socijalne komunikacije i druienja po toj osnovi. 9 U pitanju je obmana u smislu nametanja Eitavom druStvu sopstvenog (po etioloSkoj i ontolojkoj suStini psihoseksualno-invalidnog) intimnog odsustva izbora kao socijalno privilegovanvg izbora erotskog iskustva.

10 Do sliEnog zakljuEka je doSao i amerii-ki profesor Alan Blum, koji je u svojoj knjizi "The Closing of the American Mind" (kod nas prevedeno kao "Sumrak ameriEkog uma") ustvrdio: "Ako bi neko ieleo da poljulja svoju uverenost u superiornost rnoderne psihologije, mogao bi kod Platona pronac'i rnnogo bogatije objagnjenje raznolikosti erotskog izraiavanja, koja nas toliko zbunjuje i koja nas je dovela do danainjih budalaitina." Jasno, prof. Blurn u principu ima pravo u pogledu Platonove superiornosti, ali je verovatrlo pod "danainjim budalaitinama" podsazumevao tzv. homofi)bi?r~i bigotiza~n. Kako je u meduvremenu preovladao homofilrli bigotizum, to su "danainje budalaStineW postale joS veCe. U najmanju ruku, profesor Blum je, kao filozof, morao da zna i kaie da "bogatije objaSnjenje7' ne znaEi i (nautno) taEno ili odriivo objainjenje, veC da je u konkretnom sluEaju to bogatije objaSnjenje bilo u funkciji Platonove homoseksualne dernagogije. 11 Dakle, i "nevini" i "uzviSeniW antii-ki homoseksualci su se veoma plaSili "Damoklovog macaw socijalnog izopltavanja. 12 Uprkos navodnim Sokratovim brojnim "zaljubljivanjima" u mlade lepe rnugkarce (po Platonu), pa i smrtnoj kazni zbog "kvarenja mladeii" - naSa analiza je pokazala da nije verovatno da je Sokrat bio homoseksualac. S druge strane, Platonovo veSto izlaganje homoseksualnih ideja (ne samo u Gazbi i Fedni, vec' posredno i u Drfuvi) ne ostavlja prostor za sumnju u njegovu izvornu i gorljivu homoseksualnost. Cak i njegovo za to doba revolucionarno zalaganje za izjednaEavanje socijalne uloge 1nuSkaraca i iena, kao i za prenoienje prokreativne funkcije sa porodice na driavu, mogu se potpuno razurneti tek u kontekstu namere da se kodifikuje brisanje intimne heteroseksualne privlaEnosti ili ljubavi izmedu muikarca i iene. 13 Michel Foucault: The History of Sexuality, Vol. 11, Pantheon, New York, 1978. 14 Kako se vidi iz dalje razrade, pojava i zoofilnih i nekrofilnih poriva ukazuje samo da uz sticanje alternativne seksualne orijentacije naknadna homoseksualna socijalizacija nije ostvarena do ksaja. Stoga su kod starih Rimljana za zoofiliju, a rede i za nekrofiliju verovatno optirali pre svega socijalno izolovani i l i izopSteni homoseksualci, dakle oni koji su iiveli pod uslovima socijalne represije hornoseksualne prakse, tj. oni koji za tu svrhu sebi nisu mogli da priuite robove.

Poglavlje 3 Refleksije o homoseksualitetu u svetu umetnosti

Svrha uvodenja ovog poglavlja u knjigu je pre svega da se i iz oblasti umetnosti, kao podruEja ljudskog delovanja koje moida u najveioj meri sublimira seksualni nagon i njegovu orijentaciju, i koje se nalazi u trajnom fokusu kulturoloSke i medijske painje - ponudi neSto viSe faktografskih argumenata koji potvrduju baziEne koncepte i kategorije koriSCene u izlaganju elemenata jedinstvene psihoanaliticke teorije homoseksualiteta u ostalim poglavljima ove knjige.

Odnos izmedu homoseksualiteta i umetnosti je u svakom sluEaju vrlo kompleksan i viSeznaEan, s obzirom na to da umet-nost reflektuje ljudsku stvarnost, a stvarnosti homoseksualnog sveta su viSe nego bilo Sta drugo jedan niz tragiEnih Evorova objektivnih Einjenica i privida, gde je najEeSc'e glavna ljudski podnoSljiva opcija izbor izmedu odredenog stepena mimikrije i izloienosti ostrakizmu. Osim toga, natproseEna emocionalna i Eulna osetljivost, koja po pravilu Eini bitno obeleije liEnos ti neophodno za ispoljavanje umetniEke kreativnosti - istovremeno naglaSenije (tj. znatno EeSde i viSe od proseka koji vaii za ljudsku populaciju) odlikuje osobe sa baziEnom homoseksualnom orijentacijom libida. Ova tvrdnja je konzistentna i sa etiologijom ovog fenomena kako je objaSnjava naSa unitarna psihoanalitiEka teorija homo~eksualiteta.~ Stoga ne bi trebalo da iznenaduje Sto je prisustvo homoseksualaca u svetu umetnosti, svakako bar dosta evidentnije (ako ne i redovno EeSCe) nego u drugim podruEjima ljudske profesionalne aktivnosti. Ovo i zato Sto relativno nezavisnija socijalna pozicija omoguCuje umetniku da u Eivotu i radu moie ispoljavati, viSe i snainije nego Sto to mogu pripadnici drugih profesija, tipiEne liEne karakteristike, psihologija, problemi i ielje, pa i one vezane za baziEnu homoseksualnu orijentaciju libida. Svi ovi razlozi su upudivali na potrebu da se jedno poglavlje u ovoj knjizi posveti razmatranju i ilustrovanju nekih karakteristicnih relacija homoseksualnih umetnika i njihovih dela. Jedna dodatna

opaska Eini se ovde neophodnom. Cilj tih razmatranja ni na koji &in nije vrednosno prosudivanje rada homoseksualnih umetnika, niti reduciranje njihove 1iCnosti i aktivnosti Sam0 na tu kornponentu njihovih iivota: veC pre svega:

- prvo, kadgod se raspolaie za to odgovarajuiim biografskim inforrnacijama, d a se pokus'a ustanoviti koje su to specifiEne iivotne okolnosti najverovatnije vodile do uspostavljanja homoseksualne orijentacije libida;

-- drugo, da se indicira kako je homoseksualna orijentacija umetnika uticala ili se reflektovala na umetnikovo delo;

- treCe, da se razmotre neka socijalno relevantna pitanja koja se tiEu javne aktivnosti homoseksualnih umetnika.

Bez ikakve ambicije da bude iscrpan i sisternati~an? i posebno Cak bez pretenzija da spada u bolje poznavaoce teorije i L

istorije umetnosti (niti se to Eini odluEujuCe znatajnim) - autor u ovom poglavlju ieli da uEini neke relevantne napomene o fenornenu homoseksualne orijentacije u svetu umetnika uglavnom u formi tzv. memorisanih impresija, i to: najpre u odnosu na tzv. verbalne umetnosti (lepa knjiievnost , film, pozoris'te); zatim 0 figurativnoj umetnosti - kroz uporednu analizu sluEaja dva velika renesansna umetnika, Leonarda da VinEija i Mikelandela ~uonarotija (ukljuEujuii i ocenu Frojdove promas'ene analize oba umetnika); i najzad, neSto ops'tih impresija o tome kako se Eini da se homoseksualna sudbiGi umetnika-muzi~ara reflektuje na svet rnuzike.

Ono Sto stvarno ne zasluiuje painju analitieara kad je u pitanju odnos izmedu homoseksualiteta i literature, ukljuCujuCi i film i pozoriSte, svakako jesu za homoseksualnu iivotnu praksu i filozofiju oEigledno promotivni "umetniEki" poduhvati kakvih danas ima puno4 - bez obzira koliko veSto oni bili "upakovani" i prezentirani. JoS los'iju (tj. umetniEki joS manje ubedljivu) varijantu predstavlja pretenzija da se pravi dobra literatura stvaranjem bizarno-misterioznih literarnih heroja ili heroina koji "izvorno iskreno" na obe strane doiivljavaju biseksualne avanture - Sto izgleda da je posebna preokupacija engleske kniievnosti poEev od D. H. Lorensa do danas. Takode je razumljivo da od pisaca sa homoseksualnom orijentacijom (bilo eksplicitnom, bilo intimnom) ne treba oEekivati da se u njihovim

delirna uvek reflektuje i ta dimenzija njihovih liCnosti - zapravo, suprotno je sluEaj: najbolji medu njima su bili najbolji zato Sto su bili u stanju da se uzdignu iznad sopstvene situacije i da umetniCki "uhvate" velike ljudske dileme i emocije - bez obzira da li su likovi homoseksualni ili hete.roseksualni.

Tako, na primer, svi Sekspirovi dramski radovi su tako veliki i na prvi pogled tako ubedljivo heteroseksualni, da de moida i neki Sekspirolozi doEekati tvrdnju o njegovoj bazienoj homoseksua1nosti kao svetogrde - mada strasni soneti posveCeni njegovorn misterioznom mladom prijatelju W. H. ne ostavljaju nikakav prostor za neutralnu ili drugai-iju interpretaciju .5

Na izvestan naEin, sliEan je bio i sluEaj Tomasa Mana, koji je u svom kratkom romanu Smrt u Veneciji prezentirao tipiEnu pederastiEnu opsesiju kao stvar poslednje estetske egzaltacije u iivotu glavnog lika, uglednog kompozitora, oienjenog, tj. evidentno heteroseksualnog i-oveka, Gustava Asenbaha. U svakom sluEaju, cela vodeda ideja Smrti u Veneciji (Eak i ako se shvati kao takoreCi Cisto estetski motivisana) o iznenadnoj emocionalnoj fascinaciji priznatog umetnika i oienjenog Eoveka lepim deEakom - bez sumnje je laina i, ako literatura treba da bude psiholoSki realistiEna, to jednostavno ne bi moglo da se desi. Naime, to predstavlja Eak krupnu bizarno-banalnu la? jednostavno zato Sto bi ASenbah (da je stvarno bio heteroseksualan) naSao isto tako uzbudljivu lepotu i otmenost ne u deEaku, ved u nekoj devoj(i.i)ci, kako se to desilo, recimo, Geteu u starosti. Pa ipak, to je velika literatura, zato Sto se u toj knjizi nagoveStava tragieni dualitet izmedu pretpostavljene i stvarne prirode, Sto je poneko osuden da to dvojstvo nosi u sebi kao duboko skrivenu tajnu do kraja iivota, i Sto to, ako izade izvan kontrole, kao u toj Manovoj noveleti - znaEi srnrt. OEigledno, Man je tu novelu pisao o sebi, a srnrt nije nuino fiziEka, veC pre metafora straha od smrti njegovog ugleda u porodici i druStvu.

Za razliku od Mana, koji je temu homoseksualiteta u svojim romanima ipak tretirao bez prepoznatljivosti njegovih liEnih homoseksualnih iskustava, kojih je, kako vidimo na osnovu njegovih dnevniEkih zapisa, u mladosti imao prilieno, drugi nemaCki knjiievnik nobelovac i Manov savremenik i prijatelj

Herman Hese, nije odoleo tome da u svom De~nijnnu ispovedi gotovo otvoreno svoju mladalaeku hornoseks~.ialnu fzscinaciju.

I Sekspir i Man, kao i mnogi drugi intimno hornoseksualni -

umetnici, iiveli su heteroseksualnirn iivotom u smislu da su bili oienjeni i imali decu (Man ih je, sliEno Frojdu, imao viSe - Eak Sestoro), i tragiEni dualitet njihovih IiEnosti moie bez ikakve sumnje biti ustanovljen samo paZljivorn ana!izoim pojedinih elernenata iz njihovih radova i njihovog iivota, jasno uz predznanje o su~tini prirode svake intimne homoseksualne orijentacije.

U stvari, ono Sto izgleda da je stvarno relevantno kada se analizira odraz homoseksualnosti urnetnika na njegovo delo, jeste upravo kako predstaviti taj tragieni dualitet izmedu onoga Sto je neko stvarno i onoga Sto veruje ili pretenduje da jeste zato Sto to od njega sredina oEekuje. Ranije, do polovine dvadesetog veka, najveCi broj homoseksualnih autora romana sa autobiografskim elementima koristio se time da sebe i druge karaktere predstavi kao seksualno neutralna, bleda stvorenja, kao Sto su to Cinili u engleskoj knjiievnosti npr. Somerset Mom ili E. M. Forester (u svom Prolazu zn indiju), ili u francuskoj npr. Marsel Prust, koji ie svojim homoseksualnim simpatijama ili partnerima jed~lost&no davao ienska imena, ili pak Antoan de Sent-Egziperi, Cija je gotovo sasvim eksplicitna, tj. lako kamuflirana homo-pedofilna bajka Mali princ doiivela svetsku slavu itd. Sve to je pre svega reflektovalo tada preovladujude socijalne okolnosti, a posebno standarde javnog morala sredina i vremena u kojima su ta njihova dela nastajala.

Dok je Oskar Vajld prvi medu znazajnim homoseksualnim piscima samo platio tragiEni ceh zbog superiorne nonSalancije svog dvostrukog Zivota, ipak u toj kategoriji prvi stvarni homoseksualni pobunjenik bio je Andre %d,6 sa tzv. "negativnim identitetom" njegovih literarnih karaktera, pnsebno ispoijenim u njegovim delima Imoralist i Lafkadiove avnrtture. Ovo reflektuje stvarno stanje svesti bilo kog homoseksualnog pojedinca koji se oseCa negiranim i vezanim u neprijateljskom, tj. ontoloSki stranom svetu. i i d je bio praCen nizom drugih homoseksualnih autora koji su ieleli da se izraze slobodno. U tu "Skolu misli" homoseksualnih "oslobodilaca" posebno treba

ukljuEiti jedan broj iena-pisaca, a pre svega Simon de Bovoar i Margaret Jursenar .

Interesantno je da medu ienama-piscima koje su nesumnjivo bile homoseksualno orijentisane (kao i medu homoseksualnim ienama uopSte u odnosu na njihov muSki pandan) Eini se da je uvek bilo i manje otpora a i manje liEne konfuzije (ali ne i manje kamuflaie) u odnosu na njihov homoseksualitet7 Stoga kod iena-pisaca u ovoj kategoriji nema zbunjenosti, upitanosti "zaSto" i "kako", mada ima mimikrijske lukavosti u skrivanju iza dvojnih obrazaca ponaSanja.

U tom pogledu, posebno je interesantna "nonSalantna kontradiktornost" Simon de Bovoar. S jedne strane, ona je Eak u svom zrelom iivotnom dobu imala dovoljno nerava i lukavosti da godinaina igra literarnu igru grand amour u odnosu na malo poznatog ameriEkog pisca ~ e l s o n a Algrina, ,. kojem je napisala preko 300 "strasnih" ljubavnih pisamay ili pak da svoj odnos prema Sartru predstavlja kao "neophodnu ljubav" u njenom iivatu. S druge strane, uopSte nije krila da, poput mornara ili trgovaEkih putnika, stvarne seksualne potrebe podmiruje sa prostitutkama po jevtinim hotelima, ne libeCi se da ih pri tom prezire. Njen odnos sa Sartrom bio je zasnovan na njenoj trabantskoj , muSko-intelektualnoj identifikaciji sa nj ime a ne na bilo kakvoj erotskoj privlaEnosti, koja inaEe (zajedno sa socijalizovanim polnim identitetom i odgovarajuCom funkcionalnom komplementarnoSCu polova) Eini suStinu bilo kog autenticnog odnosa iene i muSkarca. Iako je bila solidan pisac, ipak je njeno delo Drugi pol (oEigledna parafraza ideje i filozofije "tredeg pola"), koje mnogi smatraju kapitalnim, po svojoj prirodi tek samo neienski-intelektualna, te stoga veStaEka tvorevina. Naime, Simon de Bovoar, kao i bilo koja druga homoseksualno orijentisana feministkinja, bila je kompetentna da diskutuje o poziciji iene u relaciji sa muskarcem samo "politiEki", a ne i- egzistencijalno- - poSto tu relaciju nije mogla da doiivi ni intimno ni funkcionalno, veC je samo mogla da je intelektualno racionalizuje.

Margaret Jursenar je u tom pogledu bila konsekventnija, time - -

Sto je kao centralne 1-ikove svojih knjiga uzimala pre svega muSkarce, naroEito one evidentno "biseksualne", ili pak takve

koji se ponekad "prirodno" upuste u homoseksualni odnos. U tom pogledu posebno je interesantan sluEaj Hadrijanovih memoara, gde je ona naSla jedan paradigmatieno idealan sluEaj koji bi svaki homoseksualac mogao samo poieleti: da se bude imperator, tj. hodajuie boianstvo, i "biseksualac" (Sto bi trebalo da bude eufemizam za homoseksualca koji delimiEno usvaja heteroseksualni iivotni obrazac) - i da mu se zbog toga niSta neprijatno ne desi. Dok je ovaj njen roman u opStim crtama zasnovan na istorijskim Einjenicama, ipak, u svetlu naieg analitiEkog razmatranja, glavna implicitna poruka njene knjige (koja bi glasila otprilike: "homoseksualnost je jednako normalna kao i heteroseksualnost") izgleda da se i u samoj knjizi ozbiljno ljulja, ako ni zbog Eega drugog, onda zbog njenih sasvim neubedljivih nagoveStaja zaSto je mladani Hadrijanov miljenik Antinoj odluEio da izvrii samoubistvo.10 Uzgred, porodiEne okolnosti iz detinjstva Margaret Jursenar (ona je odgajana bez majke i sa velikim znaEajem oca u detinjstvu) upuduju na situaciju upravo simetriEnu onoj koja karakterize najvedi broj sluEajeva muSkog homoseksualiteta - sutuaciju iskljuEive emocionalne usmerenosti deteta na roditelja suprotnog pola, Sto u visokom postotku dovodi do incidentnog "okidanja" mehanizma incestne anksioznosti u pubertetu, a time neumitno i do intimno homoseksualne iivotne sudbine.

Izgleda da je od sredine dvadesetog veka sasvim novi kvalitet bio uveden od strane pisaca poput npr. Tenesi Vilijamsa, koji je u svojim dramama uspeo da, uz sasvim ovlaSni nagoveStaj, umetniEki snaino izrazi svu tragiku pritajene drame egzistencijalnog dualiteta homoseksualne liEnosti. Moida je najeksplicitnija u ogoljenom prezentiranju tog dualiteta bila engleska TV drama, napravljena krajem osamdesetih godina pod naslovom Moiemo li da pozajmimo vaieg muia?, koju je reiirao Dirk Bogard, istovremeno igrajudi ulogu ostarelog pisca koji posmatra Sta se deSava.

Kako je veC indicirano u Poglavlju 1, za homoseksualnu orijentaciju stvarno kritiEno i dramaticno iivotno doba je uzrast adolescencije, pa je stoga iznenadujude da homoseksualnoj literaturi gotovo i- nije zabeleiena ta gigantska drama koja mora da se deSava u duSi (ili, preciznije odrdujuii lokaciju te drame:

u svesti i ispod nje) svakog adolescents dovoljno nesrec'nog da se suoti sa sopstvenom homoseksualnoSCu. Pa ipak, i u tom pogledu, prema nagem yoznavanju svetske literature, postoje dva velika izuzetka. Oba pripadaju i Cine East francuskoj poeziji s kraja Sezdesetih i poEetka sedamdesetih godina 19. veka, i oba zasluiuju da budu pailjivo analizirana. To su: grof de Lotreamon (knjiievni pseudonim Isidora Lisijena Dukasa, koji je Fiveo od 1846. do 1870. godine) i Artur Rembo (1 854-1 891).

Cini se da postoji opSta saglasnost medu ljudima koji su se opredelili za knjiievnu analizu kao svoju profesiju da Lotreamon predstavlja jedan sasvim izuzetan fenomen u istoriji svetske literature. Mebutim, (bar po naSem saznanju) do sada nije dato nikakvo odriivo psihijatrijsko, psiholoSko ili bilo kakvo drugo objainjenje njegovog stanja, odnosno motiva, razloga i nuide koja ga je terala da napiSe svoja Maldororova pevanja, knjigu toliko nabijenu iracionalnom destrukcijom da je o njoj jedina saglasnost mogla biti da nije podloina nikakvoj analizi. Sa neumorno haotiEnom imaginacijom vulkanske opsesivne i prisilne aktivnosti njegove podsvesti, on je stvorio neSto Sto bi se moglo opisati kao prva "andergraund" knjiga u svetskoj literaturi, koja sadrii apsolutnu pobunu protiv celog sveta i njegovu negaciju slavljenjem zla. Zna se da ie r d e n u Montevideu (Urugvaj) u porodici francuskih doseljenika, te da mu je rnajka umrla kada je imao samo dve godine (dakle, po svemu sudec'i, neka druga iena je zauzela njeno mesto).ll Od svoje 18. godine, on je iiveo u Parizu kao apsolutni usarnljenik koji je pisao svoju knjigu samo no&. Prvi deo knjige je Stampan 1868, kada je Lotreamon imao 22 godine, a vec' 1870. on je bio mrtav.

Prirodno, literarni Iu-itiEari su usmerili analiticku painju na nesumnjive literarne novine i kvalitete koje je Lotreamon uveo praktirno "niotkud" u smislu literarnog nasleda ili pripadnosti, a posebno na Einjenicu da je on predstavljao stvarnog preteEu nadrealizma pola veka pre nego Sto je iko drugi i razmiSljao o takvom umetnickom izrazu. Mada sadriaj knjige u najveCoj meri ne podleie knjiievnoj analizi, ipak prezentirani sadriaj autorove podsvesti sasvim jasno podleie analizi njegovog psihoseksualnog poremec'aja i odgovarajuc'e seksualne orijentacije, Sto je i bilo iskljuEivi uzrok nastanka ove knjige. Naime, kada se ova 250

stranica duga furiozna glorifikacija zla razmotri ne kao fabula, veC iz perspektive koji se sadriinski elementi najEeSde ponavljaju i kakav je njihov psiholoSki kvalitet,12 onda moie biti sasvim jasno zakljureno:

(1) U celini uzev, tekst indicira da se on (tj. njegov libido) prisilno-opsesivno vezuje za one sadriinske elemente (objekte) koji i~naju takav psiholoSki kvalitet da su Sokantni (zastraSujl~di, odvratni i sl.), Sto je, kako je detaljno objainjeno u poslednjem delu ove knjige, veoma tipitno za prvu fazu procesa formiranja alternativne orijentacije libida, a kao rezultat blokade regularnog "programiranja" socijalizovane heteroseksualne libido orijentacije;

(2) Njegova imaginacija je posebno bila opsesivno privutena slikama iivotinja, mrtvih, ljudoiderstva, hermafrodita, deCaka i muSkaraca itd. - upravo onim slika~na koje reprezentuju sva tri osnovna tipa ili opcije alternativnih libido orijentacije (zoofilija, nekrofilija i homoseksualitet) koje se prisilno javljaju tokom libido-lutanja u sluEaju ego-otpora intimnoj homoseksualnosti;

(3) Preciznije, analiza teksta pokazuje da je Lotreamon patio od kompulsivnih misli tipiEnih za ego-distoniEnu grupu homoseksualnih (npr. fantazmi: da ima StipajuCeg .raka u anusu; da su njegovi testisi, tj muSkost, pojedeni od neke svinje; da je zauvek priljubljen usta-na-usta za mrtvog deEaka - tipiEna prisilna ideja - homoseksualno-nekrofilna istovremeno, itd.). -

Moie sg tako pozitivno zakljutiti da sadriaj Lotreamonove knjige predstavlja dragoceni psihoanalititki materijal za razumevanje Sta se deiava na podsvesnom nivou u sluEaju herojskog otpora liCnosti adolescenta homoseksualnoj i drugim alternativnim opcijama orijentacije libida koje ostaju na raspolaganju svima pogodenim rano-pubertretnom incestnom anksioznoidu. OEigledno, ovo je sluEaj konflikta do smrti izmedu jedne izuzetno jake litnosti i (ipak) nepobedivog toka formiranja alternativne libido orijentacije. Ono Sto se u sluEaju Lotreamona u stvari desilo, jeste to da je on, Lisijen Dukas, poito se herojski ego-distongan otpor ijegovog ega (u odnosu na alternativne libido orijentacije) pokazao uzaludnim - jednostavno odbio da prihvati svet koji u njegovu svest donosi samo EudoviSta i zla, pa je nastavio da se bori na taj naCi11 Sto je projektovao natrag ka svetu ta EudoviBta i zla koja mu stiiu

iz podsvesti, proglaSavajuCi se za Maldorora, gospodara zla, odnosno, prilicno dosetljivo, odluCio je da se makar fiktivno oslobodi svog intimnog uiasa time Sto bi ga podelio sa drugima piSudi tu knjigu. Istoj iluziji, odnosno ose~anju nuinosti ovladavanja zlom koje ga je proganjalo, sluiio je i njegov izabrani aristokratski pseudonim grof lotreamon.

Pre no Sto poEnemo sa analizom sluEaja Artura Remboa, ne mo2e se dovoljno naglasiti da predstavlja skoro neverovatnu koincidenciju da se dva tako jedinstvena adolescentna sluEaja u svetskoj poeziji (tako sliCna po tragitnoj mladosti kao uzroku njihove izuzetnosti, pa ipak tako razliEita u izraiavanju te izuzetnosti) - pojave nezavisno jedan od drugog u isto vreme i u istom gradu, kao Sto se to desilo sa Lotreamonom i Remboom.

Remboov sluEaj formiranja homoseksualne orijentacije libida je bio dosta standardan: roden je 1854. godine u Sarlvilu, u porodici oficira francuske armije koji je sluiio izvan mesta boravka porodice, koju je 1860. godine definitivno napustio, tako da je Artur rastao - uz dve sestre i brata - u provincijalno-malogradanskoj atmosferi uz apsolutno dominantnu maiku. Zabeleieno je da je u Skoli bio briljantan uEenik, koji je pokazivao i neutaiivu EitalaEku i d . U dobu od 12 godina smatran je od strane ostalih uEenika kao "mali gadni bogomoljac", Sto je svakako odraiavalo malogradansku rigidnost njegove majke. Sve do uzrasta od 15 i po godina, Rembo je ostao malogradanski uzorno dobro dete, pristojno i Eisto, sa Skolskim sveskama primerno urednim i redovno izrazito visokim Skolskim ocenama. Pa ipak, prvi znaci njegovog revolta prema neposrednom okruienju i iivotnim okolnostima, javili su se veC pre toga. A kada je napisao svoju prvu zabeleienu pesmu "NovogodiSnji poklon za siroEad", decembra 1869. (tj kada je imao 15 godina i 2 meseca), dogadaji koji su suStinski opredelili njegovu buduCnost - meteorski uspon i tragiEno doiivotno lutanje - vet su se bili odigrali.

Za poStenog analititara jedan od najnezahvalnijih pa Eak i poniiavajuCih aspekata psihoanalize jeste Einjenica da ona ponekad mora da motive i uzroke i najveeih ljudskih poduhvata svodi na baziEne, telesne elemente psiholoSkog funkcionisanja, i

to je svakako sluEaj i sa ovim tumaEenjem Remboovog iivota i njegove poezije. Pa ipak, autoru ove knjige se Cini da je Rembo u nekim svojim pesmama toliko precizno i nedvosmisleno iskazao celu sudbinsku dramu svog detinjstva i ranog mladiCstva koja mu je opredelila kasniji iivot, da ne moie biti nikakve zabune oko ove interpretacije. KritiEna, Sokantno indikativna u tom pogledu je njegova poema "Memoari starog idiota" (ovaj naslov oEigledno predstavlja jedan pokuSaj "mimikrije kroz ironiju"), koju je zabeleiio jedan njegov

Prvo, sedanja iz najranijeg detinjstva? friJate1' Onda moja majka, U svojoj spavadici, praCena svojim gorkim mirisom, Naborana dole, iuta kao da je perena Kada se uz brektanje penje u krevet - To dolazi od rada - moja majka sa butinama Zrele iene, sa donjim veSom zategnutim na bedrima, Dala mi je toplinu o kojoj se ne govori.

Ovde vidimo da se on seCa da je njegova usamljena majka - s obzirom da je otac uCestvovao u Krimskom ratu - stimulisala prerani razvoj njegovog erotskog iskustva na naEin identican onome na koji je Frojd ukazao prilikom analize slutaja Leonarda da VinEija (Sto Ce takode, neSto kasnije u ovom poglavlju, biti detaljnije kritiEki razmotreno) Onda iz njegovih Skolskih dana, seCanje na sestru:

Cak slade, sramnije je bilo da Eujem; Moju malu sestru kako, kada se vraCa iz Skole, (I poito su na ledu njene noge bile gole) Ona mokri i posmatra kako iz njenih donjih usana, Sveia i crvenkasta traka mokraCe izbija!

KonaEno (i ponajviSe iznenadujude), dolazi njegova svest o tome da kasnija (homoseksualna) patnja na neki naEin potice od njegovih (incestuoznih) grehova iz detinjstva:

Jao! da li je iko ikada, Imao takvu tamu u svom duhu! Ja podnosim priznanje zloEina deteta: Zato Sto Sam postao irtva svojih napasti i zala,

Ja priznajcm! ... Neka mi bude oproSteno.

Istina, u ovoj poemi on t a k d e pomi-nje da je posmatrao svog oca i 2eleo da dodirne njegnve "intimne delove" - Sto bi trebalo razumeti, s jedne stra.ne, kao izraz dei\je panseksualne radoznalosti (iii po Frojdu: "polimorfne perverznosti") a, s druge strane, kao (za homoseksualce tipienu) "retrospektivnu distorziju", tj. retrospektivnu projekciju u detinjstvo kasnije steeenog homoseksualnog senzibiliteta. U svakorn sluEaju, pesnik je bio clovoljno ingeniozan da nasluti podrui-je pravih uzroka svoje tragedije: da je njegov homoseksualitet nastao kuo posledica njegovih i~zccstuoznih "grehova", it0 on i kuie u pretposlednjern stihu poeme.

Incestni erotski naboj usmeren prema svoji~n sestrama Rembo je neskriveno izrazio u nizu pesama: "Ruke koje tragaju za vaSkamaW , "Sestre pune milosti", "SedmogodiSnji pesnici", "Prvo veee", a t a k d e u divno-Sarmantnoj pesmi "Nevaljalica". Leierni ton ovih pesama sugeriSe da kritiena rano-pubertetna incestna anksioznost nije mogla . biti - provocirana bilo kakvorn incidentnom situacijom sa sestrama.14 P& svemu sudedi, to je bio incident sa maikom koji je on opisao u pesmi "Venus Anadoymene" (koja je bila napisana verovatno septernbra 1 870. godine, pre njegovog 16. rocfendana, u vreme prvog bekstva od kuCe), gde je on dao tipieno-kontradiktornu sliku starije nage iene ("Sa ruino-divnim guzovima") koja ustaje iz kade . -~akva meSavina oseCanja odvratnosti i erotskog privlaeenja nije iznenadujuda ako se ima na umu da je u stvari njegova majka i inicirala prerani razvoj i~jegovog (nesocijalizovanog) erotizma.

0 svom homoseksualitetu Rembo je eksplicitno pisao (u smislu da je bio erotski privuEen) u svom "Svetogrdu", i neSto manje direktno u jednom broju pesama napisanih 1872. i 1873. godine pod uticajem njegove afere sa Verlenom, kao i u bar dva pisma Verlenu. Pa ipak, poeme koje su predstavljale vrhunac Remboovog meteorskog leta u vrhove svetske poezije sadriale su u stvari stihove sa porukama istinskog osec'anja oEaja i pobune protiv surove &dbine, Sto se odnosi i na njegovu najpoznatiju poemu "Pijani brod" . Sledstveno tome, nije preterivanje ustvrditi da je ovaj sjajni meteor na nebu svetske poezije potekao iz istog izvora i zasijao iz istog razloga kao u

sluEaju Lotreamona, dok se suStinska razlika medu njima odnosila pre svega na Einjenicu da je Lotreamon bio introvertni usamljenik, dok je Rembo, koji je rastao u relativno velikoj porodici, bio vise tip druieljubivog ekstroverta.

A kad mu je, konai-no, u 20-21. godini postal0 sasvim jasno da je njegova pesniEka pobuna uzaludna, da niSta u njegovoj lienosti ne moie biti promenjeno, on je izgubio sve svoje motive i razloge za dalje pisanje poezije i jednostavno odluEio da nestane iz svog dotadaSnjeg sveta. Dakle, pesnik je naprosto "iznutra" izvrSio samoubistvo, a nesreCni Eovek Artur Rembo je otiSao od kuCe i iz Francuske, da bi ostatak svog kratkog, tegobnog iivota prozaiEno proiiveo u Africi i drugde.

UopSte uzev, od svih oblika umetniEkog izraiavanja, pesniStvo verovatno predstavlja najneposredniji sublimirani izraz

-

"neutroSenog viSka" erotskih emocija, Sto je kod homoseksualno orijentisanih ponajviSe sluEaj, i to ne samo iz razloga tradicionalnog socijalnog neprihvatanja homoseksualnih odnosa. Stoga ne treba da iznenaduje to Sto se meiiu poznatim pesniEkim imenima s pristojnom pouzdanoSCu moie identifikovati i mnogo homoseksualnih. Ovde na preskok i samo ilustrativno, a bez pretenzija na iscrpnost ili sistematiEnost - navodimo samo neka od velikih pesnii-kih imena: medu Englezima, romanticarski "veliki ljubavnik" lord Diordi Bajron; medu Amerikancima, Volt Vitmen; meiiu Nemcima, Hajnrih Marija Rilke; medu Spancima, tragiEni liriEar Federiko Garsija Lorka; ili s "naSih prostora", jednako tragiEni Ivan Goran KovaEiC, i mnogi drugi.

Autor ove knjige pripada ponajviSe svetu verbalnih zanatlija i za njega bi svakako i sam poku~aj da kompetentno i celovito govori o svetu figurativne umetnosti bio ne samo previSe ambiciozan, veC i besmislen. Ipak, onaj ko se bavi pitanjima odnosa homoseksualiteta i umetnosti ne moie da izbegne da prokomentarige "slavni" Frojdov esej o Leonardu da VinEiju, jedan preterano razvuEeni spis, verovatno mnogo viSe koristan i interesantan za analizu litnosti samog Frojda nego Leonarda da VinEija. Postoje dakle viSestruki razlozi da se skoro ceo vek nakon ~rojdovog bavljenja Leonardom, ponovo razmotri sluEaj . . ovog renesansnog genija.

Najpreteiniji utisak nakon Eitanja Frojdovog eseja Jedno

08 1 6 BEDA PSlHlJATRlJE

seLar2je iz detirljstva Leonar-da da Vinc'ija jeste taj da je on tu preforsirao i delom zloupotrebio svoj psihoanalitieki metod, te stoga i doSao do pogreSnih zakljuEaka, na osnovu Eega se moie bez oklevanja moie zakljuEiti da koriSLenjern psihoanalize na taj naEin gotovo sve moie biti dokazivano i niSta stvarno dokazano. Ipak, mora se priznati da je Frojd, bar u nekim specifiEnim aspektima svoje analize lienosti ~ e o n a r d a da VinEija, obezbedio veoma korisne uvide u neke znaEajne inicijalne uslove nastanka kritiEne incestne anksioznosti u ranom pubertetu, tj. inicijalne elemente scenarija formiranja homoseksualne orijentacije, saglasno naSoj teoriji izloienoj u ovoj knjizi .

S druge strane, Eini se dosta interesantnim pa Eak i simptomatiEnim da se Frojd poduhvatio da analizira samo sluEaj Leonarda da VinEija (koga on odreduje kao Eoveka sa "intelektualnom radoznaloSCu i koji dominira, kao i sa zakriljalim seksualnim iivotom koji ostaje u okvirima takozvanog platonskog homoseksualiteta" .15 U isto vreme, Frojd je izbegao da analizira lako uporediv sluEaj mnogo virulentnijegf6 homoseksualiteta Mikelanbela, koji je u svojim radovima ostavio daleko evidentnije izraienu homoseksualnu opsesiju. U stvari, dok u Leonardovim radovima njegov baziEni homoseksualitet nije neposredno evidentan, Mikelandelo, sa homoseksualnom erotikom koja prosto kljuEa iz njegovih skulptura i slika, jeste mnogo zahvalniji sluEaj za analizu odnosa umetnosti i homoseksualiteta. Na primer, njegove skulpture "UmiruCi rob" i "David", ili, recimo, njegovo "Stvaranje Adama" na tavanici Sikstinske kapele, ili njegov crtei kao osnova za sliku Firentinskih vojnika koji se kupaju u reci Amo, a i mnogi drugi Mikelandelovi radovi nabijeni su daleko vise energijom (doduSe suzdrianog) homoseksualnog erotizma nego bilo koja danaSnja homoseksualna pornografija.

U stvari, ova dva homoseksualna genija renesanse su u svojim delima pruiila idealan materijal za uporednu psihoanalitiEku studiju moguCih zajedniekih uzroka i razliEitih dodatnih faktora koji su doprineli i dosta specificno-razliEitom ispoljavanju njihovog homoseksualiteta. Umesto toga, Frojd se samo zadovoljio da povodom Mikelandela napiSe jog jedan dosta ekstenzivan esej pun trivijalne analize tipa Serloka Holmsa o

"uhvaCenim" pokretima u skulpturi Mojsija. Na bazi svih raspoloiivih informacija, na pitanje zagto se Frojd poduhvatio da analizira samo homoseksualitet Leonarda cia VinCija i bag na naCin na koji je to uradio - moglo bi se sa pristojnom izvesnoSCu odgovoriti tipiCnom psihoanalitiCkom pretpostavkom

- da je on to uradio zato Sto se sam u velikoj meri identifikovao sa Leonardom.

Prema Frojdovom opisu, Leonardo je bio "Sarmantan u komunikaciji -sa ljudima, majstor reEi, veseo i ljubazan sa svakim; voleo je lepotu u stvarima koje su ga okruiivale, stalo mu je bilo da rlosi luksuznu odedu i uvaiavao je svaku prefin jenost koja se odnosila na naEin iivota". OEigledno, on je bio tip donekle feminiziranog homoseksualca (svakako, do nivoa koji je u tom vremenu mogao biti socijalno tolerisan), dok je Mikelandelo bio uglavnom tvrdokorni, newozni i svadalaEki genije. SuStina je ovde bila u tome da su se u preovladujuc'im karakternim crtama svakog od njih reflektovali uslovi njihovog ranog detinjstva - Leonarda je tokom prve 3-4 godine iivota odgajala njegova samohrana majka, bez oca, da bi ga zatim otac uzeo, pa je dalje rastao uz baku i mlade mac'ehe, dok je Mikelandelo rastao u dominantno-mugkom okruienju, kao jedan od petoro brac'e kojima je dosta ran0 umrla majka, pa je i on od svoje desete godine iivota imao mladu mac'ehu. ~ b o j i c a su postali homoseksualci. Kako i zaSto? Razumljivo, teSko da se moie oEekivati da bilo koja biografija sadrii sve relevantne Einjenice za utvrdivanje konkretnih okolnosti koje su provocirale razvoj homoseksualne orijentacije (tj. na naEin na koji nam je to u svojim stihovima nagovestio Rembo), tako da analitiEar mora da se osloni na razumne pretpostavke do kojih se moie doCi kombinovanjem raspoloiivih informacija i poznavanja zakonomernosti pojava.

VraCajuc'i se na Frojdovu analizu Leonarda, treba naglasiti da je on pruiio razumne pretpostavke samo u pogledu prirode t~jegove veze sa majkom u njegovom najranijem dobu, Sto se vidi i iz sledeieg citata.17

Stogu je netnost njegove majke postala za njega fatalna, ona je opredelila njegovu sudbinu i odricanje koje ga je oeekivalo. iestina tog milovanja, o kojem se nloie zakljuEiti iz njegove fantazije o sokolu, bila je sasvim prirodna;

sirota, napuStena majka je morala da ulije u svoju materinsku ljubav sva njena seCanja na zagrljaje koje je iskusila, kao i njenu iudnju za novim zagrljajima; ona je bila prisiljena da tako Eini ne samo zato Sto je bila ostavljena, bez muia, veC i zato Sto dete nije imalo oca koji bi ga mazio. Tako, kao bilo koja druga nezadovoljna majka, ona je stavila svog sina na oEevo mesto i stimuliSuCi prerano sazrevanje njegove erotike, ona ga je liiila jednog dela njegove muikosti.

Istina je da majEina preterana neinost u ranom detinjstvu redovno direktno stimulira prerani razvoj detetovog erotizma i sasvim je realno pretpostaviti da se to desilo i Leonardu, Cime je (uzgred) njegovoj liEnosti moida bio pridodat odluEujuCe znaEajan deo njegove umetniEke i nauEne genijalne kreativnosti. S druge strane, kao Sto Ce to u ovoj knjizi biti sasvim dovoljno dokumentovano, ta neinost sama po sebi ne bi nikako za njega, ili bilo koga drugog, mogla biti "fatalna", niti bi mogla da opredeljuje njegovu sudbinu u smislu liSavar~ja bilo kog dela njegove muSkosti, jednostavno zato Sto:

(a) mnogi drugi deEaci koji su bili tretirani u ranom detinjstvu na takav naEin nisu- postali ni u kakvom smislu homoseksualni, veC upravo suprotno, i po pravilu, oni su baS zbog toga postajali veoma strasni heteroseksualci;

(b) kao Sto je Frojd Sam priznao u istom eseju: "Opredeljenje za homoseksuafitet se javlja, kao Sto je dobro poznato, sa pribliiavanjem puberteta."

Stoga, krivca za Leonardov homoseksualitet treba traiiti u lienosti jedne od dveju mladih iena koje su zamenile njegovu majku nakoil Sto joj je on bio oduzet - ili je to bila njegova prva madeha, dona Albiera (za koju Frojd kaie da je bila "mlada i neina"), koja nije mogla imati sopstvene dece i koja je umrla 1465. godine, kada je Leonardo imao trinaest godina ili, Eak mnogo verovatnije, njegova druga maCeha FranEeska Lanfredini, koja je imala samo 16 godina kada se udala za njegovog oca 1466. godine, te je dakle bila samo dve godine starija od svog pastorka.

Tako je sluEaj Leonardove intimne tragedije, po svemu sudeki, imao jedan sasvim romantican ore01 i, da nije bio sa tragiEnim ishodom, bio bi svakako zabavan. Naime, dok se Leonardo prema dona Albieri verovatno odnosio kao prema

pravoj majci, dolazak nove "majke" u kudu upravo u njegovom -

kritiEnom dobu psedstavljao je isuviSe veliko iskuSenje za sirotog , prerano erotski i emocionalno senzibilizovanog decaka, te je, razumljivo, moida neki Eak naoko sasvim nevini incident sa -njom mogao biti dovoljan da (uz prisustvo ozevog autoriteta kao presudnog) kod njega izazove incestnu anksioznost - a s obzirom da je za njega i nova maCeha morala biti automatski ukljurena u porodizni incestni tabu.

S druge strane, Einjenica da je i Mikelandelo od svoje desete godine imao mladu maCehu je fascinirajuda ne samo kao indikacija faktizke istovetnosti u pogledu uzroEnika njihove homoseksualnosti, veC i u pogledu toga u kojoj meri razliEiti uslovi porodiEnog okruienja mogu uticati na razliEitu individualnu fenomenologiju ontoloSki istovrsnog fenomena homoseksualne orijentacije.

Da Leonardova rana infantilna vezanost sa njegovom pravom majkom nije bila za njega fatalna, pokazuje i njegova priliEno karakteristizna liEna distanca prema njoj, koja izbija iz njegovih pedantnih beleSki o troSkovima koje je imao u vezi sa dolaskom kod njega, boleSdu i smrCu Katarine (1493-4. godine), u kojima se nigde ne spominje da je u pitanju njegova prava majka, pa su neki hroniEari navodili da je to bila neka stara sluiavka.

Prerana erotska osetljivost koju je njegova prava majka svakako izazvala u njemu bila je kao posebno seCanje tokom perioda latencije jednostavno zaboravljena, tj. erotska snaga te primarne veze je bila u celini preneta na dona Albieru, a zatim, u Eetrnaestoj godini iivota, tj . usred procesa genitalizacije seksualnosti, najverovatnije u svoj svojoj iestini i na mladu FranEesku. Sledstveno, Frojd je, po svemu sudedi, duboko greSio i u svojoj interpretaciji problema Eiji lik predstavlja starija iena naslikana na njegovom platnu "Sveta Ana". To definitivno nije bila slika njegove prave majke Katarine (zato Sto je dovoljno ran0 bila zamenjena od strane dona Albiere - a ljubav je iskljuEiv biznis), a verovatno nije bila ni njegova baka po ocu, Lucija, sa kojom je takode iiveo u istom domatinstvu od svoje pete godine - s obzirom na to da starija iena na slici (Sveta Ana, majka Madone) izgleda dosta mlada, ved de najpse biti da

je on lik netne dona Albiere, koji je Cuvao u seCanju, preneo na platno kao Svetu Anu, a mentalnu sliku FranCeske pretvorio u Madonu. Na ovaj zakljuCak navodi i njegovo platno "Madona u pedini", ,ode su takode dva prilitno rnlada i lepa 5enska lika predstavljena zajedno.

ta, najzad, redi o centrainom Frojdovom objaSnjenju (iz njegove monografije o Leonardu) - navodnog dogadaja, ili sna, iz Leonardovog ranog detinjstva o sokolu koji dolazi u njegovu kolevku i lupka ga svojim repom po ustima? Sasvim razumno objasnjenje o tome dato je veC u Frojdovoj fusnoti, gde se pominje benevolentni komentar Haveloka Elisa (da mu je to verovatno rekla majka interpretirajudi taj dogadaj kao natprirodni nagoveStaj - Sto bi bilo logitno, s obzirom na njenu jaku potrebu za kompenzacijom za seriju nepravdi koje su joj nanete), ali to nije pokolebalo Frojdovo uverenje da bi njegovo objaSnjenje trebalo da bude prihvaCeno. A Sto se tiCe tog objaSnjenja, mora se imati u vidu da ono u stvari nudi dve uzajamno dvostruko iskljuCujude opcije (predstavljene, kratko reEeno, prvo, u nesvesnoj ielji za sisanjem majEinih dojki, i drugo, u nesvesnoj ielji za felaciom !?).

Naime ielja za sisanjem dojki i za felaciom se ontoloSki tj. polno mectusobno iskljuEuju veC samom Cinjenicom da su u pitanju organi razliCitog roda, ali i starosno, s obzirom da je ielja za sisanjem dojlti vezana za najraniji egzistencijalni poriv, a ielja za felaciom se (ne raCunajuCi iene) moie javiti samo kod formiranih homoseksualaca. Jedina veza izmedu te dve pojave mogla bi se naCi u opStem nervnom senzibilitetu zone usta koja je zajedniCka za oba ova oblika satisfakcije - ali onda bi se kao innogo bliia mogla identifikovati i veza izmedu puSenja i felacia, ili oba ova fenomena sa sisanjem dojki, Sto bi sve skupa bilo t akde jako nategnuto i u krajnoj liniji sigurno pogre~no. Po svemu sudedi, nijedna od dve opcije koje nudi Frojd ne bi nlogla predstavljati stvarno simboliCko znaCenje koje je navodno ran0 infantilno sec'anje na sokola moglo imati kod keonarda.

Najpre Ce biti da je u pitanju Leonardova stalna nesvesna ielja da se identifikuje sa sokolom koji leti visoko iznad ljudi, na taj natin predstavljajudi njegovo zasluieno osedanje

intelektualne superiornosti nad drugim ljudima, Sto je dodatno motivisano kao kompenzacija za socijalnu inferiornost koju, po pravilu, oseCa svaki homoseksualac.

Kao Sto se iz Mikelandelovog ponaSanja zna, on se sa istim problemom borio mrzeCi i svadajudi se sa gotovo svima oko sebe. Dabome, sve ostalo Sto je sa Frojdove strane bilo razvijano o ovom sokolu, mora biti klasifikovano u najmanju ruku u kategoriju nedovoljno zasnovane spekulacije, ali verovatno najvedi deo toga je prilitno indikativan u smislu Frojdove tzv. kontra-transferencijalne projekcije, tj. projekcije na Leonarda sopstvenih intimnih senzibiliteta.

KonaCno, u odnosu na poziciju homoseksualaca u svetu muzike, Cini se da se tu prvenstveno mora napraviti oStra distinkcija izmedu, s jedne strane, sveta muzike koji predstavl-ja trajnu civilizacijsku vrednost, gde visoki profesionalizain i kreativnost i kompozitora i izvodaEa Eini pitanje seksualne orijentacije u krajnjoj liniji irelevantnim, bilo sasvim (kod kompozitora) ili preteino (kod izvodaCa) i, s druge strane, sveta muzike kao "varvarskog izraza duSe" u platonskom smislu reti,18 tj. iracionalnog, ekstatiCkog medijuma.

Nije nimalo slutajno da su upravo u ovoj drugoj (zapravo primarnoj) platonski proniknutoj suStini muzike (danas: rok, folk i druge pop-muzike) mnogi rneiiu izvodaEima postali pravi svetski revolucionari homoseksualne afirmacije, predvodnici i propagatori uvodenja u svetskim razmerama sasvim novih homofilnih standarda javne prihvakenosti i vrhunske promocije feminiziranih homoseksualaca i transvestita, zajedno sa drugim bizarnim i nekonvencionalnim izvodaEima iz kategorije "freaks", ili na srpskom "nakaza".

Iako u svemu tome nema niCeg tragiEnog, ipak bi trebalo da se razume da ako je homoseksualitet (kao Sto se dokazuje u ovoj knjizi) i potpuno lako preventabilno, a pod odredenim uslovima, i psihoanalititkim tretmanom izletivo stanje- psihoseksualnog invaliditeta - onda ohrabrivanje u medijima transvestitizma, tzv. biseksualnosti i drugih elemenata evidentno homoseksualnog javnog imidia kao socijalno poieljnih modela i uzora, osim Sto unosi konfuziju u sistem baziCnih ljudskih vrednosti kod najmladih generacija, svakako ne doprinosi da se

pomogne mladim ljudima zahvaCenim ovom psihoseksualnom invalidnoSCu (uz opSte razumevanje o kakvom je fenomenu reE) - bar da izbegnu tragiEnu ili tragikomi~nu sudbinu polno nedefinisanih obrazaca iivotnog stila i odgovarajueeg seksualnog

Dosta je interesantno da, dok je medu vrhunskim kompozitorima klasiEne muzike izgleda bilo sasvim malo onih koji su se mogli lako identifikovati kao homoseksualno orijentisani (po mnogim indikacijama: Subert, Cajkovski, Ravel, ~ u l a n k , ~ r i t n , a verovatno i rams) - dotle medu vrhunskim muSkim izvdaEima klasiEne muzike ima izrazito dosta homoseksualnih .I9

Danas postaje joS interesantnija pojava da sama Einjenica Sto je neki izvdai- homoseksualac moie tom umetniku obezbediti unapred ne samo jednu veoma efektivnu promocionu podriku od strane nekog (u Siroj javnosti obiEno nevidljivog) homoseksualnog lobija, vet u nekim sluEajevima i jedan apriorni, medijski o$teprihvadeni oreol specijalnog umetniEkog senzibiliteta - Sto je Eesto i taEno, ali isto tako moie pre svega biti i rezultat homoseksualne ekstravagancije.

Svakako, posebno zabavno-patetiean, a dosta Eest sluEaj se javlja kada se homoseksualnoj ekstravaganciji nekih muSkih izvdaEa medijski pripiSe oreol posebno heteroseksualno- -zavodljive, romantihe muSke prirode, Sto ponekad postaje i predmetom specijalnog , simpatiEno-slaboumnog oboiavanja, ponajviie od strane ienskog dela muzii-ke kritike i publike.

Napomene

1 U stvari, veC i sam (prirodni ili prirodeni) natproseeni Eulni senzibilitet moie biti u znatnoj meri odgovoran za pojaEanu infantilnu erotsku radoznalost koja, dalje, vodi ka incidentnom uletanju u zamku incestne ankisoznosti u ranom pubertetu, a time takoredi automatski opredeljujudi i konaEnu homoseksualnu "opciju" mnogih umetnika. 2 To je verovatno jedna od najvedih nepravdi koja se standardno Eini protiv onih koji su etiketirani kao homoseksualci; ta Einjenica se Eesto uzima kao jedina bitna determinanta liEnosti, dok se ljudski, intelektualni, umetniEki i drugi produktivni kvaliteti tako obeleienog pojedinca Eesto jednostavno zanemaruju ili negiraju. 3 U tom smislu, ovaj tekst Ce samim njihovim nepominjanjem

ui-initi "nepravdu" izuzetnom broju velikih umetnika koji su se mogli prepoznati bilo kao intimno ili pak otvoreno homoseksualno orijentisani. Neki od njih su stekli veliku svetsku slavu, kao npr. (za neinformisane iznenadujude) "otkaEeni" Spanski slikar Salvador Dali, koji je Eak "preoteo" francuskom pesniku Polu Elijam ienu Galu (inace, prema biografima jednu muSkobanjastu nimfomanku, koja je - oEigledno zadovoljavajudi mu samo mazohistirku potrebu za dominantnom majkom - do kraja njegovog iivota uspegno gospodarila njegovom imovinom, a i njim samim). 4 Posebno na pozoriSnoj sceni, a sve EeSde i na filmu, dok je eksplicitna homoseksualna literatura joS uvek preteino "irtva segregacije". 5 Suprotno standardnim apologetskim fokusima na one Sekspirove sonete koji su bili posvedeni misterioznoj "Crnoj Dami", za bilo kog PsihoanalitiEki upudenog Eitaoca ti su soneti zaEudujuCe markantni po misaonoj racionalnosti i odsustvu stvarne strasti (on nju Eak nigde u sonetima ne smatra lepom, naprotiv, govori o njenoj ruinodi) - posebno u poredenju s bar Eetiri puta brojnijim i ne bas racionalnim ved pre opsesivnim, strasnim sonetima posveCenim njegovom misterioznom mladom prijatelju "Mr. W. H .". Zapravo, "Dark Lady" se pojavljuje tek u funkciji Sekspirove fascinacije sa "Mr. W. H.", a verovatno i kao izraz njegove potrebe za mimikrijskom "dramatizacijom" svoje evidentne zaljubljenosti u tog mladida. Na ovo ukazuje i Sekspirova "ialopojka" Sto ga ona vara upravo sa tim mladidem, Sto dalje upuduje na mogudi zakljuEak da Sam "Mr. W. H." verovatno nije bio homoseksualac. Najzad, Einjenica da je, skoro dvadeset godina nakon Sto su soneti bili napisani, upravo "Mr. W. H." (i to skrivajudi se iza tih inicijala, a ne Sekspir, koji je joS bio iiv), predao sonete izdavaEu da budu Stampani - upuduje na zakljuEak da je on verovatno ieleo da na tome finansijski profitira bez rizika da u javnosti liEno bude obeleien homoseksualnom vezom sa Sekspirom. 6 Za korektno razumevanje porekla i idovog homoseksualiteta, kao veoma indikativan, javlja se njegov literarni fokus na Edipus Rex. 7 Ovde treba svakako izuzeti, po liEnom otporu, tragiEnu Virdiiniju Wulf, a po konfuznoj "biseksualnoj" lainosti (ne opisanih dogadaja, veC njenih intimnih doiivljaja), i pateticnu parisku prijateljicu Henri Milera, Anais Nin. 8 Dok uopSte nije sporno da je "afera" izmedu Simon de Bovoar i Algrina postojala i trajala, oEigledno je da je to, bar s njene strane, bilo samo u funkciji njenog knjiievnog rada, pa je 1954. godine sve to i publikovala u romanu Mandarini. To je kod Algrina izazvalo takav prezir i gadenje da je Eak mnogo godina kasnije izjavio: "Verovatno je kod nje u pitanju bio dramatican nedostatak inspiracije ... Bio Sam po bordelima u celom svetu, i svuda, u Indiji kao i Koreji, iene zatvaraju vrata za sobom. Za razliku od njih, ona je Sirom otvorila vrata svoje spavac'e sobe i uvela unutra publiku i

9 Ne samo da je tvrdila da joj je Sartr bio "neophodna ljubav", ved je Eak sa zaEudujude epigonskim osedanjem potpune identifikacije sa njime izjavljivala kako su ona i Sartr jedno (bide) - Sto je samo po sebi besmislica.

To, inedutim, zajedno sa karikaturalno-literarnom "vruc'om, ropskom ljubavlju" prema Nelsonu Algrinu, ukazuje n3 iljenu suitinski vcliku ranjivost zbog njene homoseksualnosti, tj. na njenu potrebu za koriSCenjem tog "dvostrukog muSkog kigobrana": velikoduSnosti uglednog pisca-filozofa kod kude, i "svrsishodne javne upotrcbe" dalekog Amerjkanca - te stoga i nemoknog da se odbrani od njene farse. 10 Po svernu sudeCi, deEak je potraiio spas u sarnoubistvu jer nije bio homoseksualac, pa mu je, i pored svih privilegija koje je uiivao, pozicija metrese (makar i carske) postala nepodnjSljivo i bezizlazno poniiavajuc'om. Jasno je da je tu svoju ulogu ociigrao, ma koliko suzdriani, prezir i podsmeh okoline, jer R imljani veC nisu delili helensko veliEanje pederastije. dB To predstavlja situaciju suStinski istovetnu sa onom koja je u ovorn poglavlju analizirana u slueajevima Leonarda da VirlEija i Mikelandela - sa maeehom kao izazivaEem fatalne incestne anksioznosti (s obzirom cia se norma incest-tabua automatski proteie i na maCehu). 12 Svaki psihoanalitiEar upuCen u ovu rnateriju morao bi, CitajuCi Lotreamonovu knjigu, lako da prepozna da su u pitanju sadriinski elementi tipiEni za opsesivna stanja izazvana ego-distoniEnom homoseksualnoSc'u, tj. stanja koja se javljaju kao posledica upornog intimnog neprihvatanja sopstvene homoseksualne sudbine. 13 Ovu pesmu preveo je sam autor ove knjige, Sto se moie smatrati prihvatljivim, s obzirom da je za ovu analizu vainija sadriinska tarnost teksta nego njegova literarna vrednost. I4 Interesantno je da je i Herinan Melvil, uz jasnu hornoseksualn~~ si.mboliku njegovog Mobi Dika, u svojim delima bio opsednut i temom incesta, i intuitivno shvatao uzroEno-poslediEnu povezanost izmedu incesta kao greha i hornoseksualiteta. 15 ReE "platonski" ovde, posle naSe analize Platonovc Gozhe, zvuCi dosta 1 icemerno, pa Eak i patetieno-apsurdno. 16 Ta virulentnost Mikelandelovog hornoseksualiteta nije oEigledna samo iz njegovih vajarsko-slikarskih raciova, vec' i iz njegovih eksplicitno homoseksualnih soneta, a posebno iz Einjenice da je kao SesnaestogodiSnjak proSao i kroz aktivnu nekrofilnu fazu (Sto je, prema naSoj teoriji, jedan od redih alternativnih ishoda istog psihoseksualnog invalidi teta koji daleko najEeSCe vodi samo do pojave homoseksualne orijentacije) - kada je uspeo da kod nadleine crkvene lienosti u Firenci izdejstvuje da, navodi~o radi dostizanja visnke uverljivosti skulptorskog rada izuEavanjem ljudske anatomije - tajno provodi nodi u mrtvaEnici secirajuki leSeve itd. 17 Interesantno je i priliEno simptomatiEno da je ta Frojdova razurnna pretpostavka bila prac'ena i njegovom potpuno pogreSnorn idejom o direktnoj fatalnosti te majCine ljubavi za Leonardovu seksualnu orijentaciju. Da bi se u kritiEnom Frojtfovom pasusu iz eseja o Leonardu koji je citiran, jasno uoEila razlika izmedu onoga Sto je kod Frojda po naSem miSljenju odriivo i onoga Sto je pogreSno - neprihvatljivi delovi teksta su odStampani kurzivom.

18 Platon je, Sto je zanimijivo, uspeo da u svqo j homoseksualnoj racionalizaciji sveta, psihoanalitiEki daleko ~Strounlnije od danaSnjih teoretieara ljudske duSe, postavi ne samo pitanja socijalne prihvatljivosti hornoseksualiteta (U Gozbi) i zagovaranja deerotizacije odnosa medu polovima (u Dt-iavi), veC je u potonjem spisu pronikao i u suStinu muzike kao "primitivnog i iracionalnog govora ljudske duSe". 19 Mada moida ne toliko kao u baletu, pozoriitu i film^^, modi i dizajnu i drugim delatnostima koje zahtevaju "visoki rafinrnan".

Deo drugi

Fascinirajuee zablude i obmane

Poglavlje 4 Dragi, stari Sigmund Frojd

Ako je naSe razumevanje Frojdovog kompleksnog ali i kontradiktornog odnosa prema n~isteriji homoseksualiteta korektno, onda ne bi bilo preterano tvrditi da je reSavanje enigme homoseksualiteta za njega bilo i ostalo (implicitno i intimno) centralno pitarije njegovih istraiivaEkih napora koje je, ostavSi nerazregeno, ipak odluEujuCe pokrenulo, tj. motivisalo uoblii-avanje kljuEnih-komponenti njegove teorije seksualnosti pa i Eitavog psihoanalitEkog uEenja. Naime, da kod Frojda nije bilo tog unutraSnjeg pritiska koji ga je primoravao da tokom celog svog produktivnog iivota traga za odgovorima na pitanja za koja intimno ne moie ili ne ieli da nade pravi odgovor, a koja su se ticala njegove intimne homoseksualnosti - onda ni njegova bespogovorna nauEna genijalnost ne bi dobila priliku da (ne odgonetnuvgi ova pitanja) ipak napravi gigantski progres u razumevanju i ontogenetskog i filogenetskog detinjstva Eoveka i odgovarajuc'ih mehanizama infantilne seksualnosti. Ovde se posebno misli i na one mehanizme koji se odnose na pitanja Edipovog konzpleksal i incestnog tabua, koji, kao ito se argumentovano iznosi u ovoj knjizi, Eine samo jezgro jedine stvarne etiologije fenomena tzv. bazienog homoseksualiteta - u smislu standardne posledice u ranom pubertetu stei-ene psihoseksualne invalidnosti objektno-tipskog knraktera.

TragiEni paradoks Frojdovih kontradiktornih, pa stoga i neuspilih napora da identifikuje psihiEke faktore i mehanizme koji se sistematski pojavljuju kao odluEujude odgovorni za pokretanje procesa formiranja alternativne orijentacije libida (Sto po pravilu vodi do tzv. baziEnog homoseksualiteta) - leii u Einjenici da on, iako se celo vreme naSiroko bavio upravo pojavama odgovornim za uzrokovanje homoseksualne orijentacije, ipak nikada nije mogao da indicira Eak ni opgti pravac razreSenja te enigme. Do toga je, po svemu sudec'i, doglo zato Sto on, kako proizlazi iz psihoanalitiEki pailjivog Eitanja i tumaEenja njegovih tekstova, nije mogao da razreSi ni svoje

sopstvene evidentne probleme vezane za tzv. intirnni homoseksualitet, mada su oni kod njega svakako najvedim delom bili pod Evrstom ego-kontrolom. Tu istinu je on 1937. godine (dakle, potkraj iivota) na izvestan naEin Eak otvoreno priznao, kada je napisao da "Eovekova spoznaja o njegovim pasivni~n homoseksualnim iudnjama predstavlja poslednju prepreku za potpunu analizu", a zatim i da "se homoseksualni izbor objekata nastavlia da vrSi tokom iivota mada to moie (ali i ne mora) biti podsv&no."2 Moida neSto rnanje oEigledno, ali sa istim podtekstom su i njegove verovatno samoopravdavajuCe rane ideje (napisane 1905. godine) koje se tiEu konstitucijske biseksualnosti, pa i njegovo dalekoseino riznanje da ne razume iskljueivo heteroseksualni izbor objekata QTu je, zatim, i sadriinski slii-an "politiEki" stav iz 1920. da "nije zadatak psihoanalize da reSava problem homoseksualiteta" (!?)$ kao i stav u pismu iz 1935. godine u kojem se kaie da je "homoseksualitet samo varijacija seksualne funkcije".

Uz to, i brojne druge njegove ideje, moida na prvi pogled manje eksplicitno, ali svakako sa istim podtekstom ukazuju na:

(a) Njegovu permanentnu preokupaciju ovom temom, ali ne kao problemom, ved kao svrSenom iivotnom Einjenicom.

(b) Veliku varijabilnost njegovih stanoviSta o pitanjima uzroka i prirode homoseksualiteta - do taEke izrazite nekonzistentnosti pa i kontradiktornosti.

(c) Druge, direktnije indikacije o njegovoj intimnoj5 homoseksualnosti kojih takode ima dosta, poEev od njegovog uzdizanja dostignuda "manifestnih inverts", od njegovih omiljenih pisaca iz antiekog doba, preko Fridriha Velikog pa do njegovih savremenikaO6 U ove indikacije se moie ukljueiti i njegovo Eudno priznanje u jednom pismu Jungu da mu je on drag, ali da je "navikao da potEinjava taj faktor", (na Sta je Jung reagovao otvorenom aluzijom na homoseksualni karakter takvog odnosa)? V

(d) Najzad, kako drugaEije objasniti ono Sto je po reEima Zarka TrebjeSanina "zaista besmisleno blokiranje izvesne grade iz Frojdovog arhiva sve do XXII vekaf18 a, u stvari, sasvim "smisleno" prikrivanje od narednih desetak generacija istine o Frojdovom paradoksu (tj. o velikom partrijarhu psihoanalitiEkog pronicanja u prirodu ljudskih seksualnih problema koji nije

mogao da pronikne u prirodu svog sopstvenog psihoanalitiEkog ~roblema intimne homoseksualne orijentacije). Ovo je bilo iametnuto od strane Frojdovih naslednika (po svemu sudedi, pre svega psihoanalititara Ane Frojd), koja je mogla taEno zrlati Sta moie najviSe naikoditi ugledu imena njenog oca.

Kao Sto smo vei nagovestili u prvom poglaviju ove knjige, regavanje pitanja incesta (ne u smislu samog Eirla fait accornpli, vei pre svega u psihoanalitiEkom smislu krupne obavezne komponente infantilnog "instinktnog snopa") u kritiEnom dobu ranog puberteta ispostavlja se kao jedini odlui-ujuc'i faktor za svai7iiu efektivnu seksualnu orijentaciju u odraslom dobu. Stoga, iako <e Frojd u sklopu svog psihoanalitiEkog uEenja pokazao izuzetno interesovanje za odgovarajuke situiranje problema incesta, ipak je njegov stav prema tom pitanju ostao apriorno negativno vrednosno obojen, Sto je u redu kao liEno moralno op;edeljenje, ali ne i kao istraiiv-a~ki pristup. Tako je za njega, kao Sto se moie videti iz njegovog: Uvoda u ysihoanalizu, incest "kriminalan", "perverzan", "besraman" itd. Jasno, ovo rnoie biti u redu kao moralni stav, ali se moralnim stavom ne moie razreSiti nijedan nauCni problem. Da rezimiramo: Frojdovo tumaEenje fenomena homoseksualiteta bilo je unapred osudeno da odigra tragiEnu ulogu temelja i putokaza celovekovno dominantnim stranputicama nauke u ovoj oblasti, i to kako zbog toga Sto on intimno nije mogao da dozvoli sebi da otkrije nauEnu istinu o jedinom bitnom uzroku homoseksualiteta~ tako verovatno i usled konzervativno-(ma1o)gradanskog socijalnog ''zaleda" Austri je Franc-Jozefovskog doba.

Naime, Qrenza naioj teoriji, homoseksualna orijentacija libida se mote uhek razurneti kao cena koja neizbeino mora da se plati za odustajanje, pod spoljnirn pritiskom (u vidu anksioznosti usled nanzetnutog jakog osedanja incestne krivice), od svesnih i nesvesnih incestnih interesovanja ili emocionalne privrienosti u krititnom dobu ranog puberteta, kada se odigrava konaeno yrogramiranje, odnosno "uztampavanje" intirnne libido- -0rijentacije koja Ce dalje vaiiti tokom celog odraslog fivotnog doba. Drugim reEima, Sto se tiEe razumevanja uzroka i mehanizma nastanka fenomena homoseksualiteta, bilo bi previSe oc! bilo koga liEno pogodenog oEekivati (makar se zvao i


Sigmund Frojd) da Sam shvati da kad jednom incestna anksioznost izbije na povrSinu i dobije svoju bitku - onda bi jedino svesno odrianje te. (izvorno nesvesne, odnosno potisnute) incestne privrienosti moglo da predstavlja stvarno delotvornu alternativu, u smislu spreEavanja konaEnog homoseksualnog ishoda. To normalno verovatno nije moguCe oEekivati (izuzev mojda u sluEajevima krajnje psihotiEne strukture lienosti). ZaSto je to samo tako i nikako- druga~ije, detaljno je razjaSnjeno u poslednjem delu ove knjige. Sledstveno tome, sa stanoviSta pravovremene prevencije pojave homoseksualne orijentacije, mora se konstatovati da je jedino zdravo reSenje osigurati da obiCno nesvesna incestna privrienost dece - najEeSCe prema roditelju suprotnog ola - ostane neoSteCena (Sto ne znaEi da je treba podsticati)Jo sve dok proces unutarpsihii-kog "programiranja" socijalizovane heteroseksualne orijentacije tokom puberteta ne bude prirodno dovrSen.

Kao Sto se dobro zna, Frojd je svoja Tri eseja o teoriji seksualnosti zapoCeo priliEno ekstenzivnim ali i vrlo naivnim razmatranjem homoseksualiteta pod nazivima "inverzija" ili "kontraseksualnost~'. Sama ideja o inverziji - sasvim sliEno onoj o "narcistiEkom objektnom izboru" (zajedno sa konceptima: o "identifikaciji sa majkom" , o "negativnom Edip-kompleksu" , i o

-.,,ll "kastracionom kompleksu") a delom i o "reaktivnoj formaciji - predstavljala je niSta viSe nego tautoloSki i veoma dezorijentiSuCi koncept-poStapalicu koja je mogla da posluii samo kao neka vrsta panacea-formule "za spasavanje obraza" u svetlu pritisaka na Frojdov autoritet da ponudi neko ubedljivo objaSnjenje za fenomen homoseksualiteta.

VeC sama ideja da se homoseksualitet oznaCi kao "inverzija" sadrii Frojdov veoma eksploatisani ali pogreSan koncept o okretanju libida od objekata ka sebi samom, u smislu "narcisti~ko~ izbora objekta". Dok bi takvo napuStanje libidinoznih objekata svakako moglo biti prihvatljivo objaSnjenje u sluEajevima teSkih psihotiEnih i neurotiEnih stanja, u sluEaju homoseksualiteta to, jednostavno reEeno, ne korespondira sa Einjenicama iz iivota. Naime, homoseksualni "izbor objekta" nikada ne proizlazi iz "narcistic'kog izbora objekta" (Sto bi u krajnjoj liniji znac'ilo neku vrstu autoerotizma), niti je sinonim

za nj, pa i-ak i nne obitava nigde u njegovoj blizini - veC je snsvim jasno objektno orijentisan, ni5ta manje nego u slui-aju heteroseksualne orijentacije.12 U stvari, ono Sto je Frojd uCinio ovde, bilo je da je doneo jedan pogreSan nauEni zakljuEak baziran na pogregnoj pretpostavci, tj. na na osnovu analogije usled prividne slienosti . Drugim reCima, koncept "narcizma", ako se koristi u smislu seksualne orijentacije, mora biti reduciran na neobjektni erotizam (dakle, shvaden kao autoerotizam), dok homoseksualitet niSta manje nije objektno orijentisan nego heteroseksualnost .

Kao Sto je to Kenet Luis zgodno sistematizovao u svojoj knjizi Psihoanalitii-ka teorija muikog homoseksualiteta, Frojd je u stvari razradio Eetiri psihoanaliticka objaSnjenja ili teorije homoseksualiteta, kojima su prethodila dva sasvim neanalititka opredeljenja prema njegovog utenja,13

etiologiji homoseksualiteta iz rane i to: (1) ideja da bi "za inverziju

faze trebalo da

bude uzeta u obzir biseksualna sklonost" (mada je priznao svoje neznanje o tome Sta bi ta sklonost, osim anatomskih oblika, mogla sadriati); i (2) moguCnost da "vaspitavanje deEaka od strane muSkaraca vrSi pogodan uticaj na homoseksualni razvoj".

Sve ovo jasno ukazuje na to da je i Frojd - mada, po svemu sudedi, intimno nije bio "autsajder" u odnosu na fenomen homoseksualiteta i mada je bespogovorno bio prvi veliki Eovek ljudskog psihoseksualnog istraiivanja - ipak bio dosta zbunjen mnoitvom i varijabilnoSdu bihejvioralnih obrazaca homoseksualno "osetljivih" pojedinaca. On je, dakle, i iz tog razloga (uz ved indiciranu sopstvenu intimnu "nelagodnost" povodom tog pitanja) , morao da pribegne oEiglednoj nekonzistentnosti i nesigurnosti u prosudivanju o prirodi i etiologiji hornoseksualiteta.

Prirodno, kada ljudski um ne uspe da prodre u celini (bez ostatka) u prirodu nekog kompleksnog fenomena, onda on uvek tefi da konceptualno fiagmentira taj fenomen. To se desilo ne samo sa Frojdovim razumevanjem fenomena hornoseksualiteta, veC je ta zabluda postala kasnije jednoobrazna spasonosna formula kojoj su izrazito pribegavale i generacije istraiivaEa raznih provenijencija, "zgodno" prekrivajudi na taj naEin sve neznanje i konceptualnu konfuziju koja sve do danas dominira u

profesionalnirn krugovima. Iako Frojd nije bag bio, kao npr. Kinsi kasnije, mnogo glasan

i eksplicitno uporan u zastupanju ideja kojima se vr-gila konceptualna fragmentacija fenomem homoseksualiteta u rnnogo njegovih priroda (tj. nosologija i etiologija), ipak je on ostao praotac te fragmentacije. To nije samo zbog njegovih brojnih i nekanzistentnih teorija i kvazi-teorija o nastanku i prirodi homoseksualiteta, ved i zato jer je, kako je pomenuto, izriCito izneo stanoviSte da se "psihoanalitiEko istragivanje veoma snaino protivi tome da izdvoji homoseksualce od drugih osoba kao grupu posebnu po svojoj prirodi". Dok ova tvrdnja moie biti opravdana sa stanoviSta prevencije etiketiranja i socijalne getoizacije homoseksualaca, ona je ipak neodriiva u svetlu 11alaza i postavki naie jedinstvene (u snzislu: unitarne) psihoanalitic'ke teorije homoseksualiteta, koja ga definiie kao dufivotno stabilno i kvalitativno distinktno unutar-psihic'ko svojstvo alternativne seksualne orijentacije zasnovane na specific'nom objektno-tipskom psihoseksualnom inval iditetu .

Ukratko reEeno, Frojd ima sledeCe Eetiri psihoanaliticke teorije homoseksualiteta:

- U prvoj teoriji, koju je naznaEio u analizi Cuvenog "SluEaja " l4 on smatra homoseksualitet direktnim ishodom rnalog Hansa ,

Edipovog kompleksa. NajkraCe, prema ovoj teoriji, homoseksualitet nastaje usled "kastracione anksiozilosti izazvane uiasavajudim saznanjem da majka nema penis" (!?).

- Druga (Frojdova omiljena) teori-ja, koja je skicirana u "Tri - -

eseja o teoriji seksualnosti" i u monografiji o Leonardu da VinEiju, implicira da muSko dete koje de kasnije postati homoseksualac uiiva u jednom produienom periodu veoma blisku vezu sa svojom majkom, tako da se konaEno, u Zelji da saEuva tu vezu nesvesno - dok se ona napuSta u stvarnosti - identifikuje sa svojom majkom i odabire budude ljubavne objekte koji podsedaju na njega samog (!?).I5

- Treda Frojdova teorija homoseksualiteta (bazirana na njegovoj analizi "SluEaja Eoveka-vuka"), poznata kao sluEaj "negativnog" ili "invertovanog" Edipovog kompleksa - polazi od pretpostavke o libidinoznoj vezanosti za roditelja istog pola koja "rezultira iz specifiEne proporcije izmdu aktivnosti i pasivnosti,

9 7 16 muSkosti i ienskosti u svakoj osobi . - KonaEno, prema ~etvrto] teoriji, preobraiaj objektne

orijentacije poEinje, kao i kod prethodne tri, intenzivnom ljubavlju prema majci i vodi ekstremnoj ljubomori prema braCi i ocu, Sto dalje "mobiliSe smrtne ielje i silovite sadistieke fantazije, koje su zatim procesom reaktivne fomacije17 konaEno transformisane u oseCanja homoseksualne ijubavi" (kakva blagorodna zavrSna formulacija! - podvukao J. V .).

Cini se da postoje bar dva zajedniCka imenitelja za sve Eetiri Frojdove psihoanaitiEke teorije homoseksualiteta, i to:

(a) U svim ovim teorijama prvi korak je naglaSena infantilna veza muSkog deteta sa majkom, stoga je, u osnovi homoseksualnog "objektnog izbora" uvek jedna nesvesna i nerazreSena fiksacija na majku .18

(b) U svirn navedenim Frojdovitn teorijama, seksunlna orijentacija izgleda promenjena su madioniZarskom lakoCorn i flcksibibzo3h putenz jednog niza uzajnmno protivuretlzih nlehanizama mentalnih operacija koji se u stvari ne tic'u samog kritic'nog odnosa navedenog pod (a) , ve6 pwen-stveno sveta misli i ideja yovodom tog bitic'nog odnosa (tj. represija, averzija, reaktivna formacija, osedanje identiteta, "negativni Edipov kompleks" itd .) .

U odnosu na zajedniEki imenitelj naveden pod (a), moiemo se sloiiti u tome da, iako se u mnogim istaknutim sluEajevima muSkog homoseksualiteta moie pratiti jedna jaka emocionalna veza izmedu :nu.Skog deteta u ranom detinjstvu i njegove majke, ipak ne postoji ni jedna jedina indikacija da takva veza sama po sebi mora da vodi ka homoseksualitetu, iz bilo kojih razloga i na bilo koji naEin, pre nego ka heteroseksualnosti. Drugim retima, kao Sto se vidi iz Poglavlja 10, upravo "nesvesna i nerazreSena fiksacija na majku" (iako nosi poveCani rizik incidentnog izbijanja kritiznog faktora incestne anksioznosti u pubertetu, te stoga i pojave homoseksualne orijentacije) - po pravilu je osnova i ilajveCeg broja slutajeva natproseCno manifestovane muSke heteroseksualnosti. Shodno tome, oEito je da se homoseksualna libido orijentacija u odraslom dobu javlja kao rezultat problema incidentno iskrslih u jednoj znatno kasnijoj fazi u sklopu bar celodecenijskog razvoja kritiCnog odnosa deteta

sa roditeljem suprotnog pola (ili njegovim supstitutom). Na ovom mestu c'ini se dovoljnim naglasiti da dogadaj koji je u stanju du izmeni c'ituvu seksualnu orijentaciju mora biti onaj koji radikalno menja Sam kvulitet kritic'nog odnosa s roditeljem suprotnog pola, te da se mora odigrati samo u tako kritic'nom dobu kao Sto je period genitalizacije, a pre socijalizacije libida, tj. u ranom pubertetu.

U odnosu na zajedniEki imenitelj pod (b), svaki od formativnih mehanizama homoseksualne orijentacije koje je Frojd pretpostavio u svoje Eetiri psihoanalitieke teorije homoseksualiteta, zasluiuje da bude komentarisan posebno, zato Sto u sve Eetiri teorije primenjeni iongleraj ili akrobatika sa fenomenima Eisto mentalnih operacija protivureEe ne samo Frojdovim sopstvenim pristupima, veC su i medusobno priliEno nekonzistentni i neuverljivi.

Tako, na primer u sluEaju prve teorije, ostaje Einjenica da bez obzira koliko moie biti jak tzv. kastracioni kompleks i averzija prema "osakaCenoj" (bespenisnoj) majci,19 to jednostavno uopSte ne utiEe na suitinsku erotsku vezanost za majku kao primarni svemoCni prototip-model svega dobrog, pa i onoga Sto Ce se kasnije razumeti kao seksualni objekat. Ako ni zbog Eega drugog, onda zato Sto je baziEna erotska privrienost majci zaStiCena samom Einjenicom da je u edipalnoj fazi odrastanja postala potisnuta u podsvest. Uz to, Eesto je evidentno da i najveCe gadenje prema ienskim polnim organima (reflektovano u rasprostranjenim obieajnim i religioznim verovanjima u tzv. "neEistost" iena) ide lako zajedno sa jakom seksualnom privlaEnoSCu iena i za takve muSkarce, dok se najveCi deo te averzije ispoljava kao nepoStovanje litnosti iene. Tako, ono Sto je zaista bitno mote biti samo slucaj kada se ova kriticna veza oseti stvarno i konaEno prekinutom, a to moie biti samo rezultat radikalne promene u smeru potpune deerotizacije stvarnog kritii-nog medupersonalnog odnosa sa majkom (odnosno, drugom osobom koja ima ulogu infantilnog prototipskog modela seksualnog objekta) - i to samo ako se desi u periodu genitalizacije seksualnosti u ranom pubertetu, 5. u jedino doba kada time normalni proces "uprogramiranja" socijalizovane heteroseksualne libido orijentacije moie biti sprec'en. Taj

mehanizam je detaljno razraden u TreCem delu ove knjige. U sluEaju druge navedene teorije, Frojdov pristup danas

izgleda jog povrSniji i naivniji, poito je u meduvremenu postala gotovo opSteprihvaCena Einjenica da seksualna orijentacija homoseksualaca ne zavisi od polnog identiteta, kao i to da je homoseksualni "izbor objekta" pokrenut od strane nekih mnogo snainijih i dubljih unutarpsihickih determinanti nego Sto bi to moglo biti uvaiavanje principa narcistiEke sliEnosti usled identifikacije sa majkom. U stvari, sama kriza identifikacije sa majkom koja se javIja kod nekih deEaka (sluEajevi beznaEajnog ili odsutnog oca ili drugog muSkog uzora u porodici) - ne moie imati trajne posledice po njihovu seksualnu orijentaciju ukoliko (obiEno nesvesna) erotska veza sa majkom nije prekinuta pojavom incestne anksioznosti u ranom pubertetu. Upravo suprotno od toga, ta identifikacija sa majkom moie predstavljati osnovu za transvestitsku mimikriju produienog perverznog stanja direktne erotske vezanosti za majku bez optereienja oko neprihvatljivih incestnih teinji .

U sluEaju trede Frojdove teorije homoseksualiteta, koja je Eak ukljuEivala tzv. "negativni Edipov kompleks", ono Sto se stvarno desilo bilo je to da je Frojd jednostavno pogreSno razumeo i interpretirao relevantne Einjenice iz svoje studije "SluEaj Eoveka- -vukaW. Naime, pacijent je jasno indicirao da se njegova homoseksualna vezanost za oca pojavila nakon debakla, tj. poSto ga je, kako je on to opisao, zavela njegova starija sestra (verovatno je bilo neSto dmgacije: bez obzira da li ga je ona sluEajno, u Sali, ili namerno izazivala, bitan je "debakl" tj. porodiEni skandal s tim u vezi) - oEigledno dogactaj koji je bio "okidaE" incestne anksioznosti sa neumitnim ishodom kasnije homoseksualne orijentacije. Ono Sto se desilo kasnije sa uspostavljanjem njegovog muSkog ego-identiteta uopSte ne znaEi da se on otarasio homoseksualne orijentacije libida, veC samo to da je njegova stvarna seksualna orijentacija stavljena pod Evrstu super-ego i ego kontrolu na liniji socijalno oEekivanog ponaSanja. Ovde je takode interesantna za analizu Frojdova verbalna akrobatika da libidinozna vezanost za roditelja istog pola rezultira "iz odredene proporcije pasivnosti i aktivnosti, muSkosti i ienskosti u svakom pojedincu" - implicirajuki tako

da na neki misteriozni naEin seksualna orijentacija moie zavisiti od megavine "postvarenih" rnentalnih dihotomija (pasivnost- aktivnost, muSkost-ienskost). Ovo bi se sa danaSnjeg nivoa opStih nauEnih saznanja moglo kvalifikovati kao sluEaj mehanicistiEkog naEina miSljenja, koji je bio tipiean za drugu polovinu 19. veka. Pitanje Frojdovih dihotomija se razmatra i u kasnijim poglavllima ove knjige, ali ovde ipak joS treba naglasiti da se ideja o "odredenim proporcijama" moie korektno razumeti samo u svetlu Frojdovog neobjagnjenog koncepta "konstitucionalne biseksualnosti", odnosno, njegovih veC pomenutih intimnih mora oko "prepreka za potpunu samoanalizu".

SliEno nerazumevanje i pogreSna tumaEenja relevantnih Einjenica su se, po svemu sudeCi desili i u sluEaju Frojdove Cetvrte teorije homoseksualiteta, teorije reaktivne formacije, gde je unutraSnji mentalni mehanizam kontrole i manipulacije misli i emocija shvaCen kao neSto Sto moie autonomno (bez spoljnog Soka i pritiska) da dovede do napuStanja seksualne orijentacije saglasne sa polnom pripadnoSdu.

Na prvi pogled, Eini se izrlenadujuiim da u sluEaju homoseksualiteta Frojdu nisu pornogli ni intelektualna snaga, ni nauEniEka intuicija, ni Siroka analititka praksa tvorca psihoanalize. U stvari, on taj problem nije ni mogao da reSi, jer se po svemu sudedi, kao i svaki drugi homoseksualac, svojski potrudio da sopstveno rano-adolescentno iskustvo incestne krivice potisne, pa i zaboravi.

No, zato je znao da se homoseksualni senzibilitet javlja u ranom pubertetu, a da se o modelu homoseksualnog ponaSanja odlucuje nakon puberteta. Tako na primer, u jednoj dugaCkoj fusnoti dodatoj uz kasnija izdanja njegova Tri eseja o Zjudskoj seksualnosti, Frojd eksplicitno kaie: "Odluka o konaEnom seksualnom ponaSanju pada posle puberteta", a u monografiji o Leonardu da VinEiju, on joS preciznije tvrdi: "Opredeljenje za homoseksualitet se uspostavlja, kao Sto je dobro poznato, samo u vreme pristupanja pubertetu". Pa ipak, kao Sto smo videli iz njegove Eetiri psihoanalitiEke teorije homoseksualiteta, on je duboko protivureEio samom sebi kad je razvijao teorije po kojima se opredeljujuii faktori odigravaju mnogo ranije - tokom

prve tri ili pet godina iivota, a u svakom sluCaju pre poEetka perioda latencije. Dabome, Frojd bi bio u pravu ako bi se rnoglo na bilo koji naCin dokazati da su psihiEki ~nehanizmi koji navodno funkcioniSu u njegove Eetiri psihoanalitieke teorije homoseksualiteta takve prirode da se njihovi efekti u odnosu na seksualnu orijentaciju i ponaianje mogu ispoljiti sa velikom zadrSkom - tek nakon osam do deset godina. To je izgleda sasvim nemogude, i upravo zato su i sve druge ortodoksne psihoanalitieke teorije homoseksualiteta morale bi ti osudene na potpuni neuspeh.

U stvari, samo promovisanje te laine ideje da se bilo Sta odluEujuCe za etiologiju hornoseksualiteta deSava u preedipaloj ili edipalnoj fazi infantilnog razvoja, tj. pomeranje fokusa od puberteta kao prirodnog doba za opredeljenje seksualne orijentacije (kako je Frojd i sam nagovegtavao) na doba do pete ili Seste godine iivota - predstavlja glavni, jog uvek bitno- -uticajni "greh" samog Sigmunda Frojda protiv konaEnog regen ja misterije homoseksualiteta. Ta Frojdova, za njega intimno, verovatno "korisna" zabluda, kasnije opSteprihvaCena i sa zaCudujuc'om upornoSdu branjena do danaSnjih dana, donekle je i razumljiva: pun0 toga se zaista desi u psihi deteta do pete ili Seste godine iivota, ukljutujudi i edipalnu vezanost i njeno potiskivanje u podsvest i Sto je joS znatajnije, Einjenicu da se jasna svest o sopstvenom plnorn identitetu uspostavi pre edipalne faze infantilnog razvoja. NaroEito su Frojdova briljantna otkrida o mehanizmima libidinozne ileurotske regresije na rane infantilne stupnje (sa pripadajudom idejom fiksacione taEke kao uzrokom perverzija) stvorila snaino uviretlje da samo takav ili sliEan infantilni neurotski mehanizam mora biti odgovoran i za etiologiju homoseksualiteta.

Na nesreCu, ova tragiena zabluda jog uvek dominira najvedim delom psihoanalititkog miSljenja o homoseksualitetu. Mudri nagoveStaji Irvina Bibera (videti u Poglavlju 6) i njegovi pokuSaji da privuEe patnju na kasnije, post-edipalne faze razvoja, nisu bili uzimani za ozbiljno sa bilo Eije strane. 'Tako je upitnik Biberovog tima (koji je slu5io kao osnova za poznatu studiju te grupe o muikom homoseksualitetu iz 1962. godine) jedan dobro informisani autor (ali, po svemu sudeCi, i liEno

zainteresovan za odrianje postojeCe konfuzije) okvalifikovao kao "znatajan kao psihoanaliticki dokument kojim se skoro nekvalifikovano preturn po dogndajima koji su se deiavali tokom latencije i adolescencije". Na taj naEin je Frojdovo uverenje da homoseksualitet mora biti neSto Sto (sliEno perverzijama i neurozama) rezultira iz regresije na infantilne stupnje razvoja u punoj meri oEuvano do danaSnjih dana kao dominantni psihoanali tiEki pris tup razumevanju problema homoseksualiteta.

Cudno je, medutim, da je Frojd u stvari dao sasvim taEnu dijagnozu onoga Sto se deSava sa Edipovim kompleksom u pubertetu, ali je propustio da izvuEe jedini moguCi zakljuEak u pogledu najrelevantnijih posledica, a posebno u pogledu etiologije homoseksualne libido orijentacije. Tako on u svom Uvodu u psihoanalizu20 kaie:

KIiniEke Einjenice koje se pomaljaju iz analitiEki utvrdenog Edipovog kompleksa su od izuzetnog praktiEnog znaEaja. Mi saznajemo da su u doba puberteta, kada seksualni nagon po prvi put u punoj snazi traii svoja prava, stari porodiEni i incestuozni objekti ponovo prihvaieni i libidinozno okupirani. Infantilni izbor objekata je bio samo slaba predigra, ali takva koja daje pravac izboru objekata u pubertetu. Ovde i sada se deiavaju veoma intenzivni emocionalni procesi usmereni prema Edipovom kompleksu ili kao reakcija na njega. ali ti procesi , zbog njihovih nepodnoSljivih pretpostavki, moraju ostati i u velikoj meri nesvesni. PoEev od tog doba, ljudska jedinka mora biti posvedena velikom zadatku odvajanja od roditelja, i samo nakon razreienja toga moie se prestati biti dete da bi se postal0 Elanom socijalne zajednice. Zadatak za sina je u odvajanju svojih libidonosnih ielja od usmerenja prema majci, i za njihovo koriidenje za izbor stvarnog eksternog objekta ljubavi i da se pomiri sa ocem ako je ostao sa njime u rivalitetu, ili da se oslobodi oEevog pritiska ako je kroz reakciju na infantilni otpor doSao u podredeni poloiaj prema njemu. Ti zadaci su neizbeini za svakoga; i stvarno je Eudno koliko retko njihovo izvrienje uspeva idealno, tj. psiholoSki i socijalno na pravi naEin. Ali neurotici ne uspevaju da izvrSe ovaj zadatak, sin ostaje celog iivota podloian oEevom autoritetu i nije u stanju da prenese svoj libido na spoljaSnji seksualni objekat. Sa promenjenim ulogama oca i majke, ista moie biti sudbina kierke. U tom smislu-je opravdano smatrao da Edipov kompleks predstavlja jezgro neuroze.

Ovde vidimo da je Frojd uspeo da postavi korektno celu scenu drame formiranja homoseksualne orijentacije, ali je onda sasvim nerazumno usmerio Eitavu painju iskljuEivo na neSto

bezazleniji pa i redi sluEaj neuroza, dok je u sklopu te scene zanemario raznlatranje mehanizma nastajanja veCe i verovatno nesreCnije populacije onih sa homoseksual~~om orijentacijom libida.

SluEaj sa Frojdovim neuspehom da razreSi tajnu homoseksualiteta je po sebi utoliko misteriozniji Sto je on ne samo uspegno "postavio scenu", veC i zato Sto je razmatrao pojedinaEno u detaljima praktiEno sve relevantne elemente potrebne za deSifrovanje te tajne - ipak nikada ne pokuSavajuii da ih medusobno poveie. On je psihoanaliticki dalekovido prodro Eak do same srii ovog problema kada je u Tri eseja o teoriji seksualnosti zapanjujuie taCno definisao jedini psiholoSki faktor koji je od znaCaja za odrianje heteroseksualne (pa shodno tome i za pojavu homoseksualne) orijentacije. To su, kao Sto je on to pomalo poetski definisao, neine struje seksualnog iivota.

Taj psiholoSki fenomen je objaSnjen u dva nedostiina ~ ro jdova pasusa, sadriana u pododeljku njegova Tri eseja o teoriji seksualnosti koji nosi podnaslov "Dvojni izbor objekta 9 9 2 1 Sto svakako zasluiuje da bude citirano i ovde:

Moie se reCi da je tipiEno deSavanje da se izbor objekta vrii dvaput. Prvi zamah poEinje u dobu izmedu druge i pete godine, a period latencije ga dovodi do ublaiavanja ili retrogradne transformacije: i on je osoben po infantilnoj prirodi svog seksualnog cilja. Drugi se uvodi u pubertetu i opredeljuje definitivno oblikovanje seksualnog iivota. Cinjenica dvokratnog izbora objekta, koja je suitinski reducirana uticajem perioda latencije, postaje izuzetno znaEajna za poremeCaje tog konaEnog stanja.

Posledice infantilnog izbora objekta se pojavljuju u kasnijem periodu; one su ili regresirane kao takve, ili bivaju osveiene u vreme puberteta. Ali zbog razvoja potiskivanja, koje se odigrava izmedu ta dva izbora, oni postaju beskorisni. Seksualni ciljevi doiivljavaju ublaiavanje i predstavljaju ono Sto moiemo definisati kao neine struje seksualnog iivota." (podvukao J.V.) Samo psihoanalitiEko istraiivanje moie dokazati da su iza ove neinosti, oboiavanja i poitovanja skrivene sad beskorisne seksualne teinje infantilnih parcijalnih instikata. Izbor objekta u doba puberteta mora napustiti infantilni objekt i poEeti ponovo kao Eulni tok. Nesaglasnost ta dva toka ima priliEno Eesto za posledicu da nije moguCe postiCi jedan od ideala seksualnog iivota - ujedinjenje svih Eeinji u jednom objektu.

Cak i danas, gotovo Eitav vek kasnije, Eini nam se da bi bilo nemoguCe izmeniti i jednu jedinu reE ovog teksta, nedosegnutog

po svc~joj konceptualnoj dubini i plodonosnosti - a da to ne pokvari izuzetnost njegovih poruka. Pa ipak, Frojd se iz nepoznatih razloga na ovoj taEki uzdriao da izvuEe jedino logiEan i lako proverljiv zakljucak.

Da ova ideja (tj. da se "neinim strujama" pripiSe kljuEna, odluEujuc'a uloga za opredeljivanje odrasle seksualne orijentacije) nije nikakvo preterivanje, moie se pokazati prezentiranjem sledeCeg, od strane ovog autora mnogo puta pozitivno proverenog opisa dinamike koja je u pitanju:

Najpre, "neine struje", ostajudi na svesnom nivou sasvim nevine, uspeSno obavljaju izuzetno vaian zadatak transfera infantilnih iskustava i impulsa (Sto znaCi: uvek heteroseksualnih i jasno incestnih, s obzirom da su bar kod deCaka uobliCeni yrema primarnom infantilnom prototipskom modelu seksualnog objekta) na odrasle socijalizovane (opet heteroseksualne) obrasce. Na taj narin su obezbeiteni kontinuitet i stabilnost erotskih (Eulnih i emocionalnih) iskustava od pubcrteta pa kroz doba odraslog iivota, Sto znaCi i da je oEuvana sposobnost za duboku, socijalno smislenu i stabilnu heteroseksualnu ljubav i porodiEni iivot.

Predmet ove knjige je, u stvari, situacija u kojoj su "neine stru je", ta Eivotna vrpca izmedu infantilne i odrasle seksualnosti, prekinute, pokidane, tj. pitanje Sta se onda deSava i kakva je onda precizna dijagnoza i prognoza takvog stanja - jasno, ako za taj sluCaj, kao Sto mi to tvrdimo, postoji jedinstveno stanje. Koncept ponuden u ovoj knjizi moie na prvi pogled izgledati nedopustivo uproSien, pa ipak, on daje pune i konzistentne odgovore ria sve bitne dileme koje se tiEu fenomena stvarnog homoseksualiteta, tj. baziEne homoseksualne libido orijentacije.

Sledstveno tome, i odgovor na pitanje Sta se onda deSava, takode je vrlo jednostavan i logican: kada je glavni tok "neinih struja" prekinut, onda (poSto, kako reCe Frojd: "U pubertetu (...) seksualni nagon po prvi put u punoj snazi traii svoja prava") bivuju aktivirnne svrr alternativne opcije ~1 odnosu na prekinuti gluvni tok "netne struje". Kao najjara medu tim alternativnim opcijama gotovo redovrzo se ispostavlja ona hornoseksualna, s obziroin da su ljudski istopolni objekti najbliii alternativni tip objekata u odnosu na onuj koji bi bio u kontirzuitetu prekinutih

"neinih stl-z~ja" nli je postao invalidiran (ostale alternative su iivotinje, mrtvi i sliEne gadosti). Ovo je razumljivo ne samo u smislu istog socijalnog okruienja u kome seksualni objekti mogu biti nadeni, veC i u smislu obnove infantilnih (ranije zabeleienih kao rudimentarne) homoerotskih irnpresija, s obzirom na to da su deca u suStini panseksualna bida, ili kako Frojd reEe, "polimorfno perverzna". Ali ne bi uopSte trebalo da bude izne,nadujude videti (posebno u uslovima socijalne izolovanosti) kako lako ova najbliia alternativna opcija biva zamenjena nekom od preostalih - najpre nekom od domaCih iivotinja. Ako je to tako, onda se mnogobrojne psihoanalitii-ke teorije o homoseksualitetu i pripadajude dihotomije o mugkosti i ienskosti, aktivnosti i pasivnosti itd., kao i razne popularne nazovi- -psihoanalitiCke opsesije usmerene na trivijalno-lascivna pitanja tipa "ko ugurava Sta, kome, gde i kako'?" - pokazuju kao zbilja irelevantne pa Eak i pateticno-apsurdne, a u najboljem sluEaju mogu biti od sasvim marginalnog uticaja za bitna pitanja seksualne orijentacije.

KljuEno pitanje ovde je: Kada, u kom momentu (odnosno: zaSto) ta vrpca glavne linije "neinih tokova" seksualnog iivota nekog pojedinca biva prekinuta ili pokidana? Drugim rezima, u kojim sluCajevima se to rnoie stvarno desiti, ili kada se to neumoljivo rnora desiti? Da li je to pitanje dosta Cudljive, nepredvidive igre razlic'itih psihickih mehanizutnn, kao i o je tvrdio Frojd, ili je yak, kao i to to mi tvrdinzo, to u stvari pitanje trijumfa psihiEkog determinizma koji je izraZen u definitivnoj kvalitativnoj unularpsihiCkoj yronzeni - koja mora da reflektuje samo takvo snaino iskustvo promene interpersonalnog odnosa sa i~zfantilnim prototipnim modelom seksualnog objcktn koje je moglo dn dovede do kidanja "nefnih struja".

TaCan odgovor se namede izgleda nepogreSivo: empirijski se samo rano-pubertetna incestna anksioznost uvek moie identifikovati kao jedini psihiEki mehanizam sposoban da efektivno i neumoljivo pokida glavni tok "neinih struja" seksualnog iivota, upravo zato Sto to nije stvar neke mentalne operacije, kako je mislio Frojd, veC iskljuEivo pitanje spolja radikalno nametnute (u forrni incest- tabu krivice) trajne kvalitativne promene kritii-nog interpersonalnog odnosa na korne

je bila zasnovana "neina struja" seksualnog iivota. Kada se jednom desi da regularnost tog kritiEnog mehanizma postane "op5te mesto", nezavisno (empirijski i klinii-ki) potvrdeno u 11iGadama i milionima slu~ajeva, -te stoga i op~teprihva6eno kao osnova za verifikaciju etiologije svih iridividualnih sluEajeva stvarnog homoseksualiteta kao kvalitativno distinktnog unutarpsihiEkog stanja - onda Ce se shvatiti koliko je i cela unitarna priroda homoseksualiteta zamorno regularna i jednostavna za razumevanje. Ovde takode leii odgovor i na pitanje: ZaSto je bilo praktiEno nemogude delotvorno i proverljivo IeEiti homoseksualitet psihoanalitiEkim (a i bilo kojim drugim) postupkom? Odgovor je, opet, dosta jednostavan: zato ?to bi stvarno Eec'enje homoseksualiteta pre svega uvek zahtevalo rekonstituciju erotske prirode interpersonalnog odnosa koji je tokom infantilnog doba pothranjivao glavni tok "neine struje". Takav terapeutski zahtev (i zahvat) bilo je sasvim nemogude zamisliti pre no Sto je enigmu homoseksualiteta konaEno razreSio autor ove knjige.

KonaEno, ponovo dolazimo do suStinske dileme koja krije misteriju etiologije homoseksualiteta: ili odrianje erotske komponente u infantilnoj vezanosti za prototipski objekat - ili homoseksualitet. Ovu dilemu je Frojd, sudeCi po vitalnim komponentama njegovog rada, "osedao u vazduhu", ali se nikad nije usudio da te komponente postavi zajedno i formuliSe jedinu i bez ostatka konzistentnu, te stoga i jedinu u potpunosti (i preventivno i terapeutski) praktiEno primenjivu teoriju homoseksualiteta. Iz samo njemu znanih razloga, Frojd nikada nije ni pokuSao da napravi taj relativno mali korak (koji je sad urinjen ovom knjigom) - tj. da samo dovede u vezu svoj rad na Edipovom kompleksu sa radom na na incest-tabuu i da to uklopi u svoja inaEe briljantna razmatranja ontogenetskog razvoja ljudske seksualnosti.

Zato, kada se prosuduje, s jedne strane, o Frojdovim zaslugama koje su odlu i -u ju~edo~r ine le razre~enju misterija ljudske seksualnosti, a s druge strane, o njegovim greSkama koje su doprinele jog uvek dominantnoj konceptualnoj zbrci o homoseksualitetu u psihoanalizi, psihijatriji, psihologiji, pedagogiji i drugim relevantnim disciplinama - Eovek ne moie

da ne oseti svojevrsnu meSavinu oseCanja strahopoStovanja za sve njegove uvide koji su uEinili tako dalekoseine prodore u mnoga pitanja i aspekte psihoanalize, uz istovremeno oseCanje zaprepaS6en,a zbog- onoga Sto je "za dlaku" propustio da dov r~ i , pa Eak i izvesnog prezira zbog temeljnog usmeravanja psihoanalititkog istraiivanja homoseksualiteta na tako duboko i dugoroEno pogreSan kolosek.

Ova analiza Frojdovih doprinosa i "doprinosa" razjaSnjenju misterije homoseksualiteta mora ostati nedovoljna sa stanoviSta pristupa i drugim relevantnim podrutjima koja se tii-u istraiivanja ljudske psihe i njene seksualne dimenzije, za koja je Frojd bio zainteresovan kao istraiivaE i u kojima je bio delotvoran. To je posebno sluEaj sa njegovim razmatranjem odnosa izmedu homoseksualiteta i psihoneuroze, jednog podrurja koje je izvan polja izutavanja pa i kompetencija ovog autora. Pa ipak, ovde bi trebalo pomenuti kao najinteresantniju Frojdovu tvrdnju da kod svih neurotitara (bez izuzetka) postoje u podsvesnom mentalnom iivotu manifestacije inverzije, tj. libidinozne fiksacije na osobe istog pola. Kao ni mnoge druge stvari, Frojd nije razradio ni ovo pitanje, zadovoljavajuCi se tvrdnjom da kod neurotika uvek postoji nesvesna teinja ka inverziji, Sto mu je posebno posluiilo da objasni fenomen muSke histerije. Ostaje nam na kraju, da se zapitamo: Da li i koliko ta Frojdova tvrdnja samo odraiava kontra-transferenciju njegovih sopstvenih intimnih problema na ovom planu?

Napomene

1 Frojdova metafora o tzv. Edipovom kompleksu je tokom 20. veka toliko uSla u kolokvijalnu upotrebu da danas ne vredi ni pokuiavati osporiti joj valjanost kao sredstva za dosta precizno definisanje standardnog unutarpsihitkog konflikta psihoanalititki prepoznatljivog kod deEaka predkkolskog doba. Medutim, strogo uzev, ova Frojdova metafora ne samo da ne izraiava suStinu drame u psihi deteta, veC ni njene korene, pa ni celinu. Naime, sve se kod Sofoklovog "Kralja Edipa" deSava po boianskom planu; nema moralnih dilema il i krivice, postoje samo tragi.Ene posledice. U tom pogledu, starozavetna metafora o izgonu iz raja odslikava mnogo bolje od mita o Edipu korene i suStinu drame koja se odigrava u psihi dctaka. c a k bi se moglo govoriti o tome da biblijski mit o raju i o izgonu prvostvorenog ljudskog para iz njega, u stvari predstavlja psihoanalititki iznenadujuc'e

preciznu filogenetsku reprodukciju tragova svacijeg mutnog scCanja na or~togenetski raj blaZenstva, sigurnosti i topline majEinog narucja i slatke sitosti koja dolazi iz njenog tela, t j . raja naj1-anijeg iivotnog doba apsolutnog pripadanja, a mnogi Cak govore i o tr-agovima sec'anja na blaienstvo boravka u rnajEinoj utraobi. Biblijski mit fak sadl-ii i psihoanalitiEkj vrlo lako prepoznatljive simbole o zmiji, jabuci sa dl-veta saznanja, spoznaji stida od golotinje itd. 2 S igmund Freud: Altalysis ?el-nzinuhle ar~d lrlterrninuble ( 1 937). Citirani stavovi se moraju tretitari u svetlu podatka da je Frojd i u svom zrelom dobu osedao stalnu potrebu za samoanalizorn, indicirajudi uz visoku verovatnoCu taku i karakter svojih nerazregenih intimnih problerna. 3 TaEna formulacija glasi: "U psihoanalititkom smislu, iskljuEivo interesovanie nluSkarca za ienu je takode problem koji zahteva objaSnjenje i nije neSto Sto je po sebi evidentno." 4 Celina Frojdove rnisli o ovome glasi precizno ovako: "Nije za psihoanalizu da reSava problem homoseksualiteta. Ona se mora zadovoljiti time da otkriva psihicke mehanizme koji su rezultirali u opredeljivanju tog objektnog izbora, i sledenjern staza koje od njih vode ka instinktnoj bazi ove dispozicije. Tu se taj rad zavrSava i ostavlja ostatak bioloSkom istraiivanju." (iz teksta: "Psihogeneza sluEaja homoseksualiteta kod jedne iene", 1920). Ovo je inate i danas tipican odbrambeni stav brojnih intimno holnoseksualnih istraiivata u ovoj oblasti, i stvarni je uzrok njihovog otposa svakom naporu koji vodi sagledavanju nauCne istine o homoseksuaiitetu. 5 Da bi se izbegao moguCi utisak o neobjektivnosti i nekorektnosti prema Frojdu, u ovom poglavlju nisu uzete u razmatranje dosta evidentne ali ne i potpuno pouzdane indicije i o njegovoj verovatnoj bihejvioralnoj homoseksualnosti - kao Sto je sluEaj sa njegovim dvanaest godina dugim i Eudrlim prijateljstvorn sa oEnim lekarom Wilhelmom Fliesom. Zna se da su se oni m ~ u s o b n o "psihoanalizirali", a u Frojdovorn muzeju u BeEu postoji i njihova slika na kojoj zapanjuje napor obojice (kao ljudi vet srednjih godina) da po odevanju i n~odeliranju svojih brada i brkova izgledaju kao dva iderltiEna dendija Franc-Jozefovskog doba. Prijateljstvo je isto tako neobjagnjivo prekinuto 1902. godine, kada je vet postal0 jasno da Ce Frojd postati svetski poznato ime. 6 U junu 1996. godine, dok je ova knjiga bila u fazi ko zna koje redakcije za stalno odlagano Stampanje, prvi program Radio-televizije Srbije je kao zanimljivost u sklopu noCnog video-teksta eksplicitno obavestio o publikovanju u BeEu knjige sa. izborom iz dugogodiSnje homoseksualne korespondencije izrnedu Frojda i njegovog sledbenika, psihoanaliticara Ferencija, iz koje navodno prnizlazi da je ovaj potonji, petnaestak godina mladi, sasvirn neuvijeno "navaljivao" na Frojda sa ieljama za uspostavljanje aktivnog homoseksualnog odnosa medu njima, a Frojd je torne navodno sa dostojanstvenom uzdrianoCu ali u prijateljskom tonu "odolevao" . Jasno, ovde se to samo preliminarno poininje kao dodatna indikacija Frojdovog intimnog

i~omoseksualiteta - ali ipak ostaje potreba da se sadriaj te korespondencije pailjivo pr0ui.i pre no Sto bi se o njoj konkretno mogao zauzeti definitivni sud. 7 Relevantnini odlomci ove prepiske citirani su kao ilustracija pri kraju teksta narednog poglavlja. 8 Iz teksta iarka TrebjeSanina Kastrirunje jogunaste psihoanalize, objavljenog u pogovoru srpskog izdanja knjige Potiskivanje psihoanalize Rasela Diekobija (Russell Jacoby), koji je izdala Radionica SIC, Beograd 1986. godine. 9 Naime, mi smo se tokom svojih brojnih kontakata sa ameriEkim delatnicima u ovoj oblasti mnogo puta uverili da je suoEavanje vedine liEno pogdenih homoseksualitetom sa naSom interpretacijom prirode te pojave - uglavnom nepodnoSljivo za vecinu, pogotovo onih koji se bave istraiivanjem u toj oblasti, jer ih verovatno neizbeino vodi ka pitanju za samog sebe: "pa kakva sam onda ja to psihoseksualna nakaza?" 10 Razlozi za ovu opreznost su jasni: iako podsticanje incestuozne vezanosti deteta ne m0i.e uzrokovati pojavu homoseksualne orijentacije, ono sigurno moie izazvati krupne teSkode u procesu psihoseksualne socijalizacije lienosti. 11 Koncepti navedeni u zagradi predstavljaju, u stvari, i-etiri razliEite psihoanalitieke ideje o uzrocima homoseksuali teta koje se mogu naCi u Frojdovim radovima, tj. koje su, s njegove strane, u razliEiti~n prilikama smatrane da predstavljaju faktore i mehanizme odgovorne za specifiEne etiologije homoseksualiteta. BuduCi da se Frojd oseCao suverenim u onome o Eemu je pisao, njega nisu brinula pitanja unutrainje i medusobne nekonzistentnosti ovih ideja. 12 Zapravo, moie se Eak reCi da je objektna orijentacija u homoseksualitetu u proseku jaEa nego kod heteroseksualnosti: dok se znatan deo heteroseksualne erotske energije procesom sublimacije rasipa na neobjektne sadriaje vezane za polne uloge u porodirnoj i socijalnoj komunikaciji, dotle je kod homoseksualiteta objektna fiksacija erotske energije po pravilu ogoljenija, te stoga i jaEa - kako delom zbog prirodno oskudnijeg sadriaja poroditne i socijalne komunikacije (Sto je posledica konfliktnosti izmedu seksualne orijentacije i socijalno oEekivane polne uloge), tako delom i usled izvorno protivvoljnog, tj Eak i kompulsivnog karaktera homoseksualne orijentacije. 13 Oba ova Frojdova opredeljenja se mogu naCi u Tri eseja o teoriji seksualnosti - pododeljci "PodseCanje na biseksualnost" i "SpreEavanje inverzije". 14 Frojdovo tumaEenje ovog sluEaja, odnosno uverljivost izvrSene analize, kasnije je ozbiljno osporavano i pobijano od strane viSe istaknutih psihoanalitiEara. 15 Prema Kenetu Luisu, autoru knjige Psihoanalitirka teorija muikog hornoseksualiteta, na str. 39: "Ove dve teorije su medusobno protivureene utoliko Sto prva svesno napuita vezu sa majkom a u drugoj se beii od nje da

8 BEDA PSlHlJATRlJE

bi se obezbedila vernpst njoj. Medutim, ova dva lnehanizma mogu biti shvaiena kao komplementarni, vodeCi ka kompleksnoj kompromisnoj formaciji, pri kojoj dete beii od kastracionog kompleksa, ipak odriavajuCi libidinozno nagr$dujuc'u vezu sa majkom." Ovde Kenet Luis zapada u seriju greSaka koje sl;l istog tipa kao i one Frojdove - dok problem odrasle homoseksualne orijentacije uvek (u svim sliEajevima) moie biti definisan Einjenicom da imperativ incestne anksioznosri nije ostavio nikakav prostor za bilo kakvu kompromisnu formaciju, upravo zato Sto nije bilo moguke dalje odriavanje "libidinozno-nagradujuc'e " veze s majkom . 16 OEigledno, ovde je rec o neodriivoj spekulaciji sa tzv. "konstitucionalnom biseksualno~c'u", 17 Najinteresantnije je to Sto je mehanizam tzv. reaktivne formacije, koju pominje Frojd u svojoj Eetvrtoj teoriji, stvarno uvek involviran u nastanak homoseksualne orijentacije - ali bez Frojdovog "hokus-pokusa" o ubilaEkoj ljubomori prema braCi i ocu koja se navodno pretvara u "homoseksualnu Ijubav" - veC iskIjuEivo usled nepodnoiljivosti noienja tereta porodieno obelodanjene incestne krivice u odnosu na do tada jedino stvarno intenzivno Cjer je prototipsko) heteroseksualno uzbudenje. 18 Sto se tiEe fiksacije na majku, ona obiEno jeste u samoj srii individualnih problema muSkog homoseksualiteta, ali samo u smislu da je u tom sluEaju pitanje te fiksacije razreieno suviSe brutalno. Sasvim suprotno Frojdovom verovanju, tzv. nerazreicna fiksacija na majku, kao i ona razreSena kroz proces socijalizacije, sama po sebi nikada ne spreeava konaEan heteroseksualni ishod - naprotiv, ubrzava ga i jaEa. 19 U stvari, ima mnogo razloga za sumnju da to uopSte moie biti na bilo koji naEin oJluEujuCa drama i dilema za petogodiinjeg ili bestogodiSnjeg deEaka - nikakav problem fiksacije na penis ne moie igrati bitniju ulogu u deEakovoj infantilnoj erotskoj vezanosti za majku. 20 Uvod u psihoanalizu, Dvadeset prvo predavanje: RazviCe libida i seksualne organizacije (str. 3 10-3 1 I ) , izdanje Matice Srpske, 1969. (prevod dr Botislav Lorenc). 21 Autorov prevod sa engleskog iz: Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmung Freud (James Stracey, ed., London Hogarth Press).

SluEaj Alfreda Kinsija, koji je sredinom. dvadesetog ueka uEinio Sokantna otkrida o visokoj rasprostranjenosti homoseksualnosti u ameriEkoj odrasloj populaciji, prvo u muSkoj (1948) a zatim, donekle manje Sokantna, i u ienskoj (1953), a onda "politiCki" interpretirao smisao tih otkrida - gotovo da bi po razmerama znaEaja i posledica mogao biti uporediv sa Kolumbovim otkriCem Amerike, kada je on bio u Evrstom uverenju da je stigao u Indiju sa druge strane zemljine lopte.

Sta se desilo? Ispitujudi proEiSdeni uzorak od 5.300 ameriEkih odraslih belih muSkaraca (Sto je statistiEki sasvim dovoljno reprezentativan uzorak), Kinsi je naSao da je zapanjujudih 37% od ukupnog broja anketiranih imalo u svom odraslom iivotu (nakon navrSenih 18 godina) neko homoseksualno iskustvo do taEke orgazma. U tom postotku su bili agregirani sluEajevi sa veoma razliEitom uEestano5du homoseksualnih odgovora i ponaSanja - od onih sa jednim jedinim iskustvom u iivotu, pa sve do onih koji su razvili konzistentni obrazac iskljuEivo homoseksualnog ponaSanja. S ciljem da registruje i sistematizuje tu diverzifikovanost i varijabilnost u intenzitetu homoseksualnih reakcija i ponaSanja, Kinsi je ove rezultate prezentirao na svojoj "skali heteroseksualno-homoseksualne ravnoteie". Svaki od (poverljivo) anketiranih pojedinaca je bio pozvan da rangira sebe u pogledu psiholoSkih reakcija i otvorenog ponaSanja u jednu od sedam numeriEkih kategorija razliEite ~Eestanosti homoseksualnih reakcija-ponaSanja. Oni bez homoseksualnih reakcija i iskustava su svrstani su u grupu oznaEenu sa "0" (i stoga predstavljali kategoriju "IskljuEivo heteroseksualni, bez homoseksualnih"). Svi ostali, koji su imali homoseksualna iskustva do taEke orgazma u post-pubertetnom dobu, bili su rangirani od grupe "I" (koja je oznaEavala kategoriju: "Predominantno heteroseksualni sa samo incidentnim homoseksualnim iskustvom") do grupe "6" (oznaEavajuCi kategoriju: "IskljuEivo homoseksualni")

Kao Sto se vidi iz prethodne fusnote, poSto, prema definiciji

datoj u upitniku, oznaka "1" ukljuEuje i sluCajeve koji se mogu smatrati osporivim u smislu da pripadaju tzv. pseudo- -homoseksualnom ponaSanju (incidentna iskustva pod izuzetnim okolnostirna, kao pijanstvo, upotreba sile itd., ili pak homoseksualno prostituisanje heteroseksualnih itd.), uzeto je kao dovoljno pouzdano ako se napravi tabela koja ukljuCuje u statistiCku distribuciju samo one sa homoseksualnom praksom koja se ponovljsno de~ava la u periodu od najmanje tri godine. Na ovaj naein dobijena distribucija je pokazala da je najmanje 30% od svih intervjuisanih osoba u svom postpubertetnom dobu imalo bar sporadiEna homoseksualna iskustva u trajanju od bar tri godine, dakle, ukljuEujudi jedan deo onih sa oznakom "1" i sve sa oznakama od "2" do "6", a iskljuEujuCi mogudnost da se to "sluEajno desilo" pod nekim izuzetnim okolnostima.

Ako se uzme u obzir da Kinsijev zakljuzak da podaci o uEestanosti homoseksualnih aktivnosti koje je dobio u studiji "moraju predstavljati podbaEa u odnosu na stvarnost", moie biti bar manjim delom opravdan$ moglo bi se pouzdano zakijuiiti da je ne manje od jedne trekine odrasle muike populacije u SAD sredinim 20. veka bilo ukljuc'eno u neki od konzistentnih obrazaca homoseksualnog ponaianja. Kako je Kenet Luis primetio u svojoj knjizi PsihoanalitiEka teorija muikog homoseksualiteta:

Jedan pregled sliEnih istraiivanja sprovedenih u Zapadnoj Evropi upuiivao je na zakljuEak da je izmedu jedne Eetvrtine i jedne treCine odraslih muSkaraca iz svih socio-ekonomskih slojeva imalo neko homoseksualno iskustvo nakon puberteta, dok su druga istraiivanja takode ukazivala na veoma rasprostranjeni homoseksualitet u razliEitim kulturanla.4

Stoga se moie, bez rizika da se mnogo greii, dosta pouzdano zakljuc'iti da bi okvirni udeo onih koji su u kategoriji odraslih muikaraca voljno bili ukljuc'eni u homoseksualnu praksu u razmerama izmedu jedne Eetvrtine i jedne tretine tog dela populacije u osrzovi verovutno mogao predstavljati opitu konstantu za razrzovrsne kulture u svim Sirim podrutjimu sveta i za sve epohe ljudske civilizacije.

KljuCno pitanje ovde je Sta uCiniti sa ovim zapanjujuCim podacima, tj. kako ih razumeti i interpretirati, a uz to, kako

objasniti Einjenicu da je ta sveprisutna pandemska uCestanost homoseksualnih sklonosti i ponaSanja ostala skrivena tako dugo ne samo od javnosti veC i od nauEnih uvida tokom dekada u kojima je psihoanaliza cvetala? Pa i sada, vise od pola veka nakon prvog od Kinsijevih izveStaja, najvedi deo profesionalnih izveStaja i nagadanja o uCestanosti muSkog homoseksualiteta u ukupnoj odrasloj muSkoj populaciji ostaje ograniCen na niske jednocifrene brojeve (najEeSde do 3%) - oEigledno zato Sto se uzimaju u obzir samo deklarisani bihejvioralni homoseksualci, tj. oni uaKinsijevoj kategoriji "6" i samo neki iz kategorije "5".

Kinsijevi odgovori na ova pitanja bili su prividno logiEni i prihvatljivi. On je zakljuEio: "7e5ko je odriati stanoviite da su psihoseksualni odnosi izmedu osoba istog pola retki, te stoga abnormalni ili neprirodni." Ovde se moie videti da je on time usv~ j io sledec'i aksiomatski diktum: svako seksualno ponuianje koje je rasprostranjeno mora per definitio biti normalno i prirodno. 1J bilo kom drugom podruEju ljudskog staranja za fiziCko ili mentalno zdravlje, ovakva izjava bi bila ismejana zbog apsurdnosti: ali ovde je to bila "zgodno-spasonosna" formula kojom Ce sve neznanje ili, taEnije, svi "specifiEni interesi" u pogledu prirode homoseksualiteta (i posebno njegove etiologije) sasvim efikasno i za veoma dugi period u buduc'nosti biti dobro "pokriveni". To je bila prva Kinsijeva krupna zabluda ili obmana, logiEka obmana.

Ponovo logiEki i metodoloSki prividno potpuilo zasnovan i opravdan, Kirzsijev zakljucuk je bio da hornoseksualne reakcije i ponaianja Cine sa heteroseksualnim jedan kontinuitet ljudskog seksualnog ponaianja - i to dalje implicira, filozojski reCeno, ontolo.r'k~c istost, tj. nepostoja~zje razlike izmedu homoseksualiteta i heteroseksnalnosti. Naime, poSto je homoseksualna praksa rasprostranjena te stoga i prirodna, i poSto se u najvec'em broju sluEajeva deSava pomeSana sa heteroseksualnom praksom istih osoba, kao i s obzirom na ustanovljenu Einjenicu da je u znatnoj meri varijabilna tokom njihovog odraslog iivotnog doba, Kinsi je lansirao i svoju "Euvenu" ideju o kontinuitetu izmedu homoseksualnog i heteroseksualnog ponaSanja, a time, implicitno, i izmedu homoseksualiteta i heteroseksualnosti. Ovde se mora rec'i da je to bio jedan kraljevski velikoduSno izveden zakljuEak

hon-loseksualitetri. h l i , Stc se tiEe pitania da li je to rnoglo biti stvarno od pornodi i zasnovano na Einjer~icarna koje konstituiSu i ivotnu stvarnust i predstavljati nautnu istinu - moie se precizno zakljuCiti putern detaljne analize onoga Sto je Kinsi (sa

. V sara.clnicirna) taEno I-ekao u , za ovo pitanje, kr~trcnom pasusu irlte~yretacije rezultata svojil.1 istraiivanja:

MuSkarci ne Cinc dve popuiacije, fleteroseksualnu i homoseksualnu. Svet nije podeljen na ovce i koze. Niti su sve stvari cnle, niti sn sve beir,. Fundarnerltalno pravilo taksionomije je da se priroda retko ba-vl diskremiin (tj.

i pokrllava da ugrlra Einjenice 11 zasehne ' n ~ p e za V golube'. Zivi svct je kontinuum u svim i svakorn od svojih aspekata. Sto mi to skurije naui-irno ti

pogled~ 'judskog seksualnog ponasanja, to Cerno skorije postiCi i zdravo

Prve tri redenice predstavljaju kategoriEke, aksiornatske tvrclnje, konaCne sudove, nalik na BoZje zapovesti . S tvarrai problem njlhovih autora s kljui.norn idejom izrazewom u prvoi citirttrmj rreEenici, jcsie Cinjcnica da bi, Eak i prerna njihovirn sopstvenim nalazirna (ako je precizna i istinita interpretacija uno Sto se traii, a pod pretpostavkom da st: niSta ne zna u prirodi stvari) ta prva reCenica mogla logiCki i taksionornijski korektno biti napisana sirrno na jedan od sledeCa dva naCina:

1 . Mn,r'karci yredstcrv(jaju iri populacije: heteroseksutllnu, var~abiLzn-bisekL~ue7I~~,u i ho~ncsc~k.rualnci (Sto ne bi bilo triCnao, ali bi bar formalrio odgovaralo bihejvioralnc~rn nalazu sproiiedenog istraiivanja);

2. Mi~s'karci predstavbuju dve popldac[je: heteroseksllalnu i ho~uoseksucllrru. Ova dl-uga se ispoljavcz id rcizlic'itinz stapqjc.vinliz hihejvioralnc irrdikacije (ovo bi bilo ontoloSki taEno, a i rnetodoloSki svakako milogo korektnije :rego tvrdrrja data la

citiranoj prvoj reCenici navedcnih autora -- aii zahteva odredena 6 6 predznan ja de rerim na tura") .

Mu%e izgledari kao spsrno pitanje je li druga populacija - homoseksrialci, stvarno pretcino biseksualna, ili pak praktikuje

nezavisno od bilo kakvog socijalnog konteksta, onda bi moglo biti Cak uverljivo da rasprostranjeno biseksualno ponaSanje izvorno reflektuje njihovu stvarno dvostranu seksualnu orijentaciju, ali poSto to nije sluCaj, ideja o biseksualnosti moie biti ili jedna entornolo5ka7 zabluda, ili jedna namerna prevara od strane onih koji su iz sopstvenih grupno-interesnih razloga ieleli da zamagle istinu.

Da je dsuga reEenica, koja sadrii Cuvenu opasku. o ovcama i kozarna, bila izreEena u sklopu nekog opStijeg konteksta - bila bi sasvim prihvatljiva. Medutirn, u sklopu specifitnog Kinsijevog napora da dskaie ispravnost ideje o ksntinuitetu i z rndu heteroseksualnosti i hornaseksualiteta, ova reEenica je jednsstavno logitki neodriiva, Eak budalasta, jer neizbeino izaziva da mu sc postavi sledec'e pitanje: Koju je to onda vrstu hustarda izrnedu ovuca i koza Kinsi zarnigljao da postoji u smi,rlu kcztegorzja na njegovoj skali oznac'enih od "1" do " 5 ? 9 ? "

Na isti naEin, argument da "niti su sve stvari crne, niti su sve stvari bele9', zaslrliuje pornenu ameriEke Saljive opaske da niko njje "'pomaio rnrtav" ili "pomalo u drugom stanju9'.

Dolazirno zatim, do druge Minsijeve kljlaEne ideje u tom pasusu, gde se on poziva na "osnove taksionomije" kao svedoka d ii se priroda bavi s koro iskljuCivo kontinuitetima i optuiuje ljudski urn za pronalaienje diskrefnih kategorija itd. S tim u vezi treba podsetiti da je, Eak i pre no Sto je Hegel razradio svoju diialektiku, mnogi~n filozofima bilo sasvirn jasno da se priroda podjednako bavi kako diskretnin~ tako i nediskretnim kategorijarna (jer, prve predstavljaju objektivno postojede kvalitativno razlitite entitete, a dr&e procese u okviru i i z m d u tih entiteta - - a obe vrste kategorija bivaju ljudskim Eulima i urnurn tek delirnitno zapazene i pojrnljene). Zatim, Kirlsi i r~jegovi saradnlici, skrivljujuc'i Ijudski urn za izrniSljanje tzv. diskretnih kategori ja zabosavljaju da je predrnet njihovog istrazivanja upravd bihejvioralna refleksija onoga Sto procesira ljudska svest, tj. ceo problem seksualne orijentacije je sanlo problem ljudskog uma (postojai~ja il i nepostojanja odrdenog poremedaja u niernu) i niSta vise. A sil porenzehjima u ljudskom uruu je nvek kljuc*ni problem upravo postqjatzje svojevrsnog diskorzrinr,i:tet scl ot~irn .i:~o y ostoji kao dominnntn i h~7all'tet ili

funkcija, ili je Eak sitmo tnko snzatruno od vec'ine ('dakle, arbitrarno) kao norrnalno ili prirodno funkcionisunje - da ne uluzimo u suftinsko pitanje neometerlog ili ometenog, tj. invalidnog razvoja jedink'e, konkl-etno u psihoseksualnorn srnislu, o ?emu je kod bazitnog homoseksualiteta uvek re?.

Tako se citirani Euveni pasus iz Kinsijevog izveStaja, koji se obicno koristi kao krunski argument u korist teorije kontinuiteta (tj. tvrdnje o suStinskoj nerazlieitosti izmedu homoseksualne i heteroseksualne orijentacije) - ispoljava kao paradigma logiCki nekonzistentnog , voluntaristieki-navijaEkog stava u nauci. Sve ovo je dovoljna osnova za zakljuEak da ovde imamo posla sa drugom krupnom Kinsijevom obmanom - "svrhovito" unapred opredeljenom namerom pogreSnog tumaEenja i dijagnoze, odnosno obmanom u vidu "korisne" metodologije. Naime, slededi svoju postuliranu ideju o kontinuitetu izmedu heteroseksualnog i homoseksualnog ponaSanja, Kinsi je u stvari tvrdio da postoji samo kvantitativna razlika dva kraja njegove

v "heteroseksualno-homoseksualne skale", sto nije samo CinjeniEno- metodoloSka greSka, ved kako se pokazalo, dugoroCno uspeSan pokuSaj "korisnog" tumaEenja statistiCkih Einjenica. Stvarna svrha te obmane je bila da se odbaci i sama kategorija homoseksualiteta kao "krivotvorena", Sto se moie videti i iz saiete podrSke takvom videnju u pomenutoj knjizi Keneta Luisa:

KonaEno, on (Kinsi) je jasno video da heteroseksualitet i homoseksualitet, umesto da predstavljaju dve razlieite kategorije, Eine jedan kontinuum ljudskog seksualnog ponaganja. Dajuc'i pregled raznolikosti homoseksualnog ponalanja, on je podriao jednu krupnu 'nategnutost' u psihoanalitiEkoj teoriji koja smatra da j e kategorija homoseksualiteta laina i da ona u stvari predstavlja jedan zbir razlititih nosologija i etiologija.

Dosta je interesantno da u proteklih pedesetak godina, i pored brojnih osporavanja rezultata Kinsijevih izveStaja, u stvari niko nije primetio da se ove tvrdnje mogu lako pobiti pailjivom analizom. Prvo, ako zbilja postoji kontinuitet izmedu homoseksualnog i heteroseksualnog ponaSanja, kako objasniti Einjenicu da je dve tredine muikaraca mentalno potpuno "diskontiunirano" od bilo kakve pomisli na homoseksualno ponaSanje? Drugo, Eak i kad se jedan insektolog bavi

prouEavanjem ljudskog seksualnog ponaSanja, on ne bi trebalo da smetne s uma da su lludi ipak podosta dsugaEiji od insekata, te da stoga efektivno seksualno pona~anje ijudi samo delimiEno i priliCno indirektno zavisi od smera njihovih nagonskih potreba, a u znatno veioj meri od takvog uoblizavanja tog ponaSanja koje 6e biti saglasno socijalno ~Cekivanim, dszvoljeninl ili ~referiranirn modelima ponaSanja, kao i odgovarajuc'im socijalno preovladuju~im vrednosnirn idealima, tj. vaieCinl moralnim, estetskim i dr. kriterijima sredine.

Stoga, biseksualno ponaSanje (koje u razliEitim stupnjevima uvek predstavlja nekakav kompromis), nije dokaz stvarile biseksualnosti onih koji se ponaiaju biseksualno, a ni dokaz za postojanje kontinuiteta izmedu heteroseksualnog i homoseksualnog ponaSanja. Svaki pojedinac "obdaren" homoseksualnom orijentacijom libida iznalazi sopstvenu ravnoteiu izmedu otvorenog i skrivenog obrasca seksualnog ponaSanja, odnosno i zmdu onog koje obezbeduje socijalno poStovanje i onog koje obezbeduje istinsko erotsko uzbudenje i, u krajnjoj liniji, izmedu principa prokreacije i principa telesnog zadovoljstva.

Svakako, statistick0 istraiivanje ovih kompleksnih ishoda razliEitih konstitutivnih faktora je neophodno i Eak izuzetno znaEajno, ali samo ako se dobijeni kvarltitativni rezultati ne koris te za podupiranje unapred, arbitrarno, donetih kvalitativnih zakljucaka o prirodi fenomena koji utiEu na statistieku jndikaciju, kao Sto je to ueinio Kinsi. A takav obrnuti redosled postupaka u istraiivanju je u konkretnom sluCaju izveden do iackee.kada se negira i sanlo postojanje fenomena homoseksualiteta, koji se kvalifikuje kao "krivotvoren", a time i nepostojeei. PoSto je to jednostavno u kontradikciji sa iivotnim Cinjenicama, onda takve interpretacije i zakljuEci ne mogu biti kvalifikovani drugacije nego kao unapred smiSljena manipulacija, tj . zloupotreba istraiivanja za postizanje onih interesa i ciljeva koji se inaEe ne bi mogli postiCi na bazi nauEne argumentacije.

Sasvim suprotno ovde objagnjenoj podvali o kontinuitetu izmedu heteroseksualnosti i homoseksualiteta, upravo se efektivni diskontinuitet iskustava vedine prirodom "osudene" na ekskluzivnu heteroseksualnost sa bilo kojim aspektom

hornoseksraalnih iskustava, n ~ o i e smatrati glavnirn "'krivcer~i" za: (a) do dnnakn~ih dana izuzeino oskudnu javr~rl svest i sasvirn

6 L nepotpunu i pogre6no usrnerenu oficijelnu nauEnu" spozt~aju o stvarnoj uCestanosti fen~omena baziGne homoseksualt~e libido srijentacije u odrasloj muSko4i i ienskoj populaciji; i

(b) toliko rnnogo pogrzSnih koncepata i zabluda u pogledu prirode i etiologije homoseksualiteta, koji do danaSnjih dana apsolutno don~inirajju medu istraEivaEirna raznih provenijencija koji se bave razl iCitin~ aspektinra predmetnog pitanja homoseksualj tetrt.

Ekstrernna diskrepanca izmedu veoma visoke stvan~e ~Eestanosti zbira saznovrsnih. oblika homoseksual~~og ponaSanja i ner~poredivo niZe pretpostavljene ili (mnogirn skoraSnjirra i stragivanjirna) sorldiraae evideratne uzestanssti ovog fenomem u odrasloj yopuiaciji, s jedne strane rezultat je u poslednjim dzcenijarna apsolutno dorninirajuc'e legalisti?ko-hlhejvioristi~ke povrSnosti u pristupu statistiEkorn istraiivan jzi fenornena homoseksualited8 a, s dnlge strane. i ~injenice da u vvoj slaitinski heteroseksnainoj civilizaciji (i pored svega Sto se d-eSava u poslednjirn decenijama) ipak samo heteroseksrralno posla5,aiqje ima karakter socijal rto prihvatljivog , odnosrio, institucionalizovanog i legitimnog seksuaI~~og iskustva, bok se hornoseksualno poaaSanje jog uvek dominantno (i , uzgred, opravdano) tretira LI najboljenl slutajtl kao sclcijal.no inferiorno, te u raajveC4 rneri ostaje tajna i striktno privatna stvar pogdznog pojedinca. Ovo jc razumljivo, jer je svet vekine liudi jedai~ isklju.Eivo heteroseksualni wet, koj e m same povrernen6 (incidentno) tbopire do svesti saznmje da homoseksualttet nije sarno apstraktna, nerazunlljiva i ruina pojava koja pogada tamo neke "nakaze", nego da je to r:eSto Sto rnnogi rnedn ~lji.bovirrl najbiiiirn i nzjclraiim celog iivottt tdno nose. Srrbjektivno, to mo2e znaclti bile "krstaEa na lectirtla" ili blagosiov ("dar prirode ili Bogs").. a objektivrio se uvek svodj na Staku ill pr-otezrr koja zamenjrlje biolo4ki jedino s~nislcnrm i normalnrr 1aeterosek:sualnu re 1 ac j-j

Odgovarajtjuc'en-1 , jiidrrorn stanju rl konle se ~ialazi staleSki oficijeino psihijatrijsko-psihoanalitiEko isirakivanie honloseks:laliteta (o d r u ~ i n - ~ ..-) prist:upirna tla i ne govorirno) 11ajvi.Se.

je doprinclo beskraj~lo neznanje i lakovernost najvedeg broja tzv. "str*aight", tj. heteroseksualnih istraZivaCa kojima izgleda prosto

6 6. laedostaju senzorni organi" za istinsko pribliiavanje ovom pitanju, kaa i putokaz za suStinsko razregavanje rnisterije homoseksualiteta. Stoga nije iznenadctujuc'e da Je vedina "straight" ailnlitiCara koji su pokuSali cia istrazuju hornoseksualitet, odnosrao fenlomen koji je ontoloiki stran njihovom sopstvenom iskustvu, bila lanapred osudena na pipanje u rnraku i produkciju do sada stotina ispraznih nagadai~ja koja pretenciuju da. budu teorije. Interesantno je da je veliki broj ovih teorija oslonjer, rze samo na Frojdove, ve@' i na Kinsijeve specifitne krupne zablude u interpretaciji i zakljuCivanju9 nominalno na osnovu kvantitatlvnih rezultata njegovog istrazivanja, ali nijedna na stvarno e,pcrhalnorn nauEnorn znaEaju till kvantitativnih rezultata, pod uslc~vom da budu pravilno proEitani i proturnaEeni.

S dwge strane, psi-hoanalitieki pokuSaji su propadall pre sliega usled post--fr'rojdovske inPantiiistiEkc urtodoksije ilili "'koi talno- --organske" opsesije, k je su (11 oba sluCaja) obi1oval.e

retki istraZivaEi koji su se naSli n:? pravom t r a p (itao Glover, ili kasnije Riber, i jtaS neki), shvatajuc'i cla srr k l j u e ~ i ~a raznmevan jt: ovo fenon-lens uniltat-poroditni odnosi sa kljuEnorn osobosn suprotnog pola i anksioznosti koje iz toga proizlaze, ostali su neshvac'eni , ili su (na prvi pg led dosta budalastu, a il

uCutkani od s tra.ne "liberalno-progrrsiivneS9 I~omofilne vedini: koja L 6 se je optirala za psihljatrisku, a time i socijalnu norrnal.i.zaciju"

kromoseksualiteta. Is tiriski dramatican preokret , u srnisIrl prcligravanja kilo kakve

Sarlse da se problem homoseksualiteta naucno i praktiErro razreSi, odigrao se tokom sedamdesetih godina, kada je Biberov pristup bez ijednog validnog arg~vrnenta bio adbaEen, kako bi se stvorili uslovi za nesnletano sprovdeilje u Zivot odluke APA, iz decernbra 1973. godine, da homoseksualitet po sebi nije psihi jatrijski (taEnije, psihoseksualni) parernec'ai , ved bi)lejviora!na val:ijanta, te stoga i fie pred-stavlja nikakav problem. 0 . ~ 0 Je oz~~aCilo (bar za dvadesetl vek) konaEni triju~nf

S druge strane, oni psihijatri i psihoanalitic'ari koji su uSli u tu profesiju nadajuc'i se da de nac'i odgovor na problem hornoseksualiteta, ponajviSe zbog sopstvenih intimnih dilema oko tog problema9, pohrlili su nakon ove odluke APA, da produkuju "nauEne dokaze" o ispravnosti svoje novosteEene tj. legalizovane "normalnosti".

U stvari, najvedi broj intimno homoseksualnih analiticara i cistalih profesionalaca aktivnih na ovom polju, kakav god bio njihov javni imidZ, bi do "poslednjeg daha" podupirao i branio Kinsijeve ideje o postojanju kontinuuma izmedu hornoseksualnog i heteroseksualnog ponaSanja i, posebno, o lainosti postojanja same kategorije homoseksualnih, jednostavno zato Sto tako niko ne rizikuje da se oseCa kao "freak" (nakaza), tj. da je razliEit ili inferioran u bilo kom pogledu od bilo koga drugog. I tako, ovde izgleda priliEno razumno da se docte i do pitanja o pouzdano prepoznatljivim Kinsijevim sopstvenim motivima za nastojanje (iz sve snage) da ubedi svet da je homoseksualitet doista obican hir u ponaSanju odraslih, te da je zato kao sui generis fenomen - nepostojec'i.

Ako se Kinsijeve interpretacije i zakljucci pailjivo razmotre, postaje jasno da je on pozivao ili svesno upudivao da se dode do jednog ako ne eks~licitno op:te-usagla~enog, onda svakako implicitnog zakljucka da gotovo svako ima neka homoseksualna iskustva i reakcije u odraslom iivotnom dobu. Moie se Eak tvrditi da je to bio jedan od unapred utvrdenih zakljutaka njegovog istraiivanja. Medutim, taj zakljuEak ipak nije naSao svoju potvrdu u rezultatima njegova dva kapitalna izveStaja. Kako inaCe drugaeije objasniti slededi njegov komentar: "Postoji nekoliko desetina (u ori.ginalu: tuceta - primedba J .V .) psihoanalitieara koji su doprineli istorijama s!uEa~eva unetih u ovu studiju, a koji su insistirali da oni sami nisu nikad i.dentifikovali homoseksualna iskustva ili reakcije u svojim sopstvenim iivotnim istorijama". Ovaj komentar je oEigledno optereden njegovorn nevericom i prezirom za te analiticare, Sto moie biti reakcija samo onoga ko generalizuje svoja sopstvena iskustva. SliEno tome, Kinsi je zakljuEio da kvantifikovani podaci, koje je on u svojim istraiivanjirna dobio, "moraju predstavljati nerealno nisku procenu", pa je Eak (prema tvrdnji

Keneta Luisa u t~jegovoj veC pomenutoj knj-izi) bio, "pouzdan u uvererrju da de vec'a studija koju je planirao a koja je trebalo da angaiuje sto hiljada ispitanika, rezultirati dokazima o joS veioj uEesta-nosti, pa i preteinosti devijantnog seksualnog ponaSanja". Kada se Kinsijeva ielja da dokaEe preteinost devijantnog seksualnog ponaSanja razmotri u svetlu njegovog ranije komentarisanog zakljurka da je, "teSko odriati stanoviSte da su psihoseksualni odnosi izmedu osoba istog pola retki, te stoga i abnormalni i neprirodni", onda moEe postati sasvim jasno da Kinsi nije delovao kao nepristrasni nauEnik, vsC kao vodeCi, unapred Evrsto opredeljeni zagovornik teze: "svi smo mi donekle (viSe ili manje) i homoseksualni".

Kakav god da je odgovor na pitanje Kinsijeve motivacije, nije preterivanje tvrditi da bio nemogude bilo oEekivati takve ideje kakve je Kinsi "proturio" od nekoga ko pripada kategoriji "naivnih" ili "neposveCenih" istraiivaEa, tj. onih bez sopstvenog oseCanja "kontinuuma" sa homoseksualnim iskustvom. Upravo suprotno, Einjenica da su njegovi zakljuEci iSli znatno dalje nego Sto je to potvrdivao statistitki materijal iz njegovih izveStaja, upuCuje na visoku verovatnodu da su njegove unapred odabrane poruke o navodnom odsustvu razlika izmedu heteroseksualnog i homoseksualnog ponaSanja bile Eak povod i za samo preduzimanje istraiivanja, i u svakom sluEaju da se tako interpretiraju njegovi rezultati. To objaSnjava zaSto je Kinsi morao da precizira da je homoseksualno ponaSanje sasvim "opSte mesto" ("baziEno za ljudsku vrstu", "prirodno", "normalno" itc!.), dok je samu kategoriju homoseksualiteta proglasio kao nepostojeCu ("krivotvorenu"). Sasvim je jasno da ono Sto je Kinsi uEinio jeste da tumaCenje homoseksualiteta iskljuEivo na teren fenomena slobodnog ponaSanja onoga Sto taj fenomen ontoloSki stvarno jeste, tj. posledica trajno steEene psihoseksualne onesposobljenosti za doiivljavanje ljudskih objekata suprotnog pola kao erotski uzbudljivih.

No, protivureEno svemu tome, Kinsi na jednom mestu priznaje da je homoseksualitet steEen a ne nasleden, zalaiuii se posebno za determinante iz detinjstva kao odluEujuCe za seksualnu orijentaciju u odraslom dobu.ll Cak bi prosta zdravorazumska logika nalagala zakljuEak da svako

psihoseksualno stanje koje je steCeno rnoie. biti i spreeivo, a i iz le~ivo, ali samo ako je k l - j u~n i zahtev zaduvoljen! da se pl-ecizno ideniifikuju uirocil forrnativni mehanizmi i drugi elernenti etlologije, a k suSt,inska obeleija, pa i sama posebna psihoseksualno-in~jalidna yriroda tog fenornena koja se reflektuje u titavorn spektru tipskih obrazaca ponaSanja ijudi pogdenih ovom invalidnoSc'u.

Ako bi se rekapitulirale i odmerile Kinsijeve zasluge i b C gresi", postaje sasvim jasno da su njegove zasluge za dosta realistienu (mada iznenadujuiu) sliku seksualnog ponaSanja najpre arneriEkih mugkaraca, a zatim i iena sredinom dvadesetog veka, bile daleko ispod njegovih "grehova" - celog sistema zabluda i obnlana koje je iskovao, po svemu svesno pogreSno interpretirajuii rezultate svojih statistii-kih nalaza, posebno o homoseksualnom ponaSanju muSkaraca.

Njegov najvec'i greh je Sto je stvorio "lako lepljivu" iluziju da je homoseksualitet samo pitanje ponaSanja, tj. da se suStinski ne razlikuje od heteroseksualnosti, Sto je, u preteinoj meri (numerieki: sa dve tredine prema jednoj trec'ini) suprotno Einjenicama i nalazima koji se mogu izvudi iz korektne interpretacije njegovih sopstvenih podataka. Uz to, Kinsi je, kao insektolng po obrazovanju, dozvolio sebi da ljude tretira ne kao razumna, socijalizovana biCa (koja svoje ponaSanje u velikoj meri saobraiavaju socijalnirn oeekivanjima), ved upravo kao insekte. Time ji zapad u teSku redukcion-istii-ku pogre~ku "insektizacije" ljudskog ponaSanja. U celini, Kinsi je u istraiivanju homoseksualiteta promovisao anti-analitii-ki, povrSno bihejvioristieki pristup.

~ a s u ~ r o t mnogim-drugim kritiekiin miSljenjima o Kinsiju kojima se uporno pokuSava osporiti ovako visoka uEestanost homoseksualne prakse, tj. procentualnog udela onih koji bi na osnovu onoga Sto je on predstavio mogli biti smatrani kao homoseksualni - stoji naSe miSljenje, Evrsto zasnovano na argumentima, da je Kinsi svojom interpretacijom nalaza u stvari sakrio istinu da svi oni koji u odrasloin iivotnom dobu (makar sasvirn sporadiEno) doiive hornoseksualne kontakte ili fantazme kao erotski uzbudljive - nedvosmisleno pripadaju kategoriji tzv. bazieno ili intimno iskljuEivo hornoseksualno orijentisanih.12

Kao Sto je ved obrazlagano u ovoj knjizi, suStinu kvalitativnog stanja baziEnog homoseksualiteta predstavlja to da u svim siuEajevima ovog stanja postoji kao prethodna Cinjenica zajednieki condition-specific psihoseksualni entitet tipsko-objektne invalidnosti, Cije homoseksualne (ili druge alternativno-seksualne) posledice u ponaSanju, u zavisnosti od shvatanja i odgovarajuCih voljnih odluka time pogobene lienosti, mogu ali i ne rnoraju hiti evidentne. Da bismo* bili sasvim jasni, treba naglasiti da je to stanje sasvim nezavisno od neeijeg oseCanja polnog ego- identiteta (muievan, ienskast itd .) i usvojenih obrazaca ponaganja, ali je Einjenica da ono, zajedno sa drugim komponentama litnosti i okruienja, obiEno dosta raznoliko utiEe na samo oseCanje ego-identiteta, a zatim i na raznovrsnost i varijabilnost evidentnog seksualnog ponaSanja.

Ovu istinu o homoseksualitetu kao trajnom, kvalitativnc distinktnom unutarpsihiEkom stanju ili dispoziciji, Kinsi je morao naslukivati kao Damoklov maE nad njegovom "teorijom", pa je zato i Sam fenomen hoinoseksualiteta oznatio kao krivotvorenu sliku onoga Sto, po x~jegovom miSljenju, predstavlja "jedan aglomerat razlieitih nosologija i etiologija". Ono u Cemu je Kinsi bio stvarno uspeSan jeste to Sto je ubedio nauEni svet da refleksija netije stvarnosti u ogledalu (tj. u evidentnom ponaSanju) predstavlja samu stvarnost, a da entitet koji se samo delimien0 reflektuje u tom ogledalu - u stvari ne postoji. Dok ovaj Kinsijev naivni falsifikat moida i nije poEinjen namerno, veC je pre posledica "navijaEkih strasti" kombinovanih sa nerazumevanjem prirode stvari (Sto smo, jednim drugim povodom, definisali kao "agnostiEki eklektizam"), ipak to objektivno predstavlja treCu i konaznu veliku Kinsijevu obmanu ili zabludu - tzv. ontoloSku obmanu.

Kao Sto je dobro poznato, Kinsi i njegovi saradnici su se u svom IzveStaju iz 1948. godine Eak usprotivili upotrebi reEi "homoseksualac" i "heteroseksualac" za oznaEavanje bilo kog pojedinca - kao da su namerno ieleli da stvore Sto vise konceptualne konfuzije. Naime, oni su to uEinili ne sa ciljem da se izbegne etiketiranje ili iigosanje bilo Eije liCnosti (Sto bi imalo svrhe i bilo opravdano), veC radi apriornog brisanja svakog traga stvarne, kvalitativne razlititosti izmectu

heteroseksualnosti i homoseksualiteta, makar ta distinkcija bila potrebna samo za analiticke svrhe. -

Veoina je zanimljivo da je uticaj ovih Kinsijevih obmana na istraiivanje homose.ksualiteta vremenorn, uz dalekoseine posledice, samo rastaa. Naime, Kinsijeve ideje o kontinuitetu, njegova skala i sledstveni koncept bi'seksualnosti, konaEno su postali Siroko usvojeni, pre svega od strane naivnih duSa tzv. "straight" (heteroseksualnih) psihoanalitiEara, a za izvesno vreme i od strane onih drugih13, i tako postali kljuEni putokaz za dalje zastranjivanje svih dominantnih pristupa istraiivanju homoseksualiteta. Na taj naEin je svaka potraga za nauCnom istinom o homoseksualitetu bila prebacena na fundamentalno

-

pogreSan kolosek, Sto objaSnjava tragikomiEnu situaciju danaSnjih istraiivaEa homoseksualiteta, koji su sada, u osvit novog veka i milenijuma, mnogo viSe udaljeni od naui-ne istine o homoseksualitetu nego Sto su to bili, recimo, Glover i Rado u tridesetim i Eetrdesetim, i posebno Biber, pa i Bloh u Sezdesetim i sedamdesetim godinama dvadesetog veka.

Ne txeba ovde mnogo ni objaSnjavati da je glavni prodor na liniji "pobedonosnih" Kinsijevih ideja bio ostvaren tacno Eetvrt veka nakon publikovanja Kinsijevog prvog IzveStaja, tj. krajem 1973. godine, kada je APA, bez ikakve ozbiljnije argumentacije izbrisala homoseksualitet sa liste mentalnih poremedaja koja se objavl juje u Dijagnostii-ko-statistiEkon1 priruEniku tog udruienja. Kao S'to je bio zabeleiio hroniEar K. Luis, taj "istorijski potez" je preporuEio Spicer (spitzer),14 koji je bio zaduien za kontrolu prikupljanja podataka za tadaSnju reviziju PriruEnika, i koji je to obrazloiio time da je "znaEajan deo homoseksualaca zadovoljan svojim homoseksualitetom, ne pokazuje osetnije znake patologije i moie dobro da funkcioniSeM. Cak i kada ni jedan od ovih "argumenata" ne bi bio osporiv, taj "biznis" je u celini bio uraden u najboljoj tradiciji ameriEkog pragmatizma.

Osim toga, sva tri citirana argumenta padaju pred sledeCim kontraargumentima:

(1) Sama Cinjenica da "zvanicna" nauka nije razumela prirodu homoseksualiteta (Sto se ne moie osporiti) kao fenomena koji kod mnogih ljudskih biCa u najosetljlvijem iivotnom dobu trajno invalidira i okreCe naglavce funkciju moida najbitnije bioloSke i

socijalne odrednice svakog Eoveka, te se stoga mora tre.tirati kao krupan problem rnentalnog zdravlja - dakle, ved sama ta Cinjenica je zahtevala od p~ ih i j a t r i j~ , kao nadleine discipline, krajnje profesionalnu ozbiljnost, trud i oprez pre no Sto bi se zauzeo bilo kakav zvaniEni stav. Umesto toga, ta profesija se: ne samo u Arnerici, veC praktiEno, povodedi se za Amerikom, i u svetskim razmerama olako proglasila nenadleinom, zato Sto, najkrade reEeno, "to nije niita". Time je u najvetoj meri ne samo pogaiena Hipokratova zakletva, veC je doSlo i do nebrojenih teSkih praktiCilih posledica, poEev od odbijanja pomoCi unesreeenima koji su tu porno6 traiili, preko bujanja odgovarajuee socijalne patologije, pa sve do svesno-pogreSnog usmeravanja istrazivanja na genetiEke i druge Corsokake, ili Eak nasilnog potiskivanja u anonimnost onih istraiivanja kvja su bila na tragu otkric'a stvarnih uzroka i prirode fenon~ena l~omoseksual i te ta .~~

(2) Gotovo da ne postoji ni jedan trajni zdravstveni poremec'aj na koji se oni koji od njega pate vremenom mentalno ne adaptiraju, pa znaEajan deo njih Eak inoie dodi do uverenja da biti pogoden tim porerneCajem predstavlja prednost il i pak "privilegiju odabranih", i stoga postati i subjektivno zadovoljan svojim stanjem. Takav subjektivni stav se Eak moie i razumeti. Ipak, za sve koji se profesionalno bave pitanjima mentalnog zdravlja (pa makar bili i litno zainteresovani) bilo Eija tvrdnja da ne postoji poremeCaj zato Sto je do510 do procesa adaptacije organizrna ili liEnosti na taj poremec'aj, morala bi da predstavlja preispoljnu glupost. Konkretno, kad je rei: o homoseksualitetu, stopa "zadovoljstva" tirn stanjem treba da bude merena, recimo, stopom pokuSanih ili izvrSenih samoubistava ili drugih indikacija istinskog oEaja i nesrede i to adolescentnih, a ne odraslih, adaptiranih hornoseksualaca.

(3) Argument da hornoseksualci nisu pokazali znaEajnije znake patologije, implicira da psihoseksualna patologija po sebi i ne postoji, ako nije izraiena u standardnim neurotskim ili psihotitnim sirnptomirna. Kao stvar psihijatarske konvencije, ta tvrdnja moie izgledati i prihvatljivom. Pa ipak, svako bi se morao upitati, i odgovoriti za sebe, da l i je Frojd toliko greSio kada je tvrdio da: "Kod svih ne~lrotic'c~ra (be2 izuzetkn) postoje


id podsves~zo~vl nzentablom Zivoru lnanifestncije inverzije, tj.

(4) SliEno argumentu razradenoli-l u prethodnorn pasusu, tvrdnja da homoseksualac mo?e dobro funkcionisati vesovatno podrazumeva socijalno i profesionalno funkcionisanje uopSte, ali bi se onda rnorao usvojiti i stav da je dobro prokreativno, tj. porodiEno i roditeljsko funkcionisanie neSto zastarelo, nepotrebno, ili bar ljudski i civilizacijski nebitno.

Da sada, razmotrirno jog samo Sta stoji nasuprot Kinsijeve konceptualne korlfuzije o prirodi homoseksualiteta (ili tai7nije -- o nepostojanju te prirode) koja danas, Eak vise nego ikad ranije, dohiniia glavnim tokom psihijatrijskih razmigljanja o homoseksualitetu.

Na prvi pogled, postoje na dmgoj strani samo rteka intuitima oseCanja i zdravorazulnski vrednosni sudovi da tu neSto nije u redu, iskazani obiEno u rniSljenjima nedovoljno ili pogreSno infoormisanih dobronamernika, kao npr.: "mora da su u pitanju bolesni ljudi", ili pak nedobronamernika, kao npr.: "oni su nakaze" "oni su pokvareni i kvare omladinu", "odvratno", "greSno" itd. Bez obzira na to koliko nepravedni ili pogreirli ti zdravorazumski vrednosni sudovi o homoseksualcima mogu biti, ipak svi oni sadrie jednu istu implicitnu poruku: "oni su razliEiti, inkompatibilni i inferiorni u odnosu na samo- -reprodukujuCi bioloSki sistem iivota i odgovarajuei civilizacijski uspostavljeni sistem vrednosti".

Drugim reEima, ma koliko rnoida bila opteredena predrasudama, primitivnom mrinjom, tzv. "homofobijom", diskriminacijom itd., ova preovladujuda intimna tniSljenja i sentimenti veCine medu baziEno-heteroseksualnim, IaiEkim i neintelektualnim svetom - ipak su nepogreSivo ispravi~i u oseCanju te razliEite "specijalne prirode" homoseksualaca, Eesto intuitivno prepoznajudipda je napor baziEno homoseksualnih da se heteroseksualno ponaSaju usiljen ili laZan, neka vrsta operacije "pokrivanja" ili, u najboljem sluEaju jedna kompenzatorna aktivnost. VeC u tom smislu, ovi obiEni ljudi osedaju bolje nego neki profesionalni analitiEari da ta "posebna priroda" homoseksualnih itekako postc~ji.

Mnogo manju rnudrosi od -te zdravorazumske intuitivne

rnudrosti obiCnih ljudi pokazuju oni analitiEari koji, prihvatajuCi homoseksualnu demagogiju, kvalifikuiu negativne vrednosne sudove o hornoseksualcima kao '%or&fobii-new, Sto irrlplicira obavezno postojanje potisnutih ili nesvesnih strahova, ili i.ak potisnute 5udnje za l~omoseksualitetom. Mada je izvesno da homofobiCna oseCanja nesu~ni~jivo postoje m d u onim baziCnirn homoseksualcima koji se Cvrsto drZe heteroseksualnih Eivstnih obrazaca, ipak u najveCem broju sluEajeva negativnih reakcija prema otvoreno homoseksualnima to nije stvar homofobije, veC pre svega iz nerazurnevanja prirode te pojave proistekao prirodno otudeni, rezervisan, pa i neprijateljski odnos prema "Marsovcima medu nama". Jednostavno, ljudi su suoceni sa i-udnim fenomenom koji protivureEi njihovoj bioloSkoj i socijalno- -psiholoSkoj fu~~kcionalnosti i odgovarajuCem uspostavljenom sisternu vrednosti, pa shodno tome i rcaguju. Zato i liberalno- --homofilni pokuSaji 64prevaspitavanja naroda", kao "wishful- -thinkingw racionalizacija jednog psihoseksualno-invalidnog i socijalno-patoloSkog stanja, mogu biti samo ogranieenog dometa i privremenog karaktera.

Sasvim suprotno tome, postoje autoritativna 1niSljenja nekih vrhunskih psihoanalitiEara, poEev od oca psihoanalize, Sigmunda Frojda, da su homoseksualne "ekskurzije" opSte mesto u svaEijem, ili skoro svaEijem iivotu u odraslom dobu. Tako i Kenet Luis, u pomenutoj knjizi PsihoanulitiEka teorija muzkog homoseksualiteta, citira neka od takvih autoritativnih miSljenja. SliEno Frojdu, Oto Fenihel je tvrdio da malo ljudi izbegne da u svom 2ivotu pravi i homoseksualni izbor objekata, a Henri je Eak direktno ustvrdio da malo ljudi izbegne nekakvo otvoreno l~ornoseksual~lo iskustvo u nekom periodu svog iivota. Luis u svojoj kn~izi zavrzava pregled slii-nih rnisljenja pominjuei Robinsa, koji u potpunosti odbija pojam zdravog homoseksualnog odnosa, ali svejedno priznaje postojanje "prolaznih hornoerotskih epizoda koje obeleiavaju gotovo svaEiju iivotnu istoriju". Svima ovinl rnigljenjima treba dodati i veC pomenuto Kinsijevo oEekivanje "preovladujuCeg udela devijantnog seksualnog ponaSanjaM.

Kako razumeti ova migljenja? Uzeti ih kao izjave koje sadrie istinu, ili razmotriti rnoguCnost da je neko drugo objaSnjenje

odriivije? Mi ovde, kao verovatnijil, uZirnamo drugu rnoguknost u razmatranje, ali smo istovrer~eno svesni da se iznoSer~je uopStenih pretpostavki i scldova kc~ji ostaju neverifikovani specifienim znanjima, ne ~ n o i e tolerisati kada je reC o nautnim pitanjima. Pa ipak, mi srno tai rizik prihvatili s obzirom na to da je u pitanju psihoanaliza, koja je Eesto prinudena da se krede samom granicom nauEnog diskursa. Dakle, po naSem rnigljenju: izjave nekih istaknutih psihoanalitiEara navedene u prethodnom pasusu mogu postati srnislene samo ako se protuinaEe kao izraz kontra-transferencije t_i. projekcije sopstvenih (intimnih) iskustava ovih anaiitiEara na sve druge ljude. Ovo stanoviSte, ma koliko na prvi pogled nekome izgledalo standardno-pamfletsko, te stoga neprihvatljivo u krajnjoj liniji se moie smatrati priliEno ubedljivim i to ponajviSe iz slededih razloga:

( I ) Trebalo bi biti sasvim razumljivo da udeo baziEnih homoseksua.laca u profesionalno nadleinim profesijama (psihijatsija i psihologija) moie samo da nadmaiuje odgovarajude udele hornoseksualnih u opStoj populaciji (do jedne tredine kod muBkog stanovniStva u SAD), te da de biti bar u istoj srazmeri ponovljeno (replicirano) i medu Elanovima psihoanalitiEkog establishments, ali verovatnije je da bi to uEeSEe medu psihnanalitiEarima moralo da bude i znatno veCe nego u opStoj populaciji .

(2) PsihoanalitiEari, bududi da su, takoreCi po definiciji, ljudi sa jakim super-egom i samokontrolom, te stoga, ako su intimno i "obdareni" homoseksualnorn libido-orijentacijom, mogu ipak u potpunosti sacuvati heteroseksualni ego-identitet i ohrazac ponaSanja (tj . prema ponaSanju biti u kategoriji "0" Kinsijeve skale) celog iivota, doiivljavajuCi stoga svoja sopstvena homoseksuaina osedanja i potrebe samo kao neku vrstu intimne neprijatnosti koja se moie driati pod kontrolom.

To je, kako srno veC rekli, po svemu sudeCi bio sluEaj, ako ne sa Kinsijem, onda gotovo sigurno sa Frojdom, kojem se, pravde radi, ovde ipak morarno joS jednom vratiti. Naime, Einjenica je da su sva naSa tumaEenja Frojdovih midi kao "intimno-homoseksualnih" ipak samo na nivou indikativnih i uzgredno-objaSnjavajuCih ocena, a ne i di skvalifikujuCih sudova u bilo k o n ~ smislu, o njemu kao Eoveku i nauEniku.

0 tome mo%da najbolje mo-ie da posvedoti i n a k (u 130sl~dnLiei~~ delu ovs knjige) neSto drugaEije turnacenje vet' citimne Frojdove ideje drt je "u psihoanalitii-korn srnislu, iskljurivo interesovanje muSkarca za Fenu takode problem koji zahteva objainjenje, i nije neSto :to je saillo po sebi evidentno".

". . . Nairne, ova ideja se moie rastamaclt~ : znatno produktivnije gego samo kao izraz njegove neosporne intimne homoseksualnosti, tj. tako da je kao neophodni preduslov zn r-nzumevanje i razreSenje problerna hoinoseksualiteta potrebno prethodno potpuno razumevanje rirode heterosei<sualnosti kao iskljueive seksualne 0rijentacije.l i

Ovde bi trebalo samo okvirno naznaeiti (s obzironl na to da je to razradeno u poslednjem delu knjige) da u sarnoj srii misterije tzv. posebne prirode iskljucive heteroseksualnosti leii pi tanje obaveznosti heteroseksualne socijal izacije li bida putein koje se obavlja proces (biohemijski zabele5en u mozgu) odgovarajudeg "uitampavanja" trajne sposobnosti za pozitivno- -uzbudljivu reakciju na objekte suprotnog pola iz socijalnog okruienja. Taj proces irnplicira kao apsoiutno neophodnu (tj. kao corzdirio siize qua non) tranziciju, odnos~lo inkorporaciju infantilriih incestnih erotskih impulsa i iskustava u socijalizovane heteroseksualne obrasce odraslog doba. Tu "posebnu prirodu" heteroseksualnih homoseksualni jednostavno ne poseduju, veC kao "sopstvenu prirodu", njen antipod, poseduju automatski rrtzvijen "senzibiljtet" za alternativno objektno vezivarlje za svaki dl-ugi tip objekata izuzev heteroseksualnog, i to r;ajpre holnoseksuaini tip kao najbliiu alternativnu kategoriju.

Ponovimo dakle da ako iskljutiva I~eteroseksualnost ima svoju jedinstvenu posebnu prirodu, isti s l uh j mmora biti i sa prirodonl homoseksualiteta, uprkos celovekovnim silovitim i upornim (a interesno jasno obojenim) poricanjima takvog kvalitativnog razdvajanja ovih dveju orijentacija, potev od F r ~ j jda, prekn Kinsijevih "kvantifikbvanih obmana" (koje, kad se elirr,iniSe n jegovo tumaCer~je, postaju kvantitativne i stine od epohalnog zda~aja), pa sve do r a g m a t i ~ n i h "dcstignuCa" njihovih danagnjih sledbenika. PoSto homoseitsualitet nastaje kao prisilna alternativa narnetnuta pogodenorn pojedincu 122 podsvesnorn nivou na koju voljne aktivnosti njegove litnosti fie mogu uticati, to je suStinska

(ne bihejvioralna) iskljui.ivost homoseksualne orijentacije nlnogo rigidnija nego iskl juCivost heteroseksualne orijentacije. Ali, kako rekosmo, ova pitanja su obrazloiena rnnogo detaljnije u treCern delu ove knjige, i njihovo pominjanje ovde je prvenstveno u funkciji plastiCnijeg prikazivanja suStine i velitine Kinsijevih obmana i zabluda.

Napomene

1 Ovo "dvoumljenje" u naslovu, a donekle i u tekstu ovog poglavlja oko kvalifikacije Kinsijevih namera zadriano je joS iz prve verzije rukopisa knjige pisanog 1992. godine, i to kao izraz naieg dobronamernog "agnosticizma" o prirodi Kinsijeve jako izraiene liEne pristrasnosti, tj. silnih napora da po svaku cenu dokaie normalnost i prirodnost tog fenomena. Da u pitanju ipak nije bila zabluda, ved samo tzv. "svrsishodna obmana" (u koju je moida i Sam verovao), uverio Sam se konaEno potkraj 1997. godine, kada su n~ediji objavili da se u Americi pojavila Kinsijeva biografija, koja ga otkriva, s jedne strane, kao Eoveka koji je uvek vodio strogo raEuna da u javnosti saEuve imidi skromnog empirijskog istraiivaEa, a s druge strane, kao Eoveka muEenog griiom savesti zbog povremenog grozniEavog zadovoljavanja svojih homoseksualnih i mazohisti~kfh sklonosti. Ovo ga, zajedno sa naSim nalazima i ocenama sadrianim u tekstu ovog poglavlja, otkriva i kao svesnog manipulatora velikih razmera zarad ostvarenja svog ideala punog profesionalnog i socijalnog "normalizovanja" i "oprirodenja" homoseksualiteta. U svakom slucaju, ovi njegovi napori su i "urodili plodom" vise nego Sto se on ikada mogao nadati. T o se moglo desiti upravo zato Sto se njegova velika manipulacija odnosila pre svega na interpretaciju i zakljueivanje povodom statistickih nalaza, a ne toliko i na same statistiEke nalaze. Naime, iako nije sporno da su njegovi veliki statistiEki uzorci od 5.300 muSkih ispitanika i 5.800 ienskih patili od nekih metodoloSkih nekonzistentnosti koje su mogle dovesti do odrdenog iskrivljenja u odnosu na stvarnost njegove slike o seksualnom ponaSanju ameriEkih muSkaraca i iena - to ipak nije moglo da u presudnoj meri obezvredi dobijene rezultate. S druge strane, najmraEniju stranu njegovog istraiivanja Einilo je podsticafije stotina spoljnih saradnika (subjekata istraiivanja) da eksperimetigu s deEjom seksualnoSdu. T o "istraiivanje" je u praksi moralo Eak znaEiti neuvijenu unutarporodiEnu seksualnu zloupotrebu stotina dece (u iivotnom dobu poEev od samo 2 meseca pa do 15 godina starosti). 2 Dijagramska prezentacija Kinsijeve skale upuduje na zakljuEak da su i z m d u kategorije "0" (koja oznaEava procentualnu vrednost od 0% u pogledu postojanja bilo kakvih homoseksualnih iskustava) i kategorije "6" (koja oznaEava procentualnu vrednost od 100% u pogledu tih iskustava) - ostalih pet kategorija obeleiavaju razliEite stupnjeve tzv. biseksualnih iskustava, pri Eemu

kategorija "3" irna sredilnju, "ravnoteino-biseksualnu" vrednost (sa procentualnorn zastupljenoSCu homoseksualnog ponazanja izrnedu 40% i 60%). Dobijeni rezultati kod muSkog uzorka, rasporedeni na ovoj skali, pored globalne podele ukupnog uzorka na 63% udela onih u kategoriji "0" i 37% u kategorijama od " 1 " do "6" - rckazivnli su da je bar u ti-ogodi5rjem ili duient yeriodu odraslog iivotnog doba: (n ) bar 30% ~ck~ipnog broja ispitanika inlalo ponavljana bar incidentna homoseksualna iskustva (oizi rangirani od " I " do "6"); da je 25% ispitanika itnalo viie nego irzcidentna homoseksualna iskustva (rang od "2" do "6"); 18% ispitanika imalo homoseksualnih iskustava bar ortoliko koliko i heteroseksualnih; 13% je imalo vize hoomseksualnih iskustva nego heteroseksuulr~ih (rang od "4" do "6"); 10% je bilo skoro iskljutivo hontoseksualrlo (rang "5" i "6"); 8% ispitanika je bilo iskljuc'ivo hornoseksualno (rarzg "6"); te da je samo 4% ispitanika tokom celog iivota bilo iskljuc'ivo homoseksualno. 3 Moguda delimiha opravdanost Kinsijeve procene o potcenjenosti udela ispitanika sa homoseksualnim iskustvima mora se konfrontirati sa Einjenicom da je on u svom uzorku koristio i zatvorenike, gde u znatnoj meri ima i pseudohomoseksualne prakse (usled nedostatka iena). Ipak, ne treba iskljuEiti verovatnodu da je u uzorku bio i jedan manji broj ispitanika sa homoseksualnim reakcijama koji su ipak sebe ukljuEili u kategoriju "0" ne ieleCi da priznaju ni sebi sopstveni intimni homoseksualitet. 4 Paul Gebhard: Incidence of Overt Homosexuality in the United States and Western Europe - objavljeno u sklopu KonaEnog izveStaja i prateCih materijala Radne grupe za homoseksualitet Nacionalnog insitituta za mentalno zdravlje, Rokville, Maryland (1 972). 5 Nema ni potrebe objaSnjavati da, recimo grip, kolera, AIDS (pa i masovne neuroze) mogu biti veoma rasprostranjeni, pa se ipak ne mogu smatrati ni normalnim ni prirodnim stanjima ljudskog zdravlja. 6 A. C. Kinsey, W. B. Pomeroy & C. E. Martin 1948, "Sexual Behavior in Human Male", Philadelphia: Saunders (p. 639). 7 Kao Sto je poznato, Kinsi je po obrazovanju bio insektolog, Sto samo po sebi nije diskvalifikujuke, ali je uz njegov homoseksualitet, i to moglo uticajati na njegovu interpretaciju rezultata istraiivanja. 8 Jer, prema toj 1egalistiEko-bihejvioristiCkoj plitkoumnosti, Eovek je seksualno samo ono Sto izjavi (opredeli se) da jeste - i niSta drugo. 9 A takvih svakako nije malo, jer bilo bi naivno verovati da ih je procentualno manje nego u opStoj populaciji; upravo je suprotno, njihova uEestanost m d u psihijatrima i psiholozima mora biti natproseEna iz prirodnog razloga da se ljudi uopSte, pa i profesionalno, u proseku viSe okreCu onome Sto ih intimno tiSti. 10 Nakon depatologizacije homoseksualiteta izvrSene od strane APA, gej aktivisti Sirom razvijenih delova sveta su se vrlo organizovano i brzo gotovo potpuno izborili za izjednaEavanje svojih "ljudskih", pa i socijalnih prava, sa heteroseksualnima - no time problem nije regen, veC je samo uEinjen

daleko iloi.ljiviji,n~, 2 time i podobnijim za analizu i konaEno suoEavanje sa 11auEno19 istinoin o prirodi stvari. 11 Zapravo. fascinira Kinsijeva "intuiciia" (iii pre: razumeva~~je) u pogledu stvarne etiologije fenonlena homoseksualiteta. 01-1 je naime sasvim tarno tvrdio da heteroseksualno zloupotrebljavana deca kada odrastu, nede blti ho!noseksualno orijentisana - Sto direktno protivureEi njegovoj bitnoj postavci da homoseksualitet Eini rnrloStvo etioiogija i nosologija. 12 Dakle, sa izuzetkom slutajeva pseudo-homoseksualiteta, Sto je u ovoj civilizaciji ipak stvar izuzetnih okolnosti okruienja (iivot u kaznionici, prinuda i sl.j, dok se u nekim ljridskiln zajednicama na rliiim stepenilna civiiizacijskog razvoja pseudohomoseksualitet Eak javlja kao socijalna institucija - :to Ce biti cietaljno annlizirano u Poglavlju 1 1. 13 Dok je Kinsijev koncept kontinuiteta izrnedu homoseksualnog i heteroseksualnog pocaSanja sa homofilnog siar?oviSta teorijski uvek dobrodoiao - dotle je praktirni "iivotni vek" ideje o biseksualnosti trajao samo do obavljenog socijalnog ui.vr$c'enja institucionalne depatologizacije homoseksualiteta izvriene od strane arncriEke i svetske psihijatrije. Danas gej pokret sve viSe i agresivnije naglaSava svoju "posebnu prirodu" i za to traii podrSku u razniin biologistiEkirn teorijama (videti Poglavlje 8). 14 ~ p i c e r je (bar tada) bio psihijatar specijalizovan za kompjutersku obradu pihijatrijskih podataka - a bez specififnih znanja i l i interesovanja za fenomen homoseksualiteta. 15 To se evidentno desilo sa dominantnom strujom psihoa1:alitiEkih istraiivanja o hon-ioseksualitetu iz Sezdesetih godina, predvodenorn Irvinom Eiberom (videti u Pogiaviju 7). 16 Pat dakle, i "posehne prirode" heteroseksuulnosti ( a time i homoseksnulnos~i) - iako to direktno protivureEi veC ranije pomenutom Frojdovom eksplicitnom insistirai~ju na tome da se "psihcailalitiEko istraiivanje veoma snaZno protivi pokuSajima da se izdvoje hornoseksualci od dmgih ljudi kao grclpa sa posebnorn prirodom".

Poglavlje 6 Koncepcijski gresi psi hsanalize

Cini se da nije preterano reCi da sudbina istra-iivanja fenomena homoseksualiteta predstavlja najvec'i paradoks ce!okupnog nautnog istraiivanja u dvadesetorn veku. Naime, teSko da se tako 11eSto ikada desilo u istoriji nauke kao Sto je to ovdt slt~caj - da prvi Covek koji se ozbiljno bavio istra5ivanjem jedne pojave bude istovremeno suSti nski tako bli:<u, a po spremnosti ha reSi problem ostane tako daleko u odnosi~ na konaEnu nauCnu istinul o prirodi predmetnog fenemena. Nairne, tragii-na istina istorije istra5ivanja fenomena homoseksua!iteta tokom dvadesetog veka jeste da je Frojd predrrietno (tj. po elementima kojima je operisao) bio bliii razreSenju enigme tog fenomena nego Sto je toga i Sam bio svestan, veC i rnncgo viSe: nego Eitave generacije istraii v a ~ a nakon njega, sve do danasnjih dana.

Kao Sto smo pokazali u Poglavlju 4, Sigmund Frojd je joS u prvoj deceniji ovog veka raspolagao, konceptiialno sasvirn jasno (ali odvojeno), svirn relevar~tninl elemen tima potrebnin za deSifrovanje velike enigme homoseksualiteta, dok je nakon ~ j e g a , najpre proteklo nekih pcjla veka u tapkanju u rnestu i u napredovanju malim koracima pojedinih analitiCara, da bi zatirn u poslednjoj Eetvrtini ovog veka doglo do pravog sunovrata

. V nauEnog misljenja u ovoi oblasti - Sto se danas isp~l java u apsolutnoj (javnoj) dorninaciji kvazinauEni11, pre svega

/ * biologisitCkih pristupa i "teorija". Da ovaj pparadoks bude vecr, verovatno najvedi krivac za ovakvu regresiju nauCne rnisli o homoseksualitetu, upravo je sam Frojd, k:oji je svojim ~~esurnnjivo velikim autoritetom kombinovanim sa fijegovim pogreSnim postavkama o odluEujuCoj ulozi rano-infantii~zih doiivljaja i odgovarajudih psihiEkih mehanizama za nastznak homoseksualne ori jentacije, odrlosno ~raktiCnim poistovedivanjem homoseksualiteta sa perverzi jama, naveo generacije psihoanalititara na sasvirn pogreSar, trag u istraiivanju homoseksualiteta.

Dok su u ovom delu knjige, koji se bavi fascinirajuCim

zabludama u istraiivan ju homoseksualiteta, posebna poglavlja posvedena samo doprinosima Frojda, Kinsija i jednog od savrenlenih istraiivata za kojeg saln naSao da moie biti paradigmatitni predstavnik sisternatskih i krupnih unutragnjih protivureCnosti eklektiEkog pristupa (rei; je o R. Fridmanu) - ovo poglavlje je u osnovi posvedeno uporednoj analizi i saietim komentarima nekih bitnih tokova i nauenih psihoanalititkih doprinosa u ovoj oblasti potev od Sezdesetih godina dvadesetog veka do danas. Naime, tokom tog perioda, drama spoznajnog konflikta a zatim i konfuzije i degradacije psihoanalititkih pristupa problemu homoseksualiteta je dostigla svoj klimaks, tako da su u posledrlje tri decenije razne biologistitke i eklektitke "teorije" hornoseksualiteta dobile apsolutnu prevagu kako u profesionalnoj javnosti, tako i u medijima i u Siroj javnosti.

Pre no Sto se upustimo u ovu prezentaciju, treba pomenuti da bilo koji analitieki napor usrneren ka sumiranju i krititkom ocenjivanju rezultata rada velikog broja istraiivata i mislilaca u bilo kojoj oblasti namec'e, kao prvo, pitanje raspoloiivosti relevantnih informacija, kao i njihovog sistematizovanja i klasifikovanja. Pa ipak, posebno u studijama u kojima je predmet ljudski "materijal", kljuEno pitanje uvek ostaje ono koje je vezano za kvalitativno prosudivanje: pitanje selekcije i sledstvene prezentacije.

U odnosu na pitanje raspoloiivosti bitnih informacija za ovo poglavlje, kao i u pogledu njihove sistematizacije, autoru ove knjige je bila od neprocenjive pomodi grada sadriana u ved pominjanoj knjizi Keneta Luisa Psihoanaliticka teorija rnuSkog hornoseksualiteta . Uprkos pogreSnom naslovu2 i evidentnoj homofilnoj pristrasnosti autora, posebno kada je u pitanju vrednosno prosudivanje, ta knjiga je ne samo dobro i jasno napisana, veC je iznad svega izuzetno informativna u pogledu prezentacije svih smerova u istoriji psihoanalitiEkog istraiivanja hornoseksualiteta. U tom smislu, i-ini se i sasvim razumnim da se usvoji Luisova osnovna podela istraiivata hornoseksualiteta, koja pravi razliku izmectu, s jedne strane, ortodoksnih (frojdovskih) i revizionistiekih psihoanalitieara i, s druge strane, neanalititkih istraiivata, bez obzira kako oni sebe nazivali.

Naime, kao Sto je detaljno izloieno u slededem poglavlju,

poslednjih decenija veoma su prisutni istraiivaEi koji se deklariSu kao psihoanalitiEari, ali koji u stvari prihvataju suStinski neanalitizka, ponajviSe bihejvioristieka i eklektiEka stanoviSta. Njihov neanalitieki karakter, u principu, ne bi morao predstavljati bilo kakvu manjkavost, ako bi se takvim pristupima stvarala makar. najmanja Sansa za dobijanje bilo kakvog, ne toliko ljudski i civilizacijski smislenog, veC pre svega nauEno- -metodski odr2ivog rezultata - u smislu stvarnog doprinosa proSirenju podrucja nauEne istine u ovoj oblasti.

Drugim reEima, u traganju za konaEnom naucnom istinom (ili istinama) o prirodi i etiologiji homoseksualiteta, iz Eisto pragmatiEnih razloga nijedan doprinos ne bi trebalo unapred otpisati samo zato Sto se moida smatra nekonzistentnim sa nekim principima metodologije nauEnog istraiivanja. Ovim se ne ieli da potceni relevantnost ispravnih metodoloSkih pristupa istraiivanju, veC se samo insistira na tome da, dok osnovna priroda fenomena nije pozitivno identifikovana, niko ne bi trebalo da bude dogmatieno iskljuciv oko metodologije koja se primenjuje u istraiivanju. Na liniji ovih razmisljanja, pitanju metodologije istraiivanja fenomena homoseksualiteta je u ovoj knjizi posveiena sasvim dovoljna painja - nakon Sto su saieto ali pailjivo razmotrene vrline i mane, prednosti i defekti svakog od osnovnih pristupa tom pitanju.

Ovaj "metodoloSki" uvod u materiju ovog poglavlja dugujemo ponajviSe Einjenici da se drama antinauEne regresije, koja se pominje na poEetku poglavlja, u najveCoj meri odigrala upravo na liniji prevashodno metodoloSkog obezvredivanja a na toj osnovi i olake diskvalifikacije jedinog stvarno znaEajnog psihoanalitiEkog doprinosa teoriji homoseksualiteta u Americi - rada Irvina Bibera i njegovog tima, predstavljenog u monografiji: Homoseksualitet: PsihoanalitiEka studija muikog homoseksualiteta (1962)~~ Do toga je doSlo najpre zato Sto je Biberov pristup bio jasno revizionistiEki kritiEan u odnosu na post-frojdovsku ortodoksnu rano-infantilnu opsesiju, koja se javila po inerciji slepe analogije sa Frojdovim uspeSnim tumaEenjem etiologije perverzija i neuroza. Dosta interesantno, dok je Eitav niz zakljuEaka i drugih nalaza Biberovog tima, izvedenih na osnovu rezultata sopstvenih kvantitativnih

istraiivzn ja, bio naglaSeno rnziii-it od interpretaciia i zakljutaka drugih (pkts ino rmeanalitikkih) studiia izvedenih tokorn prctekle tri dzccnijc? dotic jo i~ajvedi deo kvktif-ikacije svih ovih studija . (ukljaEujuc'i i Nibe~-o\wj davao u osnovi s ! i h rezultate.

No, pre no Sro nastavirno sa kvalifikacijama i komentarima,

istraiivacla, kao i Sta su bile glavne zamerke protiv njega. U svom isrraiivanju iz 1962. godine, Biber i saradnici su predstavili pregled rezultata detaljnog analitiCkog tretmana 106 muski11 homoseksualaca (dok je koniroina grupa sadriala 100 mugkc? t~eteroseksualna pacijenta na tretmanu). Pregled je bio saEinjen od strane odredenog broja psihoanaliticara, koji su popunili upitnik sa 450 pitanja i l kojirna je najveCa painja bila usmerena na porodiEnu konstelaciju pacijenata, kako je to

'C' " izveSteno tokmn terapije. Spec~licr~i nalazi su se ticali slededa tri podrurja: ( i ) odnosa majke i sina, (2) odnosa oca i sina, i (3) razv~jjnih obrazaca.

Bitni naiazi po ovim podruiiji~m su bili sledec'i: - Sfo se tic'e oclnvsa ~nujke i sina, studija je naSla da je

znaEajna veCina homoseksualaca irnala tzv. "CBI"~ majke, odnosno majke koje su sa sinovima ostvarile odnos bliske vezanosti i intimr?o:;ti, koje su bile zavodljive prema sinovil-na, istovreme~~o ih ko~~iroliSudi i inhibirajudi;

-- U yogledcl od~zasa ocn i sina, za znaEajnu vedinu homoseksua!aca reg istrovan je udaljeni , neprij ateljski ili cdbijajudi otac, a seCat~je na njega bilo je obeleieno strahom ili mrZnjom koju su oseCali prema n j e m ~ ;

- I/' adnosr~ ncl riievojrri OD?-azac, za homoseksualnu grupu je bilo izvsSteno o distinktno vedem udelu detinjske i adolescentne "'ienskosti", posebno u srnislu straha od fizickih povreda i izbeglivan ja ap-esivnog -2 ponaianja.

Kako je to lepo formulisao Kenet Lais, iz ovih nalaza Riber i -

niegov tim su izvukli siedede zakljuEke:

Iz ovih nalaza: Biberov tim je izvukao 1;ekoliko krupnih zakljutaka. Najvainiji nedu njirna je da Je porodiEna konstelacija koja je ukljui.ivala tzv. CBI rnajku i :~eprijateljskog, ctader?og i odbijzjudeg oca snatno predisponirala (muSko - prim. 1. V.) detz ka kasnijoj homoseksualncj orijentaciji. 1Jz to, grupa je odbltcila prztpostavku da konstitutivni faktori igraju znaEajnu ulogu. Posebno,

oni su potpuno odbacili Frojdovo insistiranje na centrni~lorn znaEaju konst it11 tivne biseksualnosti i pri!natili Radoovo pobijanje tog^ Grupa je otiGla clalje i ncgii-nla hornoseksualnu fazu u psihoseksualnorn razvoju, nalazeii da celih 41% heteroseksualne konti-olne grupe nije izvestiio o bilo k;lkvorn ho~noseksualno~n "problemu". U torr? smislu, takozvana "latentna" homoseksualnost jednostavno ne postoj i hornoseksualitet bi mogao biti korisno tretiran kao "latenti~i hcteroseksualitet". Stoga se Eini da je njlhovo odbijanje Kinsijevih brojki o czestanosti homoseksualiteta proizarlo iz njihovih teorijskih zakljuEaka, pa je Biber u viSe navrata iznosio tv1-dnje o jednoj niioj ~Eestanosti izrnedu 1 i 2 procentna poena.5

Kri tika koja je usledila ponajviSe se koncentrisala oko tvrdnje da je jedan broj Biberovih zakljuEaka o homoseksualitetu sarn po sebi bio baziran na proceni "iskrivljenog" uzorka: koji se sastojao od pacijenata na analitiEkoj terapiji, te se sloga pojavila pristras~lost u korist jednog nedokazanog inodela homoseksuali teta kao bolesnog stanja. Drugim reEima, kljutna zamerka je bila da je grupa u istra%ivai.kom uzorku bila-unayred odabrana po osnovu psihopatologije, tako da se smatraio da pi tanje: "lma li bilo Eega poremeCenog u celini homoseksualne populacije?" i nije rnoglo biti tretirano. Druga znaEajna prirnedba odnosila se na to da je studija izvedena i interpretirana na osnovu jednog broja kksplicitnih i implicitnih teorijskih pretpostavki koje su. predodredile profi! studije, kao i interpretacij u njenih rezultata i zakljueaka.

Stvarni smisao obe velike zamerke Biberovoj studiji je bio da se porekne bilo kakav nagoveStaj o odriivosti povezivanja homoseksualiteta sa psihopatologijorn (ukljuEujuCi u to osporavanje Eak valjanosti Biberove pomirljive kvalifikacije homoseksualiteta kao neke vrste seksualne neadekvatnosti). Srec'om, kakvo god rnoglo biti ciominantno ili glavno priznato rniSljenje o mnog;o L osporavailom pitanju kvalifikacije homoseksualiteta - ipak bi bilo teSko da se ospori da j, p to u stvari jedno izvedeno pitanje, koje zavisi od ljudske sposobnosti ili sprernnosti da se otkrije istina o pravoj prirodi homoseksualne orijentacije, a jasno, i od standarda normalnosti koji bi trebalo da-budu usvojeni ne u zavisnosti od ovih ili onih socijalnih konvencija i normi o tome, veC iedino u zavisnosti od ontoloSkog karak-tera te nautne istine.

PoSto je upravo razotkrivanje te istine glavria ambicija ove

knjige, to je pitanje prirode ho~noseksualiteta vis ic vis pitnr~ja cventualne psihopatologije ili normalnosti tog fenonlerra, sa viSe razlicitih aspeka-ta 1 detaljnije tretirano u narednirn poglavljirna ove knjige. U inedtuvrelnknu, treba podvuCi da bi, izglcda, (zarad preventivnog iskljlmEivanja iz nauznog razmatranja o ovom pitanju bi.10 icalrvih sccijalno ili interesno uslovljenili~ zabluda ili predrasuda, ili sa time povezanih emcjcija) -- jedino tabula I-asu pazicija bjla poStena, a za istraiivanje koje vodi nauEnoj istini i jedino korisrlo reSenje. llnngitn rezima, pre no Sto ss sivarna priroda fenomena homoseltsualiteta na jedan proverljiv nazin jasno nauEno konstatuje, treba pretpostaviti kao da se nigta ne zna da li je homoseksualitet isto tako normalan kao i heteroseksualnost, ili pak nlora da izade izvan onlih granica normalnosti koje bi se mogle utvrditi na osnovu naucno- -rnetodoloSkih kriterija o ontogenetskom razvoju jedinke. U tom pogledu, "'politiEkaW reSer1ja u koaist bilo koje strane (kao Sto su to bile APA odluke, od DSM-IIR iz 1573. godine do DSM--1IIR iz 1987. godine) stvarno nisu od bilo kakve pornoti za skidanje nagomilanih velova zabluda sa objektivne prirode ovog fenomena i (iskljuEujudi navijaEke intercse direktno zainteresovanih) sigurno nisu ni korisna.

Ostavl jajuCi po strani pi tanje psihopatologije, kri tike R iberove studije ipak nisu uspele da pobiju njene r?ajznaEajnije citirane zakljuEke. Svakako, neki od Biberrjvih zakljuEaka i tvrdnji su ostali nepoduprti Ci~~jenicarna, npr. benevolentna tvrdnja da se homoseksualitet lnoie srnatrati kao "latentna heteroseksualnost", ili ona tvrtlnja koja se ticala nalaza o gotovo beznaEajnoj ~Eestanosti pojave hornoseksualiteta (kao Sto smo videli u prethodnorn pbglavlju, Kinsi je, grubo reCeno, bio u pravu u pogledu svojih osnovnih brojeva, ali je veorna mnogo - pa Cak i namerno - greSio u njihovoj kvalitativrloj interpretaciji). Mdut im, najveCi broj Biberovih pretpostavki i zakljui-aka je ipak bio na pravom koloseku, a pre svega sama ideja da se psihoseksualrli razvoj bilo koje ~nlade licnosti posmatra pre s-vega kao rezultat interpersonalnih odnosa u porodici, tj. u jedinom stvarnom svetu deteta. Odrdenijc, on je u suStini taEno zakljutio da specificna porodiCna konstelacija (sa CBI n~ajkorn i odbojnirn ili odsutnirn ocern) stvara snainu predispoziciju za

kasniju ~nuSku hornoseksualnu oi-ijentaciju. U skladu sa tirn, oil je Eak ingeniozno ustvrdio da je roditelj suprotnog pola kljuEna liEnost za uzrokovanje (odbojnirn stavorn) ili sprecavanje (benevolentnim stavorn) homsseksualne iivotr~e sudbine deteta.

U stvari, kao Sto srno veC objasnili, u takvcrj konstelaciji se zraaEajno povedava verovatrloCa da Ce u ranorn pubertetu doCi do incidentrae pojave inccstne znksiozmosti, i to kako zbog jake emocionalne zavisnosti deEaka od majke, tako i zbog deforrniSuGeg odraza neizbalansirane porodiEne osncsve na ego- -identitet, Sto je joS jedna prepreka za uspegnu socijalizaciju litnosti - pa je relativno veda i ver.civatnoCa da u rslnorn pubertetu kod deEaka dode do izbijanja na povrSi11u svesti eleme~iata unutarporodicnog erotskog interesovallja, a zatim i do incidentne pojave epizode incestne arlksioznosti sa veC opisanim nlehanizrnom nastajanja alternativne libido orijentacije.

Iako se Biber ovim sv~jljim postavkama bio gotovo sasvirn priblizio konaEnom teorijskom i praaktiEnom razreSenjtl eniglne flornoseksualiteta, on ipak nije uspeo da preciznije definiSe incestnu anksioznost il ranorn pubertetu kao specifican uzrok i sledstveni ncumitni forrnativni rnehanizarn nastanka homoseksualne orijentacije. Medutim, on je prvi jasno ukazao da se kritiEni uticaj na etjologiju homoseksualiteta deSava upravo na nivou interpersonalnih odnosa u porodici, a ne u teSkoCanla samosvesti deteta o sopstvenom polnom identitetu (kao Sto su tvrdili Fridman i ostali - videti u 7. Psglavlju). U stvari, pojava kod deEaka feminiziranog koncepta o sebi je takode uvek i skoro iskljuEivo, odraz specificno-neuravnoteinih irrterpersonalnih odnosa u porodici, koja za svako dete predstavlja centar sveta.

Da je Biber bio u pravu u odbijanju bilo kakve znaEajnije uloge konstitutivnih faktora u etiologiji homoseksualiteta, danas je (za svakoga ko ieli to da vidi) tako evidentno u analizi bilo kog uzorka homsseksualne populacije, da se svima oninla koji su upoznati sa ozbiljnijim pokuSajima u pravcu pronicanja u suS tinu homoseksualiteta, i sama diskusija o konstitutivrlim faktsrima mora Einiti jednostavno kao gubljenje vremena. Uprkos tome, mi smo u ovnj knjizi Eitavo jedno poglavlje ipak posvetjli tzv. psihobioloSkinl razmatranjirna. U skladu sa tirn, Biberova potvrda Radoovog pobijanja Frojdovog insistiranja na centralnoj

poziciii konstitutiv~le biseksualnosti i!iije uopSte bila neka smela ~1-etp~sttwka ili noviket - posebno u svetlu n ~ o g uc'ih Frojdovih irltilnnih rncjtiva za takvi~ tvrc!nju. Biber je takocfe bio pravu u

6 6 i?dni;s~ na ideju o tzv. latentnoj homossksualnosti" (ali ne i u odnosg na "skrivenu" ili 6'intimnu" homoseksualnost - Sto je Cak Innogo rasprostranjeni-ja pojava od bihejvioralno evidentne tlomoseksualnosti), kao i ?I negiranju l~ornoseksualne faze u psi hoseksualnorn . , razvoju. 6

$to se tiCe kritika Biberovih eksplicitnih i imp!icitnih pretpostavki, Cini se cia je tu presudnu ulogu odigralo jedno suStinsko ~:erazumevanje verovatno jedine "kl-itiEne staze" ili procedure preporui-ljive kao ~ajracionalnjje za bilo koju uspegnu metodologije psihoanalititkog istraiivanja, ko-ja bi po nagern isti-aZivaEkorn saznaitju: trebalo da sadrii sledede elernente:

( 1 ) Dubinsku analizu sluEajeva sa sliCnim simptomima; (2) Pretpostavke (ukljujudi i tzv. "divlje") koje se tiEu

nosologije i etiologije fenomena u fokusu istra5ivanja; (3) Empirijsko istrazivanje statistiEki valiclnih uzoraka radi

vrrifikacije ili pobijanja prethndno datih pretpostavki; (4) SuEeljavanje sa rezultatima clrugih istraiivatkih pristupa; (5) Preliminlirno definisanje opStih zakljuEaka o istraiivanju; (6) Proveru preliminarnih zakljuEaka dubinskom analizom i

tretmanom pojedinatnih tipiCnih slui-ajsva; i najzad, (7) KonaCno zakljuCivanje. Kmpan rnetodoloSki nedostatak najvedeg broja studija i drugih

istraiivanja fenoinena hon~oseksualiteta i, posebno, neanalitii-kih radova koji prstenduju na nauEnu objektivnost i neutralnost, jeste da orti uglavnom poi-inju i zavrSavaju svoje istraiivanje sa elementom navedenim ~1 prethodr~um pasusu pod br. 3, koji u stvari treba da ima (doduSe znaCajnu) dopunsku, verifikujuCu ulogu -- dodajuCi uz to i elemenat bl-. 7 koji se oclnosi na konaEno zakljueivanie. Sasvim je jasno da se sa neadekvatnim pristupom i mstodom ne nloie uhvatiti uspeSno u koStac ni sa jednirn problernom, tako da je istraiivanje homoseksualiteta bilo o s ~ ~ d e n o da postane jedan od najvedih nauEnih pro~naSaja koji su se ikada desili u istoriji nauke, paradoksalno protivureEeCi sveukupno fascinirajuCem nauEnom progl-esu u vremenu u kojem iivimo -- na pragu tredeg milenijuma nove ere?

Na ovoj taEki, kao razumljiva digresija, prirodno je da pazljiv i kritican Eitalac postavi i pitanje istraiivackih metoda primenjenih za izvodenje teorijskih zakljuEaka pa i Eitave teorije prezentirane u ovoj knjizi. Dakle, mora se priznati da je i ovde primenjeni metod istraiivanja silom okolnosti ostao dosta oskudan i nekompletan, posebno u smislu da date teorijske postavke i zakljuEci joS nisu neutralno verifikovani ekstenzivnim i sistematskim klinii-ko-statistickim istraiivanjima (u sklopu pomenutog elementa br 3) - i to pre svega zato Sto je to bilo -

izvan raspoloiivih moguinosti ovog autora. Ipak, prednost ovde primenjenog istraiivaCkog metoda jeste da smo (sliEno Frojdu, ali ne ponavljajuki njegove zablude) poSli od neSto manjeg broja pojedinacnih "insajderskih" dubinskih analiza, a zatim te nalaze potvrdili tokom dugogodiSnjeg perioda intervjuisanjem statisticki relativno skromnog ali ipak za zakljucivanje reprezentativnog broja od blizu 100, iskustveno identifikovanih a kooperativnih, pre svega intimnih, ali i neSto bihejvioralnih homoseksualaca. Prikupljena empirijska evidencija je pokazala da, kadgod je kod tih pojedinaca mogao biti nadvladan intimni otpor koji se ticao "osetljivih" seCanja iz perioda rane adolescerlcije - postavke naSe jedinstvene psihoanaliticke teorije hon~oseksualiteta su se mogle potvrditi sa praktieno nepogreSivom regularnoS~u

U odnosu na pitanje metodologije koja se primenjuje, Biberova studija je (i pored donekle opravdanih kritika) ipak manifestovala evidentne prednosti nad drugim, kasnijim poznatim studijama o homoseksualitetu, Sagira i Robinsa ( E. Saghir & M. Robins) iz 1973. godine, zatim Bela, Vajnberga i Hamersmitove (A. Bell, M. Weinberg & S. Hammersmith) iz 1981. godine, i Vitama i Centa (Whitam & Zent) iz 1984. godine. Ovo iz jednostavnog razloga Sto su Biber i njegov tim u odredenoj meri poSli od rezultata dubinske analize i - uz odgovarajuie teorijske postavke tzv. revizionisticke psihoanalize - razradili kliniEko-statisticki pregled na bazi suitinski tac'no identifikovane uzroEno-posledirne veze izmedu specijic'nih interpersonalnih odnosa u porodici tokom detinjstva i povedane verovatnode za pojavu homoseksualne orijentacije poc'ev od puberteta. Za razliku od tog pristupa, sve druge pomenute studije su "napredovale" prevashodno na pogreSnom pravcu (kao

10 BEDA PSlHlJATRlJE

Sto je detaljno argumentovano u Poglavlju 7) identifikovanja navodne uzroEno-posledizne veze zasnovane na neosporno visokoj pozitivnoj korelaciji izmedu (evidentnih) poremedaja polnog ego-identiteta u detinjstvu i (opet evidentne) homoseksualnosti u odraslom dobu - zanemarujudi tako aspekte individualne dubinske analize, tj. Einjenicu da je evidentna feminiziranost homoseksualnih muSkaraca statistiEki izrazito manjinska pojava.

Uprkos ove veoma perspektivne orijentacije Biberove studije, ukupne pseudo-progresivne snage u ameriEkoj psihijatriji (ili sasvim precizno: gej lobi unutar te profesije, podrian tzv. homofilnom vedinom rukovodstva i Elanstva APA, zasnovanom najpre na inerciji nekompetentnosti shvadenoj kao trijumf ljudskih sloboda u oblasti seksualnosti) - uspele su do kraja da sprovedu antinauenu diverziju velikih razmera? To je ucinjeno prvo preglasavanjem svakog prigovora na odluku o normalizaciji homoseksualiteta, zatim staleSko-medijskim udutkavanjem svakog istraiivaEkog napora koji bi vodio nauEnom osporavanju te odluke itd. - po logici profesionalnog normativizma koji se primenjuje na staleski "konaEno reSena" pitanja.

Da se tu niSta nije desilo sluEajno, tj. da je dominirajudi gej lobi u okviru APA taEno osetio odakle mu dolazi stvarna opasnost, ne samo za nauEno dokazivo osporavanje upravo osvojene staleSke norme o njihovoj "normalnosti", veC i za otkrivanje u Eemu je suStina homoseksualiteta, pokazuje sasvim neakademsko, ali i sasvim simptomatiCno prekidanje izlaganja prof. Bibera na jednoj psihijatrijskoj konferenciji sredinom sedamdesetih godina povicima: "Motherfucker !". OEigledno, gej aktivisti m e d ~ - ~ s i h i j a ~ r i m a intuitivno taEno osedaju i -znaju na -

kom pitanju sigurno pada njihova "normalnost". Da bi se izbegao bilo kakav nesporazum oko naSeg tumaCenja

pozitivnih ili negativnih posledica odluke APA o depatologizaciji homoseksualiteta, ovde je ueinjen pokuSaj da se da maksimalno izbalansiran komentar - pod namerno jednostrano benevolentnom pretpostavkom da Ce i samo eliminisanje ili svodenje na minimum svih negativnih vrednosnih sudova o homoseksualitetu moida doprineti beskonfliktnijem socijalnom funkcionisanju svih pojedinaca.

Kao prvo, u negativni saldo ove odluke ipak se mora upisati to da je bila oEigledno "politiEkaw, da nije bila zasnovana na profesionalno jasno uspostavljenim kriterijima u pogledu linije razgranicenja izmedu stailja psihoseksualne, a time i Sire mentalne normalnosti i poremec'aja. Naime, ako bi mentalni poremeCaj trebalo (bilo kojim ozbiljnijim V postupkom) du bude identijikovan, kao ito to tvrdi Spicer, po osnovu: (a) uznemirenosti koju pojedinac o s e h ili (b) oitec'enjem njegovog funkcio~zisanja - onda homoseksualitet nikada ne bi mogao biti poSteiIen kvalifikacije da je u pitanju mentalni poremec'aj, jednostavno zbog toga Sto:

(a) Svi homoseksualno orijentisani (izuzev moida idiota) morali su bar za izvesno vreme da iskuse oStru uznemirenost tokom perioda svoje socijalne adaptacije na stanje koje protivureEi njihovoj socijalno oEekivanoj polnoj ulozi i odgovarajuCem sistemu socijalnih vrednosti. S toga to, iako danas svakako . ima dosta i onih homoseksualaca koji sebe smatraju srec'nim jer su se sasvim adaptirali na svoje stanje, po pravilu nisu mlade osobe, a u svakom sluEaju njihova "sreCa" se mogla ostvariti samo po cenu irtvovanja nekih bliskih porodiEnih ili socijalnih veza, a o mladalackim idealima i iivotnim ~Eekivanjima da i ne govorimo.

(b) Kad bi bilo mogude da se trajni gubitak sposobnosti za intimno intenzivno doiivljavanje socijalne i porodiEne uloge koja obezbeduje produietak iivota (reprodukciju sebe u drugima) ne smatra oStedenjem funkcionisanja, veC pre svega kao liEna preferencija da se intenzivno doiivljava neSto drugo - onda bi moida bilo moguc'e logiCki odriati stav da se homoseksualitet ne mora smatrati psihoseksualnim (mentalnim) poremeiajem. Medutim, Eak i u takvom sluEaju, teSko da bi se homoseksualitet mogao osloboditi kvalifikacije da je sociopatski poremec'aj .

Odredenije, a u vezi sa pitanjem mentalne normalnosti ili poremeCaja kod homoseksualiteta, Cak i ako se homoseksualna libido-orijentacija arbitrarno prihvati kao normalna (Sto je moguCe) - ona nikad ne moie da izbegne kvalifikaciju da je regularna posledica specifiene objektno-tipske psihoseksualne invalidnosti koja se sastoji u efektivnoj nesposobnosti da se doiivi objekat suprotnog pula kao erotski uzbudljiv, pa drugi,

nlternativni (najceike kornoseks~~alni) tip objektu prez.lzinza tu ~ l o g u . Ova situaciju je gotovo potpuno nnalogrza sa fizic'kom invcllidrzos'c'u, gde jedan organ preuzima funkciju drugog. Bududi da je Eovek socijalno bike, hornoseksualna alternativa se po pravilu nameCe kao standardna - poSto sve druge alternativne vrste ~nogudih erotskih objekata kojima na ovajp naEin psihoseksualno invalidirani mogu raspolagati (kao: iivotinje, mrtvi i ostalo) nemaju elemente socijalizacije i zato se uglavnom javljaju kao "prinudno-privremena reSenja" .

Dalje na negativnoj strani, pomenuta odluka APA svakako predstavlja jednu znaEajnu rezultantu spajanja dva dugotrajna medusobno povezana procesa koji su se odvijali u sklopu "nadleine" psihijatrijske profesije:

(1) procesa staleSke "normalizacije" homoseksualiteta, koji je oprezno zapoEeo Frojd, direktno mu "kumovao" Alfred Kinsi a dovrSili ga drugi "naivni" - uz velikoduSnu pomoC "kritiEne mase" stvarno naivnih, taEnije: nekompetentnih profesionalaca;

(2) ponovljenih istraiivaEkih i klinicko-praktiEarskih neuspeha da se pozitivno razreSi misterija homoseksualiteta, Sto je imalo za posledicu gubitak profesionalnog pouzdanja m d u psihijatrima i psihoanalitii-arirna da se bilo Sta efektivno moie uCiniti u vezi s a homoseksualitetom, a zatim: da niSta ne treba i ne sme da bude Einjeno, bar ne u smislu reorijentacije ka heteroseksualnosti.

Na pozitivnoj strani, moie se redi da je odluka APA bez sumnje doprinela da se pitanju homoseksualiteta poEne prilaziti bez moralnih predrasuda, u smislu apriorno-tradicionalisticki opredeljenog negativnog vrednosnog prosudivanja. Kao pozitivan rezultat, nije teSko zapaziti ni to da je akademska i medijska diskusija o homoseksualitetu postala, bar na strani oponenata tom fenomenu, znatno tolerantnija i manje iskljuciva. Na toj osnovi je sigurno i najznacajnija pozitivna posledica, i sa ljudskog, a i istraiivatkog stanoviSta - znatno veda uotljivost fenomena, tj. sama Einjeiica Sto bihejvioralno evidentni homoseksualci (koji, po naSoj proceni, standardno Eine tek negde izmedu 10 i 20 ~ostotaka od celoku~ne baziEno-hoinoseksualne populacijelO) daias uglavnom mogu 'slobodno, da javno ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju, pa, ako to iele, i da se

javno ponose njome koliko god im je to volja. Moglo bi se pomisliti da su time stvoreni uslovi da se

problematici homoseksualiteta moie prilaziti samo na osnovu Cvrs tih argumenata o objektivnoj prirodi ovog ferromena, a nezavisno od toga Sta ko liEno oseCa ili misli o tome. Naialost, nije tako - jednostavno zato Sto logiCki konzistentno i argumentovano nauEno miSljenje i nije u ljudskoj prirodi kada su u pitanju objektivno suprotstavljeni bazii-ni liCni odnosno grupni interesi. A mesto gde objektivno postoje suprotstavljeni grupni interesi jeste PI-evashodno podrutje politiEke borbe, a u politiCkoj borbi, kao i u ratu za teritorije, delimiEna promena odnosa snaga ili ratne sreCe gotovo nikad ne dovodi nuino do smanjenja tenzija, veC naprotiv CeSCe ohrabruje ekspanzionistiCku stranu da pokuSa jog agresivnije da ide na iudenu "potpunu pobedu". Tako je i danas: "gay pride" pobedonosno marSira - u svoju konaEnu propast.

Iz istog razloga (izmanipulisanog pobedonosnog pohoda gej pokreta), i ukupan spoznajni i dijagnosticko-terapeutski ishod istraiivanja homoseksualiteta tokom poslednje dvadeset i sedan1 ili osam godina nakon odluke APA o "norrnalizaciji" morao biti zapravo katastrofalan: ne samo da se nije pojavio nijedan novi psihoanalitizki zasnovan istraiivacki doprinos razumevanju homoseksualiteta koji bi bio vredan razmatranja, veC su ti doprinosi (ako ih i ima) poslednjih godina praktiCno potpuno elirninisani sa medijske scene u korist raznih biologistiEkih i eklektiEkih obmana i konfuzija. Na taj natin je odmah nakon

C C Frojda zapoEeti trend velikog nauEnog paradoksa smanjujuCe dobiti" iz psihoanalitiEkog istraiivanja (posebno homoseksualiteta), dobio nakon odluke APA karakter tragienog Corsokaka (ili pak, tragikomicnog, ili Cak trijumfalistitkog - sve u zavisnosti od razliEitih, grupnih interesno zasnovanih stanoviSta). Bilo bi lepo da Eovek u tome greSi, ali kada je reC o istraiivanju homoseksualiteta, da~las su i sama znaCenja reCi "istraiivanje": pa i "nauka" dovedena do apsurda.

No, vratimo se, na kraju ovog poglavlja, k.ra6em komentaru u vezi sa psihoanalitiCkim doprinosima teoriji homoseksualiteta koji su bili objavljeni tokom poslednje tri decenije, a pre svega onima koji se mogu kvalifikovati kao ortodoksni (s obzirom na

to da su ostal i, neanalitiEki pokuSaji tumaCenja homoseksualiteta - pseudo-psihoanalitiEki, eklektiCki, bihejvioristiEki, kao i genetiEko-biolo istiEki - uglavnom zasebno razrnatrani u naredna I? dva poglavlja.l Osnovni utisak iz ovog, doduSe tematski fokusiranog uvida autora u zbilja obimnu ameriEku profesionalnu psihoanalitiEku Easopisnu i knjiSku literaturu o homoseksualitetu , jeste slitan onome koji se stiCe iz stare indijske anegdote o slepcima koji pokuSavaju da opiSu slona na osnovu opipavanja razliEitih delova njegovog tela.

Iako je opSta kritii-ka ocena ortodoksnog psihoanalitiEkog pristupa etiologiji hornoseksualiteta ved sadriana u poglavlju posvedenom Frojdu, ipak taj pristup zasluiuje joS neSto kornentara, posebno u smislu preciziranja naSeg stanoviSta o tome na kojim taCkama su natinjene kriticne greSke ortodoksne psihoanalize u odnosu na pitanje etiologije hornoseksualiteta. Za to razjaSnjenje Cini se da je od najvede pornodi bilo Stolerovo konceptualno razgraniCenje homoseksualiteta od perverzija.12 Naime, iako njegov poSteni agnosticizam prema etiologiji hornoseksualiteta i njegov "liberalizam" u smislu podrSke izvrSenoj normativnoj "depatologizaciji" hornoseksualiteta mdusobno nisu baS logiCki konzistentni, on je dosta "sredno" formulisao teoriju perverzija koja je razlikovala dve vrste seksualnog zastranjivanja:

(1) "perverzije " (kao oblike erotizovane mrinje) i (2) "varijante " (pri Eemu je' podrazumevao pre svega

homoseksualitet, Sto samo za sebe nije taCno, ali Sto u ovom kontekstu nije ni bitno).

Neuspeh ortodoksne psihoanalize da napravi ovu distinkciju vodio je generacije psihoanalitieara-istraiivata homoseksualiteta ka tome da se Cvrsto drie Frojdovih analitiCkih konstrukcija fokusiranih na preedipalne i edipalne faze infantilnog razvoja, koje su bile smislene i od pomodi u objagnjavanju perverzija, pa i neuroza, ali potpuno irelevantne za logiCki odriivo razumevanje fenomena homoseksualiteta.

Spekulacije oko uticaja na etiologiju hornoseksualiteta onoga Sto se deSava u fazi tzv. separacije-individualizacije i drugim preedipalnim i edipalnim fazama infantilnog razvoja, pokazale su se izuzetno korisne iskljuEivo za samooEuvanje psihoanalitickih

eu!poS qyasapweso aurpals op ~d eplold po ~ q o d - ele~r,~leueoq!sd . . elesnyod q!ladsnau q!uze\ ruolerr~olsr . . uqeu ue~!~emlojur . I . uelualaduroy

oulaznz! uepar su !Aeq as eS1fuy . . e; '!ysu!zlpes ' I J ~ A I S n Z *!sye~d n y e ~ o y r j u a ~ . . I . rlezeyop . a l~o lu as !q oye 'busey - curls! euyeu

eupuoy oey nle~r~n8rj ep al8ow apoyel - (qer r~au . . I U ~ I J O U I O ~ oky !~!?euzo g8ow as rq . rloy .. eieirze;lsr A . qruo . poy our!zeleu olsaa 01;) a p o ~ p d ayspnfl . ~ p n ? . JBAIS owes 01 aT ep a l u p ~ ~ l I ye? 'olu!3a~ 'rq oyeL .eu~ods apnq ep Soy ez !u

oleqall !q au ela~!lensyasouro~ Sowe~ls euawouaj apo~ud npalSod n (aurlsr . . :I!') . . eurls~ . . euaneu eu2auoy eyau rlolsod . . ep : e f u p ~ ~ l eupoqla~d el l e a T

nurssns . A r . . A run aCrsasdo .. ausyarqqo r l r aysue8~o a~oluarr3ed rez~pes . A

rues s p r l a ~ o ~ a ~ o d o u ~ r e b ns- iuo - emrwoldwrs ' wru~rsasdo n r . rp~olsajrberu . n8ow as key yruo r ewrroy n p G 'erG?a&a~od

y ~ ~ I e l ~ a ~ yr8n~p r . qruIensyasoyrsd* . qruaplpo op rlsaAop azoui A aroy EJO~$E.J qrrualsya r . y r . y 2 ~ q r ~ ~ e ] n ~ n . . w o r ~ e jalsuoy

wou3rjr3ads A . . ez n r e 8 e ~ ~ ep olsamn - r~souwno~so~d y a ~ 3 o y e y e ~ s af yal8 ruJeAjs i\oyrrN -az r lau~oq~sd 'e~ue~rd eysurlzns n nrepeds

eJeu&r3ed errsasdo ,,yrysue8~0,, rwold&rs . r] . o ~ e ~ d n e p nrapr our~rqzo . . e;'rlrle~ys oupa18r~o . A ns ~ y r u a ~ ~ a ~ s yrusyopouo yr~ogaru

po ryau '&.&lnpl/y -r3~ew ,,roua?eyeso,, ' o u ~ o ~ d n s ' r ~ r ,,fousnIe~,, o ~ y e s r ~ n qrulr]ue~ur . . . 'n~e3euz . A woupnsa~d eu warue~r;srsur . . . w r r o ~ s

r oay ~ B ~ l s ~ i r r ~ a ~ zr . ar r3ur~ . . A . ep epleuoa? auawohsn waruarusirqo . A .

&ry~ssruor~~Ia j , , w r r o ~ s *idu 'ou2rl p roq punw8rs r "oeAowny,, ' 6 . . .

aT oy r l a~n a&Iaueoqrsd r)s~l\ ~ o y ~ r ~ s r ~ r s a s d b - o u ~ r e u . . . COAO ! ' oua~suz&~ A ojrq ?aA irI~e180d qrrrue; po woupar n a l 01s A oex

-(=pj! r?;sn 'esnue) euooz y!ys]o~a y!%up yryau rqa~odn o yad r l r '(*.~p r vwnjolys - e u s 8 ~ o qrulsnsyas

e ~ o ~ a p 111 . . di3yunJ .. qrurpalb;d . . . n3r3 A as afoy drsasdo yruo op aAs ed 'a313To~ap poy ,,r~so~rTlpr~ez .. . ausruad,, nleieuz . A o r l r ',6esruad zaq

rorsG'o . . efusuzas nsezn,, A o elapr . i r ~ o ~ l o ~ ~ . po ~ a n o d ) s&err3yun3 wr~oqrru r emrue8~o wrulensyas aleudlr3ed a [ i ~ e u r ~ s e j aul\;sasdo ~ I O ~ I U ~ .. . npr . . . rzrjeue n ep a ~ a p a ~ d o as ri'oy e - ~ e $ ~ r ~ e u e qrusyopouo

yruo err3rzod .. . as rur3 . A wousoiez ou3r3~;adS A . . -e&e3rualirr3 . . A

w!ujuaprAa i s rssousal8esan nhouso eu uarrqod apnq vp !]sousedo aupa~sodau zaq uapahzr oupoqols rlrq azom A ,,re~al8uoz,, ry~rsol . Pi.

rroy . . olrq ap oyal ' a ~ r 3 a y ~ u a ~ . . . . ~ ~ s o u l ? ~ z n o d auoz uelzzr ou]nlosda o ~ o y s a p o ~ ~ a d 80s zr . afrsa~dhr .. . r . arr~oruaw .. ns 01: &ez '!m8op

dvadesetog veka - da se pronikne u suStinu homoseksualiteta kao fenoinena (ali ne i kao problema, jer autor priznaje da se r~ajeZi kad naide rla ~lekog ko smatra hornoseksualitet psoblemorn (Sto bi se moglo nazvati poiteno-pristrasnim stavom). 3 Ovo oponirai~je, koje se zavrSilo tihom ali faktiEki delotvornom staleSkom disbvalifikacijoin Biberovog pristupa (koji je tokom 60-ih inaEe u Americi bio uglavnom tretiran kao osnova za opSteprihvadeno akademsko i enciklopedijsko tumaEenje fenomena homoseksualiteta) - mada izvederlo na osnovu navodno ubedljivih metodoloikih argumenata, u stvari je predstavljalo normativno-politiEku likvidaciju Biberovog obedavajudeg pristupa, bududi da je u potpunosti bilo u direktnoj funkciji "Euvene" odluke APA iz 1973. godine o tzv. depatologizaciji homoseksuali teta. 4 Tj. "Close-Binding-Intimate", odnosno "bliska-vezujuta-intimna". 5 Kenneth Lewes: The Psychoanalytic Theory of Male Homosexuality, A Meridian Book, New York, (p. 208-209). 6 U stvari, postoji pseudohomoseksualna faza tokom perioda ranog puberteta, kao poEetna faza procesa heteroseksualne socijalizacije libida u kojoj se vrSi potvrdivanje sopstvenog polnog identiteta putem intenziviranja istopolnog druienja, razlnene iskustava, idealizacije uzora itd. Ali, to ontoloSki nema baS nikakve veze sa homoseksualnom orijentacijom, koja se uvek javlja kao neizbeina alternativa za definitivno spreEenu heteroseksualnost. 7 0 uzrocima i istorijatu ovog epohalnog promaSaja "zvaniEne" nauke na kraju dvadesetog veka svakako de tek biti napisane brojne knjige. Medutim, ako se stvari svedu na pitanje liEne "neprilagodenosti" individualnih istrafivaEa za ovaj zadatak, onda se moie govoriti, s jedne strane, o heteroseksualnim istraiivaZima kao "autsajderirna" koji nemaju ni iskustvo ni "senzore" da osete suStinu problema homoseksualiteta. S druge strane, u sluEaju istraiivaEa-"insajdera" u pitanju je snaina motivisanost za neprepoznavanje suStine svog problema, prvo, jes bi kod VECINE (tzv. "heteroseksualnih" insajdera) to zahtevalo priznanje i prihvatanje sopstvene intimne homoseksualnosti, a dnigo, jer bi kod MANJINE (tj. onih "insajdera" koji su prihvatili i homoseksualni ego-identitet , pa i odgovarajudu ideologiju) to oitro protivureEilo veC uspostavljenim grupnim interesima gcj populacije. 8 Videti odgovarajudi tekst u Poglavlju 12. 9 Ovo pitanje je detaljnije obrazlagano u viSe drugih poglavlja ove ki~jige, a sasvirn konkretno objaSnjeno putem detaljne analize teksta zvanitnog obrazloienja odluke Odbora poverenika APA iz 1973. godine koje je podneo R. Spitzer, Predsedavajudi radne grupe za nomenklaturu i statistiku (inaEe, kao Sto smo vet rekli, struEnjak za kompjutersku sistematizaciju psihijatrijske nomenklature), koji je bio zaduien za tadaSnju reviziju zvaniEnog "DijagnostiEko-statisti- priruEnika APA". 10 Sama ta empirijska Einjenica (ne samo u SAD, veC i u nizu evropskih zemalja) da se postotak aktivnih l~omoseksualaca u odnosu na intimni homoseksualitet ne povedava dramatiEno nakon "normalizacije"

homoseksualiteta, odnosno liberalizacije socijalnog statusa hornoseksualaca - ukazuje na to da suStinska protivureEnost ovog fenornena nije ekstema, socijalna, veC inherentna, tj. unutarpsihicka i egzistencijalna. 11 Stvarni problem bilo kojeg saietog pregleda i l i kritiEkog kornentara doprinosa drugih istraiivata pitanju koje je predlrlet istraiivanja jeste uvek: gde povuCi crtu izmedu onih doprinosa koji zasluiuju da budu pomenuti i onih koji mogu biti ispuSteni bez ikakve Stete po prezentaciju bitnih trendova. Pored toga, za svakoga ko, kao mi , smatra da suvereno koraEa potpuno novim putevima istraiivanja, kao najtegoblliji deo posla ispostavlja se "preZvakavanje" konvencionalnih czrl-de-sac ideja. Stoga, nadamo se da Ce nam se oprostiti nevoljnost da Eitaoce iscrpnije nbavestimo o pojedinaErlim skoraSnjirn psihoanali tiEkim "doprinosima" teoriji homoseksualiteta. 12 Prvo 1974. godine u Elanku: "Does Sexual Perversion Exist?", a zatinl 1975. godine, i u knjizi: Perversions: The Erotic Fornz of Hutred, N.Y ., Pantheon Book.

Poglavlje 7 Kontradikcije eklektiEkog pristupa

TeSko da uopSte postoji potreba za objasnjavanjem istine da eklektizam kao pristup nauEnom istraiivanju ma kog fenomena po definiciji predstavlja contradictio in adjecto, te da moie biti opravdan samo na potetnim stupnjevima istraiivanja, kada istraiivac jog ne zna ni Sta bi trebalo da budu polazne konstante (tj. fiksirane, nesporne i neosporne Einjenice od kojih polazi istraiivanje) - pa drii sve opcije otvorene. Kad je u pitanju fenomen homoseksualiteta, onda za eklektiEki pristup istraiivanju moida moie biti nadeno neko dodatno opravdanje u Cinjenici da su tzv. "oci-utemeljivaEiV ovog istraiivanja, a pre svega Frojd i Kinsi, kako smo veC videli, negirali bilo kakvu "specijalnu prirodu" tog fenomena, tako da je to (na odriivirn argumentima nezasnovano) predodredenje stvarno vratilo istraiivanje na Sam poEetak. Covek mora priznati da, ako je objektivna stvarnost homoseksualiteta kao fenomena takva kakvom su je smatrali i promovisali Frojd, Kinsi i njihovi sledbenici, onda se opravdano moie zakljui-iti da je tu apsolutno sve mogude. Nairne, poSto je sa njihove strane homoseksualitet shvaden kao zbir raznorodnih nosologija i etiologija, umesto kao ontoloSki jedinstveni fenomen, ili bar kao istorodna grupa pojava - to moie Eak izgledati i da je u ovom sluCaju eklektiEki pristup bio jedino opravdan i mogud, uprkos tome Sto to protivureti nekim baziEnim principima nauEnoistraiivaCkog rada.

Svakako da m d u mnogim zamerkama koje se mogu staviti toku svakog nauEnog istrazivanja koje se istovremeno krede pravcima razliEitih , Cesto kontradiktornih opcija impliciranih u eklektiEkom pristupu, krupno mesto zauzima u prvom redu Einjenica da to podrazumeva jednu jasno intelektualno poniiavajudu situaciju logiEke neselektivnosti, u smislu istovremenog nekritiEkog prihvatanja ne samo raznorodnih ved Eesto i uzajamno protivuretnih ideja drugih ljudi (naroEito ako su one lansirane od strane nekog priznatog i Siroko prihvaienog

autoriteta) - a zatim, kao jedini "izlaz" iz te situacije, i traganje za gotovim formulama, konceptima sadrianim u tzv. panacea- -reEima iza kojih ne stoji nikakav realan sadriaj, koje stvarno niSta ne znaEe itd.

Celovita analiza eklektiEkog pristupa nauEnom istraiivanju hornoseksualiteta, kao unutarpsihiCkog fenomena istopolne seksualne orijentacije koji se odraiava u Eitavoj gami bihejvioralnih indikacija, svakako se mnogo konzistentnije i ubedljivije moie dati ako se fokusira na jednog istaknutog tipiEnog predstavnika tog pristupa, nego kao presek ideja vedeg broja raznih istraiivaEa koji, uz odredene razlike u naglascima, objektivno pripadaju istoj eklektitkoj Skoli misli. U ovom poglavlju je kao paradigmatihi primer takvog istraiivanja uzeta jedna, veorna reprezentativna knjiga: Muiki homoseksualitet - savremena psihoanaliticka perspektiva autora RiEarda C. ~ r i d m a n a , ~ u to vreme predsedavajudeg IstraiivaEkog komiteta AmeriEke akademije za psihoanalizu .

Naime, Cini nam se da je dr Fridman jedan interesantan sluEaj stales'ki istaknutog istraiivaEa, kojem Eak nije nedos ta-jalo ni izvesno osedanje za nau~rlu objektivnost pa ni za svest o- slabostima standardnih nauEnih uvida u su.Stinu problema homoseksualiteta. Pa ipak, on de u istoriji istraiivanja homoseksualiteta ostati zabeleien kao jedan od Skolskih primera patetiEnog sluEaja nekoga ko je uloiio nesumnjivo veliko znanje, energiju, pa i sposobnost u potpuno pogreSne polazne pretpostavke, kako bi produiio varljivo-privlaEnim stazama akademske prihvaeenosti - da bi konaEno stigao do potpunog dorsokaka, pos'teno priznaJu~i pri kraju svoje ki~jige: "naSe neznanje (. . .) je tako ogromno".

No, da najpre vidimo koje je to bitne polazne pretpostavke usvojio RiEard Fridman u svom istraiivaEkom poduhvatu i zaSto su one, po naSem mis'ljenju, isto toliko bitno laine?

~r idmanov eklekti~ki "vjeruju", proglaSen ved u uvodu knjige i dosledno sproveden kroz Eitavi njen sadriaj, izraien je u kljuEnom konceptu iskazanom u pojmu: biopsihosocijalnog modela. S tim u vezi, nekom malo opuitenijem Eitaocu moie na prvi pogled Eak izgledati da nema niSta pogreSno u Fridmanovom

- -

hristupu kada u samom uvodu svoje knjige-precizira:

LJ ovoj knjizi pokuSao saln da razvijern rnodel hoi~~oseksualiteta koji kombinuje psihoanalitiEku kliniEku teoriju sa van-analiiitkim istraiivatkim nalaziina (...) Od svog potetka, psihoanaliza je priznala potrebu koriiienja znanja iz bioloSke psiilijatrije, raz~wjne psihologije, neuro-psihijatrije, antropologije, sociologi-je i ostulih podrurja. U skorainje vrelne, medutim, doSlo je do eksplozivnog rasta u brojni~n oblastirna k ~ j e su doprinele razurneva~~ju ljudskog seksualnog por~aSanja (...) Engelov biopsihosocijalni model (podvukao J.V.) je koriSCen kroz celu knjigu. Model dozvoljava da novi razvoji u bioloSkom i socijalnom znanju budu integrisani u psihologiju bez pretnje da c'e prouEavanje intrapsihickog nivoa uticaja na ponaSanje postati zastarelo. Biopsihosocijalni n~odel takode Eini otlgovornim i one ukljucene u bioloiki ili socijalno-kliniEki rad da budu aktivno prisutni i u vezi sa intrapsihickim fenomenima. (str. XV)

Svakako da nema niEeg loSeg u Fridmanovom zalaganju za multidisciplinarni pristup naurnom istraiivanju u smislu uzimanja u razmatranje svih raspoloiivih, a moguCe relevantnih Einjenica - pre no Sto se fokus istrazivanja usmeri na onu specificnu nauEnu disciplinu i ona specifiEna pitanja koja najverovatnije sadrie upravo one kritiEne varijable koje mogu biti reprezentativne za uzroEne Einioce i druga bitna obeleija fenomena homoseksualiteta. U tom pogledu, bi trebalo svakom da bude jasno da u istraiivanju homoseksualiteta nije razumno polagati oCekivanja u ideju o "biopsihosocijalnom modelu", prosto zato Sto, ni metodoloSki ni kao konceptualno sredstvo (orude), istraEivaEki postupak "pnmalo od svega" ne moie doprineti boljem razumevanju stvarne prirode ma kog tako izrazito specifitnog fenomzna kakav je istopolna seksualna ~ri~ientacija, mada nijedna moguCe relevantna informacija iz bilo koje discipline ne treba da bude zanemarena.

Naime, ako se produii sa istraiivanjem dok su sve opcije u pogledu pristupa 6tvorene, ukljuEujuCi -i onu da su moida i-ak faktori iz vise nauCnih disciplina simultano i na kombinovani naEin odgovorni za nastanak i opstajanje nekog feilomena (kao V sto to "magitna" reE "biepsihosocijalan" sugeriSe), onda rezultat mora biti jalov, iz prostog razloga Sto u grndeiiini ontologije onih fenomena k n ~ i se ispoljnvnju kao humarlo-bihejvioralni -

i 6 psihologija i sociologijn s t~ng ju na vi3im sprotovima" od biologije.

Dakle, u njima su bioloSke (ili pak fiziCko-hemijske) Einjeilice veC ugradene, bilo kao materijalne strukture, bilo kao (objektno

oyr-[oyau rlrzrud . . A azow A slapow 8ou~eur1dr~srpr~~nu1 . . . . afue~oy o8au n fue~rze~s r n8nlsn nf~oq o8ouur epuo 'rlrp.rlzln oyei azow A

EUO as r;& . . ' B ~ D B ~ ! ~ u ! . . R ~ S B ~ . rqas . od ewes 'riolsod . . au v801ze~ yryau zr . efue~rze.~lsr . lawpald af . afoy . uau~ouaj ez s u ~ o ~ o S p o

af . d o y . a~r~drnsrp'~au3&u . . . A afuelrd O A ~ B A O BZ oqe 'ndr3uud . . n qajr lensyasowoy

' L C

rfr8olorla I rpo~ud o afuvlrd eu ~ o ~ o g p o rlrzel) . . A (bupoyselzald) iqaiq &rldr&rp . . . 'fou3nvu A iofoy n :afuv~!d ou~eurwrla~d . . wrlzses

01 wrualolzlo r z ~ p . A e~uvlzrzens; . A $0133 woyoj as oye auysr rfeuzods ;Ifei\ezrIqud A . . seu rloy a4cilnza~ a q e y olrq asauop aru;lzrzegsI . A

cp pel\rya30 . A azow A au ' i s r?p af nfe3n[s . A w o ~ d n eqpawrlh ezeN L C IU~A?JOS,, n tlr ,,n~alzp~ey,, n eysa~S A af . . ep !lelzys

as ep v-rodeu 8o73r4r A . . leuv' zaq e ' ,,lapow y snlz y 0s-oy slalzple y ,,

woyrzaf . . . r1rze.m o u a ~ s o ~ d n d A as owsrq oye 'vwr3a-I A w r 8 n ~ a *ayurpaf . . ayspnr~ a4 nlzryl

el as ep n~srws n owes a z a ~ !lewr . azow A wofrSo~orq . . es 01 epuo 'urosoz4ppo w~ulvuosd~ad..ra~u~ urzuxJioads . A . auv~z2ono~d ~ ~ O A ~ D J

uaz.~ouaJ (oru!p~lzl rw 01 01s A oey) nrue~!d n yed af oyv (q) :,,a&.80~0!~ aualaursn

rq nu133 A . ud - ruluelzala~r . . . rlrq . rysullsns . A r urnw@ ]sod rlef~lzvf . . r .. fejrln . rulvfr30s-oysoloyrsd as rq epuo 'ues;urur~ala~a~d . A

!~dusd 'n uawouaj (el a! R p rIrlzelsod1&d . . owsrq oyv (e) :air3enl!s . . alzp owvs a?n8our

or?y a ~ ~ ~ s r u r e z . . rysfr~oal . .. ns ~ a f 'elsaw ewau oulzvlsoupaC ' G G o l e ~ od e 8 a ~ s po,, nisrurs n ',Llapo& rul~fr3osoy!sdo1q,, ez 'rlzby uewpnd

as ulrroy . . ~ ~ a ~ ! ~ r ? n s y a s o w o ~ 30qsnw A nGlzrzeusi . p ~ u o u ~ a ~ y r ~ ~ y n ' r~u~ruauez . . 01 omsrq vpey r ye3 A ON *',airs ada~s,, (aua~aursnau

proizlaze iz tih pretpostavki . Na primer, u specifiEnom sluEaju fenomena homoseksualiteta, a sledeCi ono Sto se zna iz teorije instinkata, naSa "razumna pretpostavka" bi bila da "biologija" sama po sebi moEe uticati samo na intenzitet, varijabilnost i, donekle, na formu bihejvioralnog i spoljavanja seksualnog nagona, ali nikako na njegovu objektnu orijentaciju, dakle ni na heteroseksualnu ni na homoseksualnu, jer se i jedna i druga uvek i obavezno stiEu tek tokom ontogenetsko razvoja svake individue kao rezultat interakcije sa okolinornf :to je detaljno objaSnjeno u Poglavlju 10.

Na ovom mestu, nuino je posvetiti painju joS nekim tvrdnjama RiEarda Fridmana koje je izneo u uvodnom delu svoje knjige, zato Sto je on tu ukratko prezentirao ceo svoj nauEni "vjeruju" u pogledu tretiranja pitanja suStinski relevantnih za pristup materiji o kojoj govori u svojoj knjizi. Cini se da je bio dosta ieljan da uvede neke konceptualne novine u pristupu problematici homoseksualiteta, te je stoga i proglasio da su za ovu svrhu psihoanalitii-ki modeli psihiEkog determinizma neadekvatni i prevazideni, kao Sto je, po njegovom miSljenju, bio i sluEaj sa praksom nekih istraiivai-a da ne uvaiavaju znaEaj razlika i z m d u polova u seksualnom ponaSanju. Tako, on precizira:

Dva aspekta psihoanalitiEke psihologije koji su posebno u potrebi za promenom, su oni koji angaiuju psihiEki determinizam i razlike izmedu polova u ponaganju. Modeli psihiEkog determinizma, na koje se nekad pozivalo kao na objainjenje za mnoge psihopatoloike sindrome, zastareli su i jedan suitinski problem sa kojim se psihoanaliza suoEava danas jeste zadatak prilagodavanja teorija Einjenici da psihiEki determinizam nije adekvatan za objainjavanje najveCeg broja dilnenzija psiholoikog funkcionisanja. Drugi problem ukljuEuje Einjenicu da je nadeno da su polne razlike u ponaianju mnogo temeljnije i dalekoseinije nego Sto se shvata. Iz tog razloga, ova knjiga je eksplicitno o psihologiji rnuikaraca i deEaka, a ne o seksualnoj orijentaciji u oba pola. (Str. XVI)

Ono Sto moiemo videti ovde je da je Fridman, pokuSavajuCi da bude originalan? unapred napravio svoj izbor na dve taEke kritiEne za ispravno ili pogreSno razumevanje prirode i etiologije fenomena homoseksualiteta (prejudicirajudi, dakle, kako karakter i domet, tako i mogude rezultate svog istraiivanja), a prethodno

odbijajudi da napravi Cak i izbor nauEne discipline na koju bi istraii vaEki napor trebalo usmeri ti !

Oba ova arbitrarna izbora su u potpunosti na Iiniji ranije diskutovanih Kinsijevih obmanjujuiih zabluda. Drugim reEima, ovde je Eak i samo odsustvo razumevanja prirode predmetnog fenomena oEigledno pretvoreno u pretenziju prema teorijskirn novinama u pogledu te prirode.

TreCa krupna arbitrarna pretpostavka koju Fridman Eini u uvodnom delu svoje knjige- tite se njegove eksplicitne opaske: "Mnogo painje ovde je posveCeno ideji da homoseksualitet nije jedan entitet". Dakle, on se opet, prihvatajudi potpuno nekritiEki Kinsijevo stanoviSte o tome, unapred (nepotrebno) opredeljuje prema jednom pitanju koje se tiEe same prirode fenomena homoseksualiteta, dakle, o tome Sto treba da bude tek rezultat istraiivanja tog fenomena, a ne da mu prethodi.

Medutim, stvarni Fridmanov problem ovde nije to it0 je napravio jednu oiiglednu greiku u odnosu na logiku i metodiku nauinog istraiivunja, ved c'injenica da je u sva tri sluiaja ovih krupnih polaznih pretpostavki u pogledu prirode fenomena homoseksualiteta njegov izhor bio pogreian!4

U stvari, sve tri iavedene arbitrarne poEetne pretpostavke tiEu se prirode fenomena homoseksualiteta, o kome Fridman iskreno priznaje da zna vrlo malo: "Postoje mnogi aspekti ljudskog ponaianja, ukljuEujudi ., i seksualnu orijentaciju, o kojima se tako malo zna." ~ i n i se da se na kljueno pitanje koje se ovde samo namede (a to je: kako je uopSte bilo mogude da se unapred i sistematski naprave ovako krupne greSke u odnosu na logiku i metod nauEnog istraiivanja, a i u odnosu na suStinu sadriaja samog istraiivanja?), moie razumno odgovoriti samo u svetlu ved pomenute ~injenice da je Fridman nekritiEki preuzeo sve Kinsijeve krupne obmane ili zablude o prirodi homoseksualiteta (Sto je sasvim dovoljno razjaSnjeno u Poglavlju 5).

U-z to, Fridman takode kroz celu knjigu Eini unapred i niz drugih nezasnovanih (ili bar neobrazloienih) pretpostavki u pogledu prirode homoseksualiteta. Jednu od njih, koju Eini na mnogo mesta u knjizi, predstavlja jasno izraiena ideja da je homoseksualitet suStinski samo pitanje ponaSanja. Naime, ovde je opcija bila izmedu dubinskog psihoanalitiEkog uvida i

bihejvioristizke povr$nosti: ili je seksualna vrijentacija stabilno unutal-psihicko svojstvc? koje se u razlititom stepenu rnoie reflektovati (a!i i ne mora direktno) u evidentnom ponaSanju, ili je to salno pitanje c'udljivih bihejvioralnih preokreta u preferencijama. Stvarno pitanje ovde nije to koja od ove dve opcije moie biti nauEno zdrava i istinita, ved pre: kako jedan psihoanalitiCar (inace, tak visoko rangiran u odgovarajudoj staleSkoj hijerarhiji) moie - a u ime nauEne objektivnosti - da prihvati kao baziEnu polaznu opciju za svoje istraiivanje tako evidentno anti-analitiCku bihejvioristieku povrSnost i joS da se toga sistematski drii tokom eitavog svog istraiivanja?

I dalje, na poEetku svoje knjige, u prvom poglavlju, Fridr~zan precizira da nijedna definicija hbmoseksualiteta nije -univerzalno prihvakena od strane klinicara i bihejvioralnih nauc'nika, te da ni u njegovoj knjizi reEi ('homoseksualitet" i "heteroseksualitet" nisu eksplicitno definisane, veC da njihovo znac'enje zavisi od Icorlteksta u kome su upotrebljenc. Ovde postaje samo po sebi potpuno oeigledno da je glavni predmet Fridmanovog istraiivanja i knjige na osnovu njega nastale (poSto je to ostalo nedefinisano "zbog toga Sto ne postoji opSta saglasnost o tome" !?) u stvari ileka vrsta "pokretne mete" koja se stalno transformiSe, te bi se stoga moglo Cak zakljutiti da se Fridman bavi bihejvioralnim prividima nepostojedeg fenomena(!?). Pa ipak, kao Sto smo videli, to ga nije uopSte omelo da, kornentariSuii svoje tri polazne postavke, donosi ved na poCetku kategorieke arbitrarne pretpostavke o tome Sta muSki homoseksualitet ne moie biti i na Sta se ne moie odnositi.

Ako bi neko, uz veliku blagonaklonost prema Fridmanu, ipak hteo da ozbiljno pokuSa da defini~e zna~enja reEi

-

homoseksualitet i heteroseksilalnost na osnovu njegovog pristupa (dakle, da ui-ini ono Sto je Sam Fridman eksplicitno odbio da uradi) - onda bi verovatno ova dva pojma mogla biti okurakterisana samo kao dve ekstremne tac'ke izmedu kojih postoji samo kontinuitet fneogranic'enih i svih "normalnih") bihejvioralnih varijacija koje postoje medu ljudima u pogledu seksualne orijentacije. Takva definicija bi bila na l inij Kinsijeve interpretacije njegovih nalaza, koju je tako spremno i u celini Fridman podriao, ali ipak suprotno svakom IogiCki i metodoloSki

preciznijem analitizkom zakljucku koji moie psoizlaziti iz Kinsijevih nalaza. Fridman umesto bilo kakve definicije usvaja sledeCi bihejvioralni opi s:

clanci i kiljige o 11omoseksualitetu obicno se odnose na neku kombinaciju Ectiri bihejvioralne komponente: erotske fantazije, seksualne aktivnosti sa drugirna, pojmljenog osec'aja identiteta i socijalne uloge (Ibid. str. 2).

Ovde Eovek mora da ostane zaEuden nad odsustvom bilo kakvog psihoanalitiEkog "osedaja" ili uvida, i to zato Sto svaka bihejvioralna komponenta moie da bude samo derivativ odnosno posledica ili (a) unutraSi~jih (fizioloSkih i intrapsihiekih) strukturnih faktora, izraienih prvo u direktnim osetima instinktivnih potreba, ili (b) spoljaSnjih okolnosti koje nalaiu prilagodavanje ponaSanja. Stoga, pre no Sto se ljudi pitaju o bihejvioralnoj praksi koja bi mogla biti svrstana u Cetiri bihejvioralne komponente koje navodi Fridman, svaki oprezni analiticar seksualne orijentacije bi verovatno pitao Sta dotiEna osoba stvarno intimno oseda u svojim odnosima sa drugim ljudskim bidima (odredenih kategorija) ili u njihovoj blizini. Ako uoEi da ti odgovori moida nisu dovoljno taEni ili iskreni, analitiEar moie (uz saglasnost pacijenta) ustanoviti istinu o njegovoj stvarnoj seksualnoj orijentaciji merenjem psihomotornih seakcija na heteroseksualne, odnosno homoseksualne (i druge alternativne) vizuelne stimulanse.

Ono Sto je Fridman ovde (dalje) uCinio, jeste da se potrudio da otpiSe, odnosno negira znaEaj seksualnih osedanja u korist seksualnih fantazija, i to na slededi naCin:

Izrazi seksuulrle funtazije i erotske jkntnzije se koriste naizmenieno za oznacavanje svesno opaienih fantazija vezanih za osedanja koja su specifitno seksualna. Nasuprot tome, za seksualna osedanja se pretposta;lja da su vezana za fizioloike promene u ciklusu seksualnih reakcija, kako je to opisano od strane Mastersa i Dionsonove (1966), kao i za promene u centralnom nervnom sistemu koje su do danas samo delirnieno shvadene (Ibid. str. 3).

Tako je Fridman negirno ulogu seksualnih osekanja kao indikacija za opredeljivanje seksualne orijentacije, i to na tenzelju toga it0 su osekanja vezana zn one fiziologke i ~zeuroloike promene koje nisu odgonetnute sve do danainjih


neuroloSki faktori odgovorni ne samo za intenzitet, ~c'e.rtar~ost i (delimizno) jbrmu, ve t i i a PRAKAC ispoljcrvalzja seksuallze orijentaci je.

Fridman zavrSava taj iskaz o definicijama jednorn u osi~ovi taEnom opservacijom da navedene Eetiri bihejvioral~~e komponente mogu u jednoj osobi biti ili uzajamno uskladene ili neusklaaene. Pa ipak, on iz ovoga ne izvlaEi logiEan zakljucak da svaka od ove Eetiri komponente koja je neuskladena sa drugima mora biti takode i nepouzdana u pogledu indikacije stvarne seksualne orijentacije, te da stoga za svaku od njih postoji i moguc'nost da daje veoma zavaravajuc'u ili iskrivljenu predstavu o tome. Posebno je to sluEaj sa prve dve navedene komponente (erotska fantazija i seksualna aktivnost sa drugima), poSto obe podrazumevaju voljne akte na koje uvek utice viSe konsideracija, ukljuCujuCi i socijalne i druge syoljne uticaje, koji mogu biti potpuno nezavisni ili Eak suprotni (u pogledu orijentacije) neEijim intimnim osetima i osec'anjima.

NajviSe prostora i centralno (apologetsko) mesto u svom pristupu pitanju muSkog homoseksualiteta5 Fridman je posvetio Kinsijevom "Euvenom" konceptu kontinuiteta izmedu heteroseksualnosti i hornoseksualnosti. On Eak kategoritki proklamuje, pa i nareduje, da se Minsijev "model kontinuuma za .~eksualno iskustvo i aktivnost mora srncltrati kao konceptual~zi napreclak", jer on "nije samo obezbedio jasilu konvenciju za opis seksualne istorije, veC moie sluiiti za suprotstavljanje socijalnim predrasudama protiv homoseksualaca". Kinsijevi znaEajni kvantitativni nalazi, kao i njegova sasvim pogreSna

- -

interpretacija i zakljucivanje, veC sub i l i sasvim dovoljno analizirani i komentarisani u Poglavlju 5, a ovde se posebno interesantnim Eini Fridmanovo slepo, bespogovorno prihvatanje Kinsijevog nasleda, poEev od obilne eksploatacije njegovog "baidarenja", tj. njegove "skale za merenje balansa izmedu heteroseksualnosti i homoseksualiteta".

Na osnovu toga, Fridman spremno usvaja i naSiroko elaborira ideju o biseksualnosti, sve to bez ikakvog analitiekog napora da definiSe koji se unutarpsihicki sadriaj podrazumeva pod tin1 pojmom. Ipak, sliEno njegovoj podeli homoseksuali teta u Cetiri

bihejvioralne dimenzije, Fridman kaie: "Termin biseksualnost podjednako lnoie oznaEiti sim~lltano iskustvo heteroseksualnih i hornoseksualnih erotskih fantazija ihli osedaj biseksualnog identiteta. 'Termin se takocte koristi za oznatavanje seksualne aktivnosti sa pripadnicima oba pola i za javno deklarisane biseksualne socijalne uloge."

Fridman oEigledno smatra biseksualnost kao fenomen razliCit od iskljuEivog homoseksualiteta (mada mu ne smeta da se oba naclu na istoj skali zajedno sa iskljuEivom heteroseksualnoSCu). On se, doduSe, iali da je "fenomen biseksualnosti premalo prouEavan od slrane kliniCara i istraiivaEa i da njegovi irlherentni mehanizn~i nisu jasni", ali se ipak vrlo jasno o~redeljuje da to (kao i kod hornoseksualiteta) ne smatra ob~iksnl psihopatologije. KonaEno, u odnosu na pitanje biseksualnosti, Fridman Eak SpekuliSe da "ima smisla da mnogi ljudi irnaju biseksualni potencijal", pa se Eak i Eudi "zaSto svi muSkarci nisu biseksualni?", i to zbog toga Sto, kako kaie i ' p ~ ~ t ~ ~ i ogromna koliEina vremena koje su preedipali~a deca provela sa ienama (te stoga) i univerzalna tendencija za identifikacijom da se desi tokom te faze". Uz oEigledan Fro~dov i Kinsijev uticaj, Fridman je ovde ozito potpuno pobrkao pitanja ir~fantilnog ego-identiteta i infantilne erotske vezanosti , pretpostavljajuCi kotnotno da je (samo osumnjiEen kao moguCi a ne i dokazani) suprotno-polni identitet deeaka sasvim dovoljan za rlastanak biseksualne ili homoseksualne orijentacije deset do petnaest godina kasnije (!?).

Dok nema nikakve sumnje da se mnogi ljudi evidentno ponaSaju biseksualno, priliEno je izvesno da su svi oni (pa Zak i neki koji uopSre nemaju homoseksualne primese u svom evidentnorn yonaSanju) intimno samo homoseksualno orijentisani, ali da iz raznih razloga Cine napor i usvajaju naviku da se ponaSaju i heteroseksualno. S druge strane, u svetlu lako dokazive Einjenice da je seksualna orijentacija svakog pojedinca uvek stec'ena, rnoglo bi se re& cla sva ljudska bicb. imaju inicijulno panseksualni potencijal, pa bi se tak cinic'no moglo ustvrditi (bar sa isto onoliko uverljivosti koliko je ima u Fridmanovoln zalaganju za normnlrzost homoseksualne orijentacije): Zcr5to robovati predrasudi da se samo seksunlni

objekti ilnutar ljudske vvste tretircrju kao norrnalni ili prir-odni, a ne i oni objekti koji pripudaju drugi?iz tivotinjskirn vrstamn, ili puk nekrofilni, kopr-ojfilni itd. ?

lpak, poSto su ljudi socijalne iivotinje koje prolaze kroz dugorrajne procese formiranja liEnosti tokom detinjstva i adolescencije, oi-ito najvedi broj ljudskih bida usmeri svoju seksualnu orijentaciju iskljuEivo prema bioloSki prirodnom i socijalno oEekivanom heteroseksualnom tipu objekata. Kada jednom (genitalizovana) libido orijentacija u pubertetu postane unutarpsihii-ki "uiljebljerla",6 u smislu uhodane erotski uzbudujude reakcije samo na socijalno prihvatljive heteroseksualne objekte, onda erotski doiivljajni kapacitet (bar Sto se tite tipa seksualne orijentacije) biva popunjen, pa stvarno nema mesta za bilo koju drugu kategoriju objekata. Prirodna posledica toga, kao i socijalnog identiteta pojedinca saobraienog sa oi-ekivanjirna okoline, jeste da se od strane vedine i homoseksualni i zoofilni "izbor objekata" podjednako doiivljavaju kao besinisleni i odvratni, pa se srnatra u i kao bolesni, a u najmanju ruku kao socijalno inferiorni. i

Ovde je, dakle, oeigledno problem kako kategorisati one pojedince koji se ne uklapaju u taj iskljui-ivo heteroseksualni obrazac ponaSanja? ved se, bilo trajno i iskljuEivo, ili pak povremeno i neiskljutivo, seksualno orijentiSu ka drugim kategorijama objekata. U oba ova slui-aja se sa tatke glediSta neometenih u psihoseksualnom razvoju (ne samo prema vladajuCim socijalnim normama ved i ontoloSki) odigrava neSto besmisleno, "bolesno", ili bar inferiorno, s tim Sto se u sluEaju tzv. biseksualnosti konfuzija Eini kompletnom, jer ljudi ne znaju kako da tretiraju takve osobe. To je upravo ono Sto mnogi koji se ponaSaju biseksualno prirodno i iele da izbegnu socijalnu ekskornunikaciju ili druge neieljene socijalno-degradirajude posledice svoje razlii-itosti od drugih, odnosno da sebe ui-ine socijalno prihvatljivim ne odritudi se u praksi od svoje homoseksualnosti. U svetlu ovih mzmatl-anja, c'uvena Kinsijeva maksimn da navodno "MuSkarci ne predstavljaju dve populacije: heteroseksualnu i homoseksualnu" - mogla bi se preformulisati tako da u punoj meri odgovara nauc'noj istini o ovom aspektu stvarnosti: MuSkarci c'ine dve populacije: heteroseksuulnu i

Iznenadujuc'i elernenat ovde nisu Fridmanovi koncepti hornoseksualnosti i biseksualnosti sami go sebi Cjer svako moie da ima neke pogreSne ideje), vec' prvenstveno njegova beskrajna lakovernost kada uzirna "zdravo za gotovo" Sto god mu r~jegovi pacijenti ili drugi homoseksualni subjekti kaiu o svojim seksualnim orijentacijama i preferencijama vis a vis njihovih uspostavljenih seksualnih identiteta. U svojim komentarima i tzv. "vinjetama" o sluEajevima pojedinacnih seksualnih iivotnih istorija,1° onako kako su one predstavljene u njegovoj knjizi, Fridman ni na jednom mestu nije izrazio traEak sumnje da neSto u tim istorijama moie biti saopSteno kao laino ili irelevantno a neSto bitno predutano ili retrospek.tivno iskrivljeno u odnosu na stvarnost, posebno u pogledu kritiEnih unutarporodiEnih odnosa u kritiEnom dobu ranog puberteta.

U stvari, kada analitiEar zna koja su to stvarno kritiEna pitanja za kojima mora da traga u iivotnoj istoriji svakog (intimno) homoseksualno orijentisanog pojedinca, onda skoro sve tzv. "istorije sluEaja" moraju da dobiju potpuno drugaEiji sadriaj. Jasno, uz fokusiranje painje na tzv. "zaboravljene" (tj. potisnute) neprijatne rano-pubertetske epizode suoEavanja sa porodiEnim incestnirn tabuom, iz istorija sluEaja se posebno moraju eliminisati Ceste trivijalno-irelevantne elaboracije o (homo)seksualnim iskustvima iz post-pubertetskog doba.

U svojim nagadanjima o prirodi homoseksualiteta, Fridman Eini jedan krupan iskoraEaj izvan onoga Sto se moie oznaCiti kao zasnovano na rezultatima studija koje koristi za svoju argumentaciju. Tako, na osnovu ilesporne pozitivne statistieke korelacije izmedu poremedenog polnog identiteta u detinjstvu i evidentnog homoseksualiteta u odraslom dobu, on zakljuEuje: "Ubedljivi argumenti postoje za hipotezu da ienski, nemuievan koncept o sebi tokom detinjstva nije samo povezan sa pojavom dominantnog ili iskljuEivog homoseksualiteta kod muikaraca, ved je to i najznacajniji uzroEni uticaj" (ibid. 74).

Da vidimo prvo koliko su jaki argumenti u korist teze o visokoj korelaciji izmedu poremedaja polnog identiteta u detinjstvu i homoseksualiteta u odraslom .dobu, mada bi - ako se razume stvarna priroda oba fenomena, a saglasno naSoj teoriji - odredena pozitivna korelacija izmedu njih trebalo da se

ocekuje u svakom sluEaju. Medutim, ako nsko, kao Sto to Eini Fridman,ll homoseksualitetu negira bilo kakvu "posebnu prirodu" (pa i-ak i bilo kakvu prirodu), onda konfuzija postaje kompletna i sve postaje mogude, pa Eak i to da se i kazualna, tj. slucajna relacija protumaEi kao kauzalna, tj. uzroc'na relacija.

Mada je izvesna pozitivna korelacija izmedu indiciranog odstupanja od tipiEnog polnog identiteta u detinjstvu i evidentnog homoseksualiteta u odraslom dobu nesporna,12 ipak, ne samo da se lako moie osporiti zasnovanost tvrdnje o uzroi3no-poslediEnom odnosu izmedu te dve pojave, ved se moie dovesti u pitanje i vec'i kvantitativni znaEaj njihove pozitivne korelacije, i to po slededim osnovama:

(1) Ni za jedno od kvantitativnih istraiivanja u ovoj oblasti poznatih u literaturi, ne mote se tvrditi da je koriikeni uzorak reprezentativan za ukupnu homoseksualnu populaciju. Ovo stoga Sto su otvoreno homoseksualni, koji se mogu nadi po gej barovima, a koji obiEno Eine znatnu vedinu u gotovo svim koriSCenim uzorcima13 (Fridmanovi "predominantni" i "iskljuEivi" homoseksualci) - joS uvek izrazita manjina u odnosu na ukupnu ui-estanost intimne homoseksualnosti u opStoj odrasloj populaciji, na Sta sasvim ubedljivo ukazuju i Kinsijevi nalazi.14 Stoga ukupna slika o intenzitetu ove korelacije samo na osnovu slucajeva otvorenog homoseksualiteta, mora biti dosta iskrivljena, jer Ce se upravo oni koji su u detinjstvu imali teSkoce sa polnim identitetom prirodno najpre pojaviti u ovoj navodno reprezentativnoj, a stvarno izrazito manjinskoj grupi otvorenih homoseksualaca;

(2) U mnogim slutajevima zabeleienih impresija odraslih homoseksualaca o sopstvenoj deCai-koj ienskosti postoji znaEajna verovatnoc'a, pa Eak i izvesnost da one imaju karakter tzv. retrospektivnih distorzija, tj. naknadnih iskrivljavanja, slitno navodnim seianjima o homoseksualnim fantazmima iz detinjstva, o Eemu, takode lakoverno, izveStava Fridman u svojoj knjizi;

(3) Sam pojam deEaEkih poremedaja, odnosno teSkoCa sa polnim identitetom, zahteva preispitivanje i moida reviziju, zato Sto su istraiivaci koji se bave proui-avanjem polnog identiteta Eesto skloni da pogreSno interpretiraju ponaSanje dece sa stanoviSta seksualno potpuno polarizovanog sveta odraslih. Tako,

na primer, svih Sest dodatnih karakteristika deEaEke ferniniziranosti (ili rnuSke neadekvatnos ti) koje navodi ~r idrnan ,I5 mogu ciosta u bedlji vije biti in terpretil-ane u smislu nedostatka istopolnog unutarporodiEnog modela socijalizacije deEaka, Sto (iz bilo kog razloga) dovodi do njihovog relativno primetni-jeg otpol-a napugtanju unutar-porodiEne sigurnosti, a time i do prividne feminiziranosti.

Pa ipak, Eak i kad se ova tri faktora uzmu u obzir, ne bi trebalo sumnjati u realnost ocene o postojanju odredene (pa i znaEajne) pozitivne korelacije iz.rndu oEiglednih obele2ja deEaEke feminiziranosti i homoseksualiteta u odraslom dobu. Ali: od te ocene do Fridmanove tvrdnje o "najznaeajnijem uzroEnom uticaju" deEaEke feminiziranosti na pojavu muSkog honloseks~~aliteta u odsaslom dobu - postoji Eitava EinjeniEno- -1ogiCka yrovalija, naroEito iz slededa dva razloga:

(a) U etiologiji ohu ova fenonzenu (deEaEke feminiziranosti i homoseksuali teta u odraslorn dabu) kao znaznjrza zcljednic'kn ii,-roEna komponenta deluje isti fkktor: edipalna vezanost deEnka za rnujku. Naime, feminiziranost deEaka (pored toga Sto nosi

-

problem ego-identiteta) u znatnoj meri se moie razumeti i u srnislu intuitivno uzajarnno pothranjivanog trika kojim se bez rizika odriava intenzivan edipalrli odi~os izmedu rnajke i sina tokom produienog perioda iatencije. To .";to ovakav odnos poveCaiia verovatnoc'u (la ce t l doba genitalizacije deEakove seksualnosti doci c/o "kratkog spoja", u smislu pribegavanja itlcsstnorn tabuu s rnajcine, tj . rodite,ljske strane ("okidaj uc'i" time mehanizam incestne anksioznosti i svih njegovih fatalrlih posledica) - nikako ne znaEi da sama indikacija o infantilnoj feminiziranosti detaka ima, kako kaZe Fridman, -'najzna?ajniji uzroi7:li uticaj" na pojavu homoseksualiteta;

(b) Preciznije, viii stepcn zavisnosti ferniniziranih deEaka od rrlajEinog prosudivanja (Sto potvrctuje i Zugerova ctudija) uveliko povedava nJihovu ranjivost, -tj. opasnost da budu incidentno izloieni jedinom kritiCno-uzroEno1-n hfaktoru i sledstvenom faznorn n~ehanizmu nastanka hornoseksualne orijentacije u odraslom dobu , S to se rnehanizrnom psihiEkog deter~~linizrna ostvaruje uz uotovo matematieku neumitnost i preciznost. 5

Stogs se poremedaji u polnorn identitetu deEaka u odnosu na

homoseksualnu orijentaciju u odraslom dobu mogu srnatrati samo kao: ( 1 ) Faktor kyji satno dopl-inosi (nli ne rrzrokuje) - u smislu znatnog porasta verovatnoCe ha moie doGi do fataine incestne nnksioznosti u krititnorn ranorn pobel-tetu; (2 ) Firktor koji konlplikuje - u smislu da utiEe na pojavu specifiCrio evidentnih obrazaca homoseksualnog ponaSanja i ( 3 ) Sl2oznujno zbuqji~juCi ,fuktor - u smisIu navodenja na turnaCenja kakva daju Fridmarl i drugi istraiivari eklektiEko-bihejvioristiEke provenijencije.

Fridman ostaje jog neodluEniji i udaljeniji od pravog reSenja kada razmatra mogude razliEite uloge porodice u etiologiji homoseksualiteta. On lako odbacuje Riberov dosta oprezni nagovektaj (po svernu, najbliii istini) o bitnoj ulozi za pojavu rnuSkog homoseksualiteta tzv. klasiEnog trougaonog porodiEnog obrasca (komentarisanog u Poglavlju 6). Kako smo videli, taj

L 6 model je saCinjen od CRT rnajke (bliska, vezujuc'a" i intimna u odnosu na sina), koja je jog dominantna u por6dici i minimizira ulogu svog rnuia, koji je dakle, "udaljeni otac". Biber je jasno naznaCio da takav porodiCni obrazac predisponira visoku ilerovatnodu i-~ornoseksualnog razvoja.

Jasno je da su sve porocijCne okolnosti r~avedene u prethodnoln pasusu veonla povoljne, pa Eak i upuc'ujuCe na

. . \/ izbijanje edipalnog in teresovanja detaka u kr~tlcnom dobu rano- -pubertetske genitalizacije. Mada je Bibesu nedostajalo knnkretno znanje o tom konatnom (direktnom) uzroCnom faktoru i specifitnorn forrnativnorn rnehanizmu hornoseksualr>e orijentacije, on je ipak naslukivao da se edipalna situacija nalazi u sarnoj srii problerna. U svakoln sluikju, ne moZe biti sporno da je Biber ispravno razumeo znacajnu Cin jenic~ da homoseksual itet po pravilu proizlazi iz veorna specifiCrlih interpersonalnih odnosa I porodici.

Fridman se ipak opredelio za naoko prihvatijiviju i uoi7ljiviju vezu etiologije homoseksua!iteta sa problemom polnog identiteta u detinjstvu, tj. za ideju da homoseksuaiitet na neki naCin proizlazi i z individualnib karakteristika IiEnosti u detir~jstvu. f i n to i precizira:

II iiteraturi koja se u odnosu fia S ~ ~ S U B ~ I ~ U orijentaciju havi, s jedilr strane, polnim identi tetorn!ulogomo i, s druge strane, porotiicom. poremeCaji tietinjeg polnog identiteta se javljaju kao mnogo snainijj nagoveitavati iskljuEivng ili

pretlominantnog ho~noseksualiteta nego $to je to sluEaj sa porodii-norn korlstelacijorn ... (Str. 74)

Uliski uvid u sirove podatke koje su publikovali Riber i saradnici ne vodi nu8110 zakljuEku da je verovatno da Ce deEak koji je izloien odredellom tipu porodiE12og okruienja postati homoseksualac. Mada su porodiEni poremedaji Eesto u pozadini homoseksualnih pacijenata, istovremeni poreinetaji u polnom identitetu/ulozi su bili jednako Cesti i i i EeSCi. Mada Biberova studija sugeriSe da postoje porodiE11i uticaji na homoseksualitet, takvi uticaji mogu biti izraieni prvenstveno kroz polni identitet (tj. na detinjsku predstavu o sebi u polno vrednovanorn smislu) i samo iildirektno na seksualnu orijentaciju po sebi (ibid, str. 74-75).

Otigledno, obe ove grupe indikatora (tj. one koje se odnose, na polni ego-identitet i, one koje se odnose na "klasiEni" porodiEni obrazac) imaju u najvedoj meri karakter rnedusobno povezanih liEnih i porodirnih uslova koji povedavaju verovatnodu pojave incestne anksioznosti i daljeg neumitnog "okidanja" mehanizma formiranja homoseksualne orijentacije u kritiEnom dobu ranog puberteta. Samo je Fridmanov neanalitiEki, u suStini bihejvioristitki pristup, mogao da ga "gurne" u negiranje Biberovog nagoveStaja o odluEujuCoj ulozi unutarporodiEnih odnosa u etiologiji homoseksualiteta. No, za njega je bilo IakSe i prividno mnogo uverljivije (u stvari, samo intelektualno i moralno "udobnije") da poveruje kako je homoseksualitet u velikoj meri uslovljen pretpostavljenim "iskoSenim" liEnim karakteristikama u detinjstvu, umesto da uEini analitiEki napor, i shvati da svaki sluEaj homoseksualiteta krije malu unutarporodiCnu dramu sa tragicnim posledicama, u Eijem je srediStu gotovo uvek neuspeSni Edip na pragu adolescencije. Iz ove neanalititke "udobnosti" logic'no je proizas'lo i opfte uverenje da se nis'ta ne moie uraditi da bi se predupredila ili izmenila homoseksualna sudbina, veC naprotiv, kao bitna nova "presuda"16 od strane "mainstream" psihijatrije o tome kako tretirati sve homoseksualne pacijente, javlja se naredenje nadleine amerieke stales'ke organizacije svojim c'lanovima koje se maze najsafetije formulisati sledeCim rec'ima: homoseksualna orijentacija i pripadajuki joj ego identitet se terapeutski smeju samo reafirmisati!

Tako je Fridman bio u pravu samo u meri i u smislu u kojima bi se ono Sto on tvrdi moglo interpretirati na naEin da se

feminizirani deEak moEe na izvestan 11aEin smatrati "programiranirn", u smislu znatne verovatrloCe da se u jednom trenutku u kritiEnom dobu ranog puberteta susretne sa mzjEinim incestnim tabuom. No to ne govori u prilog teze da je ta feminiziranost uopSte uzroEnik homoseksualne orijentacije.

Fridrnanova zabluda u koncepciji homoseksualiteta je dalje, konzistentno, izraiena i u njegovom verovanju da "homoseksualitet poEinje u detinjstvu" (ibid, str. 197). On Eak precizira: "Svi homoseksualni subjekti se seCaju da su bili seksualno zainteresovani za muSkarce tokom svojih najranijih godina, mada je intenzitet tog interesovanja bio vrlo varijabilan" (ibid, str. 195).

Cak i ako se ovde ostavi po strani Frojdovo eksplicitno upozorenje protiv takvih retrospektivnih iskrivljenja u interpretaciji seCanja na detinjstvo kod odraslih homoseksualaca, postoji ipak Eitava serija ozbiljnih pitanja koja se moraju postaviti. Prvo, interesantno je da Fridman, priznajuCi visoku -

varijabilnost intenziteta homoseksualnih interesovanja kod dece, nikad ne postavlja pitanje kvaliteta tog interesovanja, veC prihvata kao pouzdano da je to obavezno bilo seksualno interesovanje. Ovde je najverovatniji sluEaj da je jedna prirodna i opSta seksualna radoznalost koja postoji kod dece, uz porno6 retrospektivne distorzije odraslih homoseksualaca, pobrkana sa homoseksualnim interesovanjem u detinjstvu. Potrebna je zbilja ili kolosalna lakovernost ili pak isto tako kolosalna homofilna privrienost analitiEara da bi bez ikakve sumnje prihvatio svako takvo seCanje. Naime, Cak i kada dode do direktnog genitalno- -telesnog kontakta meiiu decom istog pola pre zavrSetka perioda latencije, to moEe biti samo pripisano Einjenici da su deca "polimorfno pervezna", kao Sto je to Frojd definisao, Sto, kombinovano sa razuzdanoSCu i majmunskim igrama subordinacije tako rasprostranjenim medu primatima, moie izazvati povremeno pseudohomoseksualno ponaSanje kod neke dece. Najzad, da li je uopSte potrebno rekapitulirati da uopSte ne postoje homoseksualna deca, veC samo odrasli koji su homoseksualno (ili pak heteroseksualno) orijentisani, a koji decu prosuduju prema sopstvenim standardima i preferencijama? Izvesno je-da unutarpsihiEki potencijal za aktivni heteroseksualni

3- f i

Y N

0 c3 \

c 2 * $22

a 2 -4 a P4 c: Q

?? c i,. Q -. 3 $3

s + -.

V -

( 2 ) Ideja o "honloerotskonr oclnosil koji iima sr?zislaTJ oEito implicira mnogo toga Sto se ne moie ni profesionalno-analiticki ni ontolokko-logiEki dokazivati, pri Cemu se sarna pitanja heteroseksualne soc,ijalne norme i njoj sled-stvene civilizacijske "normalnosti", odnosno pri hvatljivosti (kao vrednosna pi tanja koja se uz malo cirlizma uvek rnngu reducirati na pitanja socijalne konvencije)17 - Eak i ne Eine najvedu Fridrnanovu teSkodu. Polazna i kljuEna (a laina) pretpostavka ovde je ona o neminovnosti homoseksualne sudbine, da postane i osrane sudbina (pa, u manjoj meri) i preferencija odredenog procenta odrasle populacije, pri Eemu se ovo pitanje obavezno prevodi na teren prava na liEne slobode. U smislu prava na lii7ne slobode, a pogotovo ako se prihvati floskula o neminovnosti hcmoseksualne sudbine, ideja o "homoerotskom odnosu koji ima srnisla" mogla bi se braniti sa stanoviSta smanjenja patnji i povec'anja intimne ljudske sreCe. Pri tome se obavezno mora naiki na odredene EinjeniEne teSkode: kao Sto smo ved u predgovoru pomenuli, prema relativno skoraSnjim istraiivailjima, uivrdeno je da alkoholizaln pogada izmedu 25% i 33% homoseksualaca (Kus 1987), a da je uEestanost pokuSanih sa~noubistava kod hornoseksualnih adolescenata Eak Sest puta vec'a nego kod heteroseksualnih (Be1 i Vajnberg c. 1987). Najzad, u svetlu (po naSem miSljenju i na nsnovu u ovoj knjizi obilno izrlete argumentacije o prirodi homoseksuaine orijentacije kao (uvek) posledice invnlidnog psihoseksualnog razvoja, a zatirn i o njenoj sledstveno lakoj preventabilnosti, opcija za "homoerotski odnos koji iuzn smisla" obnvezno dobiju isti kurnktel- "smislu" kclo 3to bi ( u odnosu na moguknost opcije da se bude zdrnv i c'itav) imnlo smisla recirno, opredeljenje, za fivot u geto~r za gubrtvce ili bar za bilo koju organsku invalidnost.

(3) Fridman oEigledno koristi koncept erotske fantuzije kao odluEujuCu indikaciju seksualne orijentacije, uprkos Einjenici da ona u najboljem sluEaju moie biti sarno drugorazredni derivat. Posebno je zavaravajude ovaj koncept ovako koristiti u sluEajevima ego-distoniEnog, pa i u veCinskoj masi intimnog homoseksualiteta - zato 3to bi upruvo heteroseksual~za jbntazija morala c'initi moida glavno ol-ude psihoterapeutskih i voljnih n ~ ~ o ~ - a ~ ~ za te kategorije hornoseksualnih u pokugajirna dn

vnspostave heteroseksrdfilnu ori jel~taciju. Na liniji vet kornentarisanih Fridmanovih opredeljenja, on je,

naroEito u I11 i IV delu svoje knjige, razvio i Eitav sistern speku 1 ativoih hipoteza koje se tiCu razvo jnih i teorijskih aspekata muSke homoseksualnosti. S obzirorn na to da su ove hipoteze uglavnom izvedene iz polaznih pretpostavki za koje smo pokazali da su lose sn~iSlje.ne sa stanovista naurne zasnovanosti, one zbilja ne zasluiliju detaljniju kritiCku analizu. Pa ipak, dva pitanja zasluiu ju izvestan komentar.

Prvo, u skladu sa prethodno komentarisanom idejorn o "hornoerotsko~n odnosu koji ima smisla", Fridrnan je razvio i koncept "'razvijanja dobro prilagoctenog homoseksualnog Eoveka", Sto bi se Eak moglo razumeti kao neka vrsta kliniEko- -terapeutskog cilja ili Eak ideala Fridmanove "savremene psihoanalitiEke perspektive37f povodom homoseksuali teta. Jedino racionalno objaSnjenje ove ciniEno "progresivne" preporuke20 bilo bi Fridmanovo implicitno prihvatanje stava da za homoseksualitet, kao i za smrt, nenla leka, a osim toga, da oko nas vidimo toliko srec'nih i dobro prilagodenih homoseksualni h Ijudi. Otuda bi proizlazilo da svi oni koji se, eventualno zbog svoje homoseksualnosti, ne mogu oseGati sreCnim - jesu samo ego-distoniEni neurotici, koje treba ubediti i na drugi naEin im pornoki da se prilagode svojoj "prirodi". Ovde je jedino interesant.no da se on nigde nije zapitao: "A Sta crko je ova nzoja prepol-uka samo rezultclt @log pretencioznog prcvida, tnog neznanja (koje sam inate, nn drugirn mestirna po'icteno priznao), rzeznnnja i nerclzumevclnja y rave prirode ferzornena

Drugo, u odnosu na prirnenlajenu metodologiju istraiivanja, priliEno je jasno da je Fridman, iako u Americi poznat kao jedan od vodeCih psihoanaliti~ara u ovoj oblasti, ipak suStinski mnogo naklonjeniji neanalititkirn istrazivanjirna na ravni hihejvioralne povrSnosti. Kao Sto smo videli, Fridrnan tretira ilomoseksualitet iskljurivo kao pitanje ponaSarrja, ne pokuSavajudi bilo kakvu suStinsku analizu dubinskill procesa i rnehanizama qjudske psihe u odnosu na yitanje seksualne orijentacije. Njegovi sluEajevi seksualnih istorija rlisu rnrlogo vise od neutralnog beleienja prilizno trivijalnih i uglavnom irelevantnih detalja iz

iivota njeg0vi.h pacijenata (poredanih onako kao se to sarnirn paci-jenth& Eirrilo kao bitno), a bez ijednog detalja koji bi se

odnosa, kak.0 u detinjstvu, tako (i naroEito) u doba pubei-teta. Razume se da unutarpsihitki fenorneni ne mogu nikada biti

analititki celovito, pa mi taEno, shvadeni ako sc razmatraju samo kroz I;ridmanovc "komponente ponaSanjaV, jednostavno iaro Sto ti unutarpsihitki fenomeni bivaju samo delil-nitno (ili Eak i ne bivaju) ddra~eni u komponentama pona.Sanja. SliEan je .rluCaj i su kvantitativnim statistiCkinz istraiiva~zjinzia rnentalnih fenomena (poc'ev od Kinsijevog pa do najskorijih). Dok ova istrazivunja mogu obezbediti nesu~rtnjivo dragocene podatke koji se ti& kvantitativne indikacije nekog itnuturpsihiEkoy fenomena, ona ipak mogu hiti potpuno yogreino itsnzererza a b se yokus'u da se k kvantitativne indik~lcije iskoriste kao kljucni orgumenti za objuhjenje ili negiranje yosebne prirode tog unutarpsihiCkog fenonzena. Tako je bilo i sa Kinsijevim zakljuEcima o "

homoseksualitetu. U odnosu na kvalitativne aspelite unutarpsihickih fenomena, kao Sto je to sluzaj sa homoseksualnotn orijentacijom, Eak u malonl broju sluEajeva ponovljeni rezultati dubinske analizc mogu otkriti vise o prirodi iog fenomena nego stotine n~asorrnih statistiekih istra2ivanja o opStirn obrascima seksualnog ponaSanja. Ovo stoga Sto u odnosu na baziEnu unutarpsihiZku st]-ukturu, kao u sluEaju ai~atornije ili fiziologije, svaki pojedinac sadrii Citavu tajnu univerzurna zvanog ijudski urn. Svakako, dubinska analiza moie biti uspeSna samo ako analitiEar metodsloSki i logiEki jasno i konzistentno uspe da opredeli i definiSe (sluZeCi se iskustvom, intuicijom, pa i samoanalizom) taCno Sta su konstante i varijable njegovog istraiivanja.

Fridmanova nesreCa je izgleda bila u tome Sto, usled nekritiEkog prioriteta koje je das idejama i rniSljenjirna nekih od '"riznatih autoriteta", kao i pribegavanja formalnom objektivizmu -

i efektivnom bihejviorizrn.u u svom istraiivaEkoln postupku, nije uspeo da opredeli i definiSe korektno Cak ni predrnet svog istrazivanja, a da ne govorimo o kljuznirn pitanjirna na koja se istraiivanje mora usresrediti. Mao Sto sl~lo videli, Eak su praktiEno sve poEetne pretpostavke koje je odabrao da bi suzio

poclsui;je istraiivanja bile nesredno pogreSno opredeljene. Stoga kod njega kao rezuit;:t sve ostaje moguCe, sve opcije ostaju otvor-ene i zasebno i zajednicki, Sto je sintetitki izraieno u r?jegovorn prihvatanjir eminentno eklektiCkog "biopsihosocijalnog modela", na koji se poziva krcz Eitavu knjigu. On je Cak jog mnogo m a n ~ e sreCe inlao sa sopstvenom teorijskom inovacijom, tzv. "rnodelom diferencijacije seksualne fantazije", gde Cak nije uspeo da uoEi ni sasvinl jednostavnu (gotovo samu po sebi evidentnu) Cin jenicu da homoseksualitet po svim indikacijama lnora unutarpsihieki biti mnogo dublje situiran fenomen nego Sto to moie biti (ili upuCivati) tzv. pitanje diferencijacije seksualne fantazije.

KonaCno, mi moramo da priznamo da za nas ostaje kao jedna sasvim nereSiva enigma pitanje: Kako neko ko je u staleSkoj hijerarhiji priznat kao jedan od vodeCih ameriekih psihoanalitieara (uz to, Covek iskusan, dobro informisan, marljiv i studiozan, i najzad verovatno poSten u svojim naporima da shvati suStinu fenornena kojirn se bavi - kao Sto je slueaj sa Fridrnanom), dakle, kako takva osoba moie da ostane tako beskrajno ilaivna u svojim polaznim pretpostavkama, tako lakoverna u svojoj analizi sluCajeva i tako pogreSna u svojim hipotezama i preporukama?!

1 Richard C. Friedman, M. D.: Mule Ho~nosexunlity - A Col~ten~l~ornry P.syclzoanulytic Perspecfive, 1988, Yale University Press, New Haven & London. 2 Tako je i kod iivotinja (Sto je dokazao joS austrijski biolog Konrac! Lorenc svojim Euvenim eksperimentom sa "~Stampavanjem" odredenog ljudskog objekta kao seksualnog guSEiCima tako Sto ih Je u krititnom trenutku njihovog razvoja ta osoba vodila umesto rnajke guske) - mada kod iivotinja postoje znatno jednostavnija pravila rlego kod ijudi. U tom smislu, pojava l~omoseksualnog ponnSanja kod viSih iivotinjskih vrsta mo2e biti pre svega rezultat odnosa dominacije i subordinacije u grilpi i odsustva raspoloiivih jedinki suprotnog pola, tj. uporediva sa pseudo-homoseksualnim ponaSanjem ljudi u primitivnoj socijalnoj sredini: kaznionicama itd. U Ijudskoj vrsti je stvarni homoseksualitet, prema rlaSim nalazima, uvek rezultat spolja nametnutog osedanja krivice u kriticnom dobu puberteta u vezi sa stvarnirn ili umiSljenim krSenjem vaiedeg seksualnog (pre svega incestnog) tabua. 3 Tj. kako on kaie: "Da zauzme razlicit pristup teorijskim i

klinickim problemima muSke seksualne orijentacije u odnosu na one koji su nudeni u sklopu reanijih psihoanalititkih tretmana ovog predmeta". 4 Kao Sto demo videti, ova tvrdnja je dovoljno argumentovana ne samo u ovom poglavlju, veC posebno i u sklopu Trec'eg dela ove knjige, u kome su elementi naSe unitarne psihoanalititke teorije hornoseksualiteta dctaljnije razradeni i obrazloieni. 5 to je Friedman razradio u prvoln poglavlju svoje knjige koje nosi naziv Uvoclrli koncepti. 6 Sto znati biohemijski tako registrovana u moidanom tkivu da obezbeduje postojanost seksualno uzbudujude reakcije samo u odnosu na tulne ili imaginarne stimulanse vezane za odredena obeleija liudskih obiekata suprotnog pola. 7 Danas se kao "lek" za ovu prirodnu intimnu averziju veCine prema homoseksualnima "propisuje" prevaspitavanje heteroseksualnih - Sto kada je u pitanju ljudska tolerancija svakako moie donekle inlati smisla i opravdanja, ali ne i viSe od toga. Naime, zahtevi za potpunom socijalnom i institucionalnom egalizacijom homoseksualnih odnosa sa heteroseksualnim mogli su se javiti samo na nauEno lainoj pretpostavci o prirodnosti i psihoseksualnoj normalnosti homoseksualiteta. 8 Ideja o preedipalnom stresu sudbonosnom za seksualnu orijentaciju je laina jer daleko prevazilazi sposobnost shvatanja deteta od tri i l i tetiri godine. Psihitki mehanizmi koji tada deluju su mnogo direktniji i primitivniji (regresija, autizam, agresivnost, plaSljivost i sl.) - a pogotovo nisu takvi da bi se mogli efektuirati tek nakon desetak godina! 9 Jasno, ovde se izuzima fenomen pseudo-homoseksualiteta kao rezultat ekstremnih okolnosti okruienja (kaznionice, nasilje, prostitucija). 10 Porazno irelevantan karakter i neselektivan sadriaj Fridmanovih vinjeta o "istorijama slutajeva" iz njegove kliniEke prakse (kao iskustvo koje se u prezentaciji kliniEke psihoanalize ponavlja od Frojda do danaSnjih dana), a uz prevashodno teorijski karakter naSeg pristupa - bili su odlutujudi za to da iz svojih radova potpuno izostavimo opisivanje istorija pojedinaenih istraiivanih

11 DoduSe, ako to moie da mu bude opravdanje, dosledno slededi i konkretizujudi ideje Frojda i Kinsija o ovoj temi. 12 S obzirom na to da veCa emocionalna zavisnost od majke u sluEaju takvog deEaka osetno povedava verovatnoCu incidentnog izbijanja incestne anksioznosti u ranom pubertetu. 13 $to je i razumljivo, nakon iskustva Bibera i njegovog tima da im vrednost Eitavog istraiivanja bude sistematski negirana zbog toga Sto su u svom uzorku imali samo homoseksualne pacijente na psihoanalitiEkom tretmanu, a ne i tzv. "zdravu" homoseksualnu populaciju. 14 UkljuEujuCi, dakle, i sve sluEajeve intimnog homoseksualiteta koji uopSte ne mora biti bihejvioralno evidentan, a koji, zajedno sa onima iz kategorija od "1" do "4" na Kinsijevoj skali (dakle, svima onima koji se ne


mogu svrstati u. "iskljutive" ili "predominantne" homoseksualce) - po Kinsiju Eine preko 80% ukupne homoseksualno orijentisane populacije. 15 Videti fusnotu 61 u Poglavlju 10 ove knjige. 16 Sa kojom je i Fridman u svojoj knjizi u potpunosti saglasan. 17 Upravo ovakav vrednosni relativizam prema nekim kljuEnim institucijama i "zabludama" heteroseksualne civilizacije, zajedno sa oEajniEkim naporima da se krivotvori ili bar zamagli nauEna istina o prirodi i etiologiji fenornena homoseksualiteta - leii u temelju tekuiih napora gej-homofilnog bloka u Americi i Evropi da se svet "prevaspita" u smeru pune socijalne legalizacije i legitimizacije homoseksualiteta. 18 Mada, u krajnjoj liniji, nikad i uspeSnih samih po sebi. 19 Sto je i podnaslov njegove knjige. 20 Fridmanov terapeutski cilj "razviianja dobro prilagodenog homoseksualnog Eoveka" predstavlja njegovu nesumnjivo iskrenu preporuku usmerenu na to da bude od koristi za ciljnu gmpu - homoseksualnu populaciju. Ipak, ta preporuka je zasnovana na dve potpuno pogreSne pretpostavke: da su svi homoseksualni sreini (ili treba da budu zbog tog "malog dara prirode"), i drugo, da stvarno niSta efektivno ne moie biti uEinjeno ni u smislu prevencije ili psihoterapije homoseksualiteta.

Poglavlje 8 Smisao genetiEko-psihobiologke konfuzije

Tokom poslednje decenije dvadesetog veka, u ameriEkoj i svetskoj javnosti postalo je apsolutno dominantno genetsko, odnosno, psihobioloSko tumaEenje prirode i uzroka fenomena homoseksualiteta. Ovako Eudan, a u ovom veku nauke i sasvim neozbiljan obrt ka promovisanju onoga Sto se u ovoj oblasti sada uporno nudi kao nauka, a Eemu se, kao Sto Cemo videti, argumentovano moie osporiti bilo kakva nauEna vrednost, apsolutno nije moguCe razumeti ako se nema u vidu izuzetno jaka motivisanost ne samo aktivnih homoseksualaca, nego i veCine onih koji se, takode intimno motivisani, bave ovim problemom - da sa sebe jednom za svagda skinu prokletstvo oseCanja liEne ili porodiEne odgovornosti za ono Sto stval-no jesu po svom psihoseksualnom ustrojstvu i prihvadenim obrascima svog seksualnog ponaSanja.

U stvari, poslednjih godina veoma snaina javna promocija ovog pristupa, u istom nizu sa neSto ranijim (a podjednako "uspeSnim") medijskim prodorom bihejvioristitko-eklektitkog pristupa, predstavlja logicnu konsekvencu i simptomatiEnu indikaciju izrazito retrogradnih tendencija istraiivanja u ovoj oblastil - do Eega je doSlo nakon veC komentarisane politiEke odluke AmeriEke psihijatrijske asocijacije iz decembra 1973. godine da putem promena u svom DijagnostiEko-statistickom priruEniku staleski ozvaniEi i sprovede medicinsku depatologizaciju homoseksuali teta, kao osnovu za socijalnu normalizaciju te pojave. U stvari, veoma je interesantno videti kako su za profesionalnu i javnu painju postali izuzetno "lepljivi" raznovrsni, sasvim poEetni, a po pravilu neprovereni i neproverljivi, pa i sasvim naivni rezultati raznih oblika tzv. biologistiEkog istraiivanja homoseksualiteta.

Ponekad to biva sasvim pateticno, kao u sada veC "Euvenom" sluEaju neuroanatoma Sajmona Livaja (Simon LeVay) sa Salkovog instituta u Kaliforniji i njegovim navodnim nalazom bioloSke prirode homoseksualiteta. On je, naime, secirajuii

legeve Eetrdeset i jednog muSkarca, a sledeCi ustanovl jenu razliku izrnedu muSkaraca i 2ena u veliCini "grozda" moidanih neurona u hipotalanlusu poznatog kao TNAH 3, za koji se smatra da kontroliSe seksualnu aktivnost, naSao da je bar kod pojedinih pokojnika rnedu onima za koje se znalo da su bili homoseksualci, ovaj segment hipotalamusa, sliEno ienama, bio znatno manji nego kod ostalih muSkaraca2 Svakako, sluEaj je imao veoma jednostavno korektno objaSnjenje u Cinjenici da neuronske strukture imaju sposobnost da se rekonfigurizu u zavisnosti od specifienih iskustvenih potreba. Dakle, bududi da velika vedina homoseksualaca, sliEno veCini iena, u odmaklom iivotnom dobu usvoji jedan gotovo sasvim pasivan model seksualnog ponaSanja, to nije ni Eudo da se na takav model iivota adaptira i odgovarajuda neuronska struktura hipotalamusa. Medutim, t a jednostavna istina nije spretila da se ovaj sluEaj medijski Siroko lansira u javnost kao "nauEno otkride svetskih razmera".

Najinteresantniji deo ove priCe nije Livajev "nalaz" Sam po sebi, veC mnogo vise u javnim medijima jasno artikulisana motivacija Sirih razmera za samo-oslobadanjem od oseCanja odgovornosti za bilo Eiju homoseksualnu sudbinu i odgovarajuCe obrasce ponaSanja, tj. ne samo aktivnih homoseksualaca, veC i mnogih njihovih bliinjih, a pre svega roditelja. Naime, potrebu za takvim istraiivanjima koja bi obavezno vodila konaEnom nalazu i dokazu da je "visa sila", u vidu genetike ili biologije uopSte, odgovorna za neEiji homoseksualitet , jasno su u Americi izrazili roditelji mladih horrioseksualaca organizovani u udruienje "Parents FLAG"? zato Sts tx to (kako se eksplicitno navodi u pomenutom Elanku u "Njusviku") "ublaiilo uZasavajuCe osedanje krivice zbog toga Sto neki od njih nasluduju da su moida oni odgovorni" (za homoseksualitet svoga sina iii kderi). TragiEna ironija ove konstatacije jeste da roditelji u stvari gotovo uvek jesu odgovorna strana (a najEeSCe i je,dino odgovorna strana) za homoseksualnu iivotnu sudbinu njihovog voljenog sina ili kderi, te da njihovo patetieno-samozavaravajuCe razvijanje homofilne ~ Z A S T A V E ~ ne moie da ublaii objektivnu tragiku situacije u kojoj su se naSli.

Takode u skorije vreme, mnogo javne painje u korist

bioloSke interpretacije uzroCnosti homoseksualteta privukla je Bejli-Pilarova (Bailey-Pillard) studija o identitnim blizancima, koJa je pokazala da ako je jedan od identitnih blizanaca homoseksualan, onda postoji 52% verovatnoee da je i drugi blizanac takocte homoseksualan, dok je ta verovatnoda samo 22% kod neidentitnih blizanaca. Ovde je opet (kao u slutaju Fridmana koji je pojavu evidentrle "nemuSkosti" kod malih detaka proglasio uzrokom homoseksualiteta u odraslom dobu) uCinjena ozbiljna logiCko-metodoloSka greSka tako Sto je uoEena pozitivna kvantitativna korelacija izmedu dve pojave interpretirana kao pouzdani dokaz o njihovom obaveznom uzroCno-posleditnom odnosu, iako je za to postojalo svakako i drugo, mnogo ubedljivije objaSnjenje.

Naime, sama tinjenica da identihi blizanci, dok tokom detinjstva i ive zajedno i po pravilu jednoobrazno, vrlo blisko oseiaju i medusobno dele sve iivotne situacije i preokupacije (pa i one koje se titu razvojne diferencijacije seksualnosti) - sigurno znati i znatno vedu verovatnoiu da mogu zajednitki iskusiti i oseianje incestrle anksioznosti u kritiCnom dobu ranog puberteta, bilo zbog toga Sto bi gruba incest-tabu norma (obiCno roditelj ska) istovremeno bila priinenjena nad oba blizanca, ili yak zbog prihvatanja osedanja incestne krivice i od strane drugog blizanca po principu medusobne identifikacije. I za jednu i za drugu opciju verovatnoda je znatno manja u sluCaju neidenticnih blizanaca. KonaEno, ako je identican genetski faktor kod identitnih blizanaca stvarno odgovoran za pojavu homoseksualiteta, kako onda objasniti Cinjenicu da je Eak 48% identiEnih blizanaca analiziranih u Bejli-Pilar studiji imalo izrazito suprotne seksualne orijei~tacije?~

Na Bejli-Pilarovo istraiivanje se osvrde i pomenuti Clanak u "Njusviku", na slededi naEin: "Mada su Pilar i Bejli sigurni da biologija igra dominantnu ulogu, Bejli ipak priznaje da mora biti da postoji neSto u okruienju Sto utite na pojavu seksualno nesaglasnih blizanacaV5 Drugim retima, Bejli je priznao da na neki natin "odgajanje moie da koriguje prirodu", tj. da naEini heteroseksualcima neke medu onima koji su navodno genetski predodredeni da budu homoseksualci. No da li je to Sto nekog Cini homoseksualcem zbilja priroda - ako to moie biti

korigovano odgajanjem? Implikacije ovog Bejlijevog konfuznog priznanja su suviSe krupne da bi ostavile bilo kakav prostor za takav ko~npromis koji je on pokuSao da uCini. SliEna logiEka nekonzistentost vaii i za veC komentarisani eklektiEki "biopsihosocijalni" kompromis.

citava poplava biologistii-kih hipoteza i teorija, koja je zadesila anleriCke (pa i svetske) medije u toku 1993. godine, bi.la je u stvari veoma precizno orkestrirana, sa neskriverlom namerom da se utiEe na ishod sasluSanja u Komitetu za oruiane sluibe ameriEkog Senata o politici prema homoseksualcima u oruianim snapma. OtvaranJe te rasprave (1 5 . aprila 1993. godine) bilo je prvo najavljeno velikim uvodnim Elankom u martovskom broju uglednog meseCnika "The Atlantic" pod naslovom "Hornoseksualitet i biologija", koji je napisao novinar Candler Ber (Chandler BUIT),~ a dva dana pred poi-etak rasprave, CNN je izaSao sa (potom viSe puta ponovljenom) emisijom koja je, pod surovo i besramno sugestivnim upitnim naslovom "Da li postoje gay bebe?", predstavlja jednu kvazi-nauEnu panel diskusiju na istu temu, a Eiji je "pozitivni" eho odjekivao gotovo svim ameriCkim medijima tokom tromesei-nog perioda senatskog sasluSanja. Na sam dan predviden za donoSenje odluke predsednika ~ l i n t o n a ? kao "zakasneli glavni dioker" gej lobija (verovatno smiSljeno, da bi ostao utisak nepravde prema nauci, ili bar nedoumick) - bilo je pojavljivanje u nedeljniku "Science" Clanka sa "senzacionalnim otkridem" tima genetitara iz Nacionalnog instituta za rak, predvodenog dr Din Hamerom (Dean ~ a m m e r ) ~ koji su navodno pronaSli "sugestivne dokaze za postojanje gena hornoseksualiteta". U celini veoma indikativna za temeljitost prohomoseksualne indoktrinacije ameriEkih medija (tj. njihove pune kontrole od strane gej lobija) bila je Einjenica da su sva tri pomenuta inicijalna medijska inputa o "znai-ajnim otkric'ima" bila jednoglasno, sa entuzijazmom preneta kroz gotovo sve va~ni je dnevne novine, radio i T V stanice Sirom SAD i Kanade. Istovremeno, apsolutno nijedan medij nije primetio i preneo bilo Sta iz veC pornenutog Elanka "Ponovno poseLena eugenika" iz uglednog Fasopisa "Scientific American" (broj od juna 1993. godine), u kojem su svi "dokazi" o mogudoj genetskoj predeternlinaciji ljudskog ponaSanja, ukljuEujudi i one

koji se odnose na opcije seksualnog ponaSanja izmedu heteroseksualnog i homoseksualnog, bili sistematski i ubedljivo osporeni.

Pomenuti, za ovu kampanju inicijalni Elanak Candlera Bera u Easopisu "A-tlantik", bio je napisan sa ambicijom da pruii jedan objektivan opSti pregled dotadaSnjih biologistiEkih dostignuda u istraiivanju homoseksualiteta. Ovaj Elanak je, ako ni zbog Eega drugog trebalo da bude interesantan najvedem broju informisanih i pailjivih Eitalaca, ne toliko zbog eventualne vrednosti ponudenih argumenata u korist genetiEko-bioloSke etiologije razliEitosti seksualnih orijentacija, ved prvenstveno zbog jednog previie oEiglednog raskoraka izmedu deklarisanih i stvarnih intimnih motivacija autora. Naime, autor je, poSteno priznajuti da njegov cilj nije samo nauEne prirode (s obzirom da se liEno deklariSe kao gej), naSao sebi ubedljivo opravdanje za bioloSke pristupe taEnom opaskom o "konzistentnim neuspesima psihijatrije da dokaie bilo Sta Sto je nameravala u vezi sa homoseksualitetom". Pa ipak, njegova nameravana objektivnost kao istraiivaEa sistematski je patila od njegove gej obojene navijaEke groznice. On nalazi da je "sasvim dramatiEno" to kada se pokaie da pacov, koji je odmah nakon Sto se okotio bio kastriran a zatim napumpan injekcijama estrogena, poEinje da kad odraste pozitivno da reaguje na to kada ga, uzjaSe normalni pacov (!?). Dabome da je prirodno Sto gospodin Burr veruje u ono Sto ieli i voli i Sto ga to uzbuduje, ali kada to postane praktieno neosporena "vrhunska priEa" u glavnim ameriEkim medijima tokom nekoliko nedelja nakon objavljivanja u "Atlantiku", onda bi to svakom pailjivom analitiEaru socijalne psihologije moralo da bude znaEajna indikacija o apsolutno dominirajudoj socijalnoj patologiji u ovoj oblasti, bar u savremenoj Americi.

Sa nauEne taEke glediSta, sluEaj navodnog otkrida "Veze izmedu DNA obelegja (takozvanog markera) na X hromozomu i muSke seksualne orijentacijeV9 je mnogo interesantniji nego Berov opSti pregled biologistickih pristupa fenomenu homoseksualiteta. Ovde je naime, kvantitativni smisao "otkridu" obezbecten primenom tzv. "teSke artiljerije nauEne metodologije", kao Sto su standardne tehnike ljudske genetike i

korripjuterizovana modelska obrada podataka, uz istovremeno koriSdenje svih kinsijevskih i postkinsijevskih zabluda i obmana kao bespogovornih kontrolnih konstanti (k ao Sto su Kinsijeva skala, zatim sistematsko samozavaravanje o marginalnoj utestanosti muSkog homoseksualiteta u -0drasloj populaciji (na bazi statistitkih istraiivanja koja ukljutuju u uzorak sarno iskljutivo javno deklarisano homoseksualno ponaSanje itd.).

Sasvim je jasno da se uz tako zavaravajuc'e pretpostavke o -

bazitnim tinjenicama, i sa istraiivatkim ciljem "naniSanjenimM unapred medu ispitivanim pripadnicama gej zajednice, mogao lako dokazati ne samo "nasledni prenos homoseksualnosti po majtinoj strani genetske veze", ved i bilo koje drugo ieljeno "otkride". Najzad, dok se mora priznati da. se bez specijalnog duieg obuEavanja ne moie lako prodreti u sve bitne elemente celine sloienog nautnog sistema savremene genetike, ukljuEujuCi i specijalna znanja o primeni informatitkih i drugih modernih

-

metodoloSkih pristupa, modela i tehnika - ipak postoji sasvim dovoljno indicija da u Hamerovom istraiivanju nije bio zadovoljen tak ni elementarni minimum upotrebe metodoloSkih oruda neophodnih za osiguranje pouzdanosti i proverljivosti podataka. Tako, na primer, pored koriSdenja ved standardno poznatih teSkih "redukcionistitkih" falsifi kata o navodno beznatajnoj utestanosti homoseksualne populacije u ukupnom odraslom stanovniitvu, kao i zloupotrebe prirodne tendencije vedine homoseksualnih muSkaraca da predutkuju svoje sklonosti - sve to kako bi se na malom uzorku izveo zakljutak o Eetvotrostruko vedoj utestanosti homoseksualiteta kod ujaka nego kod striteva (a kao navodni dokaz "da se homoseksualni gen prenosi preko majtine linije"). Pri tom, autori, ne pominju ni bilo kakvo poredenje sa tzv. kontrolnom grupom itd, itd ...

Gotovo u celosti, profesionalna literatura na temu homoseksualiteta koja se danas publikuje i cirkuliSe u svetu, prepuna je na slitan natin konfuznih koncepata. Odredenije, takav je slutaj i sa tzv. psihobioloSkim pristupom etiologiji homoseksualiteta.

Naime, mada danas gotovo niko medu ozbiljnijim profesionalnim delatnicima u ovoj oblasti viSe ne pokuSava da dokazuje postojanje iskljutivog ili dominantnog uticaja

konsti tucionalnih (ili, odredenije genetskih iliii neuroendokrinih) faktora, ipak, joS je dosta prisutno razrnatranje rnogudnosti tzv. "modela multi-faktorske etiologije homoseksualiteta" . S toga eelno na osnovu 1-aspoloiive literature w o tome, razmotriti kakav bi mogao biti odgovor na pitanje: Sta stvarno stoji iza ideje o modelima mu1 tifaktorske etiologije ho~noseksualiteta'? Dabome, poSto ta ideja (kao i ono Eime smo se bavili u prethodnom poglavlju) takocte pripada eklektiCkom pristupu ovoj materiji, mi demo i ovde obratiti painju na iscrpnu i dobro sistematizo\ranu interpretaciju psihobioloSkog pristupa paradigmatizkog predstavnika eklektizma, dr RiEarda Fridmana.

Kao Sto smo ved u prethodnim poglavljima, mada neSto drugaCije, formulisali, u prirodi je logike ljudskog miSljenja i bitisanja da se, kadgod neki fenomen uporno odoleva spoznaji, kao spasonosnoj formuli za izlazak iz situacije intelektualne nemoc't i kolzfuzije, pribegava ili njegovoj konceptunlnoj fragnzentaciji ili eklektiEkoj interpretaciji. Danas , u vreme masovnog koriSc'enja koriSdenja ogromnih mogudnosti kvantitativne analize pomocu kompjuterske pameti, neretko se deSava da metodski postupci zasnovani na modelskoj simulaciji pribavljaju nauEnu verodostojnost i onim konceptirna koji su nastali kao rezultat faktiEke intelektualno-spoznajne konfuzije. Na taj naEin je, po naSenl miSljenju, promovisana i "spasonosna formula" multifaktorske uzroCnosti homoseksualiteta. RiEard Fridman je formulisao takvo jedno uverenje:

Medutim, nova istralivanja, posebno ona usmerena na prenatalne neuroendokrine uticaje na seksualnu orijentaciju, indiciraju znaraj modela zasnovanih na interakciji izmedu prirode, odgajanja i seksualne orijentacije, pre nego onih koji bi nag1a.Savali alternative tipa sve-ili-niSta. (Str. 1 1)

Bez obzira na to koliko se Covek moie stvarno intimno osedati nevoljnim da ulazi u analizu ovih konvencionalno- -proizvoljnih tvrdnji RiCarda Fridmana, ipak demo na IogiEki zasnovanoj, metodoloSki korektnoj interpretaciji raspoloiivih Einjenica, malo pailjivije razmotriti moglide zasluge i nedostatke toga pristupa, polazeii upravo od toga kako je te Einjenice prezentirao Sam Fridman. U pitanju je, dakle, pre svega neSto drugaEije, odnosno, preciznije Eitanje rezultata onih

psihobioloSkih istraiivanja koja Fridman navodi u svojoj knjizi. On poEir~je razmatranjem korelacije izrnecfu plazma-testosterona (nivoa hormona u krvi) i hornoseksualiteta kod odraslih muSkaraca, da bi zakljuEio da se ta linija istraiivanja pokazala "nenagradujuc'om". Medutirn, po njegovom rnigljenju, istraiivanje prenatalnih neuroendokrinih uticaja na seksualno ponaSanje donosi interesantnije rezultate. Tu on pominje da je Dorner u svojirn ekstenzivnim eksperimentima sa pacovima (jog 1975-6) do&;ao do zakljueka da ako su fetusi muijaka bili izloieni privrernenom nedostatku androgena u kritiEnom periodu diferencijacije mozga, oni su, kao odrasli, manifestovali seksualno ponaSanje sliEno ienkama. T a k d e , on primeduje da je Dornerovo zapaianje pozitivnog povratnog efekta estrogena na tzv. "leutenizing h6rrnon"1° bilo primedeno kod homoseksualnih, ali ne i kod biseksualnih (sic!) i heteroseksualnih muSkaraca, Sto je, po njemu, kompatibilno sa hipotezom (sic!) da je seksualna orijentacija kod l'udi, kao i kod pacova, pod uticajem centralnog nervnog sistemali ( ! Zaboga, ni ljudi ni pacovi ipak nisu mikroorganizmi ili amebe, pa da se jedna tako sloiena funkcija moie zasnivati i regularno ponavljati bez posredovanja te stoga i uticaja centralnog nervnog sistema!

On dalje, pominje Gladjua (Gladue), Grina (Green) i Helmana (Hellman), koji su 1984. godine istraiivali neuroendokrine reakcije na ubrizgavanje estrogena muSkirn homoseksualcima, heteroseksualcima i Zenama, Sto je dovelo do njihovog sledeCeg zakljuEka: "Ovo navodi na ideju da kod nekih homoseksualnih ljudi M O ~ D A postoje fizioloSke razvojne komponente". Medutim, kako Sam Fridman primeduje, pokuSaj Gurena (Gooren, 1986) da ponovi-potvrdi rezultate istraiivanja koje su obavili Gladju, Grin i Helman nije dao potvrdne rezultate. Fridman dalje izveStava da su Moni i Luis (Money & Lewis, 1982) ustanovili poveCanu uEestanost homoseksualnosti u jednoj grupi dei3aka sa idiopatskom adolescentnom ginekornastijom. Na osnovu toga su ovi istraiiva~i izaSli sa hipotezom da je prenatalni faktor m o t h uticao i na seksualnu orijentaciju i na razvoj grudi kod ovih deEaka. Grupa se sastojala od deset deEaka (!) od kojih su sedmorica (ili 70%) bili heteroseksualni.

Fridman oprezno zakljutuje ovaj pododeljak u svojoj knjizi

konstatacijom da, uprkos ovim ovlaSno naznazenim sugestivnirn nalazirna, yostojech evidencija do vremena pisa~zja njegove

rzeuroendokrini uticaj na hornoseksualitet, i to sarn u nekim podgruparna, a ne i za sugestiju da bi neuroendokrini faktori mogli izazivati homoseksualitet u opStoj populaciji .

PoSto istraiivanje koje su sproveli Gladju, Grin i Helman (a koje je ionako dalo priliEno neodluEne zakljuEke) nije moglo biti uspegno ponovl jeno-potvrdeno, nag komentar informacija iz prethodnog pasbsa Ce se odnositi na Dornerov eksperiment sa pacovima, kao i na studiju Monija i Luisa o sudbini seksualne oriientacije 10 ginekomastienih deCaka.

Sto se tiEe poredenja i zmdu pacova i ljudi u odnosu na seksualno ponaSanje pod moguiim uticajern uskrakivanja androgena u toku fetusne faze diferencijacije rnozga, lako se moEe zakljuEiti da tvrdnja kako je seksualna orijentacija kod ljudi, kao i kod pacova, pod uticajem centralnog nervnog sistema - zbilja ne moie predstavljati nikakvo otkriCe.

Medutim, mnogo bi viSe znaEilo, za stvarno otkride ontoloSke sugtine sam.e seksualne orijentacije da su ovi istraiivaEi uzeli u obzir kao hipotezu (a zatim pokuSali i da je provere), da se seksualno pona5arlje pacova i ljudi odigrava po bitno razltc'itim pravilima: kod pacova po pravilima agresije i potcinjavanja, odnosno jasne bioloSki opredeljene cikliene spremnosti ienke za parenje, a kod ljudi pre svega prema pravilima svesne socijalizovane polarizacije u koja je ugradena i svest o nekim zabranama.

Drugim reEima, seksualno ponaSanje sliEno ienkama pacova u slurajevima onih muEjaka koji su trpeli uticai deficijencije androgena u kritiEnoj prenatalnoj fazi razvoja rezultat je neuroendokrinih uticaja na njihovu neagresivnost/potCinjenost drugim muijacima; kod ljudi, medutim, taj faktor moie uticati na nivo seksualne aktivnosti, ali ne i na samu seksualnu orijentaciju - jer se ta orijentacija konstituiSe po drugatijim, sloienijim pravilima od pravila dominacije i submisivnosti. Naime, poznato je da ima dosta neagresivnih heteroseksualnih muSkaraca (pa i submisivnih prema svojim Zenskim partnerima), a takocte i ne mali broj sasvim rnuzevnih (a i sasvim agresivnih)

homoseksualno orijentisanih muSkaraca. Cak i kad bismo pretpostavili da su neki medu neagresivim-submisivilirn muSkarcima takvi upravo zato Sto su u kritiCnoj fazi razvoja u maji-inoj utrobi trpeli od deficijencije androgena, ipak je najverovatnije da de se ta deficijencija u najveCoj meri ispoljiti u vidu nekog od razlii-itih oblika pseudohermafroditizma. S tim u vezi, opSte iskustvo koje se odnosi na te kategorije ljudi govori nam da i onda u znatnoj vedini sluEajeva opet nemamo hornoseksualca, veC po pravilu, jako inferiornog (taEnije, sa jakim kompleksom inferiornosti) heteroseksualnog muSkarca. Dakle, ako se u kategoriji onih koji su patili od prenatalne deficijencije androgena (pa su, pretpostavimo, zbog toga neagresivni-submisivni) nadu i neki koji su istovremeno i homoseksualno orijentisani, to nikako ne znaEi da je za njihov homoseksualitet bio relevantan taj neuro-endokrini uticaj, ved nloie da znaEi samo to da bi njihov homoseksualitet mogao biti dosta upadljiviji zbog kumulativnog uticaja na obrazac ponaSanja homoseksualne orijentacije, sa jedne strane, i svesti o sopstvenoj fiziEkoj inferiornosti, odnosno tipskoj seksualnoj neadekvatnosti, sa druge strane - mada ovakvi sluEajevi mogu usloviti i modele ponaSanja koji upuduju na zakljuEak o aseksualnoj pasivnosti.

Stoga, kao kristalno jasan zukljuc'ak iz ove ~zaie (doduie nac'elne, teorijske) unalize rnoralo bi da sledi to da govoriti o rn,ultifaktorskoj etiologiji hornoseksualiteta u ovakvinz slutajevima moie znac'iti samo uvoctenje multifaktorske konjuzije tamo gde oc'igledno objektivno postoji jedan hijerarhijski odnos stvari. To je odnos izm.edu, s jedne strhne, odredenog relevantnog faktora (tuc'nije: kritirne kombinacije relevantnih faktora), Sto je odluZujuc'e za formiranje Izomoseksualne orijentacije i, s druge strane, c'ituvog niza raznorodnih a suitinski irelevantnih faktora, ali "zn?injavajuCihV za evidentni (pa i za prividni) model seksualnog pon.aianja. Iuko je ono i to ne ruzumemo mnogo lakie i "udobnije" kvalzfikovati zvuc'ninz imenorn nekog pomodnog koncepta (kao Sto je, na primer, bio sluc'aj sa tzv. multifaktorskiin "biopsihosocijalnim" modelom uzrotnosti homoseksualitetc~), zadatak nauke kocl ovnko sloienilz fenomena je upravo du razluc'i hitno od nebitnog, s~litinsko od pojuvnog, a i u pojavno~n odluc'ujude od marginalnog.

Sto se tiEe "istraiivanja" sudbine kasnije seksualne orijentacije 10 ginekomasticnih adolescenata koje su sproveli Moni i Luis, Eak i ako prenebregnemo Einjenicu da je uzorak od svega 10 sluEajeva u bilo kom kvantitativnom istraiivanju nedopus tivo mali (tj. ilereprezentativan do neozbiljnosti), dovoljno bi bilo podsetiti ove istraiivaee da naiaz od 70 % heteroseksualnosti u ovoj grupi taEno odgovara "proCiSdenim" Kinsijevim nalazima o uEestanosti u odrasloj ameriEkoj populaciji onih koji su bar u periodu od tri godine doiivljavali homoseksualna uzbudenja do taCke orgazma (30%). Dakle, precizno govoredi, ako bi se za poredenja koristili stvarno relevantni podaci, onda Eak ni u sluCaju 10 ginekomastii-nih ~dolescenata ne postoji nikakva evidencija o povedanoj uEestanosti homoseksualiteta u odnosu na prosek odrasle muSke ameriEke populacije.

Fridman je takode vrlo ekstenzivno razmatrao eventualnu mogudnost uticaja neuroendokrinih faktora na seksualnu orijentaciju pre indirektno nego odmah i neposredno, a posebno takav mogudi uticaj preko odsustva agresivnosti i izbegavanja uEeSda u muSki gruboj detjoj igri. Naime, polazeCi nd uverenja mnogih psihoanaliticara da je adaptacija na agresivnost (i sopstvenu i kod drugih) tokom detinjstva vezana za konaCno oblikovanje seksualne orijentacije, on je opisao brojne nalaze o averziji prehomoseksualnih deCaka prema gruboj deEaEkoj igri i zakljuEio da ved sama ta Einjenica "pruia indirektnu podrSku hipotezi o prenatalnoj androgenoj deficijenciji (kao faktoru) u uzrokovanju homoseksualiteta".

Ipak, Fridman konatno oprezno priznaje da tek treba da se dokaie, tj. demonstrira da podgrupa deEaka sa naglav senom averzijom prema grubim-borbenim detjim aktivnostirna stvarno ima delimii-no iensku diferencijaciju mozga, tako da i ceo ovaj pododeljak u svojoj knjizi zavriava, za svoje psihobioloSke koncepte obeshrabrujudom pretpostavkon~, da de budude istraiivanje verovatno pokazati da de medu njima neke (manje) podgrupe biti sa bio1oSkj.m obeleZjem a neke bez traga takvog obeleija. Sledstveno tome (ako je dopuSteno interpretirati Sta je Fridman stvarno podrazumevao), hipoteza o uticaju prenatalne androgene deficijencije na uzrokovanje fenomena homoseksualiteta, bar u nekim podgrupama ima smisla. Na taj

qrulensyasoruoqa~d,, *AZ? poy r3au . / n8ow as aroy eu3 qrrr3ap . . . A

aysnw A. poy (nTueseuod . A n ~ s o u r o ~ p [I) wazyomrp . ruls~or~raqrq . * A Z ~ ap 'oo"nrp wrlez . fnkeseuod A wo~oqrru n ay!lz&'eu' I

n 3 ~ n A e ~ o ~ o d npwzr ayI Ize~ aysolorq au2rzeq ep ' on~d :aTrlsaZns ~ I A O Z ~ ~ U !le3r] is rq . 1r07 .. a io ohqasod e '8olnd n r0ri.i' oauz! & e w p ~ ~ d a[ . &oy . a~uawn8~e a ~ s on0308 !]e~riud ou$urparod . .

oye r ye3 A 'wozalodrq wo~ouewppd w o u a p a ~ ~ u es rzop A

au paw royi1a~ n as ep e ~ b w yaAo2 gr! 'oulesqope~ed elso=

nule~ls r ~ r ~ ~ o w z a ~ . . ah1zr3a.1d . . OIEW SOT nTwy eu owa? ~803s * x x ~ A a p ~ o aC awoy o ~wnze~odsau

8oyso1opolaw A r 3ou1e~da~uoy nurlshs A ruscrqo ep uer1o~op ur!~ses dnlsud ~ e y & r . aT = 01s e8ols O A ~ *nT;3elGa~r~o nulansyas

EU ar~3r~t-i qrurqopuaomak errrelolsod . rl&unn8& arue~r~rdsr . " . oys'~r~d&Joy-oy3r801 A . eu assupo as dooy 'dueIrd eu1a3eu A

eu r u a ~ r u a . ~ ~ o ' r ~ e ~ s o . A . ueluaruoy ISBU . A 23 .' y 3 3 ~ 'euIezaJobry wrl . srmq . . ou~eurparod A * . d S r ~ o&a?au r a p ~ o as e8ol 8 o q ~ *elalr~r?nsyasoruoy

suawouaj a p o ~ r ~ d r eyo~zn a r u ~ ~ e r u s e r i e ~ . A . ou3rrurlap A . . owes ez r ye? 'ednls!id ~ ~ y ~ o ~ o ~ ~ o ~ ~ s d !lsomueAaIaJ ls!~oy

n luaurn%ls ~ r z l p o . A r ~ r . . rreprle~ oumeu A r ~ o u rurpal . . . rrupal . ru . oua3al A

oupoqla~d au nsoupo'n wo) nd r;apoi\n au - ZI.plr ayrlauaB !zo~n ' ,,elal!luap! Bou~od ( ~ ~ L I ~ J ~ w J ~ ) ewr . . ~ U ~ J ~ E W Z C J &ruuyopua . .

-oq!sd,, 'spy oyey 'y~eq as u.1 IEZ '(ii) 661aj ~ensyasowoy

e u c p ~ ~ l d o r . e3nSou1 J ou~rlelado t.u!pal ovy e u a r ~ ~ ~ l s p a - ~ d 'e~are.ry n k ~ y era 'qrq el$oru ~q

(eupl r 3 a ~ 'cuezeyopau owes au ' n~ua i~s rb A , . utaseu' A bd 'aoeu~ A r . a[ eloy) a&Ivnsyasowoq rr~Solo!la .. . [oys~olyr;.~y[nur o ~ j a p r r . urxu . A

deEakaV, u odnosu na kasniji evidentni bihevioralni homoseksualitet. Na kraju, ipak, tvrdnja da se ova crta (deEija averzija prema borbenoj igri) moEe nadi u veiini sluEajeva stvarnog (intimnog) homoseksualiteta,13 posmatrano u odnosu na ukupnu muSku populaciju, a sudeCi prema naSoj evidenciji - mora biti daleko od istine, odnosno, tek bi moiala da bude jasno i precizno kvantitativno dokazana.

Drugim retima, da bi se moglo makar pomiSljati na opravdanost i odrtivost koncepta multifaktorske uzroEnosti homoseksualiteta, nije dovoljno da se ustanovi kao nesporna Einjenica da su neki od prehomoseksualnih deEaka teiili da izbegnu grubu-borbenu igru zbog, Eak precizno ustanovljene, prenatalne androgene deficijencije14 - ved samo to da li je taj bioloSki faktor na bilo koji naEin i kod bilo koga odluEujuCe ili bar nesumnjivo relevantno mogao da oyredeli homoseksualnu orijentaciju ili ne.

Naime, takav relevantan uticaj bi se pouzdano mogao konstatovati samo ako: ( I ) se ne bi mogli naCi i sluEajevi heteroseksualaca koji su u kritiEnoj fazi pre svog rodenja takode patili od androgene deficijencije i (2) ako bi se moglo navesti taEno pod kojim to drugim okolnostirna (bilo kvalitativnim ili kvantitativnim) ta androgena deficijencija deluje na pojavu homoseksualne orijentacije, a pod kojim ne.

U stvari, suStinski Fridmanov logiEki problem ovde je Sto je na poEetku poglavlja "PsihobioloSka razmatranja" u svojoj knjizi MuSki honzoseksualitet poSao od l a k e pretpostavke da izbor mora biti napravljen izmedu jedne od sledeee dve opcije: ili multifaktorska etiologija, ili pak "sve-ili-niSta" etiologija homoseksualiteta. Nasuprot tome, naSa teorija upuc'uje na to da ni jedna od ove dve opcije koje je formulisao Fridman ne predstavlja pristup koji bi adekvatno korespondirao sa realnom situacijom.

Umesto toga, treba govoriti o hijerarhijski poredanoj integralnoj uzroEnosti homoseksualiteta u kojoj samo jedan faktor (taEnije: jedna konstelacija faktora) ima stvarno odluEujuc'i uticaj, dok svi drugi faktori mogu imati samo delirniEili ili dodatno-pomoc'ni uticaj, i to ne toliko na samo uzrokovanje homoseksualiteta, veC mnogo vise na, da se tako izrazimo,

morfologiju i fenomenologi ju homoseksual i teta, odnosno njegovu nosologiju. Upravo ova kompleksnost dopunskih i , u smislu statistizke verovatnoc'e dopunskih, a u suStini ipak marginalnih uticaja - koji su, kako rekosrno, pre od znaEaja za obrazac evidentnog seksualnog ponaSanja nego za formiranje same seksualne orijentacije - je i ui.inila fenomen homoseksualiteta tako iilavo i dugotrajno neprobojnim za suStinsko konceptualno poimanje i pored njegove, u krajnjoj liniji, jednostavne i unitarne prirode.

Na primer, ontoloSki i etioloiki, kao Sto smo to u ovoj knjizi viSestruko argumentovali , homoseksualitet uopSte nije fenomen opredeljen porernekajima polnog identiteta. Pa ipak, bar neki vidovi uznemirenosti ili pak poremec'aja u detinjem doiivljaju sopstvei~og polnog identiteta mogu svakako znatnije doprineti spletu spoljaSnjih okolnosti koje Ce sa viSe verovatnoCe uticati na "okidanje" neumoljivog mehanizma formiranja homoseksualne orijentacije; U tom slu~aju, ovi poremeCaji u infantilnom polnorn identitetu Ce kasnije u joS vec'oj meri uticati na opSti obrazac ponaSanja koji Ce pojedinac usvojiti jednom kada se uspostavi bazitna homoseksualna orijentacija libida.

U suStini, isto se odnosi i na pojavu deCaEke averzije prema grubiin-borbenim aktivnostima, zatim na specificnu konstelaciju odnosa u porodici i druge medusobno povezane tinioce koji rnodeliraju liEnost u mladosti. Medutim, kako je reEeno, samo je jedan odluEujudi faktor koji neizbeino vodi do stvarne, baziEne homoseksualne ori jentacije, a koji, definisan u najopStijem izrazu, redovno polazi od poroditno indukovanog anksioznog oseCanja incestne krivice u kritiEnom dobu psihoseksualnog

~a meiiuzavisnost odluCujuCeg i dopunskih faktora u etiologiji homoseksualiteta razrnatrana je mnogo detaljnije u TreCern delu knjige, dok se ovde to Eini samo u funkciji naSeg pokuSaja razjaSnjavanja nekih standardnih oblika nerazumevanja prirode fenornena o kojem je reC.

Napomene

1 Preciznije reeeno, doSlo je do sistematskog, dobrim delom i svesnog-namemog, staleski i medijski izmanipulisanog usmeravanja

istraiivaEkih poduhvata o uzrocima i prirodi fenornena homoseksualiteta iskljuEivo u pre-nauEnom i kvazi-nauEnom pravcu, uz rnarginalizaciju, Eak potpuno potiskivanje iz javne kornunikacije svih dotadaSnjih stvarnih dostignuda psihoanalize u ovoj oblasti. 2 Kao Sto je izvestio "Njusvik" od 24. februara 1992. godine, u svom udarnom Elanku pod naslovom: "Rodeni i l i odgajani?", autora Dejvida Gelmana sa grupom saradnika: jedan otvoreno homoseksualan neuroanatom, dr Sajmon Livaj, postao je sasvirn slavan kada je (nakon Sto je bio hospitalizovan zbog duboke depresije u koju je zapao zbog smrti od AIDS-a svog dugogodiSnjeg ljubavnika, te Eak odluEio da napusti nauEnu karijeru ako ne nade bilo Sta Sto potvrduje ideju da je homoseksualitet pitanje sudbine a ne izbora) izaSao sa rezultatima anatomskog pregleda mozgova 41 leSa koji su upudivali na zakljuEak da je deo hipotalamusa za koji se veruje da kontroliie seksualnu funkciju kod homoseksualnih dva puta manji nego kod heteroseksualnih muikaraca. SluEaj je, po svemu sudeii, sasvim korektno i odmah bio objaSnjen u okviru samog Salkovog instituta od strane pomoinika predsednika tog Instituta dr Keneta Klivingtona, koji je istakao da postoji ubedljiva evidencija da Celijske mreie mozga imaju sposobnost da se rekonfigurigu u odgovoru na izvesna iskustva. Nadeno je npr. da je kod ljudi koji su poeeli da Eitaju Brajovu azbuku nakon Sto su oslepeli, podruEje mozga koje kontroliie prst koji sluii za Eitanja postal0 vede. I pored tog jednostavnog i ubedljivog objainjenja, tragiEna nauEna regresija u istraiivanju homoseksualiteta koja je eskalirala tokom poslednje Eetvrtine dvadesetog veka, uEinila je mogudim da tak i tako patetiean s1uEa.j oEajniEki "ciljanog" istraiivanja dobije ore01 svetski slavnog, navodno epohalnog otkrida, koje je kao takvo brzo reprodukovano i popularizovano u mnogobrojnim nauEnim i popularnim rnedijirna i sasvim ozbiljno razmatrano i uzimano kao "ubedljiv dokaz" genetske prirode homoseksualiteta. 3 Tj. "Roditeljska ZASTAVA" - skraienica od "Parents and Friends of Lesbians and Gays" (Roditelji i prijatelji lezbijki i gej muSkaraca, tj. aktivnih rnuSkih homoseksualaca). 4 Kao Sto je oStroumno primetio Vilijem Bajrl (William Byne), psihijatar na Kolurnbija univerzitetu: "Po mom miSljenju, glavni nalaz te studije (Bejli-Pilar) jeste da je 48% identirnih blizanaca koji su odgajani zajedno, bilo neuskladeno u pogledu seksualne orijentacije" (zabeleieno u Elanku "Ponovno poseiena eugenika" autora Diona Horgana (John Horgan) - objavljeno u Easopisu "Scientific American", u broju od juna 1993. godine. 5 Misli na pojavu razliEite seksualne orijentacije kod ideiltiEnih blizanaca. 6 Ovaj novinar (po sopstvenom navodu u Elanku, i Sam gej), prema objaSnjenju redakcije pomenutog Easopisa, dobio je ovako udarno mesto u tom Easopisu "jer priprema da objavi knjigu na istu temu" (!?). 7 Kao Sto je poznato, ova odluka je bila kompromis "Ne pitaj - ne reci", Sto je bilo manje od Klintonovog izbornog obeCanja svojim gej i


homofilno-liberalnim biraEima da Ce poraditi i na legalizaciji statusa homoseksualaca u ameriEkoj vojsci. 8 Hamer je takode deklarisani homoseksualac - sudeCi po njegovom sopstvenom priznanju datom u jednom intervjuu alneriEkoj Stampi 1997. godine. U istom intervjuu on je poSteno priznao da za svoju teoriju o "homoseksualnom genu" joS nema pouzdanih dokaza, veC da samo postoje indicije o tome. 9 Tako je glasio naslov Elanka u nedeljniku "Science", koji su potpisali dr Din Hamer i grupa iena, njegovih saradnica. Zanimljivo je da je nekoliko godina kasnije, u intervjuu koji je preneo i jedan beogradski nedeljnik, dr Din Hamer, uz priznanje sopstvene intimne zainteresovanosti za to istraiivanje, izrazio uverenje da de jednog dana ipak uspeti da dokaie postojanje homoseksualnog gena. 10 Tj. hormon koji utiEe na sazrevanje jajEane reproduktivne funkcije. 11 Jasno, ovo joS uvek nije nikakav dokaz da su mehamizmi formiranja i funkcionisanja seksualne orijentacije kod ljudi i pacova isti ili Eak sliEni. 12 PoSto nijedno od ovih dodatnih Fridmanovih razmatranja nije bilo donelo nijedan novi dokaz ili bilo kakvu drugu indikaciju u korist bioloSkih uticaja na formiranje homoseksualne orijentacije libida - bar Sto se tiEe ljudske vrste - smatrali smo da nema smisla ovde ni nastavljati sa daljim prezentiranjem i komentarisanjem njegovih pojedinaEnih tvrdnji. 13 Dakle, uzimajuCi u obzir ne samo u ponaianju evidentni homoseksuali tet , veC kao Siri pojam, intimni homoseksuali tet , koji ukljuEuje i viSestruko EeSde sluEajeve koji nisu evidentni u otvorenom ponaianju. 14 Da pretpostavimo tako neSto, iako u onome Sto Fridman navodi kao dotadaSnja istrazivanja u ovoj oblasti to nije bio sluEaj.

Deo treei

Fascinirajuca istina

Poglavlje 9 Elementi teorije socijalizacije libida

Frojd a kasnije i Stoler su bili duboko u pravu kada su isticali da je za pravilno razumevanje homoseksualnosti i ostalih oblika seksualnih zastranjivanja, neophodno prvo celovito razumeti fenomen heteroseksualnosti kao iskljuEive orijentacije. Stoler je u istom pravcu Eak bio joS specifiEniji kada je ingeniozno ustvrdio: "Moramo poEeti time da se podsetimo da je hete~~oseksualnost stec'eno svojstvo (podvukao J.V); ne moiemo to pitanje gurnuti u stranu govoreCi da je heteroseksualnost predodredena, neophodna za preiivljavanje vrste, te stoga bioloSki garantovana."

Upravo zbog citiranog stava o heteroseksualnosti kao steEenomr;vojstvu, prilicno je iznenadujuee da (prema naSem saznanju) u stvari niko u tom pravcu nije ni pokuSao da tretira fenomen iskljuEive heteroseksualnosti ozbiljnije, tj. celovito i sistematiEno, a bez banalnih stereotipa, kao Sto je onaj sadrian u "opStem mestu" o bioloSkoj predodredenosti heteroseksualnosti. U ovom poglavlju uEinjen je pokuSaj da se upravo tako, celovito i sistematitno, razmotri heteroseksualnost. Medutim, Eini se da je u tom sklopu neophodno prvo ukratko obaviti jedno naEelno psiholoSko-semantiEko razmatranje o razvoju objektnih odnosa uopSte, a pre svega sa slededih aspekata:

- Prvo, joS opStije nego u Stolerovom podsedanju, ne samo seksualni (dakle i heteroseksualni) veC i svi drugi stabilni aktivni i reaktivni odnosi koje ljudsko bide uspostavlja prema spoljnim objektima, mogu logiEki korektno biti interpretirani samo kao steEena svojstva, koja su, u krajnjoj liniji, uvek sasvim inicijalno zasnovana na iskustvenom modelu primarnog odnosa sa majkom (ili pak njenim supstitutom), tj. odnosa koji zadovoljava sve potrebe. U skladu sa tim, ako ukupnost stabilnih objektnih reakcija predstavlja skup svojstava koja rezultiraju iz iskustava steEenih kroz interpersonalne i druge kontakte, onda tako mora biti i sa bazienom orijentacijom, pa i karakterom seksualnih objektnih odnosa. Medutim, dok na konatne obrasce

strukturirnnja l ihosti i ukupnog ponniunju mofe uuticati ukzlpnost iskustava sticanih u kontinuitetu interpersonalnih odnosa od nnjranijeg detinjstva do odraslog doba, dotle se, kako

- -

je joS fiojd dobro uoc'io,l- samo buzic'na (heter0)seksualna orijentacija 14 ljudskoj vrsti uspostavlja dvokratno. Naime, u dva t a h o odredena "momenta" tokom ontogenetskog razvoja svake ljudske jedinke ona se prvo uspostavlja kao infantilno svojstvo, a zatim tokom puberteta biva potvrdena (ili negirana) kao socijalizovano svojstvo. Uz fenomen svesti, to je jedna od bitnih mentalnih diflerentia specifics ljudske vrste u odnosu na bilo koju Zivotinjsku vrstu. Drugim reEima, heteroseksualna orijentacija se preliminarno opredel'uje unutarporodiEno - jer porodica je celi svet malog deteta.2) To se odigrava vrlo ran0 (u preedipalnom, rano-infantilnom dobu, oko navrSene trede godine iivota) ved samim sticanjem svesti o sopstvenom ego-identitetu. KonaEno opredeljivanje se odigrava tokom ranog puberteta, u fazi genitalizacije, normalno kao proces "~Stampavanja" socijalizovane heteroseksualne orijentacije. Osnovni smisao u ovom Poglavlju izloienog razmatranja je u tome da se fokusira podruzje istraiivanja, a zatim i da se "odgovornost" za pomenuto "~Stampavanje" ograniEi samo na one specifiEne odnose i na ono specifitno doba ontogenetskog razvoja za koje se empirijski pouzdano moie proveriti da se bez ikakve sumnje odigravaju u svakom pojedinatnom sluEaju, tj. na one odnose i druge faktore koji ne mogu biti eliminisani ni sistemom najrigoroznije empirijske provere IogiEke i metodoloSke konzistentnosti.

- Drugo, ne moie se osporavati da se suStinski dinamiEki mehanizam sticanja ma koje vrste mentalno-emocionalne objektne vezanosti sastoji u ponavljanom povratnom procesu pozitivne reafirmacije odreiienog odnosa. Stoga, je sasvim logitno da se pretpostavi da bi pri regularnim okolnostima interpersonalnih odnosa (bez nekog jako obeshrabrujudeg iskustva u vezi sa preliminarnom, nesocijalizovanom infantilnom heteroseksualnom orijentacijom), za "~Stampavanje" konatne, socijalizovane (i socijalno oEekivane) heteroseksualne orijentacije uvek trebalo da bude dovoljno ved samo postojanje minimuma svesti o polnoj pripadnosti i o socijalnoj responsivnosti.

Da rekapituliramo: mada ne postoji nikakva sumi~ja da "biologija" obezbeduje sveukupnu dispoziciju ili "nameru" heteroseksualnog funkcionisanja, a takode da se pod normalnim okolnostima heteroseksualnost (zbog ljudske mentalne odlike da svako situira sebe saglasno drugima u socijalnom okruienju) javlja stvarno kao socijalno "predvidena" - ipak ona nije ni bioloSki "sudbinski" predodredena ili garantovana, niti predstavlja socijalno neiz.beian araniman.

S tim u vezi, preostaje nam da ovde razmotrimo znatno detaljnije i sa razliEitih aspekata joS slededa tri kritiEna pitanja:

(1) U kojoj fazi (dobu) bioloSkog i psihoseksualnog razvoja taj pozitivno-reafirmiSudi povratni interpersonalni odnos (pod regularnim okolnostima) vodi obavezno do konaEnog biohemijskog "~Stampavanja" heteroseksualne orijentacije libida?

(2) Koji su to kritiEni interpersonalni odnosi, odnosno odgovarajudi psihiEki sadriaji iz infantilnog doba koji se mogu smatrati kao obavezna osnovica za uspegno drugo, konaEno

9 9 9 9 "~Stampavanje / uprogramiranje" soci~alizovane heteroseksualne orijentacijt "' '4, Eiie izostajanje, po svemu sudeCi, dovodi do trajne onesposobljenosti za uzbudljivo erotsko doiivljavanje svih osoba suprotnog pola?

(3) Sta bi mogla biti jedina logiEki sasvim konzls~cntna i empirijski dokaziva rezidualna ili alternativna opcija za svaki psiholoSki sistem koji je izloien izostanku kritiEnih uslova iz prethodne taEke, te stoga i osuden na trajnu efektivnu nesposobnost za svaki uzbudljiv erotski doiivljaj osoba suprotnog pola?

U ovom poglavlju demo pokuSati da nademo zadovoljavajude odgovore na prva dva pitanja, dok 6e trede biti razmotreno u Poglavlju 10, koje se na jedan sistematican naEin bavi bitnim elemen tima naSe jedinstvene psihoanaliticke teorije homoseksualiteta.

U odnosu na prva dva pitanja Eini se da sasvim ubedljivu indikaciju za iznalaienje korektnih odgovora daje pailjivo razmatranje tzv. ienskog sluEaja u procesu opredeljivanja seksualne orijentacije. Ovde se bar dve kljuEne Einjenice Cine nespornim:

Prvo, posmatrano u procentima, ienski deo populacije je, u

celini uzev, svugde i uvek - daleko (pribliino trostruko) uspeSniji od rnuSkog dela populacije3 u postizanju pozitivnog ishoda u smislu neometenog ontogenetskog psihoseksualnog razvoja, koji obavezno rezul tira u prirodnoj i ocekivanoj socijalizovanoj heteroseksualnoj orijentaciji libida u odraslom iivotnom dobu.

Drugo, (Sto prividno protivureEi prethodno iznetoj lako proverljivoj tvrdnji o pribliino trostruko niioj ~Cestanosti ienske homoseksualnosti) majka u najranijem deEjem dobu predstavlja, podjednako za devojCice kao za deCake, primarni, sveopSti objekat emocionalnog vezivanja. PolazeCi od ove Einjenice, ako bi u Frojdova Eetiri opisana dijagnostitko-analititka tumatenja etiologije homoseksualnosti konkretnih slutajeva njegovih pacijenata (a time i u drugim standardnim ortodoksno- -psihoanalitiCkim hipotezama o tzv. "attachment" uzroEnosti homoseksualiteta) bilo sadriano makar i zrno istine, onda bi ta primarna nediferencirana (dakle, i erotska) vezanost malih devojCica za svoje majke trebalo da se odrazi u procentualno vedoj ~Cestanosti homoseksualiteta kod iena nego kod muSkaracaO4

Pailjivo analitiEko razmatranje ove dve Cinjenice vodi drugom znatajnom zakljuEku: muiko-ienska bipolarnost, iako prisutna od najranijeg detinjstva kroz svest o sebi i drugima, kao koncept odraslih u smislu uzajamne seksualne upotrebe prosto nema mnogo znac'aja u infantilnom dobu, a pogotovo ne u unutarporodic'ninz odnosima. Upravo zbog toga je Frojd hip primoran da uvede i koncept "negativnog Edipovog komplklCsa", a u stvari i "pozitivno" i "negativno" edipalno vezivanje sadrie polno neizdiferencirane emocije i potrebe, koje se kasnije ipak (po psihickom kvalitetu i usmerenju) ispostavljaju kao istovrsne sa pubertetskim privrzenostima koje postaju polno diferencirane jer u njima poCinje da preovladuje genitalna komponenta.

Ovde se dakle ne osporava da svako ljudsko biCe spoznaje dosta ran0 (poCev od navrSene dve ili tri godine iivota) svoj polni identitet, kao ni to da svako dete moie iskusiti teSkoCe u tom pogledu usled identifikacije sa roditeljem suprotnog pola. Medutim, ta infantilna konfuzija se u krajnjoj liniji daleko najCeSCe iskazuje kao sasvim irelevantan faktor za konatnu seksualnu orijentaciju u odraslom dobu, zato Sto u ranom

detinjstvu deca niti raspolaiu psihofiziEkom i fizioloSkom aparaturom potrebnom za konacno, upotrebno opredeljivanje seksualne orijentacije, kao ni sa odgovarajudim stepenom "'upotrebne svesnosti" Sta Einiti sa sopstvenim polnim identitetom. S toga standardne frojdovske traume iz edipalne ili Eak preedipalne -faze razvoja, koJe smo razmatrali u poglavlju "Stari, dragi Sigrnund Frojd", iako mogu voditi do infantilnih regresija i neuroza, ipak nikako ne mogu biti relevantne za konaEno opredeljivanje seksualne orijentacije osam ili deset godina kasnije. To je zato Sto je konaEna seksualna orijentacija rezultat kvalitativno sasvim drugat ijih procesa koji mogu poCeti da se stvarno odigravaju tek sa ulaskom u pubertet.

Najinteresantnije u svemu je da je Frojd, uprkos svojim eksplicitnim, suStinski taEnim konstatacijama da "odluka o konaEnom seksualnom ponaSanju pada nakon puberteta" i da se "opredeljenje za homoseksualitet uspostavlja, kao Sto je poznato, samo sa pribliiavanjem puberteta" - ipak ostao pri svojim "teorijama" o rano-infantilnoj etiologiji homoseksualne orijentacije. Sasvim je verovatno da je Frojd jednostavno i Sam bio previSe impresioniran utiskom koji je stvorila njegova psihoanalititka mitologija infantilnog doba (Edipov kompleks, kastracioni kompleks, narcizam itd.), koju je sa maStovitom ubedljivoSdu definisao zarad bespogovornog tumatenja incestne prirode primarnih infantilnih emocionalnih vezivanja, zatim uoi-enu konfuziju malih deEaka oko anatomije njihovih majki, kao i u vezi sa jednim brojem drugih neosporno povezanih pitanja, koja ponekad okupiraju i zbunjuju svest deteta tokom njegovog predSkolskog razvoja. Stoga je Frojd, ohrabren svojim nalazom o nesporno ranim infantilnim uzrocima seksualnih perverzija, pripisao infantilnom dobu i ono Sto to doba objektivno ne moie da obavi: da ima i opredeljujudi uticaj na seksualnu orijentaciju koja de se javiti dosta godina kasnije. S druge strane, bududi prihvaCen kao vrhunski autoritet za psihoanaliticki pristup ljudskoj seksualnosti, on se verovatno osedao pod pritiskom da ponudi neko ubedljivo psihoanalitiEko objaSnjenje za tako Sokantno ili fascinantno rasprostranjeni fenomen kakav je homoseksualitet u ljudskom rodu praktiEno uvek i svugde bio. Poznato je da su njegove teze o uzroEnosti

llomoseksualiteta bile i nekoherentne i nekonzistentne (i svaka pojedinaeno, a i medusobno), te bi, nakon celog veka sistematskih neuspeha u pokuSajima da se bilo Sta snlislena uEini sa njima, bilo krajnje vrenle da analitiCari raznih provenijencija koji se bave fenomenom homoseksualiteta d d u do zakljutka da su se Frojdove polazne premise o rano-infantilnoj etiologiji i prirodi homoseksualne orijentacije pokazale kao sasvim neodriive. Zato se moie redi da se do danas odriana vernost idejama ortodoksne psihoanalize o homoseksualitetu , moie najpre objasni ti inercijom mentalne rigidnosti nosilaca tzv. "glavnog toka" psihoanalitEkog delovanja u ovoj oblasti.

Ovde treba precizirati da se, kao opSte pravilo, podrazumeva da sve teorijske postavke i koncepti koji se s naSe strane izlaiu i obrazlaiu u ovom i slededem poglavlju odnose na heteroseksualnu ili homoseksualnu orijentaciju u velikoj veCini poyulacije koja se moie svrstati u relativno Siroke okvire normalnosti opSteg mentalnog stanja, koju (uz dopustiva odstupanja od proseka u koeficijentu inteligencije) karakteriSe odsustvo izraiene psihotiEnosti, -kao i ukljuCenost u socijalnu interakciju. Drugim reEima, ekstremni sluEajevi psihopatologije, idiotizma, ekstremne socijalne izolacije i/ili iivota od ranog detinjstva u izraienim socijalno-patoloSkim uslovima, moraju se iskljuEiti iz ovog (a i svakog drugog) tesrijskog razmatranja prirode ljudske seksualnosti. To je zbog toga Sto pravila socijalizacije svake ljudske jedinke pretpostavljaju postojanje nekog minimuma normalnosti psihofiziCkih obeleija kao i uslova socijalnog okruienja.

U tom pogledu, posebni izuzeci od ovih teorijskih postavki i zakljuEaka (koji bi doveli do zabluda istraiivaEe koji o tome ne bi vodili raEuna) mogli bi biti neki sluCajevi koji, iako u tolerantnim okvirima psihofiziEke normalnosti, ipak, usled - ontogenetskog razvoja u uslovima ekstremne socijalne patologije5 - mogu znaCiti odstupanja u smislu razvijanja nediskriminisane biseksualne ili Cak panseksualne erotske aktivnosti, odnosno senzibiliteta. Takvi slutajevi se moraju tretirati kao pojedinaeni izuzeci od najopctijeg vodec'eg principa i mehanizma koji u ljudskoj vrsti vaii za uoblitavanje seksualne orijentacije pojedinaca - principa neometene socijalizacije libida. Ovi

izuzeci, mdutim, ne mogu dovoditi u pitanje ni ovaj princip, a ni valjanost sledstveno obrazloienih rnehanizama formiranja homoseksualne i drugih alternativnih orijentacija libida, veC ih upravo potvrduju, jer u koliko-toliko normalnim uslovima socijalnog iivota do takvih, inace vrlo retkih izuzetaka ne bi moglo ni dodi.

U odnosu na oi-igledno kompleksno pitanje ontoloSke suStine heteroseksualnosti, neophodno je prvo precizirati da, suprotno ubedenjima mnogih psihoanalitieara, psihiEko stanje iskljuEive heteroseksualnosti predstavlja sasvim Evrstu i solidno strukturiranu unutarpsihiEku grdevinu, poduprtu sa sledeCa Eetiri ugaona kamena, odnosno komponente, prisutne u svakom regularnom sluEaju individualnog psihoseksualnog razvoja u ljudskoj vrsti:

( 1 ) Polni identitet, inicijalno spoznat (saobrazno bioloikoj polnoj pripadnosti) jos' u ranom preedipalnom dobu. Medutim, pojave infantilnih kolebanja u odnosu na rasprostranjene stereotipe muik-i-agresivnog ili fenski-regresivnog modela ponaianja dece, tj. odstupanja od uobitajenih indikativnih normi u pogledu ove komponente, nemaju po sebi nikakav bitno opredeljujuki uticaj na kasniju seksualnu orijentaciju u odraslom iivotnom dobu.

( 2 ) Rano-infantilna egzistencijalno-emocionalna vezanost za primarni ili sekundarni prototip--model objekat suprotnog pola, Sto uz elenzentarnu spoznaju sopstvenog polnog identiteta, Eini polaznu osnovu za kasnije, u toku pubertetu, neometeno konaEno "uitampavanje" socijalizovane heteroseksualne orijentacije libida u biohemijsku strukturu m o ~ ~ a . ~ Iako predstavlja nuinu osnovu za to, sama po sebi ova komponenta ne garantuje da pomenuto konaeno "u3tampavanje" socijalizovane heteroseksualne orijentacije libida nede biti ometeno.

(3) Sam proces "uitampavanja" heteroseksualne orijentacije libida, u smislu trarzzicije neoitekene erotske komponente emocionalne vezanosti sa infantilnog modela seksualnog objekta na druge objekte iste vrste ilili tipa u socijalnom okruienju, kojim se uspostavlja unutarpsihitko svojstvo trajne selektivne sposobnosti za seksualno uzbudljivo doiivljavanje iskljutivo heteroseksualnih objekata. Ovo je krititna komponenta, jer u

specifienim uli c'estim blokir-ajuc'irn okolnosti~na~ - sc~svin~. neizbeirio izostaje.

(4 ) Uticaj spolja.r'njeg socijnlnog okruienja nu prihvcltnnje polno-specific'rzih socijalrzih ulogn, kao i nu .rledstveno internalizovanje pripadaju6eg sisterzza socijalno relevantnih iivotnih vrednosti i prioriteta (nzomlnih, estetskih i dr.). Iako ovo nije odluCujuLi fnktor za formiranje same intimne seksualne orijentacije, on je od izuzetnog znatuju za oblikovanje konac'nog obrusca i kriterija seksualnog i drugog socijalnog ponashnja yojedinca u odraslom fivotnom dobu.

Kao Sto smo videli, od navedene Eetiri bitne komponente koje na jedan ili drugi nacin vrSe uticaj na ispoljavanje seksualne orijentacije u odraslom dobu, samo komponenta navedena kao treda po redu, tj. heteroseksualno socijalizovano programiranje libida u pubertetu, predstavlja ovde svojevrsnu konceptualnu novost koja zahteva neka dodatna objaSnjenja. Glavno obeleije tog kritiEnog procesa je to da mlada osoba u pubertetu (sada opremljena vet razvijenim seksualnim aparatom i jakim, no joS nekanalisanim libidinozniin potrebama odraslih), putem jednog reafirmativnog mentalnog procesa beleienja i preradivanja relevantnih uticaja i utisaka doiivljenih u kontaktima sa socijalnim okruienjem, poEinje na njih da odgovara intimno- -uzbudujuCe, tj. na naEin koji upuduje na to da je doSlo do stabilnog emocionalno-erotskog vezivanja za jednu vrstu i tip objekata iz socijalnog okruienja, koji od sada vaii kao potencijalno stalni izvor seksualnog uzbudenja. KritiEna taEka toga procesa se dostiie kada se bilo aktivni bilo pasivni spoljaSnji stimulansi odredenog tipa pokaiu kao dovoljni da angaiuju stabilno i pozitivno Eitav potencijal do tada represiranih infantilnih uzbudenja i da ih prenesu sa infantilnog prototipskog modela na novoizabrani (pod)tip heteroseksualnih socijalizovanih objekata. Ceo mehanizam je baziran na specificno ljudskoj mentalnoj sposobnosti da prepoznavanjem generalizuje specificno i konkretizuje opSte, tj. da operiSe mentalno sa tipski-specifiEnim kategorijama i podkategorijama. Upravo zbog toga, i naroEito zbog vaspitno-kulturnim uticajem razvijene mentalne sposobnosti za poimanje socijalne norme i konsekventno doiivljavanje oseCanja krivice u sluEaju njenog krSenja, mehanizmi i pravila

koji u ljudskoj vrsti vaie za uspostavljanje seksualne orijentacije (prvo heteroseksualne, a zatirn, kao alternativne, i homoseksualne) - ne mogu vaiiti kod ostalih Zvotinjskih vrsta, pa ni kod ostalih primata. Medutim, suprotni sluEaj je Eesto rnogui i efektivan: pod nekirn trajnije izuzetnim okolnostilna socijalnog okruienja, seksualno ponaSanje, pa i seksualna orijentacija bar nekih ljudi mogu biti upravljani i primitivnijim mehanizmima od gore navedenog, a pre svega prelna pravilima dominacije i subordinacije, koja inaEe vaie i medu viiim iivotinjskim vrstama ('jasno, uz znatno vedu determinaciju bioloSkog automatizma).

IskljuEiva heteroseksualnost je u svakom slutaju kumulativni rezultat sve Cetiri navedene komponente, ali kao Sto smo videli, stvarno odluEujuda za njeno uspeSno ili 11euspeSno zasnivanje je samo komponenta navedena pod ( 3 ) , dok ostale tri imaju samo preliminarne ili dopunske uloge. Takode, u odnosu na pitanje homoseksualne orijentacije, preovladujuda vainost komponente navedene pod (3) bi konkretno znaEila da samo neuspeh tog procesa (onako kako je on definisan u prethodnim pasusirna) vodi bez izuzetka do baziCne homoseksualne orijentacije, dak poremeCaji ili neuspesi u druge tri komponente mogu samo voditi bilo do nekih perverziia ili neuroza, ili pak, opStije, do odredenih karakterno-bihejvioralnih odstupanja od onoga Sto se standardno smatra soci j alno prihvatljivim ponaSa11je1-n.

Tako na primer, ozbiljniji poremeCaj komponente oznacene kao br. ( I ) , povezan sa elementima iz komponenti br. (2) i br. (4), moie dovesti do pojave transseksualnosti i transvestitizma, ali bez ugroiavanja baziEne heteroseksualne orijentacije, tj. bez hornoseksualiteta. Ili, kako je to briljantno demonstrirao prof. Hari Harlou (Harry Harlow) sa ~niverziteta Wisconsin svojim Euvenim (mada inicijalno sluEajnirn) eksperimentom sa rezus- -majmunima: izostanak vezanosti za primarni objekat u ranoinfantilnom dobu, sigurno vodi ka bezobjektnorn seksualnom ponaSanju, tj. do silovitih psihotitnih reakcija na pokuSaje seksualnog pribliiavanja.8

S druge strane, preterana egzistencijalno-emocionalnalna vezanost muSkog deteta za inajku (po pravilu, spolja uvedena, nametnuta od strane majke) svakako Ce izazvati teSkode u formiranju

polnog ego-identiteta, a onda i preteranu zavisnost u odnosu na majku, pa time i njegovu veku ranjivost, odnosrlo predispoziciju da kasnije (na poEetku puberteta) uleti u kritiEnu incestnu anksioznost, Eak moida zbog nekog sasvim uzgrednog tabu-stava majke prerna njegovom probudenom seksualnom interesovanju. ve'C je viSe puta u ovoj knjizi pominjano, a delom i objasnjeno, da doiivljeno ranopubertetsko iskustvo incestne anksioznosti neumitnom logikom time pokrenutog mehanizma stecene objektno-tipske psihoseksualne invalidnosti autonomno i trajrlo nameCe kao erotski uzbudljive neke, voljno sasvim neieljene , alternativne vrste ili tipove objekata, m d u kojima se istopolni ljudski objekti po pravilu ispostavljaju kao najbliia i "najprirodnija" alternativa. Pa ipak, sa stanoviSta logike i metodike nauEnog rada, sve to ne bi nikako moglo da se razume ili interpretira tako da preterana infantilna vezanost deEaka za lnajku i teSkoCe s tim u vezi u polnom identitetu deEaka sami po sebi predstavljaju uzroEne faktore ili uticaje u formiranju homoseksualne orijentacije.

Najzad, iako komponenta br. (4) ne moie da utiEe na seksualnu orijentaciju, ona ipak moie da - u zavisnosti od rigidnosti ili leiernosti uslova socijalnog okruzenja - utiEe radikalno, pa Eak i dramaticno, na promenu evidentne slike (dakle, druStvenog privida) o zastupljenosti heteroseksualne, odnosno homoseksualne orijentacije u opStoj populaciji.

U celini, uticaji svake od ovih komponenti, njihov zi~aEaj za uobliEavanje, ka6 i "boju" i "miris" obrasca seksualnog ponaSanja koji biva konaEno usvojen, postaju u potpunosti vidljivi samo kada izvrSenje komponente br. (3) ne uspe, te stoga, usled invalidnosti za erotski uzbudljivo doiivljavanje suprotnog pola, nametne potrebu za alternativnom (daleko najEeSde homoseksualnom) baziEnom libido orijentacijom.

U stvari, skoro svi varijeteti homoseksualnih i "biseksualnih" (i sasvim mnogo "aseksualnih") obrazaca pona~anja? i svi navodno razli~iti "tipovi homoseksualiteta" mogu biti tatno objaSnjeni samo u smislu meduigre te Eetiri komponente, kao Sto de to u viSe detalja biti razmotreno kasnije. Stoga nije preterano re& da, be2 konceptualne distinkcije i razdvajanja uticaja te c'etiri komponente, yitanja koja se tic'u specijZne prirode

heteroseksualnosti, a zatim i homoseksualnosti nuino rnoraju ostati m ~feri nauzne rnisterije.

Koncept baziEne heteroseksualnosti, zasnovan na ove Eetiri osnovne komponente, treba shvatiti kao jedno steEeno mentalno svojstvo da se reaguje na stabilan nai-in erotski pozitivno (uzbudujuCe) na objekte iz socijalnog okruienja koji su (bar kod muSke dece) kornpatibilni (istog tipa) sa infantilnim vezanostima za primarni prototip-model seksualnog objekta. U tom smislu, u muskom sluCaju to predstavlja jedini regularan i zato prirodan ishod neometenog pre-adolescentnog psihoseksualnog razvoja. Ovde direktno izazovno pitanje nije da se dokaie regularnost tog ishoda, vec' pre svega da- se dokaie, ako je moguc'e i odbranjivo, to da bilo koji drugi ishod, poEev od reprezentativnog homoseksualnog, ne moie biti smatran kao regularan, te stoga ni kao prirodan. Ovom pitanju je posvec'ena duina painja u sledeCem poglavlju.

Heteroseksualan i-ovek prirodno doiivljava svoje stanje kao normalno, te stoga u velikoj meri i kao normativno, iz Eega rezultira i poimanje homos~ksualnog ishoda kao strane, neshvatljive pojave. Kako heteroseksualnost (kao iskljuEivo svojstvo), uz svest o polnoj pripadnosti, oznaEava centralnu i moida najsugtastveniju determinantu individualnog identiteta, sasvim je razumljivo da je oko te determinante ljudska vrsta tokom svoje istorije izgradila mnogostruke funkcionalne oblike socijaine organizacije pa i institucija, kao i odgovarajuc'e sisteme socijalnih vrednosti. PokuSati napustiti ili radikalno izmeniti te sisteme vrednosti, bilo time Sto bi se neke od njihovih institucija optuiile kao '6patolo~ke"~o ili pak time Sto bi ih oznai-ili kao iednu od dve ravnopravne, alternativne, t j. ekvivalentne opcije J

(te tako heteroseksualnost u najmanju ruku uEiniti neiskljuEivom, kao Sto to promoteri homofilnih ideja i koncepata svesrdno pokuSavaju da uEine) - predstavlja u celini jedan dosta "herojski", mada sasvim uzaludan posao. Pa ipak, sa njihovog stanoviita, vredelo ga je pokugati, bar u svetlu i-injenice da u novije vreme pun0 intimno homoseksualnog sveta postaje ne samo sasvim priviknuto na to svoje stanje, ved ga i javno priznaje, pa se deklarativno Eak i ponose time Sto su homoseksualci. Sve ovo moie Eak biti i shvatljivo, pa i

opravdano, sal-nom Cinjenicorn da zvaniCna, staleski institucionalizovana rlauka joS nije ponudila homoseksualcima nijednu alternativnu opciju koja bi bila iivotno odriiva.

h ldu t im , s obzirom da razmatranje pitanja vezanih za raznovrsne socijalne vrednosti i za odgovarajuke bitne faktore u jednoj taEki ipak mora ukljuEivati i vrednosno rasudivanje, potrebno je ovde prvo usmeriti painju na objektivne psiholoSke faktore koji podupiru ideju i ideologiju o iskljui-ivoj prirodi heteroseksualnosti, tj. videti koju to vrstu steEenog svojstva ljudska heteroseksualnost s tva~no predstavlja.

Pre toga, treba da rekapituliramo kako deluje mehanizam psihoseksualnog sistema koji nameCe zakonitost da se pod stvarno regularnim okolnostima uvek javi i regularni ishod u pogledu seksualne orijentacije, tj . heteroseksualnost.

Polazedi od komponente polnog identiteta, Eini se da danas ne bi trebalo da bude sporno da deca (iako genetski i neuro- -endokrinoloSki mogu biti predisponirana za hiperaktivnost , agresivnost, prodornost i sl, ili pak za suprotna ponaSanja: pasivnost , stidljivost, povodljivost , itd.) ipak steknu svest o svom polnom identitetu iskljuEivo putem interpersonalne komunikacije. Postoje tako veoma stidljivi i neagresivni deEaci koji se ipak identifikuju kao deEaci, pa takvi i odrastu, da bi se ipak naiCeSde razvili kao normalni heteroseksualni muSkarci kojima iehe manipuliku, upravljaju, komanduju itd. Isto tako, postoje i hiperaktivne i agresivne devojEice koje se identifikuju ipak samo kao devojEi ce i gotovo redovno postaj u heteroseksualne iene koje upravljaju ili kolna~~duju braEnim ili nekim drugim preduzedem. Deca od najranijeg detinjstva shvate da su i ona ukljuEena u jednu ili drugu stranu ove polne dualnosti sveta i suStinske (bioloSke i egzistencijalno-socijalne) uzajainne upudenosti i privlaEnosti polova. Ona intuitivno osedaju da su, sa stanoviSta opSte ukljuEenosti u ovu normativnu musko-iensku podelu sveta, razlike u pogledu individualnih psihofiziEkih karalcteristika ljudskih biCa u osnovi irelevantne, pa Eak i u sluEajevima kada neka 1iEna obelezja unose nejasnoku oko nekih sekundarnih polnih karakteristika. Drugim reEima, deca se lako i ran0 naviknu na tu normativnu i iskljuEivu muSko-iensku bipolarnost ne samo ljudskog, ved i sveg iivudeg sveta, i

spoznajno prihvataju svoje normirano mesto u tom svetu, Eak i kada to bioloSki baS nije sasvim jasno.ll

Najkrupniji sledeCi korak nakon organizovanja oseCaja polnog identiteta jeste Sta uEiniti sa jakom multi-nagonskom (dakle, neizdiferenciranom) vezanoSCu deteta za primarni objekat koji zadovoljava sve njegove potrebe i ielje. Saglasno toj vrlo ran0 steEenoj intuitivnoj spoznaji opSte bipolarnosti sveta i suStinske komplementarnosti muSkaraca i iena, deca vrlo ran0 shvate da suprotno-polna emocionalna relacija predstavlja osnovni pravac interpersonalnog vezivanja. Takva opSta konstelacija stvari sadrii bitno razlicite situacije za deEake i devojEice.

DeEaci, nakon prvih godina iivota, kada pripadaju gotovo potpuno univerzumu unutarporoditne komunikacije i emocionalne vezanosti, negde izmedu Eetvrte i Seste godine uzrasta moraju da udu u tzv. edipalnu fazu razvoja, u kojoj su samom spoznajom tabu-norme stavljeni pred zahtev da se u svom ponaSanju oslobode onog dela svoje emocionalno-fiziEke vezanosti za primarni objekat koji se osporava od strane tog objekta (tj. majke ili njene zamene), Sto oni i Eine potiskivanjem tih ielja u podsvest. Kao Sto je poznato, taj proces je olakSan primarnom socijalizacijom kroz iskustva koja se stiEu u obdaniStu i po~etkom Skolovanja, kao i nastupanjem perioda latencije.

S druge strane, devojEice joS pre ulaska u ono Sto bi koresdpondiralo edipalnoj fazi, moraju da obave u celini teii i kompleksniji zadatak zamene primarnog, svezadovoljavajuCeg objekta najbliiim suprotnopolnim objektom, dakle sekundarnim, a koji se svojom pripadnoSCu suprotnom polu uklapa u njihovu veC formiranu bipolarnu sliku sveta (najEeSCe otac, ili njegov supstitut), pa tek onda da potisnu u podsvest teinje koje korespondiraju Edipovom kompleksu kod deEaka (ponekad p o z ~ a t o kao Elektrin kompleks). Da je Frojdov koncept tzv. "negativnog Edipovog kompleksa" predstavljao bilo Sta viSe od prazne spekulacije, onda bi devojEice morale daleko vise i EeSCe da ispoljavaju indikacije tog kompleksa nego Sto bi to Einili deEaci. Medutim, kako je uEestanost homoseksualiteta u ienskoj populaciji, prema gotovo svim kvantitativnim istraiivanjima, sasvim nesDorno niia za blizu tri ~ u t a nego kod muSkaraca. oEigledno j'e da je ova Frojdova sbekulacga bila pogre~na.12

14 BEDA PSIHIJATRIJE

Dakle, na ovoj taEki Cemo nastaviti da sledimo glavni tok nomalnog (u smislu neometenog) psihoseksualnog razvoja, pri tom ostavljajudi za trenutak po strani pitanja koja se tiEu: poremeCaja u pogledu infantilnog polnog identiteta, zatirn mogudi h preedipalnih ili edipalnih stresova i svih preostalih

6 L faktora koji su osurnnjiEeni" kao moguCi uzroznici ili kontributori pojave homoseksualnih sklonosti u pubertetu. Tim pitanjima de dovoljno painje biti posvedeno u slededem poglavlju.

Period latencije predstavlja stvarno dugi period relativno "glatkog", prevashodno kvantitativnog rasta i razvoja, psiholoiki ponajviSe karakteristiznog, kao Sto je veC nagovegteno, po postepenom procesu socijalizacije IiEnosti. Vaino je zapaziti da se ovaj proces odigrava izmedu dva krupna kvalitativna skoka: izmedu psiholoSki burne faze edipalnog "odricanja" od primarnog (odnosno, za devojEice sekundarnog) prototipskog modela seksualnog objekta i bioloSki i psiholoSki jog daleko dramatitnijeg perioda burnih kvantitativnih i kvalitativnih i promena u pubertetu.

DevojEice u dobu izmedu 10 i 12 godina i deEaci izmedu 12 i 14 godina su u velikoj meri ved socijalizovana bida, no u pogledu seksualnosti oni su joi uvek suStinski nesocijalizovani, jer moraju tek da nauEe da u socijalnoj komunikaciji prihvatljivo upravljaju svojim nastajuCim bioloSkim svojstvom genitalne primarnosti. To i zato Sto je sama suStina njihove infantilne vezanosti za primarni objekat joS od zavrSetka edipalne faze razvoja ostala tek ovlaSno potisnuta u podsvest, pa novi kvalitet silovite pubertetske seksualnosti tek treba uEiniti iskustveno upravljivim a istovremeno i konaEno socijalizovanim. KljuEni problem je da taj proces uopite ne moie biti ostvaren bez tranzicije infantilnih doiivljaja sa erotskim nabojem (koji su, iako potisnuti, ipak iivi i autonomno deluju pre svega na emocionalnu komponentu mentalnih procesa), kao ni bez njihove integracije u nove socijalizovane obrasce seksualnog ponaianja odraslog doba. InaEe, ta se tranzicija normalno sasvim uspegno automatski ostvaruje repetitivnim procesom direktne ili indirektne iskustvene reafirmacije u socijalnom okruienju, izuzev u sluCaju tipski specifiEne opstrukcije tog procesa, o Eemu de biti detaljno

reEi u Poglavlju 10. Naime, u regularnom sluEaju (tj. kada nije do510 do

unutarpsihicke opstlukcije), silovita endokrina aktivnost, koja vet na poEetku puberteta stavlja u prvi plan instinktni primat -

genitalnosti umesto dotadagnjeg harmonicno izbalansiranog "instinktnog snopa", izaziva veliku napetost u psihickom sistemu mlade osobe oko toga Sta Einiti i kako upravljati tim snainim instinktnim potrebama novosteEene funkcije. Normalno, nakon odredenog perioda konfuzije oko toga kako kontrolisati i usmeravati povedanu opStu i posebno genitalnu osetljivost, Sto je obiEno praCeno konfliktnim odnosom prema dojuEeraSnjim autoritetima,13 pa i nakon prevazilaienja faze jednopolne vrSnjaEke grupe ili prijateljstva14 - socijalizovano heteroseksualno unutarpsihiEko programiranje se obavezno odigra, izuzev ako nije veoma specifiEno ometeno. Na taj naEin se, pod regularnim okolnostima, obavezno stiEe jedna nova inherentno strukturna karakteristika liEnosti, koja oznaEava novosteEenu sposobnost za erotski uzbudljivo doiivljavanje onih objekata suprotnog pola u socijalnom okruienju koji su na liniji u meduvremenu uspostavljenih estetskih i drugih socijalno uobliEenih kriterija poieljnosti i prihvatljivosti.

Ta kvalitativna unutarpsihiEka promena, pod regularnim okolnostima neminovno uneta veC samim ostvarenjem procesa heteroseksualnog socijalizovanog libido programiranja, odraiava se u automatskim intimnim reakcijama na spoljaSnje vizuelne i druge Eulne stimuluse koji dolaze od specifiEnog suprotno- -polnog tipa objekata, i koji su sada unutarpsihiEki zabeleieni kao uzubudujuCi te stoga i poieljni. Drugim retima, nakon Sto je proces kompletiran, ranija (ponekad veoma izraiena) rano- -adolescentna konfuzija u pogledu opSteg tipa objekata koji Ce biti odabran15 jednostavno postaje suviSna, besmislena, zato Sto je u meduvremenu taj donedavno "prazan prostor" popunjen novim programiranim heteroseksualnim socijalizovanim erotski uzbudujuCim sadriajima.

Izgleda dosta znaEajno da se ponovo naglasi da ni heteroseksualno libido-programiranje (a s tim u vezi, ni alternativno formiranje homoseksualne orijentacije libida), stvarno ne mogu nikada da se odigraju pre ulaska u pubertet,

jednostavno zato Sto se tek u pubertetu razvija odgovarajuta fiziolos'ko-psihiCka aparatura koja to ~ n o i e da realizuje i registruje. Kao Sto Cemo videti iz primera iznetih u Poglavlju I I , ceo proces, ako je spolja voden ili stimulisan, moie biti kompletiran veoma rano, veC tokom prve godine od poEetka pubertetskih promena. Medutim, ako proces mora da se ostvari ne toliko putem direktnih iskustava, veC pre svega indirektno, preko tipske samoidentifikacije i polarizacije i koriSCenjem seksualne fantazije, on svakako moie trajati duie, no u svakom regularnom slueaju (tj. pod pretpostavkom izostajunja navedenog kritiho-ometajudeg faktora), ishod iskljuc'ivog heteroseksualnog libido-programiranja ne moie biti izbegnut .

Kao Sto je ved ranije u ovom poglavlju naznaEeno, proces heteroseksualnog socijalizovanog libido programiranja u stvari znaEi apsolutno automatsko prevodenje podsvesnih infantilnih (dakle, nesocijalizovanih, tj. incestuoznih) erotskih vezanosti na socijalizovane heteroseksualne obrasce erotski senzitivnog svesnog reagovanja na isti tip objekata kakav je bio onaj koji je nasleden iz doba infantilnih vezanosti kao dominantan.

Postoje svakako i slucajevi gde infantilni prototip-model suprotnog pola jednostavno nije bio evidentno raspoloiiv (recimo, kod .dece odrasle po domovima), ali to nikada neCe predstavljati stvarnu smetnju da se heteroseksualno socijalizovano libido-programiranje ipak realizuje.16 To Ce samo znaEiti da je "baza podataka" za pubertetsku tranziciju u tim sluEajevima znatno siromagnija nego tam0 gde postoje porodiEni prototip- -modeli, ali de se konaEna heteroseksualna orijentacija ipak realizovati. Ovo zato Sto je psihoseksualno sazrevanje dovoljno dugotrajan proces da moie obezbediti repetitivno-afirmativno ojaeavanje, -selekciju i korigovanje ranijih doiivljaja u skladu sa sveSCu o sopstvenom polnom ego-identitetu, odnosno, bazirnom bipolarnoSdu iivog sveta i odgovarajudom, oEekivanom socijalnom ulogom u toj podeli.

Tako, infantilna nesocijalizovana (incestuozna) erotska iskustva jesu u najvetem broju sluEajeva i veoma raznoliko - ali ne i neizostavno - prisutna u podsvesti deteta na pragu adolescencije, kao psihiEki materijal dragocen za prenoSenje u odraslo iivotno doba sposobnosti za stabilnu i sadriajno bogatu heteroseksualnu

ljubav. U stvari, i osobe sa siromaSnom infantilnom vezanoSdu za priinarni ili sekundarni prototip-model seksualnog objekta, takode procesom rano-adolescentne socijalizacije obezbeifuju soc.ijalizovano heteroseksualno uiljebljenje ili programiranje libida, ali de ernocionalni kvalitet i intenzitet njihovog seksualnog iivota po svernu sudeCi biti u odgovarajuCoj meri siromagniji, kao Sto srno mogli videti i iz eksperimenta prof. Hari Harloua na rezus rnajmunima.

Iilfantilna erotska iskustva uvek se titu unutarpsihicki zabeleienog "bazena" svesno neizdiferenciranih zadovoljstava, izvutenih iz mutnih seCanja topline i ljubavi koja potice od prirnarnog ili sekundarnog prototip-modela infantilnog objekta. Upravo zbog toga se tako Cesto moie uotiti da mladi ljudi i iene biraju takve seksualne partnere u iivotu koji respektivno podsedaju na njihove majke ili sestre, odnosno na oCeve ili bradu. Naime, takode je zdravorazurnska mudrost i tzv. "opSte rnesto" da oseCanja ljubavi i bliskosti medu krvno povezanim Elanovirna porodice imaju u stvari otovo identican kvalitet sa ljubavlju u trajnoj seksualnoj vezi,15 s jedinom razlikom Sto iskljutuju represiranu genitalnost sa povrSine unutarporodicnih osedanja. U stvari, kvalitativna razlika izmedu roditeljske emocionalne vezanosti za decu i povratne infantilne vezanosti za roditelje moie biti izraiena u Cinjenici da su roditelji, po pravilu, poodavno nautili da iskljuCe genitalnost iz svojih unutarporoditnih, suprotno-polnih i preko-generacijskih odnosa i emocija, dok deca to tek treba da nauEe.

Ipak, ize moie biti dovoljno naglaierzo da se sva naknadna, pa i najpozitivnija socijulizovana erotska iskustva (Cak i orza najdirektnija), mogu pokazati kao niStuvna za uspostavljarlje lzeter-oseksunlne orijentacije ako se detetu u pubertetu (u periodu neposredno pre no Sto bi se odigralo konaEno libido- -uStampavanje heteroseksualne orijentacije, nametne roditeljska ili drugu autoritarna unutar-porodiena incest-tabu instrukcija, kojom se u toj osetijivoj fazi stvori anksiozno osekarzje incestne krivice, koje je, kao Sto slno veC naglasili, uvek fatalno za preiivljavanje heteroseksuulne orijentacije. Kako smo rekli, tu situaciju detaljnije razmatramo u slededem poglavlju.

KonaEno, dolazimo do rekapitulacije jednog od kljutnih

pitanja ovog poglavlja: ZaSto je neometeno socijalizovano libido- Iuiljebljenje po svojoj prirodi uvek iskljuEivo heteroseksualno, tj. zaSto nije mogude realno oEekivati da heteroseksualna i homoseksualna libido orijentacija mogu koegzistirati u bilo konl

718 pojedirlaEnom sluEaju neometenog psihoseksualnog razvoja . Postoji bar nekoliko priliEno Evrstih argumenata u korist

koncepta uzajamne efektivne inkompatibilnosti heteroseksualne i homoseksualne libido orijentacije, te stoga i za tvrdnju o njihovoj stvarnoj medusobnoj isklju~ivosti, uprkos prividno Siroke evidencije da je upravo suprotno sluEaj.

Prvo, potisnuta baziEna infantilna erotska vezanost za primarni ili sekundarni prototip-model seksualnog objekta je u svim sluEajevima (bar u trenutku kada to postaje odluEujude) praktiEno uvek heteroseksualna, Eak i u slu~ajevima naglaienog infantilnog poremeCaja polnog identiteta. Zato svaki regularni sluEaj psihoseksualnog razvoja u pubertetskom dobu koji obavezno vodi ka socijalizovanoj heteroseksualnoj libido orijentaciji predstavlja direktan pozitivan nastavak (u smislu pozitivno- -reafirmiSuCih uzbudujudih iskustava) baziEnih takode pozitivno- -reafirmiSudih infantilnih vezanosti. Zbog toga, ne postoji nikakva opasnost (ili mogucizost) da se neka "pobotna" ili 'baralelna" (dakle, neheteroseksualna) linija erotske vezanosti, koja bi nastala u i12fantilnom dobu,19 moie id pubertetskom dobu odriati pored neometene bazihe infantilne suprotno-polne vezanosti. Naime, takve "paralelne" i "boEne" linije se sa pojavom puberteta same gase, jer intenzivno heteroseksualno uzbudenje, koje se, zasnovano na baziEnoj infantilnoj vezanosti, javlja u pubertetu, jeste po svojoj prirodi tipski-selektivno. Kao takvo, ono je iskljuEivo, jer ispunjavajudi preadolescenta u potpunosti, nikada ne ostavlja nikakav "mentalni prostor" za libido orijentaciju tipa "pomalo od svega".

Dakle, kada je biohemijsko ~Stampavanje heteroseksualne orijentacije libida zavrSeno, onda ta socijalizovana heteroseksualna libido orijentacija okupira ceo emocionalni i erotski kapacitet, postajudi i krajnje iskljuEiva i krajnje selektivna, Eak i unutar steEene -tipske orijentacije. Treba se podsetiti da psiholoiki jasno osedanje bipolarnosti, kao i normativnost iskljuEive polne pripadnosti (tipa "crno-belo"), koji

se stiEu u vrlo ranom detinjstvu, podjednako vaie za sva ljudska biCa, bez obzira koliko neodluEne i zbunjujuc'e u pojedinim slui-ajevima mogu biti Einjenice o sekundarnim polnim karakteristikama. Upravo zbog toga je sasvim uobiEajeno da se, i u sluEajevima anatomski izraienog (pseudo)hermafroditizma lienost najEeSCe pridriava svoje nominalne polne pripadnosti i ne ispoljava ambivalenciju u pogledu seksualne orijentacije.

Uz to, ne bi trebalo zaboraviti da izbor seksualnog objekta- -partners obicno spada u najkompetitivnije ljudske aktivnosti. Stoga bi bilo normalno oc'ekivati da Eak i sama pomisao na odustajanje od tipa objekata koji je u skladu sa propisanom (socijalno otekivanom) polnom ulogom ne bi mogla, ni sa c'ije strane, biti shvaCena drugac'ije nego, u najmanju ruku, kao duboko inferioran izbor - sasvim nezavisno od faktiCke istine ili bilo Eije ieljene "istine" o prirodi homoseksualiteta. U tom smislu, a posebno u svetlu Einjenice da homoseksualni "izbor objekta" uvek znaEi da se na nekoj taEki pojedinac mora suoEiti sa problemom rasprostranjene i jake (zarad istraiivaEke neutralnosti, nazovimo to tako) "porodiEne i socijalne predrasude" protiv takvog "izbora" - sigurno je da nema nikakvih izgleda da se za takvu opciju mogao odluEiti bilo ko ko je imao unutarpsihiEku sposobnost da heteroseksualni odnos intimno doiivljava kao erotski uzbudljiv.

Dakle, i ovde se (za sada samo kao jedan od preliminarnih nalaza) nameCe postavka da stvarna biseksualnost, kao unutar- -psihiEko ustrojstvo koje bi se ispoljilo u istinski dvostranoj seksualnoj orijentaciji kao pojavi dostupnoj psihometrijskoj dijagnostifikaciji, predstavlja nemoguCu opciju, tj. nepostojeCu kategoriju. Ali, kao kompromisna formacija bihejvioralne prakse onih baziEnih homoseksualaca koji se trude da se pridriavaju heteroseksualnih socijalnih normi, biseksualnost je ne samo moguCa, veC i veoma raSirena pojava.

Najzad, treba reCi i to da uiljebljena heteroseksualna orijentacija libida apsorbuje celu liEnost, sa svim njenim idealima i snovima o bududem iivotu, tako karakteristienim za pubertetsko i adolescentno doba. I zato govoriti ozbiljno o stvarnoj, efektivno biseksualnoj orijentaciji u odnosu na tu mladalaEku egzaltaciju perspektivama heteroseksualnog iivotnog

ispunjenja, Eini se dosta apsurdnim. 3 to se tiEe kvalifikacije fenomena heteroseksualnosti, on se

ontoloSki javlja kao doiivotno-stabilno intrapsihiCko svojstvo, poduprto 1 u isto vreme doiivljeno i kroz dru~tvenu polnu ulogu, koja se odigrava zahvaljujudi ponajviSe ljudskoj sposobnosti da sublimira seksualne potrebe u neseksualne forme ponaianja. Pa ipak, mora se priznati da se iskljuEivost heteroseksualneorijentacije moie u krajnjoj liniji smatrati samo uslovnim (tatnije na socijalno kondicioniranoj normi steEenim) mentalnim svojstvom - u smislu da ona nije automatska, apsolutno i zauvek zatvorena za druga erotska iskustva, pa ni za homoseksualno. Na primer, u znatnom (Eak preteinom) postotku primitivnih ljudskih zajednicaFO homoseksualna praksa je habitualno, socijalno-beskonfliktno reSenje za oEuvanje uspostavljene neravnoteie druStvene modi, kao i za sa njom povezane oskudice iena. Ili, ako dug0 traje stanje dramat ihe promene socijalnih uslova, u smislu -0dsustva heteroseksualne komunikacije (pre svega u kaznionicama), svakako se ne moie iskljutiti da de se deo inaEe heteroseksualnih pojedinaca (pre svega osobe sa slabijim ego identitetom, ili one sa manje osedaja socijalnog pripadanja) u tim uslovima okrenuti homoseksualnoj ili zoofilnoj praksi, kao privremenim alternativnim tipovima genitalne relaksacije. Ipak to ne mora znaCiti da je baziCna heteroseksualna orijentacija tih ljudi stvarno napuitena ili o ~ t e d e n a ? ~ ti. konatno invalidirana, kao Sto je to s l u ~ a j kod baziEnog homoseksualiteta, koji je osnovili predmet istraiivanja u ovoj knjizi.

Dosta yaradoksalno, mada stvarno pseudo-heteroseksuulno ponnSanje bazic'nih homost.ksualaca predstavlja daleko Sire rasprostranjenu pojavu nego pseudo-homoseksualno ponaianje bazihzih heteroseksuulaca (nzoida stotinama ili hiljadama yuta viie), ipak je, ontoloiki gledano, stvarna psihoseksualna iskljuc'ivost homoseksualne orijentacije (c'ija je suitina u r~emoguCnosti da se erotski dotivi objekat suprotrzog pola) uvek direktna i bezuslovna, za razliku od habitualno- uslovne iskljuEivosti heteroseksualne orijentacije. Mogudi uzroci ove razlike izmedu, u praksi uglavnom dosledne a suStinski relativno uslovne iskljutivosti heteroseksualne orijentacije i u praksi

veoma nedosledne a psihoseksualno bezuslovne iskijuEivosti homoseksualne orijentacije, razmotreni su u Poglavlju 10.

SledeCi uspostavljeno uprogramiranje socijalizovane heteroseksualne orijentacije kao stabilnog i kvalitativno izraienog unutarpsihiEkog svojstva, u razvojnorn smislu ceo d-alji proces moie biti smatran kornpletiranim ukljucivanjem dotiEne adolescentne litnosti na lokalno (ili Sire) suprotno-polno triiSte heteroseksualne robe (ili usluga) na kome su sami potroSaEi ujedno i roba koja se raztnenjuje u razlicitim paket aranimanirna, poeev od ekspresno konzumil-anih pa do doiivotnih. Sve dalje Sto moie da sledi na ovom planu, salno su varijacije i komplikaci-je na ovu temu. Svakako da i na ovom triistu vaie pravila d a dobro pakovanje i promiSljen marketing najbolje prodaju robu. Takoite, nema sumnje da je i ovo triiSte daleko od perfektnog i postenog, iako se svi primerci "robe" nude i prodaju kao stoprocentno Eisti i delotvorni primerci svoje vrste, to je ipak u znatnom postotku sluEajeva daleko od istine (i to ne samo zbog "sistematskog defekta" koji se analizira u ovoj knjizi).

Napomene

1 GovoreCi o dvo-jnom objektnom izboru u svom tuvenom tekstu: Tri esejo o teoriji seksualrzosri. 2 Jasno, rana socijalizacija dece njihovirn boravkorn u obdanigtima i decjim vrtiCima moie saino pozitivno da deluje u smeru olakSanja i ubrzanja kasnijeg procesa heteroseksualne socijalizacije. 3 Kao Sto je poznato, Kinsi je u svom istraiivanju seksualnog ponaSanja ameritkih iena (1953) naSao pribliino tri puta niiu uzestanost zabeleienih hornoseksualnih iskustava d o taEke orgazlna u post-pubertetskom dobu, nego Sto je pl-ethodno (1948) naSao prilikom istraiivan-ja seksualnog ponaSanja ameritkih mu5karaca (13% kod iena i 37% kud muSkaraca). Ovaj nalaz je kao relativna proporcija u osnovi konzistentan i sa vedinorn skoraSnjih istraiivanja tzv. deklarisanog hon~oseksualiteta u kojima se udeo kod ienske populacije obi tno krede oko 1% a kod muSke od 2% do 4%. 4 Sto, kao Sto srno videli, nigde nije slueaj, osim u "uvrnutoj" pornografskoj fantaziji ne samo homoseksualnih Eena, ved (zaEudujude) i rnnogih heteroseksualnih mukkaraca. 5 Kao Sto bi bilo odrastanje deteta u uslovima (ho1no)seksu:ilne zloupotrebe od strane odraslih, ukljuEujuCi upudenost dece na prostitucij 11,

donekle i odrastanje u homoseksualnim zajednicama. itd.

6 Koi~cept libida koji se koristi u ovoj knjizi lnoida se moie najpreciznije i najkonciznije definisati kao individualno-specifiha konstanta energije seksualnog rlagona, za koju se Euvena Frojdova definicija o prirodi instikata ovde Cini sasvim odgovarajudom: "Najjednostavnija i najbliia stvarnosti bila hi pretpostavka u pogledu prirode instinkata da oni ne poseduju po sebi bilo kakav kvalitet, ved da dolaze kao mera radnih zahteva za mentalni iivot. Ono Sto Eini instinkte da se medusobno razlikuju i daje im specifiEna obelegja jeste odnos prema njihovim telesnim izvorima i njihovim ciljevima. Izvor jednog instinkta je uzbudujudi proces u nekom organu, a najbliii cilj je uklanjanje tog organskog sadriaja." (Tri eseja o teoriji sek.rualrtosti) . 7 Iako je veC vise puta preliminarno razjaSnjeno o kojim je okolnostima reE, njihova sistematska prezentacija je data u Poglavlju 1 1 . 8 Ukratko interpretirana. "majmunska lekcija" prof. Harloua tiEe se slededeg: Tokom prve faze eksperimenta, grupa novorodenih rezus majmuna je bila odgajana pod usloviina izolacije, kako bi postali osnova za novu odgojnu koloniju koja ne bi bila inficirana bolestima koje su rasprostranjene medu njihovim majkama. Posle pet godina, kada su te iivotinje dostigle doba seksualne zrelosti, one su pokazivale sposobnost za svaku vrstu ponaSanja, izuzev heteroseksualnog. Druga grupa majmuna je bila takode odgajana izolovano od svojih majki, a privremeno su bili izolovani i uzajamno, a onda su, Eim su ienke poEele da menstruiraju, bili smeiteni, u razliEitim kombinacijama, u zajedniEke prostorije. Pokazalo se da nije moglo doCi ni do kakve kopulativne aktivnosti jer su se svi pokuSaji parenja zavrSavali u silovitim borbama i ubilaEkoj agresiji. Kada su konaEno Eetiri ienke koje su driane u izolaciji bile oplodene, njihovo ponaSanje prema njihovim mladuncima je bilo potpuno indiferentno, dok su njihove bebe oEajniEki pokuSavale da uspostave kontakt sa njima. To znaEi da su ove ienke imale trajno psihiEko oStedenje ne samo svojih heteroseksualnih, veC i materinskih reakcija. Medutim, mladi majinuni koji su bili liSeni svojih majki ali im je bilo dozvoljeno da se slobodno igraju sa svojim vrgnjacima, bili su sposobni da ispolje relativno normalne heteroseksualne reakcije. Iz ovog eksperimenta postaje kristalno jasno da heteroseksualnost, Eak i medu majmunima, irna dva izvora koji predstavljaju dve faze preadolescentnog razvoja, ali koji takode mogu da zamenjuju jedan drugog u odnosu na mentalno osposobljavanje za heteroseksualnu funkciju: ( I ) primarna vezanost za majku i (2) "socijalizacija" putem zajedniEke igre malih majmuna. 9 Iz te slike, samo pseudo-homoseksualno ponaSanje treba da bude izuzeto, kao Sto je Eesto sluEaj sa homoseksualnim ponaSanjem baziEnih heteroseksualaca - u kaznionicama, prostituciji itd. 10 Poslednjih decenija je postalo priliEno pomodno optuiivati savremenu nuklearnu porodicu kao patoloiku instituciju. Uz uvaiavanje svih telkoda, pa i tragedija koje se Eak standardno dogadaju u nuklearnoj porodici, ta tvrdnja ima samo jednu slabost: nemoguCnost da se dokaie da je neki drugi

oblik socijalno organizovane reprodukcuje ljudske vrste bolji, hurnaniji i racionalniji sa stanoviSta svega Sto bi se moglo kvalifikovati kao trajne vredrlosti ljudskog iivota. 11 Poznato je da se deci sa urodenirn obeleijima herrnafroditizma (najEeSCe pseudohermafroditizn~a) mogu relativno uspeSno normirati bilo inuSki bilo ienski polni identitet a time, pod drugim regularnim okolnostima, i seksualna oyjentacija. 12 Kao Sto smo pokazali u poglavlju o Sigmundu Frojdu, jedna od njegove Eetiri psihoanalitieke postavke o etiologiji homoseksualiteta bila je ona koja je ukljui-ivala i tzv. "negativni Edipov kompleks", tj, deEakovu erotsku vezanost za oca i njeno potiskivanje. 13 Ti konflikti sa dojuEeraSnjim autoritetima, njihovirn moralnim nazorima i "redosledom" stvari imaju izuzetno korisnu ulogu pripreme osnove za lakSu zamenu infantilnih objekata erotskog vezivanja novim, socijalizovanim. 14 To bi se eventualno moglo nazvati i pseudohomoseksualno~n fazom puberteta, ali nikako "grupnom homoseksualnom fazom", kao Sto Eine neki autori. Tako britanski autor J. A. Hadfild (Hadfield) u svojoj knjizi Childhood and Adolescence), tzv. "fazi grupne homoseksualnosti" u pubertetu posveCuje posebno poglavlje (bez objaSnjenja zaSto tu fazu smatra homoseksualnom). To bi bilo skoro isto kao kada bismo svaki spoi-tski tim nazivali homoseksualnim zato Sto su svi Elanovi istog pola i zato Sto u igri (upravo onako kako Hadfild navodi za svoju "homoseksualnu grupu") "razvijaju solidarnost, lojalnost, idealizuju vrednosti najboljega (vode), ugledaju se na njega" itd. Inace, ova faza takode ima korisnu ulogu u uspostavljanju svesti o novosterenom socijalizovanom polnom identitetu, razmeni intimne tajne itd, Sto je detaljnije bilo obradeno 11 mojoj prvoj knjizi Bide seksn, u poglavlju "Doba Eudesa". 15 Sto ponekad, naroEito kod devojEica, mof e ukljuf ivati i pseudo- -homoseksualne romanse, donekle tipiEne za fazu jednopolnih vrSnjaEkih grupa i prijateljstava. 16 Ova se situacija uslovno moie uporediti sa delom ovde komentarisane "majmunske lekcije" prof. Hari Harloua, u kojoj je pokazano da su mali majmuni koji su bili izolovani od svojih majki ali su rasli u "vrSnjaEkoj grupi", ipak bili u stanju da uspostave heteroseksualno ponalanje, za razliku od onih koji su do puberteta bili potpuno izolovani. 17 Istu ideju je eksplicitno izrazila i Margaret Mid u svom delu Sex & Temperament in Three Primitive Communities. 18 Kao Sto Cemo videti u sledeCem poglavlju, stvarna neiskljuEivost seksualne orijentacije je suStinski (sa stanoviSta intimnog iskustva) joS manje moguCa u sluEaju da je normalni psihoseksualni razvoj bio specificno ometen incestnom anksioznoSCu u kritiEnom dobu ranog puberteta. 19 S obzirom da su deca, po Frojdu: "polimorfno perverzna", a po nama "nevino panseksualna" i sposobna da svoj "emocionalni snop" (koji sadrii i erotsku komponentu) vezuju za ma koji njirna bliski tip objekta.

20 Kao u pleinenu Siwai u Sevemoj Africi, gde se oni koji odbijaju da uporedo sa heteroseksualnim stupaju i u homoseksualne odnose smatraju Eudacima, i l i u plemenu Kerski na Novoj Gvineji, gde muSkarci do uvodenja u heteroseksualne odnose obavezno idu prvo preko pasivne a zatim aktivne pozicije hornoseksualnog odnosa, oEigledno reSavajudi na taj narin problem mladih zbog oskudice iena, tj. zbog posedovanja viSe tena od strane modnijih odraslih muikaraca. 21 Naime, sa noi-malizacijom Zivotnih uslova ovakva pseudo- -homoseksualna praksa po pravilu prestaje (jasno, sa izuzetkom sluEajeva homoseksualne prostitucije u vidu zanata koju uprainjavaju i bazicno heteroseksualne osobe).

Poglavlje 10 Elementi jedinstvene psihoanalitiEke teorije homsseksualiteta

Mada je u prethodnim poglavljima ved razmatran najvedi broj elemenata koji se mogu smatrati bitnim za definisanje i razradu jedne konzistentne, lako proverljive, pa Cak i u praksi delotvorne psihoanalitieke teorije homoseksualiteta, to do sada ipak joS nije u~injeno ni dovoljno celovito, niti pak sistematiEno. toga je u ovom poglavlju uloien napor da se izloii integrisani razvojni model jedinstvene etiologije i 'ontologije fenomena baziEne homoseksualnosti, koja je odgovorna za Eitavi spektar obrazaca tipskog ponaSanja onog dela odrasle populacije koji je pogoden tom steEenom psihoseksualnom invalidnoSCu. To ukljuCuje i nameru da se ovde jasno razgraniEe svi faktori za koje se, donekle razloino, moie smatrati da utiEu bilo na Sam nastanak, bilo pak na bihejvioralnu raznovrsnost ove pojave - kako bi se na taj naEin razgranicio jedini efektivni, uzroEni faktor u odnosu na jedan broj dopunskih ili komplementarnih faktora Eiji se uticaj jasno razaznaje i dimenzionira. Kao dopunski, odnosno komplementarni tretirani su oni faktori koji mogu indirektno uticati na povedanje verovatnode sticanja bazitne homoseksualne orijentacije, u smislu nekih karakteristicnih preduslova, kao i oni koji pak mogu, nakon Sto je do formiranja homoseksualne orijentacije ved doSlo, da daju odgovarajuta obeleiija njenim pojavnim oblicima.

Mectutim, bitno je odmah razjasniti se oko slededeg: dopunski faktori nikada sami po sebi ne mogu da utic'u na samo zasnivanje homoseksualne orijentacije. Takobe, jasno je naznateno da je postojanje i delovanje ovih dopunskih, pojavno evidentnih a za nastanak homoseksualne orijentacije suStinski marginalnih faktora, upravo ono Sto je problematiku ovog fenomena uEinilo pojavno izuzetno kompleksnom, pa zato i toliko dugo nedokuEivom za nauEno-istraiivaEko pronicanje u njenu suStinu. Zato se ovi faktori i mogu tretirati i kao bar delimitno "odgovorni" za rasprostranjene i Evrsto ukorenjene iluzije, ne samo u laitkoj, ved i u profesionalnoj javnosti o

postojanju velikog broja raznorodnih uzroka i tipova homoseksuali teta.

Naime, verovatno najfascinantnija istina koja se tire fenomena bazitnog homoseksualiteta jeste diskrepanca izmedu, u krajnjoj liniji, jednostavnosti njegove baziEne, jedinstvene (u smislu unitarne) etiologije i ontologije i, s druge strane, jedne gotovo beskonaEne kompleksnosti i varijabilnosti dodatnih uticaja, Sto uslovljava pojavu tako mnogo razli~itih obrazaca seksualnog i socijalnog ponaianja ljudi pogodenih ovom psihoseksualnom invalidnoSCu. Ovaj spektar tipskih obrazaca ponaSanja se krede u rasponu od razliEitih oblika iskljurivo homoseksualnog, preko najrasprostranjenijeg "biseksualnog", do "aseksualnog", pa Eak i do pojavno striktno heteroseksualnog ponaSanja. Pri tome je evidentna i znaEajna varijabilnost u pridriavanju pojedinih obrazaca ponaianja u zavisnosti od iivotnog doba, tj. vremenske komponente, uz jasno izraienu tendenciju opadanja uEestanosti homoseksualnog ponaSanja sa prelaskom u starije grupe populacije.l Celovito i sistematizno razumevanje ove istine je oteiano nizom spoljaSnjih komplikujudih faktora, koji dodatno veoma zamagljuju opStu dijagnostieku sliku. To je sluEaj sa pseudo-homoseksualnim ponaSanjem baziEno heteroseksualnih, kao i sa Eitavim kompleksom i negativnih i pozitivnih etiekih i drugih socijalnih stanoviita i predrasuda u odnosu na fenomen homoseksualiteta, koje povratno znatno utiEu na glavne tipske obrasce ponaSanja veCine baziEno homoseksualnih.

Ovde Cemo pokuSati da definiSemo i odmerimo uticaje svih relevantnih faktora, ulaiuii napor da ih predstavimo na Sto sistematiEniji naEin, saglasno relativnom znaEaju koji imaju na oba kraja napred definisane diskrepance, i to:

- prvo, po njihovom moguiem uticaju na dosta jednostavan opSti psihirki mehanizam koji opredeljuje svaku individualnu baziEno-homoseksualnu sudbinu, tj. jedinstvenu prirodu i

- -

etiologiju svih pojavnih oblika ovog fenomena; i - drugo, s obzirom na zbunjujuku kompleksnost i ogromnu

varijabilnost pojavnih oblika tog etioloSki i ontoloSki jedinstvenog fenomena.

Jasno je da pokuSaj sintetiekog izlaganja jedne teorije (kakav se Eini u ovom poglavlju) - koja i pored razudene morfologije

pretenduje na unitarnu etiologiju i ontologiju - p s prirodi stvari nlmBno mora da ima pre svega karakter analitiEke deskripcije i sledstvenih svodnih definicija, a bez istovremenog zalaienja u dokaznu argumentaciju2 Pri tom se ovde, zarad jasnoCe prezentacije, polazi od integralne - najsvodnije definicije predmetnog fenomena koja se, saglasno naSoj unitarnoj psihoanalitiEkoj teoriji homoseksualiteta, moie u celini izraziti u sklopu tri noseke komponente i pet dodatnih kvalifikativa.

Dakle, ta centralna i kljuEna psihoanalitiEka definicija naSe teorije iznete u ovoj knjizi glasi:

BaziEna homoseksualna orijentacija redovno predstavlja: (a) U pubertetu steEeno stanje psihoseksualnog poremetaja

sui generis trajnog karaktera, sa osnovnim obeleijem tzv. objektno-tipske psihoseksualne invalidnosti koju karakterige trajni gubitak unutarpsihicke sposobnosti invalidiranog subjekta za svako dalje doiivljavanje osoba suprotnog pola kao seksualno uzbudljivih.

(b) Stanje psihoseksualnog poremetaja opisano pod (a), nastaje uvek kao rezultat tragiEne unutarporodirne vaspitne greSke kojom se detetu ranopubertetnog uzrasta namete anksiozno oseCanje seksualne krivice, po pravilu incestnog tipa, tj. u odnosu na nesvesni infantilni prototip erotskog objekta. Na taj nazin, sasvim olako ili uzgredno pokrenu ta anksioznost incestne krivice deteta u ranom pubertetu obavezno pokreCe tzv. mehanizam reaktivne formacije3 koji deluje tako da onemogutuje svako dalje emocionalno i erotsko vezivanje ovim stanjem pogodenog subjekta za sve objekte istog tipa (roda) kao infantilni prototip koji je izazvao kritiEnu incestnu anksioznost.

(c) Mehanizam sledstveno neumitnog formiranja homoseksualne orijentacije je sledeB: kao neizbeina posledica opisanog psihoseksualno invalidnog stanja, nakon odredenog vremena (do godinu dana) dolazi do pojave protivvoljnog, pa i kompulsivnog vezivanja libidinozne painje za razne tipove objekata koji se mogu oznaEiti kao alternativni u odnosu na heteroseksualne objekte, a pre svega: istopolni ljudski objekti, ali se privremeno mogu nevoljno javljati i drugi objekti kao Zivotinje, mrtvi, a i drugi objekti Sokantnog sadriaja.

Kako se pailjivom analizom ove naSe relativno kratke, ali dovoljno i obuhvatne i precizne definicije rrloie zakljuCiti, hornoseksualna orijentacija libida ima bar slededih pet bitnih kvalifikativa:

(1) Ontoloiko-dijagnostieki, ona Eini trajno, kvalitativno distinktno unutarpsihitko stanje promenjene doiivljajne dispozicije koje predstavlja neizbeinu posledicu efektivno trajno uniStene sposobnosti za svaki dalji intenzivni doiivljaj osoba suprotnog pola kao seksualno uzbudljivih;

(2) Kvalitativno-sadeinski, homoseksualitet predstavlja najbliii (te stoga i najteidi, ali ne i jedini) alternativni tipski ishod mentalne zamene vrste seksualnog objekta, na i ta je automatski intimno prinuden svaki psihiEki sistem pogoden psihoseksualnom objektno-tipskom invalidnoidu za doiivljavanje kao erotski uzbudljivih ljudskih objekata istog pola kao osporeni incestni prototip;

(3) Fenomenoloiki, moie se ispoljavati u najrazlicitijim obrascima seksualnog i socijalnog ponaianja, od iskljui-ivo homoseksualnog, preko najCeSdeg "biseksualnog" u razliEitim razmerama, sve do "aseksualnog", pa i do demonstrativno iskljuEivo heteroseksualnog socijalnog ponaianja.

(4) Etiolofki, tj. uzroc'no, predstavlja uvek i samo neizbeini krajnji ishod unutarporodiEno indukovanog iskustva anksioznosti seksualne krivice u ranom pubertetu.

( 5 ) ProfilaktiEko-terapijski, moie se svesti na: (a) Pitanje mentalne -higijene psihoseksualnog razvoja u ranom

pubertetu, tj. da se po pravilu svi sluEajevi koji se danas masovno efektuiraju kao homoseksualne iivotne sudbine, ubudude pouzdano i lako mogu izbedi blagovremenim a jednostavnim pe:dagoSko-psiholo~kim instrukcijama roditeljima i deci u pretpubertetnom dobu;

(b) Uz ispunjenje odredenih preduslova, mogude je primenom posebnog psihoanalitiEkog postupka, postidi potpunu i trajnu reorijentaciju seksualnosti baziEno homoseksualnih ka heteroseksualnosti. Najvainiji preduslovi tiEu se:

- preciznog utvrdivanja izvora i okolnosti nastanka kritiEne anksioznos ti;

- Sto ranijeg poEetka psihoanalitiEkog tretmana;

- Evrste opredeljenosti subjekta za ponovno uspostavljanje heteroseksualne orijentacije;

- i , po moguc'stvu, aktivne saradnje porodice zahtevima psihoanalitiCkog tretmana.

ImajuCi u vidu joS uvek aktuelni pravac "razvoja" zvaniEne staleSke psihijatrijske misli i prakse na ovu temu poEev od ranih sedamdesetih, pre svega u Americi, ne predstavlja nikakvo iznenadenje to Sto je vedina ameriEkih autora, pa i psihoterapeuta koji se bave fenomenom homoseksualiteta, a koje je ovaj autor kontaktirao tokom prve polovine prethodne decenije4, odbilo bez ikakvog obrazloienja, Eak i da razmatra ovu sveobuhvatnu, ali i veoma preciznu teorijsku postavku o homoseksualitetu. Medutim, interesantno je navesti i to da su pre hlizu r'etrdeset godina tada vodeCi americ'ki ysihoanalitic'ari5 koji su se buvili istraiivanjem pitanja hornoseksualiteta doili do definicije koja je, mado znatno nerazvijenija, u najmanju ruku potpuno istosrnerna sa definicijom razradenom u ovoj knjizi. Ta dejnicija je glasila: ~omoseksualna orijentacija je jedna adaptativna posledica zabrane heteroseksualne aktivnosti koja se pre odnosi na pitanja moki nego seksualnosti po sebi.

GledajuCi sa stanoviSta teorije koja se predstavlja u ovoj knjizi, veoma iznenaduje da niko nije ni poku~ao da proveri (ospori ili potvrdi), a kamoli da dalje razvije tu definiciju iz daleke 1964. godine, pa Eak ni da se pozabavi njenirn neizbeino krupnim praktiEnim implikacijama. NiSta od svega toga - dominantno, a nikad osporeno psihoanalitiEko tuinaeenje homoseksualiteta iz Sezdesetih godina dvadesetog veka je jednostavno svesno zabaSureno i potisnuto u potpunu anonimnost, Sto se nikako nije moglo desiti sluEajno.

Naime, u pitanju je bila jedna, iako nedovoljno precizna, ipak suStinski taEna formulacija, bar u tom smislu da je faktiEki potpuno komyatibilna sa nagom prethodno navedenom razradenom kljuEnom definicijom homoseksualne orijentacije. Razumljivo je da bi krupne praktiEne implikacije obe definicije morale da se odnose ne samo na veoma otkrivajuie nalaze u pogledu jedinstvene etiologije i prirode fenomena homoseksualiteta, vec' s t i ~ n u vezi, i na mnogo dalekoseinije moguCnosti koje se otvaraju za faktiEki veoma jednostavnu, laku


i efikasnu prevenciju homoseksualiteta, a pod navedenim pre+slovima, Eak i uspeSnu psihoanalitiEku terapiju u smislu reorijentacije libida ka heteroseksualnosti .

No, sada Cemo n e b detaljnije izloiiti neke od kljui-nih ideja sadrianih ili irnpliciranih 1-1 naSoj centralnoj definiciji:

Prvo, veC .rarna ideia o bazic'noj homoseksualnoj orijentaciji libida (umesto o "homoseksualitetu kao agregatu ruzliEitih nosologiju i etiologij~z") upuCuje na to da je u pitanju jedno unutar-psihiCki strukturirano i stabilno (steCeno kao kona~no) psihoseksualno svojstvo alternativne libido orijentacije, koje (u razliEitim stepenirna i u razliEitim oblicima) moie, ali i ne mora biti evidentno u socijalnom i seksualnorn pomaSanju. S druge strane, otkad je doSlo do "Euvene", u ovoj knjizi dovoljno konlentarisane odluke APA iz decernbra 1973. godine: kojom je homoseksualnost s taleski "depatologizovana" , ili pak psihijatrijski a time i druStvenono zvarniEno '6nnormalizovana" - uslovi da se ta jednostavna istina (o dvo~nosti izmedu jedinstvene prirode homoseksualiteta i raznolikosti i varijabilnosti njenog bihejviorali~og izraza) proveri, spozna i prikvati u nadlei~liln profesijarna izuzetns su oteEani svugde u svetu. Ispostavilo se da je nauCna istina o homoseksualitetu jedna od prvih irtava ameriEki diktiranog procesa globalizacije kcji ponajviSe obeleiava kraj drugog i potetzk treCeg milenijtxrna hriSCanskog raEunanja vremena. Tako je jedna neverovat~~a nauena glupost, zasrlovana najviSe na "krunskom argumentu" da je homoseksualitet samo fenornen ponaSanja, kao plod vrhualske genijal~r~sti arl-neriEkog pragmatizma veC ovladala svetom, pa se reE "homoseksualitet" veC dams u profesionalnoj komunikaciji psdrazurneva i koristi svuda u svetu samo u smislu te bihejvioristiEke podvale.

Drugo, ideja o dofivotnoj stabilnosti hornoseksualne libido orijentucije (rmsuprot prividnoj a J'iroko prihvakenoj tezi o nepostoj~nosti i ruznovr.mosti tog fenornencz) proizlazi iz naSeg prepoznavanja jednako stabilne kvalitativne prirode ovog fenomena u svim bihejvioralno raznolikim, pa i varijabilnim sluEajevima. Ovo je sasvim suprotno od prethodno definisane bihejvioristiEke zablude ili podvale, ponajviSe zasnovane na Kinsijevoj iskljuEivo kvantitativno~ interpretaciji njegove sopstvene statistieke grade.7 Dosta interesantno, a Eak sasvim

protivureeno njihovorn ranijem "krunskorn argumentu", ovlaSdena tela APA su u yoslednjih par decenija bihejvioralno evidentnu homoseksualnost poEela da tretiraju kao neprornenljivu "svetu kravu", vrSedi otvoreni pritisak da se uvede staleSka obaveza profesionalnog proganjanja onih analitieara koji su "dovoljno nerazumni" da pokuSavaju ili izvode psihoanalittku terapiju usmerenu ka preokretanju seksualne orijentacije evidentnih homoseksualaca ka hcteroseksualnosti.

Trec'e (i najvainije) , cen tvnlria ideja dute dcfinicije, kuja ornoguC:~~je razumevn~~je sus'tine fenornena hornoseksuclliteta, jeste da je hornoseksucmlnu orijentacijil uvek samo aeizbefni i najldifi nlterrlutivrzi ishod situncije do koje dolazi u sluEajevirna kada je rnentulrla sposobnost da se i~ztimizo dotiv'ivi heteroseksualno ercjtsko uzhu~ienje efektivno t-nzarena, tj. llo2ivolnu invalidirana . MoZda Ce ova ideja biti ponajvige osporavana u celoj teoriji, i to zato Sto ona sadrji ideju da je homosekseralr-ta orijentacija ontologki apsoiutno iskljuciva, tj. da predstavlja suprotnost u odnosu na i-reterose,ksualnu crijentaciju, i s obzirom na to da prerna naSoj teoriji, do nje mcie doii samo "post mortem" unuta-r~sihiEks sposobnc~sti pc~jedinca za heteroseksualno uzbudenje, dakle, tek kao neizbegna posledica tog fatalnog ishoda. Stoga je razunnljivo da poja~ana yolna (endokrino- -fizioloSka) aktivnost organizrna u pubertetu autornatski (nesvesno j "gura" psi holoSki sis tern na ovaj naCirl psihoseksualno in-validiranog adolescents da svoje nabujale telesne potrebe i emocije veie za neki drugi tip objekata koji ne pripada onoj

- --

kategoriji za kqju je prethodnO trajno razoreno infanti1110 jeigro, tj. prekinuta "baziena lini ja snahdevar~ja" erotskim uzbudenjern. Drugim reEirna, novi tipoki objekata koji nakon tega msgu biti uspostavljeni kao erotski uzbudljivi, rnoraju biti tipski jasno razliEite vrste (tj. predstavljati puna alternativu) u odnosu na tip sbjekata za koji je sposobnost individue za erotsko uzbudenje postala trajno invalidirana.

Kao svojevrsnu digresiju u odnosu na izlagarlje bit~lih elemenata teorije homoseksualiteta, vredi pomenuti da kategoriju psihoseksualnog invuliditeta o kojoj je ovde reE, uopSte ne poznaje i ne koristi ne samo zvaniEna psihijatrijska nosologija (inaEe, svetski diktirana yovremeno inoviranim izdanjima

Dijagnostitko-statistickog priruEnika A P A ~ ) , vet ni oclgovarajuc'a nauCno-istraiivaEka i profesionalna literatura.

Umesto toga, vaiedi DijagnostiCko-statiscki prirutnik APA (DSM 111-R) se bavi tzv. ysihoseks~lalnim disjunkcijnnza, koje razvrstava u slededih devet grupa:

( I ) Hipoaktivni poremekuj seksualne ielje (tj . manjak ili odsustvo seksualne fantazije i ielje za seksualnom aktivnosdu);

(2) Poremekaj u vidu seksualne averzije (tj. trajna ili povremena ekstremna averzija, ili izbegavanje svakog ili skoro svakog seksualnog kontakta sa partnerom);

( 3 ) Pol-emehj rnufke erekcije (bilo u smislu trajne iii povremene i delimiEne nesposobnosti da se postigne i odrii erekcija, bilo u smislu povremenog odsustva subjektivnog osedanjja seksualnog uzbudenja i zadovoljstva u seksualnim aktivnostima);

(4) PoremeCaj ienskog seksualnog uzbudenja (bilo u smislu neuspeha da se postigne ili odrii uzbudujuda reakcija "podrnazujuCeg bubrenja" ienskog polnog organa do kraja seksualnog odnosa, ili pak u smislu stalnog ili povremenog odsustva subjektivnog osec'aja seksualnog uzbudenja i zadovoljstva tokom seksualne aktivnosti);

( 5 ) Inhibirani fenski orgazam (poremec'aj koji se odnosi na trajno ili povremeno ka~njenje ili odsustvo orgazma kod iene nakon normalne faze seksualnog uzbudenja tokom seksualne aktivnosti za koju lekar prosuduje da je adekvatna u pogledu fokusa, intenziteta ili trajanja);

(6) Inhibirani rnufki orgazarn (Poremedaj koji se odnosi na trajno ili povrenlenc ka~njenje ili odsustvo~orgazma kod muSkaraca nakon faze normalnog seksualnog uzbudenja tokom seksualne aktivnosti za koju lekar, uzimajuc'i u obzir iivotno doba dotiEne osobe, prosuduje da je adekvatna u fokusu, intenzitetu i trajanju.-Ovaj neuspeh je obiCno ograniEen na nesposobnost da se postigne orgazam u vagini, dok ie mogud masturbacijom i drugim stimulacijama.);

(7) Prerana ejakulacija (Ovaj poremedaj se odnosi na trajnu ili povremenu pojavu ejakulacije uz minimalnu seksualnu stimulaciju, pre, ;a vreme ili nakon seksualne penetracije a pre no Sto to osoba ieli. Lekar mora uzeti u obzir faktore koji utiEu

na trajanje faze uzbudenja kao Sto su: Zivotno doba, da li je u pitailju nov seksualni partner ili nova situacija, uEestanost seksualne aktivnosti .);

(8) Dyspnveunia (ovaj poremedaj se odnosi na povrenleni ili stalni genitalni bol bilo kod muSkarca ili kod iene - pre, za vreme ili nakon seksualnog odnosa, a koji nije posledica Cisto fiziekih uzroka, a ni vaginizma il i odsustva podmazivanja);

(9) Vnginizain (poremedaj se odnosi na povremene ili trajne nevoljne grEeve spoljne trekine vagine, Sto ometa koitus).

Iako je ovde data u maksimalno saietom obliku, navedena zvaniEna lista seksualnih disfunkcija sadrianih u DSM 111-R, (tj. u prirutniku o mentalnim poremedajima koji za Eitav psihijatrijski stale? ima karakter svetski vaieCe obavezne profesionalne norme, a gde nema ni pomena o homoseksualitetu kao psihoseksualnom poremekaju), ipak je vredelo citirati, ako ni zbog Eega drugog, onda zato jer otkriva dubinu intelektualne n i moralne bede, bar onih koji vode tu profesiju, pre svega u SAD, ali i u Evropi i Sire. U svakom sluEaju, oEigledno je da holnoseksualitet kao psihoseksualni poremedaj, i to kako po svom karakteru neizbeine posledice specifiEne objektno-tipske psihoseksualne invalidnosti, tako i po svom, sa stanoviSta smisla ljudske egzistencije objektivno tragiEnom karakteru, a i po svojim dimenzijama ueestanosti u odrasloj populaciji - dolazi daleko ispred svih u DSM 111-R nabrojanih seksualnih disfunkcija uzetih zajedno, i to iz prostog razloga Sto u odnosu na sve njih zajedno predstavlja daleko furldamentalniji i teii psihoseksualni poremeCaj.

No, vradajudi se na izlaganje bitnih komponenti i faza formiranja homoseksualne orijentacije libida, treba naglasiti da je taj proces potpuno automatski jer se obavlja na podsvesnom nivou, te stoga i bez ikakve mogudnosti frojdovskog Ega da na njega stvarno utiEe. Ego pogodenog adolescenta doduSe moie Eak da veoma snaino utiEe na model aktuelnog ponaSanja koje de se odabrati, sve do potpunog nepriznavanja (ni samom sebi) sopstvene homoseksualne orijentacije, ali to ne moie stvarno nizta da promeni u pogledu Einjenice da je alternativna libido orijentacija u bilo kom svom tipski prepoznatljivom vidu (tj. bilo kao najEeSda, homoseksualna; ili pak kao neSto rede evidentna

zoofilna, ili kao joS rede evidentna, neurotski kompulsivna nekrofilija) postala jedno kvalitativno-distinktno i trajno ~ n u t a r ~ s i h i ~ k o svojstvo tako pogoctenog adolescents.

Ideja o l~omoseksualitetu kao "najbliioj alternativi" t akde znaEi da je homoseksualna orijentacija socijalno i "ekonomski" najracionalnije reSenje nakon opisanog invalidiranja heteroseksualne opcije, zato Sto se ostale altemativne opcije koje su raspoloiive mogu odnositi pre svega na neke van-humane i po ljudskom standardu redovno odvratne tipove objekata, odnosno sadriaje (kao rezultat Einjenice da su nametnute protivvoljno, mehanizmom prisilne opsesije, koja redovno biva automatski privuEena ka Sokantnim psiholoSkim sadriajima, kao

-

na primer: iivotinje, mrtvi itd. Sa tog stanoviSta bi se o homoseksualnoj orijentaciji stvarno

moglo govoriti kao o "drugom najboljem" reienju, odnosno preciznije: kao o najboljem medu na-jgorim ishodima, zato Sto je to jedina altemativna orijentacija libida koja se (na svoj naEin, ma koliko to bilo ogranzeno ili osporavano) moie i socijalizovati.

Apsolutnu iskljuEivost homoseksualne libido orijentacije u odnosu na heteroseksualnu je lako prepoznati ako se pailjivo analizira psihodinamika ego-distoniEnih nosilaca homoseksualne orijentacije, tj. onih Eija lienost odbija da prihvati taj svrSeni Ein pred koji je stavljena, pokuSavajudi da suzbije neieljene homoseksualne telesne iudnje i osedanja u korist preferiranih heteroseksualnih. Tako potiskivani homoseksualni telesni porivi i osedanja redovno se vradaju subjektu u obliku prisilnih opsesivnih sadriaja uiasavajudih dnevnih i nodnih mora, u kojima se preplidu homoseksualne, zoofilne, nekrofilne i druge prisilne predstave - zavriavajudi nekad u specifiEnim opsesivnim neurozama i paranoidnim stanjima, pa i samoubistvu.

Ovde verovatno najvedi izazov predstavlja sledede pitanje: Ako je baziEna homoseksualna orijentacija stvarno najbliia te najEeSde i jedina alternativa invalidiranoj heteroseksualnoj orijentaciji, a zato i apsolutno iskljuEiva u odnosu na nju, onda kako objasniti neosporivu ~injenicu da se najvedi broj aktivnih homoseksualaca u stvari ponaSa biseksualno? Naime, zaSto i kako bi se oni ponaSali i heteroseksualno, ako su (kao Sto mi

tvrdimo) stvarno intimno privuEeni samo alternativnim a pre svega homoseksualni~n tipovima objekata? Bdgovori na ova pitanja su priliEno jednostavni: u ovom svetu sasvim mnogo seksualne (a naroEito heteroseksualne) aktivnosti se obavi iz neseksuall-ih motiva i razloga, pre svega ekonomskih, zatim radi habitualnog zadovoljenja partnera ili pros to iz razloga popuStanja pred dorninacijorn itd. Kada je reE o ljudima sa homoseksualnom orijentacijom libida, njihovi motivi za heteroseksualne aktivnosti mogu biti stvarno raznovrsni, ali najEeSde je to potreba da se evidentno ponaSanje saobrazi ~Eekivanjirna socijalnog okruienja ili, individualno-psiholoSki gledano, potrebom da se makar formalno prevazidu uobiEajeno jaka osedanja inferiornosti i neadekvatnosti, koja su intimno svojstvena vedini homoseksualno orijentisanih, ili pak jednostavno - usled istinske ljudske potrebe znatnog broja homoseksualno orijentisanih da se ima porodica i posebno da se podiiu deca, dakle da se iivi normalno. Zato velika vedina baziEno homoseksualno orijentisanih ipak prihvata dominantno heteroseksualne obrasce iivota i ponaSanja, dok se u homoseksualne ekskurzije, da bi zadovoljili "preferenciju srca", obiEno upuStaju samo do taEke do koje pretpostavljena i usvojena heteroseksualna socijalna uloga ostaje neugroiena.

Ipak, nije potrebno mnogo ingenioznosti ili prodorne inteligencije da se, nezavisno od evidentnog modela ponaSanja, prepozna da njihova stvarna, intimna seksualna orijentacija nije ni heteroseksualna ni biseksualna, ved samo i iskljuEivo homoseksualna - u suStini ista kao u onih koji se pridriavaju samo homoseksualnih partnera. Cak nezavisno od toga Sta sami pogodeni o tome misle ili veruju, razlika izmedu ove dve kategorije intimno homoseksualnih je samo u subjektivnom osedanju ego-identiteta i odgovarajudim socijalnim ulogama koje igraju, ali ne i u baziEnoj seksualnoj orijentaciji.

Pitanje: "kako" Eak je mnogo trivijalnije, zato Sto svako za sebe moie lako otkriti da seksualni akt moie biti obavljen (ili taEnije, simuliran) dosta uspeSno bez instinskog erotskog uzbudenja prema partneru ili, da budemo ciniEni, uz malo trenja i zamiSljanje bilo Eega Sto subjekta stvarno uzbuduje. Uz to, konstatovano suStinsko obeleije baziEnog homoseksualiteta

(objektno-tipski invaliditet za uzbudljivo heteroseksualno doiivljavanje) ipak se odnosi samo na sposobnost intenzivnog ili potpunog doi.ivljavanja, dok svaki ovako psihoseksualno invalidirani pojedinac, uz malo truda, obiEno moie iz satuvane "eemocionalne memorije" iSEeprkati neke preostale "patrljke" lepih sec'anja i osec'anja, pa i onih o izvesnoj fiziEkoj prijatnosti u heteroseksualnom kontaktu. Izgleda dosta apsurd~lo da su razjasnjenja ove vrste uopSte potrebna, ali dokazana je Einjenica da smo okruieni tolikim "naivnim" psihijatrima i psihoanalitiEarima koji, bavec'i se ovom materijom, joS uvek sasvim ozbiljno govore o biseksualnosti.

Sledec'i krupan koncept ugraden u navedenu "centralnu" definiciju baziEne homoseksualne orijentacije libida, baziran na nalazu koji se moie sa nepogreSivom regularnoSiu potvrditi za svaki korektno analizirani sluEaj9 odnosi se na postavku da se ta orijentacija stvarno javlja uvek i samo tek nakon Sto je spreEeno (inaEe regularno) socijalizovano heteroseksualno "~Starnpavanje" libida, i to kao rezultat incidentno izazvanog razaranja psihoseksualne sposobnosti da se heteroseksualni objekti mogu doiiveti kao erotski stvarno uzbudljivi. Naime, pokazalo se da se to, po svemu sudec'i, uvek i samo deSava nakon doiivljenog iskustva anksioznosti incestne krivice u prelaznom periodu ranog puberteta; tj. konkretno: u sluCaju intervjuisanih homoseksualnih muSkaraca se uvek na jedan ili diugi naEin moglo identifikovati da je u dobu izmeitu 12. i najkasnije do 15. godine iivota bilo preiivljeno intenzivno oseianje krivice vezano za incidentno krSenje ili Eak samo navodno "krSenje" nekog unutarporodiEnog seksualnog tabua zahtevanog od strane porodiEnog autoriteta.1°

Tranzicioni period u kome postoji opusnost od izbijanja kritic'nog incidenta kao uzroc'niku incestne anksioznosti (a time i sledstvene neumitne yojave alternativne orijentacije libida) mote individualno biti dosta razlic'it. To u velikoj meri zavisi od brzine sticanja ufirmutivnih heteroseksuulrzih iskustava, obuhvatajuCi uzrast od prvih znakova puberteta pa do tnc'ke preokreta, tj. do momenta kada socijalizovana heteroseksualna orijentacija biva ili poniitena incidentnim doiivljajem incestne anksioznosti, ili pak iskustveno dovoljno potvrdena da bi postala

ustaljena. U oba ova sluEaja u pitanju je taEka preokreta, jer ako je tranzicija negirana na poEetku puberteta, dok je baziEna seksualna vezanost jog uvek u svonl krhkom infantilnom (unutarporodiEnom) "korenskom" stadijumu, onda ono Sto se u stvari desilo jeste jedan bespovratni prekid kontinuiteta dotadaSnjeg povratno-reafirmisudeg procesa koji je Stitio preiivljavanje potisnutih infantilnih erotskih sadriaja tzv. suprotno-polnih vezanosti izmedu deteta i njegovog (obavezno h e t e r o s e k s u a ~ n o ~ ~ ~ ) prototipskog modela seksualnog objekta. Drugirn reEima, u tom sluCaju glavna linija Frojdovih tzv. "neinih struja", koje su cirkulisale izrnedu deteta i njegovog infantilnog, nesvesno-uzbudujudeg objekta, postaje nepovratno prekinuta, i jedine opcije koje preostaju (tj. koje se namedu) tako pogdenorn psiholoSkom sistemu su sarno one koje su jasno alternativne u odnosu na heteroseksualno "programiranje" libida. Pri tome je homoseksualna opcija samo najbliia i najverovatnija alternativa, ali u specifiEnim uslovima (pre svega: oskudnog socijalnog okruienja, ili pak jakog intimnog otpora pogodene IiEnosti) mogudno je bar privreineno ( t a k d e protivvoljno) i neko drugo alternativno vezivanje libida, pre svega zoofilno.

Ovde bi trebalo da se podsetimo da zapravo ceo vaspitni proces nije niSta drugo do usmeravanje ponaSanja deteta i adolescenta ka socijalno prihvatljivirn obrascima i profiliina a: saglasno konkretnim vaspitnim zadacima, i ciljevima - puten1 izazivanja duge serije malih an ksioznosti koje je roditelj ili vaspitai: u stanju da narnede ved samorn Einjenicom da se prelna njemu dete-vaspitanik nalazi u odnosu egzistencijalne i emocionalne zavisnosti. Tako deca (kao i iivotinje - kudni Ijubirnci) od najranijeg doba nauEe da izbegavaju rnoralnu ili fiziEku kaznu, odnos~lo gubitak oEekivane nagrade, pokoravajudi se volji autoriteta da odustanu ne samo od osporene-kaznjive aktivnosti, pa A i od intirnnih osedanja za koja se osedaju o ~ u m n j i E e n i r n . ~ ~ a k l e , u sluEaju incestne anksioznosti u ranom pubertetu, upravn ovaj mehanizam pokrede sudbonosne promene koje trajno poniStavaju sposobnost za erotski uzbudljivo doiivljavanje svih heteroseksualnih objekata. Te se promene odigravaju slededirn redoin:

Prvo, sna5na potreba za korektivnim eliminisanjem osec'anja incestne krivice dovodi do razaranja, tj. potpunog odustajanja od podsvesne erotske komponente iz krititnog infarltilnog odnosa, koja inaCe predstavlja neophodnu osnovu za regularno socijalizovano heteroseksualno "programiranje" libida u pubertetu;

- Drugo, zbog na taj nazin razorene libidinozne osnove za "programiranje" socijalizovane heteroseksualne orijentacije kao trajnog unutarpsihiEkog obelezja, definitivno postaje invalidirana i sama sposobnost za erotski stvamo uzbudljivo doiivljavanje svih d-rugih objekata istog tipa (tj. suprotnog pola);

- TreCe, sagl-asno energetsko-ekonomskom principu bioloSkog pa i mentalnog funkcionisanja, po kome se invalidirani organ ili svojstvo automatski zamenjuje najbliiom alternativnom opcijom (Sto vaii i za objektnu usmerenost seksualnog nagona) uz neumoljivi ishod alternativne seksualne orijentacije, najpre homoseksualne (kao objektno najbliie, tj. jedine koja se takode na svoj naEin moie socijalizovati), ali je pod specifithim uslovima socijalnog okruienja, takode moguCa pojava i drugih alternativnih opcija, a pre svih zoofilne.

U stvari, cela priEa se moie Eak svesti uslovno ne samo na analogiju sa teorijom uslovnih refleksa, vet i na njen mehanizam, gde vidimo da Ce neko ponaSanje ili neki objektni odnos, ako su osudeni ili kainjeni dovoljno strogo, biti u celini obeshrabreni. U stvari, ono Sto se desilo sa ranijom sposobnoScu za heteroseksualno uzbudenje sada homoseksualno orijentisanih, jeste da je ona u kritiEnoj taEki razvoja i od strane kritiEnog . agensa definitivno obeshrabrena te da, usled delovanja mehanizma "programiranja", nikakva naknadna heteroseksualila ohrabrenja, odnosno pozitivna iskustva ne mogu biti ni od kakve efektivne pomoCi, i to ne samo prema konkretnom objektu, veC i prema svim drugim objektima iste vrste. Ovo zato Sto u tom s lu~a ju glavna linija emocionalno neinog odnosa infantilnog doba (u-odnosu na suprotno-polni prototipski objekat) u psihi doskorainjeg deteta postaje definitivno prekinuta, umesto da bude preneta i inkorporirana u socijalizovane heteroseksualne obrasce odraslog doba, kao Sto se pod regularnim okolnostima normalno deSava.

Takode znatajila za pravilno razumevanje i mehanizama koji deluju i samih fenorrlena kako heteroseksualnog fiksiranja libida, tako i homoseksuainog i drugih alternativnih usmerenja, jeste Einjenica da oba ova ishoda impliciraju kvalitativnu promenu koja se ili deSava ili ne. Drugim reCima, baziEne seksualne orijentacije po svojoj suStiili nisu kvantitativne prirode, tj. ne deSavaju se "do izvesne mere", mada se bihejvioralno stvarno mogu Einiti kvantitativno merljivim, tj. ispoljavati se u evidentnom ponaSanju u veoma razliEitoj meri.

Ove dve baziEne, a medusobno alternativne kvali tativne promene, neumitno prirodene svakom pojedinatnom sluCaju (ontogenetskog) psihoseksualnog razvoja u ljudskoj vrsti, imaju paralelu u bazienim bioloSkim kvalitativnim promenama (trudnoia, rodenje, organska invalidnost, smrt itd.), ali isto tako i u ma kojoj drugoj kvalitativnoj prorneni koja se deSava na stvarima, mehaniEkim, elektronskim i drugim sloienim sistemima (kvar , habanje itd .) .

Ako je pak putem reafirmiSuCeg socijalizovanog empirijskog procesa uspegno zavrSena tranzicija od potisnute infantilne (unutarporoditne) seksualne vezanosti za prototipski model objekta ka vezanosti za isti tiplvrstu objekata u socijalnoj sredini, onda dolazi do definitivnog pozitivnog "~Stampavanja" socijalizovane heteroseksualne orijentacije libida kao trajnog kvalitativnog unutarpsihiEkog svojstva. Nakon dostizanja te taEke, nikakvo novo iskustvo u vezi sa seksualnom funkcijom (ma koliko bilo negativno) ne moie vise da ugrozi uspostavljenu baziEnu heteroseksualnu orijentaciju.

Sledeee znaEajno pitanje u sklopu objainjenja naSe "centralne" definicije jeste ono koje bi se ticalo bliieg odredenja formativnog mehanizma koji deluje na uspostavu homoseksualne libido orijentacije. Taj mehanizam deluje automatski na podsvesnom nivou i obiEno postoji jedan dosta znaeajan vremenski razmak (pribliino godinu dana) od trenutka kada je doglo do incidentne incestne anksioznosti do pojave prvih simptoma neieljenih homoseksualnih nadraiaja i oseCaja. Na svesnom nivou, to je vreme potiskivanja, pa i zaboravljanja kritiEne incestne anksioznosti- kao neprijatne ali i nebitne

- -

epizode, dok je na unutarpsihiEkom, nesvesnom nivou, to vreme

procesiranja njene neposredne posledice -- gubitka sposobnosti za heteroseksualno uzbudenje usled suStinski izrnenjenog odnosa prerna infantilnom prototip-modelu seksualnog objekta (sada erotski desenzitizovznorn). Ovo zato Sto je iz tog odno.ra sada sissvin~ elirnirzisana erotska konlponentn, koju je runije (u edipabzoj j'azi) bilu sumo potisrzlatu ci podsvest, a koja irznc'e imu ulogu neoplzodnog semerza zu usyostnvljanje, sa stanoviita mentalrzog zdravlja, u i egzistencijalnog smisla, jedino zdrave i srnislene socijulizovarze heter-oseksualnosti.

Tu prvu fazu zamenjuje period "lutanja libida", Sto je kao fenomen u iskljuEivoj funkciji svesnog otpora koji pogodena rnlada osoba pruia pojavi sopstvene hornoseksualne, zoofilne ili druge alternativne seksualne "osetljivosti". To je faza u kojoj psiholoSki sistem adolescenta, dolazeCi (pod uticajen~ nabujalih endokrinih funkcija) automatski pod udar neieljenih alternativnih "osetljivosti", grEevito ali uzaludno pokuSava da ih se oslobodi i ponovo uspostavi izgubljenu heteroseksualnu "osetljivost". Ta je pojava po svom kvalitetu, intenzitetu i trajanju individualno joS raznovrsnija i kreCe se u veiikom rasponu izrnedu:

- Za lic'nosti sa slubim yolrzinz i opitirn ego-iderztitetorn - bez gotovo bilo kakvih indikacija o konfliktnim tendencijama i uz dosta brzo usvajanje nekog od tipskih obrazaca homoseksualnog ponaSanja i odgovarajukih obele2ja lienosti, odnosno brzo mirenje sa homoseksualnom iivotnom sudbinorn;

- Zu lic'nosti su jakirrz polnim i opitim ego-ide~ztitetorn i moralnim integritetom - izuzetno dugo (viSe godina) i Cesto sa psihiCki pustoSedim efektima zapadanja u neurotske, pa i psihotiEne krize i stanja, sve do vrlo Eestih "misterioznih" herojski-tragienih slutajeva pokuSaja i ishoda adolescentnih samoubistava.

Jasno je da izmedu ove dve ekstremne opcije postoji Citava gama adaptativi~ih meduopcija, Ciji je praktieno jedini smisao da se iivot uCini snoSljivo funkcionalnim u datorn socijalrlom okru2enju. U ovoj kategoriji iznenadujuee veliku grupu Eine oni koji posle izvesnog vremena "lutanja" otkriju da je najsnogljivija ona opcija koja se sastoji u svodenju na minimum ili odustajanju od bilo kakvog seksualnog angaiovanja, jer shvate da po pravilu Eak i pokuSaji heteroseksualnih aktivnosti samo

povedavaju (jog uvek neieljenu) homoseksualnu i l i drugu alternativnu seksualnu razdrail jivost .

Simptomatski, spizoda "lutanja libida" potinje nakon Sto se postane svestan inanifestacija hornoseksualne osetljivosti (obiCno prvo u snovinia, jer je tu ego-kontrola ili odsutna ili bar najlabavija), odnosno, njihovim voljnim potiskivanjern i negiranjem, a ispoljava se tako Sto se, vezano za neZeljene. obiEno parcijalno-telesne selcsualne preosetljivosti , javljaju prisilne ideje o seksualnom vezivarlju za najrazlicitije tipove objekata, a re svega one sa Sokantnim ili Eak odvratnim P sadr5ajem.l Kao Sto je reeeno, izuzetak su sarno sluEajevi problematizovanog polnog ego-identiteta i slabijeg mol-alnog integriteta, u kojirna prelaz na homoseksualnu orijentaciju moZe Eak idi sasvim "glatko" i izgledati kao prirodni nastavak ispoljene polne atipiEnosti ponaSanja u detinjstvu.

Period libido-lutanja redovno biva zamenjen periodom konaEne intimne adaptacije litnosti na homoseksualnu libido orijentaciju. Taj proces u najvec'ern broju sluEajeva zavrSava kompromisnim obrascein ponaSanja, u smis!u dvojnog identiteta koji se sastoji, s jedne strane, u deklarativnoj i prividno uspeSnoj bihejvioralnoj heteroseksualnosti ili bar seksualnoj neutralnosti a, s druge strane, uz istovremeni prikrivaili hornoseksualni identitet, aktivan samo u meri u kojoj to bitnije ne ugroiava ieijeni heteroseksualni ili neutralni privid. Tek kada je period adapatacije ltonatno zavrgen i obrazac seksualnog ponaSarqa k o ~ i se Zeli slediti tokom ustatka odraslog iivota odabran (ta adaptacija moZe zahtevati i duEi niz godina), osoba sa hon~oseksual nom orijen tacijom I ibida moie stvarno pokuSati da, unutarpsihicki potpuno po~nirena sa svojorn sudbinom, po sopstvenom shvatanju najbolje (ili CeSCe: najmanje Stetno) upotrebi tu svoju situaciju. Kao Sto smo za sluEaj homoseksualne orijentacije pokazali u Poglavlju 3 (a vaii, uvaiavajuCi vrednosti i znaEaj porodiEno-prokreativne funkcije, i za heteroseksualnu orijentaciju), svakako najbolju opciju predstavlja kreativna, pre svega umetniEka ali i druga stvaralaEka sublimacija (homo)seksualne energije. U tome su hornoseksualno 0rijentisan.i EoveEanstvu dali bar podjednak, a u vrhunskim ostvarenjima verovatno Eak i nadpoloviEan doprinos. ZaSto je to

iako, posebno je razmatrano i argumentovano na viSe mesta u ovoj knjizi.

${a &c?j tazki se Cini znaCa~nim da ne bude nesporazuma oko tcga da se jedinstvena priroda fenomena hornoseksualiteta tiEe i jedinstverle etiologije i jedinstvenih rnehanizarna funkcionisanja siiih tipova i pojavnih obsazaca ponaSanja koji imaju za osnovu stvarnu bazitnu unutarpsihiCku homoseksualnu orijentaciju libida pojedinca. Ovo po~ljednako l;kljuCuie i muSki i Zenski iiomoseks~;alitet, ki?ji se od stsane stru~njaka koji se bave ovorn materijorn gotovo redovno tretiraju sasvirn zasebno. Ovde bi trebalo da bude veoma snazno naglaSeno da jedina distinkcija Zeraskog homoseksualiteta u odnosu na r~;uSki sa stanoviSta etiologije leZi LI Ci~~jcnici da ?enski uvek proizlazi iz incestne ailksioznosti prerna sekundarnol-r~ (dakle: slabijem) infantillaozn prototip-p nod ell-a seksu:~lnog objekta., dok u slui-aju rncdgkog hon:oseksualiteta kritiCna anksioznost biva daleko najcJEeSte izazvai-na od srrane daleko jai-eg prirnarnog prototip-model objekta -- majke, odnosno ~ijenog sirbstituta. Taj rnaS nalaz sasvirn dovoljno objaSiljava zagto i Kinsijevo a i sva druga istraiivanja udestanosti homoseksualiteta (bez obzira koljko razliEi ta i koliko metodologki bi!a dovdena u pitanje) redovno koristatuju bar d v a do tri put2 veCu uikstanost nruikog kaon.ioseksualiteta u odilosu na ?enski.

lzloieni fos~nativni melr~anizzim hr~nloseksualne libido orijentacije upuCuje taliode i na zakljuCak o postojanju nekih izraienih kvaiitativnih obele2ja tog stanja kcjjih nenla u hetcroselisualnosti, a posebn6 slededa dva:

(a) BuduCi nametnuta kao neumoljiva alternativa uniStenorn kupacitetu za heteroseksua.'irlo uzbudenje, to je aktivrla homoseksualna orijenatacija inicijalno ogoljena od b i b kakvog socijalnog konteksta i stoga ostaje nesublimisal~a (bar u toj prelaznoj frtai, dok se ne okonEa adaptacija li%nosti), za razliku od heteroseksualne orijen tacije, koja se redovno odlikuje delirnicnim "investiranjem" u tzv. druStvene situacije i uopSte u mduljudsku k o r n ~ n i k a c i j u . ~ ~ Zbog toga se homoseksualna orijentacjja, u smislu neposrednih telesnih impulsa i opsesivnih "tudnji", bar u tim poEetnim godinama po pravjlu javlja kao u proseku YjaEa" od heteroseksualne.

(b) Mada predstavlja najbliiu alternativu heteroseksualnoj orijentaciji, hornoseksualitet nikada nije i jedina alternativa, te stoga postojanje erotske osetljivosti za drclge tipove alternativnih objekata (npr. iivotinje, mrtvi itd.) ne bi trebalo nikad da se iskljuEuje iz raspoloiivog repertoara lnoguCih izvora erotskog -- uzbudenja homoseksualnih.

KonaEno, ovo uopSteno razrnatrai~je homoseksualne libido srijeniacije kao jedinstvenog fenornena, rnok biti zakljuCeno pr-eciziranjern naSeg odnosa prerna dijagnostiC koj kvalifikaciji ovog fenomena. Nairne, ne samo zato Sto je kvalifilcacija o psihopatoloSkom karakteru homoseksua!ne orijentacije poodav~~o

usled same Einjenice da svaka kvalifikacija o normillnosti iji nenorrnalnosti &kog psihiEkog stanja ili pojave uvek ima noiraativni karakter - homoseksualna orijentacija sanm po sebi ne ki r~eophodno rnorala da se razume kao psihopatolokko sta:r;je. Jpak, ona ne moie izbeCi kvalifjkacij~i da je posledica jedrlog adolescentnog psihoseksuainog pix-=i..rnec'a j a ko jin? je permanentno razorena sposobnos t za efektivni doi i . vljaj heteroseksuainog uzbudenja. Stoga bi najkruc'a, a juS uvek

orijentacijc libida bila cla je .to jed~zosravrzo izeizbeZfla (i u svim slrlFlrjevimu podjeiir~uko v a f ~ L a ) posledicn sprzciJi?nog psihoseksualnog invaliditeta ~rsled kojeg ~ e d i t ~ i bioloiki i socijalno yrirodni tip hetei-oscksunlnih ol?jeka[a bivu ii-qjrilo znnaenjen najbliii~n mogudim altet-ncltivlzim tipom (kntcgorijom)

To je ukratko kako ~ n i vidimo ono Sto smatrarno xrauErtom istinom o raz'iicitim aspektirna hon;oseksua!ne libido orijentticije, kakva je ona sama po sebi, bez bihejvioralnih refleksija i bez ikakvog vrednosnog prosudivanja. Pa ipak, kada se razmatraju razliCiti tipovi bihejvioralnih refleksija, ne rnoie biti izbegnuto izvesno vrednosno prosudivanje, u smislu kvalifikacija karakterno-rnentalnih obele5ja koja odredeni obrazac ponaSanja odraiava. Medutim, trudeki se da se Sto vise driimo samo onoga 30 ima karakter nauCnog iskaza, mi Cemo ovde i te nuine vrednosne kvalifikacije svesti na minimum.

Uz opisani centralni faktor i mehanizan~ etiologije i elemente

jedinstvene okosnice Eitavog fenornenoloSkog spektra obrazaca ponaSan ia koji retlektuju homoseksualnu orijentaciju libida, naSa analiza je ide~ltifikovala i slededa Cetiri vaina faktora sa dopunskim uticajem na model ponaSanja, ali ne i uzrocno na sarnu pojavu homoseksualne orijentacije:

( 1 ) Irzctivid~ualno speczJiZan libido intenzitet, koji predstavlja kornbinovani ishod konstitutivnih faktora i ranih infantilnih iskustava (npr. rana stimulacija, odilosno seksualna zloupotreba deteta - Sto uopSte nije tako redak slueaj kao Sto se obieno pretpostavlja);

(2) Mentalni sklop, s'to ukljuc'uje ego-identitet, i posebno, yolni identitet, a yodrazunreva i stepen podloinosti neurotskinz reclkcijama - jeste faktor koji predstavlja kombinovani ishod nasiedenih i steCenih mentalnih obele5ja i sposobnosti, kao i reflekse kljuEnib ranih unutarporodiEnih (interpersonalnih) odnosa;

( 3 ) Sumi yo sebi kljuc'ni unutarporodic'ni (interpersonalni) odnosi tokom detinjstva i rane adolescencije - do kraja kritienog perioda formirai~ja libido orijentacije, tj . do momenta kada se odigl-a bilo socijalizovano heteroseksual~lo, bilo prinudno alternativno "uiljebljenje" libida;

(4 ) Uticaj socijalnog okrufenja, ukljueujudi i preovladujudi siste~n drugtvenih vrednosti .

DrieCi se sistematizacije, razmotridemo prvo ukratko rleke moguCe indirektne uticaje ova Cetiri dopunska faktora na etiologiju homoseksualne orijentacije libida, a onda i na salnu fenomenologiju homoseksualiteta, tj. na najtipienije obrasce ponaSanja pogocfenih bazicnom homoseksualnom orijentacijorn.

U pogledu mogudeg uticaja ova Cetiri faktora na etiologiju homoseksuaine orijentacije libida, mi smo ved videli da nijedan od njih nema ulogu direktno uzrocnog faktora. Pa ipak, svaki od ujih posebno i svi oni u razlii-itim kombinacijama, mogu znaEajno uticati na povedanje ili smanjenje verovatnode hode l i formativni mehanizam horrloseksualne orijentacije libida biti pokrenut ili ne u za to krititnom dobu ranog puberteta.

Uticaj prvog faktora (libido intenziteta) na verovatnodu "iskriEenja5' procesa forlniranja homoseksualne orijentacije libida je direktno pozitivan i propokcionalan: Sto je vedi individualni

libido intenzitet, to je veCa verovatnoda da Ce se opisani tok dogactaja koji vodi ka homoseksualnoj orijentaciji i pojaviti. Ovo zato jer Sto je dete libidinozno aktivnije (dakle, seksualno znatiieljnije i nemirnije), to postoji viSe verovatnoie da Ce doCi do incidentnih situacija koje Ce provocirati kritiEnu incestnu anksioznost. Pa ipak, u celini, to nije direktno uticajan faktor, veC viSe onaj koji stvara (ali ne i obavezno) moguCe povoljne opSte uslove za pojavu incestne anksioznosti.

Iako uticaj drugog faktora (mentalnog sklopa sa polnim ego- -identitetom i, posebno, podloinoSCu ka neurotskoj reakciji) na verovatnoCu pojave homoseksualne orijentacije, moie biti znaEajan, on Sam ipak ne moie biti kvalifikovan kao uzroEnik, jer moEe delovati samo mnogo posrednije nego Sto profesionalni delatnici u ovoj oblasti obiEno pretpostavljaju. Osim toga, ovo je inverzno proporcionalni faktor, u smislu da Sto je slabiji polni ego identitet,15 to je manji stepen socijalizacije liEnosti i veda okrenutost unutarporodiEnim odnosima, a time i veCa verovatnoea da u kritiEnom periodu dode do incidentne pojave incestne anksioznosti, Eak i iz nekog razloga koji bi za stabilniju lienost moida predstavljao i beznaEajnu epizodu.

Naime, dosta drugaEije od Siroko rasprostranjenih hipoteza poput ranije citiranog Fridmanovog verovanja da kod deEaka "nemuievni koncept o sebi tokom detinjstva (...) je jedan jedini najuticajniji uzroEni uticaj" u etiologiji homoseksualiteta, naSa teorija pokazuje da taj uticaj moie postojati samo kroz poveCanu zavisnost i neurotsku ranjivost deCaka u odnosu na majku ili njen supstitut. Majka je prirodno (kao jedini primarni infantilni prototip-model seksualnog objekta) u velikoj veCini sluEajeva muSkog homoseksualiteta stvarno direktno, Eesto viSestruko,16 jedina odgovorna za nastanak po posledicama tragiEne incestne anksioznosti deEaka u kritiEnom dobu ranog puberteta. Ali to spada u uticaj tredeg pomenutog faktora, koji Ce biti temeljno razmotren u daljem tekstu ovog poglavlja.

Dok libidinozno previSe aktivna deca mogu veC samo zbog svoje radoznalosti biti natproseEno izloiena opasnosti da ulete u neumoljivi mehanizam formiranja alternativne libido orijentacije, dotle se to isto libidinozno pasivnoj muSkoj deci u natproseEnoj


meri moie desiti pre svega usled preterane egzistencijalno- -emocionalne zavisnosti od majke. KonaEno, kao Sto dovoljno ubedljivo indiciraju sluEajevi nesumnjivo heteroseksualnih transseksualaca i transvestita, sasvim je jasno da (ceteris paribus) "nemuSki" polni identitet dei-aka, bez obzira na to koliko je evidentno izraien, Sam po sebi ne moie biti uzroEni faktor homoseksualne orijentacije.

Kao Sto je ved ranije pokazano, najjadniji argument onih koji zastupaju teze o "infantilno-polno-identitetnim" uzrocima homoseksualiteta, jeste Eak u profesionalnim krugovima dosta rasprostranjena zabluda o navodno vec' u infantilnom dobu dokazanim homoseksualnim sklonostima kasnijih odraslih homoseksualaca. Ono Sto se veC Frojdu otkrivalo kao jasna indikacija tzv. retrospektivne distorzije, odnosno krivotvorenja Einjenica radi racionalizacije sopstvene situacije kod odraslih homoseksualaca, Eesto i danas prihvataju "zdravo za gotovo" lakoverni bihejvioristirki analititari, koji u svojim "istorijama slui-ajeva" homoseksualnih pacijenata marljivo beleie i nekritiEki prihvataju njihova Eesta "homoseksualna seCanja iz infantilnog doba" .

Nasuprot uticajima prva dva dopunska faktora, za koje se nikako ne moie reCi da sami po sebi imaju uzroEni karakter, trec'enavedeni dopunski faktor (kljuEni interpersonalni odnosi u porodici) ima karakter scenske postavke predodredene za dramu koja bi se mogla nazvati "U startu poraieni Edip" ili sliEno. Ovde Eak moie biti reEi o postojanju ili nepostojanju direktnog uzroEno-poslediEnog lanca odnosa i dogadaja koji (uz odgovarajudu verovatnoc'u) mogu da vode ka incidentnom izbijanju incestne anksioznosti u ranom pubertetu, a time i do homoseksualne orijentacije. NesreCni 1rvlng Biber je znao da je u pravu, ali nije nikada bio svestan koliko je stvarno bio blizu konaEnom reSenju misterije homoseksualiteta, kad je insistirao na primarnom znaEaju odnosa izmedu tzv. "CBI" majki i buduCih muSkih homoseksualaca.

U stvari, nije preterano reCi da takve "CBI" majke, u daleko najvedem broju sluEajeva muSkog homoseksualiteta, faktiEki preuzimaju ulogu originalnih EudoviSta koja, doduSe, ponajpre u tragicno zabludeloj "najboljoj nameri", minuciozno reiiraju

redosled svih dogadaja koji nepogreSivo vode njihove voljene nevine irtve ka doiivotnoj sudbini psihoseksualnog invaliditeta. Ta drama se gotovo bez izuzetka zavrSava time da drage mame prosto proideru doiivljajnu muSkost svojih voljenih sinova, zadriavajudi istovremeno samo-pravedniEku ulogu vrhunskih zaStitnika unutar-porodiEne moralnosti i svih tradicionalnih porodiEnih vrednosti. Bez obzira na to Sto ovo moie zvuEati kao teSka blasfemija svete uloge majke, ipak niko ne bi trebalo da zaboravi da se taj nevino izvedeni uiasavajuCi zloEin psihoseksualne kastracije voljenih sinova odigrava i u savremenoj civilizaciji, i to neprestano u nezamislivo masovnim razmerama kao jedini rezultat i t avog niza najbolje nameravanih ali katastrofalno ignorantno-sebiEnih poteza preterano zaStitniEki- posesivno orijentisanih majki.

Pa ipak, bilo bi sasvim nepravedno optuiivati majke pre svih drugih i samo njih za ovu masovnu opstrukciju psihoseksualnog razvoja znaEajnog postotka muSkog dela ljudske populacije. Cak mnogo viSe i mnogo pre nego te, tako Eesto prepuStene same sebi, tragicno zabludele i dezorijentisane iene, treba kriviti katastrofalno-kapitulantske ishode dosadaSnjih nauEnih i "nauEnih9' poduhvata u ovoj oblasti, a posebno danas prevladujuCe pristupe psihijatrijske i psihoanaliti~ke profesije u razumevanju i tretiranju fenomena homoseksualiteta, o Eemu je bilo dovoljno reEi u Drugom delu ove knjige. Posebno se moraju okriviti vodedi savremeni svetski autoriteti u oblasti psihoanalize i savremene psihijatrije, i to ne samo za sistematski neuspeh da kreativno i logiEki konzistentno poredaju i spoje veC odavno dobro poznate relevantne nauEne Einjenice, veC i za mnogo teii zloEin koji se odigrao u poslednjoj Eetvrtini XX veka - zloEin potpune antinaucne regresije, sve do taEke medijski direktivno kontrolisanog skretanja fokusa glavnog toka istraiivanja homoseksualiteta iskljuEivo ka beznadeinim genetsko- -biologistiEkim i bihejvioristiEko-eklektiEkim dorsokacima.

KonaEno, uticaj socijalnog okruienja na etiologiju homoseksualiteta se takode moie tumaEiti kao inverzno proporcionalan: Sto je bria rana-infantilna (izvanporodiEna) socijalizacija liEnosti pa i libida deteta - to manja moguknost za incidentno "varniEenje" anksioznosti vezanih za unutarporodiEni

seksualni tabu u kritiEnom dobu ranog puberteta. Po naSe1-n rniSljenju, najubedljiviji argument u korist priznavanja znazaja rane socijalizacije kao sasvim pouzdano zaStitnog sredstva protiv incestno-anksioznog "okidanja" procesa formiranja homoseksualne orijerltacije predstavljen je u Poglavlju 1 I , gde su analizirani i objaSnjeni iz antropoloS'ke literature dostupni sluEajevi tri tipa primitivnih zajednica bez zabeleiene pojave homoseksualiteta. Analiza je pokazala da je u dva sluEaja pojava- homoseksualiteta izbegnuta organizovanom ranom preventivnom socijalizacijom seksualnosti, a u treCem je to Einjeno praktiEno putem uspostavljanja suStinski incestuozne socijalne organizacije porodiEnog sistema (sistema tzv. "rope-lineage" ili "upletena loza", po kojem sve kderi pripadaju ocu a svi sinovi majci) u kome, efektivno ne postoji incest-tabu norma, pa zato i ne moie dodi do incestne anksioznosti.

Citav niz studija s'provedel~ih tokom sedamdesetih i osamdesetih godina u Americi, koje su se bavile navodno uzroEno-poslediEnim odnosima izmedu infantilnih poremekaja polnog identiteta i pojave homoseksualiteta u odraslom dobu, faktiEki su odraiavale konceptualno-istraiivadcu konfuziju njihovih autora, u pogledu definisanja predmeta istraiivanja, a time i stvarnog znaEenja koriSdenih indikatora. Naime, pojave koje su u suStini oznatavale nepotpunu socijalizaciju deEaka u porodiCnim uslovima sa dominantnom majkom, sistematski su tretirane kao "indikatore muSke neadekvatnosti".17 OEigledno, ti istraiivaEi nisu mogli odoleti iskuSenju da interpretiraju ponaSanje dece pre svega, pa i iskljuEivo, u smislu seksualno polarizovanog sveta odraslih. Medutim, bilo kakav uravnoteieniji pristup bi morao da uzme u obzir znaEaj ranog psihoseksualnog razvoja, ali uvek imajuCi na umu da su deca (uz data konstitutivno-bioloSka svojstva) suStinski uvek i pre svega jedan svodni ishod baziEnih unutarporoditnih odnosa, te da njihova svest o muSko-ienskoj polarizaciji ipak ne ide mnogo dalje od prostog prepoznavanja polne pripadnosti i odgovarajudih socijalnih uloga.

Za razliku od situacije sa uzroEnoSdu homoseksualiteta, mnogo iscrpnija analiza bi bila neophodna za prezentaciju razliEitih uticaja pomenuta Eetiri dopunska faktora na samu

ou[e~or~raqrq a~are3nls nprlz n oawr . ariu .. pC0.g ep ouleAolaA ar' ekoaA *]yui1sur ruiensyas qe~s elsop nrc~cr~odsr uaw

T O ~ ~ A ~ E U n r~I~nsyasdw&'ep nruezedez w o ~ o p r o ~ ~ ~ ~ a ~ n . ~ ; l o ~ d elso;, $a[Zod ' ! A J ~ s u ' yepr~yez *efueAe[Iodsi-op~ . . lal!;alu!

yosrA ou3aso~dleu A nlr~eld od ewr - nqop wol n emlsnysr q!yslola yruaru . . walyeley 8 o u e ~ r u r r ~ ~ n s a ~ ou1err3os ouzala~d pals*

- lsou1ensyasowoq eulr3rI;Isya 'qsouIens~iso~a~aq po nyrIzel ez 'ep yeyr~yez i\rr[;a/\n elsop eu arnpdn nqop wou]o~rz

wapqw n eruesebod . A 80~-[ensyasowoq oul;3ridsya . . n r u e ~ e p o ~ d 'n oAlsnysr ageu 'r1nuawodeu ?aA ows 01: OBX *elolyej ~ Y I A I ~ ~ ~ ~ I I B A ~

ouza~a~d 'yr8tup eurrre3r~n .. . es ouparez e~)ewzel as' aye owes e[srurs rlswr aaow '~a lye~ey r u ~ ~ e ~ r ~ u i ~ ~ oupoqse~a~d ewr . r .. roy

' ~ a ~ ~ z ~ a ~ u ~ - o ~ ~ ~ r ~ . . ue3gr3ads A . ou;enpr~;pu! . . '~olyej rysundop rAld * ~ ~ a ~ ! ~ e n s yaiowoy nrr3010pa . .

eu are3~n a~oqrru FU OIISOUPO as aroy ouo llrq o18ow al 01s A oay o u a i o ~ ~ z e ~ r ou3rlewa3srs oyel rlrq* azow A au ' a ~ u s ~ ~ e w z e i

oygoIo~awouaJ oA6yrru 'li;yeley rkl\rleInwny r .. r r u r I . . rorur~~y n EWI . . re3rln . ~oyrCu olsod A **dueseuod . A 8ouIT?nsyasowoy arr$drdso~

a ~ s e ~ q o au2rds . . aleuzod aAs ~ E A O ~ ! I ~ O O L I A ! ~ ~ ~ ~ ~ E J O ~ ye3 eysundop eulrq . urla:, . . A euapaAeu eCe3lln . . ew~rr~eurqwoy a?n8ow

aC E ~ U O ' ~ ~ U E A E ~ ~ A I Z O ~ . . A 8oyslola ~ o u ~ E ~ s ~ ~ s o J ~ ~ ~ ~ I ~ S O U ~ O S O ~ S

rou&rprIe~ur eArleulalIe eulueurwop oey (6i~ua~Iqa~Izn, , . A

111 ,,euedwB;sn,,) A ' e ~ a r ~ ~ ~ ~ s o d s n u~oupar err&~ua~r~o eulens~asowoq eu3rzeq A . ewzrueqaw' 8ou~!lew.10~ 8owsido w i ~ u e ~ o ~ a p ar pey

o e~oly,ej eysundop urla3 . . A . r 8ou3olzn A 8ou~ouso pa~od 'asouudop oulepop ayqs ayso~ouawouaj audnyn ~sousya~dwoy *rzrruuy . .. Coho n 8ouape~&l e~al!lensyasowoy ilda3uoy 8oua~lsurpar . .

nls yaluoy n rlawnze~ azow A elalr~ensyasowoy err8o~ouawouaj eudnyn as yiroy . . n~ouso eu ereirln . . yIue~ou!q&oy ed!x~pd

njegovo doba i bio preovladujuki model socijalnog ponaSanja baziEno homoseksualnih.

Drugi faktor , mentalni sklop koji ukljuEuje ego-identitet i specificno polni identitet , u fenomenologiji homoseksualiteta svakako je (dakle, opet razliEito od etioloSkog pristupa) od odluEujuCeg uticaja i ponajviSe raznovrstan dopunski faktor uoblicavanja specifitnih obrazaca ponaSanja bazitnih homoseksualaca, pre svega zato Sto su sve prave individualne razlike u obeleijima lienosti sadriane u tom faktoru. SuStinske kvalitativne dimenzije ego-polnog-identiteta u okviru individualnog mentalnog sklopa su, po naSem miSljenju, sledeke: (a) stepen socijalizacije 1iEnosti; (b) poremekaji ravnoteie unutarporodirnih odnosa u detinjstvu i odgovarajuda "uznemirenja" polnog identiteta; (c) psihiEka i intelektualna kompetitivnost, i (d) stepen prisutnosti po viSe osnova indukovanog kompleksa inferiornosti, ukljuEiv i po osnovu dimenzija navedenih pod (a), (b) i (c).

Od ove Eetiri dimenzije, najspecifirniji uticaj tini se da ispoljava kompleks inferiornosti u odnosu na, recimo, polni identitet, estetsku ili fiziEku kompetitivnost, kao i osedanje socijalne pripadnosti. Naime, to nije samo Eesto odluEujude za uoblicavanje konaEnog obrasca ponaSanja homoseksualnih, ved takode daje poput odjeka pojaEavajuCe povratne efekte, kako u smislu usvojenog obrasca naglaSenog (sa stanoviSta polnog identiteta: deformisanog) homoseksualnog ponaganja, tako i u smislu izraienog kompleksa inferiornosti.

Tako Ce, na primef, sama Einjenica da je neko svestan svoje fizitke ii~feriornosti (mali, mrSav, debeo, dosav, fiziEki slab, ili sa bilo kojim drugim fiziEkim svojstvom koje moie biti tumaEeno kao nemuievno), uz, recimo, istovremenu iensku porodicnu dominaciju ilili nedovoljnu socijalizaciju u detinjstvu, u slutaju da dode i do zasnivanja homoseksualne orijentacije libida - sve to (u vedem broju slutajeva) verovatno dovesti do takve distorzije litnosti, koja bi ukljuEivala, recimo, prihvatanje karikaturalne imitacije ienskih manira i iskljutivo pasivnu ulogu u homoseksualnim kontaktima. Za razliku od vedine drugih homoseksualno orijentisanih, takve osobe teSko da de ikad pokuSati bilo kakav heteroseksualni poduhvat.18 S druge strane,

jako oseCanje inferiornosti vezano za samu homoseksualnu orijentaciju, uz saEuvani snaian muSki ego-identitet i ego distoni~ni stav prema sopstvenom homoseksualitetu moie voditi do paranoidnih i drugih interno i eksterno konfliktnih stanja i

aka i inteligentna liEnost adolescenta koji je imao nesreCu da se suoEi sa homoseksualnom orijentacijom kao sopstvenom sudbinom, uz istovremeno odriavanje vrednosnog sistema u koji su ugradeni i jaki ideali heteroseksualnog iivota, - doiivede tu situaciju kao izuzetno bolan i uiasavajuc'i raskorak i konflikt izmedu iivotnih ideala za kojima iudi i onoga na Sta je doiivotno osuden da bude. S obzirom na to da najzad svako mora (ako ieli da koliko-toliko funkcioniSe normalno) da dovede u sklad svoju svest o sebi sa svojim "telom" - to mnogi ego- -distoniEni dakle, samo intimno homoseksualni sa jakim super- -egom ulaiu iskrene napore da u celini eliminiSu ili bar svedu na najmanju meru seksualne ili tacnije erotske sadriaje u svom iivotu, kao neSto Sto se ispoljava, odnosno prima kao neprijatno i uznemirujuc'e. Neki od njih uspevaju, ali to, zbog funkcionalno-bioloSkih razlika izmedu muSke i ienske seksualnosti, po pravilu dosta lakSe polazi za rukom ienama nego muSkarcima. Moida izgleda dosta iznenadujuc'e, ali Eak i danas su takvi sluEajevi stabilno "aseksualnih" intimnih homoseksualaca mnogo EeSCi, nego Sto mnogi profesionalci u ovoj oblasti procenjuju da je ukupna ucestanost homoseksualno orijen tisanih u odrasloj populaciji.

- - -

~ a k l e , konaEni obrasci seksualnog i socijalnog ponaSanja vedine pojedinaca sa baziEnom homoseksualnom orijentacijom libida ostaju uveliko pod uticajem porodiEnih i socijalnih okolnosti koje Eine okruienje jedne osobe. Na primer, sigurno Ce, ceteris paribus, uvek postojati upadljive razlike u obrascima seksualnog ponaSanja izmkiu onih homoseksualaca koji iive u malom mestu i onih u velikom gradu. Osnovni princip bihejvioralne fenomenologije najvec'eg broja homoseksualnih (nakon Sto se konfliktni periodi adolescentnog otpora i sa njom povezane adaptacije lienosti okonEaju) jeste da se uspostavi optimalno kompromisna ravnoteia izmedu neumoljive baziEno- -homoseksualne orijentacije libida i predstave o sebi kao

socijalno prihvatljivom i kompetitivnom bidu. Ta ljudska potreba da se ostane u trci socijalne kompetitivnosti primorava najvedi broj bazicnih homoseksualaca na razne javno-tajne varijante kompromisnog obrasca biseksualnog ponaSanja.

Medutim, ipak nije samo stvar mimikrije kada jedan homoseksualac usvoji oEigledno heteroseksualni obrazac ponaSanja, ved je to pre svega stvar osedanja potrebe za socijalnom integrisanoSCu, pa Eak i pitanje Evrstog uverenja relativne vedine medu homoseksualno orijentisanim u prirodnost i normalnost vedinskog heteroseksualnog izbora objekta, bez obzira na sopstvene intimne, suprotno usmerene telesne iudnje. Ovo je vezano za verovatno naj~udniju ljudsku mentalnu

-

karakteristiku - da moie relativno uspegno mentalno (pa i emocionalno) da funkcioniSe gotovo iskljuEivo u svetu ideja. Zato i ima tako mnogo baziEnih homoseksualaca koji stvarno veruju u autentiEnost sopstvenih heteroseksualnih privrienosti (sposobni su da doiive heteroseksualnu ljubomoru, naklonost, neinost, brigu, patnju), iako bez podrSke takvim sentimentima od strane intenzivnih telesnih potreba vezanih za genitalnost i erotsko uzbudenje. Sposobnost da se Eak veruje u sopstvenu heteroseksualnost zato Sto je to prestiino, Eak i kada telesne potrebe, pa i povremena emocionalna "zastranjenja" govore suprotno, verovatno je najvedi, ali ne i jedini samozbunjujudi argument onih koji iskreno veruju u mogudnost autentiEne biseksualne orijentacije.

I zato, ako bi se pokuSalo sa klasifikovanjem bihevioralnih fenomena koji odraiavaju baziEnu homoseksualnu orijentaciju, onda bi takva fenomenologija trebalo da ukljuEi bar nekoliko tipova osnovnih podela u jednom delu populacije pogodene tim s tanjem:

- Svakako kao najrelevantnija sa stanoviSta podobnosti za praktiEne kliniEke svrhe, Eini se podela izmedu ego-distoniEno i ego-sintonicno homoseksualnih. Mada je to individualno dosta specifitno, u najvedem broju sluEajeva elementi ove podele se mogu dinamiEki posmatrati kao preovladujuda stanja u dve regularne post facturn faze psihoseksualnog razvoja, tj. u pozno- -adolescentnom i rano-odraslom iivotnom dobu. Prvi, ego- -distoniEni tip je preteino evidentan tokom perioda (neuspeSnog)

otpora i (nuine) adaptacije licnosti na homoseksualnu orijentaciju libida, dok je drugi ego-sintoni~ni tip uvek rezultat konaEne unutragnje kapitulacije (ili, ako to neko viSe voli: pomirenja) "duSe" pred, odnosno sa "telom", ili mladalai-kih iivotnih ideala pred surovom iivotnom stvarnoSCu.

- Druga fenomenoloSki relevantna podela baziEno- -homoseksualnih jeste ona izmedu otvorenog i prikrivenog homoseksualiteta, Sto se u krajnjoj liniji moie smatrati da je znatno u direktnoj funkciji stepena socijalne tolerancije ili njenog odsustva, tj. netolerancije ove pojave, ali i individualno razliEite prilagodljivosti, spremnosti na iivotile kompromise i na prirocfeni konformizam u odnosu na preovladujuc'e socijalne

- Za detaljnije ysiholoSke studije takocfe moie biti relevantna i podela koja se odnosi na distinkciju izmedu, s jedne strane, izrazite manjine bazitnih homoseksualaca koji su karakterno pogodeni povratnim efektima homoseksualne orijentacije na polni ego-identitet (u smislu devijacija li t nosti ka napuStanju osnovne muSko-ienske polarizacije identiteta i, s druge strane, znatajne vec'ine baziEnih homoseksualaca koji nisu pogocfeni tim "fenomenom odjeka", tj. koji tatno razumeju (osec'aju i ponaSaju se tako) da je njihova homoseksualna orijentacija izvorno fenomen sasvim nezavisan od polnog identiteta.

- Takode, znaEajna fenomenoloSka distinkcija, posebno za obezbedivanje boljeg uvida u etiologiju i prirodu homoseksuali teta, jes te ona koja bi se ticala zajednii-kih obele5ja nasuprot specifitnim razlikama izmedu muSke i ienske homoseksualnosti. Ako ne raEunamo Kinsija, ovakav tip komparativnih suprotno-polnih istraiivanja joS nije ostvaren, verovatno usled kompletne koncepcijsko-interesne zbrke koja vlada na ovom podruiiju, a nastaje iz potrebe "uvoifenja u igru" mnogo novih, istraiivatima nepoznatih, a u suStini irelevantnih ili bar marginalnih varijabli.

KonaEno, trebalo bi naglasiti da je Eitav niz drugih kategorija koje su danas u upotrebi, i kod laika i kod profesionalaca, u vezi sa fenomenom homoseksualiteta (kao npr. ideje o, "aktivnom" i "pasivnom", "insertivnom" i "receptivnom", zatim "latentnom homoseksualitetu" i "latentnom heteroseksualitetu" -

kakav divan eufemizam! , "konstitucionoj biseksualnosti", "prisustvu homoseksualnih sklonosti kod svih" itd. unedogled) - konstituisan iz niza specifiEnih razloga, poEev od nerazumevanja o kakvom fenomenu je reE, pa do veoma precizno (bilo individualno, bilo grupno) interesno artikulisanog definisanja pojava i "pojava". Naime, ili je skriveni temeljni cilj tih "komotno-arbitrarnih" koncepata bio da se opravda i pokrije ignorancija istraiivaEa tj . suStinsko nerazumevanje prirode fenomena ili pak, EeSCe, da i sami homoseksualni istraiivaEi sebi obezbede tzv . kontra-transferencijalno heteroseksualno samopoStovanje tako Sto de celom svetu pripisati ono Sto oni sami intimno osedaju; ili je to prosto stvar grupno-interesno zasnovanog razvijanja homoseksualne ideologije i njene "nauke u sluibi politike".

Napomene

1 Ovo je doduSe tendencija i kod heteroseksualnih, mada se kod njih po svemu sudec'i sporije razvija. 2 Teret dokazne argumentacije nose sva analitiEka poglavlja ove knjige, a naroEito poglavlja u okviru njenog srediSnjeg dela Fascinirajucce zablude i obmarte, i posebno, Poglavlje 11 . Ima li problema oko ver~fikacije ove teorije. 3 Psihizki mehanizam po kojem se to odigrava se psihoanalitifki moie najbliie definisati kao reaktivna formacija, tj. odbrarnbeni proces kojim se neki neprihvatljiv impuls (ielja, nagon) ovladava uvec'anjem suprotnih tendencija, Sto postaje trajno obeleije lienosti. 4 Ove kontakte autor je detaljno analitifki obradio u svojoj prethodnoj knjizi: NepodnoSljivu istina; Beograd 1996, Edicija "Nova", izdanje Slobodana MaSic'a. 5 Kako je tada izvestio "AmeriEki iurnal za psihoanalizu", na sin~pozijumu amerizkog Udruienja za unapredenje psihoanalize odrianog 1964. godine na temu terapije hornoseksualnih tendencija, na kome su ufestvovala i tako poznata imena iz ove oblasti kao Sto su: Bieber, Gershman, Ovesey, Salzman, Lief, Myerson, pa i Marmor (potpredsednik APA koji je imao jednu od kljui-nih uloga u ved komentarisanoj odluci ove asocijacije iz 1973. godine) - saglasivSi se oko definicije citirane u ovom pasusu. 6 KonaEno uoblirena u tredoj reviziji DijagnostiEko-statistiEkog prirucnika Amerifke psihijatrijske asocijacije iz 1987. godine. 7 NajkraCe reEeno, Kinsijeva statistiEka podvala je u tome Sto je on na istoj kvantitativngj skali tretirao kvalitativno razlieite fenomene, popularno refeno: "sabirao jabuke i kruSke", dakle, bez ikakvih kvalitativnih distinkcija,

pa i i z m d u iskljuEivo heteroseksualnih i onih koji se u razliEitoj meri iskazuju kao delimiEno homoseksualni, tj. "biseksualni". 8 Tokom devedesetih, tj. u vreme pisanja i dopisivanja ove knjige, u efektivnoj upotrebi je bio prirucnik DSM 111-R iz 1987. godine, izdat od strane APA, a sigurno je da nova izdanja, ako su se eventualno u meduvremenu pojavila, neCe doneti niSta novo, prosto zato Sto je pitanje brisanja homoseksualiteta iz zvaniEnog spiska psihijatrijskih poremeCaja postal0 stvar "mere. progresivnosti" i prvorazredno politick0 pitanje ameriEkog (i svetskog) psihijatrijskog staleia, imajudi posebno u vidu poznatu Einjenicu da centralne organe APA joS od 1973. godine kontroliie modni psihijatrijski gej lobi. 9 Da bi doSao do potvrde ovog zakljufka, analitiEar mora da zna za kojonl pojavom traga, do fega se, kao pretpostavke, u naSem istraiivanju moglo dodi samo na osnovu prethodne dubinske analize pojedinaEnih slucajeva. NaSe dugogodignje iskustvo opreznog intervjuisanja vedeg broja pretpostavljenih homoseksualaca (pre svega intelektualaca u dvadesetim godinama iivota, i to veCinom samo intimno homoseksualnih), pokazalo je da kadgod se stvorio odnos prijateljskog poverenja izmedu analitiEara i ispitanika (Sto se desilo tek u neSto malo vise od 50% sluEajeva pokuSanih intervjua) - uvek se ubrzo pomaljao jasan obrazac incidentno doiivljenog jaEeg osedanja incestne krivice u ranom pubertetu, praCen, u pribliinom roku do godinu dana, i pojavom prvih indikacija ili predstava o intimnim homoseksualnih uzbudenjima i l i osedanjima. 10 TaEnije, istovremeno i osobe koja je u infantilnom dobu tog adolescenta bila u ulozi primarnog ili sekundarnog prototipskog modela seksualnog objekta, jer ako ta osoba ne uEestvuje u autoritarnoj osudi, onda ne moie ni dodi do incestne anksioznosti u smislu oseCanja krivice adolescenta, veS pre do oseCanja saucesniStva, koje bi moglo samo da reafirmiie i pojaEa erotski karakter ranije potisnutog infantilnog incestnog naboja. 11 To je rezultat ranoinfantilne svesti o sopstvenoj baziEnoj polnoj pripadnosti Eak i onda kada tokom detinjstva otigledno postoji problem odsustva istopolnog prototipskog modela za samoidentifikaciju. Stoga, sve dok povratno reafirmiSudi odnos infantilne erotske vezanosti za prototipski objekat ostane neprekinut, heteroseksualna orijentacija je ohezbedena, Eak i u slutajevima perverznog uiivanja u suprotnopolnoj samoidentifikaciji, Eime se i objaSnjava (doduie relativno r d a ) pojava i transvestitizma heteroseksualnih. 12 Ovde ipak postoje bitne mentalne razlike, i to ne samo izinedu ljudi i iivotinja, ve t i izmedu ljudskih bida u ranom infantilnom i u ranom adolescentnom dobu. Te razlike su: (a) u narinu i dometu mentalnog registrovanja, tj. shvatanja kritiEne situacije; (b) u pogledu karaktera odbrambene reakcije; i (c) u pogledu moguCih trajnih unutarpsihifkih posledica. Naime, za razliku od malog deteta (kao bida sa tek poEetnim nagovegtajima svesti o sebi i drugima), a i od iivotinja (kao bide bez te svesti, koja dakle efektivno ne mogu ni da formiraju svest o sopstvenoj krivici) - adolescent sve to shvata u potpunosti, a time i anksiozno reaguje i biva podvrgnut trajnim

unutarpsihiEkirn posledicarna izazvanim nastalirn promenama u kvalitetu nekog bitnog interpersonalnog odnosa. 13 Izuzetno ilustrativan primer tih prisilnih ideja predstavlja sadriaj Lotreamonovih hfaldororovih pevanja. Upravo kao rezultat takvih prisilnih ideja koje "lutajudi libido" psihoseksualno invalidiranog adolescenta vezuju za psihiEki Sokantne sadriaje, javlja se i nekrofilna fiksacija, koja (uz homoseksualitet i zoofiliju j neretko figurira kao treda opcija alternativnih seksualnih orijentacija. Iz istih razloga se javljaju i sluEajevi kompulsivne gerontofilije (mada heteroseksualna gerontofilija moie biti i samo habitualna perverzija - najpre kao posledica ranije seksualne zloupotrebe deteta u preedipalnom dobu od strane stare osobe). 14 Cinjenica da se u doiivljavanju socijalnih uloga i situacija (posebno onih koje su vezane za institucionalizaciju golne uloge: brak i roditeljstvo) angaiuje i energija seksualnog nagona, posebno je oEigledna u iena, gde skoro standardno sama Einjeiiica materinstva dovodi do osetnog opadanja ielje za stupanjem u nesublimirane oblike seksualnog angaiovanja, a u mnogim sluEajevima i do gotovo potpunog gubitka interesovanja za to. 15 Dakle veda nesigurnost u sebe, pa i neurotirnost. 16 Uvek je odgovorna za posesivno razvijanje sinovljeve emocionalne i svake druge zavisnosti u odnosu na nju (Sto ga Eini izuzetno ranjivim za anksioznu reakciju), a i za sopstveno tabu-reagovanje koje direktno izaziva incestnu anksioznost. Pored toga, sama notonla Einjenica da majka po pravilu na materinstvo "troSi" znatajan, pa Eak i preteini deo svoje seksualne energije, govori o tome da u odnosu prema sinu ima mnogo viSe i EeSCe nesvesnog "zavodenja" nego Sto se to pretpostavlia, da i ne pominjerno slurajeve seksualne zloupotrebe dece u smislu Frojdovog tumaEenja detinjstva Leonarda da VinEija. 17 SuStinu ove konfuzije saLeto je izrazio njen veliki pristalica R. C. Fridman u svojoj ovde veC citiranoj knjizi Muiki homosehunlitet, kada je sumirajuCi reziltate Citavog niza takvih studija Eak definisao i nabrojao "Sest dodatnih karakteristika muSke neadekvatnosti decalia", pri Eemu svaka od njih sasvim jasno i mnogo vise predstavlja probleme teSkode vezane za socijalizaciju nego bilo kakvo pitanje odsustva "rnuievnosti" deEaka. To se moie videti i iz Frieilmanovog nabrajanja ovih karakteristika (datog na str. 199 njegove knjigz): "1 . jzbegavanje grubih borbenih aktivnosti u igri, i slaba sposobnost za njih; 2. strah od telesne povrede i jako osedanje krhkosti tela; 3. ekstremna averzija prema agresivnoj interakciji sa drugim deEacima i izbegavanje socijalnih aktivnosti u kojirna se takva interakcija moie desiti; 4. ekstre~nno nizak status I! muSkoj vrSnjaEkoj grupi; 5 . bez pozitivnih dugotrajnijih interpersonalnih odnosa ss vrSnjacirna: 6. bez kompenzirajudeg, pozitivnog i dugotsajnijeg odnosa sa starijorn muSkorn autoritarnom licnoidu jotac i l i njegov surogat)". Od nabrojanih "dopunskih obeleija muSke neadekvatnosti" poslednje je verovatno najinteresantnije, ne samo zato :to bi logiEki i u pogledu uzrasta u kqjem se javlja trebalo da prethodi svim drugim

navedenim obeleijima, veC naroeito zato Sto implicira pretpostavku da deca biraju i nameCu tip odnosa sa svojim roditeljima, a ne obrnuto. 18 I to ne zbog (kao Sto to uobiEajeno biologistieki i ortodoksno psihoanali tirki orijentisani teoretiEari pogreSno tumaEe) postojanja konstitucionalne predispozicije za iskljueivi homoseksualitet, ili pak Sto bi to bilo rezultat specifienog razvoja u preedipalnoj "fazi individualizacije- -separacijeW veC jednostavno zato Sto se on oseCa obeshrabrenim da Eini bilo Sta drugo osim da se ponaSa tipski-inferiorno, recimo stidljivo, tj. naoko feminizirano.

Poglavlje 11 Ima li problema oko verifikacije ove teorije?

KonaEna sudbina bilo koje teorijske hipoteze ili koncepta u krajnjoj liniji uvek zavisl od empirijske proverljivosti i naroEito od sistematske ponovljivosti, odnosno podudarnosti rezultata razliEitih vrsta verifikacije. Sa tog stanoviSta, izrazitu specifiEnost svih do sada poznatih (publikovanih) istraiivanja usmerenih ka pronicanju u samu suStinu homoseksualiteta predstavlja Einjenica da se nikada nije ozbiljnije ni stizalo do pitanja same proverljivosti neke teorije ili hipoteze. Umesto toga, glavna osporavanja su se po pravilu, odnosila na polazne pretpostavke ili na metode istraiivanja, poEev od sporenja oko samog predmeta istraiivanja i kao pojma i kao sadriaja, pa sve do osporavanja i samog postojanja fenomena homoseksualiteta kao ontoloSkog i fenomenoloSkog entiteta po sebi.

I zato, ako se pokuSaju slediti "dostignuda" dominantnih, a i svih drugih artikulisanih teorijskih koncepata u savremenoj psihijatriji i psihoanalizi koji se tiEu fenomena homoseksualiteta, onda teSko da ima Sta i da bude verifikovano jer ne postoji ni minimum polazne saglasnosti o Eemu je uopSte i reE. Moglo bi se, zapravo, redi da je iznenadujuka bespogovorna "solidarnost", odnosno profesionalna saglasnost oko navodno neophodne raznovrsnosti polaznih pretpostavki o uzrocima i prirodi homoseksualiteta. Stoga de se velika vedina istraiivaEa u ovoj oblasti danas apriorno sloiiti da je u pitanju Eitav spektar uzajamno nepovezanih pojava sa isto toliko uzroka, te da je kako reEe Kinsi, i sama kategorija homoseksualiteta laina tvorevina, jer je, navodno, u pitanju eto "Eitav aglomerat razliEitih nosologija i etiologiJa".

Zbog toga smo sve do danas na ovom podrucju ljudskog saznanja, sa stanoviSta odnosa izmedu teorije i njene verifikacije, uglavnom imali sledede dve tipske situacije: ili su se javljali koncepti i "teorije" koji nikako nisu mogli da zadovolje zahteve bilo koje metodoloSki odriive i statistiEki relevantne provere, ili je pak bilo takvih individualnih "verifikacija" koje bi, buduc'i da

su polazile od parcijalnog ili eklektiekog razumevanja suit ine fenomena na osnovu njegove bihejvioralne raznovrsnosti, ostajale bez konzistentnog i Sire primenjivog teorijskog okvira.

$to se tiEe neproverljivih teorija homoseksualiteta, njihov neosporni rodonaEelnik je svakako bio otac psihoanalize Sigmund Frojd.. Kao Sto smo pokazali u Poglavlju 4, svaka od njegove Eetiri alternativne psihoanalitiEke teorijske hipoteze o uzrocima homoseksualiteta predstavljala je samo "varijaciju na temu" njegove komotno-voluntaristiEke interpretacije za homoseksualnu orijentaciju predodredujuCih psihoanali tiEkih Einjenica iz rano-infantilnih stupnjeva psihoseksualnog razvoja, preedipalnog i edipalnog. PolazeCi od tog Frojdovog pristupa, Eini se da je u ortodoksnim psihoanalitiEkim krugovima, posebno tokom druge polovine XX veka, postala posebno popularna upravo takva racionalizacija ili konceptualizacija koja je zasnovana na "logici stvari", kojom se apsolutno bilo Sta "moie dokazati", a koja se svodi na intuitivno nagadanje na temu "Sto manje seCanja - to veCa trauma". Tako se desilo da je istinskom, tj iskljuEivom homoseksualnoSCu smatra ona koja je rezultat traumatskog poremeCaja u ranoinfantilnom, preedipalnom dobu (taEnije, ona iz faze separacije-individuacije izmedu druge i Eetvrte godine iivota, te je stoga, eto, "dublje usadena"; dok se "delimiEna", koja navodno stvara tzv. "biseksualce", po istoj logici smatra rezultatom trauma u edipalnoj fazi, zakljuEno sa Sestom godinom iivota, te je, eto, "samo delimiEno usadena".

Glavni problem (ili pak "prednost" - s obzirom da se tako dugo odriala) ove i d6gih rano-infantilnih teorija je bio i ostao samo to Sto se one ne mogu pouzdano proveriti. Takva konceptualizacija Eini izuzetno plodno tle za retrospektivno prihvatanje bilo Eega Sto analitiEar sugeriSe (Eesto sasvim groteskno-pateti~no),l pa i samo "deSavanjeW navodnih Einjenica kojima se -0bjaSnjava nastanak homoseksualne orijentacije desetak godina kasnije (!?).

Naime, svi mi nosimo iz svog rano-infantilnog doba sasvim maglovita i neartikulisana sedanja, ili taEnije, iskustva koja ne pamtimo kao svesne memorije o svemu Sto je na nas ostavilo jaEi utisak. Medutim, iako je izvesno da ta rana iskustva mogu uticati, recimo, na formiranje nekih bitnih karakternih crta, ona

se nikako ne mogu koristiti kao objaSnjenja za homoseksualnu ili bilo koju drugu alternativnu seksualnu orijentaciju u odraslom dobu. Ovo stoga Sto je rano infantilno doba (ukljuEujuCi i njegovu posledilju, tzv. edipalnu fazu) u mentalnom pogledu ipak samo "doba nevinosti", poSto dete u tom dobu prosto joS ne raspolaie n i mentalnim aparatom a ni sposobnoSCu za jasno diferenciran i intenzivan erotski doiivljaj. Takav erotski doiivljaj, a uz njega i provocirani doiivljaj incestne krivice u vidu anksioznosti, moie se javiti tek kada zapoEne proces genitalizacije u ranom pubertetu. A upravo to u ljudskoj vrsti predstavlja jedini i neumitni uzrok svih slueajeva stvarnog, baziEnog homoseksualiteta. To je zato Sto se neophodno oslobadanje od anksioznog oseCanja incestne krivice moie odigrati samo po cenu potpunog odustajanja upravo od onog erotskog objekta koji je doiivljen u najranijem infantilnom dobu kao primarno svezadovoljavajuCi, a koji je tom mladom biCu trebalo da tokom puberteta posluii i kao nesvesna prototipska osnova za trajno zasnivanje socijalizovane heteroseksualne orijentacije.

S druge strane, nakon veC dovoljno komentarisane odluke AmeriEke psihijatriske asocijacije iz decembra 1973. godine, promovisano je vise tzv. "tabula rasa" pristupa istraiivanju homo~eksualiteta.~ Svi ovi pristupi u naglaSenoj meri sadrie obeleija: (a) apriornog "agnosticizma" u pogledu bilo kakve eksplicitne teorije homoseksualiteta i (b) pokuSane gotovo iskljuEivo kvantitativne, statistiEko-modelske, ili neke druge tehniEke interpretacije jednog tako u psihu duboko usadenog fenomena kakav (homo)seksualna orijentacija nesumnjivo jeste. Na taj naEin su, recimo, neki inicijalni nagoveStaji i pretpostavke o moguCim (ili pak nespornim) pozitivnim kvantitativnim korelacijama izmedu nekih pojava posluiili kao "teorijska osnova" za stvaranje olako kliSiranih predstava o obaveznom uzroEno-poslediEnom odnosu izmedu tih pojava.3 Pri tome se obiEno nije otiSlo dalje od dosta povrSne primene neke od tada pomodnih tehnika kvantitativnog istraiivanja statistiEkih uzoraka. U takvim sluEajevima se, sasvim suprotno od prethodno komentarisanih teorijskih pristupa bez moguCnos ti stvarne verifikacije opravdano moie govoriti o pokuSajima verifikacije

"na slepo", bez ikakvih teorijski smisaonih konceptualizacija, a na asnovu "svesno-agnostiEkihM, laiEki povrSnih pretpostavki o prirodi ovog fenomena.

U neku ruku, to je oznaEilo i zavrSni Ein derogiranja i degradiranja psihoanalize, i to: ( I) odbacivanjem svakog detaljnijeg dubinskog uvida u unutarpsihiEke procese i sa njima povezana distinktna psihoseksualna svojstva (Sto je suStina psihoanalitiEkog pristupa) i (2) njegovom zamenom uporednim s tatistiEkim istraiivanjem podudaranja ili nepodudaranja evidentnog homoseksualiteta u odraslom dobu sa prisustvom pojedinih obeleija liEnosti iz infantilnog doba navodno tipiEnih za suprotni pol. Zato moiemo sa pouzdanjem redi da pailjivi psihoanaliticki napori da se dubinskom analizom pojedinaEnih sluEajeva shvate fundamentalni psihiEki procesi gotovo redovno daju daleko celovitiji i taEniji uvid u suStinu psiholoSkih fenomena i mehanizama koji su u pitanju, nego Sto to mogu da obezbede i najsofisticiranija statistiEka istraiivanja bez logiEki konzistentno. vidljivog "konceptualnog mozga". U stvari, statistiEka istraiivanja treba da sluie pre svega kao sredstvo kvantitativne provere kvalitativno relevantnih psihoanalitickih nalaza ili hipoteza.

Pa ipak je taj prividno objektivni metod kvantitativne verifikacije sasvim povrSno-ignorantnih pretpostavki uzgredno posluZio ostvarenju jednog znaEajnog praktiEnog cilja - kao "okidaE" za laku, bezbriinu diskvalifikaciju, profesionalnih diskusija o homoseksualitetu, a posebno jedinog ozbiljnog , Biberovog razumnog psihoanalitiEkog pristupa, koji je, sve do APA "normativnog prevrata" s kraja 1973. godine, bio prihvaden kao standardno akademsko Stivo o homoseksualitetu. Da je bio ozbiljnije shvaden (ili taznije: da nije imao u samoj profesiji brojne protivnike, vitalno zainteresovane za drugatije, "normalizujuCe" reSenje), taj pristup je mogao poodavno dovesti do "ameriEkog" razreSenja misterije homoseksualiteta. Ne treba ni naglaSavati da je za takav ishod (zametanje traga istini) postojala isuviSe jaka sprega interesa homoseksualnih psihijatara (pre svega aktivnih, ali i onih drugih - nedeklarisanih), Sto je prethodno naSlo svoj izraz u pomenutoj narutenoj politiEkoj odluci APA. No, u analizi uzroka takvog ishoda svakako se ne

17 BEDA PSIHIJATRIJE

moie zanemariti ni znaEajan doprinos faktora pragmatizmom vodene benevolentne inercije vedinske ljudske i profesionalne gluposti svih ostalih.

Nama je uvek bilo veoma zabavno da proEitamo u profesionalnim knjigama o homoseksualitetu tzv. vinjete - istorije sluEajeva (muSkih) homoseksualnih pacijenata, u kojima se redovno uzgred pominju njihovi idiliEni odnosi sa majkama, sestrama, odnosno, d.rugim suprotno-polnim Elanovima porodice, dok je sva painja usmerena na indikacije "sumnjivog" polnog identiteta u detinjstvu i na trivijalnosti uspelih ili neuspelih, heteroseksualnih ili homoseksualnih veza u kasnijem iivotu. Dakle, po pravilu se "galantno" preskaEe preko svega Sto je moglo uznemiriti "neine struje" koje cirkuli~u u suprotno-polnim odnosima u porodici tokom Eitavog detinjstva i posebno u ranom pubertetu, tj. kritienom dobu poEetka konaEnog unutrapsihiEkog "programiranja" seksualne orijentacije. Jedino razumno objaSnjenje tog sistematskog previdanja koje se moie pruiiti, a da se pritom iz pristojnosti ne govori o krajnoj povrinosti pa i gluposti - jeste ono koje bi Eitav taj previd interpretiralo psilioanalitiEki, u smislu kontra-transferencijalnog otpora analitiEara prema spoznaji istine. To bi, po svemu sudec'i, bilo i jedino suitinski Evrsto zasnovano objagnjenje za tako dugotrajno i tako uporno istrajavanje ortodoksne psihoanalize na stranputicama rano-infantilne etiologije homoseksualiteta.

Jedinstvena psihoanalitiEka teorija homoseksualiteta koja je razradena u ovoj knjizi, zasnovana je na viSestrukom korpusu raznorodnih vidova verifikacije, koji u suStini moie biti podeljen u tri tipa ili grupe:

(1) Direktni tip individualne verifikacije, koji se cdnosi na liEnim intervjuisanjem potvrdenu uzroEno-poslediEnu vezu i z m d u iskustva incestne anksioznosti u ranom pubertetu i kasnije pojave homoseksualne orijentacijeO4

A

(2) Indirektni (indikativni) tip individualne verifikacije, koji ukljuEuje ponajviSe pailjivo istraiivanje kritiEnih epizoda iz iivotnih sudbina istorijskih lienosti, posebno umetnika, koji su bili poznati po nekim elementima nesumnjivo homoseksualnog ponaSanja, ili su pak samo bili "indirektno-indikativni" - po svesno prikrivanoj , bilo po samo "reflektovanoj"

homoseksualnosti, o kojoj bi se indicije pomaljale tek nakon pailjive analize njihovih dela i njihovih pos tupaka;

( 3 ) Indirektni tip antropoloike verifikacije, na nivou plemenskih. zajednica koje su se odriale do savremenog doba, koji je zasnovan na pailjivoj analizi nekih relevantnih studija seksualnih obiEaja primitivnih zajednica, koji se mogu naCi u antropoloSkoj literaturi. U tome je poseban naglasak stavljen na traganje za jednim logic'ki konzisterltnim i (Eini se) jedino odriivim objainjerzjem rituala i drugih obitajnih faktora, usled kojih, po svemu zabeleienom, u znatnom broju analiziranih primitivnih zajednica (viie od jedne treci'ne) nije zabelefeno bilo kakvo homoseksualno - ponaianje ili interesovanje lokalne populacije

Ad (I) U pogledu pwog, direktnog tipa individualne verlfikacije - autor je u jednom viSedecenijskom periodu (poEev od ranih Sezdesetih pa sve do kasnih osamdesetih), uz mnogo upornosti i opreznosti, individualno istraiivao (metodom visestepenog intervjuisanja) negde preko 150 pojedinaca iz raznih socijalnih okruienja u kojima je boravio, a koji su na razne naEine bili "simptomatiEno-indikativni" kao makar samo intimno, ako ne i bihejvioralno homoseksualni. Dakle, pre svega su nagovarane na saradnju osobe za koje se, po "tipski atipitnim" obrascima ponaSanja, moglo sa priliEnom verovatnodom pretpostaviti da su intimno pogodene stanjem baziEno homoseksualne dispozicije6 (a medu njima i jednog broja onih sa manje-vise evidentnim homoseksualnim ponasanjem). U celini uzev, uspeh inicijalne laze nagovaranja na saradnju bio je poloviEan, a radilo se o populaciji obrazovanih mladih mukkaraca, veCinom studenata u ranim dvadesetim godinama iivota. Prema evidenciji vodenoj o tome? u ukupno 86 sluEajeva je ostvarena zadovoljavajuda kooperativnost intervjuisanih, do taEke u kojoj je direktno ili indirektno mogla biti potvrdena - naSa pretpostavka o preiivljenom manje-viSe incidentnom8 iskustvu incestne anksioznosti u rano-pubertetnom uzrastu kao faktiEki iskljuEivom uzroku tzv. baziEne homoseksualnosti.

Zanimljivo je da je u tzv. "empirijskoj kontrolnoj grupi", koja je takode uspostavljena tokom vremena, a sastojala se od vise

desetina "uzgredno" intervjuisanih heteroseksualnih muSkaraca iste starosne i obrazovne grupe kao kod homoseksualnih - u jednom ne baS zanemarljivom broju sluEajeva identifikovano seCanje o nekom infantilnom ili ranopubertetskom incestnom incidentu, ali bez sedanja o sledstvenoj incestnoj krivici. Prema prikupljenim informacijama, ovo je bilo rezultat pre svega Cinjenice da u kritiEnu incidentnu situaciju nije bio involviran roditeljski autoritet (ili pak bilo kakav njegov rigidni supstitut), ili zato Sto je bila u pitanju neka druga osoba suprotnog pola u porodici bez takvog autoriteta, ili pak stoga Sto je, po svemu sudedi , u konkretnoj situaciji roditeljski moralni autori tet na tom planu prethodno veC bio praktiEno ruiniran. Izgleda da, sasvim suprotno od izazvane anksioznosti kod originalne relevantne grupe intimno homoseksualnih, u toj heteroseksualnoj "empirijski-kontrolnoj grupi" takve (neosporene autoritarno) incestne situacije ili inicijative nisu imale nikakve posledice, a u nekim slutajevima su evidentno dovele do ranog bujanja socijalizovanih heteroseksualnih interesovanja i aktivnosti, pa se moie reCi da su tak imale sasvirn suprotan krajnji efekat u odnosu na grupu bazitno homoseksualnih.

Mada bi se ustanovljeno odbijanje saradnje u gotovo polovini pokuSaja intervjuisanja moglo u znatnoj meri pripisati i naSoj pogreSnoj preliminarnoj identifikaciji osetljivog pitanja da li u konkretnom sluEaju uopSte postoji intimni problem homoseksualnosti, ipak je preovladavao utisak da se u tim sluCajevima Eesto radilo o nespremnosti intervjuisanih pojedinaca da se to prizna - moida Eak i samom sebi. Takode, kao dodatna distorzija u odgovorima u odnosu na stvarno EinjeniEno stanje, zapaieno je znatno EeSCe i lakSe priznavanje ranopubertetnog "prekrSajaW incest-tabua u odnosu na tzv. sekundarne prototipske modele infantilnog seksualnog objekta (sestru, tetku, madehu i dr.), nego u odnosu na primarni prototip majke, koji po pravilu nosi daleko veCu izvorno privlaCnu snagu, a time redovno izaziva znatno oStriju unutarporodiEnu autoritarnu osudu krSenja incest-tabua.

Takode je karakteristicno da je, iako se Eak vedina ispitanih ustezala da eksplicitno prizna i samo postojanje i precizira karakter incest-tabu incidenta u ranom pubertetu, ipak u svih 86

taCno identifikovanih i kooperativnih sluEajeva intimno ili bihejvioralno homoseksualnih bilo sasvim jasno potvrdeno postojanje svojevremeno preiivljenog jaEeg i trajnijeg anksioznog iskustva incestne krivice. To iskustvo je ukljuEivalo najpre oseCanja stida, pa i panike, a zatim i o nepopravljivo promenjenim unutarporodiEnim odnosima nakon autoritarne "konaEne tabu-presude" porodiEnog autoriteta o nedopustivom seksualnom interesovanju ili ponaSanju ispitanika u pomenutom kritiEnom uzrastu, Sto se po pravilu moglo desiti samo ako je imalo jasnu incestnu konotaciju. Na taj naEin, bi se moglo, u sklopu ovako selektiranog statistiEkog uzorka, uslovno govoriti o 100% pozitivnoj verifikaciji teorijske postavke o ranopubertetnoj incestnoj anksioznosti, kao jedino pouzdanom, tj. obavezno kauzalnom Einiocu formiranja doiivotne homoseksualne orijentacije ?

U jednom sasvim ogranitenom broju od svega 5 slu~ajevalO zainteresovanost i kooperativnost ispitanika, kao i porodiEni i drugi uslovi su bili povoljni u takvoj meri da su otvarali moguCnosti nastavljanja i detaljnije psihoanalititke provere i ispitivanja svakog od tih slutajeva, i to u sledeCa tri smera:

(a) Ispitivanja eventualnih pojedinac'nih i kumulativnog uticaja ostalih potencijulno "osumnjic'enih " faktora, kao eventualna fizic'ko-fizioloika ili pak anatomsko-morfoloJka odstupa~zjn od "evidentne muikosti" kao indikacija uticaja genetskog, endokrinog ili drugog bioloikog faktora; zatim tzv."nemuiki" ego identitet u detinjstvu; negativan opSii uticaj porodic'nog ili socijalnog okruienja i dr. Ono Sto se pouzdano moglo utvrditi, moglo se eventualno odnositi samo na kumulativno-doprinoseki uticaj nekih od ovih faktora konaEnom obrascu socijalnog ponaSanja, dok se njihov uticaj na samo uzrokovanje i formiranje homoseksualne orijentacije nije mogao indicirati u smislu koincidentne replikacije Eak ni pribliino sliEnih "alternativnih" faktora u bilo koja dva sluEaja.

(b) Ispitivanja istorijata i mogukeg delovanja standardnog mehanizma uzrokovanja, tj. faznog nastajanja homoseksualne orijentncije nakon preiivljenog iskustva rano-pubertetne incestne anksioznosti. U tom pogledu, u svih pet sluc'ajeva pokazan je visok stepen medusoblze saglasnosti opisanog mehanizma

formiranja homoseksualne orijentacije, poc'ev od pouadano ustanovljenog postojanja preiivljene epizode incestne anksioznosti u okviru pwe dve godine od poc'etka puberteta (uz uoc'ljivu dvojnost u pogledu lic'nosti koja je prouzrokovala incestnu anksioznost: u tri sluc'aja bila je u pitanju bioloika majka, u a dva njeni supstituti - makeha,odnosno,tetka, koje su preuzele ulogu majke), a delom i u pogledu preiivljenih faza sledstvenog nastanka i uoblic'avanja homoseksualne orijentacije.

(c) lspitivanja moguknosti vodenja uspeine psihoanalitic'ke terapije zasnovane prevashodno na pozitivnoj (ohrabrujukoj) reinterpretaciji kritic'nog iskustva koje je izazvalo incestno- anksioznu epizodu i rekonstituisanju razorene infantilne seksualnosti. Relativno uoc'ljiva razlika zapaiena je u brzini realizacije sugerisanog rekonstituisanja elemenata infantilne seksualnosti. Kod dva subjekta, gde su umesto bioloikih majki uzrocnici bili njihovi supstituti (makeha i tetka), ovaj proces je prema izjavama ispitanika bio znatno lakii i brii nego kod subjekata koji su kao uzroc'nike imali bioloike majke.

Rezultati tih dubinskih istraiivanja u najveCoj meri su teorijski uobliEeni i ugradeni u tekst prethodnog poglavlja o elementima jedinstvene psihoanalitieke teorije homoseksualiteta, ali i u poslednjem poglavlju u kome se govori o praktiEnim implikacijama ove teorije.ll Na ovom mestu je moida dovoljno konstatovati da su rezultati dubinske analize ovih pet sluEajeva, ostvareni na svakom od ova tri smera, medusobno konzistentni ili bar korespondentni. To ukljuEuje Eak i uspeSnu realizaciju savetovane psihoanalitieke samoterapije,12 u smislu ponovne unutarpsihiEke uspostave, tj. rekonstituisanja izvorne infantilne heteroseksualnosti ranije razorene pubertetnom incestnom anksioznoSdu, a zatim i sledstvene socijalizovane heteroseksualne orijentacije.

Svakako, moie se lako prigovoriti da je tako sakupljena specifiEna empirijska g r d a direktnog tipa individualne verifikacije naSe teorije dosta slabaSna, tj. sasvim daleko od zadovoljavajuCe po statistiEkim standardima koji vaie za bespogovornu prihvatljivost i nauEnu odriivost postupka verifikacije u bilo kojoj nauEnoj oblasti. No, s druge strane, Eini se da bi to predstavljalo sasvim besmislen zahtev da jedan

teorijski pristup (moida samo zato Sto je rezultat rada jednog staleSki "neovlaSCenog" psihoanalitieara) - mora, da bi uopSte bio uzet u razmatran~e, prethodno da zadovolji sve savremene standarde kliniEke prakse i kvantitativno-statistiEke metodoloSke zasnovanosti. Da je, recimo, zahtev za takvom prethodnom bespogovorno kompletnom praktiEnom kvantitativnom proverenoSiu (kao uslov da se teorija uopSte uzme u razmatranje) bio, na primer, postavljan AjnStajnovoj teoriji relativiteta, sigurno je da ta teorija nikada ne bi ni uSla u vidokrug svetske nauEne javnosti, veC bi zavrSila kao anonimna EudaEka S krabarija "otkaEenog" ciriSkog fiziEara. Bez ikakve megalomanske pretenzije da sebe poredimo sa AjnStajnom - ipak opstaje "megalomanska" naia tvrdnja o nepobitnoj c'injenici da je, za svakog dobronamernog psihoanalitic'ara koji poiteno, bez predubedenja istraiuje tajnu homoseksualiteta, naia jedinstvena psihoanalitic'ka teorija homoseksualiteta en-masse u praksi c'ak znatno lakie proverljiva od Ajnitajnove teorije relativiteta .

Uz to, stoji i naSe Evrsto uverenje da samo po sebi produkovanje bilo koje metodoloSki ili obimom impresivne statistike - ne mora niSta da dokazuje. Dakle, da ponovimo, kao najvainija se u krajnjoj liniji javlja Einjenica da je naSa teorija lako nezavisno proverljiva za svakog psihoanaliticara, pa i za informisanog laika koji je za to stvarno zainteresovan i dabome, dovoljno upuCen da se time kompetentno bavi, i to na svakom pojedinaEnom kooperativnom sluEaju intimne ili bihejvioralno- -evidentne homoseksualne sudbine. U celini uzev, moie se reii da dosadaSnji empirijski rezultati ovog direktnog tipa individualne verifikacije, ma koliko se na prvi pogled Einili formalno nedostatni, pokazuju da se pozitivna verifikacija ove teorije uvek ponavljala sa gotovo zamornom regularnoSCu - kadgod je neophodna puna saradnja subjekta pogdenog sindromom A L O ~ ~ bila obezbedena i relevantne informacije bile na raspolaganju.

Ad (2) U pogledu drugog, indirektnog tipa individualne verifikacije - ova teorija t a k d e postaje po pravilu u punoj meri proverljiva praktiEno u svim sluEajevima koje su predstavili drugi analiticari-istra~iva~i, a gde postoje relevantne informacije

koje se mogu interpretirati saglasno premisama ove teorije, ali su jednostavno bile zanemarene od strane tih analititara kao nebitne. Nama je uvek predstavljalo veliko intelektualno zadovoljstvo da deSifrujemo enigme koje su se ticale specifienih etiologija homoseksualiteta u publikovanim "istorijama slueaja" drugih autora, koji nisu bili ni svesni tih enigmi. Mada sasvim sliEnog tipa, joS vede intelektualno zadovoljstvo pruiala nam je sasvim uspeSna ex-post verifikacija ove teorije na slucajevima nekih Euvenih lienosti iz proSlosti (obradenih delom u Poglavlju 2 i posebno u Poglavlju 3 ove knjige), a posebno onih iz sveta umetnosti, Eije su biografije sadriale dovoljno relevantnih podataka za pouzdanost interpretacije u smislu naSe teorije (kao Sto je to ranije u ovoj knjizi pokazano na sluEajevima Lotreamona, Artura Remboa, Leonarda da VinEija i dr.). Sve to, po naSem miSljenju, Eini i drugi, posredno-indikativni tip individualne verzfikacije dovoljno pouzdanim dokazom valjanosti ove teorije. Pored toga, za pailjivijeg analitiEara, indirektno pozitivnu verifikaciju nauEne taEnosti teorije izlozene u ovoj knjizi predstavlja i sama logiEka konzistentnost interpretacije specifiEnih obrazaca ponaSanja pogodenih sindromom ALO, a posebno objaSnjenja njihovih baziEnih, Eesto skrivenih, pa i njima samima nerazumljivih nevidljivih motiva i logike.

Svakako, ako se pretpostavi da apsolutno niSta nije pozitivno poznato ili izvesno o fenomenu koji je u pitanju, onda metodi verifikacije predstavljeni u ovoin poglavlju mogu biti osporeni sa Cisto formalnog stanovigta, zbog navodno nedovoljnog poStovanja statistiEkih ili drugih metodoloikih pravila nauEno-istraiivatkog rada. U odnosu na, poslednjih decenija veoma favorizovani, "tabula rasa" pristup, ne moiemo da odolimo iskuSenju neskromnosti, izjavljujudi da se u odnosu na te "vitezove agnosticizma" osedamo otprilike kao Mark Tvenov "Jenki na dvoru kralja Artura". toga, ako je ovim dezorijentisanim istraiivacima homoseksualiteta zbilja stalo do nauEne istine u ovoj oblasti trebalo bi da umesto Sto pokuSavaju da bez ikakog traga ukljuEe u igru svaki moguCe zamislivi faktor od eventualnog uticaja na etiologiju homoseksualiteta, pokuSaju da putem praktiEne provere na konkretnim primerima istorija slueaja svojih homoseksualnih pacijenata ospore, odnosno, pobiju

valjanost naSe jedinstvene psihoanaliticke teorije homoseksualiteta. Jasno, morali bi pre sveqa da ospore osnovni nalaz ove teorije da svaki sluEaj ALO disprozicije, tj. baziEne homoseksualne orijentacije u odraslom dobu, ima kao obaveznu predistoriju epizodu jakog oseCanja incestne krivice pre.iivljenu u ranom pubertetu.

Ad (3) U pogledu treCeg, irldirektnog tipa grupne (antropolo,?ke) verifikacije - dokazi o ovom tipu verifikacije se mogu naCi u pojedinim delima antropoloSke literature, gde se eksplicitno opisuju primeri primitivnih zajednica u kojima ne samo da nije bilo registrovano homoseksualno ponaSanje, veC Eak ni saznanje pripadnika zajednice o postojanju takvog ponaSanja ili interesovanha.

Ovaj tip verifikacije zasluiuje posebnu painju, ne samo zbog toga Sto su ovde predstavljeni primeri mnogo k.ompleksniji (pa zahtevaju i detaljniju elaboraciju), veC pre svega zato Sto sami sobom predstavljaju neoborive dokaze da ni jedna jedina homoseksualna iivotna sudbina nije neizbeina, te da je postizanje apsolutno efektivne prevencije buduCih sluCajeva baziEnog homoseksualiteta sasvim lako izvodljivo. U stvari, kao Sto demo videti, dovoljno je frapantna veC i Einjenica da naSa "grandiozna" savremena civilizacija sa viSemilenijumskom istorijom prakticnog i teorijskog znanja o svemu i svaEemu, do sada nije uspela da razume ni bazne mehanizme ontogenetskog psihoseksualnog razvoja specifiEne za ljudsku vrstu, dakle saznanja do kojih su nepogreSivo doSla intuitivnim putem neka sasvim primitivna (pred-istorijska) plemena - i to je po naSem miSljenju jedai~ od najveCih paradoksa do kojih je ikad doglo u ljudskoj istoriji. No, kad se ide racionalnim putem, jasno je: ako se ne znaju bazni mehanizmi psihoseksualnog razvoja, onda se ne mogu znati ni mogude posledice na doiivotno, objektno- tipsko unutarpsihiEko programiranje seksualne orijentacije u pubertetu,14 ni u smislu ~Eekivanogni-normalnog (neoSteCenog) niti u smislu neoEekivanog i protiv-voljnog alternativnog (tj. psihoseksualno invalidnog) programiranja.

Ovde Cemo predstaviti tri u antropoloSkoj literaturi registrovana sluEaja primitivnih zajednica u kojima, prema eksplicitnom saznanju i saopStenju (ili bar prema implicitnom

stavu) istraiivaEa, medu stanovniStvom nije bilo zabeleienih sluEajeva homoseksualnog ponaSanja ili interesovanja.

Prvi sluEaj se tiEe seksualnih obiEaja na malom polinezijskom ostrvu Mangaja, onako kako ih je predstavio dr Donald S. MarSal (Marshall) u svojoj studiji Seksualno ponaganje nu ~ a n ~ a j i .I5

SumirajuCi svoju studiju, dr MarSal zakljuEuje da se moglo pouzdano tvrditi da na ovom ostrvu nije bilo tragova homoseksualne prakse medu stanovniStvom, niti bilo koje druge indikacije da bi neka osoba preferirala individue istog a ne suprotnog pola kao seksualne partnere. S obzirom da je Mangaja predstavljala relativno malu ostrvsku zajednicu, moglo bi se s razlogom pomisliti da su osobe sa homoseksualnom orijentacijom libida moida to svoje obeleije zadriavale u anonimnosti , uzdriavajuCi se od bilo kakvog ispoljavanja svojih sklonosti da bi izbegle izlaganje riziku ekskomunicirajuCe socijalne osude u tako zatvorenoj ostrvskoj zajednici.

Medutim, dok bi takva pretpostavka mogla biti smatrana opravdanom u sluEaju nekih drugih ostrvskih zajednica opisanih u istoj knjizi,16 to svakako nije moglo biti sa zajednicom Mangaja, u kojoj jednostavno nije bilo nikakvih evidentno represivnih stavova prema seksualnim preferencijama pripadnika zajednice. Pa ipak, to ne znaEi da socijalni odnosi medu polovima u toj zajednici nisu bili regulisani. Naprotiv, oni su bili regulisani dosta precizno, pa Eak i rigidno.

MarSal u svojoj studiji eksplicitno iznosi nekoliko argumenata kojima dokazuje da u tom druStvu homoseksualne sklonosti po svemu sudeCi ne postoje Eak ni kao skrivene intimne preferencije pojedinaca. Mada su ovi argumenti ponajviSe indirektni, oni nam se ipak Cine priliEno pouzdanim. MarSal ih nabraja sledeCim redom:

(1) Izuzetno retki sluEajevi transvestitizma (koji , mada najevidentniji kod homoseksualaca, ipak, kao specifiEna perverzija, samo po sebi ne bi smelo da se dovode u vezu sa homoseksualnim sklonostima) ne izazivaju nikakvu socijalnu osudu.

(2) Sama ideja o homoseksualnim odnosima ne izaziva nikakvu averziju ili osudu. Da su registrovane, takve reakcije bi

predstavljale tipiEnu reaktivnu indikaciju na postojanje homoseksualnog ponaSanja, tj. na prisutnost homoseksualno orijentisanih u toj zajednici. Medutim, medu Mangajcima jednostavno ne postoji stav o tome, mada su ljudi Euli za homoseksualnu praksu na nekim drugim ostrvima.

(3) Sodomija, u oba svoja znaEenja (tj. kao zoofilija i kao analno-genitalni odnos) nije poznata kao predmet prakse i interesovanja odraslog stanovniStva Mangaje;

(4) Brojne i rado izgovarane Sale sa seksualnom konotacijom uopSte ne sadrie nikakvo (Eak ni skriveno) podrazumevanje mogudnosti homoseksualnih odnosa.

RazmiSljajudi nad tim siduSnim univerzumom elementame ljudske srede, Eovek se mora u Eudenju zapitati: "Zaboga, kako i na koji naEin je mogude da jedna po svim naSim standardima primitivna, gotovo po svemu drugom praistorijska ljudska zajednica, tako lako i potpuno uspe u zagtiti svih svojih Elanova od doiivotne sudbine sticanja i noSenja krsta homoseksualne libido-orijentacije?"

Pre no Sto potraiimo odgovor na to pitanje, treba zarad objektivnosti i kompletnosti relevantnih informacija, pomenuti da je, inaEe, prisustvo razliEitih oblika homoseksualne prakse registrovano u vedini antropoloSko-socioloSki istraiivanih primitivnih zajednica. Tako, britanski autor D. J. Vest (West) u svojoj knjizi ~omoseksual i te t~~ navodi da su istraiivaEi Ford i BiE (Beach), istraiivSi svu raspoloiivu i relevantnu antropoloSku literaturu, naSli da je od ukupno 76 primitivnih zajednica o kojima su informacije bile na raspolaganju, u 49 zajednica (ili u 64% od ukupnog broja) nadeno da je neki oblik homoseksualne aktvnosti bio smatran prihvatljivim, a da je u nekim od zajednica muSki homoseksualitet bio opSta pojava.18 No, za pailjivijeg analitiEara fenomena homoseksualiteta, ovde je po svojim implikacijama daleko vainija "rezidualna Einjenica", tj. ona koja govori da u 36% prouEavanih primitivnih zajednica nisu primedeni tragovi homoseksualne prakse medu njihovim Elanovima. Najkrupnija implikacija tog nalaza jeste da homoseksualitet oc'igledno nije neizbefan fenomen koji, navodno, uvek mora da pogodi odredeni postotak odrasle populacije. Na istoj liniji, druga, podjednako krupna implikacija jeste da

homoseksualitet, dakle, nikako ne mote biti ni genetski, ni biohemijski, ni bilo kakav drugi "hir" iliti neizebeinost "majke prirode" (kako se danas iz sve snage upinju da dokuiu . savremeni "normalizntori" tog fenomena), veC nnjpre jedna reaktivna psihoseksualna formacija na konkretrzu traumntsku situnciju proizailu iz nekog tipskog , socijalno kondicioniranog konflikta u sferi mectupersorzalnih odnosa.

Pre no Sto nastavimo sa detaljnijom razradom i analizom sluEaja druStvene zajednice ostrva Mangaja, treba rec'i da je u antropoloSkoj literaturi zabeleieno da osim na ostrvu Mangaja, i 11 nizu drugih primitivnih zajednica (u osnovi putem sliEnih, ali i preko distinktno razlicitih socijalnih aranimana) nisu otkrivene ni direktne, a ni indirektne indikacije o postojanju homoseksualnih interesovanja m d u stanovniStvom. Ovde analizirana druga dva takva sluEaja, inace medusobno distinktno razliEitih lokalnih zajednica, opisala je Margaret Mid (Mead) u svojoj knjizi Seks i temperament u tri primitivna drus'tva.19 Ovi slucajevi c'e takode biti komentarisani pre svega zbog izrazitosti i jasnoCe opisanih socijalnih aranimana, bez obzira na sumnje u odnosu na istraiivanje Margaret Mid, koje idu i do osporavanja njegove autentienosti.

Naime, dok je jasno da u sluEajevima tri primitivna druStva koja opisuje Margaret Mid, pitanja koja bi mogla nagovestiti makar implicitno postojanje bilo kakvog ponaSanja koje bi se moglo tumaEiti kao homoseksualno, jednostavno nisu bila tretirana, ipak je ono Sto je ona opisala, po naSem miSljenju, sasvim jasno i ubedljivo ukazalo na postojanje takvih stabilnih socijalnih aranimana oko psihoseksualnog razvoja mladih kojima se praktiE110 unapred isklju~uje svaka mogutnost dogadaja koji bi vodili ka hon~oseksualnoj iivotnoj sudbini, pa je to i imalo smisla izloiiti ovde.

No, vratimo se analizi naSeg orvog primera indirektnog tipa grupne verifikacije naSe teoriji, seksualnom ponaSanju pripadnika zajednice na polinezijskom ostrvu Mangaja. PoEetni i visoko relevantni faktor od kojeg Donald MarSal polazi u svojoj studiji jeste Einjenica da, na ovom ostrvu, postizanje seksualnog zadovoljenja ima izuzetno visoko mesto u sisternu socijalnih vrednosti razvijenom u toj kulturi, ili preciznije, genitalno

zadovoljenje se postavlja kao legitiman socijalni cilj veoma rano, od prvih znakova puberteta. U tome kljuEnu ulogu ima ritual inicijacije, koji je obavezan za sve deEake na poEetku puberteta, Sto ujedno znati i priliku za njihovo organizovano uvoctenje u aktivan socijalizovani heteroseksualni iivot, uz kako "teorijske", tako i praktiEne instrukcije u ljubavnoj tehnici (za koju svrhu se angaiuju odrasle iene bez braCnih obaveza). Na taj naCin svaki deEak postaje od tog trenutka druStveno "ovlaSden" na slobodu upuStanja u seksualne odnose.

SliEno tome i, devojcice poEev od dvanaeste ili trinaeste godine, tj. Eim poEnu da menstruiraju, bivaju takocte angaiovane u slobodnim seksualnim odnosima, naj pre sa deEacima nji.l~ovog starosnog doba, a zatim, sticanjem navike da se u tome uiiva (a i zarad "unapsedenja tehnike"), i sa drugim, starijim partnerima. Sve ovo je poduprto "korisnim verovanjem", odnosno racionalizacijom da Eesta promena seksualnih partnera predupreduje trudnodu .

Dakle, Cim stignu do puberteta, deEaci i devojEice na Mangaji poEnu da legitimno uiivaju u zadovoljstvima odraslih, za Sta su se inaEe ved pripremali praktikujuei masturbaciju u pretpubertetskom periodu. Da bi se izbegao ma kakav nesporazum oko ovoga, treba redi da ovaj Siroko tolerisani i u stvari socijalno organizovani rano-adolescentni promiskuitet nikako ne znaEi da su Mangajci na nivou neke vrste iivotinjskog krda. Suprotno od toga, ljudska zajednica na ostrvu Mangaja je u stvari druStvo sa veoma precizno regulisanim normama ponaSanja i utvrdenim socijalnim ulogama, sa razvijenim sistemom porodiEnih veza, obiEaja pa i tabua, posebno onih koji se odnose na zabranu incesta.

Jedna od tih normi ponaSanja predstavlja, uz prethodno navedenu ranu inicijaciju, u stvari drugi opredeljujuCi faktor uspeSne heteroseksualne socijalizacije libida svih Mangajaca. Prividno kontradiktorno prvom faktoru, drugi faktor se sastoji u rigidnom razdvajanju muSkih i ienskih Elanova unutar porodice u zasebne odvojene socijalne grupe i u ogranizavanju njihove medusobne komunikacije, i to pozev od najranijeg iivotnog doba. Autor ilustruje primerom da se Eak ni SestogodiSnji brat i trogodiSnja sestra ne mogu videti da hodaju zajedno ulicom, zato

Sto to obiEajno nije dozvoljeno. Implicitna (intuitivna) svrha ove zabrane je u stvari ista kao i sa prvim faktorom - da se deca od najranijeg doba usmere ka socijalizovanoj heteroseksualnoj orijentaciji. Ovo, dakle, znazi da se tu (za razliku od ostatka CoveEanstva) jednostavno apriorno ne veruje da Ce se ljudi, a posebno deca i mladi, "po prirodi stvari" ustezati od incestnih veza, pa je to ovim obiEajnim pravilima predupreiieno. Dakle, ova dva faktora deluju na kombinovani naEin: prvi stimuliSudi rano-pubertetska socijalizovana heteroseksualna iskustva, a drugi, prethodno, spreZavajudi svojim rigidno prohibitivnim karakterom mogudnost bilo kakvog jaEeg suprotno-polnog unutarporodiCnog emocionalnog vezivanja, Eime je praktiEno i sama mogudnost bilo kakog razvoja incestuoznog interesovanja kod mladih unapred suzbijena.

Da vidimo sada, kakve su mehanizme intuitivne prevencije homoseksualiteta uspeSno primenila dva primitivna druStva sa Nove ~ v i n e j e ~ * koja se, na osnovu svedoEenja Margaret Mid (bez obzira na osporenu autentiEnost tog svedoEenja) ovde ipak koriste kao analitiEko sredstvo za posrednu verifikaciju naSe teorije, pre svega zbog "modelske Eistode" i plastitnosti primera. Kao Sto je ved reEeno, to su, prvo, miroljubivi i kooperativni ArapeSi, a zatim i tada, tridesetih i Eetrdesetih godina XX veka) divlji lovci na ljudske glave Mundugumori. Svako od tri ovde analizirana plemena primenilo je druge iskustvene metode prevencije ili otklanjanja moguknosti takvog toka dogadaja koji bi, da nije spreten, znaEajan postotak mladih u svakoj generaciji vodio ka homoseksualnoj iivotnoj sudbini, kao Sto je to joS uvek (danas ved potpuno legalizovan) sluEaj u naSoj savremenoj, postindustri jskoj, nauEno-teh11010Ski modnoj, a ipak jadnoj civilizaciji. ' s toga bi komparativna analiza ove tri zajednice i njihovih metoda socijalizacije libida trebalo da pomogne da se i sa ovog antropoloSko-socioloSkog aspekta verifikuje naSa teorija - u smislu empirijskog potvrdivanja relevantnosti veC identifikovanih bitnih faktora i mehanizama formiranja homoseksualne orijentacije.

Prema Margareti Mid, ArapeSi koji iive u planinskoj oblasti Nove Gvineje, sliEno MarSalovim Mangajcima, takode obezbeduju ranu socijalizovanu heteroseksualnu fiksaciju

seksualnog nagona svojih mladih, i to u osnovi putem sledeCih dveju obiEajnih institucija: (1) vrlo ranim veridbama dece jog u infantilom dobu, ukljuEujuCi i prelazak SestogodiSnje "mlade" u dom roditelja "mladoienje" (dakle, Ein koji ima, i socijalno- -ekonomski- i psiholoSki, karakter pravog braka); (2) posebnim ritualima inicijacije za deEake i devoj~ice u dobu pojave prvih znakova w dolazeCeg puberteta.

Cini se da je sa stanoviSta efektivne prevencije svake moguCnosti incidentnog "~Stampavanja" homoseksualne sudbine kod mladih ArapeSa, ekonomski motivisana institucija ranih zaruka bila Eak -vainija od rituala inicijacije, poSto tako "braEni iivot" poEinje nekoliko godina ranije no Sto stvarno moie da bude seksualno konsumiran (nakon rituala inicijacije). Odlaganje aktivnog seksualnog iivota mladog para je bilo poduprto svrsishodnim verovanjem da rana seksualna aktivnost spreEava da tela mladih partnera budu idealno oblikovana, tj. deEake da izrastu visoki a- devoj~ice da dobiju velike grudi.

Ako Cemo verovati opStoj slici koju Margaret Mid daje o ArapeSima, ta zajednica predstavlja izuzetno interesantan primer dijalektitkog jedinstva ili bar harmonije izmedu surovo oskudnih uslova iivota i veoma uspeSne kompenzatorne socijalne organizacije, kako materijalne produkcije, tako i reprodukcije Ijudi. No, ovde Cemo pre svega da us~nerimo painju na bitan podatak da devojEice veC u dobu od Sest ili sedam godina prelaze u porodicu nekoliko godina starijeg buduCeg muia. Saglasno naSoj teoriji, a sa stanoviSta individualnog psihoseksualnog razvoja, ovim ranim Einom vrSi se i kod deEaka i kod devojEica prevremena-preventivna zamena infantilnog prototipskog modela seksualnog objekta - od, u tom dobu prirodnog, ~ n u t a r ~ o r o d i ~ n o g (tj . incestuoznog), a ka kasnijem prirodnom, socijalizovanom prototipu .ll

To znaEi da je u oba sluEaja, i na Mangaji i kod ArapeSa, doduSe na neSto razliEite naEine, praktiEno izvedeno rano, preventivno usmeravanje seksualnog nagona dece iskljuEivo ka socijalizovanoj heteroseksualnoj opciji , sa istim rezultatom apsolutno uspeSne prevencije moguCih incidentnih incestuoznih situacija i sledstvenog izazivanja pojava kritiEne incestne anksioznosti. Ta "proizvodnja homoseksualaca" je inace jedan

automatizam koji se (kako smo ved dovoljno pokazali u ranijim psglavljirna) standardno reprodukuje u razmerama dvocifrenih procentualnih uEestanosti u svakoj novoj generaciji dece u naSoj inaEe "grandioznoj civilizaciji" .

Suprotno od ova dva dobrodudna primitivna druStva, treda zajednica, divlje glavosede ~undugumori , nije usmeravala libido svojih mladill ni na jedan socijalno organizovan natin, te se sa surovoSCu Eina ljudoiderstva podudara i surovost njihovih uzajamnih odnoss u poroditnom i socijalnom iivotu, dakle opStih uslova u kojima mladi odrastaji. Na prvi pogled, moglo bi se uEiniti da su to iivotni uslovi koji predstavljaju idealno spoljaSnje okruienje za razvoj svih vrsta frustracija, te stoga i plodno tle za razna nepovoljna psiholoSka iskustva, ukljuEujudi i inc.estnu anksioznost, sa naSe stfane identifikovanu kao kriti~no pubertetno iskustvo u smislu neumoljive skretnice ka alternativnoj libido orijentaciji , dakle, homoseksualnoj . Pa ipak, iz iskaza Margaret Mid proizlazi (mada indirektno) da tam0 takode nije bilo registrovano postojanje homoseksualnih odnosa ili interesa. Jasno, odgovor na taj prividni paradoks se mora potraEiti u nekom specifiEnom obeleZju socijalne i porodiEne organizacije Eivota Mundugumora.

Prema Margaret Mid, najizrazitiju posebnu karakteristiku poroditno-socijalnog iivota Mundugumora predstavlja struktura porodice, ~~gallizovane po pravilu "upletene loze" ili "konopca "-" , svako je domaCinstvo striktno podeljeno u dve mdusobno suprotstavljene mikro-socijalne grupe: jednu Eini otac, sve njegove kderi, svi njihovi sinovi, itd; drugu Eini majka, svi njeni sinovi, sve njihove derke, itd.

Ovde je kljuCno pitanje: Kako je moguc'e da takva socijalna organizacija porodiEne strukture izgleda apsolutno iskljuEuje mogudnost pojave homoseksualiteta? Naime, po mnogim savremenim istraiivatima (paradigmatican primer jeste sluEaj istraiivanja RiEarda C . Fridmana, detaljno analiziran u jednom od prethodnih poglavlja ove knjige), takva situacija sa sinovima institucionalno a time i egzistencijalno-emocionalno vezanim iskljuEivo za majke, mora uvek da vodi do visokog nivoa utestanosti pojave homoseksualne orijentacije. Jedini mogud korektan odgovor na ovo pitanje se moie anticipirati iz opisa

koji Margaret Mid daje o ovom porodiEnom sistemu kao neEemu Sto je po svojoj suStini baziEno Eisto incestuozno organizovana poroditna ~ t r u k t u r a . ~ ~ U tim okolnostima, bilo Sta da se desilo izmedu sina i majke ili oca i kCeri, to neCe izazvati incest-tabu reakciju, pa se ni kritiEna incestna anksioznost u takvim okolnostima definitivno ne moie pojaviti. Na taj naEin se Frojdove kritiEne "neine struje" koje teku u oba smera izmedu sina i majke, kderi i oca (ili u nekom drugom krvnom odnosu unutar porodice) u okolnostima nepostojanja incest-tabua, nikako ne mogu prekinuti .24

Najzad, da rekapituliramo Sta se u stvari desilo u ova tri primitivna druStva (Sto je izgleda sluEaj i sa znatnim brojem drugih primitivnih zajednica) koja su intuitivno naSla specifiEna praktiEna reSenja kako da izbegnu da njihovi mladi postaju irtve psihoseksualnog invaliditeta koji se ispoljava kao homoseksualna iivotna sudbina:

- Zajednice Mangajaca i ArapeSa su to uspele primenjujuii intuitivno-obiEajne metode aktivnog organizovanja-usmeravanja seksualnosti svojih mladih generacija putem ranog formiranja socijalizovanih obrazaca njihovog heteroseksualnog ponaSanja. Naime, kao Sto smo videli, u obe zajednice su prvo preduzeli sve da uEine nemogudim da dode do aktualizacije incestnog interesovanja, a zatim su to blagovremeno uEinili i suviSnim, time Sto su dovoljno ran0 organizovali proces heteroseksualne socijalizacije libida (putem rituala inicijacije, ranog promiskuiteta i sl.). Dakle, ono Sto je u ova dva druStva uEinjeno jeste, rana supstitucija incestuoznih objekata koji su prirodni za infantilno doba socijalizovanim heteroseksualnim objektima prirodnim za odraslo iivotno doba.

- Ljudoideri Mundugumori su pak otklonili bilo kakvu moguCnost pojave homoseksualne orijentacije mnogo direktnijim metodom: oni su celu porodiEno-socijalnu organizaciju iivota prilagodili incestnoj situaciji, sve do ukljuEivanja i najdirektnijih oblika incesta kao roditeljskog prava prema svojoj deci suprotnog pola. Detalj koji je pomenula Margaret Mid, da oEevi pre no Sto nod padne priEvrSduju kopljima otvore korpi za spavanje svojih kderi, verovatno se ne odnosi toliko na moguknost upada uljeza spolja, veC je to po svemu sudeCi radi

273 18 BEDA PSlHlJATRlJE

zaStite od braCe i zetova koji i ive u istom domaCinstvu sastavljenom od mnogo Clanova. U takvoj situaciji, stvarno nije verovatno da bi incestna anksioznost mogla da pogodi bilo koga, i to iz viSe razloga, a pre svega: ( I ) ono Sto roditelj moie sebi arbitrarno da priuSti, deca mogu bez ikakvog osedanja krivice da iele i pokuSaju da ostvare; (2) iiveCi u socijalnom okruienju punom konflikata (istovremeno imajudi glavnu liniju "neinih struja" zaStiCenu od prekida samim porodiCnim sistemom "konopca" ili "upletene loze"), sa karakteristicno razvijenim osobinama prkosa i osvete prema roditelju istog pola, mladi Mundugumor se navikava da prihvata samo one norme koje mu se silom nametnu, a ne, kau u nas, putem civilizacijskog sistema bilo ohrabrujuiih ili obeshrabrujudih (anksiozno-neurotskih) autoritarnih reakcija. U tom smislu bi, druStvo Mundugumora sa ilaSeg stanoviSta, mirno moglo biti prevashodno okarakterisano kao druStvo sa tipicno dominantnim psihotienim profilom lienosti, dok bi ponaSanje zasnovano na poviSenom neurotskom senzibilitetu moralo biti dosta atipicno.

Svakako, nijedan od ova dva bazitna modela, koja su neka primitivna druStva primenila za uspeSno intuitivno izbavljenje svojih mladih iz zamki homoseksualne iivotne sudbine, ne moie bit1 uspeSno preuzet i primenjen u savremenoj civilizaciji. Pa ipak, sama Cinjenica identifikovanja ova dva modela ovde obezbeduje snaina dodatna verifikaciona reSenja, ne samo za identifikovanje sa tog stanoviSta definitivnih jedinstvenih odgovora na pitanja uzrocnosti i prirode svih bihejvioralnih formi bazicnog homoseksualiteta, veC i za definisanje i primenu danas odgovarajudih metoda za uspegno spaSavanje naSih mladih od prokletstva homoseksualne sudbine.

Najzad, Cini se da na potetno pitanje ovog poglavlja: Da li postoji bilo kakav nereSiv ili teSko reSiv problem u vezi sa pozitivnom verifikacijom naSe jedinstvene psihoanaliticke teorije homoseksualiteta izloiene u ovoj knjizi ? - odgovor mora biti jasno negativan, jednostavno zato Sto je pokazano da je iz viSe razlicitih aspekata bilo u stvari sasvim lako da se naznaci, pa i dokaie, i IogiCka konzistentnost i praktiCna primenjivost ove teorije u svim pojedinacnim sluCajevima stvarnog homoseksualiteta, kad god su za to relevantne informacije bile

dostupne. IstraiivaE treba samo da se drii preporuEene procedure rada na individualnoj analitiEkoj proveri sa bilo kojim dovoljno kooperativnim pojedincem medu pogodenima ALO dispozicijom. Medutim, ono protiv Cega smo mi u stvari danas primorani da se borimo jeste Eitav kompleks Cvrsto ukorenjenih kako profesionalnih tako i socijalnih blokada, koje sprecavaju bilo kakav pristup razumevanju i Siroj primeni ove teorije. Taj Evor mentalnih blokada bi se moida najbolje mogao definisati u smislu sledeCa dva danas Siroko prihvaCena profesionalna stava u odnosu na pitanje homoseksualiteta - spoznajno: agnostitkog eklektizma i enzpirijski: pragmatickokog bihejviorizma.

Oba ova danas vladajuka (implicitno filozofska) mentalna stava o homoseksualitetu, rezultiraju u Sirenju nezaustavljive naoko karnevalske socijalne klime i podjednako nepokolebljive konceptualne konfuzije, a sve zarad "liberalno-progresivnog i pravdoljubivo-civilizacijskog" osvajanja potpune socijalne "normalnosti" iivotnog stila gej populacije. Cilj "na dohvat ruke" je prisvajanje i za tu populacij-u svih institicija i prava nastalih kao civilizacijske tekovine u funkciji oEuvanja stabilnosti porodice kao bitne reproduktivne Celije druStva, pa dakle i prava na r o d i t e l j ~ t v o . ~ ~ S tim u vezi, a ne osporavajuCi nikome pravo da se bori za socijalni status koji mu upravo treba, ipak, Sale radi, treba reCi da ako naSa kategoriEna tvrdnja da je u pitanju steEeni psihoseksualni (dakle: mentalni) invaliditet bude nezavisno i dokazana, onda bi, kao i kod drugim kategorija invalidnih, moida trebalo razmisliti i o nekim specijalnim privilegijama za homoseksualne! Jasno, sva ta otuina tragikomedija svetskih razmera deSava se ponajviSe zahvaljujuii uspeSnoj "prodaji" celom svetu kao vrhunskog civilizacijskog dostignuia plodova filozofije ameriEkog liberalnog pragmatizma u stilu: "ako ne moieS da ih pobediS - ti im se pridruii". Precizno definisana, ta maksima bi morala da glasi: "Ako uspevaju veC tri decenije u svetskim razmerama (putem staleSki normirane i legalizovane laii kako homoseksualitet nije psihoseksualni poremeCaj veC samo stvar ponaSanja) da insititucionalno i medijski spreEe, odnosno potpuno blokiraju otkrivanje stvarne nauEne istine o prirodi svog stanja, a time da ostvare i punu socijalnu legalizaciju svojih socijalno-patoloSkih

institucija - orlda stvarno: "nemoj da im smetai!". Najzad, ako onima koji su ovde prozvani kao profesionalci, ono Sto je reCeno ipak nije jasno ili dovoljno ubedljivo, jedino poSteno regenje je da sami u praksi provere i ospore ove tvrdnje - a ne da Cute!

Napomene

1 Takoredi iz razloga hriSCanskog milosrda, u ovoj knjizi se ne bavimo posebno stvarno bogatom istorijom rano-infantilnih psihoanalitirkih teorija, razvijanih tokom Eitavog XX veka na osnovu toga Sto je analitiEar bio impresioniran pacijentovom (ili sopstvenom!?) infantilnom ili pak homoseksualnom opsesijom genitalijama ili drugim erogenim zonama, porev od nesreCnog Frojdovog tumaEenja sluEaja Leonarda da VinEija. 2 Iako su ovi pristupi istraiivanju homoseksualiteta odlukom APA o depatologizaciji homoseksualiteta dobili snaian impuls, jer je zvanirno proklamovano da ovaj fenomen nije mentalni poremetaj, oni su ipak u suStini izraz prirodne "reaktivne formacije" na gotovo celovekovne sistematske neuspehe istraiivaEa svih vrsta (a posebno psihoanalitiEkih) da se dokuEi bilo Sta pouzdanije o prirodi i uzrocima tog fenomena, a o celishodnom terapijskom tretmanu da i ne govorimo. 3 Recimo, o navodnom uzroEno-poslediEnom odnosu izmedu predstava o indikacijama poremeCaja polnog identiteta kod dece .i pojave homoseksualne orijentacije u odraslom dobu - pa se, npr. kao bitno odredujuti za obe ove kategorije uzimaju tzv. muSka feminiziranost i samo javno ispoljavanje homoseksualnosti, a zaboravlja se pritorn da je u antiEkoj GrEkoj homoseksualno ponaSanje muSkaraca, sasvim suprotno danaSnjem shvatanju (a podjednako ubedljivo), smatrano izrazom preterane mubkosti. 4 . Ispitivana kategorija potencijalnih "intimnih homoseksualaca" tokom viSedecenijskog perioda, ukljuEivala je ponajviSe mlade mubkarce u dvadesetim godinama iivota, i to kako manjinu onih koji su, na osnovu ponaianja, sa razumnom izvesnoSdu mogli biti identifikovani kao evidentni bihejvioralni homoseksualci, tako i veCinu onih koji su, ponajviSe svojim tipski-atipiEnim obrascima socijalnog ponaSanja, u ve6oj ili manjoj meri indicirali efektivno odsustvo istinskog heteroseksualnog angaimana ili interesovanja, a time, indirektno, i intimni homoseksualitet. 5 Za svakog Eoveka prirodno opskrbljenog elementarnim aparatom 1ogiEkog miSljenja vet i sama Einjenica (ili Eak: i sama tvrdnja) o postojanju ljudskih zajednica (ma koliko bile primitivne) bez indiciranih tragova homoseksualne orijentacije njenih pripadnika - trebalo bi da bude dovoljno otreinjavajuta u odnosu na ogromnu gomilu izreEenih gluposti o prirodi i uzrocima fenomena homoseksualiteta, koje zvaniEno dominiraju u svetskoj psihijatriji, kao za taj problem nadleinoj nauEnoj disciplini. Ovaj paradoks je utoliko Sokantniji i bizarniji Sto se sve to deiava i danas, upravo na poEetku

XXI veka, u doba nezamislive eksplozije nauEnog znanja i miSljenja u svim drugim oblastima nauke, a posebno nauke o Eoveku. 6 Razumljivo je da se ovako arbitrarno prikupljenom uzorku mogu staviti mnoge zamerke, ukljuEujuCi i one koje se odnose na moguCe krupne greSke u identifikaciji ispitanika, kao i u odnosu na veliEinu i pouzdanost uzorka. No, s druge strane, prednost ovog pristupa (u odnosu na standardne pristupe koji tretiraju samo bihejvioralno evidentni homoseksualitet) bila je upravo u tome Sto je ispitivanje veCim udelom ukljuEilo (kao "tihu vedinu" u okviru homoseksualne manjine) sluEajeve tzv. evidentno samo intimrzog homoseksualiteta. Preteino visok obrazovni nivo ispitanika omoguCavao je, po pravilu, lakSe razumevanje postavljenih pitanja i u celini relativno bolju kooperativnost. 7 U prvo vreme ta evidencija se odnosila gotovo iskljucivo na osnovno pitanje o eventualnom seCanju na neki untarporodiEni dogadaj koji je prouzrokovao jako osedanje incestne krivice i l i neki drugi neprijatan unutarporodiEni doiivljaj vezan za rano-pubertetno seksualno interesovanje ili aktivnost. Dosta kasnije, poEev od 1982. godine, intervju je ukljuEivao i dodatna pitanja o eventualnim korespondirajuCim seCarijima iz ranog infantilnog doba (pre sedme godine fivota). Medutim, u tim sluEajevima (ukupno oko 30 ispitanika), za razliku od uoEene pozitivne sistematiEnosti odgovora na seCanje o neprijatnom unutarporodiEnom iskustvu vezanom za rano-pubertetsko seksualno interesovanje, dodatila pitanja o rano-infantilnim iskustvima sa seksualnom konotacijom praktiEno nisu dala sistematitne rezultate, iako je tu bilo dosla emocionalno pomeSanih sec'a~lja, ponajviSe vezanih za jaku emocionalnu vezanost za majku ili pak za saznavar~je o seksualnoj topografiji i seksualnom ponaSanju odraslih. 8 Pokazalo se da se u velikoj veCini kao uzrok moglo ustanoviti autoritarno ili automatsko roditeljsko (starateljsko) o9tro osporavanje nekog unutar-porodiEnog heteroseksualnog pokuSaja ili interesovanja. U nekim sluEajevima, inaEe kooperativni ispitanik je ostajao pri uopStenoj tvrdnji o autoritarnom stavu i fiziEkom kainjavanju od strane roditelja za svaku sitnicu, i l i pak o "skandalu" koji je majka ili maieha napravila oko situacija "in flagranti" sa koriSCenjem pornografske literature i sl., Sto je moida i bilo taEno, a moEda je bilo i svojevrstan eufemizam, odnosno sluEaj "svrsishodne selektivnosti pamCenjaM. 9 Svakako, mi smo sasvim svesni da jedan tako arbitrarno odabran uzorak (iako empirijski fundiran) nosi rizik moida ozbiljnih greSaka identifikacije (mada inicijalno pogreSno identifikovani pojedinci kasnije nisu ni bili uzimani u obzir). S druge strane, prednost ovog pristupa je bila u tome Sto je on ponajviSe ukljuEivao upravo dve najbrojnije grupe m d u homoseksualno orijentisanima, homoseksualce samo u intimnom smislu re&, kao i one sa dvojnim obrascem ponaganja, koji po pravilu izmiEu pairiji istraiivara jer niti traie kliniEku pomoC niti se javno eksponiraju. Takode, imajuCi u vidu da je (homo)seksualno ponaSanje uvek samo jedan derivativ koji samo delimien0

odraiava baziEno psihoseksualno ustrojstvo (uspostavljeno u pubertetu kao doiivotno-stabilne unutarpsihiEko svojstvo), mi smo se svesno opredelili za stav da ovakav "subjektivni uzorak" ne mora da ukljucuje sve tipske obi-asce pona9anja koji su obuhvaieni predmetom ovog istraiivanja - fenomenom ALO (alternativne libido orijentacije). 10 Jasno je da broj od pet detaljno tretiranih sluEajeva ne rnoie da zadovolji nikakav kriterijum "uzorka", ali to nije ni bila namera autora, vet samo da na pojedinaEnim kooperativnim sluEajevima proveri "do kraja" da li i kako postavljena teorija "radi" u praksi. Sa tog stanoviSta, izvrSene provere su bile sasvim uspeSne. 11 Svakako da bi popularno uverljiviji naEin prezentacije bio putem tzv. vinjeta sa konkretnim istorijama sluEajeva, ali takvo koriSCenje prikupljenih informacija u razradi ove knjige unapred je bilo neprihvatljivo i to iz vise razloga: poEev od usvojenog stila "zgusnute", teorijske prezentacije, preko Einjenice da nismo profesionalno ni "ovlaSCeni" da se bavimo tzv. klinickim ispitivanjem, zatim da zbog trivijalnosti marginalija u koje autori zapadaju, (pa Eak i Frojd) takav ~ne tod nam se Cini vise kompromitujuCim nego ubedljivim. 12 Bar prema ponovljenim pozitivnim tvrdnjama ovih pet ispitanika (vise godina nakon sprovodenja naSih preciznih uputstava, auto-terapija u trajanju do tri godine je u svih pet sluEajeva bila potpuno uspekna. To je, po naSem misljenju, bilo moguCe jer su ovih pet ispitanika, uz ispoljenu visoku kooperativnost, pokazali i sasvim zadovoljavajuCu intelektualnu zrelost i nivo, tako da su pouzdano mogli razumeti i celinu teorijskog koncepta, a i znaEaj dosledne primene savetovane auto-analitiEke terapijske procedure. SledeCi naSe savete, trojica od petorice ispitanika su u tu auto-terapiju ukljuEili i dobijanje unutarporodicne podrSke, u smislu pozitivne reinterpretacije incidenta koji je svojevremeno izazvao incestnu anksioznost . 13 Umesto reEi "sindrom" koju smo ovde upotrebili kao medicinski omiljenu poitapalicu - svakako je preciznija sintagma: unuturpsihic'ka dispozicija ALO (pri ?emu ALO znaCi skraienicu za alternativna libido orijentacija), koja se gotovo redovno ispoljava kao homoseksualna, ali kako rekosmo, isto tako moie povremeno biti i zoofilna, nekrofilna itd. 14 Seksualna orijentacija u ljudskoj vrsti koja rezultira iz stvarno neometenog psihoseksualnog razvoja, moie uvek i samo biti baziCno heteroseksualna, dok se sve druge njoj alternativne objektno-tipske seksualne orijentacije (homoseksualna, zoofilna, nekrofilna itd.) baziEno mogu javiti samo i uvek kao u pubertetu steEeno objektno-tipski invalidno (dakle, doiivotno stabilno) psihoseksualno stanje. 15 D. S . Marshall, Human Sexual Behavior (Institute for Sex Research, Inc. 1972). 16 Konkretno, takav je recimo slui7aj sa irskim ostrvom Inis Beag, opisanim u sklopu iste knjige u studiji Diona Mesindiera (John Messenger) Seks i represija u jednoj irskoj lokalnoj zajednici. 17 D. J . West, Homosexuality (New York, Penguin Books, 1971).

18 Na istom mestu u knjizi, Vest navodi nekoliko primera: u plemenu Siwai u Severnoj Africi, oni koji odbijaju da, uporedo sa heteroseksualnim, odriavaju i homoseksualne odnose, smatraju se Eudacima, a u plemenu Kerski na Novoj Gvineji je registrovana praksa slededeg redosleda u sistematskom uvodenju mladih mulkaraca u seksualni iivot: polazi se od pasivne homoseksualne uloge, da bi se preko aktivne homoseksualne doSlo do uvodenja u odnos sa tenama u krajnjem stupnju. Veoma je verovatno da u oba ova sluEaja postoji efektivna oskudica "nezauzetih" iena kao posledica poligamije modnijih mulkaraca. Dakle, u takvim socijalnim situacijama, po svemu sudedi, postoji vedina obiEajnih, prinudnih (tj. pseudo) homoseksualaca i manjina stvarnih, baziEnih homoseksualaca, "srednih korisnika" ovakvih socijalnih aranimana. 19 Margaret Mead: Sex and Temperament in Three Primitive Communities, (William Morrow & Comp., New York 1963). U stvari, i Cimbuli, trede pleme sa Nove Gvineje analizirano u toj knjizi, je po svemu sudedi takode ekskluzivno heteroseksualno (kao i prva dva, pitomi ArapeSi i divlji Mundugumori), ali je ovde iskljuEeno iz naSe prezentacije samo radi "i.istode" tret i ra~~ih sluEajeva, i to zbog ritualnog praktikovanja "transvestitskog plesa" u kojem mladi mulkarci moraju da stave ienske maske. Da ovo najpre moie samo prividno da asocira na homoseksualnu igru, dokazuje Einjenica da ti isti mladi ljudi u drugom delu istog rituala dobijaju pravo da igraju sa ienama ostalih, starijih muSkaraca, Sto oni obilato i koriste. BaziEni smisao ovog rituala je u stvari interesantan unutarplemenski socijalno-konformistieki kompromis, po kojem mladi ljudi treba simboliEno da budu poniieni od strane starijih pre nego Sto dobiju pravo pristupa do njihovih iena, jer, naravno, niko nema iluzija oko toga Sta to pravo u praksi moie znaEiti. 20 Tj. velikog ostrva na kojem je inaEe u nekim drugim plemenima opSta i sistematska homoseksualna praksa bila Eak institucionalizovana kao neizostavni elemenat socijalnog iivota. 21 Ovaj proces zamene prototipskog objekta je na specifican naEin uoEila i komentarisala i Margaret Mid: "Kada se uzmu u obzir te duge godine tokom kojih mu i i iena i ive kao brat i sestra, jedan od odluEujuCih faktora stava ArapeSa prema seksu postaje razaznatljiv. FaktiEno seksualno spajanje ne proizlazi iz razliEitog reda osedanja od onog koje neko ima za svoju Cerku ili sestru. To je jednostavno konaEniji i kompletniji izraz iste vrste osedanja." (ibid. str. 88-89). 22 Na engleskom: "rope-lineage". 23 Da bismo izbegli opasnosti ekstenzivnog interpretirai~ja onoga Sto je drugi autor mislio da kaie, u ovoj fusnoti smo uzeli slobodu izbora za naSu temu najrelevantnijih pasusa i reEenica iz studije Margaret Mid o druStvu Mundugumora: "DruStvo nije organizovano u klanove, kao kod ArapeSa, gde jedna grupa porodiEno vezanih individua formira stalnu jedinicu vezanu krvno, imenom i interesno. Umesto toga, socijalna organizacija Mundugumora je zasnovana na teoriji prirodnog neprijateljstva koje postoji medu svim Elanovima

istog pola, te pretpostavlja da jedino mogude veze izmedu Elanova istog pola jesu one koje se ostvaruju preko Elanova suprotnog pola. Stoga, umesto organizovanja ljudi u 'patri-linijske' i l i 'matri-linijske' grupe, u kojima su brada povezana u istu grupu kao njihovi oEevi ili ujaci, Mundugulnori imaju oblik porodiEne organizacije koju zovu konopac. Jedan konopac se sastoji od: Eoveka, njegovih kc'eri, sinova njegovih kc'eri, kderi sinova njegovih kderi itd.; ili ako brojanje poEinje od iene, onda od: iene, njenih sinova, kderi njenih sinova, sinova kderi njenih sinova, itd. Sva svojina, osim zemlje, koje ima u izobilju i nije mnogo vrednovana, prenosi se niz konopac, pa se Eak i oruije prenosi od oca na kderi9'( ...) "Brada i sestre ne pripadaju istom konopcu, prvi su vezani pripadnoSc'u za majku, a druge za O C ~ " . (...) "OEevi i sinovi su razdvojeni ran0 razvijenim i socijalno odriavanirn neprijateljstvom. U doba kada deEak dostigne deset ili dvanaest godina, njegova majka je ved stara i ne viSe omiljena iena; njegov otac se baca u potragu za mladom ienom. Ako se starija iena tome protivi, mui je tuEe. OEekuje se da mali deEak brani svoju majku tokom ovih scena, da prkosi i vreda oca." (str. 176-177) (...) "Sin moie da razmeni sestru za ienu: pomoCu sestre on moie da kupi seksualnog partners. Ali, isto to moie da utini i otac."( ...) "Otac veC ima jako osec'anje posedovanja svoje c'erke ."(. . .) "Njen otac ima najdetaljnije pravo kontrole nad njom, on moie spavati u istoj korpi za spavanje sa njom dok se ona ne uda, i pratiti je ako ona ustane tokom nodiV( ...) " ~ e s t o , nakon Sto je majka donela specijalno ukusni obrok za otevu veteru, derka a ne majka biva pozvana da se te noc'i U V U E ~ u oEevu vredu za spavanje" (...)" (str. 179). "OEevi mogu da spavaju sa odraslim kderima dok se ne udaju, a majke imaju sliEno pravo da spavaju sa svojim sinovima. Posebno ljubomorni oEevi i posebno posesivne majke koriste tu privilegiju." (...) "OEevi priEvrste kopljem otvore korpi adolescentnih kc'eri i prisiljavaju svoje adolescentne sinove da spavaju na zaravni ispred kolibe, bez ikakve zaitite. Sve ideje intime, skrivanja povredenog ponosa. suza, ljutnje ili seksualne delinkvencije vrte se oko korpi protiv komaraca koje obezbeduju jedan stepen privatnosti neobiEan u urodenitkom druStvu." (str. 2 17-2 18). 24 Pa ipak, zahvaljujuei kompromisnoj ambivalentnosti tipiEnoj za primitivna druitva, Mundugumori su takode smatrali incest za tabu i stvar koje se treba groziti - ali samo kao braEni odnos, dok "nezvaniEno" praktikovanje incesta nije bilo predmet tabua. 25 U celoj toj civilizacijskoj tragi-lakrdiji, srec'na je okolnost da se baziEni homoseksualitet (bududi posledica pod vrlo specifitnim okolnostima steEenog psihoseksualnog invalidititeta), ipak ne prenosi na decu putem ugledanja, pa ni vaspitnim uticajem. Ono Sto se ipak moie preneti (jasno, bez direktne hornoseksualne zloupotrebe dece) najpre de i rlajbliie biti eventualnom usadivanju toj deci moralnog stava kojim se homoseksualno ponaSanje smatra prirodnom opcijom jednako vrednom sa heteroseksualnoSc'u, Sto moie biti i "pravedno", ali je svakako netatno. Naime, rezultati istraiivanja o deci koja su rasla pored homoseksualnih roditelja ne upuc'uju na zakljuEak da ta deca

postaju homoseksualna. No, moie se oEekivati da neka od njih nose kornpleks inferiornosti, ili da ne budu "gadljiva" na pseudohomoseksualnu bliskost s osobama istog pola.

Poglavlje 12 Implikacije i perspektive

Pisanje zavrSnog poglavlje jedne teorijsko-polemieke knjige sa velikim pretenzijama, a na temu koja je ionako visoko problematizovana i koja je predmet opSteg sporenja i osporavanja, kao Sto je sluEaj sa ovom knjigom - nesumrljivo predstavlja poduhvat visokog rizika iz nekoliko razloga.

Prvo, ali--ne i najgore, i sama Einjenica da to poglavlje mora da predstavlja i rekapit~rlacij~l jedne veoma provokativne i za mnoge verovatno problematitne teorije, znaEi da ono u znatno vedoj meri nego drugde u knjizi mora da sadrii ponavljanje ved saopHtenih nalaza, argumenata i stavova autora.

Drugo, za nas je znatno neprijatnija Einjenica da de saieto i sistematiEno izlaganje i~nplikacija postojede situacije u onom sektoru nauke koji se bavi problematikom homoseksualiteta, kao i oEekivane implikacije sopstvene teorije o homoseksualiteta - morati svakome da zazvuEe:

(a) Sto se opStih implikacija tiEe, kao bujica krajnje negativnih , diskvalifikujudih ocena; i

(b) Sto se tiee implikacija sopstvene teorije, kao naSe nepodnoSljivo samohvalisanje.

No, kad smo veC krenuli i ovako daleko odmakli ovirn trnovitim putem, svakako da nas ni ovi rizici lose ili neukusne prezentacije nede pokolebati da ovaj posao privedemo kraju. S ovim uvodnim napomenama o pitanju oEekivane recepcije naSe jedinstvene psihoanaliticke teorije homoseksualiteta, autor ostaje u Evrstom uverenju u pouzdan6st slededih njenih bitnih kvalifikacija:

- Prvo, da je ta teorija sasvim konzistentna i logiEki i koncepcijski, te da sa psihoanalitiEkog stanovigta potpuno odraiava kompleksnu stvarnost ljudske psihoseksualne strukturel i odgovarajudih dinamickih mehanizami koji deluju tokom ysihoseksualnog razvoja svakog ljudskog bida za koje se moie redi da ne izlazi izvan okvira tolerantnih granica odstupanja od proseEnih vrednosti opSte psiho-fizitke normalnosti;

- Drugo, da predstavlja teorijski koi~cept prilitno lako empirijski potvrdiv, tj. pozitivno lako i dovoljno pouzdano proverljiv iz vise aspekata, i to kako u psihoanalititkoj praksi, detaljnim intervjuisanjem kooperativnih homoseksualnih pacijenata, tako i odgovarajuCim statistiEkim istraiivanjima uzoraka ukupne odrasle populacije - te da je stoga u svojim suStinskim elementima faktiEki neosporiv;

- TreCe, da je od ogromnog praktihlog znac'aja, pre svega u smislu otvnrarija rnoguc'rzosti zu apsolutno pollzdarzu prever~ciju svake buduCe individzdnlne homoseksualne iivotne slddbine, i to putern musovne edukacije stunovniStvu jednostavnim upzdtstvima za izbegavarje, t j . eliminisanje same moguCnosti pojave svih onih unutarporodic'nih situacijn i odnosa koji bi kod dece u dobu rclrlog puberteta mogli iznzvati kritic'nu epizodu incestne unksioznosti.- Uz to, mi smo takode uvereni da de do opSte prihvadenosti ove teorije i u profesionalnim krugovima psihoanalitiEara neminovno dodi, pre ili kasnije, (uprkos svim postojeCim otporima i autistitnom ignorisanju iz tih krugova koje traje vet duii niz godina). Dakle, to iire yrofesiorznlno prihvaturtje ove teorije Ce, yo svemu sudeCi, znac'iti i poc'etak efektivne psihoterapeutske prakse fokusirane prvenstverto rzn ponovno uspostuvljn~zje heteroseksualnosti rekonstituisanjem izgubljene izvorne infantilne heteroseksualne senzibilnosti kod pojedinaca pogodenih sindrornom ALO koji su za takvu yrorlzenu dovoljno c'vrsto motivisani.

- Cetvrto, da Sire upoznavanje profesionalne i druStvene javnosti sa ovom teorijom kao suStinski novim i nikada osporenim pristupom Eitavoj problematici homoseksualiteta - mora u krajnoj liniji doneti i izuzetno krupne implikncije u smislu napuitanja svih dosad dorninartt~zih profesiorlalnih i druStvenih stanoviita u pogledu razumevanja i tretmana fenomena homoseksualiteta. Ovo se podjednako odnosi i na ranije dominantna "h~mofobic 'na",~ a i na danas dominantna homofilna stanovifta - i to u c'itavom spektr~l bitnih yitunja, poc'ev od pitanja koja se tic'u ontologije i etiologije tog fenomena, pa sve do pitanja koja se danas u profesionalnoj i Siroj javnosti tretiraju kao kljuc'na, a u stvari predstavljaju (buduki izvedena na lainim naucnim yrernisamn) sek~lndarna

yitanju etic'kog, norrnutivrzog i druitvenog statusa i tretmana homoseksualnih.

- I najzad, peto, da svodeci' za bmduLe generucije problem ho~noseksualiteta samo na lako res'ivo yitarzje meiztulrle higijer~e ysihoseksualnog razvoja nzladih, ovaj teorijski konceyt stvara potrebne uslove da se sindrom ALO u istorijskoj yerspektivi - bar kao fenomen masovnih razmera, tj. u bilo kom statistic'ki relevantnonz smislu - potpulzo i ~ k o r e n i . ~

PoSto su prve dve nsvedene kvalifikacije razmatrane dosta ekstenzivno u prethodnim poglavljima, u zavrSnom poglavlju je prvenstvena painja posvec'ena razradi preostala tri navedena bitna problemska kompleksa koji se tii'u implikacija i perspektiva za koje driimo da su od najkrupnijeg znaEaja sa praktiEnog, ali i sa socijalno-moralnog stanovista.

U odnosu na pitanje prakticnih implikacija, moie izgledati da prezentirana teorija irna ozbiljan, skoro nesavladiv poEetni problem. Kao Sto smo videli, taj se problem ne odnosi ni na konzisteiltnost teorije a ni na njenu proverljivost i praktiEnu primenljivost, vec' se ti& njene inicijalne komunikativnosti ( u smislu teikoka sa poc'etnonz prihvatljivoiCm za diskusiju), i to sa stanoviita zastupnika danas dorninanl~ih sistema i tokova profesionalnog miiljenja o homoseksualitetu (ovde ne kaiemo i

4 L re? nauc'nog", jer u tim stunoviitima stvarno nelna konceyta koji bi zaclovoljio mirzimum kriterija nauc'ne verzjikucije). NaEalost, naS Evrsti utisak o danas dominantnim sistemima i tokovitna profesionalnog miSljenja o homoseksualitetu - jeste da najveCi broj psihoanalititara i drugih profesionalaca koji se bave fenomenom homoseksualiteta - deluju najpre kao robotizovani nameStenici fantazmagoriene multinacionalne korporacije "Gay International. Inc.. 7 9 4

ialosna je istina da je joS sedamdesetih godina XX veka glavna svetska institucionalna velesila u psihijatriji, propisujuii "normalnost" homoseksualiteta (najpre iz neznanja, delom moida Eak iz plemenitih pobuda milosrda, ali svakako ponajviSe pod pritiskom lobiranih gej interesa u samoj profesiji), gurnula u potpunu anonimnost ne samo svako miSljenje koje moida ima predrasuda prema homoseksualcima veC i jedini tada suStinski korektan naucni pristup ovom fenomenu sadrian u istraiivanju

Irvinga Bibera i njegove grupe (videti Poglavlje 6). Na taj naEin se danas stiglo do taEke kada taj glavni tok profesionalnog miSljenja o pitanju homoseksualiteta veC uveliko sistematski ispoljava samopravedni~ki "liberalno-progresivni" homofilni bigotizam, koji je u stvari mnogo snainiji i netolerantniji od bilo kog oblika veC odavno prevazidenog konzervativnog "homofobiCnog" (taenije: homo-neprijateljskog) bigotizma.

Ovaj fenomen je na izvestan naEin joS interesantniji zbog toga Sto se to deSava upravo u istorijskom trenutku stvarno nesluc'enog prodora i uspona nauEnog pogleda na svet u svim drugim oblastima ljudskog saznanja. Nasuprot tom sveopStem trendu revolucionarnog i svestranog nauEnog progresa, dominantni tok istraiivanja homoseksualiteta pri kraju XX veka je, kako smo pokazali, krenuo sasvirn suprotnim, nauEno retrogradnim imerom. KljuEna uloga glavnog toka ameriEkih psihijatrijskih-psihoanalitiekih krugova i institucija tokom poslednje Eetvrtine XX veka u stvaranju pune konceptualne konfuzije u yitanjima prirode i etiologije hornoseksualiteta - odluCujude je doprinela lakoni uspostavljanju i odrianju iznenadujude Evrste osovine antinauEne solidarnosti, i to izmedu:

- homoseksualnih aktivista, koji (kao avangardni reprezentanti "podvrste" , tzv . tre.deg pola) tvrde da se, kao ugnjetena manjina, bore protiv diskriminacije a za pun0 ljudsko pravo "ravnopravne razliEitostiV i neometena prava "homoseksualnog izbora", i

- intelektualne elite koja se diEi apriornom odanoSCu "progresivnosti i liberalizmu", Eak i kada uopSte ne razume prirodu onoga Sto apriorno podriava, Sto se moie precizno objasniti samo u kontekstu poznavanja ovoj druStvenoj grupi prirodenog fenomena superiorne gluposti.

Jasno je, medutim, da pitanja "prava na seksualnu razliEitost", "na homoseksualni izborV-itd. predstavljaju u stvari samo sekundarna, izvedena, pa Eak i laina pitanja: dakle pitanja koja sama po sebi Eak uopSte ne moraju biti sporna. S druge strane, ta pitanja, iako uporno podmetana kao esencijalna, a u stvari su potpuno marginalna sa stanoviSta nauEnog razumevanja ontoloSke suStine fenomena homoseksualiteta, dok sa stanoviSta samog teleoloSkog smisla ljudskog postojanja oznacavaju definitivno skretanje u stranputicu sa nereSivim unutraSnjim

protivureEnostirna. Zato se u svetlu ovde iznete t.eorije homoseksualiteta, a sa stanoviita svakog pojedinaEnog ljudskog ispunjenja jedinim tipom intimne sreCe koji je saglasan sa reprodukcijom vrste kao bitnom komponentom ukupnog smisla ljudskog postojanja - ipak mora ispostaviti kao zakonomerno pravilo iivota da svako socijalno cementiranje tzv. "prava na homoseksualni izbor" faktiEki uvek znaEi stvarno konaEno uskradivanje izbora unesreeenima ALO sindromom.

Sve ovo se bez prestanka i danas deSava Sirom sveta, sa mnogomilionskom armijom novih ysihoseksualno invalidnih na ovaj specifican naEin u svakoj novoj generaciji, i to iskljuEivo kao rezultat inercije ljudskog neznanja, duhovne lenjosti i gluposti, pre svega na strani brojnih profesionalaca u oblasti mentalnog zdravlja (i u Americi, a i -ovde - u Jugoslaviji) kojima je naSa psihoanalitizka teorija homoseksualiteta na jedan ili drugi naCin bila stavljena na uvid s molbom da na nju Sto ieSde kritiEki reaguju.

Dakle, i sada, na poEetku trekeg milenijuma trajanja zapadne civilizacije, nastavlja se suludo-nepotrebna masovna reprodukcija jedne intimne ljudske tragedije u svakoj novoj generaciji, i to u razmerama pribliino bar jedne Cetvrtine muSke populacije i bar jedne desetine ienske populacije. DeSava se to uprkos naSoj ponudenoj teoriji i spremnosti za svaku vrstu provere - kako u smislu uspeSnog reSavanja tajni homoseksualiteta, tako i u smislu obilja neosporivih kritickih argumenata kojima se pobijaju sve vis m.@r zablude o navodnoj nepromenljivosti hoinoseksualne iivotne sudbine standardno znaEajnih postotaka odrasle ljudske populacije.

U svetlu ovih Einjenica, jedini greh teorije izloiene u ovoj knjizi izgleda da je to Sto se javila istovremeno i prekasno i prerano. Ona se javila prekasno u smislu da je preduhitrena veC dovoljno komentarisanom diinovskom antinauEnom psihijatrijsko- -staleSkom, a zatim i medijskom manipulacijom pripremanom joS od sredine XX veka, a izvedenom tokom njegove poslednje Eetvrtine sa pretenzijom da se predstavi kao bespogovorno konaEna nauCna istina. Od svega toga, jedino je-istinita korisnost te anticivilizacijske mega-manipulacije sa stai~oviSta socijalne bezbriinosti aktivnih homoseksualaca. NaSa teorija se javila i

prerano, u smislu da ta kakofonijska lavina raznovrsnih "teleoloSko-empirijski apologetskih" koncepata o homoseksuali titu, koja se poslednjih decenija ubrzano val-ja svetom svom silinorn, joi nije postala dovoljno prepoznadjivom i istroSila se, kao Sto se svaka la2 i manipulacija na kraju istroSi i razotkrije. To trajanje gej oslobodilaEkog "progresivno- -liberalnogV momentulna sasvim suprotnog lako dokazivoj nauCnoi istini, moie se u ovo doba vladavine raznovrsnih medi-jsio-komercijalnih i polititkih ~nani pulacija lako razumeti, bududi da je u pitanju klasiCna politiEka manipulacija, kojom je, kao kod svih politiEkih manipulacija, "demokratski" ustoliEena vladavina manjine nad veCinom, a u suStini i vladavina egzistencijalnog besmisla koji slovi kao progresivno-liberalni smisao ljudskog iivljenja.

Mada mi smatrarno da ova lavina predstavlja u krajnjoj liniji koristan fenornen (pre svega zbog poveianja transparentnosti predmeta istraiivanja), ipak njena pojava praktiEno znaEi da je Eak i za sasvim poEetno razmatrai~je unitarne psihoanaliticke teorije homoseksualiteta od strane "nadleinih" profesionalnih krugova, danas neophodno prethodno otklanjanje brojnih mentalnih blokada - viSestrukih slojeva pogreSnih a 305 zvaniCno vaieCih postavki-zabluda o homoseksualitetu kumuliranih u jednom dugom periodu tokom XX veka, poEev od Frojda i Kinsija i naroEito tokom poslednje tri dekade sve do danas.

Verovatno ponajviSe uznemirujuCa za branioce trenutno apsolutno dominantnog homofilnog objainjenja homoseksualiteta bila bi Einjenica da n a b teorija naruiava i samu inerciju ovih Evrsto uSanEenih "progresivno-pravedniEkih7' homofilnih nauEnih narcizama koji jog uvek komotno vladaju medu najveCim brojem u svetu danas vodedih psihoanalititara i psihijatara koji se bave problematikom ljudske seksualnosti. Ova teorija se pojavljuje prerano takode i s obzirorn da pobedniEka euforija zakonskog normiranja "gej-oslobodenja" joS uvek samo dobija na zamahu u mnogim zemljama sveta i u mnogim segmentima javnog iivota. Stoga de moida morati da pi-ode joS priliCno vremena pre nego Sto taj "naduvavajudi balon" konaEno pukne i tako otvori prostor za trezveno razmatranje novih, potpuno drugaCijih pristupa.

Uz to, Eini se da, sa stanoviSta traganja za nauEnom istinom

o hornoseksualitetu, iako ne iznenadujudu, ipak naj tragiEniju Cinjenicu predstavlja to da je u periodu od kraja 1973. godine do danas, tj. ilakon zvaniEne "politiEke" kapitulacije AmeriEke psihijatrijske asocijacije povodom pitanja uzroka i prirode fenomena homoseksualiteta6 - to pitanje uopSte, a posebno u psihi jatrijskoj i ostalim profesijama "nadleinim" za mentalno zdravlje pre svega mladih, postal0 gotovo iskljuEivo politick0 pitanje. A kao Sto je poznato, o politiEkim pitanjinla se po pravilu ne odluEuje na osnovu uvaiavanja logiEkih zakonitosti i sagledavanja nauEnih istina o prirodi fenomena, ved samo na osnovu balansa "snaga na terenu" i manipulativne veStine interesno motivisanih strana, kao i pratedeg oportunizma, ukljuEujuCi i primenu tzv. "pravila palca" kao konaEnog principa arbi trarnog odluEivanja stvarnih modnika.

Zajedno sa korak-po-korak pozicionim napredovanjem gej pokreta (koje je, najzad, u svetlu demokratskog prava ljudi da slobodno izraiavaju pojedinacne i grupne interese, uz ostalo - ipak i sasvim legitimno), ovo predstavlja nesredno-sumornu ali sasvim objektivnu sliku situacije u pogledu dominantnog istraiivaEkog tretmana fenomena homoseksualiteta u vreme kada se ova knjiga nudi painji j a ~ n o s t i . ~

U kontekstu tako nepovoljnog pa Eak i neprijateljskog okruienja za objavljivanje jedne ovako ambiciozne teorije koja dokazuje suStinsku lainost mnogih baziCnih pretpostavki koje su ved odavno institucionalizovane od strane profesionalnih delatnika koji se bave pitanjima homoseksualiteta - neCe biti iznenadujude ako krupne implikacije naSe teorije ostanu jedno duie vreme bez stvarnog delotvornog odjeka. Ovo prosto zato Sto u okviru psihijatrijske profesije danas dominantna sprega izmedu benevolentne naivnosti (da ne kaiemo: gluposti) "aktivno ignorantnih autsajdera" (tj . heteroseksualnih) i promiSljeno organizovanih interesa "insajdera" (tj . homoseksualnih) profesionalaca moie joS jedno duie vreme istrajavati na ignorisanju svakog novog pristupa, pa i ove teorije i svih njenih poruka u pogledu praktiEnih implikacija.

No, Eak i ako se ne uzmu u obzir sve ove manjkavosti, uslovnosti i oi-igledna ograniEenja koja su determinisana danas dominirajudim pragmatizmom i sledstvenom oskudicom

profesionalnih sposobnosti da se ozbiljnije razmotre kompleksniji koncepti - ipak ostaje Einjenica da teorija razradena u ovoj knjizi nudi niz civilizacijski krupnih praktiEnih implikacija, svakako dovoljno znaEajnih da bi bile pailjivo razmotrene u zavrSnom poglavlju ove knjige. Dakle, jedino Sto treba da urade oni koji ovu teoriju iz bilo kog razloga ne prihvate jeste da se potrude da njene nalaze, zakljuc'ke i preporuke stvarno argumentovano i ospore.

Pomenute praktiEne implikacije naSe teorije u osnovi se mogu razvrstati na sledeii naEin:

( 1 ) Novo, celovito, konceptualno konzistentno i yotpuno empirijski proverljivo razumevanje sledeka dva odvojena (razl ic'ita) fenomena :

(a ) homoseksualiteta - kao stabilnog unutar-psihic'kog stanja alternativne orijentacije libida, koje se zakonomerno javlja kao daleko nujCeEa "energetska" posledica specific'nog psihoseksualnog objektno-tipskog invaliditeta incidentno stec'enog u kritic'nom dobu puberteta, usled Eega se heteroseksualni objekti vi5e ne mogu dofivljavati kao seksualno uzbudljivi;

(b) homoseksualiteta - kao pojavno ruznovrsne yrakse seksualnog i socijalnog ponazanja, koja je uvek rezultanta specific'rzih kombinacija izmedu unutarpsilzic'kog stanja navedenog pod (a ) i uticaja socijalnog okruienja i drugih supsidijarnih okolnosti.

( 2 ) Na masovnom planu - pouzdana prevencija hornoseksualne fivotne sudbine: koriikenjem ovde prezentiranih nalaza za lako i pouzdano anticipativno eliminisanje i same moguknosti pojave bilo koje incidentne situacije koja bi mogla izazvati kritic'ni doiivljaj incestne arzksioznosti u kritiznom dobu ranog puberteta.

( 3 ) Na individualnom p1an.u (u sluc'njevima u kojima je to nzoguke) - uvodenje u praksu uspezne psihoanalitic'ke terapije efektivne libido-reorijentacije ka heteroseksualnosti (pre svega za one medu intimno homoseksualnima koji su za to voljno c'vrsto opredeljeni): koriSCenjem izlofenih nalaza za uvodenje i razradu speczfic'nog psihoanalitic'kog terayijskog postupka usmerenog ka rekonstituisanju ranije uniztene infantilne heteroseksualnosti, sa poc'etnim usmerenjem na pozitivnu reinterpretaciju tac'no

289 19 BEDA PS~HIJATRIJE

identifikovanog kritic'nog iskustva incestrle anksioz~osti preiivljenog u ranom pubertetu, dakle, postepenom unutarpsihic'kom eliminacijom konkretnog uzroka nastanka specific'nog psihoseksualnog invaliditeta.

(4) Agregatno - otvuranje nove istorijske perspektive za potpuno iskorenjivanje intimnog homoseksualiteta kao statistic'ki iole relevantnijeg fenomena: do c'ega bi se doilo na osnovu operacionalizacije tri prethodne praktic'ne implikacije, a time vremenom, i do potpunog eliminisanje socijalne pojave homoseksualiteta kao tipa ponaianja.

( 5 ) Posledic'no - novo sagledavanje bitnih vrednosnih, moralnih i drugih izvedenih socijalnih implikacija, revidirano u svetlu datih ontoloiko-etioloikih, pedagoiko-preventivnih i psihoterapeutskih nalaza i postavki.

OdgovarajuCi koncizni opisi i komentari sadriaja svakog od ovih pet glavnih plavca prakti~nih implikacija jedinstvene psihoanaliticke teorije homoseksualiteta podrazumevaju:

1. Razumevanje suStine fenomena

U prethodnim poglavljima ove knjige sasvim su obradeni i kvalitativno jedinstvena unutarpsihicka priroda i jedinstvena etiologija homoseksualne orijentacije libida, a time i homoseksualiteta u smislu Eitavog spektra razliEitih obrazaca ponaianja koji na razliEite naEine ipak odraiavaju tu jedinstvenu suStinu. Stoga je ovde dat samo kraCi komentar znaEaja svakog od ovde navedenih pravaca praktiEnih implikacija naSe teorije.

NajznaEajniji nalaz ovde Eini se da predstavlja Einjenica da je apsolutno nemoguCe pojmiti o kakvoj je pojavi u sluCaju homoseksualiteta reE ako se ne razume taj baziEni dualitet izmedu, s jedne strane, kvalitativno jedinstvene prirode (ontologije i etiologije) fenomena alternativne orijentacije libida i, s druge strane, kvantitativne raznovrsnosti i varijabilnosti tipicnih obrazaca seksualnog ponaSanja. To znaEi da raznovrsni obrasci seksualnog i socijalnog ponaianja u razlicitoj meri, ali uvek samo delimiEno, reflektuju tu istovrsnost i stabilnu prirodu fenomena alternativne seksualne orijentacije, dok obiEno u znatno veCoj meri oni odraiavaju i neke neseksualne, socijalne

interese investirane u manifestno heteroseksualno ili bar aseksualno ponaSanje.

Razumljivo je da ovde osnovni raison d'etre predstavlja potreba za mimikrijskim prikrivanjem - uslovljena socijalnim konformizmom, ili Cak potreba za samozavaravanjem oko prave prirode sopstvene baziCne seksualne orijentacije. Ovladavanje sposobnoSCu za jasno razumevanje i raspoznavanje tog dualiteta (kao i samog formativnog mehanizma homoseksualne orijentacije libida), neophodan je preduslov ne samo svakog profesionalnog delovanja na zaStiti psihoseksualnog zdravlja mladih, veC i na najSirem socijalnom nivou - pre svega u smislu unutarporodiCne mentalno-higijenske predohrane protiv daljeg reprodukovanja ovog psihoseksualno invalidnog stanja u novim generacijama.

U svetlu tih c'injenica, a konzistentno sa nazom teorijom, u pubertetu incidentno stec'ena unutarpsihic'ka dispozicija alternativne libido orijentacije koja je uzrok svakog intimnog homoseksualiteta, moie se, kako je pokazano, oznac'iti kao specific'an psihoseksualno-invalidni mentalni poremet'aj koji se sasvim lako moie sprec'iti, a u krajnoj liniji (pod odredenim okolnostima) i i~lec ' i t i .~

Naime, sasvim je izvesno da gotovo svaka odrasla osoba, pre svega kao roditelj, a pogotovo majka ili njena zamena, moie doCi u situaciju da usled neznanja i, po pravilu, Eak u najboljoj vaspitnoj nameri, neopozivo utiee na tragiCno preokretanje seksualne orijentacije a time uveliko i iivotne sudbine nekog sebi bliskog pa i najdraieg mladog ljudskog bida. Stoga bi se u okviru minimuma neophodnih znanja iz oblasti seksualnog vaspitanja, moralo obezbediti da praktiEno celokupna humana populacija bude u osnovi upoznata sa faktorima i mehanizmom formiranja socijalizovane heteroseksualne libido-orijentacije i, naroCito, sa neumoljivim psihiCkim determinizmom nastanka njegove alternativne opcije. Ne treba ni govoriti Sta Ce u buduCnosti jedna relativno jednostavna edukacija opSte populacije o ovim implikacijama znaCiti za eliminisanje multimilionskih razmera daljeg reprodukovanja intimnih tragedija zasnovanih na ALO sindromu. Ovo se moie sasvim lako postlCi jednostavnim izbegavanjem svih sutuacija i odnosa u porodici koji u pubertetu mogu incidentno dovesti do "okidanja" mehanizma anksioznosti

sa incestnom krivicom kao sadriajem, koji (da to joS jednom precizno ponovimo) automatski dalje vode do sledeieg niza neizbeinih posledica: (a) nastanka specifitnog objektno-tipskog psihoseksualnog invaliditeta kojim je onemogudeno dalje doiivljavanje svih heteroseksualnih objekata kao stvarno seksualno uzbudljivih; (b) poslediEno automatskog (dakle, prvo nesvesnog, a zatim u sluEaju voljnog otpora, i opsesivno- -kompulsivnog), a prirodno, s nagonsko-energetskog stanoviSta jedino moguieg prvo nadraiajnog a zatim i emocionalnog vezivanja za alternativne tipove objekata, po pravilu, daleko naii.eSde homoseksualne; i najzad (c) najEeSde, prihvatanje nekog od "kompromisnih" obrazaca seksualnog ponaSanja, a tek u manjem procentu slutajeva i - beskompromisno homoseksualnih.

2. Na masovnom planu: prevencija svakog incidentnog izazivanja osedanja incestne krivice (anksioznosti) kod dece, posebno u pretpubertetskom i rano-pubertetskom dobu

Kao i u svakom drugom polju medicine, ili Eak u bilo kojem drugom polju ljudskih aktivnosti, prevencija negeljenog stanja se i ovde ispostavlja kao neuporedivo IakSa, jeftinija i daleko efektivnija nego Sto bi moglo biti 1eEenje. Ovo pogotovo ako se ima u vidu da jedini "troSak" prevencije predstavlja obezbedivanje dobre informisanosti svih roditelja i dece na pragu puberteta o bitnim elementima mehanizma formiranja heteroseksualne i alternativne , homoseksualne orijentacije .

PraktiCno govoredi, organizovana aktivnost na prevenciji same pojave ALO sindroma i sledstvenih homoseksualnih iivotnih -

sudbina bi trebalo pre svega da bude usmerena na odgovarajuea uputstva roditeljima u smislu:

(a) podrSke procesu rane socijalizacije iivotnog okruienja i socijalizovanog emocionalnog angaimana njihove dece;

(b) izbegavanja preteranog vezivanja deteta za roditelja suprotnog pola ili stvaranja drugih interpersonalnih odnosa u porodici za koje se zna da mogu doprinositi visokoj unutarporoditnoj emocionalnoj ranjivosti mladih, tj . izloienosti anksioznim stanjima;

(c) u svakom sluEaju, izbegavanja svake unutarporodiEno incidentne situacije sa seksualnom konotacijom u kojoj bi bilo involvirano dete na pragu ili u toku kritiEnog doba ranog p b e ~ - t e t a ; ~

(d) da ukoliko do situacije navedene pod (c) incijativom deteta ipak d d e , treba izbegavati svaku tabu-reakciju, pa i prekor, a celu stvar interpretirati prijateljski, kao sluEajnost, Salu, u svakom sluEaju kao potpuno beznaEajnu stvar.

U odnosu na sadriaj gore naveden pod (a), ovde nisu potrebne posebna razjaSnjenja ili instrukcije, ali bi svakako bila od koristi jedna generalna sugestija koja se tiEe potrebe ulaganja napora ka prevazilaienju socijalne otudenosti modela tzv. tipiCne nuklearne porodice, odnosno njene zatvorenosti u dominantno hijerarhijsku strukturu unutarporodiEnih odnosa.

U odnosu na sadriaj naveden pod (b), prva stvar koja treba da bude uEinjena jeste da se postepeno sistematsko eliminisanje svake preterane emocionalne i egzistencijalne zavisnosti deteta od roditelja suprotnog pola (odnosno, od osobe koja ga zamenjuje). Ako je moguc'e, ovo treba uEiiliti pre svega zamenom takvog odnosa u korist jedne uravnoteienije situacije u kojoj istopolni roditelj ima bar pribliino jednaku, a poieljno je Eak i dominantnu ulogu u iivotu deteta. Ako to objektivno nije moguc'e, onda bar treba teiiti pretvaranju tog kritiEnog odnosa sa roditeljem suprotnog pola u preteino opuSten, uvek prijateljski i kooperativan odnos, namerno bez mnogo emocionalne bliskosti. Ipak, kao najvainije preventivno uputstvo ostaje to da ni pod kojim okolnostima roditelj pretpubertetnog ili ranopubertetnog deteta ne sme sebi dozvoliti luksuz ispoljavanja tabu-reakcija na indiciranu unutarporodiEno usmerenu seksualnu znatiielju, interesovanje ili pokuSaj.

U odnosu na sadriaj naveden pod (c), trebalo bi prethodno da se razume da joS uvek ne mora da znaEi da je bilo Sta odluEujude pogreSno uradeno ako je propuSteno da se ispoStuju preporuke navedene u prethodna dva pasusa koji se odnose na sadriaje naznaEene pod (a) i (b). Jedina razlika je Sto roditelji treba da budu svesni da verovatno imaju dete koje je emocionalno ranjivije od druge dece, te stoga i osetljivije i prijemEivije za neurotske reakcije, pa i za eventualno

doiivljavanje kritiEnog iskustva incestne anksioznosti. Iako mere predostroinosti koje se ovde navode moraju vaiiti za svu decu u kritiEnom dobu pred pubertet i tokom ranog puberteta, ipak, u odnosu na ovako emocionalno ranjivo dete, roditelj suprotnog pola ilili osobe suprotnog pola koje ga zamenjuju ili nadopunjuju,morale bi da obrate i posebnu painju da se tom detetu u kritiEnorn dobu10 ne sme desiti bas' nikakav unutarporodicni incident sa seksualnom konotacijom iz kojeg bi ono izaSlo sa oseCanjem krivice.

Na sliEan naEin posebno oprezni treba da budu i roditelji dece koja pokazuju da su po prirodi preosetljiva, ali i one koja su prirodno hiperaktivna, jer je i u tim sluEajevima mogudnost incidentnog izazivanja doiivljaja kritiEnog iskustva incestne anksioznosti poveCana. VerovatnoCa da do takvih incidenata (sa automatskim roditeljskim odgovorom u smislu tabu-reakcije i ranije opisanim lancem sudbonosnih posledica) stvarno i d d e , je zaista vrlo visoka. Stoga ne treba nikoga da iznenaduju Kinsijevi Sokantni (mada pogreSno protumaEeni) nalazi da je Eak 37% odrasle muSke i 13% odrasle ienske populacije u Americi sredinom XX veka u svom postpubertetnom iivotnom dobu (posle 18. godine iivota) imalo homoseksualna iskustva do taEke orgazma.

U odnosu na sadriaj naveden pod (d), bitno je da izostane svaka roditeljska reakcija koju bi-pogdeno dete-adolescent moglo da protumaEi kao osudu, veC je potrebno da roditelj suprotnog pola u takvoj situaciji ispolji naglaSenu bezbriinost i prijateljsko razumevanje u odnosu na protumaEeno incestuozno interesovanje ili inicijativu deteta kao prirodne recidive infantilnog doba. Ovo svakako ne treba da znaEi udovoljavanje eventualnim incestuoznim interesovanjima ili pokuSajima deteta preadolescenta, veC samo to da reakcija treba da bude relaksirana, tako da se na svaki nacin izbegne da dete preadolescent oseti posramljenost zbog ispoljene inicijative sa incestuozno protumaEenom konotacijom.

Svakako da Ce se, Eak i nakon Sto ove preporuke jednom postanu opSteprihvaCene kao standardni zahtevi mentalne higijene u sferi psihoseksualnog vaspitanja mladih, ipak i dalje deSavati pojedinaEni sluEajevi incidentnog provociranja doiivljaja

kritiEnog iskustva incestne anksioznosti u uzrastu oko ranog puberteta, posebno kada postoji visoka emocionalna zavisnost deteta od roditelja ili druge blisk-e, a autoritarne osobe suprotnog pola. No, to de ipak biti izuzeci Eije Ce posledice, ukoliko se ieli, modi pravovremeno otkloniti psihoanalitiEkom terapijom, za razliku od danaSnje ignorantske masovne produkcije ove specifiEne psihoseksualne invalidnosti i njenih posledica po iivotnu sudbinu njome pogodenih.

3. Na individualnom nivou - specifiEna psihoanalitiEka terapija

U sluEajevima kad pojedinac koji je imao nesreCu da "zaradi" homoseksualnu orijentaciju libida ipak saEuva svoj heteroseksualni ego-identitet (dakle, ostane kao lienosti ego- distoniEan, tj. odbojan u odnosu na svoju erotsku osetljivost prema drugim vrstama objekata a pre svega homoseksualnim), onda takva liEnost moie imati sasvim dobre izglede da njegova prvobitna, stvarno razorena sposobnost za heteroseksualno uzbudenje bude rekonstruisana primenom ovde preporuEenog specifitnog psihoanalitiEkog tretmana.ll

Dakle, mi jasno naglaSavamo da naSe ideje iznete u ovom odeljku o psihoanalitiEkoj terapeutskoj proceduri koju treba primeniti u cilju preokretanja libido orijentacije sa invalidne homoseksualne ka izvornoj (dakle normalnoj) heteroseksualnoj ovde dajemo samo preliminarno, pre svega kao modelsko reSenje koje u praksi tek treba da se dokaie.

S druge strane, razumljivo je da tzv. ego-sintoniEni homoseksualci, tj. oni koji su prilagodili svoju lienost svojoj homoseksualnoj orijentaciji libida, pa je i praktikuju, ne treba da budu uznemiravani pokuSajima primene ovog ili ma kog drugog tretmana u cilju promene seksualne orijentacije, i to ne samo zbog uzaludnosti takvih pokuSaja, veC i sa stanoviSta njihovog prava na sopstveni intimni izbor - oni dakle, moraju biti

* * * ? 9 12 prepuSteni pravu da ostanu verni svojoj "preferenciji , iako su je prihvatili bez stvarne moguCnosti izbora.

Pre prelaska na detaljniju razradu ovog pododeljka (3) - neophodno je razjasniti da se specifiena psihoanalitieka

procedura tretmana homoseksualiteta koja se ovde predlaie (kao jedna od kljuEnih prakticnih implikacija koje se takoreCi matematickom logikom nameCu na osnovu teorijskih i empirijskih nalaza koji su u temelju naSe unitarne psihoanalitieke teorije homoseksualiteta) iz vise razloga uopSte ne odnosi na salnu sekundarnu, izvedenu kategoriju homoseksualiteta kao fenomena pona~anja.13 Ovo stoga Sto, saglasno ovde identifikovanoj izvornoj unutarpsihickoj (intimnoj) prirodi homoseksualiteta, jedina delotvorna psihoanalitieka terapija homoseksualiteta moie biti samo ona koja bi, preko rekonstituisanja izvorne infantilne heteroseksualne objektne vezanosti, bila usmerena ka eliminisanju stecene psihoseksualne objektno-tipske invalidnosti koja onemogutuje da se heteroseksualni objekti mogu doiiveti kao seksualno uzbudljivi, Sto Cini osnovu svakog stvarnog homoseksualiteta.

Stoga se ova terapija tek u krajnjoj taEki moie usmeriti na stvarni preokret intimne seksualne orijentacije ka heteroseksualnosti. Dakle, najneposredniji metod i cilj ove terapije bi morala biti rekonstrukcija ili rekonstituisanje u pubertetu razorene sposobnosti za doiivljavanje celog snopa izvornog infantilnog emocionalnog uzbudenja (ukljuEujuCi i njegovu erotsku komponentu) u odnosu na identifikovani unutarporodiEni prototip heteroseksualnog objekta. Procedura bi obavezno morala biti viSefazna, i zahtevala bi po pravilu dosta duii period u odnosu na onaj koji je bio utroSen izmedu preiivljenog iskustva pubertetskeincestne ankisoznosti i pojave intimnih sim toma alternativne (homoseksualne) libido orijentacije .l i'

Na osnovu kako prezentiranih nalaza i teorijskih postavki, tako i na osnovu dosta ogranicenog (ali nesumnjivo uspeSnog) naSeg iskustva u pomoCi i superviziji pri samo-terapiji nekoliko bihejvioralno razliEitih s l u ~ a j e v a ~ ~ homoseksualne orijentacije, moie se reCi da bi sledeCa procedura trebalo da se smatra neizostavnom: l6

Faza I: Identifikovanje specificnog izvora kritiEne incestne anksioznosti u ranom pubertetu, tj. konkretnog interpersonalnog incidenta ili situacije sa Elanom porodice u odnosu na koga je do510 do oseCanja incestne krivice. Ovo je svakako najkraCa faza

ali i najvainija, jer od nje zavisi uspeh ili neuspeh Eitavog poduhvata, poSto se lako moie desiti da subjekat podmetne analiti~aru kao kritiEnu neku situaciju, odnosno objekat koje podsvesno smatra manje "opasnim" ili manje "poniiavajudim" od onih koji su stvarno izazvali incestnu anksioznost, ili pak jednostavno zato Sto se najneprijatnija seCanja lako potiskuju u zaborav.

Faza II: ObuEavanje subjekta da ne samo kritiCni incident ved i Eitav svoj odnos sa identifikovanim objektom infantilne emocionalne, pa i erotske vezanosti povoljno reinterpretira sa stanoviSta svesnog oiivljavanja, odriavanja i intenziviranj a ranijeg (moida i nesvesnog) erotskog naboja prema prototipskom objektu. Na taj natin, subjekat tretmana treba da se dovede do tac'ke da mote i tu kritiEnu situnciju i kritiEni infantilni odnos da rekontruiie kao c'injenicu koja ne naruiava izvorni infantilni uzajamno pozitivni emocionalni odnos, tj. da bude u stanju da tu situaciju u svakom trenutku predstavi sebi kno neito unutarporoditno prihvatljivo, Sto ne treba da izaziva osekanje krivice. AnalitiEar mora da ubedi subjekta analize posebno u sledec'e:

(a) da stvarno postoji "klackalica" (ili, kako se na engleskom moie preciznije redi "trade-off') izmedu samo-oslobadajudeg slzvatanja o prirodnoj legitimnosti incestuoznog doiivljaja deteta preadolescenta (koje pouzdano vodi ka heteroseksualnosti) , i samo-opterec'ujuc'eg shvatanja o sopstvenoj incestnoj krivici (koje sigurno znac'i doiivotnu intimno-homoseksunlnu sudbinu);

(b) da su detetove prirodne incestne teinje u suStini, a po pravilu i faktiEki, uvek bile inicijalno provocirane od strane istog tog infantilnog prototipskog erotskog objekta, koji ih je zatim na pragu seksualnog sazrevanja deteta i osporio svojom tragicno pogreSnom "vaspitnom" tabu-reakcijom; i

(c) svodno reEeno, dete (sasvim suprotno od odraslih) mora jednostavno da ima pravo na greSk-u u vidu ispoljavanja svojih prirodnih incestnih interesovanja ili tefnji, a na roditeljima i

- drugim odraslim osobama u porodici je da tu greSku postepeno amortizuju u prijateljskom tonu, a da incestne tabue sprovode iskljuEivo na sebi.

Faza III: Sistematski ponavljajudi aktivnosti opisane u okviru

Faze 11, da se konaEno dode do trajnog sentimenta intimnog olakSanja, opSteg odobravanja, pa i pozitivnog uzbudenja pri svakom sedanju na kritiEni medupersonalni odnos-situaciju koji je identifikovan da je svojevremeno provocirao pubertetski doiivljaj incestne anksioznosti. PsihoanalitiEko "hvatanje" tog sentimenta relaksacije kao stabilnog i "pozitivno-uzbudljivog" odgovora na ponavljano sedanje na osobu koja je izazvala kritiEnu anksioznost, moie se smatrati prelomnom tackom ukupnog tretmana.

Faza IV: Na osnovu postignutog trajnog sentimenta relaksacije u odnosu na situaciju i objekat u odnosu na koje se svojevremeno javila kritiEna anksioznost, rekonstituisati i ojaEati i sva druga seCanja na pozitivna infantilna iskustva u odnosu na tu osobu, a posebno ona koja bi se mogla oznaEiti kao pozitivno uzbudljivi povratni odnos sa tom osobom. Ovo bi se moglo konaEno definisati kao "svesna reimplantacija infantilnog sentimenta blaienstva u formi umiSljaja obostrano pozitivne (medusobne) einocionalne nesputanosti sa kritiEnim prototipskim objektom".

Faza V: Kad jednom rekonstituisano sedanje i slika o uzbudljivom (i erotski) karakteru doiivljaja infantilnog odnosa sa infantilnim prototipom heteroseksualnog objekta postanu dobro stabilizovani, moie se zapoEeti sa i~jihovom svesnom zamenom socijalizovanim heteroseksualnim objektima.17 To Ce, doduSe, na tako stvorenoj osnovi postepeno poEeti da se deSava i automatski (tj. da de i heteroseksualni objekti iz socijalnog okruienja vremenom automatski bivati doiivljavani kao erotski uzbudljivi) . Oko tog automatizma ne bi trebalo da bude nikakve dileme, buduCi da su to objekti iste vrste ili tipa kao i prototipski objekat koji je ranije izazvao anksioznost, a sada mu je vraCena erotska uzbudljivost koja je kao nesvesna postojala tokom infantilnog doba. Jasnije reEeno, to je zato Sto je taj objekat u seeanju ponovo postao (sada ogoljeno) erotski uzbudljiv (Sto se deSava zahvaljujuei ljudskoj sposobnosti za imaginaciju), te moie biti zamenjen drugim objektom ili objektima istog tipa ili vrste iz socijalnog okruienja, dakle nekim stvarnim i aktivno- reagujuCim socijalizovanim heteroseksualnim objektima koji su na toj istoj osnovi postali takode erotski uzbudljivi.

Faza VI: Uporedo sa tim naknadnim "programiranjem" ili "~Stampavanjem" socijalizovane heteroseksualne orije.ntacije libida, ova faza treba da sadrii napore za spreEavanje zapadanja u "inercione recidive", odnosno elirninisanje ranijih homoseksualnih nadraiaja i osedanja. Do ovih recidiva, inaEe sve slabijih sa prolaskom vremena, moie dolaziti Eak u jednom viSegodiSnjem periodu, bilo u obliku povremenih nekontrolisanih lokalnih telesnih nadraiaja, bilo pak povremenih nevoljnih osedanja atraktivnosti homoseksualnih ili drugih alternativnih objekata (npr. domadih iivotinja), posebno kada dode do liEnog obeshrabrenja ili dekoncentracije subjekta usled bilo koje druge nepovoljne iivotne situacije ili problema. Ovde analitiEaru kao jedino sredstvo stoji na raspolaganju podsticaj subjektovog samopouzdanja i strpljenja, i to kako u njegov heteroseksualni ego-identitet tako i u njegovu heteroseksualnu intimnu orijentaciju, a takode i u njegove mentalne sposobnosti da odagna iz svoje glave recidive neieljenih nadraiaja i osedanja kao iSEezavajude posledice ranijeg efektivnog, a sada otklonjenog i time obesmiSljenog psihoseksualnog invaliditeta.

Kao Sto je ved ranije specificirano, ukupno trajanje tretmana moie biti individualno dosta razliEito. ObiEno, kompletna reorijentacija libida koja treba da proistekne iz doslednog pridriavanja prethodno opisane procedure, moie zahtevati oko tri godine ili neSto duie, mada je bio zabeleien sluEaj izjave o reorijentaciji ka heteroseksualnosti navodno kompletiranoj za pribliino samo dve godine. KritiEni periodi druge, trede i Eetvrte faze mogu trajati izmedu manje od jedne godine do znatno preko dve godine. Medutim, trajanje tretmana duie od ovoga upudivalo bi na zakljuEak o nepotpunoj ili pogreSnoj identifikaciji kritiEne anksioznosti, ili pak o nepostojanju stvarne voljne opredeljenosti za ponovno sticanje heteroseksualne orijentacije i sl.

U svakom sluEaju, oEigledno je da opisani psihoanalitiEki postupak reorijentacije ka heteroseksualnosti nije lak, jer praktiEno predstavlja svojevrsni metod "vradanja iz mrtvih" (invalidirane sposobnosti za erotski uzbudljivo doiivljavanje heteroseksualnih objekata), i to. jog uz intimno poniStavanje ili odbacivanje za vedinu ljudi jedne od najdublje usadenih

rnoralnih normi - incestnog tabua. U pitanju je dakle izuzetno te%ak poduhvat koji se moie pouzdano uspegno sprovesti samo u ogranieenom broju sluEajeva psihoseksualno invalidiranih subjekata, i to pre svega onih koji ispunjavaju uslove navedene

-

u fusnoti br. 16 u ovom poglavlju. Na izvestan naEin, cela praktiEna mudrost psihoanalitEkog

istraiivanja usmerenog na otkrivanje konkretne istine o kritiEnoj incestnoj anksioznosti u svakom pojedinaEnom sluEaju, moie se u kliniEkoj praksi izraziti pre svega kao stvar formulisanja odgovarajudeg upitnika za intervjuisanje, a zatim kao pitanje doslednog psidriavanja navedene proceduralne rutine. To bi bilo u skladu sa onim Sto mi ovom knjigom ielimo da postignemo, tj. da i sama nauEna istina o jedinstvenoj prirodi i etiologiji fenomena homoseksualiteta, a i postupci za uspegnu prevenciju, pa donekle i terapiju toga sterenog intrapsihiEkog stanja, postanu opSteprihvaCeno nauEno dobro EoveEanstva. To se moie ostvariti samo ako se sistematskim nezavisnim ponavljanjem navedene procedure potvrdi pozitivna verifikacija ove teorije u samoj psihoanalitiEkoj praksi.

4. Istorijska perspektiva iskorenjivanja homoseksualne onjentacije kao masovnog tenomena

VeC i sama ideja o istorijskoj perspektivi iskorenjivanja jednog fenomena takve pandemijske, mnogomilionske rasprostranjenosti, kakav je sluEaj sa Eak dvocifrenom stvarnom procentualnom uEestanoSu u svakom velikom uzorku odrasle populacije onih sa intimno homoseksualnom iivotnom sudbinom - danas mora gotovo svima sasvim sigurno da zvuCi jako nerealno pa Eak i C

apsurdno, moida Eak i apsurdnije nego da se nudi perspektiva youzdane eradikacije masovne zavisnosti od droga, puSenja ili alkohola.

Ipak, mi smo Evrsto ubedeni da, kad je homoseksualitet u pitanju, ta istorijska perspektiva, prema postavkama naSe jedinstvene psihoanaliticke teorije homoseksualiteta i saglasno odgovarajudim, vigestrano i viSestruko potvrdenim empirijskim nalazima - predstavlja izvesnost. Naime, njeno ispunjavanje praktiEno samo po sebi mora zapoEeti Eim dode do situacije da

se javno profesionalno raspravlja o naSoj teoriji homoseksualiteta (uk.ljuEujudi tu i sve mogude pokuSaje njenog praktiEnog i teorijskog osporavanja i pobi janja). Dakle, do uspeSne realizacije te istorijske perspektive de pouzdano doCi u uslovima buduCeg neizbeinog ostvarenja opSte i potpune informisanosti (kako profesionalne, tako i artikulisane IaiEke javnosti) o ovoj teoriji i njenim praktiEnim implikacijama.

Izgleda sasvim paradoksalno da se u ovo doba prave globalne informatiEko-tehnoloSke eksplozije moie uopSte desiti da jedna izuzetno krupna nauEna istina (to mi moiemo s pouzdanjem redi, bududi da naSa teorija do sada ni u jednom svom elementu nije mogla biti osporena od strane onih koji su to pokuSavali) koja se na dokurnentovan naEin nudi javnosti - moie biti tako dug0 i iznova suoEavana sa tako trivijalnim a gotovo nepremostivim problemom samog ulaska u profesionalno relevantne informatiEke tokove, pre svega usled masovnih institucionalno-manipulacijskih, ali i mentalnih blokada. Drugim reEima, to mogu biti kako one blokade koje bi bile grupilo- interesno zasnovane i sprovoitene od strane izuzetno snaino organizovanih i lobiranih gej interesa, tako i one zasnovane na Cistoj inericiji ljudske gluposti, proizaSle iz ignorantski- -samozadovoljne staleSke arogancije, Sto svakako zasluiuje posebnu analizu. Ovo poslednje je upravo situacija sa kojom se u poslednjim godinama XX veka suoEavala naSa jedinstvena psihoanalitiEka teorija homoseksualiteta, prvo u ~mer ic i , l $ a zatim uveliko i u ovdaSnjem psihijatrijskom staleiu. S tim u vezi, uoEena je visoka pozitivna funkcionalna korelacija izmedu profesionalne ignorancije i pokazane arogancije.

Covek koji postane svestan ovog paradoksa, primoran je da se stalno vraCa na to pitanje uzroka i yrirode tih mentalnih blokada, a pre svih, kod najveCeg broja danas u svetu vodedih ameriEkih psihoanalitiEara i ostalih profesionalaca koji se bave problemom homoseksualiteta sa kojima smo (inate, na sistematiEan naEin, direktno stupili u vezu) - sve dok ne dode do zakljurka da je svet danas postao toliko nadubren i zagaden obiljem interesno motivisanih, politiziranih i manipulativnih "istina" i tome prilagdenih inforinacija, da za prave, jednostavno dokazive nauEne istine (bar za izvesno vreme)

jednostavno nema mesta. Pojedinac je u takvom svetu osuden ili da bude tzv. snalailjivi moron " u igri", dakle onaj sa pristupom do ogromnog obilja informacija, a da ih vrlo malo ili nimalo ne razume (jer se to i ne traii, veC samo uklapanje u pravila "igre"), ili pak da bude nesnalailjivi otpadnik-izops'tenik "van igre", jasno ako drii do svog liEnog i stvaralaEkog integriteta, te razume i Siri kontekst same "igre". No to je mnogo Sire pitanje koje zadire daleko van specifiEnih tematskih okvira ove knjige.

Stoga ovde moida treba ponoviti da smo mi sasvim pouzdani u uverenju da Ce, kada jednom ove individualne (mentalne) i socijalne (informacijsko-medijske) prepreke budu potroSene ili savladane, istorijska perspektiva konaEnog brisanja sa lica zemlje baziEnog homoseksualiteta kao specifiEnog mentalnog poremedaja (tj . posledice specifiEne psihoseksualne invalidnosti objektno- tipskog karakt&ra i odgovaraju~eg psihoanalitiEkog problema) postati neizbeina.

Ova s naSe strane oEekivana radikalna pozitivna promena u pogledu psihoseksualnog zdravlja ljudske populacije uopSte nuino Ce imati i Sire, civilizacijski relevantne implikacije, posebno demografske. Naime, realno je oEekivati da bi se samo po ovom osnovu veC tokom prvih decenija XXI veka globalna stopa prirodnog priraStaja stanovniitva u zemljama sa stagnantnim ili opadajuCim demografskim tendencijama mogla trajno uvedati za pribliino 10% u odnosu na postojedu. To bi u zemljama i nacijama kao Sto je naSa, koje pate od depopulacije i fenomena ubrzanog starenja stanovniitva, moralo dovesti i do konai-nog zaustavljanja pa i preokretanja tragiEnih demografskih trendova.

Treba li uopSte naglaSavati da ovaj istorijski proces eliminisanja homoseksualiteta ne podrazumeva bilo kakvu represiju druStva nad homoseksualno orijentisanima (a to ne bi moglo biti pravdano ni bilo kojim druStvenim ciljem),19 ved da de jednostavno prevencija homoseksualiteta postati opSte mesto elementarne mentalno-vaspitne higijene mladih . Naime, za istorijski proces eradikacije homoseksualiteta kao statistiEki iole relevantnog fenomena sasvim je dovoljno postizanje opSte informisanosti o nauEnoj istini da je u pitanju jedna psihoseksualno invalidna, duboko inferiorna, socijalno

nekompetitivna pojava koja se lako moie spretiti, a po potrebi i pod odredenim uslovima i leEiti.

Razumljivo, kao Sto je u drugom kontekstu ved reEeno, bilo bi sasvim nerealno (pa i nerazumno) oEekivati da de oni koji su ved prihvatili homoseksualitet kao svoju sudbinu i naEin iivota, poEeti da (kada dode do profesionalnog i medijskog ruSenja navedenih blokada ove nauCne istine) i sami Eine napore ne bi li preokrenuli svoju seksualnu orijentaciju ka heteroseksualnosti. To bi za vedinu bihejvioralno adaptiranih homoseksualaca, sa stanoviSta njihove mentalne stabilnosti, predstavljalo sasvim izliSan remetilacki napor, a uz to i sizifovski zadatak za anahtieare koji bi se prihvatili da to profesionalno podrie. Naime, oni koji su prigrlili svoju (ispoEetka neieljenu) homoseksualnost tako da je oseCaju kao sopstvenu preferenciju, i pogotovo ako to i dalje iele, trebalo bi da budu ostavljeni njenom slobodnom ispoljavanju medu sa time saglasnim odraslim osobama, dakle neu~nemiravani?~ jasno sve to u granicama vaiedih normi javne pristojnosti. ~ r i tom, pitanje neEijih eventualnih strahova ili dilema oko ugroienosti heteroseksualnog dela EoveEanstva treba ostaviti zdravom principu slobodne utakmice izmedu heteroseksualne i homoseksualne iivotne prakse.

Medutim, mora se prethodno i u nauci i u struci do kraja precizno i jasno raspraviti 5ta je Sta i u smislu prirode i u smislu uzroka fenomena (dakle ontoloSko-etioloSki), a i sa stanoviSta ljudskog mentalnog zdravlja, umesto sadaSnje svetski rasprostranjene masovne profesionalne i medijske velikoprodaje 6 b roga za svedu". Drugim reEima, potreba za socijalnom tolerancijom prema homoseksualnima kao psihoseksualno invalidnim ali punopravnim ljudskim bidima, koja moraju imati sva prava i na svoj naEin i stil iivota ne snle nikako znaEiti i tolerisanje danas postojede kao vladajude, a sa nauEnog stanoviSta i potpuno laine, organizovano krivotvorene, dominantne profesionalne a sve viSe i druStvene svesti o kakvom je fenomenu ovde reE. Naime, ne moie se smatrati prihvatljivom Einjenica da upravo u vodeCim zemljama savremene civilizacije danas na nivou psihijatrije i kao nauke i kao medicinske prakse tragikomiEno trijumfuje kvazi-liberalna i kvazi-progresivna

homofilna mega-manipulacija, kojom se prostoduSnom i prostoumnom svetu name& prihvatanje samo onih ideja i teorija o homoseksualitetu koje polaze od apriornih postavki o nonnalnosti i prirodnosti -tog fenomena.

5 . Sageto sagledavanje moralnih i drugih izvedenih implikacija u svetlu prezentirani h nalaza

Iako sa stanovi.Sta ovde ponudene tvrdnje o jedinstvenoj nauCnoj isti-ni o prirodi homoseksualiteta u k-rajnjoj liniji nisu bitni bilo kakvi ili drugi vrednosni sudovi o homoseksualitetu, ipak ti aspekti su u iivotnoj praksi od veoma velikog znaCaja, posebno kada jedna ovim stanjem pogodena mlada osoba treba da se intimbo opredeli kako da kontroli~e tu situaciju, te da usvoji i konkretni obrazac seksual~log i socijalnog ponaSanja. UopSte uzev, razvijanje i odrgavanje ose.6aja za moralnu normu gotovo uvek znati vezivanje za preovladujudi, srediSnji sistem druStvenih vrednosti.

DruStveno doininantni odgovori koje su ljudi davali na pitanje ~norala u odnosu na homoseksualitet su se kroz istoriju menjali veoma mnogo, ponekad i dramatiCno, odraiavajudi opSte trendove ili prema autoritarnom, ili prema demokratskom, ili pak prema anarhirnom osnovnom obrascu socijalne organizacije. SkoraSnje ubrzavajuc'e "slobodoumne" tendencije (tokom druge polovine, a posebno u poslednjoj Eetvrtini dvadesetog veka) snaino su odraiavale, napredak pragmatiEnog shvatanja demokratije kao liCne slobode u teinji ka zadovoljenju svake potrebe tela i duSe koja ne ugroiava druge, ali su oznaCili i otvorenu kapitulaciju oficijelne nauke u oblasti mentalnog zdravlja da bilo Sta efektivno moie uraditi sa fenomenom homoseksualiteta, pa Cak ni toliko da se spozna o kakvoj je pojavi tu zaista reC.

U takvim okolnostima, nloie se rec'i da je u dve poslednje dekade Eak postalo jedino legitimno profesionalno-staleiki psihijatrijsko stanoviS te ono kojim se daje podrSka homoseksualnim iivotnim obrascima kao jedinom efektivno dopuStenom terapeutskom pristupu homoseksualitetu. Na taj naEin je proglaSen legitimnim iskljuCivo stav ego-sintoniCnog

hornoseksualiteta, tj. obaveznog mirenja sa sopstvenom hornoseksualnoSCu svih pogodenih ovim stanjem, i to Eak kao jedini mentalno zdrav ishod. Uz sve drugo, ova knjiga nudi i snaine argumente u korist suprotne, ego-distoniEne moralnosti onih koji su pogodeni ALO dispozicijom. Ovo u najmanju ruku znaEi da de, kada ova teorija preiivi ne samo sadaSnju fazu ignorisanja, ved i eventualnog skepticizma, sve do rigoroznih provera u praksi, itd. - homoseksualni aktivisti i njihovi homofilni navijaEi najzad ipak morati da izgube bar svoj "nauEno zasnovani" moralni izgovor za promociju iskljuEivo homoseksualnih obrazaca ponaSanja.

U svakom slucaju, najvainije moralne lekcije u odnosu na pitanje homoseksualiteta ipak moraju biti rezervisane za heteroseksualnu populaciju, kojoj (Eak ni u danaSnjim uslovima apsurdno isforsirane socijalne afirmacije homoseksualnog iivotnog stila) ipak nikada nije suviSno poruEiti: nikada ne posmatrajte homoseksualnog Eoveka sa visine jer nikada ne znate kakvo biste vi mizerno stvorenje bili da ste u njegovoj koii. S druge strane, nemojte se, kao Sto to danas radi vedina "liberalno-progresivnih intelektualaca", igrati karikaturalno- -ignorantske "igre solidarnosti" sa njima, jer to njima suStinski ne reSava nijedan problem, Eak i kada im godi. Najbolje Sto Eovek moie da uEini sa homoseksualnoSCu druge osobe je da se trudi da na to ne obrada painju. A ako ih ne volite zbog njihove sudbine i njihovog ponaSanja koje ne ugroiava druge, odnosno ne vreba vaieCe norme ponaSanja, onda ih jednostavno ostavite na miru.

Na samom kraju, mi ne moiemo da odolimo izazovu da se, odstupajudi za trenutak od nauEnog diskursa dosledno zagovaranog u ovoj knjizi, svesno upustimo i u jedan donekle riziEan Cjer sa drugih vrednosnih stanoviSta moie biti i osporavan) poduhvat vrednosnog prosubivanja, pokuSavajuCi da po sopstvenom oseCaju rangiramo sa svog moralnog stanoviSta osnovne tipske obrasce ponaSanja pogodenih ALO sindromom. Dakle u takvom rangiranju bi, izmedu Eetiri osnovna tipa bihejvioralnih obrazaca (svih) homoseksualno orijentisanih (a polazedi od onog najniie vrednovanog ka najviSe vrednovanom tipskom obrascu ponaSanja), po naSem misljenju vredelo


uspostaviti sledec'i redosled: - u duhovnom smislu kao najmar~je vredne, svakako su one

homoseksualno orijentisane osobe koje se, oseCajuCi se suviSe slabim da odole "izazovu tela", sa prirodnoSCu iivotinje tj. bez ikakvih dilema i otpora, manje-viSe odmah prepuStaju otvorenom homoseksualnom ponaSanju, prilagoctavajuCi tome po potrebi i sopstveni polni ego-identitet;

- zatim dolaze oni koji to isto Eine, ali sa pozicija snage, nakon Sto su prvo obezbedili ekonomsku i socijalnu "nepovredivost" (delovi umetniEke, poslovne, politiEke, kriminalne i dr. elite).

- na treCern mestu su oni sa jakim oseCanjem pripadnosti druStvenoj zajednici u kojoj iive, pa se odluEuju na kompromisno reSenje, koje podrazumeva da njihova socijalna i porodiEna (heteroseksualna) uloga nikada ne sme biti ugroiena njihovom baziEnom homoseksualnom orijentacijom;

- i poslednji ovde nabrojani, a u ljudskom i duhovnom smislu prvi i najvredniji jesu oni intimno-homoseksualni tragiEari koji su, saEuvavSi ego-distoniEni odnos prema svom psihoseksualnom stanju, uspeli da svoje neprihvatljive telesne izazove sublimiraju u visoko-kreativne poduhvate: umetniEke, nauEne, religijsko-ideoloSke, humanitarne itd. Sto bi se metaforiEno moglo izraziti "efektom zrna peska u bisernoj Skoljci" .

Najzad, Eini se prikladnim da se ovo kratko razmatranje moralnih aspekata fenomenologije ponaSanja homoseksualnih zakljuEi sledeCom porukom onim mladim ljudima koji su po naSem miSljenju bili dovoljno nesreCni da budu pogodeni stanjem ALO sindroma ili dispozicije: da nijedna osoba pogodena ALO sindromom ne treba nikada, pod bilo kakvim okolnostima, da se osedu krivom ili postidenom zbog samog intimnog hendikepa koji ju je zadesio, veC eventualno, samo ako usvoji specifican obrazac ponaSanja koji bi indicirao moralnu slabost ili odsustvo moralnih skrupula.

Oni ne bi trebalo da se stide iz posebno sledeCih razloga: - Prvo, zato Sto su oni u svim sluEajevima bili samo nevine

irtve ponajviSe preteranih (dakle , pogreSnih) moralistiekih reakcija njihovih roditelja, staratelja ili drugih bliskih autoritarnih

osoba, a ponekad i Cistog sticaja nesreCnih okolnosti. Po pravilu, njihova jedina stvarna krivica je bila upravo Sto su prihvatili oseianje Edipovske, Elektrine ili druge sliEne incestne krivice, gotovo uvek nametnute dozlaboga glupo-autoritarnom intervencijom nerazumnog porodiEnog autoriteta. To se deSava Eak i sluEajno, zbog neke sitnice, ili je pak rezultat Cistog nesporazuma, a ponekad Eak i usled nerazreSenih problema sa sopstvenim incestnim sklonostima odrasle osobe koja zbog toga i krene da deluje na dete svojom tragiEno pogreSnom "vaspitnom" incest-tabu reakcijom.

- Drugo, zato Sto, kao Sto ova knjiga jasno naznaEuje, oni treba da budu svesni da, ako su dovoljno za to voljno opredeljeni, mogu pokuSati da se uspegno izbore protiv svoje homoseksualnosti pomoCu psihoanalitiEke terapije usmerene ka rekonstituisanju njihove u pubertetu razorene kljucne infantilne emocionalne veze.

- TreCe, ako prethodno reEeno nije bilo dovoljno, ili iz nekih razloga nije ostvarivo, u krajnjoj liniji oni ne treba da se stide i zato Sto svako ljudsko biie, bez obzira da li je psihoseksualno invalidirano ili ne, ima podjednako pravo da uiiva svoj intimni iivot onako kako moie i ume, pod pretpostavkom da jednaka prava drugih nisu naruSena.

Na samom kraju, pouzdani u svom uverenju da smo do kraja proniknuli u celinu velike ljudske misterije i dubinu tragiEne drame homoseksualiteta, smatramo da bi bila velika nepravda propustiti da se na kraju knjige jos'jednom naglasi kako ova I

civilizacija duguje iznenadujuCe mnogo svojih vrhunskih, najvrednijih umetnitkih, kulturnih, nauc'nih i drugih dostignuch upravo onima koji su patili noseCi krst svoje sudbine da budu obelefeni kao razliciti od veCine, u pogledu seksualne orijentacije. Istina da je Eovek stvoren za veEnost zato Sto je biCe ideja i da Eesto ne samo iivi veC i umire za ideje, moida i jeste uvek bila najbolje oliEena u nekima od velikih intimno homoseksualnih ljudi koji su uspeli da preokrenu snagu svoje tragicno invalidirane seksualnosti u ogromnu kreativnost, kao Sto je to bio sluEaj sa Platonom, Leonardom da VinEijem, Mikelandelom, Sekspirom, Frojdom, Tomasom Manom, kao i sa iznenadujuee velikim brojem drugih velikih ljudi - i muSkaraca i iena.

Napomene

1 Koju tako Eesto karakteriSe krupan raskorak izmebu, s jedne strane baziEne seksuabze orijentucije unutarpsihicki "programirane" rokorn puberteta pojedirlcu kau doiivotno-tr-ajan i ripski specifiEan erotski senzibilitet, i s druge strane, ponajviSe socijnlno determinisanog obrasca manqestnog seksualnog ponaianja kqjeg se pojedinac pridriava. 2 Ovde su upotrebljeni navodnici zato Sto je taj izraz lansiran od strane gej lobista sa "ideoloSkom" konotacijom, koja bi da svako neslaganje sa gej opcijom etiketira kao homofobiju (Sto dalje implicira i postojanje nekih potisnutih homoseksualnih teinji). Naziv "homo-odbojni" bi bio mnogo adekvatniji, ali upravo zbog snainih uticaja gej lobija, nije opSte prihvaten. 3 Razume se, bez ugroiavanja bilo Eijih liEnih seksualnih sloboda, ukljuEujuCi i sIobodu ispoljavanja homoseksualne orijentacije, no samo ako se time ne ugroiava pre svega celovito pravo dece na neometen i normalan psihoseksualni razvoj. 4 Da preciziramo, mi nemamo apsolutno niSta protiv zahteva za jednakim pravima gej populacije - ali zaStita bilo Eijih liEnih pa i grupnih prava nikako ne sme da blokira ili pogreSno usmerava istraiivaEe u traganju za objektivnom nauEnom istinom o prirodi stvari, kao Sto je u ovoj oblasti danas tako masovna pojava. Dakle, pominjanje korporacije Gay International ovde ima samo metaforiEko zna~enje i ne treba da bude shvaCeno bukvalno, mada je izuzetan uticaj moCnih gej lobija danas u mnogim zemljama i u mnogim oblastima Zivota sasvim evidentan.

Naime, poSto stvarni homoseksualitet uvek i jedino predstavlja doiivotno-stabilno unutarpsihicko stanje koje je alternativna posledica stecenog objektno-tipskog psihoseksualnog invaliditeta, to se svaki pojedinac pogoden tim stanjem mora kvalifikovati kao osoba bez stvarne moguCnosti izbora, tj. kao osoba Eiji se izbor svodi na to da li i dokle skrivati ili ne taj svoj invaliditet kao jedinu faktiEku opciju. 6 Jer, po prirodi stvari, takva stvarno neobrazloiena odluka o staleSkoj "normalizaciji" jednog psihoseksualnog stanja koje je prethodno bilo tretirano kao pato1oSko - mora po definiciji biti duboko nemoralna. Ovo zato Sto ona ne samo da znaEi i stvarno odustajanje te grane medicinske profesije od daljeg traganja za nauEnom istinom o prirodi, uzrocima i moguCnostima prevencije i terapije tog stanja, vet predstavlja i amoralno-ciniEno zatvaranje oEiju nadleine profesije pred patnjama miliona pogodenih mladih u svakoj generaciji - sve zarad udobnog oseCanja "normalnosti" jedne veoma glasne i agresivne manjine onih koji se se na to stanje adaptirali, tj. prihvatili ga kao sopstvenu preferenciju. 7 Upravo sticajem okolnosti o kojima je ovde reE, ali i drugih (pre svega, materijalnih) za nas sasvim iracionalnih okolnosti, od prvog ispisivanja ovog teksta na engleskom do trenutka autorovog prevoda na srpski pro510 je viSe od tri godine, a do prvog publikovanja gotovo Eitavih 10 godina.

8 Mada bi leEenje sindroma ALO posebnim psihoanalitiekim terapeutskim postupkom preko rekonstituisanja railije unistene infantilne heteroseksualnosti bilo neuporedivo teie, pa i neizvesnije, u pordenju sa jednostavnim-lakim postupkom prevencije - ono bi po svemu sudeCi, ipak moral0 da bude i pouzdano ostvarivo, Eak i kao samoterapija. Jasno, to je rnoguie samo uz prethodno potpuno razumevanje suStine unutarpsihickih fenomena i mehanizama koji uEestvuju u programiranju kako normalne tako i alternativne orijentacije libida, ali i uz Evrstu opredeljenost lienosti pojedinca pogodenog ALO sindromom da istraje u realizaciji svih faza terapeutskog postupka. 9 Preciznije, neposredno pred nastupanje i u toku prve dve godine trajanja puberteta. 10 Dakle, u dobu tokom kasne latencije i ranog puberteta. Da bi se bilo na sigurnom, a s obzirom na polno specifiEne i individualne razlike u vremenu polnog sazrevanja - period zahtevane predostroinosti protiv pojave doiivljaja incestne anksioznosti bi verovatno trebalo da se krede Eak izmedu devete i Sesnaeste godine iivota. 11 Jasno je da ovaj psihoanalitiEki terapeutski postupak (ili Eak i samotretman) tek treba da bude nezavisno potvrden i praktiEno razraden (ili pak argumentovano osporen) od strane staleSki ovlaidenih psihoanalititara, kliniEkih praktiEara i drugih profesionalaca u nadleinoj branii. 12 Kao Sto je vet u knjizi nagoveitavano, izraz "preferencija" nije adekvatan jer moie imati samo naknadno izvedeni karakter i odnositi se samo na konkretan pojedinaEni objekat - dakle ne izvorno i ne u odnosu i na tip (vrstu) objekta. Ovo stoga Sto je to ved predodredeno unutar-psihiEkim "~Stampavanjem" u pubertetu bilo normalne heteroseksualne, bilo invalidno zasnovane alternativne homoseksualne orijentacije. 13 Sledstveno tome, moie se oEekivati da se pouzdano efektivna psihoanaliticka terapija po svemu sudedi moie ostvariti samo u sluEaju homoseksualiteta koji je ostao u okvirima "intimnih smetnji", tj. ako nije ved stvorena navika praktikovanja homoseksualnih odnosa. 14 Ovo je logiEno, s obzirom da je proces sticanja intimnog "senzibiliteta" homoseksualne orijentacije automatski i po pravilu ne duii od godinu dana, dok bi suprotni proces, PO prirodi stvari, morao biti znatno, Eak viiestruko dui i - kao pitanje strpljivo-svesnog viSefaznog rekonstitisanja, poEev od samog seianja erotskog naboja kritiEnog infantilnog medupersonalnog odnosa razorenog doiivljajem incestne anksioznosti, pa sve do konaEnog unutarpsihifkog "~Stampavanja" socijalizovane heteroseksualne orijentacije i "brisanja programs" alternative homoseksualne orijentacije. 15 DoduSe, u svih pet slutajeva odabranih za proveru terapeutske efektivnosti teorije postojali su gotovo optimalni uslovi: bili su u pitanju mladi, inteligentni muSkarci na univerzitetskim studijama ili univerzitetski obrazovani i sa jasnim ego-distoniEnim, tj. odbojnim stavom prema sopstvenoj homoseksualnosti - kojima je bilo moguCe precizno razjasniti kako suStinu

onoga Sto se sa njima odigralo, tako i ciljeve i proceduru iretmana. Ipak, buduCi da mi nisrno mogli da proveravamo njihove tvrdnje o konaEnoj stvarnoj (intimnoj) uspeSnosti sprovedene samoterapije, ostalo nam je da iin verujemo na reE (a Eitaoci narna). 16 Jasno, pod pretpostavkom da su ispunjena sledeCa tri bitna preduslova (koje ovde zarad jasnoCe eksplicitno rekapituliramo): ( 1 ) ego- -distoniEni liEni-intimni stav prema homoseksualitetu kao pojavi; (2) dovoljna liEna motivacija i Evrsta voljna opredeljenost subjekta da se pristupi tretmanu, kao i odgovarajuCa kooperativnost u odnosu na analitiEara i (3) starosno doba subjekta koje verovatno ne bi trebalo da bude kasnije od pozne adolescencije, a najkasnije do ranih dvadesetih. 17 Treba naglasiti da ovaj tip (socijalizovanog) erotskog angaimana sa heteroseksualnim partnerima nije bio preporuEivan ni u jednoj od ranijih faza izloienog psihoanalitiEkog terapeutskog postupka. Ovo stoga Sto tokom prve fetiri faze te procedure celokupna "emocionalna painja" subjekta treba da bude usmerena ka rekonstituisanju prekinute infantilne emocionalne veze, koja je redovno zasiCena visokim nabojem potisnute komponente erotske energije. Stoga u tim ranijim fazama preporuEene procedure socijalizovani heteroseksualni angaimani mogu samo da ometaju njegove emocionalne potencijale da budu u punoj meri koriSCeni u oiivljavanju razorene infantilne heteroseksualnosti. 18 Time se detaljno bavi knjiga ovog autora Nepodnoiljiva istina, objavljena krajem 1996. godine u ediciji "Nova" izdavaEa Slobodana MaSiCa. 19 Podrazumeva se, pod pretpostavkom poitovanja pravila opSte pristojnosti, i da podjednaki interesi drugih (ukljuEujuCi i pravo dece da ne budu seksualno uznemiravana) nisu niEim ugroiena. 20 Zapravo, uz pun0 razumevanje za njihovu situaciju i poStovanje liEnosti, pa i (ako je to potrebno) uz onu ljudsku solidarnost koju smo inaEe spremni da ispoljavamo, recimo, prema fiziEki hendikepiranima.

Aneks I Ka uspostavljanju i koriS6enju pune nauEne istine o homoseksualitetu Referat podnet na godiSnjoj konferenciji "Nacionalne asocijacije za istraiivanje i terapiju homoseksualiteta" odrianoj 20. maja 1993. godine u San Francisku

Skoro deset godina pre no Sto je APA zvaniCno depatologizovala homoseksualitet, grupa vodeCih ameriEkih psihoanaliti~ara -iz predmetne oblasti bila je izuzetno blizu njegovoj taEnoj nauEnoj definiciji, te stoga podjednako blizu i konaEnom razreSenju ove verovatno poslednje velike enigme ljudske psihe. Naime, kao Sto je 1964. godine izvestio "AmeriEki iurnal za psihoanalizu", uEesnici Simpozijuma o homoseksualnim trendovima u terapiji, odrianog u organizaciji Udruienja za unapreitivanje psihoanalize, u velikoj meri su se sloiili da homoseksualitet predstavlja "jednu adaptacionu posledicu zabrane heteroseksualne aktivnosti koja je pre ukljuEivala pitanje modi nego sekusalnosti po sebi".

Zabeleieno je da su ovu definiciju podriali takvi istaknuti analitiEari kao Sto su: Biber, GerSman, Ovesei, Lif i Majerson, Salcman, pa Eak i Marmor, koji je kasnije odigrao znacajnu ulogu u "Euvenoj" APA odluci s kraja 1973. godine da se homoseksualitet briSe sa liste mentalnih poremedaja - bez ustanovljenja stvarne prirode tog fenomena.

Prema naSim nezavisnim nalazima, to je predstavljalo jednu suStinski taEnu (mada nepreciznu) definiciju, i Eini se ponajviSe iznenadujudim da u stvari niko od ameriEkih psihoanalitizara ni tada a ni kasnije nije identifikovao njene ogromne praktii-ne implikacije, kako u smislu mogude lake prevencije tako i uspeSne psihoanalitiEke terapije homoseksualiteta. Svakako , nakon Sto je APA naEinila 1973. svoj Veliki PromaSaj, ovaj pristup je zajedno sa porukama Biberove studije, uskoro potpuno zaboravljen. Za trenutak, hajde da istaknemo da je citirana definicija homoseksualiteta iz 1964. godine ispravno implicirala objagnjenje ovog fenomena koje bi moglo biti praktii-no verifikovano kao: (a) jedinstveno; (b) psihogeno; i (c) da se odnosi na kljuEne unutarporodiEne odnose.

Sto se tiEe gore pomenute nepreciznost-i ove definicije, koja je, po naioj proceni, bila od ogronlnog znaCaja ali iz neobjah~ivih razloga lose sudbine - ta nepreciznost se, prema naSim nalazima, odnosila u osnovi na sledeCa dva elcmenta:

- Prvo, u odnosu na kvalifikaciju "adaptaciona posledica", koja iako taEna, kao Sto c'emo videti, ostaje "kratka" u pogledu neophodne preciznije identifikacije same prirode, mehanizma i vremena (doba) te adaptacije;

- Drugo, u odnosu na kvalifikaciju "zabrana heteroseksualne aktivnosti koja je pre ukljuEivala pitanje moCi nego seksualnosti po sebi", definicija je neprecizna jer previda Einjenicu da u infantilnom dobu "seksualnost sama po sebi" joS uvek ne postoji kao jasno izdiferencirani i organizovani sistem telesnih potreba, emocija i odgovora na impulse iz okruienja, ved je (kao Sto nas je Frojd taEno uEio) ponajviie pomeSana sa drugim oseCanjima i prirodno u velikoj meri uslnerena prema nosiocima unutarporodiCne moCi: rodi teljima ili njihovim supstitutima.

GovoreCi o Frojdu, dosta interesantno, pomenimo da je on, ali sa jednog drugog stanoviita, bio veonla blizu nauEnoj istini o homoseksualitetu, no on Sam nije nikada bio svestan te Cinjenice. Umesto toga, on se priliEno "komotno" upustio u stvaranje svoja Eetiri rano-infantilna (pre-edipalna i edipalna) teorijska objaSnjenja homoseksualiteta, svako od njih fokusirajuCi na koncepte-mehanizme regresije, identifikacije, "negativnog Edipovog kompleksa" itd. - ali medusobno nekonzistentne i praktiEno neproverljive i nedokazive. Stoga, umesto da se ovde bavimo Frojdovim nategnutim i zastrar~jenim teorijama homoseksualiteta (Sto smo mi detaljno analizirali u posebnom poglavlju naSe joS neobjavljene knjige Homoseksualitet: Odgonetnuta fascinirajuCn misterija) - ielimo ovde da vaSu painju usmerimo na Einjenicu da se Frojd u stvari detaljno bavio sa oba, po naSem miSljenju, odluEujuCa konstitutivna faktora koji kao konaCni rezultat provociraju homoseksualnu libido orijentaciju. To su tzv. Edipov kompleks i druStvena norma incestnog tabua. Pa ipak, Frojd nikada nije doSao na ideju da ispita Eta se neizostavno deSava kada se ta dva faktora sudare (i to ne u ranom detinjstvu kao Sto je Frojd to mislio, ved mnogo kasnije, na pragu puberteta) - prvi otelovljen u

preadolescentu, oSamuCenom iznenada nadoSlom genitalnom primarnoSc'u, a drugi eksplicitno nametnut kao bespogovorna norrna-zabrana, odnosno otelovljen u autoritetu roditelja ili njegovog supstituta. Razumljivo je da je neizbeini rezultat unutarpsihirkog konflikta ta dva faktora uvek irzcestnu clnksioznost u . kritic'nom dobu, upravo orlda kada je odrasla, socijalizovana (heteroseksualna) orijentacija libida trebalo da se trajno uspostavi. Naialost, isto Ce se desiti Eak i ako je sudar ova dva faktora rezultat prostog nesporazuma ili pogreSne interpretacije od strane porodiEnog autoriteta o incestno- -seksualnoj konotaciji nekog postupka u ponaSanju preadolescenta.

Ovde se Eovek sa pravom mora zapitati: O.K., incestna anksioznost, pa Sta? Opet, Frojdove ideje Ce pruZiti taEan odgovor i nap to pitanje - mada Frojd nije nikada ni postavio to pitanje, ni odgovorio na njega. Naime, u svom radu Tri esejcl o teoriji seksualnosti, gde analizira vezu izmedu infantilne i odrasle seksualnosti, Frojd je doSao na ideju da formuliSe sintagmu "neflze struje seksualnog iivota ", koju mi smatramo kljuEnim konceptom za bilo koje temeljno razumevanje ontogenetskog razvoja ljudske seksualnosti. ZaSto? Zato Sto ove "neine struje" Eine u stvari jedini efektivni "grabevinski materijal" u procesu izgradnje socijalizovane heteroseksualne libido orijentacije odraslog doba. Taj proces (izuzev ako je spreEen doiivljajem incestne anksioznosti u kritiEnom dobu ranog puberteta) neminovno se odigrava tokom puberteta, svakako u bilo kojem normalnom porodiEnom, odnosno socijalnom okruienju. Drugim reE.ima, "neine struje", ostajuc'i na svesnom nivou sasvim nevine, imaju jedan izuzetno vaian zadatak prenosa infantilnih (edipovskih ili na drugi naEin jasno incestuoznih, iako neizdiferenciranih od neseksualnih osekanja) uzbubujuCih iskustava i impulsa na socijalizovane heteroseksualne obrasce koji vaie za odraslo doba. Ovaj proces, tj. upleteni osnovni faktori i psihiEki mehailizini obezbeduju kostur naSe teorije libido socijalizacije, koja je predstavljala jedan neophodan korak ka konaEnom formulisanju unitarne psihoanaliticke teorije homoseksualiteta koju smo razvili nakon petnaest godina aktivnog istraiivanja ovog problems.'

Sada se, kao kljui-no javlja sledede pitanje: Sta lnoie biti uzrvk pojave koja se u nekim sIuEajevima desi (hajde da to pretpostavimo) da su "neine struje" odsetene, prekinute, i kakve su onda posledice? PoSto se ove "neine struje" tieu seksualne osnove emocionalnih veza sa kl-juEnim subjektima inafantilnih privrienosti, oEigledno je da samo ono traumatsko iskustvo koje definitivno menja karakter tog kljuEnog odnosa Cjer ga liSava skrivene komponente erotskog uzbudenja) - moie trajno da razori te "neine struje". NaSa ekstenzivna empirijska i teorijska istraiivanja su sa vise aspekata ukazivala da se kao jedini tip traumatskog iskustva koji moie imati takav efekat bilo kojom sekvencijom konkretnih dogadaja - uvek moie svesti na autoritarno nametnuto osedanje incestne krivice u kritiEnom dobu ranog puberteta.

PsihiEki mehanizam koji se neumoljivo aktivira posle te kritiEne taEke neizostavno se odigrava slededim redom: poSto se ovom anksioznoSdu pogodeno dete-preadolescent moie nje osloboditi samo po cenu potpunog odustajanja od "neine struje", tj. od erotske komponente svoje infantilne emocionalne vezanosti za (najEeSde) roditelja suprotnog pola, koja je trebalo da u daljem toku puberteta posluii kao sadriinska osnova za konaEno zasnivanje socijalizovane heterosksualne orijentacije odraslog doba - to psihiEki sistem postaje trajno oSteden (invalidiran), tj. ne moie dalje da doiivljava kao erotski stvarno uzbudujudi bilo koji objekat istog tipa (pola) kao prototip. Ta sposobnost je jednostavno razorena i stvarno heteroseksualno uzbudenje moie biti samo ieljeno, nasludivano, ili biti predmet bilo kakvog voljnog napora, ali bez stvarnih intimnih rezultata. ZaSto?

TO je, po naSem miSljenju, najverovatnije rezultat Einjenice da ljudski um ima specificnu funkcionalnu karakteristiku da automatski klasifikuje sve fenomene i objekte u neke Sire kategorije ili tipske grupe sa zajedniEkim opStim obeleijima. Stoga iznudeno iskustvo unutarpsihiekog poniztavanja erotske privlatnosti infantilnog erotskog prototipa reprezentativnog za suprotni pol obavezno znac'i i trajno gubljenje osnovice za intimno erotsko uzbudenje u odnosu na sve objekte istog tipa kao i taj prototip.

Dalje, poSto povedana aktivnost polnih ilezda postavlja u

pubertetu svoje zahteve za objektnim rasteredenjern i ovako oSteCenom psiholoSkom sistemu, onda libido poeinje da "luta", automatski se vezujuCi za druge vrste objekata, koji se sada javljaju kao alternativni u odnosu na tip objekata prema kome je psiholoiki sistem postao neosetljiv. Dabome, nakon izvesnog vremena lutanja, ovako oSteCeni psiholoSki sistem otkriva da su ljudski objekti istog pola u stvari najbliia alternativa, za koju, shodno tome, poi-inje (joS uvek sasvim nesvesno i nevoljno) da vezuje painju i emocionalnu usmerenost. Iako se time period . "lutanja" libida praktii-no zavrSava, ostaje Einjenica da homoseksualni redovno zadrie jednu potencijalno poviSenu erotsku osetljivost i u odnosu na neke sasvirn bizarne tipove objekata ili, tai-nije, Sokantne sadriaje, kao Sto su iivotinje, mrtvi i sl.

Ovo znai-i da se homoseksualna libido orijentacija javlja samo kao najbliia "Staka", neizbeini supstitut za stvarno invalidiranu sposobnost da se heteroseksualni objekti doiive kao erotski uzbudljivi. To nije voljna opcija, jer psiholoSki sistem biva privuEen homoseksualnoj "Staki" prvo automatski, na podsvesnom nivou, dakle protivvoljno. Medutim, obrazac efektivnog seksualnog ponaSanja koji Ce ta psihoseksualno objektno-tipski invalidirana osoba nakon toga usvojiti i praktikovati - mada "spoznata stvarnost", jeste uvek voljna odluka i, shodno tome, jeste i pitanje moralne procene.

Mi znamo da naSa slededa ideja moie biti predmet vatrenog osporavanja, ali i pored toga sasvim smo sigurni da nikakav

-

progres u konceptualnom ovladuvanju fenornenom homoseksualiteta nije moguC bez razumevanja findame~ztalne razlicitosti izmedu, s jedne strane, fenomena homoseksualne libido orijentacije (HLO) kao doiivotno stabilnog intimnog intrapsihickog stanja, tj. fenomena c'ija se uc'estanost u odrasloj populaciji redovno kreCe u podrutju dvocifrenih procentnih poelza i, s druge strane, evidentno bihejvioralnog homoseksualiteta, t j . homoseksualne prahe, sa daleko manjom uc'estano3Cu kako otvorenog tako i skrivenog homoseksualnog ponaianja. S toga, ovde sledi zakljuEak da ona istraiivanja ili terapije homoseksualiteta u kojima se prenebregava ovaj dualizam tako Sto se poklanj a - painja lsklju~ivo bihejvioralnoj

indikaciji - nloraju uvek biti osudeni na neuspeh i mogu biti uporedeni, recimo, sa pokuSajima da se sluEajevi tumora mozga tretiraju lekovima za smanjenje glavobolje.

Upravo zbog ovoga se i Kinsijeva kvantifikacija koja govori o vrlo visokoj ukupnoj ~Eestanosti indiciranog homoseksualiteta u odrasloj naroCito muSkoj ali i ienskoj populaciji (ali ne i njegova pogreSna interpretacija te kvantifikacije - usmerena da dokaie da je homoseksualitet prirodan i normalan fenomen) moraju razumeti pravilno i uzeti ozbiljno. Moje oprezne empirijske procene ukazuju na to da bi brojEani odnos izmedu utestanosti HLO i bihejvioralnog homoseksualiteta mogao da se krede izmedu 10:l za konzervativno socijalno okruienje i 5:l za najliberalnija socijalna okruienja.

Samo sa ovom distinkcijom na umu moie i heteroseksualnom svetu biti shvatljiv nedavno u medijima iznet podatak o, navodno, preko lnilion homoseksualnih demonstranata u VaSingtonu, koji su uzvikivali: "Izlazite!". Po naSem miSljenju,

- -

zahvaljuju~i danas u celini liberalnijim socijalnim stavovima o pitanjima seksualnosti, mi smo u stvari svedoci dva, prividno kontradiktorna ali medusobno povezana trenda: verovatnog efektivnog smanjenja uEestanosti ukupnog HLO invaliditeta i, u isto vreme, brzog porasta uEestanosti njegovih bihejvioralno evidentnih oblika.

U ovako konciznoj prezentaciji kakva u ovoj prilici mora da bude, nema mnogo mesta za neka druga vaina pitanja ili aspekte koje bi trebalo razmatrati, a naroEito nije moguCe ulaziti u analizu ogromnog podrucja dosadaSnje, posebno skorije istorije istraiivaEkih promaSaja, velikih zabluda pa i laii u pokuSajima da se deSifruje tajna homoseksualiteta. Svakako, najviSe tih "dorsokak-istraiivanja" u poslednje dve decenije (genetitka ili druga biologistiEka, bihejvioristicka, eklektiEka itd.) bilo je u funkcuji odluke APA da depatologizuje homoseksualitet, te stoga u skoraSnje vreme toliko mnogo "epohalnih" dokaza o genetickom poreklu homoseksualiteta. (Po pravilu, uvek je u pitanju gej istraiivaE koji patetieno pokuSava da "nauEnoV oslobodi sebe i druge aktivne homoseksualce bilo kakve odgovornosti za ono Sto jesu i za bilo koji obrazac njihovog seksualnog ponaSanja .)

Dok je sve to bilo detaljno analizirano u naSoj knjizi, ovde ielimo da usmerimo ukratko naSu prezentaciju samo na dva pitanja koja su vrlo indikativna za pozitivnu. verifikaciju konzistentnosti i uverljivosti naSe unitarne psihoanalitiEke teorije homoseksualiteta. Prvo, to je pitanje neosporne Einjenice mnogo niie ~Eestanosti ienskog homoseksualiteta u poredenju sa muSkim (pribliian odn& 1 :3, prema ~ i n s i j u ) . Drugo relevantno pitanje se tiEe dominirajuie zablude u profesionalnim psihoanalitiEkim krugovima da se evidentno pozitivnoj korelaciji izmedu infantilnih teSkoCa sa polnim identitetom i homoseksualiteta u odraslom dobu pripiSe karakter uzroEno-

- -

poslediEnog odnosa. Razlog za znatno manju uEestanost ienskog u odnosu na

muSki homoseksualitet bi trebalo potraiiti u Cinjenici da u najranijem infantilnom dobu devojEice, kao i mali deEaci, imaju majke kao svoj prirnarni sve-zadovoljavajuCi infantilni objekat fiksacije, tako d a se suprotnopolni objekat - otac ili njegov supstitut, stariji brat itd. - javlja neSto kasnije, kao sekundarni infantilni erotski model-objekat, koji po pravilu nema ni pribliino snagu emocionalnog vezivanja koju za deEake ima majka kao primarni objekat. Stoga je verovatnoea da se devojcice nadu u situaciji koja moie da izazove incestnu anksioznost znatno manja nego u sluEaju deEaka. Pored toga, relativno je manja i verovatnoCa da de eventualno unutar- porodiEno seksualno interesovanje ili inicijativa ispoljena od strane devojEica izazvati tragicnu incest-tabu reakciju porodiEnog autoriteta.

Sto se pak tiEe tvrdnji o postojanju uzroEno-poslediEne povezanosti izmedu indiciranih problema polnog ego-identiteta u detinjstvu i homoseksualiteta u odraslom dobu, jedinstvena psihoanalitiEka teorija homoseksualiteta nudi veoma precizno objaSnjenje: deCaci koji usled poremeCene braEne ravnoteie roditelja i sledstvene jake vezanosti za majku imaju problem polnog ego-identiteta s u znatno EeSCe pogodeni i HLO invaliditetom - ne zbog evidentne infantilne nemugkosti, veC samo zato Sto su, zbog veCe bliskosti sa ienskim delorn porodice, objektivno izloieniji od ostalih deEaka situacijama koje izazivaju iniestnu anksioznost , usled naglasene emocionalne

zavisnosti u odnosu na roditelja suprotnog pola, mnogo su ranjiviji, tj. skloni su da reaguju anksiozno. Osim toga, oni homoseksualni pojedinci koji su u mladosti imali teSkode sa polnim identitetom se obiEno samo lakSe (na prvi pogled) prepoznaju (usled kumulativnog uticaja na obrazac ponaSanja oba ova faktora: i bazicnog homoseksualiteta i iskrivljenog polnog ego-identiteta) - nego oni drugi, koji u detinjstvu nisu imali takve teSkode, ali su po seksualnoj orijentaciji, tj . intimno, podjednako iskljutivo homoseksualni.

Detaljnija faktorska analiza izvedena u sklopu procesa razrade jedinstvene psihoanalitieke teorije homoseksualiteta. je takode otkrila zaSto je bilo toliko teSko da se utvrdi centralna, a priliEno jednostavna nauEna istina o prirodi homoseksualiteta. Naime, uz ved opisani jedini odluEujudi faktor koji izaziva HLO invaliditet, identifikovana su joS Eetiri krupna dopunska- -suplementarna faktora koji utiEu da li de kritiEni mehanizam formiranja HLO biti "okinut" lakSe ili teie. To su slededi jako varijabilni dopunski faktori: ( I ) individualni libido senzibilitet (u odredenoj meri genetski predeterminisan, ali neretko biva i provociran ranom seksualnom stimulacijom - tj . zloupotrebom deteta); (2) ego-identitet, koji ukljuc'uje i polni iderztitet (Sto je prvenstveno rezultat kljuEnih unutar-porodiEnih odnosa) sa sledstvenim: (3) kljurnim emocionalnim odnosom koji se unutar porodice uspostavlja u infantilnom dobu i (4) soc<ializujuCim uticajem izvan-porodic'nog okruienja.

SliEan faktorski analitiEki pristup je primenjen i u pogledu objaSnjenja fenomenologije homoseksualnog ponaSanja, gde je naeinjena distinkcija izmedu odluEujudeg faktora tzv. "libido- -programiranjaV (ili "~Stampavanja" - da upotrebimo termin koji je uveo biolog Konrad Lorenc) u pubertetu i nabrojanih dopunskih faktora koji mogu samo doprineti "boji" i "mirisu" specificnog obrasca ponaSanja koji de biti prihvaCen ali ne i opredeliti seksualnu orijentaciju. Ovde posebna painja treba da bude posvedena Eesto tako evidentnim efektima "odjeka" izmedu bazitnog HLO invaliditeta i nekih od dodatnih faktora, kakav je, na primer, inferiorni polni ego-identitet Sto ponekad vodi sasvim Eudnim deformacijama lienosti. Moie se redi da konaEni obrazac individualnog seksualnog ponaSanja koji Ce pojedinac usvojiti

predstavlja uvek konaEni rezultat razlicitog strukturiran-ja kumulativnih uticaja svih gore-nabrojanih grupa faktora.

Jedinstvena psihoanaliticka teorija homoseksualiteta je jog u fazi definisanja bila u osnovi podvrgavana vigestrukim metodima provere, kako direktnim tako i indirektnim. Direktna verifikacija je ukljuEivala detaljno intervjuisanje preko 100 osoba za koje se moglo osnovano pretpostaviti da su pogodene HLO invaliditetom, ;to-je obavljeno u jednom viSegodiSnjem periodu. Gotovo bukvalno u svim s l u ~ a j e ~ i m a koji su -bili ispravno identifikovani, a i razumno kooperativni (ukupno 86), veza sa ranom pubertetnom incestnom anksioznoSCu je bila potvrdena bez ikakve sumnje. U pet sluCajeva gde je postojala posvetenost ielji da se seksualna orijentacija promeni, odnosno povrati heteroseksualnost, kao i dovoljno visok intelektualni nivo za izvodenje samotretmana saglasno precizno datim savetima, uspeSno je ostvaren, prema tvrdnjama samih subjekata, pun preokret seksualne orijentacije ka heteroseksualnosti, mada su verovatno neki subjektivni recidivi homoseksualnog senzibiliteta mogli ostati Eak i duie vremena pre nego Sto su konaEno nestali.

Indirektne vrste verifikacije su bile znatno raznovrsnije, pa ipak podjednako nedvosmisleno pozitivne u odnosu na osnovne tvrdnje ove teorije. To je ukljuEivalo, prvo, dosta ubedljivo svedoEenje antropoloSke literature (kao, na primer: Donalda MarSala u njegovoj studiji Seksualno ponaianje na Mangaji, zatim Margaret Mid o seksualnom ponaSanju u tri zajednice na Novoj Gvineji itd.) o primitivnim plemenima u kojima je Eak i sama ideja o bilo Cijem interesovanju za hornoseksualne odnose bila jednostavno nepoznata pojava: bilo usled ranog, obiCajno organizovanog procesa heteroseksualne libido-socijalizacije kroz rituale inicijacije i deCaka i devojEica na pragu puberteta, ili pak zahvaljujubi baziEno incestnoj socijalnoj organizaciji porodiEnog iivota (sistem porodiCne loze u vidu tzv. "upletenog konopca" - na engleskom: "rope-lineage", gde Cerke pripadaju ocu a sinovi majci). U dosta raznolikim sluEajevima oba ova vida (po svemu) kompletno nehomoseksualnih primitivnih zajednica, vec i sama moguCnost pojave incestne anksioznosti u kritiEnom dobu ranog puberteta bivala je na razliCite naEine predupredena. Ostatak

--

321- 21 BEDA PSIHIJATRIJE

podjednako ubedljive indirektne verifikacije je bio sproveden putem pailj ive analize biografski dsstupnih iivatnih istorija brojnih Euvenih homoseksualaca, posebno onih iz sveta umetnosti.

Dodajmo ovde nekoliko reEenica o praktiEnim implikacijama nalaza sadrianih u jedinstvenoj psihoanalitiEkoj teoriji homoseksualiteta. Kao ito je veC ustanovljeno u citiranim antropoloikim primerima, pojavu homoseksualiteta je apsolutno mogute spretiti u masovnim razmerama - i to preventivnim delovanjgm u oblasti mentalne higijene unutarporoditnih odnosa. Te mere podrazumevaju da su pre svega roditelji i staratelji blagovremeno instruirani kako da izbegnu incidentne situacije u odnosima sa decom koje mogu izazvati pogubnu incestnu anksioznost u krititnoj fazi razvoja deteta.

Takode je znaEajno da se specifiEna procedura psihoanalitiEkog tretmana (usmerena na rekonstituisanje razorenih infantilnih "neinih struja", a zatim na toj osnovi, i same sposobnosti za socijalizovano heteroseksualno erotsko uzbudenje) moie isto tako pokazati kao efektivna - svakako, samo pod odredenim uslovima, pre svega u pogledu iivotnog doba i voljne opredeljenosti. Centralno mesto u ovoj terapiji moralo bi se dati reinterpretaciji u pozitivnom smislu kritiEnog iskustva koje je svojevremeno doiivljeno kao traumatsko, i koje je vodilo anksioznosti na bazi oseCanja incestne krivice kao i neumoljivom lancu njenih posledica. Terapiju bi veoma olakSala moguCnost ukljuEenja i podrSka Elana porodice koji je uzrokovao anksioznost u kritiEnom dobu.

Na kraju, najpre jedna poruka analitiEarima angaiovanim u istraiivanju fenomena homoseksualiteta: nemojte unapred ni da verujete naSoj teoriji a ni da je apriorno odbacujete - veC samo pokuSajte da je pobijete nakon pailjivog ispitivanja izvesnog broja vaSih homoseksualnih pacijenata i/ili poznanika. NaSa iskustva sa ovakvim proverama pokazala su da je uvek mogao biti "iskopan" neki incident ili neko drugo neprijatno seCanje iz kritiEnog -periods ranog puberteta na osobu suprotnog pola iz porodice koja je mogla da izazove oseCanje incestne krivice. Jednom identifikovano, kritiEno iskustvo bi trebalo da sluii kao polazna taEka za efektivnu psihoanalitiEku terapiju HLO

sindroma. Mi smo sigurni da Ce revolucija koja se uskoro moie oEekivati na ovom pravcu istraiivanja i terapije predstavljati najbolje odavanje poSte Irvinu Biberu i ostalim istraiivaEima koji su zajedno sa njime, pre tridesetak godina, ponudili (neprihvaieni) pionirski doprinos konaEnom razre~enju problema homoseksualiteta.

Pre no Sto zavrSimo ovu prezentaciju, oseCamo se obaveznim da ukratko odgovorimo na pitanje koje je, pretpostavljam, do sada trebalo logicno da se pojavi u svaEijoj svesti: Ako je nauEna istina o homoseksualitetu samo jedna i tako prosta kao Sto mi to ovde tvrdimo, kako je pobogu moguCe da to veC odavno nije bilo identifikovano od strane nekog drugog, posebno nekog ko je bio obuEavan za posao psihoanalitieara? NaS odgovor na to pitanje, uz vet objaSnjene multifaktorske i bihejvioralne komplikacije koje zamagljuju identifikaciju prirode stvari, jeste podjednako jedinstven i prost: Svako, ili skoro svako tokom ontogenetskog razvoja liEnosti stiEe jednu ran0 ugradenu jaku incest-fobiEnu strepnju koja Eini veoma tegkim, skoro nemoguCim da se racionalno pristupi sopstvenim represiranim incestnim ieljama. Kada takva strepnja pogada prosudivanje profesionalaca u ovoj oblasti, onda se opravdano moie govoriti o incest-fobiEnom kontra-transferentnom otporu.

Da ovo nije prazna pretpostavka, valja se podsetiti na incident koji se desio Irvinu B iberu na nekoj psihijatrijskoj konferenciji, na kojoj je bio prekidan uzvicima: "Motherfucker!". A to se desilo samo zato Sto se on usudio da konstatuje neke nepobitne Einjenice, kao onu da deEaci koji su preterano zavisni od tzv. CBI (bliskih, vezujudih, intimnih) majki i sa otudenim oEevima i.maju mnogo vise izgleda da kao odrasli postanu homoseksualci nego deEaci sa jednim bolje izbalansiranim porodiEnim okruienjem.

Ili da ilustrujemo taj isti incest-fobiEni sistematski odgovor u odnosu na naSe iskustvo sa korespondencijom. Poslednjih meseci ovde, u Americi, mi smo poslali viSe od sto pisama ljudima o kojima smo imali informacije da su aktivno ukljuEeni, na jedan ili drugi naEin,. u tekudu profesionalnu ili politiEku debatu o pitanjima koja se odnose na homoseksualitet - ukljuEujuCi tu i mnoge medije koji su u martu ove (1993) godine zapoEeli

buCnu kampanju oko uveliko apsurdnih pries o genetskoj etiologiji homoseksualiteta, a t a k d e i veliki broj dobro poznatih ameriEkih izdavata knjiga iz oblasti psihologije kojima srno nudili naSe rukopise za publikovanje. Dobili smo sasvim malo odgovora, i to samo od nekih izdavaCa koji su se uEtivo izvinjavali Sto ne mogu da prihvate publikovanje ponubenih knjiga. Ni jedan jedini artikulisani odgovor, ni pozitivan ni negativan, i to ne samo od tzv. "homofilnih", ved podjednako od tzv. "homo-fobitnih" javnih advokata - koji su mogli nadi u naSim nalazima snaino nauEno orude za podupiranje svojih ideja. U prvi mah, nakon ovakvih iskustava, viSe puta smo presabirali svoje seCanje i pitajuCi se da moida nismo napisali Stogod glupo ili vrlo nepristojno, pomiSljajudi i na to da je naS engleski toliko nerazumljiv da su ljudi odbili da komuniciraju sa nama.

Najzad, zahvaljujudi kontaktima uspostavljenim sa dr Nikolosijem, odluEili smo da dodemo ovde i prezentiramo svoju teoriju, i da upitamo uCesnike ima li u naSem pristupu bilo Eega tako glupog, tako nepristojnog ili tako nerazumljivog da opravdano prisiljava svakoga da beii od bilo kakvog komentarisanja. Mi bismo mogli lako da razumerno takvo sistematsko dutanje kad je reE o gej aktivistima ili njihovim homofilnim navijaEima, ali kad isti obrazac odgovora dolazi od ljudi koji se kao i mi, na nauCnim ili moralnim osnovarna protive pobedonosnom napredovanju homoseksualne ideologije i prakse u javnosti - onda naSa inteligencija jednostavno zataji, i mi ne razumemo o Cemu je tu ret.

Mogude je da razlog za ovo sveobuhvatno dutanje koje okruiuje naSu teoriju (uz gore pomenute incest-fobitne odgovore na opStu homofilnu klimu koja danas preovladuje u Americi) treba traiiti u jednom apriosnom neslaganju sa naSom distinkcijom izmedu Siroko rasprostranjenog HLO invaliditeta i mnogo manje "pandemitnog" bihejvioralnog hornoseksualiteta - zato Sto se moida smatra da je ta slika isuviSe uznemirujuda. Dakle, ovo Udruienje moZe takode da odluEi (po bilo kojoj osnovi) Eak i da ne razrnarra naSe ideje, ali svi oni koji iskreno tragaju za nauCnim razreSenjern velike ljudske tragedije objektivno sadriane u tom HLO stanju (uprkos svaj deklarisanoj

i drugoj mogudoj homoseksualnoj sreCi koju neki ljudi lnogu izvuCi iz tog stanja) - trebalo bi da znaju da nikakvo reSenje tog problema nije moguCe dok se sledede dve prethodne i proste baziEne istine odbijaju Cak i bez prethodnog razmatranja:

- Pwo, du je jedini opredeljujuki uzrok bazic'ne-intirnne homoseksualnosti (kao doiivotno stabilnog kvalitativnog intrapsihic'kog stanja) u svim sluc'ajevima bez izuzetka jedna spoljainje izazvana incestna anksioznost u ranom pubertetu;

- Drugo, da bihejvioralno evidentni homoseksualitet uvek i svugde c'ini samo jednu relativno ne mnogo znac'ajnu nzanjinu u odnosu na ukupan broj stvarno pogodenih HLO invaliditetom.

U Torontu, 1. maja 1993. godine.

Napomene

1 Zapravo je nag istraiivaEkosaznajni proces trajao mnogo duie, a poEev od 1979. godine pristupili smo i konceptualnom uobliEavanju dveju svojih kritiEkih teorija.

Aneks I1 Fenomen homoseksualiteta Pisani komentar podnet rukovodstvu NARTH radi distribuiranja uEesnicima NARTH ,- konferencije, zakazane za 14. decembar 1993. godine u Njujorku

Dok iz tehniEkih razloga nismo u moguCnosti da uEestvujemo u radu Konferencije, pripadajuCi NARTH-u i potpuno posveCeni podriavanju i unapredivanju ciljeva te organizacije, oseCamo obavezu da moderatorima i (po njihovom nahobenju) uEesnicima . Konferencije ponudimo na razmatranje sledeCe ideje:

1. U odnosu na dnevni red Konferencije, sa zadovoljstvom primeCujemo da NARTH usmerava svoju painju na srediSnji problem homoseksualiteta. Razume se da jedna konferencija ne moie da preokrene dugoroEna retrogradna kretanja, Eiji su se efekti kumulirali tokom poslednje dve decenije, ali ona moie po prvi put da inicira znaEajan korak u pravom smeru - svakako, ako su prava pitanja postavljena i pravi zakljucci izvedeni, naroEito o tome koji slededi koraci treba da budu preduzeti. Jedino sa tom brigom na umu, naEinjene su sledeCe kritiEke primedbe u odnosu na dnevni red ove Konferencije: (a) Tema jutarnjeg zasedanja ("Poreklo homoseksualiteta"), Eini se, isuviie je Siroka da bi mogla biti uspegno pokrivena tokom nekoliko Easova prezentacija i diskusije, a pored toga i sama formulacija unapred sugerira mnoStvo moguiih odgovora, Sto, prema naiem saznanju, predstavlja EinjeniEno neutemeljen bihejvioris tiEki pristup, Eesto omiljen meitu zastupnicima gay interesa; (6) nedostaje jedno integralno razmatranje involviranih psihoanalitickih, socijalnih i bioloSkih faktora - takode u sklopu gore navedene teme jutarnjeg zasedanja; (c) imajuCi u vidu ialosnu zbilju ukupne situacije stvorene realizovanom temeljnom pro-gay indoktrinacijom ameriEkog druStva, dnevni red izgleda isuviie pasivan i defanzivan.

2. Pre bilo kakvog razmatranja tema kojima Konferencija namerava da se bavi, neka fundamentaha preliminarna pitanja morala bi da budu postavljena i raSEiSCena. Prvo i najvainije takvo pitanje jeste: 0 kojem fenomerzu govorimo? Da li

govorimo samo o takozvanoj bihejvioralnoj homoseksualnos ti, ili moida o baziEnoj holnoseksualnoj orijentaciji libida kao stabilnom stanju koje predstavlja kvalitativno intrapsihieko svojstvo koje moie biti, ali najEeSCe nije uopSte izraieno u otvorenom ponaganju? Naime, ako govorimo o homoseksualitetu samo u bihejvioralno evidentnom smislu, onda mi pokuSavamo da razmatramo neSto Sto je evidentno moida samo-u nekoliko procentnih poena od ukupne odrasle populacije, ali ako govorimo o homoseksualnosti u smislu baziEne intimne libido orijentacije, onda po svim pouzdanim procenama, imamo fenomen koji je pribliino sa do deset puta veCom uEestanoSCu u odrasloj populaciji nego Sto je to bihejvioralno evidentno! Naialost, ova distinkcija je neSto o Eemu najveei broj profesionalaca u ovoj oblasti ne zna (ili, moida taEnije, ne ieli da zna) niSta. U tom pogledu, aktivistima gay pokreta mora da izgleda priliEno zabavno ako imaju Sansu da vide u svakom broju NARTH Biltena napade na "mit o 10 procenata". Zbilja, koga mi zavaravamo tvrdeCi da je stvarna uEestanost homoseksualiteta izmeitu 1 i 2 procenta odrasle populacije, Eak i danas kada je gay pokret uspostavio svoje Stabove u svakom ameriEkom gradic'u? KO god ima ikakvo oseCanje realnosti statistiEkih podataka, trebalo bi da zna da bi dostignuta temeljna pro-homoseksualna indoktrinacija Amerike bila apsolutno nemoguCa sa nekoliko procenata uEestanosti stvarnog homoseksualiteta. Zamislimo - zarad poreitenja - kakav bi uticaj (da li uopSte ikakav?) mogla da ima na indoktrinaciju druStva, kontrolu medija, itd. jedna politiEka partija ili bilo kakva druga interesna grupa koja bi imala podrSku samo nekoliko procenata odraslih Amerikanaca: ljudi bi jedva i znali da takva partija ili grupa uopSte postoji.

3. Ako ielimo da se pribliiimo suStinskom razumevanju o Eemu je kod fenomena homoseksualiteta zaista reE, reSavajuCi prvo ovu inicijalnu dilemu koja se tiEe uEestanosti njegove pojave, onda se moramo nakratko vratiti Alfredu Kinsiju. Ako ne razumemo da je Kinsijeva ukupna kvalifikacija uEestanosti homoseksualiteta bila u suStini taEna (uprkos svih osporavanja njegovog metodoloSkog pristupa, pa uprkos i njegovoj potpuno lainoj "strukturnoj" interpretaciji dobijenih rezultata) - onda ne

moiemo razumeti ni suitinu fenomena o kome je reE. To bi znaEilo da nije 10 procenata (kako tvrde gay aktivisti), vec' pre moida do 30 % odraslih muSkih i do 10 % odraslih ienskih osoba standardno pogodeno stanjem koje mi definiSemo kao alternativnu (obiEno homoseksualnu) libido orijentaciju. Pa ipak, najveCi broj ovih pogoctenih adaptira se na to stanje bez mnogo vidljivih reperkusija u ponaSanju, ali svi oni ostaju trajno efektivno onesposobljeni (ili invalidirani) za stvarno heteroseksualno uzbudenje. Ta "velika Cutljiva veCina u okviru relativne manjine" funkcioniSe prividno normalno poput pravih heteroseksualaca, stupaju u braEne zajednice, postaju roditelji itd. - ali sve to Eini putem racionalne ego-kontrole, tj. prihvatanjem socijalno oEekivanih seksualnih uloga i negiranjem ispoljavanja stvarnih erotskih impulsa.

4. Paradoksalno, ako se homoseksualitet razume samo kao fenomen ponaSanja, onda (uprkos krupnom razlazu bihejviorista sa Kinsijem oko uEestanosti homoseksualiteta) takva povrSnost ipak znaEi svrstavanje na Kinsijevu stranu u sluEaju njegove najveCe zablude (ili laii): da je homoseksualitet samo pitanje kvantiteta te da se mora sa heteroseksualnoSCu meriti na istoj skali. LogiEan zakljucak koji se nameCe iz tog pristupa morao bi biti da je homoseksualitet nepostojeCi entitet u smislu kvalitativnog svojstva po sebi. S druge strane, oni koji su razumeli distinktno kvalitativnu prirodu ovog fenomena (a pre svega sami gays) razumeju takocte da ova baziEna alternativna libido orijentacija ostaje stabilna, sasvim neuzdrmana bilo kakvim voljnim opredeljenjem za heteroseksualni ego identitet i odgovarajuki iivotni stil. Logika tog kvalitativnog pristupa tako vodi zakljuEku da je biti "biseksualan" ili "pomalo homoseksualan" podjednako moguCe kao biti "pomalo mrtav" ili "pomalo u drugom stanju". Dabome, ako se korektno interpretiraju Kinsijeve kvalifikacije, velika veCina pogoctenih ovim stanjem se u iivotu ponaSa biseksualno, ali to je neSto drugo - jedan habitualni kompromis (koga subjekat ne mora ni biti svestan) izmedu baziCne homoseksualne orijentacije i potrebe da se udovolji socijalnim ~Eekivanjima. Najzad, ovaj kvalitativni pristup, kao Sto je razradeno u naSoj jedinstvenoj psihoanalitiEkoj teoriji homoseksualiteta, definiSe homoseksualnu orijentaciju

iskljuEivo kao neizbeinu posledicu steEene spec i fhe objektno- tipske psihoseksualne invalidnosti. Drugim reeima, ona nastaje kao rezultat stvarnog unutarpsihiEkog uniStenja sposobnosti da se stvarno moie intimno doiiveti intenzivno heteroseksualno erotsko uzbudenje. Ta psihoseksualna invalidnost nastaje iskljuc'ivo lcao posledica specific'nog blokirajukeg iskustva incestne anksioznosti u kritienom dobu ranog puberteta 0. u dobu koje inac'e (kada nema epizode pubertetske incestne anksioznosti) neposredno prethodi redovnom odigravanju procesa konacnog unutarpsihickog socijalizovano-heteroseksualnog "uittampavanja" libida.

5. Ako se preliminarna dilema "o Eemu je kod fenomena homoseksualiteta stvarno reE" ne ragcisti na samom poEetku Konferencije, onda se moie desiti da njeni uEesnici, ne primeCujuCi, razgovaraju o sasvim razliEitim fenomenima, te da Ce, najverovatnije, pragmaticno usmeriti svoju paZnju samo na onu majuSnu frakciju, iz daleko vede ukupne mase pogodenih, koju Eine oni koji traie kliniEku pomoc'. Takva slika mora da veoma zavarava, Eak i viSe nego Sto bi to bio sluEaj, recimo, u paraleli sa nekim ko bi mislio da se ledeni breg sastoji samo od dela vidljivog iznad nivoa mora. Ova distinkcija je veoma vaina radi korektne evaluacije tvrdnji o statistiEkoj validnosti razliEitih studija i teorija koje pretenduju da nude odgovor, ili de.0 odgovora na pitanje o poreklu homoseksualiteta, a koje su razradene na bazi navodno beznaEajne opSte uEestanosti homoseksualiteta u odrasloj populaciji. 0vde takode vaii sledeCe pravilo: neuspeh u pokuiaju da se pronikne u suitinu i otkrije nauc'na istina o prirodi jednog fenomena, vodi, u krujnjoj liniji, uvek ka negiranju i samog fenomena, a preko pretpostavke da mora biti da je u pitanju mnoitvo fenomena sa mnogo istina o njihovom poreklu. Ovo je pojava koju mi definiSemo kao "agnostiEki eklektizam" , koj i se u konkretnom sluEaju javlja kao neizbeini rezultat zasebnih razmatranja prisutnih psihoanalitiEkih, bioloSkih i predvideno

socijalnih dnevnim

faktora (tj. redom ove

-

upravo na on ferencij

kako je to posebnim

moderatorima za svaki od ova tri aspekta u sklopu Sireg tematskog podrucja "Porekla homoseksualiteta"). Stoga Cemo mi u sledeCem pasusu ovog komentara, pokuSati da predstavimo

jedan integralni faktorski pristup. 4. SluieCi se terminologijom dnevnog reda Konferencije -

najuprosc'enija, pa ipak dovoljno precizna integralna faktorska definicija porekla homoseksualiteta bila bi da je u pitanju indirektan ali rteizbeian ishod incidentnog sudara izmectu biolo5kog faktora (zastupljenog u libidu kao individualno- specifiEnom kvantumu bioloSke energije koja izbija na povrSinu dui linija potisnutih infantilnih erotskih privrienosti) i socijalnog faktora (zastupljenog u socijalnoj normi incest-tabua, nametnutoj od strane porodiEnog autoriteta) koji se odigmvaju u intrapsihic'kom medijumu (tj. psihoanalitiekom faktoru) u kritic'norn dobu ranog puberteta . Tako , prezentirana definicija opredeljuje ulogu biolo5kog faktora kuo "slepe sile", dok je uloga kriticnog socijalnog faktora (incest-tabua, kud god do tog sudara dode) uvek uloga jednog iracionalnog i preterano rigidnog izvr5ioca jedne u svakom slucaju neophodne socijalne norme. PraktiEne implikacije ove teorijske postulacije moraju biti ogromne (dabome, ako je teorija ispravna), a one su:

- Homoseksualna libido orijentacija je jedno apsolutno lako spreEivo stanje putem blagovremenih jednostavnih uputstava pre svega roditeljima i starateljima, a i deci, kako da se izbegnu situacije koje dovode do tog "sudara".

- BaziEna homoseksualnost (homoseksualna libido orijentacija) je takode pozitivno psihoanaliticki izleEiva, ali samo ako se tretman prvo usmeri na identifikovanje i uklanjanje specifiEnog uzroka (blokade) - i to reinterpretacijom kritiEnog iskustva u pozitivnom svetlu.

7. Da bi ovde skicirana unitarna psihoanaliticka teorija homoseksualiteta mogla biti meritorno kvalifikovana (i na osnovu toga ili prihvakena ili odbaEena) - njeno nezavisno klinicko testirunje i-ini se neophodnim. To bi, s obzirom na tvrdnje ovog autora o ogromnim praktiEnim implikacijama te teorije, trebalo da bude urgentna stvar rutinske provere (ako niSta drugo - iz Eiste radoznalosti) istorije sluEaja svakog homoseksualnog pacijenta od strane svakog psihoanalitizara- -praktiEara. Ovo pogotovo zato Sto je ova teorija: (a) sasvim lako proverljiva u svakom pojedinaEnom (kooperativnom) sluEaju; (b) ekskluzivna u smislu da ako je ona taEna, onda

druge teorije to nisu, i obmuto; i (c) ako su postavke pod (a) i (b) taEne, onda to mora biti i konaEna teorija homoseksualiteta, poSto u perspektivi obedava potpuno eliminisanje tog fenomena kao statistiEki i kliniEki relevante pojave.

8. Iako u principu valja visoko uvaiavajudi svaki istraiivacki napor koji moie doprineti potpunijem osvetljavanju bilo kojeg aspekta ovog vrlo kompleksnog fenomena, ipak izgleda neophodno da se konstatuje kako neki od navodnih istraiivaekih pristupa u velikoj meri predstavljaju jedva skrivenu instrumentalizaciju politiEkih zahteva ili drugih pragmatiEnih interesa veoma prepoznatljivih manjinskih interesnih grupa. Tako su, na primer, najvedem broju geneti~ki ili drugi biolo~ki istraiivaEki pristupi i pokuSaji sasvim jasno rezultat (ponekad sasvim otvoreno priznate) ielje gej "istraiivaEa" da se oslobode bilo kakve odgovornosti za ono Sto oni jesu i kako se ponaSaju. ObiEno imamo sluEaj gej istraiivaca sa unapred postavljenim istraiivaEkim ciljem da dokaie prirodnost i normalnost homoseksualne orijentacije navodnom bioloSkom prirodom tog fenomena (genetskom, psiho-endokrinom, neuro-anatomskom itd.) - Sto svakako, prema bilo kom metodoloSkom standardu ozbiljnog nauEnog istraiivanja., per definitio mora biti tretirano kao samodiskvalifikuju~e. TO ne bi bilo ni vredno pomena u ovim Komentarima, da nismo svedoci Eudne, naglaSeno sistematske prakse: s jedne strane, ogromnog medijskog publiciteta koji se daje navodnim ubedljivim "dokazima" koji proizlaze iz takvih "svrsishodnih istraiivanja" a, s druge strane efektivno Evrste blokade medija i izdavaEa od strane gej lobija u odnosu na svaki pokuSaj objavljivanje bilo koje n a u ~ n e -ideje ili miSljenja koje ne bi bilo povoljno za interese gej pokreta.

9. U sklopu prve glavne teme Konferencije, priliEno razliEito od pristupa sa stanoviSta bioloSkih faktora, sveprisutna i preovladujuCa relevantnost i mnoStvo ukljuEenih socijalnih faktora daleko nadmaSuje navedeno pitanje mogueih -druStvenih uticaja na poreklo homoseksualiteta, ved je mnogo bitnija takode i sa stanoviSta druge glavne teme iz dnevnog reda Konferencije ("Posledice homoseksualne indoktrinacije"). U tom pogledu, ovde je samo ukratko komentarisan stav NARTH-a prema gej interesima. Dok mi moiemo samo da pozdravimo izjavu

potpredsednika NARTH-a dr Bendiamina Kaufmana na konferenciji odrianoj u maju ove godine u San Francisku, da NARTH ne bi trebalo da bude anti-gej organizacija, veC otvoren za svakoga ko je zainteresovan za njegove aktivnosti - ipak, moramo biti odredeni i izrnziti svoje ubedenje, zasnovano na svim nalazima i posrulatima koji tine nas'u teoriju, D A JE NAUCNA ISTINA o HOMOSEKSUALITETU SASVIM JASNO ANTI-GEJ. Naime, treba da bude jasno da su sa Alfredom Kinsijem, jog pre skoro 50 godina, protagonisti gej interesa zapoEeli svoj rat protiv svakog izvorno-nauEnog pristupa pitanju homoseksualiteta, i sa odlukom APA da depatologizuje homoseksualitet taCno pre 20 godina zabeleiili svoju -odlu~ujuCi pobedu, posle Eega je sve Sto se desilo bilo pre svega stvar tehnike. Mi medutim Evrsto verujemo da je doSlo vreme kada oni moraju konaEno da izgube taj svoj rat protiv nauke, te da se, shodno tome, i ukupni fokus problematike homoseksualiteta mora vratiti iz vladavine politike u kraljevstvo psihoanalize. Mi to znarno veC po njihovom apsolutnom Cutanju kad god su konfrontirani sa jedinstvenom psihoanalitiEkom teorijom homseksualiteta. To Cutanje Eini se toliko indikativnim da se usudujemo da kaiemo da naSa teorija moie posluiiti kao neka vrsta lakmus papira za njihovo prepoznavanje.

U Beogradu, 18. novembra 1993.

Bibliografija

American Journal of Psychiatry (1 3011 973) - A Symposium: Should Homosexuality Be in the APA Nomenclature?

American Psychiatric Association (1 980): Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorders, Third Edition.

Association for Advancement of Psychoanalysis (1964): "The Meaning of Homosexual Trends in Therapy" - A Round Table Discussion (American Journal of Psychoanalysis 24).

Bayer, R. (1 98 1 ): Homosexuality and American Psychiatry, New York, Basic Books.

Bell, A. and M. Weinberg (1978): Homosexualities: A Study of Diveristy Among Men and Women, New York, Simon and Schuster.

Bell, A., M. Weinberg and S. Hammersmith (1981): Sexual Preference: Its Development in Men and Women, Bloomington, Indiana University Press.

N. Bertolino, (1 990 .): Fenomen Rembo, Beograd, Nolit.

Bieber, I. et. al. (1 962): Homosexuality: A Psychoanalytic Study of Male Homosexuals, New Y ork, Basic Books.

Bieber, I. (1 973): "Homosexuality: An Adaptive Consequence of Disorder in Psychosexual Development" (American Journal of Psychiatry 130).

Bieber, I. (1976): "Psychodynamics and Sexual Object Choice" - A Reply to dr Richard Friednman's paper (Contemporary Psychoanalysis 12: 3).

Bloom, A. (1 987): The Closing of American Mind (na srpski prevedeno kao: Sumrak ameriEkog uma, Beograd, Prosveta, (1990).

Brecher, E. M. (1972): The Sex Researchers, New York, Simon and Schuster.

Burr, C. (1 993): "Homosexuality and Biology" (The Antlantic Monthly 3/93).

Dover, K. (1975): Greek Homosexuality, New York, Random House.

Dorner, G. (1976): Hormorzes and Brain Differentiation, Amsterdam, Elseveir .

Edelmann, R. J. (1995): Anxiety - Theory, Research and Intel-vention in Clinical and Health Psychology, Chichester, New York, etc., John Wiley & Sons.

Erikson, E. (1950): Childhood and Society, New York, Norton.

Eysenck, H. (1978): Sex and Personality, London, Abacus.

Fenichel, 0. ( 1945): The Psychoanalytic Theory of Neurosis, New York, Norton.

Fletcher, R. (1966): Instinct in Man, New York, Schocken Books.

Foucault, M. (1978): The History of Sexuality (Volumes I & 11), New York, Pantheon.

Freud, S.: Standard Edition of the Complete Psychological Works of Sigmund Freud (James S tracey , ed., London: Hogarth Press), and specifically: (1) Three Essays on the Theory of Sexuality (1905) (2) Hysterical Phantasies and their Relation to Bisexuality ( 1908) (3) On the Sexual Theories of Children (1908) (4) Character and Anal Erotism (1908) (5) Leonardo da Vinci and a Memory of his Childhood (1 9 10) (6) Five Lectures on Psychoanalysis: IV Infantile Sex~laliv and Neuroses ( 19 10) (7) Contribution to the Psychology of Love: A Special Type of Object Choice Made by Men (19 10) (8) Totem and iraboo (1 9 1 2) (9) Narcissism : An Irztroduction ( 1 9 14) ( 10) The hloses and Michelangelo ( 1 9 14) ( 1 1) The ~f~tconscious ( 1 9 1 5) ( 1 2) Instincts and their Vissicitudes ( 1 9 1 5) ( 1 3) The Libido Theory and Narcssisnt ( 19 16)

(14) On Trunsformation of Instincts as Exempl. Anal Erotism (1916) (15) From the History of an Infantile Neurosis (1918) (16) A Child is Being Beaten: A Contribution to the Study of the Origin of Sexual Perversion (19 19) (17) The Psychogenesis of a case of Homosexuality in a Woman ( 1920) (18) Certain Neurotic Mechanisms in Jealousy, Paranoya and Hontosexuality ( 1922) (1 9) The Ego and the Id (1923) (20) The Infantile Genital Organization and Libido ( 1923) (21) The Dissolution of the Oedipus Cornplex (1924) (22) Some Psychological Consequences of the Anatomic Distinction Between the Sexes (1 925) (23) Inhibitions, Symptomes and Anxiety (1926) (24) Dostoevsky and Paricide ( 1928) (25) Analysis Terminabele and Interminable ( 1937)

Friedman, R. (1 976): "Psychodynamics & Sexual Object Choice 111-a Reply to Drs. I. Bieber and C. W. Socarides (Contemporary Psycho-analysis 12-3).

Friedman, R. ( 1988): Male Homosexuality: A Contemporary Psychoanalytic Perspective, New Haven and London, Yale Univ. Press.

Gebhard, P. (1972): "Incidence of Overt Homosexuality in the US & Western Europe". In Livingood, J.: Nat. Inst. of Mental Health Task Force on Homosexuality: Final Report, Rockville (Maryland).

Goldberg, S . (1 982): "Is Homosexuality Normal?", Policy Review.

Green, R. (1988): Sexual Identity Conflict in Children and Adctlts, New York, Basic Books.

Green, R. (1990): "The Sissy Boy Syndrome" and the Development of Homosexuality, New Haven, Yale University Press.

Hamilton, G. (1 954): Incest and Homosexuality, in Crich, A. (ed.): "The Homosexuals: As Seen By Themselves and 30 Authorities", New York, Citadel Press. a

Hadfield, J . ( 1970): Childhood and Adolescence,

337 22 BEDA PSlHlJATRlJE

London, Abac . Horgan, J. (1 993): "Eugenics Revisited" (Scient.

American 286). Horton, A. (ed.) (1991): The Incest Perpetrator: A

Family Member No One Wants to Treat, Newbury Park, Ca9 1300, Sage Publications.

Karlen, A. (1971): Sexuality and Homosexualiby: A new View, New York, Norton.

Kinsey , A. (1949): "Concepts of Normality and Abnormality in Sexual Behavior" in Hoch, P. and J . Zubin (eds.) - Psychosexual Development in Health and Desease, New York, Grune & Stratton.

Kinsey, A., W. Pomeroy and C. Martin (1948): Sexual Behavior in the Human Male, Philadelphia, Saunders.

Kinsey, A., Pomeroy, W., Martin, C. and Gebhard, P. (1954): Sexual Behavior in the ,uman Female, Philadelphia, Saunders.

Kus, R. J . (1987): "Psychotherapy with homosexual men and women: integrated identity approaches for clinical practice", Eli Coleman (ed.) Journal of Homosexuality 14,112, p. 254.

Lansing, K. (1 993): "Homosexuality: Theories of Causation, Reorientation and the Politics and Ethics Involved" - II NARTH Conference, San Francisco, May 1993.

LeVay, S. (199 1): "A Difference in Hypothalamus Structure Between Heterosexual and Homosexual Men" (Science, Vol. 253).

Lewes, K. (1989): The Psychoanalytic Theory of Male Homosexuality, New York, New American Library, A Meridian Book.

Lorenz, K. (1958): "The Evolution of Behavior" (Scient . American).

Lorenz, K. (1987): On Life and Living, as recorded by Karl Mundl, New York, St. Martin Press.

Marmor, J . ed. (1 980): Homosexuality - A Modern Reappraisal", New York, Basic Books.

Marshall, D. and R. Suggs, eds. (1972): Human Sexual Behavior, New York, Prentice Hall.

Mead, Margaret (1935): Sex und Temperament in 'Three Primitive Societies, New York, William Morrow & Comp. (1963).

Morus (Lewinsohn, R.) (1 956): Eine Weltgeschihte der Sexualitat, Rowohlt Verlag, Hamburg.

Ovesey , L. (1 969): Homosexuality and Pseudohomosexuality , New York, Science House.

Pillard, R. and J. Weinrich (1986): "Evidence of Familial Nature of Male Homosexuality" (Archives of General Psychiatry 4218).

Plato: The Symposium, Penguin Classics, translated by Walter Hamilton (first edition 195 1).

Rado, S. (1940): "A Critical Examination of the Concept of Bisexuality" (Psychosomatic Medicine).

Rado, S. (1949): "An Adaptational View of Sexual Behavior" in P. Hoch and J. Zubin (eds.) Psychosexual Development in Health and Desease, New York, Grune & S tratton.

Rosen, I. ( 1979): Sexual Deviance, Oxford, Oxford Univ. Press.

Reisman, J. and E. Eichel, (1990): Kinsey, Sex and Fraud: The Indoctrination of People, Muir and Cort. (eds.), A Lochner-Huntington House Publication.

Socarides, C. W. (1 978): Homosexuality, New York, Aronson.

Socarides, C. W. (1987): Hope, Repudiation of Hope and Guillibility: Psychoanalytic Observation on Homosexuality and the Subversion of American Psychiatry, Washington D.C., Free Congress Foundation and North American Social Science Networks.

Saghir, M. and E. Robins, (1973): Male and Female Homosexuality: A Comprehensive Investigation, Baltimore, Williams and Wilkins.

Stoller, R. (1975): Perversions: The Erotic Form of H~t red , New York, Basic Books.

Tourney, G. (1 980): "Hormones and l~omosexuality", J. Marmor (ed:) in Homosexual Behavior: A Modern Reappraisal, N. Y ., Basic Books.

VeljkoviC, J. (1988): The Being of Sex, New York, The Vantage Press, Inc.

VeljkoviC, J . (1 996): Nepodnoiljiva istina, Beograd, Edicija NOVA, Nezavisna izdanja Slobodana MaSida.

West, D. (1 97 1): Homosexuality, New York, Penguin Books.

Indeks

Agaton 050 051 053 055 057 058 Algrin Nelson 094 Aleksandar Veliki 034 Alkibijad 034 ALO sindrom/dispozicija 025 027

029 030 263 264 283 286 291 292 305 306 318 319 320 321 322 324

Alternativna libido orijentacija (homoseksualna, zoofilna, nekrofilna itd.) 017 024 025 026 029 AmeriEka psihijatrijska asocijacija (APA) 006 008 014 015 020 023

024 044 123 128 146 147 148 149 150 223 256 257 313 318

Anksioznost incestne krivice 007 016 etc.

Antinoj 075 Apsolutna preventabilnost homoseksualne orijentacije 007 0 17

289 292-295 Aristofan 052 053 058 061 063 Artemidor 066 067 "Aseksualnost", "aseksualni" 017

027 039

Bajron, Lord DZordi 08 1 BaziCni ili intimni homoseksualitet

025 032 itd. Ber Candler (Burr Chandler) 182 183 Be1 i Vajnberg (Bell & Weinberg)

043 123 Biber Irvin (Bieber Irvine) 015 105

123 139-151 itd. Biblija homoseksualiteta (v. "Gozba" Platon) 050 Bigotizam (homo-odbojni) 285 Bigotizam (homofilni) 285

Bihejvioralni faktori 026 Bihejvioralni obrazac "Dr Diekil Mr Hajd" 044 Bihejviorizam, kao pragmaticni pristup 275 "Biseksualnost", "biseksualni" (bihejvioralni privid) 026 027 036

037 038 039 121 itd. "Biseksualni potencijal" (v. Fridman)

161 Bovoar, S. (Beauvoir Sirnone, de) 074 Brams, J. (Brahms Johannes) 088 Britn, B. (Britten Benjamin) 088

CBI majka (v. Biber) 140 142 itd.

Cajkovski, Petar IljiE 088 Cetiri bazicne komponen te neomentenog psihoseksualnog razvoja

203 204

Definicija homoseksualiteta - centralria 223 Definicija prema zakljuEku AmeriEkog udruienja za unapredivanje psihoanalize ( 1 964. g.) 225 Direktni tip individualne verifikacije teorije 258 - 263 "Dokazi" o genetskoj prirodi homoseksuali teta: (a) Istraiivanjem identiEnih blizanaca (v. Pilar -Bejli) 18 1 182 (b) Genetsko-statistiEkim metodom (V. Hamer) 182 183 184

Edipov kompleks 095 itd. Ego s i n t o n h i i ego distonirni homoseksualitet 039 040

Eklektizain (v . Fridrnan) 154- 176 EklektiEki agnosticizam 160 275 Engelov biopsihosocijalni model (v. eklektizam) 155

Fedar 051 Fenihel Oto 13 I FenomenoloSki paradoks bazii-nog homoseksualiteta 032 Forester (Forrester, E. M.) 073 Fuko MiSel (Foucauld Miche1)064 066 Fridman R. (Friedman Richard)

154- 176 itd. Fridmanove tri pogreSne polazne postavke 158 159 Fridrih Veliki 096 Frojd, S. (Freud Sigmund) 023 025

027 043 081-087 095-114 132 133 148-151 314 315

Frojd Ana 095 Frojdova neanaliticka tumaEenja homoseksualiteta 099 Frojdove Eetiri psihoanali tiEke "teorije" homoseksualiteta 100- 104 Frojdove "neine struje seksualnog iivota" 081 -087 Frojdovo pogreSno tumarenje Leonarda da VinEija 08 1 - 087

Gej (lobi, pokret, iivotni stil., potkultura) 006 015 017-019 038

039 087 094 itd. Geni talna opsesija ortodoksne psihoanalize 150 15 1 Glover 123 128 "Gozba" ili "Simposion" (v. Platon)

050 - 062

Hadrijan 064 075 Mamer, Din (Hammer, Dean) 182 183

184 Harlou, Hari (Harlow, Harry) 205 213 Hese Hertnan (Hesse, H.) 073

Heteroseksualnost kao steeeno svojstvo 197 Homofilni (koji podrZava homoseksualce) 025 "HomofobiEni" (gej-etiketa za one koji ih ne prihvataju) 025 130 13 1 Homoseksualitet i patologija 128 129

130 Homoseksulitet kao steEeno svojstvo

197 "Homoseksualni gen" (v. Hamer) 182

183 184

Incestni tabu 095 itd. Indirektni tip individualne verifikacije tcorije 263 - 265 Indirektni tip antropoloSke verifikacije teorije 265 - 274 Infantilni prototip objekt (primami i sekundami) 033 itd. "Inverzija", "invert" (Frojdova pogreSna kvalifikacija homoseksualiteta) 096 098 IskljuEivost heteroseksualne orijentacije (relativna) 205 IskljuEivost homoseksualne orijentacije (apsolutna) 230 Istorijska perspektiva iskorenjivanja homoseksualiteta 300 - 304

Jung, Karl Gustav 096 Jursenar Margaret (Yourcenar M .) 074

075

Kastracioni kompleks (v. Frojd) 100 Kinsi A. (Kinsey, Alfred) 024 027

028 030-033 115-136 itd. Kinsijeva logirka obmana 1 17 Kinsijeva obmana u vidu "korisne metodologije" 120 Kinsijeva ontoloSka obmana 127 Koncept dvokratne uspostave baziEne heteroseksualne orijentacije (v. Frojd)

107

Koncept heteroseksualnosti kao "diferencijacije vezane za gubitak sposobnosti da se doiivi homoerotska fantazija koja ima smisla" (v. Fridman) 172 Koncept heteroseksualno- homosek~ualno~ kontinuiteta (v. Kinsi) 117- 120 162 Koncept homoseksualiteta kao "mnoStva razliEitih etiologija i nosologija, te stoga nepostojeeeg entiteta" (v. Kinsi) 120 Koncept "razvijanja dobro prilagodenog homoseksualnog Eoveka" (v. Fridman) 174 KovaEid, Ivan Goran 08 1 "Kontraseksualnost" (Frojdova pogreSna kvalifikcija homoseksualiteta

098 Kontratransferencijalna projekcija 087

132

Eeonardo da VinCi Livai Sajmon (LeVay Simon) 179

180 Lorens (Lawrence, D.H.) 07 1 Lorenc K (Lorenz, Konrad) 320 Lorka, Federiko Garsija 08 1 Lotreamon (tj . Lucien Ducas) 076 - 078 Luis Kenet (Lewes Kenneth) 099 116

120 125 128 138 itd. "Lutanje" libida 237 317

Majmunska lekcija (v. Harlou) 205 2 13

Maksim iz Tira 064 "Maldororova pevanja" (v. 1,otreamon) 076 - 078 Man Tomas (Mann Thomas) 072 073 MarSal Donald, S (Marshall, D.S.) 266

268 Mid Margaret (Mead, M.) 268-273 Mikelandelo Buonaroti 082 083

085 087

Modeli mu1 tifaktorske etiologije homoseksualiteta (v. eklektizam)

155-157 191 Model integralne fakorske (hijerarhijski date) etiologije homoseksualiteta 19 1 Model psihickog determinizma 158

159 Mom, S. (Moagham Somerset) 073

Narcizam (v. Frojd) 097 098 NARTH (ameriEka Nacionalna asocijacija za istraiivanje i terapiju homoseksualiteta) 313 326 327 33 1

332 "Negativni Edipov kompleks" (v. Frojd) 100 3 14 Neophodni preduslovi za uspegnu psihoanalitiEku terapiju homoseksualiteta 224 225 296 300 "Nepreferencijalna preferencija" (v. "biseksualnost") 027 165 Neuroanatomski "dokaz" bioIoSke prirode homoseksualiteta (v. S. LeVay) 179 180 Neuroendokrini i drugi psihobioloSki "uticaji" na seksualnu orijentaciju

184- 190

ObjaSnjenje standardne razlike u uEestanosti homoseksualiteta u muSkoj i ienskoj odrasloj populaciji 209 Okvirne ocene mogude uEestanosti homoseksualiteta medu psihijatrima

131 132 133 Ortodoksni psihoanaliticki pristup

149- 151 Osnovni socijalno-kulturni modeli ("mace" i "liberalni") i homoseksualitet 04 1 042

Pausanija 051 052 060 Pederastija (Paidereastija) 059 060 Platon 034 050 061 063

"Platonska ljubav" 062 065 Plutarh 064 Primitivne zajednice bez registrovane homoseksualne prakse i interesovanja

266 - 276 Prototipski infantilni model erotskog objekta (primami i sekundarni) 033

212 Prust, M. (Proust, Marcel) 073 Pseudohomoseksualnost (rano- adolescentna, habitualna, komercijalna, prinudna, animalna) 026 Pseudoheteroseksualno ponaSanje 2 16 Pseudo-Lukijan 064 PsihoanalitiEka opsesija ranoinfantilnim teorijama 100- 104

146 Psihobiologija, psihobioloSki (v. eklektizam) 155 156 157 Psihoseksualno-invalidni karakter homoseksualne orijentacije 007 0 16

017 itd. Pulank (Poulanc, F.) 088

Rado S. 128 Ravel, M. (Ravel Maurice) 088 Reaktivna formacija 007 017 098

223 RedukcionistiEki pristup 028 Rembo A. (Rimbaud, Arthur) 078-08 1 Retrospektivna distorzija 167 Rilke, Hajnrih Maria 08 1

Sartr, i a n Pol (Sartre, Jean Paul) 074 Seksualne disfunkcije prema DSM 111-R iz 1987. godine (zvanitno vaiede u ameriEkoj i svetskoj psihijatriji) 228 229 Sent Egziperi (Saint Exypery , Anton de) 073 "Skala heteroseksualno-homoseksualne ravnoteie" (v. Kinsi) 115 Socijalno-patoloSka dimenzija homoseksualiteta 13 1

Sofokle ("Kralj Edip") 062 Sokrat 050 053-057 061 065 Solon Zakonodavac 034 058 S toler (S toller, R .) 150 197

Sekspir, Vilijem (Shakespeare William) 072 073 Spicer (Spitzer R.) 128 147 Subert, Franc (Schubert, Franz) 088

Tabula rasa pristup etiologiji komoseksualiteta (v. APA) 256 Tragicno "Parents FLAG" udruienje

180 Tranzicioni period i faze formiranja homoseksualne orijentacije 235 - 237

Uslovna mogudnost uspeSne psihoanalititke terapije homoseksualiteta 295 300 "UStampavanje" (ili "uiljebljenje", ili "uprogramiranje") seksualne orijentacije 198 199 2 1 1 - 2 15

Vajld, Oskar (Wild, Oscar) 073 Vest (West, D. J.) 267 Vilijams, Tenesi (Williams, Tennesee)

075 Vitmen, Volt (Whitman Walt) 08 1

kid A. (Gide Andre) 073 "iivotinja iznutra" (tj izvomo protivvoljni karakter homoseksualne orijentacije) 030

Uz beleiku o piscu

Jovan Veljkovic' je roden 9. oktobra 1.938. u Beogradu. Studirao je ekonomiju u Beogradu (1957-1962), istovremeno se baveCi i novinarstvom, a poslediplomske studije je pohadao na Univerzitetu u Edinburgu (1968-1969). Za sebe kaie da pripada izumrlom soju homo-dupleksa, jer se - uporno sa uspeSnom karijerom u driavnoj sluEbi i u sluibi UN kao viSi ekspert na radu u Africi - viSe decenija privatno intenzivno bavio psihoanalitiEkim istraiivanjem ljudske seksualnosti. Rezultat tog rada su tri knjige: uvodna studija BiCe seksa, objavljena u Becgradu 198 1. i LA Njujorku 1988. godine; zatim polemiEka knjiga NepodnoiZjivu istina, PsihoanalitiEki rekvijem intelektu savremene Amerike objavljena 1996. godine (Nezavisna izdanja Slobodana MaSida, edicija Nova 116); i sada, zavrSna teorijska studija: Beda psihijatrije, PsihoanalitiEka teorija homoseksualiteta.

Autor inaEe sumnja u celishodnost objavljivanja biografskih podataka o piscu, jer ako knjiga ne vredi - neCe joj pomoc'i nikakva biografija autora, a ako dovoljno vredi, veC c'e se nadi neko da istraii i ispiSe sve pa i ono Sto pisac moida ne ieli da deli sa javnoSdu. No, u konkretnom sluEaju, ove knjige, mnogo vainije od biografskih podataka autora je to da Eitaoci shvate da ona (kao i prethodna knjiga istog autora) argumentovano izlaEe javnosti jedan straliovito optuiujudi deo biografije Ei tave jedne ugledne profesije koja je u svetskim razmerama sebi olako dozvolila luksuz da postane instrunnentalizovana od strane gej- -1obija unutar same profesije - a po cenu miliona novih irtava: mladih ljudskih iivota koji zbog toga u svetu bivaju svake godine izgubljeni u ljudski bitnoj, polno-prokreativnoj dimenziji. Dragi Eitaoci, ne dozvolite uvaienim predstavnicima dotiCne profesije da se od ovih optuibi, kao do sada, brane Cutanjem. Traiite samo da se izjasne, te da ovde prezentiranu teoriju i ospore - ako rnogu.

Jovan Velj kovik Beda psihijatrije

Documents

Transcript of Jovan Velj kovik Beda psihijatrije