Goran Sučić, ODRASLO DJETINJSTVO, Multimedija

Bolje da me kude kritičari nego da me nitko ne razumije.

Autor

Umjetnost za čovjeka Recenzija suite “Odraslo djetinjstvo”

Prof. dr. sc. Mirjana Babić Sirišćević

Odraslo djetinjstvo 7

Recenzija suite Odraslo djetinjstvo Gorana Sučića

Glazba kao dio multimedijskog projekta najčešće je

od “sekundarnog” značaja - ima ulogu pratnje,

nadopune ili stvaranja ugođaja. U ovom slučaju,

međutim, ona osim što ispunjava ovakvu zada-

ću, daleko je i nadilazi, te ju je moguće valorizirati

i kao samostalnu komponentu.

Suita za orkestar Odraslo djetinjstvo primjer je po-

stmoderne koncepcije na razini glazbenog jezika

i izraza, ali i šire. Pojava postmoderne sredinom

prošlog stoljeća bila je reakcija na modernu, na

njezina obilježja kao što su racionalizam i vjera

u neprekidni napredak znanosti i tehnike. Osvje-

dočena nemoći čovjeka u sučeljenu s rastućom

ekološkom prijetnjom i otkrićem napuštenosti

pojedinca u mnoštvu velegrada, postmoderna

stavlja u središte pozornosti privatnost i iskrenost,

zahtijeva povratak tradiciji, starim trajnim vrijedno-

stima koje su preživjele stilske mijene, pučkim obi-

čajima, djetinjstvu kao simbolu čistoće... Jasno

je da u ovakvim okvirima upravo čin sintetiziranja

dolazi u prvi plan.

Skladba Odraslo djetinjstvo ukorijenjena je u tra-

diciju svojom tonalitetnom osnovom i romantič-

Review of the Suita Grown-up Childhood by Goran Sučić

Music as part of the multimedia is often of “sec-

ondary” significance – it’s role is to be as a back-

ground, supplement, and create the ambiance.

However, in this case, it not only fulfills these roles,

it surpasses them so that, in fact, one can evalu-

ate it as an autonomous component.

A suite for the orchestra Odraslo Djetinjstvo

(Grown-up Childhood) is an example of the post-

modern approach to music language, expres-

sion, and beyond.

The emergence of postmodernism in the middle

of the last century was a reaction to modernism,

having features of rationalism and faith in the un-

interrupted advance of science and technology.

Man`s proved impotence in dealing with growing

ecological threats is disclosed in the image of an

abandoned individual in a crowded metropolis.

Postmodernism centers its attention on privacy

and sincerity, demanding a return to tradition, du-

rable old values which have survived style chang-

es, folk customs, and childhood as a symbol of

purity.... It is evident that within this framework, the

act of synthesizing stands in the foreground.

The composition Grown-up Childhood is written in

the tradition of basic tonality and romantic mu-

sic expression. The author puts in to the common

context different musical elements: tuneful Med-

iterranean melodies in the “spirit of Tijardović”;

the rhythm and atmosphere of a barcarole; the

sound of the music box which evokes early mem-

ories; clearly exposed themes within a formal

framework; and a very imaginitive orchestration –

especially a combination of instrumental colors –

makes this composition a valuable creation even

outside the multimedia framework. The synthesis

of folk elements (Dalmatian), and the elements of

trival genre (jazz, pop), erase the boundaries be-

tween “high” and “commercial” culture, thus es-

tablishing a communication with the audience,

and fulfilling one of the man’s basic requirements

for the arts; it implies that humanism is an una-

voidable component of every valuable creative

act of the arts.

Mirjana Babić-Siriščević, Ph.D

nim glazbenim izrazom. Autor stavlja u zajednički

kontekst različite glazbene elemente: pjevnu me-

diteransku melodiku “u duhu Tijardovića”, ritam i

ugođaj barcarole, zvuke glazbene kutijice koji pri-

zivaju najranija sjećanja. Pregledno eksponirana

tematika glede formalnih okvira, te vrlo inventivna

orkestracija-posebice kombinacije instrumental-

nih boja čine ovu skladbu vrijednim ostvarenjem

i izvan multimedijskog okvira. Sinteza folklornog

elementa (dalmatinskog), te elemenata trivijalnih

žanrova (jazz, šlager), briše u ovoj partituri granice

između “visoke” i “komercijalne” kulture ostvaru-

jući komunikaciju sa slušateljima i ispunjavajući

tako jedan od temeljnih zahtjeva vrijednosti glaz-

be kao umjetnost za čovjeka, a to neminovno

podrazumijeva i humanizam kao nezaobilaznu

sastavnicu svakog umjetnički stvaralačkog čina.

prof. dr. sc. Mirjana Babić-Siriščević


Uvodna riječ

Igor Brešan


Introduction

It is hard enough to live, let alone, to live one’s

life or lives to the fullest when the one we have

is already burdened with creative questioning

and existential uncertainties. It is difficult to fail to

be misunderstood by the public, by critics, and

intimate friends. It seems that these slights are

particularly demonstrat ed in our culture. Who is

capable, in all fairness, to accept subjective crit-

icism on creativity by critics whose style is to use

lucidity and humor as a way out of banality?

The Terror of Modishness

Ultimately, when truths surface and dreams are de-

pleted, when motivations are exhausted and shal-

lowness fades, different meanings are adopted. Only

time will tell the proper place of even ideas about

greatness, involving a hero in a great work. Of course,

we have continually been slapped In the face by

these critics for our tactlessness and submis-siveness,

which in principle has become disastrous.

We are becoming aware of the injustices com-

mitted against those misunderstood and unrec-

ognized, those whose talents and creative pow-

ers could not compete with the fixity of cliche-rid-

den aesthetics.

Uvodna riječ

Nije lako živjeti i proživljavati život, pa i više njih, u

ovom jadnom i jedinom, a k tomu natovarenom

kreativnim propitkivanjem i egzistencijalnim nesi-

gurnostima. Nije lako otrpjeti padove, nerazumi-

jevanje javnosti, kritike, pa i najbližih. U kulturi je to,

čini se, osobito izraženo. Ma tko je, uz objektivne

teškoće, još u stanju prihvatiti subjektivne kvalifika-

cije o kreativnosti dane kroz lucidnosti, pošalice i

otkvačeni iskorak iz banalnosti?

Teror pomodnoga

Onda kad sve mine, kad se slegnu istine i ispušu

fantazije, klonu motivi i usahnu neprimjerena glo-

rificiranja, ostaju na sreću istine, stvari poprimaju

drukčije značenje. Pa i one o veličini, liku u djelu

koje samo vrijeme može staviti na pravo mjesto.

Jasno, i uputiti nam pljusku zbog neodmjereno-

sti i povodljivosti koja je u pravilu bivala pogub-

nom. Postajemo pomalo svjesni zločina spram

onih koje nismo prepoznali i shvatili, spram onih

čiji se talent i kreativna moć nisu mogli hrvati s

inertnošću klišeizirane estetike. I peče nas savjest,

s razlogom, jer ih nismo razumjeli, dovoljno cijenili.

Radije smo uživali u njihovoj običnosti i kuriozitetu

koji na prvo čitanje u pravilu i nije nosio svemirske

Our guilt is justifiable: we have misunderstood

them and have failed to appreciate their wor-

thiness. Instead, we found pleasure in their ordi-

nariness and intrigue, rather than for their cosmic

values; so they have frequently been ridiculous.

Hidden under the guise of showbiz glitz and trend-

iness, their values went unrecognized.

And for God’s sake, if a creative individual

attempt ed to stray from the norm and attempt to

compli ment the basic work by finding in it an al-

ternative meaning, having simply the urge to say

something, then the token members of the me-

dia, the destroy ers of inventiveness and creativity,

splashed with the ink of tabloid trash and novels

with no literary value, have deemed these new

interpretations worthy of only a curious glance.

Clairvoyant Chanson

The Sibenik Nights of the Dalmatian Chansons

have have already hosted and inaugurated in

their sec ond year the Polly Art exhibition, dedi-

cated to the forgotten Toma Bebić, and Marko

Demicheli, the songwriter-singers from Split, who

have become symbols of misunderstanding in

society, and who have become the founders of

an art seen from many points of view, from the

eyes of many different artists.

vrednote, pa je nerijetko bivao ridikuloznim. A tko

bi ih prepoznao pod terorom estradnog šminke-

raja i paskom pomodnoga? I ne daj bože, ako se

kreativna jedinka k tomu drznula oglasiti medijem

kojim je alternativno pokušala pronaći osnovnoj

djelatnosti kompliment, naprosto zato što je ima-

la potrebe nešto reći - dežurni duhovni ubojice,

isprskani žutilom iz tiska nalazili su redovito “lijek” i

tumačenje za fenomen tek dostojan kurioziteta.

Vidovita Šansona

Šibenske Večeri dalmatinske šansone već u svom

drugom izdanju udomile su i posvetile prigodnu

izložbu Polly art zaboravljenima Tomi Bebiću i

Marku Demicheliju, splitskim kantautorima, poku-

šavajući podsjetiti na djela dvojice umjetnika koji

su postali sinonimom nerazumijevanja sredine, ali

i utemeljiteljima ideje koja se umjetnošću bavila

polivalentno, na nekoliko razboja. Makar indirek-

tno, nastojala je nekim novim licima uspostaviti

korelative primjerenije od onih u kojima su gore

spomenuti djelovali. Izišli su prigodno iz škafetina

kreativne intimnosti šansonijera Zvonka Spišića,

glumice Vlaste Knezović, pjesnika Luke Paljetka,

glumca Darka Čurde, skladatelja i melografa Lju-

be Stipišića, , kantautora Arsena Dedića, autorice

šibenskog Šansonijera stihotvorke Mire Schwyter,

ali i one kojima je struku potisnula u drugi plan


Although in an indirect way and wittei new faces,

the exhibition tried to establish correlations more

appropiate than those in the above mentioned

works. To mark the occasion of the recognition

of this new creative informality emerged chan-

sonnier Zvonko Spišić, actress Vlasta Knezovićc,

poet Luko Paljetak, actress Darko Čurde, compos-

er and melo-grapher Ljubo Stipišić, rocker Davor

Gobac, song writer-singer Arsen Dedić, the Sibenik

Chansons author and versifier Mira Schwyter, and

even those whose roles have not taken center

stage, Jinx soloist Jadranka Bastajić Jaje, key-

boardist Dario Orioli, drummer Ivan Piko Stančoć,

the ŠoMazgoon front-man Boris Leiner...

These twelve creative “know-it-alls” gathered a

year later on the same occasion. The poet Zvo-

nimir Balog is also schooled in the visual arts, like

his colleague Josip Škerlj, cellist Vitold Košir, and

composer Edo Matković. A compliment was also

payed by undes-tined artists: composer Jaksa Ma-

tošić Navigator, and the The Sea star Slobodan M.

Kovačević, writers Slavica Tomčić and Tahir Mujčić,

The Heavy Industry scenographer Ivica Propadalo,

Šibenik acoustics expert Marinko Miše, violinist Ton-

ko Ninić and music padagogue Goran Sučić.

Needless to say, everything on this occasion was

reduced to diptychs in the dimension of curiosity.

But, there is no harm in that; it will probably be so in

the future when the participation in the idea of con-

“dopunska djelatnost”, solistice Jinxa Jadranke

Bastajić Jaje, klavijaturista Darija Oriolija, bubnjara

Ivana Pike Stančića, frontmena ŠoMazgoona Bo-

risa Leinera ...

Dvanaest novih kreativaca “svaštara” našlo se i

godinu dana poslije u Šibeniku u istoj prigodi. Pje-

snik Zvonimir Balog diplomom je likovnjak, baš

kao i kolega mu u istim branšama Josip Škerlj, če-

list Vitold Košir ili pak skladatelj Edo Matković. Kom-

pliment su im učinili nesuđeni likovnjaci: skladatelj

Jakša Matošić Navigator i zvijezda iz Mora Slobo-

dan M. Kovačić, hit-književnica Slavica Tomčić,

pisac Tahir Mujčić, scenograf iz Teške industrije

Ivica Propadalo, šibenski akustičar Marinko Miše,

violinist Tonko Ninić i glazbeni pedagog i sklada-

telj Goran Sučić.

Dakako, sve je i u ovoj zgodi kroz diptihe bilo

svedeno na “dimenzije” kurioziteta. No, ne mari,

bit će tako vjerojatno i ubuduće, kada bi svojim

udjelom ideji kontinuitet trebali osigurati “ostatak”:

pjesnikinja Vesna Parun, političar Ivica Račan, pje-

snik Izvor Oreb, skladatelj Sreten Bogdan, pjesniki-

nja Gordana Benić, pjesnik Vlado Puljić, glumica

Jagoda Kaloper, pjesnik Tomislav Marijan Bilos-

nić, humorist, sineast i “papirom” likovnjak Fadil

Hadžić, šanjsonjer Ivica Percl, Boris Hrepić iz Da-

leke obale ...

tinuity will be insured by the “rest”: poet Vesna Parun,

prime minister Ivica Racan, poet Izvor Oreb, com-

poser Sreten Bogdan, poet Gordana Benić, poet

Vlado Puljić, actress Jagoda Kaloper, poet Tomislav

Marijan Bilosnić, humorist, scenest and “paper”

visual artist Fadil Hadžić, chanson singer Ivica Percl,

Boris Hrepić from the The Far Away Shore.

New Readings

History teaches that when misunderstanding and

underestimating cease, aesthetic clairvoyance

of an artist is secured, first of all, thanks to the luck

of the times, The past becomes powerful and bet-

ter by sensations leaping from the daily tabloids,

But, the same curators of the soul in the revival are

present ing new interpretations of already known

aesthetics, Sic! The old heroes become new idols

in the prism of genuity; tragicomedy in reversal,

new qualifications with reestablished values.

We have even gotten Toma’s Year, thanks to the

renewed discographic editions, and the pro-

grams have become more interesting for the

national the ater houses; essays on Tin Ujevic’s

philosophy are told and written again, a new im-

age is forged, new faces are identified with the

subject, at least as a way of life when it is not pos-

sible through the contents. He has been usurped

Nova čitanja

A povijest uči, kad se grijesi o nerazumijevanju

i nipodaštavanju zatru, estetska vidovitost artista

konačno dobije pokriće zahvaljujući ponajprije

vremenu što ga je srećom dotaklo. Sve prošlo

odjednom biva moćnim i boljim, senzacijom što

iskače iz dnevne konfekcije. No isti se dušobriž-

nici u revivalu javljaju novim čitanjima već po-

znate estetike. Sic! Stari junaci postaju tako novi

idoli kroz prizmu nepatvorenosti; tragikomedija

dobiva obrat, nove kvalifikacije s reafirmiranim

vrijednostima.

Dobili smo čak i Tominu godinu, preko obnov-

ljenih diskografskih izdanja, preko programa što

odjednom zanimaju i nacionalne teatarske kuće;

pričaju se i ispisuju eseji tinovske filozofije, stvara

druga slika, nova se lica sa subjektom poistovje-

ćuju bar kroz način života kad već sadržajem to

nisu u mogućnosti.

I svojataju ga svi, i oni koji su ga poznali i oni s

kojima nije imao namjere drugovati. I ne samo

Tomu, već sve one koji su veličinu pronalazili u

skromnosti. One koji su imali moć progovoriti go-

vorom i mudrošću neponovljiva estetičara Co-

cteaua, na više “jezika”, jednako sočno i moćno

kao da im je “materinski”.


by many: by those who knew him, and by those

who hardly knew him. Not only has Toma been

usurped, but so have all those who found great-

ness in his modesty. Even those who had the

power to voice the wisdom of the urepeat-able

aesthetician Cocteau, in more “languages”,

equally bold and mighty as if it were their “mother

tongue”; have been usurped.

The Eccentrics (Oridinali) or the artist it is of less

sig nificance for the well-informed are the inven-

tive masters who cross the media barriers with an

ease, burdened or endowed with the hands of

the Almighty, capable of expressing themselves in

more ways: they have found a tolerable haven in

Sibenik, with an intent to stay away from amiable

opportuni ties, with a warning to those coming that

they will be recognized, encouraged, and finally

celebrated with dignity. No one will be hypocritical-

ly usurped, as everything is measured by memo-

ries and senti ments, and usually soaked with insin-

cere remorse for their own errors and insincerities.

A Specific Phenomenon of the City of Split

The City of Split, as far as the culture is concerned,

has abounded in people who have communicat-

ed for ages, with different artistic lexis; therefore,

they lived several fates simultaneously. The logic by

Oriđinali ili umjetnici, za dobro upućene manje je

bitno, ali svakako inventivni majstori koji s lakoćom

prelaze medijske barijere opterećeni ili podareni

rukom Svevišnjega da jedno mogu izreći na više

načina, našli su kakvo-takvo razumijevanje u Ši-

beniku s težištem podalje od simpatične prigo-

de, ali s opomenom da one što dolaze znamo

prepoznati, okuražiti i na koncu dostojno slaviti, a

ne ih licemjerno svojatati kad se već sve mjeri us-

pomenama i sentimentima koji su obično nato-

pljeni neiskrenim kajanjem zbog vlastitih zabluda

i neiskrenosti.

Splitski specifikum

Split je oduvijek, barem što se kulture tiče, obilo-

vao osobama koje su cijeloga vijeka komunicira-

le na nekoliko umjetničkih leksika i zapravo živjele

nekoliko sudbina. Logika kako je govor uvijek isti,

pa i prosede, tražila je tek različite medije kao sa-

mopotvrdu za ekspanziju ideja, provjeru empirija,

odnosno logičnosti pantografskih preslikavanja, a

timarila se kod osoba što su se netom već negdje

potvrdile visokim estetikom vrijednostima i jedin-

stvenim rukopisom.

Nemam namjere zakoračiti dublje u prošlost, ali

onako, makar i površno, valja registrirati kako je

građanski Split zabilježio nebrojeno mnogo tako-

which the speech is always the same, like the pro-

cedure, sought various media as self-affirmation

for the idea of expansion, the empiria checking,

the logic of pantographic copying, were groomed

for the per sons who were established with high

aesthetic val ues and unique signature. Without

plunging deeper into the past, from the surface, it

should be noted that the middle class City of Split

has registered a lot of like individuals, who, even

though gaining affir mation in one field, yearned

to leave their imprints into others. It is not advisa-

ble to mention all those who have been affected

by the same virus, but only those who navigated

uncharted spaces and lati tudes, in search for the

new, were cured with maxi mum efficiency.

Viral Tijardović

Obviously having similar symptoms, and the

bias to observe in a receprive and questioning

manner dif ferent artistic inclininations, I had diag-

nosed for the first time the “sickness” in the great

composer Ivo Tijardovic. His activity in the theater,

at the time when there were no scenario writers,

costume mak ers etc, was remembered by his

ability to make for his operettas his own first- rate

sketches. His Vienna episode was also remem-

bered by his caricatures and drawings printed on

the postcards in the man ner of the belle epoque.

vih individua, koje su, premda afirmirane na jed-

nom polju, težile i na drugima ostaviti značajne

otiske. Nije uputno nabrajati sve one koje je za-

razio isti virus, a koji se efikasno liječio tek idejom

i mogućnošću realizacije kroz navigaciju nepo-

znatim prostorima i širinama, u potrazi za novim.

Virozni Tijardović

I sam očito sa sličnim simptomima, da ne rečem

sklonostima koje blagonaklono i ispitivački gleda-

ju na različita kreativna nagnuća, prvi sam put

“bolest” dijagnosticirao kod velikog skladatelja Ive

Tijardovića. Već sam rad u teatru koji nije pozna-

vao klasične suradnike na scenariju, kostimografiji

i da ne nabrajam, skicama za vlastite operete

pokazao se sjajnim crtačem. I bečka epizoda

ostat će zabilježena karikaturama ili još bolje cr-

težima s tiskanih kartolina u maniri belle epoque.

U godinama kad sam aktivno svjedočio u kulturi,

bilo je nebrojeno umjetnika kojima je jedan medij

bio pretijesan. Omamljen lakom glazbom s Pro-

kurativa i sâm sam se našao u krugu kreativnih

“svaštara”, kojima je viza za društvo “osobenjaka”

bila tek sposobnost da glazbi priprave vlastite sti-

hove, štoviše, i da se nađu u ulozi interpreta. Ali

ni to nije bilo sve, megalomanija i duh što nikad

mira nema iste su obično odvodili i u druge vode.


In the years when I was a live witness to cultural

events, there were many artists who thought that

one medium was too narrow. Intoxicated by the

light music coming from the Prokurative, I found

myself in the circle of these creative “know-it-alls”,

whose passport to the society of the “originals”

was their ability to write text to their own music,

and to perform the piece, or sing the piece,

themselves. But that was not all: the megaloma-

nia and restless spirit lured these artists into other

waters. Singer-songwrit ers gathered at creative

meetings in the city of Split’s Student Club in the

late sixties, which was sponsored by the people

of ideas... there they found many protagonists for

their undirected shows and creative stories.

Those artists applauded and believed in were

only the dreamers who did not walk with confi-

dence on the ground: Ðeki Srbljenović, the be-

fore-mentioned Bebić, Demichieli, Jakša Zlodre

Gobo ...and, of course, with all modesty, myself.

There were also other artists of similar considera-

tion in the pool, who did not attach themselves to

the cir cle, but who understood it perfectly well, like

Tonči Petrasov Marović, Ivan Martinac, Jerko Rošin,

Živan Pačića, Josko Markotić, Smiljan Radić...

When we speak about the music, our common

denominator (aside from completion), the pi-

oneer efforts in the coming decades will be

Kantautori okupljeni na izmaku šezdesetih u split-

skom Studentskom klubu na kreativnim posijelima

kojima su kumovali ljudi od ideje... našli su nebro-

jeno aktera za nerežirane predstave i svoju krea-

tivnu priču. A ljudi kojima se pljeskalo i vjerovalo

bili su tek sanjari što ne hodaju čvrsto zemljom:

Ðeki Srbljenović, spomenuti Bebić i Demicheli, ,

Jakša Zlodre Gobo... dakako, i moja malenkost.

Bilo je na ovome bazenu još umjetnika sličnih pro-

mišljanja, koji se nisu uz krug vezivali, ali su ga savr-

šeno razumjeli, poput Tonča Petrasova Marovića,

Ivana Martinca, Jerka Rošina, Živana Pačića, Smi-

ljana Radića ...

Pa kad smo već kod glazbe kao zajedničkog na-

zivnika (neovisno o dogradnji), pionirska nastoja-

nja u desetljećima što će nadoći legitimirat će

se ne samo novim umjetničkim sveznadarima

poput Marjana Bana, Gibonnija, Vlatka Škurle,...,

već i posebnim tipom autorske pjesme, uvjetno

nazvanim dalmatinska šansona.

Polly art

Ni na kraj pameti nam nije strogo ostati u estrad-

nim vodama, već posegnuti k ishodištu, k ideji

koja je na najjednostavniji i sveobuhvatan način

iskoristila mogućnost zajedničkog krovišta u for-

Iz ciklusa “Korijeni”, pastel (30x24), 1999.


proved, not only by the artistic know-it-all persons

like Marjan Ban, Gibonni, Vlatko Skurle... but by a

special type of author-song, tentatively called the

Dalmatian chan son.

Polly Art

It never entered my remotest dreams to remain

in the showbiz waters, but to reach out for the ori-

gin, for an idea which at the simplest and univer-

sal way was used as a possibility of the common

roof frame in the formulation of Polly Art. It was

the result of truly spe cific views on arts and on

everything which was pur sued by the composer,

verse writer, painter and pho tograph Demichieli.

Needless to say, he had no time and way to ex-

plain those who were searching for in everything

a down-to-earth perfection, nor did he try to ex-

plain what everything had been about, or to get

consent for that which we today talk about.

Nevertheless, the idea and chance remained to

give attention to the artist’s legacy in terms of re-

assessing that which he left behind, and to have

the chance to reaffirm the work which at its highest

peak and potential had never obtained full satisfac-

tion. On the contrary/ titles and works advocated by

him are far away from the base for which he plead-

ed; they are not his representative pattern.

mulaciji Polly art. Bila je to rezultanta uistinu spe-

cifičnih pogleda na umjetnost i sve ono čime se

bavio skladatelj, tekstopisac, slikar i fotograf De-

michieli. Dakako, nije imao vremena, pa ni nači-

na, onima što su u svemu tražili tek realizatorsku

perfekciju, pojasniti o čemu je riječ, pa i dobiti

placet za ono na što se danas pozivamo.

Ostala je ipak ideja i prigoda da se pozabavimo

umjetnikovom ostavštinom u smislu revalorizacije

onoga što je iza sebe ostavio, ali i šansa za rea-

firmirmaciju djela koje u svom naponu i usponu

nije dobilo potpunu zadovoljštinu. Suprotno tome,

naslovi i radovi kojima ga se i danas predstavlja

podalje su od osnovice koju je zagovarao i nikako

nisu reprezentativni uzorak.

U službi društvenog

Bez obzira na bogomdani senzibilitet, rijetki su

ipak kulturnjaci u Splitu koji su vlastite kreativne

potencijale stavili u službu društvenog angažma-

na i općeg dobra, privatno podredili javnome,

kako to čini Goran Sučić, glazbeni pedagog,

skladatelj i slikar. Godinama prisutan u glazbe-

nom životu grada, svojim je zdravim odnosom

u zabavnoj glazbi pridonio tome da profano

ozbiljnije ne podsklizne na samo dno, do razine

neukusa.

Serving society

Regardless of their God-given sensibility, there are

very few artists in Split have subordinated their cre-

ative potential to society and the public good in the

way Goran Sučić, a musical pedagogue, compos-

er and painter, has. For years he has been present

in Split’s musical life and his refined relationship with

secular music has prevented it from being tasteless.

In that particular field of music his role of a partici-

pant in numerous trade symposia and a member

of musical committees, together with his aspira-

ton to improve the aesthetic value of pieces of

music, seem to be very significant. And what is

more it’s a field where the aforesaid is almost im-

possible to accomplish, and where dealers, mid-

dlemen and dilettantes rule.

He gained his experience collaborating on mu-

sical festivals that aided in promoting Split as a

Croatian musical center.

Throughout his career, Sučić’s aim hasn’t been to

get rewards; he focused himself on music, which he

didn’t wont to be a slave of modernisim he tried to

create a new sound based on our musical heritage

and modern tendencies. His formula has helped

ele vate secular music in Split to the level of classics

and evergreens and at the same time it has inspired

numerous artists forcing them to try it themselves.

Upravo u tom segmentu čini mi se značajnim ulo-

ga u odmjeravanju glazbenika i uvjerenje s kojim

je godinama kroz strukovne forume i selekcijske

komisije, te žiriranja nastojao podići estetske vri-

jednosti i zaštititi unikatnu kreaciju. Dakako, u se-

gmentu gdje je to vjerojatno teže ostvarivo nego

igdje drugdje, u branši u kojoj mahom caruju pre-

kupci, nakupci, diletanti i gotovo neuka čeljad.

Desetljeća iskustva taložila su se marnim radom

kroz festivale, bremenite koječim osim osnovnom

djelatnošću, što su u svom količniku formirala,

makar indirektno Split kao vodeći glazbeni centar

u Hrvata.

Nije Sučić izlazio na binu po vlastita priznanja, već

ih je nesebično drugima davao, arbitrirajući na

način da i svjetovno ne bude tolikim robom in-

stant-zvuku, već da se na novim glazbenim idio-

mima i soundu testira glazbena ostavština i isku-

stva, akord uhu umilnih tonova, ali i univerzalnih

referenci.

Upravo ovako posložena empirija splitske je vedre

note uzdigla na razinu klasike, evergreena, zain-

trigirala more kreativaca da se i sami uključe u

senzibilna permutiranja crtovljem, a u jednoj fazi

svoje ekspanzije i nametne svijetu vlastitim uni-

kumom. Sve te sinusoide poklapale su se s biori-

tmom strasti, mara i dobročinstvom volonterstva

kojim je bio za cijelo to vrijeme oboružan.


The Music of Maturity

Sučić’s personality as a composer in all that

anima tion was put in second place, involuntar-

ily and with out reason. He failed to describe in

more detail the orchestration and composition

of melodies, charac ters and atmospheres, their

gradations, progressions and modality in general,

because that would take us too far. I dare say with

the help of suite “Grownup childhood” at least to

locate the sphere of his musi cal interest. Moods

change in a composed mosaic which expands

with invention and unused harmonic framework,

that have been languishing for years without the

right to communication and feedback.

Simiral would be a spectrum, which can be only

superficially associated with relaxing Mediterrane-

an music because of not only its melodiousness,

but for the sacred atmosphere which doesn’t

tolerate the hard sound of the gothic organ, but

rather a mood fitting to a Christmas atmosphere.

However, the composer’s curiosity logically wan-

ders to Gotovac’s idioms, as well, anticipating the

whole folklore sim plicity, and even rhe rhythmics,

it reaches the renais sance codex of pertness,

but it will also find the scents of the slow rock of

the seventies, that respect ed the popular rather

than the simplified sound of electronics. And it

seems to be an act of self-confi dence when the

Glazba odrastanja

Sučićeva skladateljska osobnost bila je u svoj toj

animaciji nekako u drugom planu. Nehotično i

bezrazložno. Ne ulazeći detaljnije u načine orke-

striranja i slaganja melodija, karaktera i ugođaja,

njihovih gradacija, progresija i uopće modaliteta,

jer to bi nas uistinu daleko odvuklo, usuđujem se

kroz suitu ¨Odraslo Djetinjstvo¨ barem locirati sfe-

ru njegova glazbenog interesa. Smjenjuju se ras-

položenja u posloženom mozaiku koji očito buja

invencijom i neiskorištenim harmonijskim sklopovi-

ma, koji su godinama čamili bez prava na komu-

nikaciju i povratnu informaciju.

Upravo takovima se čini spektar što ga se tek po-

vršno može vezati za rasterećujuću glazbu Medi-

terana zbog svoje melodioznosti, ali i sakralnog

ugođaja što ne trpi teški zvuk gotskih orgulja, već

traži raspoloženje božićnog ugođaja, no odlutat

će katkad skladateljeva znatiželja logično i do

Gotovčevih idioma, onako naslućujući svu jed-

nostavnost folklora, pa i ritmike, dotaknuti rene-

sansni kodeks prpošnosti, ali i pronaći miomirise

slow rocka sedamdesetih, onoga što je poštovao

popularno i nije prizivao simplirani zvuk elektroni-

ke. I čini mi se samosvojnim ondje gdje dotica-

nje žica gudača prstima stimulira mašine kojima

danas u profanoj glazbi robujemo, bolje rečeno

inventivnim, dočim se manje učini višim i kao da

string touching of a violinist stimulates machines

to which we slave nowadays in pro fane music.

It may seem better to say inventive, on the other

hand, as lower seems higher and as if with mini-

malism, talent comes to the surface, and the hy-

pothecation of the scholastic defers in to second

place.

Its music, that consists of the elixirs of life styles

which brought up, educated , forms the artistic

personality of its creator. It looks as if it the music

had been set tling for years through miniatures un-

til the time came to unite them in a logical unity.

Now, in if s fifth decade of life, the tendency is to

identify music images and impose them by crea-

tive moves for which unfortunately they didn’t get

these civil rights before.

The fact remains that through lifelong pedagog-

ical experience the efforts made in educating

young people have remained priceless. Sučić’s

dedication to primary school students left them

enough free dom for sincere language, and it

wasn’t submitted to the classical pedagogical ri-

gidity, as was expect ed. Through spontaneity of

expression it released hints of children’s invention

and imagination. That development of a work

of creation seems to be the most powerful ar-

gument today, in times when music culture has

been stripped down to the bare mini mum in the

process of education, and the spread of literacy,

minimalizmom na vidjelo izranja talent, a hipote-

ka školskog biva sklonjena u drugi plan.

Glazba je to koja kompilira eliksire stilova i nači-

na života što su njezina tvorca odgojili, educirali,

formirali kao osobu i umjetnika. Kao da se godi-

nama taložila kroz minijature dok nije došao red

da ih se spoji u jednu logičnu cjelinu. Sada, s pe-

tim desetljećem života, nastoje se glazbene slike

legitimirati i nametnuti kreativnim pomacima za

koje je prava šteta što i ranije nisu stekli pravo gra-

đanstva.

Ostali su istina napori u radu s mladima, u podu-

ci zlata vrijednom kroz dugogodišnje pedagoš-

ko iskustvo. Ostavljala je Sučićeva posvećenost

osmoškolcima dovoljno sloboda za iskreni govor,

nije robovala klasičnoj pedagoškoj uštogljenosti,

kakvom bi je trebalo očekivati. Puštala je dakle

kroz nesputanost izražavanja sve miomirise dječ-

je invencije i mašte. To razvijanje kreativnog čina

čini se najjačim argumentom upravo danas, u

vremenima kad se glazbena kultura svela na mi-

nimum potreba u obrazovnom procesu, a opi-

smenjivanje u tom kontekstu i nema osobita zna-

čenja u užem smislu riječi.

Onako kako to čine renesansni svaštari, zagolica-

ni medijskim pretakanjima i propitkivanjima i za-

govornici Polly arta, i Sučić je za sve to vrijeme

glazbu nastojao prenijeti na svoje slike, smjestiti


in that context, doesn’t have a particular mean-

ing, in the narrow sense of the word. The way the

renaissance “know-it-alls” do it, intrigued by me-

dia questioning and and the followers of “Polly

Art”, Sučić has continuously tried to synchronize

music and painting, to place powerful syncopes

and childhood notes on canvases that didn’t re-

quire necessary exhibiting texts.

There where times when the activity would periodi-

cally appear in public, discretely intriguing a con-

sumer, I dare say, with its intimism and palette,

which respected all eco-standards, as if the hori-

zons of Liv-no tended to resist all devastations and

urban terror.

The purity and blueness of glades buried by the

watery rivers of life and evanescence, tend to re-

cord facts for a new happier tomorrow, to warn

that we are forced to move a step backwards

touching on the inconsiderate and misunder-

standing, which is tread on by a new man, digi-

tally coded and resocialized.

Like his fellow-countryman, Gabriel Jurkić, Sučić

admired the colour and the beauty of his

surround ings, the perfection of the kitsch which

doesn’t rec ognize forewarnings and defeatism,

nor the debauchery and the hedonistic orgies of

details, which have no limits when describing op-

position.

silne sinkope i tonove djetinjstva na platna koja

nisu tražila nužne izlagačke testove.

Onda kada bi se djelatnost periodično javljala u

javnosti, diskretno bi golicala konzumenta, usu-

đujem se reći, svojim intimizmom i paletom koji

poštuju sve eko-standarde. Kao da se livanjski ho-

rizonti nastoje othrvati svim devastacijama i urba-

nom teroru.

Čistoća i lazurnost proplanaka što ih brazdaju

vodene kucavice života i prolaznosti, nastoje za-

bilježiti faktografiju za jedno drugo, sretnije sutra,

upozoriti kako smo prisiljeni učiniti korak natrag na

putu bezobzirnosti i nerazumijevanja, po kojemu

gazi novi čovjek digitalno kodiran i resocijaliziran

po kratkom postupku.

Onako kako se zemljak mu Gabrijel Jurkić divio

koloru i ljepoti okruženja, savršenstvu kiča koji ne

poznaje nagovještaj i defetizam, već raskalaše-

nost i hedonističko orgijanje detalja što nemaju

mjere u svojoj opisnoj kočopernosti.

Bezrazložna skromnost

Zbog svega ovoga čini mi se značajnim notirati

jednu djelatnost u formi da joj se ne traži nužno

ishodište, uzori i isti polazni kriteriji u smislu svrsis-

hodnosti pa i kreativnih prožimanja. Skloniji sam

Groundless modesty

For all these reasons, it seems important to me

to record an activity in form where origins aren’t

nec essary, ideals and same starting criteria func-

tion in terms of purpose and creative interactions.

I’m inclined to add a seal of relief and pastime

so that with that belief they can more easily read

through the qualities (craft and creativity), again

through the parameters of worthy amateurism.

Those qualifications insist on modest artists. The

author of this article feels that this modesty is

ground less but his lifestyle and character are

modest, and he never looked for help from the

media or he did n’t put on airs, as did so many of

these other “know it all” artists.

It is important not only to mention the work of

Goran Sučić, but to present it as a prototype and

stimulus for numerous quality artists who have

suppressed their own creative potential to serve

others.

Igor Brešan

im pridodati markicu rasterećenja i razbibrige iz

kojih se s takovim uvjerenjem lakše mogu iščitati

vrijednosti, i zanatske i kreativne, no opet preko

parametara čestitog amaterizma.

Baš na takovim kvalifikacijama će inzistirati slikaro-

va skromnost. Po nekima bezrazložna, po potpi-

sniku sukladna karakteru i životnom opredjeljenju

koje nikada nije tražilo estradne potkrjepe ili afek-

tiranja, katkad toliko prisutna kod svestrano profili-

ranih kreativaca.

Držim korisnim i vrijednim registrirati inventar dje-

latnosti Gorana Sučića na jednome mjestu, ne

toliko kao kuriozitet, koliko kao prototip za okrjepu

i poticaj nizu čestitih umjetnika koji su vlastite kre-

ativne potencijale zatomili i stavili u službu izgrad-

nje drugih.

Igor Brešan


Iz ciklusa “Korijeni”, pastel (˝15x10), 1976.


Optimistički nemir (zapisi na marginama knjige)

Dr. Tonći Šitin


Optimistic restlessness (inscriptions in the margins of the book)

The attempt of Goran Sučić to critically analyse, in

his book “Grown-up childhood”, the place of art

in one’s life, in particular its role in the educational

sys tem, choosing the affirmation of many-sided

cultur al communication and dialogue, is very in-

teresting, nearly provoking. Sučić focuses our at-

tention on conceptions, elements and methods

of music and art; various theories and obsolete

notions; insufficient correlation with historical con-

text and tendencies in modern art, not merely as

a professional musician and an active participant

in the process of musical education but also as a

well known amateur painter. Unpretenetiously and

with the experience of an educator who draws

reasonable and convincing remarks out of his

professional work, the author warns us of the cru-

cial role of communication through music and

art, removing borders between different types of

art and opening to new methods of expressing

oneself that are deprived of usual schemes and

stereotypes.

It shouldn’t be denied that aesthetics (in this case

music and art) comprise the whole person as well

as penetrates various types of individual and so-

cial lifestyles. Pedagogic tasks of aesthetic edu-

cation of scholars and preschoolers aim to devel-

Optimistički nemir (zapisi na marginama knjige)

Zanimljiv je, gotovo provokativan, pokušaj Gorana

Sučića da u knjizi Odraslo djetinjstvo još jednom

kritički promotri mjesto umjetnosti u čovjekovom

životu, napose u odgojno-obrazovom sustavu,

opredjeljujući se za afirmaciju višestrane kulturne

komunikacije i dijaloga. Ne samo kao profesio-

nalni glazbenik i angažirani djelatnik u glazbe-

nom odgojno-obrazovnom procesu, već i kao

afirmirani slikar amater, Sučić usmjerava našu po-

zornost prema koncepcijama, sadržajima i me-

todama rada glazbene i likovne kulture, raznim

teorijama i zastarjelim predodžbama, nedostat-

noj povezanosti s povijesnim kontekstom i suvre-

menim tendencijama u umjetnosti. Bez većih

naučnih pretenzija i s iskustvom pedagoga koji

iz konkretne prakse dolazi do uvjerljivih i razboritih

primjedbi i prijedloga, autor upozorava na kruci-

jalnu ulogu likovne i glazbene komunikacije, svla-

davanje granica između raznih vrsta umjetnosti i

otvaranje novim mogućnostima izražavanja koje

prevladavaju poznate sheme (npr.”high and low

art”) i klišeje.

Ne treba poricati da estetski odgoj i obrazovanje

(u ovom slučaju glazbena i likova kultura) obuhva-

ćaju cjelinu ličnosti i da prožimaju razne modele

individualnog i društvenog života. Pedagoške za-

op a sense of beauty as well as experience the

creation of beauty.

The experience of music

The question on the origin of music and musi-

cal art was answered not only by musicians and

musicolo gists but by philosophers, sociologists,

ethnologists, historians and other scientists who

study the devel opment of human society and

culture. Undoubtely, different reflections on the

origin of music and rea sons for composing, don’t

essentially influence the experience of music and

the ability of indulgence in its healing effect. The

experience of beauty and enjoying music is an

important emotional compo nent not only in the

practice of musical education but also in the life

of a grown-up person. Subjective musical experi-

ence shouldn’t be bound by verbal interpretations

or subjected to complicated aesthet ic canons.

A composer’s intimate reasons and expressions

that find their reflection in tones, rhythm, harmo-

ny, tempo, dynamics, etc. are entirely person al

demonstrations of universal conceptions; their

reception is absolutely subjective and it rouses

differ ent emotions in the listener. The American

composer A. Copland is right when he claims: “lt

is very difficult to say, in a way that would please

everyone, what a piece of music is trying to com-

daće estetskog odgoja kod djece predškolskog i

školskog uzrasta imaju za cilj razviti smisao, doživ-

ljaj i stvaranje lijepog.

Doživljaj glazbe

Na pitanje o podrijetlu glazbe i glazbene umjet-

nosti odgovarali su ne samo glazbenici i muziko-

lozi, već i filozofi, sociolozi, etnolozi, povjesničari i

drugi znanstvenici koji proučavaju razvoj ljudskog

društva i kulture. Jamačno različite refleksije o po-

drijetlu glazbe i razlozima skladanja bitnije ne utje-

ču na doživljaj glazbe i sposobnost prepuštanja

njezinom blagotvornom djelovanju. Ne samo u

glazbeno-odgojnoj praksi već i u životu odrasla

čovjeka doživljaj lijepog i uživanje u glazbi važ-

na je emotivna komponenta. Subjektivni glazbeni

doživljaj ne treba sputavati verbalnim interpre-

tacijama ili ga podvrgavati složenim estetskim

odrednicama. Intimni razlozi i ekspresije sklada-

telja koji su svoj odraz našli u tonovima, ritmu,

harmoniji, tempu, dinamici i dr. sasvim su osob-

ni izraz univerzalnih shvaćanja i njihova recepci-

ja nesumnjivo je subjektivna i pobuđuje različite

emocije kod slušatelja. U pravu je američki skla-

datelj A.Copland koji tvrdi da je “teško reći što to

izražava glazbeno djelo-reći tako da konačno svi

budu zadovoljni vašim obrazloženjam. Ali ovo vas

ne bi trebalo odvesti u drugu krajnost-da odriče-


municate. But this shouldn’t drive us to the other

extremity- to deny music the right to expressive-

ness.” The theory of the German composer P. Hin-

demith that music revives the memory of a past

emotion, is also very interest ing but we take it with

caution. So music “can rouse sorrow only if a past

experience of deep sorrow was preserved in our

memory and now we experience it vaguely like a

dream”. Emotions stir up at the moment in which

the music starts and they can last even after it

stops. Clearly, our reactions change in regard to

our emotional, intellectual and physical maturity,

so it isn’t surprising that the reactions of people of

different ages are different, even when they listen

to the same piece of music again.

The elements of musical-aesthethic communica-

tion are being enriched with time, and a motivat-

ed child or a pupil increasingly expresses his mu-

sical recep tion. The aim of musical motivation is

to create a sense of enjoyment and verbal inter-

pretations defi nitely don’t contribute to it. Howev-

er, verbalization of aesthetic experience of music

(especially at a preschool age) results in an unfa-

vourable effect, the inner feelings of the receiver

remain hidden and only later do they manifest

themselves in some kind of creativity. It’s not a se-

cret that communication with motions, as a result

of musical feelings, is very close to young people

and as such crucial for their further development.

te glazbi pravo na ekspresivnost.” Zanimljiva je i

teorija njemačkog skladatelja P.Hindemitha, koju

registriramo s rezervom, po kojoj glazba oživlja-

va sjećanje na neko ranije osjećanje. Tako ona

“može pobuditi reakciju tuge jedino ukoliko je ra-

niji doživljaj istinske tuge sačuvan u našem sjeća-

nju i sada ga doživljavamo nejasno poput sna...”

Emocije se aktiviraju u trenutku kada započima

glazba a mogu trajati i poslije njezinog prestanka.

Razumije se, naše se reakcije mijenjaju s obzirom

na emotivnu, intelektualnu i drugu zrelost, pa ne

začuđuje da su reakcije različitih dobnih uzrasta

drugačije i kod ponovnog slučaja iste skladbe.

U procesu slušanja instrumentalne ili neke druge

glazbe uloga odgojitelja ili nastavnika kao pri-

mjerenog glazbenog posrednika izuzetno je de-

likatna. Sadržaji glazbeno-estetske komunikacije

s vremenom se obogaćuju, a motivirano dijete

ili učenik iskazuje sve više svoju glazbenu recep-

ciju. Cilj glazbene motivacije jest stvaranje ugo-

de, čemu svakako ne pridonose verbalni diskursi.

Kako bilo, verbalizacija estetskog doživljaja glaz-

be (posebno u predškolsko doba) rezultira nepo-

voljnim učincima, unutrašnji osjećaji primatelja

ostaju skriveni i tek s vremenom se očituju u ne-

koj vrsti kreativnosti. Nije tajna da je komunikaci-

ja pokretom, kao odrazom glazbenog osjećaja,

mladima najbliža i vrlo značajna za njihov daljnji

razvitak.

Role of the media

Sučić’s statement that the editorial policy of elec-

tronic media and the press together with the whole

musical industry, whose programme of entertain-

ment is an example of perfect banality, is responsi-

ble for the formation of good taste seems very

bold. Obviously, Sučić is fascinated by the means

of so called mass communications i.e. visual and

audio indoctrination; consequences which neg-

atively influence an individual and which bring

about a complete capturing not only of politics

but of artistic creation that is subordinated to the

schemes of radio and television. Local radio sta-

tions, which par take in the creating of informative

programming using new systems of flexible con-

tent based on the counterpointed connection of

music and speech (contact programms), have

completely individual ized i.e. privatized the de-

manding function of musi cal formation. Very of-

ten it resulted in trash and in the affirmation of bad

taste which looks for pleas antness, attractiveness,

decoration, maximal excit-ment with minimal ef-

fort. Spiritual impoverishment is a dangerous polyp

that steals the last atoms of strength. The non-ex-

istence of the media, that would have a positive

effect on the improvement of consumers’ musical

evaluation, and that would at the same time?,

in a more complex way, stimulate reflections on

human condition and destiny, seems obvious. Un-

Uloga medija

Smjelom se čini Sučićeva tvrdnja da za razvitak

dobrog ukusa glavnu odgovornost snosi uređi-

vačka politika elektronskih i tiskanih medija, cijeli

kompleks industrije glazbe koji svojim zabavno-re-

vijalnim programom nudi nerijetko sliku savršene

banalnosti. Očigledno je Šučić općinjen sredstvi-

ma tzv.masovnih komunikacija, vizualnom i audio

indoktrinacijom, posljedicama koje negativno

utječu na pojedince i koje su dovele do potpu-

nog zarobljavanja ne samo politike, već i umjet-

ničkog stvaranja koje je podređeno shemama

radija i TV. Lokalne radijske postaje, koje sudjeluju

u formiranju informativnog programskog lanca

novim sistemima fleksibilnog programiranja sadr-

žaja na bazi kontrapunktivne poveznosti glazbe s

govorom (kontakt programi), odgovornu funkciju

glazbenog profiliranja potpuno su individualizi-

rale, odnosno privatizirale. Posljedica toga neri-

jetko je pojava kiča i afirmacija lošeg ukusa koji

u umjetnosti traga za ugodom, dopadljivošću,

ukrasom, maksimalnim uzbuđenjem uz minimalni

napor. Duhovni redukcionizam opasni je polip koji

oduzima posljednje atome snage. Udaljenost od

medija koji će pozitivno utjecati na podizanje vri-

jednosnog profila glazbenih konzumenata, ali i kri-

tički poticati razmišljanja o čovjekovom položaju i

ljudskoj sudbini na mnogo kompleksniji način, čini

se da je još dosta zamjetna. Nesumnjivo, kreatori


doubtedly, creators of radio and TV pro gramming

are partially responsible for the formation of taste

and judgement of a large number of con sumers,

especially for the formation of taste chil dren and

teenagers. Music offered in programms can give

joy, peace of mind, enrich us with the understand-

ing of numerous unknown pieces of art, and finally,

should not submit to fashionable sugges tions and

various individual prejudices. The interest of listeners

and viewers, and the art itself, is not a con ventional

and stereotypical presentation guided by the laws

of the market but the presentation of music that

would not only be more suggested but more per-

fected, different and open to new challenges.

Correlation of artistic fields

It shouldn’t be denied that children, in a broader

sense, are in most cases the victims of visual com-

munications. We transform them into passive ob-

servers to whom commercial images, inhuman re-

lationships with culture and nature are offered, and

who are led to a state of fear and doubt. Therefore

a holistic approach to the development of chil-

dren becomes extremely important; stimulat ing

their talents is a condition for the development

of multidimensional intelligence and creativity.

Chang es in the contemporary world of postmod-

ern art together with an unrestrained breakthrough

radijskih i TV programa imaju veliku suodgovornost

u oblikovanju ukusa i sudova ogromnog broja

konzumenata, napose publike dječjeg i omladin-

skog uzrasta. Glazba koja se u programima nudi

može dati radost, može donijeti mir, obogatiti

saznanja o nizu još nepoznatih umjetničkih djela,

konačno, ne odrediti se sugestijama pomodno-

sti i raznim individualnim predrasudama. Umjesto

konvencionalne i nemaštovite šablonizirane pre-

zentacije koja se rukovodi nalozima uobičajenog

tržišta u interesu slušalaca-gledalaca, kao i same

umjetnosti, jest prezentacija glazbe koja bi bila ne

samo umjetnički sugestivnija, već i zanatski dotje-

ranija, raznolikija i otvorena novim izazovima.

Korelacija umjetničkih područja

Ne treba poricati da su djeca, uzeta u širem smi-

slu, najčešće žrtve vizualnih komunikacija. Od njih

stvaramo pasivne promatrače kojima se nude

komercijalne slike, nehuman odnos prema kulturi

i prirodi, provociraju se stanja straha i neizvjesno-

sti. Utoliko prije holistički pristup razvoju djece po-

staje izuzetno važan, poticanje njezinih sklonosti

i sposobnosti uvjet je razvitka višedimenzionalne

inteligencije i kreativnosti. Promjene u suvreme-

nom svijetu postmoderne umjetnosti s neobuzda-

nim prodorom novih vizualih znakova, aktualiziraju

konceptualnu funkciju umjetnosti koja, pored ra-

of new visual signs, actualize conceptual functions

of art which, along with comfort and beauty, im-

ply con sideration of new contents and purposes.

Sučić warns of unwillingness to accept innovations

(new intervals in music, affirmation of freedom of

creativity and its experiencing etc.) and of sticking

to the “official” way of expressing which unsuccess-

fully tries to stop changes of taste and experience.

In an interwoven speech of art the children who

decided freely on the educatonal system join in

“alternative education” which with correlation to

artistic fields paves the way of truth and an original

cultural message. The problem of education, with-

out taking into consideration programms and rela-

tionships at school, is in communication, which is

necessary for the development of a child’s individ-

ual and emotional relationships with others. Art and

music are used by the educator and teacher to

develop a pupil’s relationship to beauty, harmony

and creativity. Naturally, a sense for the beauty of

a piece of art cannot be put to words. Music is

condi tioned to time (duration) and form, whereas,

art perception is defined by space and content.

The aim is to participate in an artistic act by form-

ing thoughts with emotions and by impressing in-

ner sen sations through forms. This doesn’t refer to

children only. For instance, Sučić’s motivation for

painting is the music itself, which enriches his crea-

tive activities and materializes the experience. The

music experi ence can also be a stimulus for any

nije utjehe i ljepote, sve više podrazumijeva pro-

mišljanje novih sadržaja i namjene. Sučić upozo-

rava na otpore novome (novi intervalski odnosi

u glazbi, afirmacija slobode stvaranja i njezinog

doživljavanja i dr.) i ostajanje na “protokolarnom”

načinu izražavanja koje neuspješno pokušava

zaustaviti promjene ukusa i doživljaja. U ispreple-

tenom govoru umjetnosti slobodno opredijeljena

djeca u odgojno-obrazovnom procesu uključuju

se u “alternativni odgoj” koji korelacijom umjetnič-

kih područja otvaraju put k svijetu istine i izvorne

kulturne poruke. Neovisno o programu ili sadržaju

odnosa u školi problem odgoja je prije svega u

komunikaciji koja je nužna za razvoj individualnog

i emocionalnog odnosa djeteta prema drugi-

ma. Likovnom, jednako kao i glazbenom komu-

nikacijom, odgajatelj i nastavnik razvija učenikov

odnos prema lijepom i skladnom, kreativnom.

Dakako, osjećaj za ljepotu glazbenog djela ne

može se riječima objasniti. Glazba je uvjetovana

vremenom (trajanjem) i oblikom, dok je likovna

percepcija određena prostorom i sadržajem. Cilj

je sudjelovati u umjetničkom činu oblikujući misli

ojećajima i iznoseći unutrašnje sadržaje putem

oblika. To se ne odnosi samo na djecu. Primjerice,

autoru ove knjige G.Sučiću motivacija za slikanje

često je glazba sama, ona obogaćuje njegove

stvaralačke aktivnosti, doživljaj se opredmećuje.

Glazbeni doživljaj isto tako može biti poticajem

za bilo koju stvaralačku aktivnost. Likovna komuni-


kind of creative activity. Communication through

art is specific. Even Van Gogh used to say that

“colour itself expresses something (...), phenome-

na of harmony and con trast, that mutually act by

themselves, lie in colours.”

School and music culture

Much information has been preserved on how in

everyday life, numerous excellent ideas are born,

and how by interweaving theoretic and practical

conceptions, our knowledge of communication

through music, art and other kinds of work with

chil dren and teenagers is growing. Finally, the in-

tention of this book is the exchange of informa-

tion, the per fecting of models of communica-

tion, especially in education.

With unweakened enthusiasm, the author is trying

to convince us that most importantly, music en-

riches a child’s emotional life, develops his/hers

imagination and senses, represses tension and

forms his/hers abil ities. In the complete develop-

ment of a young per son, apart from music, an

important place is reserved for expression and

communication through art. If we compare these

facts with the situations in schools, where from the

4th to 8th grades, art and music are taught only

one hour a week, it becomes evident that not

kacija ima svoje posebnosti. Još je Van Gogh go-

vorio da “boja izražava već sama po sebi nešto

(...), u bojama leže prikrivene pojave harmonije i

kontrasta, pojave koje same sobom djeluju.”

Škola i glazbena kultura

Sačuvano je mnogo podataka o tome kako se u

svakidašnjem životu rađaju mnoge dobre zamisli

i ideje, kako se preplitanjem teoretskih i praktičnih

spoznaja šire naša znanja o glazbenoj komuni-

kaciji, likovno-stvaralačkom i dr. radu s djecom i

omladinom. Najposlije, namjera je i ove knjige

razmjena informacija, usavršavanje modela ko-

munikacije, napose odgojno-obrazovne komuni-

kacije.

Neoslabljenim zanosom autor nas uvjerava da

prvenstveno glazba obogaćuje emocionalni ži-

vot djeteta, da razvija njegovu maštu, osjetila,

potiskuje napetost i oblikuje njegove sposobnosti.

Osim glazbe, u cjelovitom razvitku mlade ličnosti

važno mjesto pripada likovnom izražavanju, od-

nosno likovnoj komunikaciji. Kada se te činjenice

konfrontiraju s djelatnom praksom koja za pred-

met Glazbena kultura ili Likovna kultura predvi-

đa tek jedan sat tjedno za učenike od četvrtog

do osmog razreda osnovne škole, postaje jasno

da se ne samo ne mogu razviti različite metode

only different methods of work can not be devel-

oped (choir, listening, playing, visits to the thea-

tre etc) but unfortunately, a child’s imagi nation

cannot be inspired enough. The overloading of

other school subjects first reflects on the neglect-

ing and underestimating of music and art and

their role in stimulating creative thinking and crea-

tion in young people. The situation in elementary

schools in Split just as in other cities, is not favour-

able in the area of the arts, It’s not surprising that

the choice of teachers for these subjects, which

are not easy or less important for the develop-

ment of a young per son, was often poor, not to

reflect on the reputation of art and music teach-

ers in schools. Music culture cannot be formed

overnight and the improvement of music life de-

pends on the problems that have been noted

(visits to concerts or opera perfor mances, collab-

oration with the Children’s Musical Association of

Split, and group listening to music and promotion

of musical-aesthetic communica tion) as much

as on the media attention that is given to them.

It’s not difficult to agree with the author that in

edu cational school systems there are still no con-

tents which would assert the culture of peace

and mutu al dialogue, not to mention the cru-

cial question of drugs which can preventively be

beaten back only with educational cooperation

of family and school.

rada (zborovi, slušanje glazbenog djela, sviranje,

posjeta kazalištu i dr.), već nažalost ni dostatno

potaknuti dječja mašta. Opterećenost drugim

programima najprije se “osvećuje” zanemariva-

njem i podcijenjivanjem glazbene i likovne kulture

time i njihove uloge u poticanju kreativnog mišlje-

nja i stvaranja kod mladih ljudi. Situacija po os-

novnim školama Splita, kao i drugih gradova, ne

ide u prilog kulturološkim nastavnim područjima.

Ne začuđuje što izbor nastavnika za te predmete,

koji nisu nimalo laki ili manje važni za formiranje

mladog čovjeka, nije uvijek bio najsretniji, da o

ugledu nastavnika glazbene ili likovne kulture i u

samim školama ne govorimo. Glazbena kultura

ne stvara se preko noći i o problemima koji se uo-

čavaju (od posjeta koncertima ili opernim izved-

bama, suradnji s Glazbenom mladeži do glazbe-

nih slušaonica i unaprijeđenja glazbeno-estetske

komunikacije), kao i prostoru koji im se u medijima

posvećuju, ovisi brže izlazak s mrtvog kolosijeka i

unaprijeđenje glazbenog života.

Nije se teško složiti s autorom da u odgojno-obra-

zovnim školskim sustavima još uvijek nema sadr-

žaja koji bi afirmirali kulturu mira i dijaloga, da i

ne govorimo o krucijalnom pitanju droge koja se

može preventivno suzbijati ponovo samo uz po-

moć odgoja na relaciji obitelj-škola.


Mysterious world

As distinguished from many other similar books

and manuals where tasks, procedures and ac-

tivities which would supposedly lead to a radical

change of music atmosphere with us are named,

Sučić prefers to raise new questions which would

give the aforementioned problems wider social,

or more pre cisely, global dimension that raises

important ques tions on communication and pos-

sible intensifying of the entire polarization.

Finally, as to numerous reflections and scientific

research of communication through music, we

can join Goran Sučić’s interesting attempt to,

based on his experience in work with children and

his active music career and amateur painting, of-

fer a com plete view of one’s specific position in

the world of art, particularly in music communi-

cation. Using words, images and music, the au-

thor reveals, through his life experience, his critical

observations of the world in which a new gener-

ation is growing and warns us of the questions

that should be solved in order to make a crea-

tive road which is more free and meaningful. Re-

gardless of all his life experience and the maturity

of his creative work, Sučić’s under standing of the

world, especially the one expressed through his

painting, is strongly influenced by his adolescent

emotions and first impressions in his native Livno,

Zagonetni svijet

Za razliku od mnogih sličnih knjiga i priručnika u

kojima se na kraju popisuju programski zadaci,

naznačavaju smjernice i imenuju aktivnosti koje

bi navodno vodile radikalnoj izmjeni glazbene

atmosfere u nas, Sučić radije otvara nova pitanja

koja će upravo naznačenoj problematici dati širu

socijalnu, točnije globalnu dimenziju koja potiče

ne manje važna pitanja komunikacije i mogućeg

produbljavanja svekolike polarizacije.

Konačno, brojnim refleksijama i znanstvenim

istraživanjima glazbene i sveopće kulturološke ko-

munikacije pridružuje se i ovaj zanimljiv pokušaj

Gorana Sučića da, na temelju iskustava stečenih

u radu s djecom, intenzivnoj glazbeničkoj karije-

ri i likovnoj (amaterskoj) djelatnosti, ponudi jedan

cjelovit pogled na specifičan položaj čovjeka u

svijetu umjetnosti, napose glazbenoj komunikaciji.

Riječju, slikom i glazbom autor iznosi svoja životna

iskustva, kritički motri svijet u kojemu danas stasa

jedna nova mladost upozoravajući na pitanja

koja treba riješiti da bi kreativni put bio slobod-

niji i sadržajniji. Bez obzira na sva životna iskustva

i zrelost njegova kreativnog rada, Sučićev doživ-

ljaj svijeta, posebno onaj iskazan na likovom pla-

nu, ostaje pod snažnim utjecajem mladenačkih

emocija i prvih dojmova u rodnom Livnu, zrca-

lo svijesti i osjećajnosti senzibilnog pojedinca koji

which are the reflections of conscious ness and

sensibility of an individual, who with the eyes of

an amazed and lyrically inclined boy, didn’t stop

perceiving the beauty around him. The title of the

book, “Grown-up Childhood”, which rocks with

the optimistic restlessness of the author, doesn’t

sur prise us because of its nostalgic dream and

soft atmosphere of romantic music as well as with

its fabulous illusions.

dr. Tonći Šitin

ljepotu oko sebe nije prestao promatrati očima

zadivljenog i lirski raspoloženog dječaka. Zbog

tog nostalgičnog sna i mekih štimunga u glazbi

romantičkog ozračja i slikama bajkovite iluzije, ne

začuđuje naziv knjige Odraslo djetinjstvo koja titra

optimističkim nemirom autora.

dr. Tonći Šitin

Iz ciklusa Mrtva priroda, pastel (35x23), 2002.


Izazov vremena

Dr. Ivan Maršić


The Challenge of Time

The young generation today, considering their

way of life and their point of view as objective

observers, is the generation of multimedia. They

are being formed by and creating a picture of

the world through video, film, computers...a book

(or any other source of written knowledge) is no

longer appealing, and with its traditional under-

standing of its didactical value, it isn’t enough for

the young generation, who want clear, practical

and precise interactive information. Superficial

Internet exploring only provides an enormous we-

alth of various sources of knowledge and availa-

ble documentary material so it isn’t hard to rea-

lize why it represents the most popular source of

knowledge and entertainment to many students.

Electronic education is all the more becoming a

reality. Although maybe not quite in the large pro-

portion that we might expect, but it is presently

being considered in education reform and it is

also a topic at many scientific conferences that

broach the problem of education in a progressi-

ve way, preparing, temporarily, for only a theore-

tical basis for its systematic use in the near future.

The extraor dinarily fast development of informa-

tion science and technology of communication

challenges the system of education again (as well

as the entire technology of teaching methods.)

Izazov vremena

Danas je mlada generacija, prema njihovom na-

činu života a i gledištima objektivnih promatrača,

generacija multimedija. Oni se formiraju i stvara-

ju sliku svijeta kroz i uz video, film, kompjutore…

Knjiga (i svi pisani izvori znanja) nije privlačna, a

svojim tradicionalnim poimanjem njezine didak-

tičke vrijednosti, ne zadovoljava interese mlade

generacije koja želi jasnu, cilju podređenu i pra-

vovremenu, interaktivnu informaciju. Samo površ-

no surfanje Internetom pruža nepresušno bogat-

stvo različitih izvora znanja, dostupnog dokumen-

tarnog materijala pa nije teško zaključiti zašto oni

predstavljaju najpopularniji izvor znanja i zabave

mnogim učenicima .

Elektronički posredovano učenje sve više postaje

i naša realnost. Možda ne još uvijek u širokim raz-

mjerima kakve bismo priželjkivali, ona je prisutna

u promišljanjima školske

reforme, ali i tema niza značajnijih znanstvenih

susreta koji obrazovanju prilaze progresivistički,

pripremajući zasad teorijsku podlogu za njenu

sustavnu implementaciju u neposrednoj buduć-

nosti. Izuzetno brz razvoj informacijskih i komuni-

kacijskih tehnologija stavlja školski sustav ( ali i cje-

lokupnu tehnologiju nastavnog rada) pred nove

izazove.

Multimedia includes the use of texts, pictures, vi-

deo recorders and sound in the presentation of

information in the process of systematic learning.

Therefore, the multi media is becoming a very po-

werful didactic tool in the reformation of teaching

methods and in the entire process of understan-

ding the world, and in changing and adapting to

the inherited didactic rules. As technology is be-

coming an object of psy chological research, it is

freeing space for the use of new insights into the

learning process. Consequently, sound and visi-

on - basic thematic chapters of this book provide

a wide frame where the entire teach ing process

can be placed in different, more appealing and

effective bases.

If we accept the repeated and validated assump-

tion that people normally memorize ten percent

of what they read, twenty percent of what they

hear, thirty percent of what they see and fifty

percent of what they see and hear... (Treichler,

1967.), then an investment in the multimedia and

the expectation of a significant increase in the

efficiency of learning become real. If we add to

it the widely spread think ing (still scientificallly un-

verified) that multimedia learning creates a posi-

tive feeling and more effi cient understanding of

the presented knowledge, that people enjoy and

have fun learning that way, it isn’t hard to conc-

lude that these kinds of teaching materials are

Multimedija znači korištenje teksta, crteža, anima-

cije, slika, videa i zvuka u prezentaciji informacije i

u sustavnom učenju. Zbog toga multimedija po-

staje snažno pedagoško oruđe

U remodeliranju nastave i cjelokupnog procesa

saznavanja svijeta, mijenjajući i prilagođavajući

nasljeđe didaktičke zakonitosti. Kako tehnologija

postaje predmetom psihologijskih istraživanja to

se otvara prostor primjeni novih saznanja o pro-

cesu učenja. Dakle, slika i zvuk-osnovne tematske

cjeline ove knjige-pružaju širok okvir u kojemu se

može cjelokupni nastavni proces postaviti na dru-

gačije, atraktivnije i efikasnije osnove.

Ako prihvatimo toliko puta ponavljanu i iskustveno

potvrđenu pretpostavku da ljudi obično zapamte

deset posto pisanih informacija (čitanjem), dva-

deset posto informacija koje dobiju slušanjem, tri-

deset posto onoga što vide i pedeset posto ono-

ga što vide i čuju ..(Treichler 1967) onda ulaganje

u multimediju i očekivanje od značajno poveća-

ne efikasnosti učenja postaju realna. Dodamo

li tome vrlo široko rasprostranjeno mišljenje (još

uvijek znanstveno neispitano) da multimedijsko

učenje stvara pozitivan osjećaj uspješnijeg razu-

mijevanja i shvaćanja prezentiranog znanja, da

ljudi uživaju i aktivno se zabavljaju dok tako uče,

nije teško zaključiti da su takvi materijali privlačniji

i da pozitivan stav prema takvom učenju korelira

s većom efikasnošću u učenju. Nažalost, marke-


more appealing and the positive atti tudes corre-

late with higher efficiency in study. Unfortunately,

marketing experts, bearing that in mind, very skill-

fully offer their products, but with a dif ferent inten-

tion: the sale of technology satisfies the compo-

nent of entertainment only, and very little of the

component of systematic learning.

Neither technology itself nor the multimedia lear-

ning program (including all that multimedia can

offer in the process of systematic work) are omni-

potent and solve all pedagogical problems. Sin-

ce it is easier to integrate this by using computers,

the task of researching new computer possibilities

in the pre sentation of new information and the

new way of learning suggests itself.

An important aspect of a democratic education

is the presentation of information, development

of the skills and abilities people need to actively

partic ipate, as citizens, in a democratic society.

Passively observing and unquestioningly ac-

cepting (without the possibility of opposing and

explaining certain social and hystorical problems)

is enormous depen dency. The passiveness and

the lack of critical ques tioning is a mere opposite

of the democratic con ception of education. Un-

fortunately, mass media is often misused for the

purposes of indoctrination of “state television”,

press, film... Without the possibility of their being

used from a critical distance and iden tification

tinški stručnjaci, ravnajući se ovim osjećajima, vrlo

vješto nude svoje proizvode, ali ne s istim ciljem:

prodaja tehnologije zadovoljava samo kompo-

nentu zabave, a vrlo malo komponentu sustav-

nog učenja.

Sama tehnologija, pa niti multimedijski program

učenja (i sve ono što multimedija može pruži-

ti u sustavu nastavnog rada), nije svemoguća i

ne rješava sve pedagoške probleme. Kako je

ovo najlakše integrirati korištenjem kompjutora to

nam se nameće zadatak istraživanja mogućno-

sti kompjutora u prezentiranju novih informacija i

novog načina učenja.

Bitan aspekt demokratskog obrazovanja je pre-

zentacija informacija, razvijanje sposobnosti i vje-

ština koje su potrebne ljudima kako bi kao gra-

đani aktivno sudjelovali u demokratskom društvu.

Pasivno gledanje i neupitno prihvaćanje (bez mo-

gućnosti suprotstavljanja i razjašnjenja određenih

socijalnih i povijesnih problema) je velika ovisnost.

Ta pasivnost i nedostatak kritičkog propitivanja je

sušta suprotnost demokratskom poimanju obra-

zovanja. Nažalost, masovni mediji se vrlo često

zloupotrebljavaju u te svrhe: indoktrinacije «držav-

ne» televizije, novine, film… Bez mogućnosti nji-

hova korištenja s kritičkom distancom i identifika-

cijom jednostranosti upitna je sloboda obrazova-

nja, a time se i čitav software multimedije može

staviti pod znak pitanja.

of bias, the freedom in education and the whole

software of multimedia are in question.

A successful educational process implies a

consis tent adherence to certain principles and

proceed ings. What is especially important is:

- to give a child the possibility to affirm his abilities

in an atmosphere where he can feel support and

complete motivation,

- to personalize a child’s learning (learning by

expe rience, inclination),

- to encourage active participation in solving gi-

ven problems (observing diversities, self-evaluati-

on and evaluation of their associates, taking the

respons-ability...).

If these objectives are set in multimedia learning

, then the very important question concerning a

defi nition of learner material, knowing the langu-

age of the multimedia and its narrative structure

(congru ence with psychological rules of studying

and under standing), technologies of making the

learner mate rial, emotional experience and stu-

dent’s attitude towards language and the mate-

rial can be asked.

Considering these and other limits, can multimedia

learning anticipate them and meet the democra-

tic objectives of education? A standard form of the

teaching process is a traditional teaching to the

whole class. A student is main ly in the position of a

Uspješan odgojno-obrazovni rad pretpostavlja i

dosljedno pridržavanje određenih načela i postu-

paka. Pri tome osobito se ističe:

- pružiti djetetu mogućnost da afirmira svoje spo-

sobnosti u ozračju potpore, podrške i posvemaš-

ne motivirajuće atmosfere,

- personalizirati djetetovo učenje (učenje na isku-

stvu, doživljajima i interesima)

- poticanje aktivne participacije u rješavanju za-

danih problema (sagledavanje različitosti, vred-

novanje svoga rada i svojih suradnika, preuzima-

nje odgovornosti…),

Ako ove ciljeve postavimo kod multimedijskog

učenja onda se izuzetno značajnim postavljaju

pitanja definicije sadržaja učenja, poznavanje

jezika multimedije i njene narativne strukture (su-

kladnost s psihologijskim zakonitostima sazna-

vanja i učenja) tehnologije izrade materijala za

učenje, emotivni doživljaj i odnos učenika prema

jeziku i sadržaju…

Može li multimedijsko učenje, svjesno ovih ( i dru-

gih) ograničenja predusresti ove nedostatke i za-

dovoljiti demokratske ciljeve obrazovanja?

Standardni oblik nastavnog rada je tradicionalno

predavanje cijelom razredu. Učenik je najvećim

dijelom, u poziciji pasivnog slušatelja ili promatra-

ča rada vrlo aktivnog nastavnika. Ako se postavi

pitanje: što bi bilo efikasnije tradicionalno razredno


passive listener or an observer of the work of a very

active teacher. If the question is asked as to what

would be more efficient, the tra ditional class tea-

ching or the multimedia coverage of information,

the validated answer would be that the groups of

students exposed to multimedia learn ing (with inte-

ractive discs or some other instructions by compu-

ter) produced better test results which shows that

the study was more efficient in the multi media le-

ssons. Secondly, it has proved to be more rational

that lessons based on various types of com puter

communication tell about rational study by using

computers. (Kulik, Kulik & Bangert-Drowns, 1985.).

Namely, to learn a certain subject-matter using the

computer takes two hours and twenty five minutes,

whereas learning the same subject-matter in the

traditional way takes three hours and thirty minutes

(time saved 38%).

Arguments for more successful learning with the

help of the multimedia are:

- Multimedia learning requires better planned,

struc tural teaching materials.

- A student establishes an interactive relationship:

he is in a situation where he communicates with

tasks, and this relationship significantly influences

the effi ciency of learning. (Fletcher, 1989.). The

results have shown that students learn faster and

they have a more positive attitude towards the

given material if they learn in an interactive way.

predavanje ili multimedijalni prijenos informacija

–odgovor bi bio, istraživanjima potvrđen- da gru-

pe učenika koje su bile izložene multimedijalnom

učenju (interaktivnim diskovima ili nekom drugom

instrukcijom pomoću kompjutora) pokazuju na

rezultatima ispitivanja da je učenje bilo efikasnije

kada se nastava izvodila multimedijalno. Drugo,

pokazalo se i mnogo racionalnijim: nastava za-

snovana na nekom od oblika kompjutorske komu-

nikacije govori o racionalnom učenju korištenjem

kompjutora (Kulik, Kulik & Bangert-Drowns,1985).

Naime, da bi se naučilo neko određeno gradivo

bilo je potrebno dva sata i dvadeset pet minu-

ta za učenje pomoću kompjutora, dok je učenje

toga istog gradiva u tradicionalnom nastavnom

obliku zahtijevalo tri sata i trideset minuta (ušteda

vremena 38%).

Argumentacija za uspješnije učenje uz pomoć

multimedija nalazi se u:

- Multimedijalno učenje zahtijeva smišljenije struk-

turiranje materijala za učenje.

- Učenik uspostavlja interaktivan odnos: On je u si-

tuaciji da komunicira sa zadacima, što značajno

utječe na efikasnost učenja (Fletcher,1989). Poka-

zuje se da učenici uče brže i imaju pozitivniji stav

prema ponuđenom materijali ako to rade inte-

raktivno. Upravo ta interaktivnost s gradivom, a ne

sami materijal ili medij prezentacije koji određuju

njegovu efikasnost u učenju;

It is that interaction with the material, and not the

material alone or a medium of presentation, that

determines the stu dent’s efficiency in learning.

Furthermore, multimedia presentation enables

the student to learn material according to his own

pace, interests and abilities, the complexity of the

material , etc. which cannot be done in crowded

classrooms using traditional teaching methods.

The fact that material presentation using the new

technology is an appealing innovation that stimu-

lates students and learing cannot be ignored. A te-

acher, with his/her predictable teaching methods,

isn’t an inter esting source of knowledge. However,

as is the case with every innovation as it becomes

known, it looses its appeal and its efficiency de-

creases (Clark & Craig, 1992.), The fear of the new,

unknown and dif ferent cannot be ignored, too, as

the author of the monograph warns in his text that

these novelties slow, inhibit a student and seriously

jeopardize the efficiency of his study.

One or more media?

Many studies have shown that multimedia lear-

ning (listening of a text and animation, for exam-

ple) gives better results than learning with one

medium only (Mayer and Gallini, 1990.). Howe-

ver, other research shows that primary school

students accomplish bet ter results when they get

- Nadalje, multimedijska prezentacija omoguću-

je učenika da gradivo savladava prema svom

osobnom ritmu, interesu i sposobnostima učenja,

težini gradiva i sl. To ne može u pretrpanim razre-

dima s tradicionalnom predavačkom nastavom;

- Ne smije se zanemariti niti činjenica da je pre-

zentacija gradiva novom tehnologijom atraktivna

novina koja stimulira učenika i učenje. Nastavnik

je svojom predvidljivošću postupaka, kao izvor

znanja, nezanimljiv. <no, kao i svaka novina kada

postane poznata gubi na svojoj privlačnosti i nje-

na efikasnost pada (Clark & Craig.1992,). Nije

zanemariv niti strah od novoga, nepoznatoga i

drugačijeg na što upozorava autor monografije

u svom tekstu što koči, sputava učenika i ozbiljno

ugrožava efikasnost njegova učenja.

Jedan ili više medija?

Mnoge studije su pokazale da učenje pomoću

multimedije (slušanje teksta i animacija, npr.) u

odnosu na jedan medij (samo slušanje ili sama

animacija) daje bolje rezultate nego kada se

učenici izlože samo jednom mediju. (Mayer i

Gallini,J.K.,1990,). Druga pak studija pokazuje

da učenici osnovne škole postižu bolje rezultate

kada im se informacija prezentira u kombinaciji

tekst-slika ili zvuk-slika nego ako su izloženi samo

slušanju teksta, samo zvuku ili samo slici.


information presented in a combination of text

- image or sound - image me thod than if they

are exposed to listening or sound only. These

and many other empiric studies (Nugent) verify

the accuracy of so-called “dual coding theo-

ry”. Namely, there are two relatively independent

information processing channels: verbal (text,

listen ing) and non-verbal (illustrations, sounds). In-

formation can be processed by first, second or

by both channels. When it is processed by both

chan nels (reference processing) it has an extra

influence on memorizing because a student has

the possibility of making more cognitive “furrows”

by which he stores and memorizes information.

A combination of different media also shows

differ ent levels of learning efficiency. Not every

combina tion is always efficient. Efficiency de-

pends on many factors: from the fore - knowled-

ge and the age of the children to the learning

material. There are cer tain conditions which have

proved to be important for a better acquisition of

the study-material. When does the media sustain

one another? Some experimental tests show that

illustrating a text with images significantly influen-

ces the study results. However, the text illustration

alone, unless it goes along with the text (doesn’t

illustrate it transparently enough) doesn’t influence

the study. Therefore, an illustration or an Image, in

order to more positively influence a study, has to

Ove i mnoge druge empirijske studije (Nu-

gent,1982.) potvrđuju ispravnost tzv. dual coding

theory. Naime, postoje dva relativno neovisna ka-

nala procesuiranja informacija: verbalni (tekst, slu-

šanje) i neverbalni (ilustracije, zvukovi). Informacije

se mogu prenositi jednim , drugim ili preko oba

kanala. Kada se ona prenosi preko oba kanala

(referentno procesuiranje) ima dodatan utjecaj

na pamćenje jer učenik ima mogućnost stvara-

nja više kognitivnih «brazda» kojima pohranjuje i

pamti informacije.

Kombinacija različitih medija pokazuje i različite

nivoe efikasnosti učenja. Nije uvijek svaka kombi-

nacija efikasna. Na to utječu različiti čimbenici:

od predznanja i dobi djece do samog sadržaja

učenja. Postoje određeni uvjeti koji su se pokazali

značajnijim za bolje usvajanje gradiva.

Kada se mediji međusobno podupiru?

Neke eksperimentalne provjere pokazuju da slika

koja ilustrira tekst značajno utječe na bolje rezulta-

te učenja. Međutim sama ilustracija teksta, ukoli-

ko ne podupire sadržaj teksta ( ne ilustrira ga do-

voljno transparentno) nema utjecaja na učenje.

Dakle, ilustracija ili slika da bi pozitivno utjecala na

uspješnije učenje mora pokazivati (objašnjavati)

informaciju koja se daje u tekstu i ne smije odvra-

show (explain) information which is given in the text

and it must not distract a student’s attention from

the main idea of the text. Only an illustration that

corresponds with the text he/ps explain the textual

material and allows the stu dent to make connecti-

ons between verbal (text) and non-verbal (illustra-

tion) information, This referer-ence processing with

double codification con tributes to a better study.

If the input is of higher qual ity (image, music, etc.)

and if its expression sustains written messages or

heard information, then not only does if result in a

more efficient study, but if also val idates educatio-

nal hypotheses concerning the mak ing of criteria,

critical evaluation of messages, etc...

Multimedia learning is more efficient if students

have less fore-knowledge in the subject they are

learning, which is proven by the results of the study

(Mayer & Gallini, 1990., Levie & Lentz, 1982.). This

fact is cer tainly due to the possibility of easier,

simpler linking of fore-knowledge to new knowled-

ge or because of the easier development of their

cognitive model (dfiferent logical structure, clo-

ser to their concept making). Students with good

fore-knowledge have a very rich source of infor-

mation and they can build up cognitive models

with text only (a higher level of abstraction). They

can also know what information is important and

where they need to pay attention. However, this

can be incentive in the other direction:

ćati učenikovu pažnju s osnovne poruke teksta.

Samo ona ilustracija koja podržava sadržaj teksta

pomaže u objašnjenju tekstualnog materijala i

dozvoljava učeniku da izgradi veze između ver-

balne (tekst) i neverbalne (ilustracija) informacije.

Ovo referentno procesuiranje dvojnim kodiranjem

pridonosi poboljšanom, učenju. Ukoliko je input

kvalitetniji (slika, glazba i sl.) i svojom ekspresivno-

šću podržava poruke pisane ili slušane informaci-

je onda se utječe ne samo na efikasnije učenje

nego i stvaranje odgojnih pretpostavki: stvaranje

kriterija, kritičko vrednovanje poruka i sl.

Multimedijalno učenje je efikasnije ako učenici

imaju lošije predznanje u području koje se uči. To

pokazuju rezultati studije (Mayer & Gallini,1990:

Levie & Lentz 1982 .). Vjerojatno zbog mogućnosti

lakšeg, jednostavnijeg povezivanja prethodnog

znanja s novim znanjem ili lakše izgradnje svog

spoznajnog modela (drugačija logička struktura,

bliža njihovu stvaranju pojmova). Učenici s pret-

hodno dobrim znanjem imaju vrlo bogat izvor in-

formacija i oni mogu izgraditi spoznajne modele

pomoću samog teksta (viši nivo apstrakcije). Ta-

kođer, oni mogu znati koja je informacija važna

i na koju oni trebaju usmjeriti svoju pažnju. No to

može biti poticajno u drugim smjeru: individua-

lizacija multimedijalnog programa (sadržaja) koji

će i napredne učenike s dosta informacija i bo-

gatim prethodnim znanjem staviti pred složenije


individualization of the multimedia program (su-

bject - matter) that will create problems even to

advan ced students with fore-knowledge (for so-

lving those problems they won’t have enough fo-

re-knowledge) so, this kind of study will serve them

for further progress, advanced projects, etc...

However, this depends a lot on the professional

profile of the mul timedia study program compo-

ser. The composer cannot be simply a technician

who skillfully deals with technical resources, but

also a teacher with a present methodical edu-

cation. Multimedia learning not only requires an

expert but an excellent method-ologist, especia-

lly at using different media.

If we accept the thesis that the multimedia ma-

kes for a better and more efficient study, then we

have to accept the claim that the teaching pro-

cess in which reference information processing,

verbal and non-verbal insights are used, improves

the student. This insight is helpful for making new

didactic mater ial, a special textbook. Based on

the results of much research, some suggestions

can be summarized.

- Information

- Medium

- Group classes

- Text with illustration- images

- Procedural information

- Text with diagram oranimation

probleme ( za rješavanje kojih neće imati dovolj-

no prethodnog znanja) pa će im ovakvo učenje

poslužiti za daljnje napredovanje rada, napredne

projekte i sl.

No, to umnogome ovisi i o stručnom profilu sa-

stavljača multimedijalnih programa za učenje. Tu

ne može biti samo tehničar koji vješto barata teh-

ničkim resursima. Ali tu ne može biti ni nastavnik

sa sadašnjom metodičkom naobrazbom. Mul-

timedijalno učenje traži ne samo dobrog struč-

njaka nego vrsnog metodičara, i to u korištenju

različitih medija.

Ako prihvatimo tezu da multimedija potpomaže

brže i efikasnije učenje učenika, onda moramo

prihvatiti i tvrdnju da nastavni rad u kojemu se

koristi i aktivno potpomaže referentno procesuira-

nje informacija, verbalne i neverbalne spoznaje

reprezentacije unapređuje učenika. Ta spoznaja

je bitan putokaz kod izrade novog didaktičkog

materijala, posebnog udžbenika. Na temelju re-

zultata niza istraživanja mogle bi se sumirati neke

sugestije.

- Informacije

- Medij

- Skupna nastava

- Tekst s ilustracijama-slikama

- Proceduralne informacije

- Tekst s dijagramom ili animacijom

- Solving problems

- Animation with explaining description

- Recognition

- Images

- Information in space

- Short verbal information

- Sound

- Details of a story

- Video with explanation (or a text with illustration)

We can see that a teaching process using the

multi media compared to traditional methods

of teach ing classes helps most students to le-

arn more effi ciently, but not in every case and

not with all chil dren. Here we can cynically add

that every mode of information presentation is

better and more efficient than traditionally less

interestingly taught classes. Multimedia learning

is especially efficient when it is interactive and

adaptable to the rhythm of every student. Multi-

media learning is most efficient when verbal and

non-verbal channels of learning are combined

and when they support each other.

Consequently, there are more questions than an-

swers. How long will the preparation of all those

responsible in the teaching process take for the

use of complex multimedia didactic means?

Is there a universal theory which would confirm

these empiric findings and predict future results?

If we apply various techniques in the presenta-

- Rješavanje problema

- Animacija s objašnjavajućim opisom

- Prepoznavanje

- Slike

- Informacije u prostoru

- Kratke verbalne informacije

- Zvuk

- Detalji priče

- Video s objašnjenjem (ili tekst s Ilustracijom)

Vidimo da nastavni rad uz korištenje multimedije

u odnosu na tradicionalnu predavačku nastavu

pomaže učenicima da bolje uče, ali ne uvijek i

ne kod svakog djeteta. Ovdje možemo cinično

dodati da je svaki oblik prezentacije informaci-

ja bolji i uspješniji od tradicionalno nezanimljive

predavačke nastave. Multimedijalno učenje po-

sebno je efikasno ako je interaktivno i ukoliko je

moguće podešavati ritmom učenja svakog uče-

nika. Multimedijalno učenje je najefikasnije kada

se kombiniraju verbalni i neverbalni kanali učenja,

kada se međusobno podržavaju. Nakon ovoga

više je pitanja nego gotovih odgovora.

Koliko dugo će potrajati priprema svih odgovor-

nih za nastavni proces za primjenu kompleksnih

multimedijskih didaktičkih sredstava?

Postoji li sveobuhvatna teorija koja bi podržala

ove empirijske nalaze i predvidjela buduće re-

zultate? Koristimo li različite tehnike u prezentaciji

nekog gradiva nužno bi trebalo tome podesiti i


tion of teaching material, modes of evaluation

of knowl edge should be adjusted to these te-

chniques (not only the paper-pencil evaluation

mode). How to accomplish this? Is there the po-

ssibility of making a virtual classroom where the

presentation of multime dia teaching would help

in the collaboration of learning and individual tu-

ition? Is there empiric proof that multimedia pre-

sentation of material helps in the collaboration of

learning and individual tuition? How does one tra-

in a student to develop learner strategy, to orga-

nize and use a special set of skills in order to solve

a problem? Is multimedia teaching and learn ing

the future of all education in schools?

Therefore, the Multimedia Monograph by Goran

Sucic shouldn’t be considered or analyzed only

as a work of art, but as a healthy means of re-

flection, a successful attempt to distance one-

self from the pre sent grayness while searching for

steps towards an interpolating approach, with an

accent on cultural and educational spheres, whi-

ch is also the author’s sphere, where priority is gi-

ven to the educational and cultural component

as an important condition for the rest.

So, more often than not, the author discusses into

concrete topics, giving concrete examples of the

so-called correlation of the material from cultu-

ral and educational spheres, finding and offering

the alternative an to the present one.

načine provjere znanja (ne samo provjere tipa

papir-olovka). Kako to postići?

Ima li mogućnost stvaranja virtualne učionice u

kojoj bi multimedijalna prezentacija gradiva pot-

pomagala suradničko učenje i individualno po-

dučavanje?

Ima li empirijske potvrde da multimedijalna pre-

zentacija gradiva potpomaže suradničko učenje,

individualno podučavanje?

Kako osposobiti učenika da izradi strategiju svog

učenja, da organizira i koristi poseban set vještina

kako bi riješio neki problem?

Je li multimedijalno podučavanje i učenje izvje-

sna budućnost u rekonstrukciji nastavnikove pozi-

cije u školi?

Stoga ovu multimedijalnu monografiju Gorana

Sučića ne bi smjeli promatrati ili analizirati samo

kao umjetničko djelo, nego je staviti u zdrav kon-

tekst razmišljanja kao uspješni pokušaj i doprinos u

traženju iskoraka iz postojeće učmalosti i sivila ka

interpoliranom pristupu sa naglaskom na odgoj-

na i kulturološka područja što je ujedno autorovo

područje djelovanja, gdje prioritet daje odgojnoj

i kulturološkoj komponenti kao važnom preduvjetu

za ostalo.

Dakle što više autor ide i u konkretne projekte kon-

kretizirajući primjere takozvane korelacije sadržaja

iz kulturoloških i odgojnih područja , pronalazeći i

nudeći alternativu postojećem.

It directly points to the necessity of information

sci ence as a main subject, which is nowadays

a basis of literacy, as does Sucic advocate that

the culture of dialogue and toleration should be

incorporated in almost every teaching subject.

Throughout the monograph, Goran Sucic, among

other things, encourages a different way of thin-

king, emphasizing the necessity of the change of

con sciousness and behaviour, especially in edu-

cation, the institution that produces new knowled-

ge, neces sary to all, which is at the same time an

answer to the challenge of time we live and it is

also a need of the new generation.

Dr Ivan Maršić

Direktno upućuje na potrebu informatike kao re-

dovnog predmeta što je u današnjim uvjetima

osnova pismenosti, kao što zagovara da se kultu-

ra dijaloga i tolerancije inkorporira u gotovo svako

nastavno područje.

Kroz čitavu monografiju Goran Sučić između

ostalog potiče na drugačiji način razmišljanja uz

potrebu promjene svijesti i ponašanja, a naročito

na ovu temu odgoja i obrazovanja, institucije koja

proizvodi nova znanja , tako svima potrebna, što

je ujedno odgovor na izazov vremena u kojem

jesmo a i potreba nove generacije.

Dr Ivan Maršić

Iz ciklusa Korijeni, ulje na platnu (82x55), 2000.


Spoznaja riječi

djeca se vole približiti odraslima i oponašati ih, premda bi obrnuto bilo mnogo korisnije…

Goran Sučić


… jer u umjetnosti mi nemamo

posla s nekakvom jednostavnom, ugodnom

i korisnom igračkom, nego

s razvijanjem istine

HEGEL

Čovjek u umjetnosti – umjetnost u čovjeku

Što je glazba?

Glazba je umjetnost.

Što je glazba u umjetnosti? Što je slikarstvo, književnost…..?

To su pitanja na koja je teško naći odgovore, a zanimaju ne samo glazbenike, etnologe, muzikologe

nego i filozofe, sociologe i sve ostale znanstvenike koji se bave kulturološkim istraživanjem ljudskog društva.

Čim je riječ o glazbi, pridružujemo se milijunima ljubitelja te umjetnosti, koje glazba povezuje svojim ču-

desnim jezikom zvukova i boja, ne poznajući nikakve

ograde i granice. Ljepotu koju pruža glazba treba ponajprije čuti, osjetiti i doživjeti, a nikako prepričavati.

Otkad postoje glazba, slikarstvo itd?

Kratak odgovor na to pitanje bio bi: otkad postoji čovjek.

No, znamo da to nije pravi ili barem nije potpuni odgovor.

Glazba se piše iz različitih motiva, zbog kojih je i slušatelj sluša; iz psiholoških, jer autor ispovijeda kako se

osjeća u svijetu, iz glazbeno-medicinskih, da se oslobodi kompleksa i očisti, iz etičkih, da stekne slavu i

pruži čovječanstvu nešto plemenito i uzvišeno, iz spoznajnih, da pokaže istinu, iz trgovačkih, da zaradi i

dođe do ekstra profita. No pravi umjetnik piše ili stvara isključivo radi same umjetnosti, nudeći poruku i u

njoj istinu.

U traženju dijela odgovora na pitanja koja su vezana uz glazbu i glazbenu umjetnost, korisno je upoznati

se s nekoliko misli poznatih filozofa, književnika, znanstvenika i umjetnika.

Glazba je znanost o prirodi zvukovnog ustroja.

KLEONID

Glazba učvršćuje karakter, a sve što naše naravi čini boljima, blizu je božanstvu.

PITAGOREJCI

Glazba služi za zabavu, za odgoj, za pobudu duha i srca i za oslobađanje duše od strasti.

ARISTOTEL

Glazba je prethodnica filozofije.

PLATON

Glazba je otkriće veće od sve mudrosti i filozofije.

LUDWIG VAN BEETHOVEN

Glazba je lirska paučina između srca i mozga.

MIROSLAV KRLEŽA

Glazba je među umjetnostima najbožanskija, jer je od svih najmanje određena granicama.

IGINIO TARCHETTI

Glazba najbolje tješi ožalošćene i nesretne; ona osvježuje dušu i daje joj sreću.

Mladež valja učiti toj božanskoj umjetnosti koja ljude čini boljima.

MARTIN LUTHER

Da glazba ne budi herojske instinkte, ne bi vojničke kapele imale toliki utjecaj u ratovima.

ANTUN GUSTAV MATOŠ

Glazba je izraz misli, osjećaja i strasti, što mora biti jedina svrha glazbe.

JEAN-PHILIPPE RAMEAU

Glazbom nastojim prevesti prirodu i slikati tonovima, a riječi mi daju melodiju.

CHRISTOPH WILLIBALD GLUCK

Glazba i kad se ponavlja kao jeka, prodire sve dublje u srce. Sve na zemlji slabi kad se ponavlja osim

glazbe.

JEAN PAUL


Glazbenik posvuda nalazi glazbu, kao što za zaljubljenoga sve stvari imaju boju istoga lica. A koliko je

skrivenog treptaja, zagonetnih simfonija u oblaku, u zvijezdi, u oku djeteta. Vjerujem u glazbeno na-

dahnuće ne kao nalet delirija, nego kao djelovanje, sporo, neosjetno, jednostavno, koje se zbiva nama

usprkos. Salijeće nas, posjeduje; ona je fiksna ideja, poput ljubavi.

OLIVIER MESSIAEN

“Korisnije je slušati kvalitetnu glazbu, nego izvoditi lošu.”

Ovo su dakle razmišljanja koja daju vrlo različite odgovore na isto pitanje pitanje što je glazba, upućujući

istodobno na njezinu mnogoznačnost i neizrecivost, različitost. Uostalom, zašto uvijek govoriti o sličnosti-

ma? Zašto ne govoriti o razlikama, jer ako su sličnosti očite, razlike su još očitije.

Bogatstvo u različitosti važno je kako u stvaranju umjetničkoga djela, tako i u pristupu slušanju, odnosno

doživljavanju glazbenog, odnosno umjetničkog djela. Jedni će mu pristupiti naivno ili uzgredno, neaktiv-

no, bez analize i kritičnosti. Na tom stupnju sluša se bez posebno usmjerene pozornosti, pa se zapravo i

ne zna što se sluša. Taj je način pristupa ne samo prirodan nego i neizbježan kod velike većine ljubitelja

glazbene umjetnosti.

Drugi pak kod slušanja istoga glazbenog djela bez obzira na njegovu umjetničku vrijednost zamjećuju

neke izražajne glazbene elemente (tempo, dinamiku, ritam, melodiju i sl.) Dakle, posebno uočavaju i

kritički raščlanjuju pojedine dijelove, što je dobar put za selektivno ili analitičko slušanje.

Na trećem stupnju iskazuje se sposobnost spajanja gotovo svih izražajnih i tvorbenih elemenata u jednu

cjelinu. Slušanje na toj razini je sintetičko, a nastaje kao prirodan i pravilan slijed prvih dvaju pristupa.

Glazbom se nedvojbeno odgajaju svi naraštaji, a u tom procesu bitno je pronaći i razlikovati vrijedno od

uvjetno rečeno nevrijednog, kako bi se izbjegli nepotrebni i nekorisni emotivni sukobi s pravom umjetno-

šću, koja u sebi mora nositi istinitu poruku.

Odgovornost za odgajanje i razvijanje dobrog ukusa u glazbi i općenito u umjetnosti snosi ponajprije loša

uređivačka orijentacija elektroničkih i tiskanih medija, pa tek onda sustavi školstva preko svojih neatraktiv-

nih programskih shema iz kulturoloških nastavnih područja.

Svi principi samozvanih i univerzalnih autoriteta što su ih sebi priuštili mas mediji pa i pojedinci , suprostav-

ljene su ljudskim samim tim i umjetničkim slobodama.

Neusklađenost školskih nastavnih programa sa odgojno-obrazovnim programima televizije i drugih medi-

ja je blaga riječ, nego se naime radi o vođenju cijelokupnog procesa u suprotnom pravcu.

Iz ciklusa “Korijeni”, ulje na palatnu (38x26), 1991.

Teza koja se podastire mladima da je sve već

izmišljeno, sve naslikano, sve napisano,

naprosto je destimulativna, a naročito

kod spoznaje da ljudski istraživački duh

ne može doći do kraja.


Ono što je blizu granice ne znači kraj,

nego možda novi početak

Strah od novoga, drukčijega, nepoznatog

Glazba kao umjetnost još uvijek nažalost robuje golemom materijalu postavljenom i položenom u proš-

losti. Tako i atonalna glazba nije generički ništa drugo doli samo posljedica tonalne glazbe, u kojoj svi

tonovi i intervali postaju ravnopravni. Iz toga proizlazi da nova glazba nije ništa drugo doli trpljenje djela

koja je ostavila stara glazba.

Kao da mi danas moramo nastavljati s ratovima zato što su se s njima bavili naši preci.

To stanje u glazbi i umjetnosti stoga možemo smatrati posljedicom svojevrsnoga praroditeljskoga grijeha.

Pojava fotografije, primjerice, nije potisnula jasno određene predmete s umjetničkih slika, nego se pred-

met nastojao dublje spoznati. Tako ni glazba tijekom mnogih razvojnih faza i stilskih razdoblja nije bila

konkurencija sama sebi, nego potreba za novim izričajem i davanjem odgovora zahtjevima i izazovima

vremena.

Usporedba između nepredmetnog slikarstva i atonalitetne glazbe ukazuje na zajedničke fundamentalne

uzroke. I jedno i drugo nastaje preko prijelaznih formi. Osnovna prijelazna forma u glazbi je slobodni tona-

litet, odnosno naglo mijenjanje tonaliteta kao prethodnica napuštanja tonalitetnog.

U slikarstvu, slobodnom tonalitetu odgovara narušavanje perspektive. Ona veza koja u djelu uspostavlja

smisao skrivena je za slušatelja dresiranog nametnutim zvukovima (radiopostaje, TV-emisije i različiti nosa-

či zvuka), a u ime i s pozicija formiranja javnog ukusa koji se redovito razilazi s kvalitetom.

“Kulturna industrija” već je odgojila svoje žrtve, tada im u slobodno vrijeme, namijenjeno opuštanju,

nameće sve kako bi prigušila suštinu. Uši su toliko preplavljene lakom glazbom da se ona druga može

dosegnuti tek kao zgrušana suprotnost.

Šlagerizam je termin i pojam kojim D.Detoni ukazuje na pojavu kiča kao najpodmukliju zarazu koja je za-

desila glazbu. Otupljene,zanesene nekim vanjskim,površnim stimulansima,velike mase priprostih počinju

gmizati pred umjetnošću natraške poput rakova,i tako se,onesposobljene da dublje zagledaju ili čuju bilo

što oko sebe,sve više udaljuju od nje.

“Glazba sudjeluje u procesu

i kao cijepanje svekolike

umjetnosti na kič i avangardu, a kič

kao diktat profita nad kulturom.”

CLEMENT GREENBERG

Pojava naručenoga umjetničkog djela (mecena) i umjetnik strani su jedno drugom. Mecena, najčešće

skorojević, nema nikakav odnos prema umjetničkom djelu, nego ga naručuje kao takozvani kulturni čin,

što je izravna neutralizacija kulture. Za umjetnika, pak, već to što je vezan za samo jedan termin ili prigodu

dovoljno je da uništi njegovu slobodu stvaranja i spontanosti.

Sa svakim je umjetničkim djelom povezan poneki oblik standardizacije, no prava umjetnička djela razliku-

ju se od produkta popularne “umjetnosti” po tome što se u prvima načela oblikovanja ne mogu primje-

njivati prema strogim pravilima, nego, naprotiv, slobodnim tumačenjem načela.

Masovnu industrijsku produkciju određuju dvije pretpostavke. S jedne strane, to je proizvodnja standardi-

ziranih i izmijenjenih dijelova i njihovo sastavljanje uz najmanji mogući trud; s druge strane, to je pitanje

poslovne prakse zabavne industrije, kao nedvojbeno najproblematičnija manifestacija suvremene kul-

turne krize ili pak krize u kulturi.

Posebno obilježje komercijalizacije umjetnosti u razdoblju masovne kulture pa i kiča unutar toga ne sastoji

se samo u tome da se proizvede što unosniji materijal, nego, dapače, u tome da se za tzv. umjetničku

produkciju pronađe formula prema kojoj će jednaki proizvodi u istoj publici moći pronaći najbolju mo-

guću prođu i ostvariti profit, i to u što dužem vremenskom razdoblju, s povremenim promjenama mode

(đira), tako da se i umjetnim putem izaziva pojačana potražnja da bi se ponovno stekao ekstra profit,u

čemu elektronički državni mediji sudjeluju daljnjoj proizvodnji kiča.

Posljedice toga su duhovna jednoličnost i nesamostalnost publike, koja i sama jednim dijelom snosi

odgovornost za nižu vrijednost umjetnosti koja im se pruža ili nameće. Dakle, ključno je pitanje dobiva

li publika zaista samo ono što želi, ili je naprotiv odgajana tako da se zadovoljava onim što joj se daje.

Zabavna industrija nažalost ne poduzima ništa da bi čovjeka, odnosno bespomoćne mase odgojila,

stvorila uvjete za samostalan izbor te sama utjecala na formiranje ukusa i time pojačala svijest (poznato

je, naime, da se lakše upravlja lutkama negoli osobama). Žalosno je da se ne traži nikakva odgovornost

za takvo stanje u tzv. popularnoj umjetnosti, dapače, ono se opovrgava tvrdnjom da publika dobiva

ono što želi. No, publika nažalost ne određuje ono što želi, nego joj se ukus nameće iz strogo zatvorenih


krugova; oni bi se, doduše, mogli raskinuti, no uz mnogo truda i vremena, te pod uvjetom da se izdavači

i urednici potrude u izjednačavanju kriterija prema višoj umjetničkoj razini.Ipak, treba vjerovati da će se

odgajanje publike kad-tad isplatiti jer nijedna kriza, bila ekonomska, kulturna ili moralna, nije ni u prošlosti

mogla spriječiti i zaustaviti glazbeni i umjetnički život i njegov razvoj.

I glazba se sama pokušava očistiti monopola snalažljivih i vještih, izmičući mreži organizirane industrijske

kulture i njezinih konzumenata, koja nije ništa drugo doli podvala kulturi, njezino svođenje na kulturni obrt.

Razvoj glazbe postao je neizvjestan možda i samim tim što glazba bez pogovora slijedi povijesnu ten-

denciju svojega vlastitog materijala i predaje se u stanovitom smislu svjetskom “autoritetu”, ubrzavajući,

u svojoj nevinosti i naivnosti, katastrofu.

U lažnom poretku i propast umjetnosti je lažna. Njezina istina je negacija prilagođivanja, što je dovelo do

glavnog načela: slaganje s postojećim bez ostatka.

Masovna reprodukcija i po njoj skrojena produkcija moderne su samo po tome što preuzimaju industrijske

metode (osobito u distribuiranju robe). Oni svoje slušatelje obrađuju najnovijim psihotehničkim i propa-

gandnim sredstvima i metodama pa slušatelji postaju propagandistički konstruirani, ali upravo stoga i

vezani za ono vječno lomljivo u okoštaloj tradiciji.

Skladatelji umjetnici najčešće su prepušteni sami sebi u svom trudu, i najčešće nemaju pojma o postup-

ku i proceduri koja se kroji u šlager-biroima.

Emancipacija glazbe danas isto je što i emancipacija govornog jezika. Glazba i umjetnost moraju radi

ljudskosti nadilaziti svijet u njegovoj neljudskosti.

Značenje umjetničkog stvaralaštva i njegove tehnike leži u tome da se za ono što nikad nije bilo, ‘izmiš-

ljaju’ sheme poznatoga.

Strahovanja i šokovi pred nerazumljivim rezultiraju bijegom od nove i drugačije istine i tome se žrtvuje

neka nova glazba, jer stara svoju sreću vidi u tome da se odrekne lijepog privida.


Zašto bi se odnosi intervala jednom i zauvijek postavili kao Sveto pismo?(Tijekom vremenskih razdoblja i mijenjao se tretman disonance, pa danas nije više ono što je nekoć bila)

Ovakve konstatacije sputavale bi progres i svaki reformistički pokušaj u povijesti, kakvi su oni znamenitih

reformatora W. Glucka, R. Wagnera, potom Schönbergove škole, ili pojava jazza i rocka, koji su zapravo

pokolebali pojam autentičnosti i ukazali da je glazba živo tkivo koje u novom vremenu traži novi izričaj,

iskorak, odgovor i izazov?

Ljudsko je uho fenomen koji poput spužve upija sve što je ponuđeno i novim generacijama služi kao puto-

kaz i izazov na putu prema novim reformama ili čak revolucionarnim pomacima u glazbenoj umjetnosti.

Stoga je opravdano postaviti pitanje što bi značilo razbijanje dijatonske kromatske ljestvice, odnosno raz-

bijanje polustepenog sustava i stvaranje novoga, četvrtstepenog sustava i bi li ljudsko uho nakon stano-

vitog vremenskog razdoblja prihvatilo i taj novi intervalski odnos i glazbu koja bi iz tog sustava proizlazila?

Takva razmišljanja ne moraju nametati obvezu istraživanja niti traženja odgovora na slična pitanja, no važno

je ne zaustavljati se i ne postavljati prepreke alternativnoj, odnosno nekoj novoj glazbi ili umjetnosti općenito.

Poricanje i odustajanje od stava da nešto ne treba zvučati i biti kako je prije bilo, znači da se ponavlja

ono što je prije postojalo.

Prepreka i otpor novim izazovima najčešće se nalazi u estetskoj autentičnosti, koja nije ništa drugo doli

opasni društveni privid, koji fascinira slikom vječnosti i spasa od smrti.

Možda bi autentična bila tek ona umjetnost koja bi se oslobodila same ideje o autentičnosti i navike da

mora biti takva i nikako drugačija.

Ako je sva umjetnost spoznaja, i glazba izvan umjetnosti, može biti samo neistinita, odnosno “lažna”.

Način komponiranja, stvaranja, pa i samog doživljaja umjetničkog djela u povijesnoj je proturječnosti s

društvom u kojem se ono rađa.

Kaže se: “Ako želiš doznati kako se jednom državom upravlja, poslušaj njezinu glazbu.”

Dvije su mogućnosti da u ovom vremenu glazba bude istinita; da vlastitom disharmonijom ponavlja i

reproducira disharmoniju svijeta u kojem živimo i da vlastitim poretkom tjera u laž društveni poredak.

U prvom slučaju njezina spoznaja je u odražavanju, a u drugom u kritici postojeće stvarnosti.

Glazba je onda lažna kada u umjetničkom djelu dočarava sklad koji objektivno u društvu ne postoji u

dostatnoj mjeri, i obrnuto. Takav odnos društva prema umjetnosti ne zaobilazi ni samog umjetnika, koji se

emancipira u skladu s vremenom i društvenom potrebom, tako da svoje djelo podredi okruženju, ugro-

žavajući stvaralačku slobodu, te gubi spontanost kao jedno od sredstava koje ga vodi do istine.

Istini smo bliže, ako shvatimo glazbu kao govorni jezik ili medij,u ovm slučaju glazba postoji kao poruka,a

djelo kao sredstvo za njeno prenošenje.

Riječ publika ili konzument umjetnosti nema više nekadašnji smisao.Konstatirati je,nažalost,da je publike

sve manje i sve se više udaljava od kulturnih sadržaja, dok gledatelj i slušatelj ostaje sam pred svojim

televizorom ili stereo uređajem.

Naime,ne radi se više o publici sakupljenoj u koncertnoj dvorani ili teatru,već samo o nekolicini znalaca

i štovatelja umjetnosti ali su tu mecene,skorojevići,funkcioneri ustanova,ministarstava i po neki dirigirani

kritičar čiji članak donosi uspjeh ili propast nekom djelu,odnosno autoru.

Uzroke i krivce za takvo stanje ne treba tražiti ni u publici niti u umjetničkom djelu nego staviti u širi vremen-

ski kontekst i odgovoriti njegovom zahtjevu.

Umjetnik gospodar,

a ne rob svoje umjetnosti

Kao što umjetnik mora slobodno stvarati tražeći i nudeći istinu u poruci i poruku u istini, tako i konzument

umjetnosti mora slobodno doživljavati i birati tu poruku, također tražeći poruku i istinu. Uspostavljanje takve

komunikacije bez obzira na vrstu umjetnosti i bez obzira na izražajna i tvorbena sredstva u umjetnosti, nije

više samo sebi svrhom niti je jednoznačna poruka, nego nalazi pravac prema kulturnom dijalogu, gdje

bi poruka umjetničkog djela naišla na plodno tlo.

Dakle, kao što je put do istine preko stvaranja umjetničkog djela sloboda, toliko je sloboda izbora važna

u odabiru i doživljavanju umjetničkog djela.

Nedostatak ili sprječavanje slobode kako u stvaranju tako i u doživljavanju umjetničkih djela, vodi samo

protokolarnom načinu izražavanja, kao i brutalna silovanja umjetnosti, umjetnika i konzumenta umjetnosti.

Umjetnost je “drugi život”, koji u budućnosti

uvijek postaje prvi i “pravi život”. Bez tog

“drugog života” padamo u tamu zaborava.


Dakle, sva kultura počiva na grobovima. Umjetnost i kultura društvu služe kao važna zaštita, stoga ih društvo

treba pustiti da ga i nadalje nesputano štite. Za umjetničko djelo zna se i sada reći da je prozor kroz koji se

otvara pogled u svijet. Svaka umjetnost je filozofski i sociološki uvjetovana, ali kvaliteta umjetničkog djela

se ne da sociološki definirati ni odrediti. Kao što nije uvjetovana nikakvim sociološkim aspektom, umjetnič-

ka vrijednost nekog djela ne ovisi ni o prirodi tehničkih sredstava i pomagala (kompjutora, semplova) što

ih umjetnik rabi, nego ovisi samo i jedino o tome kako ih rabi i koju poruku šalje. No, što je korist kad smo

svjedoci da je na TV i radio postajama sve manje vrijednih umjetničkih djela i to bez razloga i obrazloženja.


Sinteza umjetnosti: relacija-korelacija

Svaka se umjetnost ravna prema nekoj normi prirodnosti, a nijedna nije prirodi tako bliska da među njima ne

bi postojao razmak ili, suprotno tome, sinteza ili pak korelacija i međusobna komunikacija (glazba, slikarstvo,

kiparstvo, književnost, filmska umjetnost...). Unatoč različitim jezicima, različitim izražajnim i tvorbenim ele-

mentima, načinima izražavanja, vremenu nastanka i različitom razvoju glazbe, slikarstva, književnosti, filma,

arhitekture, sve ih spaja zajednički naziv umjetnost, bez potrebe majorizacije i univerzalnih autoriteta kritike.

Poznato je da ni jedna od ovih umjetnosti ne želi samo iracionalni doživljaj. Čak je i djeci potreban raci-

onalniji, organiziraniji doživljaj, odnosno, pored duha, ono hoće i tijelo.

Uzrok nerazumijevanju, što je redovito vezano s tumačenjem neke starije umjetnosti, leži u promjenljivosti

mjerila prema kojima se ocjenjuje intenzitet osjetilnih efekata i u promjenljivosti kriterija ukusa prema koji-

ma se odabiru i upotrebljavaju umjetnička sredstva.

Ma koliko mi znali o nakanama starijih umjetnika, o objektivnom sadržaju njihovih djela, o značenju koje

su im pripisali njihovi suvremenici, ipak možda nikada nećemo biti sposobni točno izračunati promjenu

što su je u toku vremena pretrpjela naša osjetila osjetljivost i naš stečeni ukus.

Kakva korist od toga ako znamo kako su zaista nekoć zvučali instrumenti i kakve su zaista bile boje, ako naše

oči i uši smanjuju njihovu osjetilnu vrijednost i ako djela ipak ne vidimo i ne čujemo onako kako bismo ih po

nekomu morali vidjeti i osjetiti. A zašto bismo uopće trebali čuti ili vidjeti djelo upravo tako nametnuto, aso-

cijativno, zar se nije dovoljno prepustiti baš onomu što nas u djelu uvijek iznova ushićuje i uzbuđuje.

Taj fenomen je ujedno i kočnica izučavanja kulturoloških područja u sustavu odgoja u umjetnosti.

Nedopustiv grijeh je prepričavati glazbeno ili bilo koje umjetničko djelo. Korisnije je djelo doživjeti, čuti,

osjetiti, stoga dopustimo djeci u sustavu odgoja u kulturološkim područjima izbor i slobodu da čuju pri-

mjerice Bacha, ali ne kako ga je slušala njegova publika, nego da ga dožive svojim osjetilima u svojemu

vremenu i svojemu svijetu; da u Rembrandtovoj slici vide i osjete ljepotu, oplemenjujući i obogaćujući

svoj duh i zadržavajući tu tajnu za sebe.

Tako npr.poslije neke nastavne jedinice iz glazbene kulture,kada dijete dođe kući upali TV ili radio tim či-

nom sve ono što je učio u školi pada u vodu,a samim tim pada autoritet škole i školskog sustava radi,kako

smo ranije rekli, neusklađenosti programa na razini i relaciji državnih javnih ustanova kao što su u ovom

slučaju škola i radio-televizija.

Možda razloge treba tražiti u zastarjelim školskim programima koji ne zadovoljavaju novu generaciju

Kako pomiriti nepomirljivo?

Ako je glazba ili neka druga umjetnost između ostalog NAČIN RAZMIŠLJANJA,postavlja se pitanje kakav je

način razmišljanja onih koji nikada nisu radili u školstvu a probleme vide kroz kabinetsku prizmu, što rezultira


starim načinom razmišljanja koji generira generacijski nesklad kako u nerazumjevanju tako i odbacivanju

šablonskih i staromodnih programa.

Baš zato u doživljavanju reproduktivnog treba učiniti još jedan iskorak prema novoj kvaliteti koja se ogleda

u sposobnosti produktivnog da iznađe novi izričaj svoje istine i svoje poruke. Dopustimo im da u sustavu

odgoja u kulturološkim područjima spontano stvaraju i sudjeluju u odabiru vrste umjetnosti prema kojoj

pokazuju sklonost. Ovakav alternativni pristup odgoju možemo nazvati korelacijom umjetničkih područja

u kojima im se nudi da slobodom neopterećeno dolaze do svijeta istine, koja im je najpotrebnija i čini ih

bogatijima za poruku umjetničkog djela, a približava ih umjetniku.

Sloboda, poticaj, inicijacija, motivacija, idejnost, vibracija itd. fundamentalni su i esencijalni kapital u

pronalaženju motiva kao polazišne točke, konture, boje, zvuka, šuma, žamora, koraka, zvona, nekad ne-

vidljive slike i neslušane skladbe, a potom skladanih svita simfonija zvukova i boja.

Slike i skladbe su kao dječja igra, isprepletena mreža u koju se skuplja sve što je potaknuto duhom, a

osnaženo tijelom onih koji ih stvaraju, a i onih koji ih doživljavaju.

I mrlja na zidu ili bilo gdje drugdje motiv je u kojemu vidimo krajolike, maštovite oblike, planine, rijeke, kamenje,

stabla, kretanje likova, oblaka; kao što je isto tako u zvuku zvona, šumu vjetra, žuboru rijeka ili razigranosti valova

moguće raspoznati svako ime, svaku riječ koja budi imaginaciju i razvija svaki prirodni oblik i svako živo biće.

Dakle te mrlje i ti zvukovi nisu ništa drugo doli za sada “neodlučni bitak”, koji će u budućnosti, međutim,

biti neophodan temelj i supstancija u kojoj se odlučnije traži novi pravac prema istini, prema bitnom.

Svu tu isprepletenost različitih jezika umjetnosti, uz odgoj, kulturni dijalog i komunikaciju, djeca će u školskom

sustavu najiskrenije prihvatiti ako im ponudimo nenametnuti umjetnički sadržaj i prepustimo im slobodu da na

jedinstven, sebi svojstven i iskren način dožive puninu višestrane kulturološke komunikacije na relaciji umjetnik

- mladi konzument umjetnosti, bez posrednika. Na takav nov način djeca se izravno uključuju u alternativni

odgoj u kulturi i umjetnosti, koji stvara nove programske sheme jednog sintetiziranog kulturno-umjetničkog po-

dručja, pronalazeći interesne skupine uz pomoć stručnih mentora, koji, međutim, ne trebaju biti i tutori.

Ništa novo nije ako bismo bili na tragu objedinjavanja glazbenih, likovnih i sličnih slušaonica i radionica

tako da izbjegnemo stvaranje kompleksa kod djeteta koje se u određenom trenutku ne može izraziti glaz-

beno ili likovno na zadanu temu. Potrebno mu je pružiti užitak u doživljaju, pa ako ne može interpretirati

određenu melodiju ili ritam, to znači da može sebi priuštiti slobodu i izraziti se likovnim putem, u likovnoj

radionici, ne prisiljavajući ga da slika na zadanu temu i onda kada to ne osjeća, nego mu pružiti glazbeni

ugođaj koji će mu eventualno dati poticaj za izražavanje. Sličan pristup trebao bi biti i u tjelesnoj kulturi,

gdje bi, uz izražajne glazbene elemente ritma i dinamike, pokret jednostavne gimnastičke vježbe vodio

k jačanju osjećaja za ritam i estetsku gimnastiku. Takvim sintezama i korelacijama mogu se objediniti i

druga nastavna kulturno-umjetnička područja.

“Zatočen mrakom svojih čula

Uživam u slabostima zabranjenog voća

Jer nadati se mogu samo novom plodu”

TOMISlAv BOGOvIć

Iz ciklusa “More” kombinirana tehnika (31x24). 2000.


Korisno je naglasiti da djecu ne dovodimo u poziciju da interpretira neku melodiju ako ono to ne osijeća

i ne može intonirati jer mu takav čin nanosi kompleks i postaje subjektom ismijavanja,umjesto da ismija-

vamo i kritiziramo sustav koji je proizveo takav program koji nažalost i danas egzistira.

Stoga treba izbjegavati komponrntu individualnog pijevanja sviranja crtanja i sl.,naročito kod djce koja

objektivno to ne mogu,a to zamjeniti i nadomjestiti skupnim pijevanjem i sviranjem,odnosno muziciranjem.

Uputnijim se smatra često slušanje kvalitetne glazbene literature gdje se dijete stavlja u aktivnu poziciju

spram poruke umjetničkog djela i umjetnika.

Dakle, od komplementarnog kontrasta valja doći do sklada ili komplementarne harmonije duha i tijela,

razuma i osjećaja. Takve slobode u izboru ili doživljavanju kulturno-umjetničkih sadržaja vodile bi k slobod-

no odgojenoj ličnosti i razotkrile sklonost i ljubav prema nekoj od umjetnosti. Sve to valja provesti oprezno

i uz uvjet da se od umjetničkoga ne stvori umjetno, kao što je nekad u procesu odgoja u umjetnosti sve

ono što je bilo strogo određeno i nametnuto, redovito bivalo odbojno, što umjetnik i njegovo djelo, naj-

blaže rečeno, ne zaslužuju. Nažalost, to se događa zbog loših metoda i programa koji su ograničeni, pa

ne ostvaruju primarnu zadaću cjelovitosti i sveobuhvatnosti, nego, naprotiv, traže samo pasivno sudjelo-

vanje u slušanju ili promatranju.

Ako polazimo od teze da je čovjek središte i nosilac svih procesa, a umjetnik je čovjek, to znači da ćemo

čovjeka umjetnika kojeg ne poznajemo najbolje upoznati preko njegovog umjetničkog djela.

Ako je pak dijete čovjek u malom, ono će najiskrenije, bez predrasuda prihvatiti i upoznati umjetnika

preko njegova djela i tako se uključiti u svijet umjetnosti; to traje sve dok ne dođe u dodir s industrijskom

kulturom, za koju smo već rekli da je lažna, a otud i opasnost da i dijete postane lažno, osobito kada

postane žrtvom masmedija, koji mu pružaju sve osim umjetničkog i korisnog.

Svaki ozbiljniji kulturološki projekt u odgoju nove kvalitetne generacije (publike) pada pod jakim pritiskom

popularne masovne umjetnosti. Ona pruža uniformnu umjetničku razonodu neobično mnogobrojnoj pu-

blici i plasira svoje šablonske proizvode masama. Masovna publika produkt je demokratizacije društva,

a masovna produkcija rezultat je novih mehaniziranih proizvodnih metoda i pomagala (koji omogućuje

napredak tehnike, elektronike i sl.), nakon čega dolazi do hiperprodukcije kao i do birokratizirane uređi-

vačke glazbene politike. Tako razvijena trgovačka mreža u hiperprodukciji nosača zvuka koji po svojoj

naravi ne može biti kompatibilan s primjerenom kulturološkom i umjetničkom razinom; tu nastaje novi

rascjep i različitost koja se ne da približiti koja nije bogatstvo, nego, naprotiv, osiromašivanje same biti.

Uključivanjem u novi alternativni odgoj u kulturi, dakako, uz potrebu promjene svijesti i ponašanja, izravno

dajemo prinos i poticaj većoj kulturnoj razini, što je važan preduvjet za stvaranje nove, kulturno odgojene

generacije, koja će svoj novostečeni kulturni stav znati nesebično prenijeti na nove generacije metodom

višestrane kulturne komunikacije i dijaloga.

Takvim odgojem u kulturi stvaraju se preduvjeti za neminovni proces obrazovanja, u sustavu ili mimo nje-

ga, bez obzira na dob, što se za proces u odgoju ne bi moglo reći.

Obrazovan čovjek je neosporno nosilac znanja, podataka, činjenica, ali ne nužno i kulturnih navika, koje

se nažalost ne mogu nadomjestiti pojačanim trudom i radom, dok je sa znanjem to moguće. Stoga je

potrebna još jedna korelacija s područja odgoja, kulture i obrazovanja.

Apsurdno je da se institucije o kojima je riječ zakonom određuju kao javne ustanove, kao da mogu biti i

nejavne ili čak tajne. Nazivlje doduše ne određuje suštinu, premda bi se moglo očekivati da upućuje na

sadržaj kulturnih ustanova u odgoju i obrazovanju, dok njihova javnost ne smije biti upitna.

Ne bismo bili na dobrome putu ako bismo ova razmišljanja sveli na smjenu mode ili promjenu stila ili uku-

sa; valja ih dovesti u vezu sa psihološko-sociološkim motivima i potrebnim promjenama. Možda razloge

valja tražiti i u gubitku zanimanja za staro i poznato ili možda u želji za novim. Promjena zbog zamorenosti

fenomen je individualne psihologije i ona ne znači rađanje novoga, kao ni kraj staroga. Težnja za novo-

šću nije bezuvjetno znak zamorenosti, dok se borba protiv otupjelosti i prezasićenosti i jagma za original-

nošću odvija u svakom umjetničkom djelu i u svakom odgojnom kulturološkom procesu.

Povezanost umjetnosti i njihov korelativni odnos samo je jedan dio opsežnijega kompleksa kulturoloških pi-

tanja koji se bavi komparacijom umjetničkih djela prema neumjetničkim okolnostima, kao što su doživljaji iz

djetinjstva, primitivne kulturne prilike, otuđivanje umjetnosti i kulture od zajednice običnih i malih ljudi.

Kao malo što, umjetnost je dakle sposobna pomiriti i krajnje suprotstavljene pojavnosti i ljudska proturječja,

između ljudskog i mogućeg, odnosno nemogućeg.

“Nikad nisam slikao anđele jer ih nikad nisam ni vidio”

GUSTAVE COURBE.

“Ne vjerujem ni u ono što dodirujem ni ono što vidim, čujem.

vjerujem samo u ono što ne vidim i u ono što osjećam.”

GUSTAVE MOREAU

To je velika sumnja znanosti i umjetnosti u napredak, uključujući i izmijenjene ocjene o kontroverznosti

umjetnosti. Stoga je nepotrebno i nemoguće tražiti ozdravljenje jednostavnim povratkom stanju kakvo

je nekad bilo.

Dakle, može se bez straha slobodno koracati i postojati bez obzira na različitosti i proturječja, ali samo

odgojem u kulturi koji rastvara domišljanja i omogućuje nesputana kretanja. Čovjekova spoznaja i sve

postavke intelekta ograničene su opservacijom i logičkim zakonima, pa su i etika i razlikovanje dobra od

zla omeđeni slobodom drugog i pravilima ponašanja koja je nekoć netko propisao.

Jedino se u umjetnosti možemo, bez granica i bez opasnosti, kretati beskrajnim prostorima života, unu-

tarnjega i vanjskog. Ona je zato jedino područje slobode i istine, kao i pouzdano sredstvo i medij, a opet

tako ljudsko i ovozemaljsko.

ako planiraš godinu dana unaprijed

posadi rižu.

ako planiraš desetljeće unaprijed

posadi voćnjak

ako planiraš stoljeće unaprijed

odgajaj ljude

KINESKA POSLOVICA


Iz ciklusa “Korijeni”, ulje na platnu (48x43), 1993.

Izgrađivanje kulture dijaloga

Kad već spominjemo odgoj kao nezamjenjiv proces u kreiranju ličnosti, ne smijemo ga promatrati s po-

zicija parcijalnog, nego mu moramo dati onu širinu koju on nezaobilazno zaslužuje, počevši od svrhe od-

goja u suvremenom društvu koji potiče i ostvaruje povoljne prilike za razvoj ljudskog bića tijekom čitavog

života (s naglaskom na raniju dob, od samog rođenja) čiji je smisao cjelovito osobno i aktivno sudjelova-

nje u intelektualnom, osjećajnom, fizičkom, moralnom i duhovnom djelovanju koje upućuje pojedinca

na ostvarivanje visoke kvalitete življenja.

Odgoj je naime dinamičan proces pripremanja za aktivan odnos s pojedincima, skupinama, društvom,

obitelji, za kreiranje osobnog života te upravljanje njime, za stvaranje novih vrijednosti, dobara i kultura,

kao i odnosa s drugim kulturama, njihovim različitostima i osobnostima, koje život odnosno čovjeka čine

bogatijim.

Potrošački svijet, nehumano tržište koje se udaljava od čovjeka (jer u njemu vidi samo robu, odnosno pro-

fit) proizvodi masovnu materijalnu komercijalnu kulturu (čak i onu kulturu koja se ne da komercijalizirati),

stvara rascjep i veliku prazninu u kojoj se nalaze mladi novog doba, koji traže nadomjestak za sve očitiji

nedostatak morala, etike, i stvaranje novih vrijednosti, novih karakternih osobina, pri čemu im obitelj i od-

gojni sustav moraju otkrivati nove putove i metode. Ako se kvalitetno ne ispuni ta praznina, prijeti opasnost

da je ispuni ono što nitko ne želi, a to je droga i sve negativnosti koje je prate.

Dolaskom suvremene civilizacije upitno je koliko se poremetio prirodni sklad, odnosno nesklad; neizvje-

snost, besperspektivnost, bol, strah, grijeh, užitak, razni problemi i razlozi navode čovjeka na upotrebu

droge, a ne na zloupotrebu, kako se to danas voli kazati.

Danas se gotovo može reći da droga dokida razliku između stvarnoga i nestvarnog, dopuštenoga i ne-

dopuštenog, prihvatljivoga i neprihvatljivog, nudeći nekima blagostanje i bogatstvo, a drugima smrt. O

zloupotrebi droge može se govoriti samo kad je ona najmasovnija protupravna trgovina, uz profit koji je

ključ goleme moći i vlasti; sve ostalo je samo upotreba. Takvo razmišljanje o problemu upotrebe i zlou-

potrebe droge navelo me je da sudjelujem u borbi za suzbijanje narkomanije, izradom poster-plakata

kao suautor.


Problem se najbolje prepoznaje i rješava ondje gdje nastaje.

Sve priče o prevencije putem školskog sustava ponovno su zamagljivanje stvari, jer ljudi nisu educirani da

se nose s takvom vrstom problema; oni su nažalost samo promatrači pojava koje se događaju u školi i

oko nje, misleći da to i nije stvar škole, nego policije, što je sasvim pogrešno.

O toj problematici moglo bi se, dakako, mnogo više, ali meni je poslužila da i ovaj put istaknem riječ

odgoj na relaciji obitelj-škola, kao najvažnije rješenje za prevenciju.

Mlade je uzaludno podučavati

bilo čemu ako ih ne podučavamo

osobnim primjerom.



Mladi poštuju genijalna

ostvarenja u znanosti i umjetnosti,

ali ih treba osloboditi kompleksa i autoriteta,

razbijajući dojam i sjećaj njihove nedohvatljivosti.

Odgoj za mir - mir za odgoj

Nakon naglog razvoja znanosti i umjetnosti humanisti su bili intelektualna zajednica koja je sanjala o vječ-

nom miru, shvativši da se razvoj, znanost, umjetnost, kultura, obrazovanje, odgoj mogu razvijati samo u

miru.

Kultura mira danas proizlazi iz tisućljetnih nastojanja da se zajedništvo učvrsti na moralnim principima, a

odnosi među narodima reguliraju međunarodnim, interdisciplinarnim i ostalim vrijednostima.

Kulturu mira ne možemo danas jačati drugačije doli da sve obitelji i školske sustave prožmemo duhom

univerzalnog, koji su od pamtivijeka gajile sućut, solidarnost, znanost, umjetnost itd.

Živi organizam najvišeg intelektualnog stupnja zvan čovjek izmijenio je previše svijet oko sebe, ali ne i sebe

u njemu u dovoljnoj mjeri.

Inteligentni probleme rješavaju intelektom,

a neki to rade upornošću.

Nažalost, ljudska povijest se neumoljivo ponavlja, a cijena za pogreške svaki je put sve veća. Poznato je

da se na našem planetu ratovalo više od 15.000 puta, što je čovječanstvo osiromašilo za više od 4,5

milijarde ljudi. To je dokaz da poviješću ne putuje kompas razuma, nego horde bezumnika koji ushićeno

upisuju datume svojih prljavih podviga, šireći strah na sve strane. Ljudi, narodi, nacije nisu nebeske ka-

tegorije i nitko od njih nema ovozemaljski monopol na veću istinu, na pravdu ni na vječnu čovječnost.

Sklad ljudskog života pretvorio se nažalost u trijumf licemjerja, čiji su tužni ornamenti pohlepa, okrutnost,

ravnodušnost, zavist, glupost, neznanje, neumjerenost, bahatost, dosada, lijenost.

Odgovor tome je izgrađivanje kulture dijaloga koja omogućuje mir, koji se sastoji od istine, pravde, do-

brote, čovječnosti, slobode, nade i tolerancije.

Obični mali ljudi bili su ili su još uvijek potrošna roba svjetske povijesti. Državnici koji vode svijet zapostavili

su svoju osnovnu zadaću, da budu sluge općeg dobra.

U općem dobru i pojedinac će sebe

pronaći, a u osobnom dobru najčešće

se prepoznaju posesivnost,

sebičnost i karijerizam.

Čovjek zauzima središnje mjesto u upravljanju svijetom, te mu je povjerena zadaća ne da ga uništava

na štetu svoju i dolazećih generacija, nego da energiju i novac troši na stvaranje novih vrijednosti; da ne

gubi vrijeme samo na ispravljanje starih pogrešaka, nego da se trudi u sprečavanju novih (poznato je da

se danas troši više novca na ubijanje nego na liječenje).

Čovjek je sklon trošiti vrijeme u traženju krivca,

umjesto da to vrijeme troši u traženju pravca za

riješavanje svojih i općih problema.

Svijest nam ukazuje da je smrt nezaobilazan i logičan kraj i da je jedina koja nas izjednačava i dokazuje

da nije važno što si imao, nego kakav si i tko si bio.

U ime budućnosti čovjeka i kvalitetnog življenja čovječanstva treba izgovoriti riječi bez kojih smo gladni

i žedni, bez kojih je danas nemoguće živjeti jer se s ostatkom preostalog razuma shvaća da ne mogu

živjeti svi protiv svih, nego svi sa svima. Valja nastojati proniknuti i razumjeti drugog čovjeka u njegovoj

različitosti, jedinstvenosti, biti spreman popraviti samog sebe, te se razvijati uz pomoć drugoga, jer ćeš u

protivnome stvoriti prostor za mržnju koja će uništiti čovječanstvo.

Srž tajne je u promjeni mentalnog stava tako da moramo naučiti živjeti na temelju drugačijeg mišljenja,

pa iako promjena mišljenja zahtijeva napor, to je mnogo lakše nego nastaviti svojim sadašnjim putem.


Pravednost je čovjeku katkad potrebnija od hrane.

Iz ciklusa “Mrtva priroda”, pastel (38x20), 2001.

Iz ciklusa “More”, pastel (30x20), 2001.

Tišina nije tišina ako se ne čuje


U odgojno-obrazovnim školskim sustavima još uvijek nema odgojnih sadržaja za mir i kulturu dijaloga kroz

postojeće nastavne programe, jer mir nije stvoren, mir je proces koji treba izgrađivati i njegovati kulturom

dijaloga i tolerancijom.

Rat kao najtužnija pojava čovječanstva

ničim do sada nije zabranjen.

Novac ne smije biti razlog nedostatka dobre volje gdje staro i pozitivno pada pod moć zaborava, a

novog i očekivanog nema. Tako sam mišljenja da ne postoji dobra volja da se u školski sustav uvede

informatička pismenost kao redovni nastavni predmet.

Kako živimo u svijetu informatike, za pretpostaviti je da će nas samo informatički pismene generacije

povezati s ostalim naprednim svijetom, koji školu vide kao proizvođača novih znanja.

Dakle, ako je uopće utješno, čovječanstvu ostaje nada i vjera kao najbolje sredstvo za uklanjanje osjeća-

ja bespomoćnosti, i prirodni zakon da svijet ne može ići natrag.

Pred izborom da se učini nešto, umjetnici su i ovom prigodom dokazali da je umjetnost najveća ljepota

čovječanstva.

Sudbina većine je nažalost u rukama onih

koji imaju veće džepove nego srca i razume.

Gdje smo, tko smo i kuda? (“Ča smo na ovom svitu…”) TOMA se upita (op.a.)

Kompjutorizacijom, internetizacijom i globalizacijom zasigurno se stvaraju tehnološki preduvjeti i za bolji

kulturni dijalog i komunikaciju radi zbližavanja ljudi, ali uz oprez da globalizaciju ne zamijeni majorizacija,

jačih nad slabijima, bogatijih nad siromašnijima, brojnijih nad malobrojnijima. U takvim slučajevima glo-

balizacija bi bila jednoznačna i jednosmjerna.

Ovu bih priču potkrijepio simulacijom ili anketom koja proizlazi iz statističkih podataka, a upućuje nas na

novu realnost i razmišljanja. Kad bismo mogli cjelokupno svjetsko čovječanstvo svesti na malo mjesto

(gradić, selo) od tisuću stanovnika, a poštujući omjere svih postojećih naroda svijeta, to bi mjesto bilo

sastavljeno od 570 Azijata, 210 Evropljana, 140 Amerikanaca (Sjeverna i Južna Amerika), 80 Afrikanaca;

od toga po spolu 520 žena i 480 muškaraca, po boji kože 300 bijelaca i 700 ostalih, po vjeroispovijesti

300 kršćana i 700 nekršćana, te 890 heteroseksualaca i 110 homoseksualaca;60 osoba bi posjedovalo

59 posto sveukupnog svjetskog bogatstva i svih 60 bi bilo iz SAD-a; 800 osoba bi živjelo u kućama bez

osnovnih uvjeta stanovanja, 700 bi bilo nepismenih, a 500 neishranjenih. Anketa govori da bi se 10 osoba

rađalo, a 10 umiralo, 10 osoba bi imalo kompjutore, a 10 osoba bi imalo fakultetsku naobrazbu.

Ako se svijet promatra u svjetlu ovih podataka, potreba prihvaćanja, razumijevanja, suosjećanja i eduka-

cije postaje očita.

Uzgred razmislimo i o ovome:

Ako ste se jutros probudili zdraviji nego bolesniji, sretniji ste od milijun ljudi koji neće dočekati idući tjedan.

Ako nikad niste osjetili opasnost rata, osamljenost zatočeništva, agoniju mučenja, ugrize gladi, sretniji ste

od petsto milijuna ljudi.

Ako možete otići u crkvu bez straha od prijetnji, hapšenja, mučenja i ubijanja, sretniji ste od tri milijarde

stanovnika svijeta.

Ako u vašem hladnjaku imate hrane, na vama odjeće, ako nad glavom imate krov i krevet u koji ćete

leći, bogatiji ste od 75 posto stanovnika svijeta.

Ako imate račun u banci, novac u lisnici i nešto sitniša u nekoj kutijici, spadate u 8 posto bolje stojećih

ljudi na svijetu.

Ako su vam roditelji još živi, a uz to još uvijek u braku, spadate među uistinu rijetke osobe.

Ako čitamo ove retke, sretni smo jer ne spadamo među dvije milijarde onih koji ne znaju čitati.

Ova simulacija, odnosno anketa izložena je ne kao odgovor na brojna pitanja, nego kao poticaj za raz-

mišljanje o temama i pitanjima kojim će se i nadalje baviti antropolozi i drugi znanstvenici.


Kompromis je važno sredstvo sporazumjevanja

na putu do riješenja ali ne i kompromis s vlastitom savjesću.

(jer je to odustajanje i napuštanje sebe samog)

Ništa nije opasnije za budućnost svijeta od lažne rezignacije i lažnog realizma utemeljenog u ljudskoj

naravi, kojima mnoštvo ljudi ovog časa, klimajući glavom i sliježući ramenima stvara pretpostavke za

nesretno sutra.

Čovjeku je teško biti uvijek ispravan,

a još teže uspravan.

Ako se, dakle, izdignemo iznad prašine i dima koji zamračuje, zamagljuje naše poglede i obzor, malo

bolje ćemo vidjeti taj hod svijeta, a ujedno će nam se otvoriti najdublji pristup nama samima.

Čovjek dobiva onoliko više koliko se više otvara zajedništvu. “Ja trebam drugog kao i on mene”, dakle,

riječ je o individualizaciji i socijalizaciji kao jednom od kompleksnih društvenih odnosa i procesa.

Proturječje između čovjeka kao tvorca primjerice nekih ideologija kao subjekta, i čovjeka kao sociološkog

subjekta, nije nepomirljivo proturječje, jer se u tom proturječju očituje samo njegovo dvostruko biće, nje-

gova individualna, a u isti mah i socijalna pojavnost u pozitivnom, ali i u negativnom smislu.

Kritički i sociološko uvjetovano mišljenje, čovjeka ne može ga spriječiti da zauzme stav opozicije i ostane

u stalnoj napetosti prema društvu čije je on samo duhovno dijete.

Točna bi bila Pitagorina tvrdnja koja kaže: Čovjek je mjera svih stvari, kada čovjek i sam ne bi postao

samo stvar.

Čovjekov svijet i život oduvijek je bio zagonetan, neizvjestan, a time i opojan i izazovan za svakog običnog

čovjeka kao i za znanstvenike iz gotovo svih znanstvenih područja.

Sve istine i znanja o čovjeku i svi odgovori na pitanja što je i tko je zapravo čovjek ne iscrpljuju to pitanje,

ne zadovoljavaju čovjekovu znatiželju prema biću koje je čovjek sam, a koje je izvor beskrajnog traganja

i odgonetanja te zagonetke koja se može neprestano, uvijek nanovo, ali nikad do kraja odgonetnuti.

Čovjek je neponovljiv (originalan).

U čovjeku su najveći rudnici blaga, koji se, nažalost, nerijetko prekriju nevidljivim.

“Tako nam se kleše život svojom rukom,

da bi važan bio, da vrijedi, da traje,

da je pun, da nije slučajnošću pukom…”

TIN UJevIć

Iz ciklusa “Mrtva priroda”, ulje na kartonu (38x21), 1992.


Ako sam glasnim razmišljanjima dotakao neke teme i postavio neka pitanja, bez namjere

da na njih odgovorim ili dobijem odgovor možda to uspije nekad i nekom.

(kao da sam i ja uspio)

Ako sam ovom glazbom stvorio ili će ona stvoriti neki ugođaj ili dojam za nekog i nekad.

(opet sam uspio)

Ako sam sa svojim slikama dugo vremena samovao možda ih razotkrijem sada i nekom.

( . . . )

Čovjek čovjeku niti je vuk, niti je bog,

čovjek čovjeku ipak je samo čovjekAutor


Likovne spoznaje korijeni mrtva priroda more

Goran Sučić


Iz ciklusa “Korijeni”, ulje na kartonu (45x31), 1996.

... Sučićevi ambijenti, prizori s nekom istrošenom

malinkoluijom i sječanja na trenutke djetinjstva

utočište su jedne nemirne duše, bijeg od sivila

svakodnevnice i potrebe da se odsanja jedan novi

san sred panične realnosti života kojeg živimo....

dr. TONćI ŠITIN



... I njegova imaginacija otkriva nam intimistu

i lirika, ali i upornog putujućeg zapisivača

u prirodi koji otkriva skrivene ljepote...

dr. TONćI ŠITIN



Iz ciklusa “Korijeni”, ulje na lesonitu (47x32), 1992.

Iz ciklusa “Korijeni”, triptih 1/3


... Glazbenik Goran Sučić

rapsod je u slikarskoj samoniklosti

Na nekim je platnima pod izrazitim

Jurkićevim utjecajem, kadšto i posve svoj

Njegovi zavičajni pejzaži pripadaju vremenu

sjećanja na svoje djetinjstvo

Fra veNDelIM KARAČIć

Iz ciklusa “Korijeni”, triptih, ulje na platnu (120x35), 1996.

Iz ciklusa “Mrtva priroda”, pastel (15,5x24), 1998.


Iz ciklusa “Mrtva priroda”, pastel (23,5x16), 1991.

Iz ciklusa “Mrtva priroda”, ulje na kartonu (40x22,5), 1997.


... Sučićeva ljubav prema slikarstvu ostala je

svjedočiti o ustrajnosti jednog talemnta koji se

kretao za svojom radoznalošću i diktatom

svog temperamenta ....

dr. TONćI ŠITIN

Iz ciklusa “Mrtva priroda”, pastel (26x14,5), 1995.


Pjevajte, pišite slikajte i plešite

tako kao da ves nitko

ne gleda i ne sluša.

Iz ciklusa “Mrtva priroda”, ulje na lesonitu (37x31,5), 1991.

Iz ciklusa “More”, ulje na kartonu (35x29), 1992.


Iz ciklusa “More”, ulje na platnu (37x35), 1998.


“... Goran Sučić unosi sjetnost u vedutu Splita

“vidovićevski” njegujući zatamljenu paletu,

s bljeskom svjetla, centrom zbivanja, koji

silnicima treptaja, znanom pogledu na grad

daje karakter osobnog doživljaja ...”

STANKO ŠPOlJARIć

Iz ciklusa “More”, pastel (43,5x29), 2001.

Iz ciklusa “More”, kombinirana tehnika (19x17), 1997.


“ ... Goran Sučić, slikar je intenzivnih boja

izrazite kolorističke vrijednosti.

On u prirodi traži motiv tamo

gdje su akordi izrazito snažni

a boje u skladnim odnosima...”

DUŠKO ABRAMUŠIć

Iz ciklusa “More”, kombinirana tehnika (15x40), 1999.


Glazbene spoznaje (Suita za simfonijski orkestar)

Partitura

Goran Sučić

°

¢°¢

°

¢

°

¢

{{{

{

°

¢

Andante

Goran Sučić (2001.)

ODRASLO DJETINJSTVOSuita za simfonijski orkestar

( q=81 )

Flauto

Oboe

Clarinetto in Bb

Tenor Saxophone

Corno in F

Guitar 1

Guitar 2

Pianoforte

Synthesizer

VibraphoneCampane

Glockenspiel

Timpani

Percussion

Arpa

Violino I

Violino II

Viola

Violoncello

Contrabasso

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

&##

Trajanje:30'

∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&#### ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&#### ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&### ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&‹##

mf

&‹##

mf

&## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

?## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

?## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

?## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

/ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&##

mf

?##

&## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

B## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

?## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

?## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

Œ

Œ

Œ

Œ

Œ

œ œ œJœ. œ œ œ œ. œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ ˙ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ ˙ œ œ

Œ

Œ

Œ

Œ

Œ

Œ

Œ

œ œjœ œ

j œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ‰œj œ œ œ. œ ˙ œ œ

Œ Œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Œ œ œ œ œ# ˙. œ

Œ

Œ

Œ

Œ

Œ

°

¢

°

¢

°

¢

7

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Arp.

Vln. I

Vla.

Vc.

&## ∑ ∑

mf

&## ∑ ∑

mf

&#### ∑ ∑

mf

&#### ∑ ∑ ∑

mf

&‹##

&‹##

&##

?##

&## ∑ ∑

mf

B## ∑ ∑

mf

?## ∑ ∑

mf

Ó Œ œ œ œJœ. œ œ œ œ. œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ

Ó Œ œ œJœ œ

Jœ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Ó Œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

˙. œ œ œ œ œ œ œ œ Œ ‰ œJœ œ œ

Jœ. œ œ œ œ. œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ

˙ Œ œ œ Œ œ œ. œj œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œjœ. ˙ ˙̇ ˙

Œ ˙ œœ œœ œjœ œ

j œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ˙˙..

œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Ó Œœ œ ˙. œ œ œ. œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ

Ó Œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Ó Œ œ œ. œj ˙ œ. œ

J ˙ ˙. œ œ

2

°

¢

°

¢

{

°

¢

13

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Arp.

Vln. I

Vla.

Vc.

&##

f

&##

f

&####

f

&####

f

&‹##

f

&‹##

f

&##

f

?##

&##

f

B##

f

?##f

˙. œ œ ˙ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ ˙ ˙ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ

˙. œ œ œ. œ ˙ œ œ œJœ. œ œ œ œ œ œ. œ

j œ. œ ˙ œ œ

˙ œ œ œ œn ˙<#> . œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ ˙. œ œ

˙. œ œ ˙ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ Œ ‰ œJœ œ

˙. œ œ ˙ œ œ ˙ Œ œ œ œ œ œ. œj œ œ œ

J‰ œ œ

œ œ œ œ‰œj œ œ œ. œ ˙ œ œ œ

jœ. ˙ ˙ ˙ œ ˙ œ œ

œ Œ œ œ œ œ# ˙. œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ ˙. œ œ

˙. œ œ ˙ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œŒ ‰ œ

j œ œ

˙. œ œ œ. œ ˙ œ œ œJœ. œ ‰ œ

j œ œ œ. œj œ. œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ ˙ œ œJ ‰ ˙ ˙ œ. œ ˙ œ œ

3

°

¢

°

¢

°

¢

18

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Arp.

Vln. I

Vla.

Vc.

Cb.

&##

&##

&####

&####

&‹##

&‹##

&##

?##

&##

B##

?##

?## ∑ ∑ ∑

œJœ. œ œ œ œ. œ ˙ œ œ œ

œ œ œ œ ˙. œ œ

‰ œJœ. œ ˙

‰ œj œ. œ œ. œ œ œ œ œ œ. œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œœœ

œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ

œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œn

‰ œJœ. œ ˙

‰ œj œ. œ œ. ‰ œ œ œ ‰ œ

Jœ œ œ

œœœ œœ œœ œ œœ œ

œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ#

Œ œ œ

œJœ. œ œ œ œ. œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ

œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œœ

œ œ œ.œœ œ œ œ ˙ œ œ œ œ#

œJœ. œ œ œ œ. œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ

œ œ œ. œ ˙ Œ œ. œ œ. œ œ œ œ œ œ. œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œœ.. œœ œ œ œ ‰ œJ ‰ œ

J œJœ. œ. œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ

Ó Œ ‰ œJ

4

°

¢

°

¢

°

¢

{

°

¢

22

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&## #

&## #

&#### ###

&#### ###

&‹## #

&‹## #

?## ∑ ∑ ∑

mf

#

/ ∑ ∑ ∑ ∑

&## #

?## #

&## #

&## ∑ ∑ ∑ #

B## #

?## #

?## #

˙ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙.

œ. œJ œ. œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙.

œ. œ ˙ œ œ œJœ. œ œ œ œ œ œ. œ

jœ. œ œ œ œ œ œ

˙<#> . œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ ˙œ œ œ

œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ

œœ

œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙.

œ. œ Œ œ œœ

œ Ó Œ œ œ œ œ œ œ. œj

œ. œ œ œ œ œj ‰

Ó Œ œ œ œ

˙ œ œ œJœ. œ œ œ œ œ œ œ

œœ œ œ œ œ œ ˙.

˙. œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ ˙œ œ œ

˙ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œn œ œ œ

Ó œ œ œ œ œ œ œn œ

œ. œ œ œ œ œ œœœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

‰œJœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œn œ œ œ œ œ

œ. œJ

œ. œJ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ

J œ. œ œ œ œ œ œ

˙ œ œ˙ Œ œ Ó œ Œ ˙ œ œ œ

5

°

¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

A26

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Synth.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&# ∑

ff

∑

&# ∑

ff

&### ∑

ff

&### ∑ ∑

ff

∑

&‹#

ff

&‹#

ff

&# Orchestral pad

f

?#

?#

f

∑

/

>

f

Two cymbals

∑ ∑

>

&#

f

?# ∑ ∑ ∑

&#

ff

&#

ff

B#

ff

?#

ff

?#

ff

∑ ∑ ∑

œ œ œ œ œJ

œ. ˙Ó

œ œ œ œ œJ

œ. w fiœjœ fiœj˙Œ

œ œ œ œ œjœ. œ. œ. œ. œ. œ œ œ. fiœj

œ. œ. œ fiœj˙ Œ

œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ.

œ. œJœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ ‰ œJ

œ œ œ œ

œJœ. œ

Jœ. œ œœ ‰ œ

Jœ œ. ‰ œ

JœJ

œ ‰ Œ ‰ œJ

œ œ. œ Ó

www

www œœ œ œ œ.

œJ œ œ œ œ œ œ œ

ww

ww

œœ œ œ ˙ œ

J œ. ˙

œ Œ Ó œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Ó

¿Œ Ó

¿Œ Ó

œ. œJœ. œ

J ˙ ˙œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ

w

œ œ œ œ œJœ œ

JœJ ‰

œJ ‰

œ œ œ œ ww ˙̇ œ œ œ œ


JœJ ‰

œJ ‰

œ œ œ œ w ˙ œ œ œ œ


JœJ ‰ œ

J ‰ œ œ œ œ >̇ >̇ ˙˙

œ œ œ œ


J œJ ‰ œ

J ‰ Ó Ó œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ

œ. œj˙

6

°

¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

30

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Synth.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

&# ∑ ∑

f

&# ∑ ∑

f

&### ∑ ∑

f

&### ∑ ∑

f

&‹#

&‹#

&#

?#(Orch.)

?# ∑ ∑

/ ∑ ∑G.Cassa

> >

&#

&#

f

&#

f

B#

f

?#

f

˙ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ

˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

˙ œ œ œ œ œœ œ œn œ œ œ œ œ œ

Ó ˙ ˙ ˙

œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œJ

œ. œJ

œ œ œœ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œJœ œ

Jœ œ œ œ

J œœ œ œ œJ

œJ œ. œ

Jœ œœ

J œ œ œ œ œ œœ œ œ œœ œ

J œ œ œ

www

˙̇˙...

Œœœœ œ œ ˙n

˙˙

ww

˙˙

œœ

œœ

˙˙

œœ

œœ

œœ

œœ

˙˙

˙˙̇˙

Œ Œ æææ̇ œ>

Œ Ó

‰ ¿jŒ Ó

¿Œ Ó

œ œ

œ œ œ œ œj œ œ œ œ œ œ œ

j œ œJÓ

œ œ œ œ

œœ.. œœJ

œœ œœ‰

œœJ

œJ

œ œJ

œ. œJ

œJœ. ˙n ˙ ˙

œ. œJ

œ œ‰œJ

œJ

œ œJ

œ. œJ

œJœ.

œ œ œ œ œœ œ œ

˙ ˙

œ. œJ

œ œ‰ œJ

œJ

œ œJ œ. œ

JœJœ.

œ œ œ œ œœ œ œ ˙ ˙

œ œ œ œ ‰ œJ

œJ

œ œJ

œ œ œJœ. œ œ œ œ œ œ œ

Jœ.

7

°

¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

34

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Synth.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&# ∑

&# ∑

&### ∑

&### ∑

&‹#

&‹#

&# ∑

?#(Orch.)

?# ∑

/

>

∑ ∑

>

&#

?# ∑ ∑

&#

ff

&#

ff

B# ∑ ∑

?#

ff

?# ∑ ∑

f ff

œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œJ

œ. ˙Ó

œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œJ œ. ˙ Ó

œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œJ œ œ

J˙ Ó

Œ œ Ó œ Œ Œ ‰ œJ

˙ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ

œœ. œ

Jœ œ œ œ

‰ œ œJœJœ œ

J œ œ œ œœJ

œ œ œ œ œœ œ œ œ Œ ‰ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ. œJœ.

˙̇..Œ

www

˙̇˙

˙˙˙˙˙ ˙

˙..

œœ œœ œ œœœ

œœœ

œœœœ# œ

œœ#

ww

œ œ œ œ œ œ>Œ Œ ‰

æææœJ æææ̇ œ>

Œ Ó

Ó¿

Œ¿

Œ Ó

œ œ œ œ˙ œ. œ œ œ. œ

jœ œ œ œ œ. œ

Jœ. œ

J

˙ œ œ œ œ œ œ œ œ

˙ ˙ ˙̇.. œ ˙ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ

Jœ œ

J

˙ ˙ w ˙ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ

Jœ œ

J

˙ ˙ ˙Ó

œ œ œ œ ˙ ˙ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œJœ œ

J

œ œœ œ œ œ œ œ

œ. œj˙

8

°

¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

38

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Synth.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&# ∑ ∑

&# ∑

&### ∑

&### ∑ ∑

&‹#

&‹#

&#

?#(Orch.)

?# ∑ ∑

/ ∑ ∑

>

∑

&#

&#

&#

B# ∑ ∑

?#

?# ∑ ∑ ∑

œ œ œ œ œJ

œ. ˙Ó

œ œ œ œ œJ

œ. ˙Ó

fiœjœ fiœj˙Œ

œ œ œ œ œjœ. œ. œ. œ. œ. œ œ œ. fiœj

œ. œ. œ fiœj˙ Œ

œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ ˙.

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ ‰ œ

Jœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œœ ‰ œJ

œ œ. ‰ œJ

œJ

œ ‰ Œ ‰ œJ

œ œ œ œ Ó œJœ œ

Jœ œ œ œ

J

www œœ œ œ œ.

œJ œ œ œ œ œ œ œ

˙̇˙...

œœ

ww œ

œ œ œ ˙ wwwww

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ Ó

œ¿

Œ Ó

˙ ˙œ œ œ œ œ Œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ.

œJ ‰

œJ ‰

œ œ œ œ ww ˙̇ œ œ œ œ œ. œJ

œ œ‰

œJ

œJ ‰

œJ ‰

œ œ œ œ w ˙ œ œ œ œ œ. œJ

œ œ‰

œJ

>̇ >̇ ˙˙ Ó

œJ ‰ œ

J ‰ Ó Ó œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ ‰ œJ

Ó œ œ œ œ

9

°

¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

42

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Synth.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vc.

Cb.

&# ∑

&# ∑

&### ∑

&### ∑ ∑ ∑

&‹#

&‹#

&#

?#(Orch.)

∑

?# ∑

/ ∑ ∑

> > >

&#

&#

&#

?#

?#

Ó Œ ‰ œJ

œJ

œ œJ ˙ ˙ ˙

Ó Œ ‰ œJ

œJ

œ œJ ˙ œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ.

Ó Œ ‰ œj w œ. œ. œ. œ. œ œ œ. œ. œ.

œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ.

œ. œJ

œ. œJ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ

œœ œ œ œJ

œJ œ. œ

J œ. œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ ‰ œ

Jœ Œ Ó

˙˙.. œ

œœœ.. ˙

Œœ œ œ œ œ

œœœœœœœ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ

www Ó œ œ œ œ Œ Ó Œ œ œ

Ó æææ̇ œ>

Œ Ó œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ¿

Œ Óœ¿

Œœ¿

Œ

œj œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œœ œ œ œ œ

j œ.œ œ œ œ œ œ œ œ

œJ

œ œJ

œ. œJ

œ ˙ œ œœ œJ

œ œJ˙ ˙ ˙

œJ

œ œJ

œ. œJ œ ˙ œ œ œ

Jœ œ

J˙ ˙ ˙

œJ

œ œJ

œ œ ˙ œ œ œ œ˙. œ Œ œ œ Œ œ

˙œ œ ˙ œ œ œ

œ ‰ œJ œ œ ‰ œ

j œœ

‰ œj œ œ ‰ œ

J œ œ

10

°

¢

°

¢

°

¢

{{

{

°

¢

46

Fl.

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vc.

Cb.

&#

dim.

∑

&#

dim.

∑

&###

dim.

∑

&### ∑

&‹#

dim.

∑ ∑

&‹#

dim.

∑ ∑

&# ∑ ∑

mf

?# ∑ ∑

&#

dim.

∑ ∑

?#(Orch.)

∑ ∑

?# ∑ ∑ ∑

/

>

∑ ∑ ∑

&#

dim.

∑ ∑

?# ∑ ∑

&#

dim.

∑

&#

dim.

∑

?#

dim.

∑ ∑

?#

dim.

∑ ∑

w w w

fiœj˙ fiœj˙ w w

fiœj˙ fiœj˙ w w

˙ ˙ w w

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ w

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ w

œœ.. œœj œ œ œ

œœœ œ œ œ œ œ œœ œœ œ œ œ œ œ œ

œ. œJœœ.. œ

Jœ̇ œ œ œ œ

≈œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ w

œ œ œ œ œ œ œ œ ≈ œ œ œ œ œ œ œ w

œ>Œ Ó

œ¿

Œ Ó

œ œ œ œ œŒ

œ w

œ ≈œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ w

w w w

w w w

˙ œ œ œ œ w

˙. œ œ w

11

°

¢

{

°

¢

{

50

Ob.

Cl.

T. Sax.

Pno.

54

Ob.

Cl.

T. Sax.

Pno.

&#

mf

∑ ∑

&###

mf

∑ ∑

&###

mf

∑ ∑ ∑

&#

?#

&#

dim. sempre dim.

&###

dim. sempre dim.

&###

dim. sempre dim.

&#

dim. sempre dim.

?#

˙Ó

fiœjœ fiœj˙.

œ. œ. œ. œ. œ œ œ.fiœjœ. œ.œ fiœj˙.

œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ.

œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œœ œ

œœœ œœ œœ œ

œœœ œ œ

œœœœœ

œœ.. œœ

j

œœ œ œ œ œ œ. œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ. œ. œ. œ. œ œ œ.

fiœj

œ. œ.

œ fiœj˙. ˙Ó

œ œ. œ œ œ. œ

œ. œ. œ. œ. œ œ œ.fiœjœ. œ.œ fiœj˙. œ. œ. œ. œ. œ œ œ. œ. œ.

œ œ. œ œ œ. œ

œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ ˙. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. œ. ˙ ˙

œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œœ

œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œœ

œœ œ œ œ œ œ. œ œ œ ˙ œ œ

œœ œ œ œ œ œ. œ œ œ ˙ œ œœ

=

12

°

¢

°

¢

{{

°

¢

{

58B Andantino( q=86 )

Ob.

Cl.

T. Sax.

Pno.

Arp.

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

63

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&# ∑ ∑ ∑

&### ∑ ∑ ∑

&### ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑ ∑

?# ∑ ∑ ∑

&# ∑

mf

∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏ ∏∏∏∏∏

?# ∑ ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑

mp

pizz.

B# ∑ ∑mp

pizz.

?# ∑ ∑mp

pizz.

?# ∑ ∑mp

pizz.

&#

?# ∑ ∑ ∑ ∑

&#

p dolce

&#

B#

?#

?#

œ. œ œ ˙ U̇.Œ

œ. œ œ ˙ ˙U. Œ

˙ ˙ ˙U. Œ

ww ˙̇

U

..Œ

ww ˙̇U.. Œ

Ó.U

œ œ œ œ œœœœ....

œœœœjœœœœ

œ œ œ œœ

œ œœ œ œ. œ œ œ œ œ œœ

œœ ‰œœœœjœœœœ

œ œ œ œ

≈ œœ œ

Œ Ó

Œ œj ‰ œ

j ‰ Œ Œ œj ‰ ‰ œ

j Œ Œ œj ‰ ‰ œ

j Œ

Œ œJ ‰ œ

J ‰ Œ Œ œJ ‰ ‰ œ

J Œ Œ œJ ‰ ‰ œ

J Œ

ŒœJ ‰

œJ ‰ Œ Œ

œJ ‰ ‰

œJ Œ Œ

œJ ‰ ‰

œJ Œ

œj ‰ ‰ œ

JÓ œ

j ‰ ‰ œj Ó œ

j ‰ ‰ œJÓ

œœ œ

œœ ˙

‰œj œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

≈ œœ œ

Œ Ó

Ó Œ ‰ œJ


JœJ œ œ

J œJ œ. œ œ œ œ œ

Jœ. œ œ œ œ œ œ

Œ œj ‰ Ó Œ

œj ‰ ‰ œ

j Œ Œ œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œ œŒ

œj ‰

Œ œJ ‰ Ó Œ œ

j ‰ ‰ œJŒ Œ œ

J‰ Œ œ

j ‰ Œ œj ‰ Œ œ

j ‰ Œ œ œ Œ œj ‰

ŒœJ ‰ Ó Œ œ

J ‰ ‰ œJ Œ Œ œ

J ‰ Œ œJ ‰ Œ œ

J ‰ Œ œJ ‰ Œ œ œ Œ œ

J ‰

‰ œj Œ œ


j ‰ Œ ‰ œj Œ ‰ œ

j Œ œJ‰ Œ ‰ œ

JŒ ‰ œ

JŒ œ

j ‰ Œ

=

13

°

¢

{

°

¢

{

{

68

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

73

Synth.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

&#

poco cresc. mf

&#

mf

B#

mf

?#

mf

?#

mf

&# Voices "Aah"

mp

&#

&#

&#

B#

?#

?#

‰œj œ œ œ œ œ œ ‰

œj œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œj œ œ

j ‰œj œ œ œ

jœ œ

j ‰œj œ œ

˙̇˙

œ œ œ œ œ. œJ

œ œ œ œJ œ. œ œ œ œ œ

Jœ œ

J œJœ œ

JœJœ œ

JœJ œ. œ

‰ œJ

Œœj ‰ ‰ œ

j Œ Œ œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ ‰

œj Œ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰

Œ œj ‰ ‰ œ

JŒ Œ œ

J‰ Œ œ


j ‰ Œ œj ‰ ‰ œ

j Œ Œ œj ‰ Œ œ

j ‰

Œ œJ ‰ ‰ œ

J Œ Œ œJ ‰ Œ œ

J ‰ Œ œJ ‰ Œ œ

J ‰ Œ œJ ‰ ‰ œ


J ‰

œj ‰ Œ œ

j ‰ Œ ‰ œj Œ œ œ Œ œ

J‰ Œ ‰ œ

JŒ ‰ œ

JŒ Ó œ

j ‰ Œ ‰ œj Œ

œ œ ˙ œ œ œ œjœ. œ œ œ ˙ œ. œ

JœJ œ.

˙˙ œ

˙œ

‰œj œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

‰œj œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œJœ. œ œ œ œ œ

J œ œJ

œ œ œ œ œJœ. œ œ œ œ

J œ.œ œ œ œ ˙

Œœj ‰ ‰ œ

j Œ Œ œj ‰ ‰

œj Œ Œ

œj ‰ Œ ‰

œj Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ ‰ œ

j Œ

Œ œj ‰ ‰ œ

JŒ Œ œ

J‰ ‰ œ

j Œ Œ œj ‰ Œ ‰ œ

j Œ œj ‰ Œ œ

j ‰ Œ œj ‰ ‰ œ

JŒ

Œ œJ ‰ ‰ œ


J Œ Œ œJ ‰ Œ ‰ œ

J Œ œJ ‰ Œ œ

J ‰ Œ œJ ‰ ‰ œ

J Œ

œj ‰ Œ œ

j ‰ Œ ‰ œj Œ œ

j ‰ Œ œJ‰ Œ œ

J‰ Œ ‰ œ

JŒ œ


j ‰ Œ

=

14

°

¢

°

¢

{

78

Synth.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

?#

(Voic.)

?# ∑ ∑ ∑

mf

/ ∑ ∑ ∑ ∑

&#

6

6

&# 6 6

&#

B#

?#

?#

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ œ. œjœjœ. œ Œ

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ œ. œJ

œJ œ. œ Œ

Ó Œ œ œ œ

‰œj œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œj œ œ

j ‰œj œ œ œ

jœ œ

j ‰œj œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œJ œ. œ œ œ œ

Jœ œ

J œJœ.

œJœ œ

JœJ œ.

œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ

Œ œj ‰ ‰

œj Œ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œ œŒ

œj ‰ Ó

Œ œJ‰ ‰ œ

j Œ Œ œj ‰ Œ œ

j ‰ Œ œj ‰ Œ œ œ Œ œ

j ‰ Ó

Œ œJ ‰ ‰ œ


J ‰ Œ œJ ‰ Œ œ œ Œ œ

J ‰ Ó

‰ œj Œ œ

j ‰ Œ œJ‰ Œ œ

J‰ Œ ‰ œ

JŒ ‰ œ

JŒ ‰ œ

j Œ œj ‰ Œ

15

°

¢

°

¢

°

¢

{{

{

82

Fl.

Ob.

Cl.

Pno.

Synth.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

f

&#

f

&###

f

&#

f

∑6 6

?# ∑6 6

&#

(Voic.)

mf

?#

f

∑ ∑

/

>

f

(Two cymb.)

∑ ∑ ∑

>

&#

ff

∑ ∑

f

6

6 ff

&#

f

&# arco

f

B# arco

?#

f

arco

?#

f

arco

œ œ œ œ œJœ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

J œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Jœ.


J œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œJœ.


J œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œJ

œ.

Ó ‰œœœ œœœ œœ

œœœœ œœœ œœœ Œ Ó Ó

œœœœœœœœœœœ œ Ó ‰

œœœ œœœ œœ

œœœœ œœœ

Ó˙˙

œœ Œ Ó Ó œœœœœœœ

œœœœ œ Ó˙˙



œ>

Œ Ó Ó Œ œ œ œ œ>

Œ Ó

¿Œ Ó

¿Œ Ó

œ>Œ Ó Œ Œ œœœœœœœ

œœœœ œœ>

Œ Ó



œ œ œ œ œjœ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

jœ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

jœ.


jœ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œJ

œ.

œ. œJ˙ œ œ œ œ œ w ˙ ˙ œ. œ

Jœ œ

w œ œ œ œ œ œ w œ œ œ œ œ œ. œj ˙

16

°

¢

°

¢

°

¢

{{

{

°¢

°

¢

{

87

Fl.

Ob.

Cl.

Pno.

Synth.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

92

Cl.

Arp.

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&# ∑

&# ∑

&###

mf

&# ∑

?# ∑

&#

(Voic.)

∑

?# ∑ ∑ ∑ ∑

/ ∑ ∑

>

∑

&# ∑ ∑ ∑

mf

∏∏∏∏∏ ∏∏∏∏∏∏

&# ∑

&# pizz.

mf

B#

mf

pizz.

?#pizz.

mf

?#pizz.

mf

&###

dim. sempre

&# ∏∏∏∏∏ ∏∏∏∏∏ ∑

?# ∑ ∑

&#

dim. sempre

B#

dim. sempre

?#

dim. sempre

?#dim. sempre

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œJ œ.

Œœ œ œ. œ

J œJ œ.

Ó

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œJ œ. œ œ œ œ. œ

J œJ œ. Ó

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œJ œ. Œ œ œ œ. œ

J œJ œ. Ó œ. œ

Jœ

œ œ œ œ

œœœ Œ Ó Ó ‰œœœ œœœ œœœ œœ

œ œœœ œœœ

œœœ œœœœœœœ....

œœœj

œœœjœœœ... Ó

œœ Œ Ó Ó

˙˙

œœ Œ

˙˙ ˙

˙ Ó


J œjœ. Ó

Ó ‰ œ œ œ œ œ

œ¿

Œ ‰

æææ¿. æææ¿Œ Ó

Ó Œ œ œ œ œ œœœœ....

œœœœjœœœœ

œ œ œ œ


J œjœ. Ó

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œjœ. œ œ œ œ. œ

jœjœ.

Ó Œ œj ‰ œ

j ‰ Œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œjœ. Œ œ œ œ. œ

jœjœ. Ó Œ œ

J ‰ œJ ‰ Œ

˙ œ œ ˙ œJ œ. œ Œ Ó ˙ Ó Œ

œJ ‰

œJ ‰ Œ

œ œ œ ˙ ˙œ œ ˙ œ œ œ œ ˙ Ó œ

j ‰ ‰ œJÓ

˙. œ œ œ œœ. œ

Jœ

œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ

œœ œ

œ œ œ. œ œ œ œ œ œœœœ....

œœœœjœœœœ

œ œ œ œ œœ œ

œœ ˙

≈ œœ œ

Œ Ó ≈ œœ œ

Œ Ó

Œ œj ‰ ‰ œ

j Œ Œ œj ‰ ‰ œ

j Œ Œ œj ‰ Ó ‰ œ

j Œ œj ‰ Œ

Œ œJ ‰ ‰ œ


J Œ Œ œJ ‰ Ó ‰ œ

J Œ œJ ‰ Œ

ŒœJ ‰ ‰

œJ Œ Œ

œJ ‰ ‰

œJ Œ Œ

œJ ‰ Ó ‰

œJ Œ

œJ ‰ Œ

œj ‰ ‰ œ

j Ó œj ‰ ‰ œ

JÓ ‰ œ

j Œ œj ‰ Œ œ

j ‰ Œ Ó

=

17

°¢

°¢

{°¢

°¢

{°¢

°¢

°

¢

{

96C

Cl.

Guit. 1

Pno.

Cb.

102

Cl.

Guit. 1

Pno.

107

Cl.

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

&### ## ∑ ∑ ∑ ∑

&‹# ∑ n ∑ ∑ ∑ ∑

mf

&# ∑ n

mf mp

?# ∑ n

° ° ° ° ° * ° *?# n ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&## ∑ ∑ ∑

mf dolce

&‹

∑ ∑

&

?

° ° ° *

&##

espress.

&

mf

?

° ° ° ° * ° *

& ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

mf

& ∑ ∑

mf

arco

B ∑ ∑arco

mf

? ∑ ∑arco

mf

w ˙ Ó

œ œ œ œ. œ œ

Óœœœ

œœœ œ

œœ... œ

œœJ œœœœœœœœœœœœ

œœœ...

œœœjœœœ...

œœœj œ

œ œ œ œœœœ œ œ œ œœ œ œ

Ó Œœ ˙

‰ œj

˙œ œ ‰ œj

˙œ œ ‰ œj

˙œ œ ‰ œ

j œ œœ œœœœœ œœ

œœ œ

œ œœ œœ Œœ œœ

œj ‰ Œ Ó

œ ˙ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ ˙

Œœ œ œœ œ œœ œ Œ ‰

œj œ œ œ œ œ œ œœJ œ

œ œœœ œ œœ

œœœœ ‰

œj œ œ œœ œ œœ

œ œœœ

œJ

œœœ œ

œœ œ œ

œœ œœ œ

œœ œ œœ œ œ˙˙ wœ œœ œ

œœœ

˙˙ œ.œ. œ

j

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ‰ œj œ œ ˙ ‰ œJ œ œ œ œ ‰ œ

j œ œ œ œ œ

œœœœ.... œœ

œj

œœœœœœ.. œœœœœ... œ

jœœœ

œœœ œ œ œœ

œœœœœœœ ‰

œjœ œ œ

œ œ œœ œ‰œj œ œ œœ œ

œœœ œœ œ œ

œœœ œœ œ

˙‰ œj

˙œœ

˙˙ œ

œ˙˙

˙˙

˙̇œ œœœœœœœœ ˙ ˙̇ ˙

œ ˙˙

œ œ

˙ œ œ œ

w ˙ ˙ ˙ œ œÓ

˙

w w ˙ ˙ ˙ œ œ

w w w ˙ ˙

=

=

18

°¢

°

¢

{°¢

°¢

°

¢

{

°

¢

113

Cl.

Guit. 1

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

117

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&##

&‹ f

&

?

° * ° * ° ° ° ° ° °

&

&

B

?

&## ∑ ∑ ∑ ∑

&‹ f

&‹ f

&f

?

*∑ ∑

&

& ∑ ∑

B

?

?

mf

arco

œ œ œ œ ‰ œj œ œ ˙ ‰ œ

J œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ œœœœœœ

‰œj œœ œ œœ

œ œ œœœ œ œ œœ œœ

œ œ œœœ

‰œj œ œœ œœœ

œ œ œ œ œœ œ œœœ œ

œ œœœ œ

œ œœœ œ

œ

ww

œ œ œww ˙

˙

œœ œ

œœ

œœ

œœ

œœ

Ó œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœœœœ œ. œ œ œ œ œ

˙ œ œ Ó Œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ

˙ œ œ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ Ó

w ˙ ˙ ˙ œ œ ˙ Œ œ

˙Ó

œ. œJ œ œ œ ˙ œ œb . œ œ œ. œ

J œ œ œ ˙ œb . œJ

œ. œ œ œJ œœ œ

œ. œJ œ Œ ˙ œ

J ‰ Œ ˙ œ Œ ˙ ˙b œ. œ œ œ. ‰

œ œ œ œ œ œ œœœ œ

œ œ œœœ œ

œ ˙˙

œ œ œœ œ œ

œ œ œ œ œœœ œœ ˙̇ œ œ œ œ œ œ œ

œœ œ

œ œ œ

˙ ˙ ˙ œ œ œ ˙ ˙

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ œ œ w ˙ ˙

˙ œ œ w ˙ ˙

˙ ˙̇ w ˙ ˙ w ˙ ˙

˙ ˙ ˙ ˙b ˙ ˙ ˙. œb ˙ ˙

˙ ˙ ˙ œ œ˙ ˙ œ œ œ œ œ œ

˙ ˙

=

19

°

¢

{

°

¢

°

¢

{{

122

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

127

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&‹

∑

&‹

∑

&mf

? ∑

& ∑ ∑ ∑

&(mf)

B(mf)

?(mf)

?

(mf)

&

?##

& ∑ ∑ ∑

Grand piano

f

& ∑ ∑ ∑

&

B

?

?

˙. œ œ œ. œJ œ œ œ œ w w

œ œœ

œ œ œ. œJ œ œ œ œ w w

œœ œ

œ œœ œ

œ ˙˙ œ

œœœ w

w˙

Ó

œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ Ó ˙

‰ œœœ

œœœœ.j‰

œœœœ.j‰ œœœ.j

˙ œ œ ˙ ˙

Ó ˙ Ó˙ w œ œ ˙

‰œj œ œ œ œ

w ˙ ˙ w ˙ Ó w

w ˙ Ó w ˙ ˙ w

˙ œ œ ˙ ˙ ˙ œ œ w œ œ ‰ œj ‰ œ

jœ œ

œœœœ#

˙‰ œœœ

.j‰ œœœœ

.j‰ œœœ

.j

œ œ ˙œ œœœ ‰

œœœ

œœœœ.j ‰

œœœœ.j‰

˙œœœ.j‰ œœœ.j‰

œœœœ.j‰ œœœœ.j‰

˙œœœ.j‰ œ

œœœœ.j‰

œœœœœ.j‰

˙œœœ.j‰ œœœ.j ‰ œœœ

œ.j ‰ œœœ

.jœœœœ##

‰œJœ œ

‰œJœœ

‰œJœœœ œ

œ

œ œ œ Œ Ó Œ œ œ

‰œj œ œ ˙ ‰ œ

J œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ‰œj œ œ Œ œ ‰

œj œ œ œ œ œ

w ˙ Ó Ó œ œ ˙ Ó w

w ˙ ˙ ˙ Ó w w

œ œ ‰ œJ‰ œ

j œ œœ œ

‰ œj ‰

œjœœ œ œ ‰ œ

j ‰ œj œ œ œ œ ‰ œ

j ‰ œJ œ œ œ œ ‰ œ

J‰ œ

j œ œ

=

20

°

¢

{{

°

¢

°

¢

{

°

¢

132

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

136

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&‹

∑ ∑

f

&‹

∑ ∑

f

&f

?

° ° ° ° *

∑

& ∑ ∑

?(Piano) ∑ ∑ ∑ ∑

&mf subito

&

B

mf

mf subito

?

mf

?

mf subito

&‹&‹

&

? ∑ ∑

& ∑ ∑ ∑ ∑

&

B

?

?

œ. œJ œ œ œ ˙ ˙b

œ. œJ œ Œ ˙ œ

J ‰ ‰ œJ

‰œœœœ

œœœœ.

j ‰œœœ.

j ‰œœœœ.

jœœ œ œ

œœ œ

œ œœœ œ

œ œœœ œ

œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œœœ œ

œ ˙˙

˙ œ œœ

œœ

œœ

œœ

˙ ˙œ œ

œœ.. œœJœœ œœœ

œœ œœœœœ œ ‰ œ

j œœœ

œœœ

œ. œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ ˙ ˙ ˙ ˙

œ. œ œ œ œ œ œ. œ œ œ œ œ ˙̇ œ œ w

˙ ˙ ˙ Ó ˙ ˙ w

˙ ˙ ˙ œ œ Ó ˙ ˙ ˙b

œ œ‰ œ

j ‰œjœœ ˙ œ œ ˙ ˙ ˙ œ œ

œ. œJ œ œ œ ˙ œb . œ

Jœœ.. œ œ œJ œ œ œ ˙. œ œ œ. œ

J œ œ œ œ

˙ œ Œ ˙ ˙b œ. œ œ œ. ‰ œ œœ

œ œ œ. œJ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œœ œœ ˙̇ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œœœ œ

œ œœ œ

œ ˙˙ œ

œœœ

˙ œ œ œ ˙ ˙œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ

˙ œ œ

˙ ˙ w ˙ ˙ ˙ œ œ ˙ ˙

˙ ˙ w ˙ ˙ w ˙ ˙

˙ ˙ ˙ œ. œb œ ˙ ˙ w ˙ ˙

˙ ˙ œ œ œ œ œ œ ˙ ˙˙ œ œ ˙ ˙

=

21

°¢

°

¢

{

°

¢

°¢

°

¢

{{

°

¢

141D

Cor.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

146

Cor.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&# ∑ ∑ ∑ ∑ bb

f

&‹

∑ ∑ bbb ∑

&‹

∑ ∑ bbb ∑

&cresc...

bbb

?

° ° ° ° ° ° °

bbb

& bbbdim.

Bcresc...

bbbdim.

?cresc...

cresc...

bbbdim.

?

cresc...

bbbdim.

&bb

dim.

∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&‹bbb

f

∏∏∏∏

dim.∏∏∏∏∏

∏∏∏∏

f

∑ ∑

&‹bbb ∑ ∑

f

∑ ∑ ∑

&bbb ∑ ∑ ∑ ∑

mf

?bbb ∑ ∑ ∑

° *&bbb ∑ ∑

f

∑ ∑ ∑ ∑

?bbb ∑ ∑ ∑ ∑

&bbb ∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

mp

&bbb ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

Bbbb ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

?bbb ∑ ∑

mf espress.

?bbb ∑ ∑ ∑ ∑

mp

Ó Œ ‰œj

ww ˙. Œ

w w

ww œœœœ...

. œœœœJ œœœœœœœœœœœœ

œœœ...

œœœj

œœœ...

œœœj

œœœ...

œœœj

œœœ...

œœœj

˙̇˙

˙˙

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœœœ œ œ œ

œ˙

œ œ ‰ œj˙

œ œ ‰ œj

˙œ œ Œ.

˙œj ‰ œ

j œ œ ˙˙

œœœœœœ

w œ œ œ œ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

w ˙ Ó w w ˙ ˙

w ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

˙ œ œ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

œ. œ œ œ. œ œ w

˙̇˙

˙˙̇

www œJœ. œ

Jœ. œ œ œ. œ#

Jœ œ œ. ˙

œJœ. œ

Jœ œ

J œ œ œ. ˙

www Ó

œ œ œ œœœ œœ.

j‰ œœ œœ.

j‰

ww Ó Œ ‰ œ

jœœ œ

œ œ ˙˙˙

œœ œœ

Ó˙

œJ œ œ

JœJœ œ

Jœ œ ˙ w

œ œ.J‰ œ œ.

J‰

˙ ˙ w

˙ ˙ w

˙ ˙ w˙

œ œ œ œ œ. ˙ w

˙ ˙ w w

=

22

°¢

°

¢

{{

°

¢

°¢

°

¢

{

°

¢

153

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vc.

Cb.

158

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Perc.

Vln. I

Vla.

Vc.

Cb.

&‹bbb

∏∏∏ ∏∏∏∏

&‹bbb

∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏

mf

&bbb ∑ ∑

?bbb° *

∑ ∑

/ ∑ ∑ ∑Claves

f

&bbb ∑

mf

∑ ∑

&bbb ∑

?bbbmp

?bbb

&‹bbb

&‹bbb

∏∏∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏ ∏∏∏

&bbb ∑ ∑ ∑ ∑

mf

?bbb ∑ ∑ ∑ ∑

/(Claves)

Triangle

mf

&bbb

Bbbb ∑

mp

?bbb

?bbb

Ó˙̇˙

˙̇˙n

œ œ œn œ œ œn œ œ œ œn œn œ œœn œJ

œ œJ

œœœJœœœ... œ œ œ œ

œ œ œœ.. œ

J

Ó ˙̇˙ ˙

˙̇n Ó Ó ≈ œœœ œn œ

œ..

œ

œœœœœœœœœ œ

œœœœœœœœœ

œœœœœ

œœœœ

œœœ œœœ œœœ

˙̇̇ ‰ œjœœ œ ˙

˙n˙̇˙n ˙̇

˙˙̇n

œœ..œj œ

œœœœœœ ˙

˙˙˙

˙˙˙

œ œ Œ Ó Œ œ Œ œ

Óœn œ

œ œœ œn œ œn œ œ œ œ

œ. œj˙ œ œ œ

Œ w ˙ ˙

œ. œJœ œ œ. œn Œ

œn . œJ œn œn œ. ˙ w ˙ ˙

œ. œj˙ ˙ ˙ ˙ ˙n ˙ œ œ ˙ ˙

œœ ˙̇œ œn œ

œ œ œ.œ œ œ œ œj ˙̇

œ œ œ œ œ Óœ œ

œœ..

œœj œœ

œ˙̇˙ Œ

œœœœ œœœ œœœ ‰

œœœJ œœœœnn

œœœœœœ

œœœœœœ œ

œœœœœœœœ œ

œœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœ

œœœœœœœœœœœ

œœœœœœœœœ

˙̇˙̇˙̇

˙̇˙̇˙̇nn

œœ œœ.j‰ œœn œœ

.J‰

˙˙

˙

œ œ Œ Ó Œ œ œ Ó œ œ Œ Ó Œ œ œ Œ œœ Œ œ Œ

˙. œ œn w ˙. œ œ ˙ œ œ œ œ.J‰ œœn œœ

.J‰

w w w ˙ œ œ

˙. Œ w w ˙ ˙ ˙˙

˙. œ œn w w ˙ ˙ ˙˙

=

23

°¢

°

¢

{

{

°

¢

°¢

°

¢

{

°

¢

163

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vla.

Vc.

Cb.

166

Guit. 1

Guit. 2

Perc.

Arp.

Vln. I

Vla.

Vc.

Cb.

&‹bbb

&‹bbb

∏∏∏∏∏

&bbb ∑ ∑

?bbb ∑ ∑

/(Claves)

&bbb ∑

mf

?bbb

&bbb

Bbbb ∑

?bbb

?bbb

&‹bbb

&‹bbb

/(Claves)

&bbb

?bbb ∑

&bbb

Bbbb ∑

?bbb

?bbb

ÓœJ

œ œJ

œœJ

œœ.. œ œ œœœ

œœ

œœ.. œœ

Jœ œ œn œ œ œn œ œ œ œ œ œ

œ œ œ ˙̇˙̇

œœ œ

œb ˙˙ Ó

˙̇˙n ˙̇̇

˙˙

˙˙

œ Œ Ó œ œ Œ Ó Œ œ Œ œ

œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ

œn œœ œ œ ˙

œ œ ˙ œ œ ˙ Ó

˙ ˙ w ˙ ˙

w w

w ˙ œ œ ˙ ˙

w ˙ ‰ œj ‰ œ

j˙ ˙

œ˙.

˙œ

œ œ œ. œJ

˙.œ œœ œn

Ó Œœœ

œœnn œ

œœ œ œ œ ˙

œ

œœ

œœ

œ œ Œ Ó Œ œ œ Ó œ œ Œ Ó

œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ

Ó Œœ œn ˙

Ó

˙. œ œn w ˙. œ œ

w w

˙. Œ w w

˙. œ œ ˙ ˙ ˙ œ œ

=

24

°

¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

169

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&bbb ∑ ∑

mf f

&b ∑ ∑

mf f

&‹bbb

&‹bbb

&bbb ∑

mff

?bbb ∑

?bbb ∑ ∑

mf f

/(Claves) (Trgl.)

∑(Two cymb.)

>

f (G.Cassa)

&bbb ∑

?bbb ∑ ∑ ∑

f

&bbbf

&bbbf

Bbbb ∑

f

?bbb ∑ ∑

?bbbf

Œœ œ œ œ

Jœ. ˙

Œ œ œ œ œJœ. ˙

œœ œ œ. œ

J œ ˙. œ œ œœ œœ œœ

Jœœ.. ˙̇

œœ œ œ. œ

j œ ˙. œœ œ

œœJœ. œ œ œ

Œ ‰

œ œœœœœœ

œœœœœbœ œ

œœ ‰ ≈œœr œœœ... œœœœœ

œœœœœœ

œœœœ

œœœœœ

œJœœ

œ œœœ

œœ

œ œ œ œ œ œ œ œ‰ ≈

œœRœœ.. œbœ œ œ

œ œ

Óæææ̇ œ Œ Ó

Œ œ œ Œ œœ Œ Ó

¿Œ Œ

œ œ

œ œœœœœœ œœœ œ

œœ œœœ œœ œœ.j‰ œœ œœ.

j‰ œœ.

j‰ Œ Ó

Ó Œ œ œ

˙ œ œ œ œ.J

‰ œ œ.J

‰ ˙ œ. œb œ œœ œJœ. ˙

Óœ œ œ œ.

j ‰ œ œ.j ‰

œ œœœœœœ

œœœœ œœ œJ œ. œ œ

w Ó œJ ‰ œ

J ‰ œ. œJ˙

˙ ˙ w

˙ ˙ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ

25

°

¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

173

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&bbb

&b

&‹bbb

&‹bbb

&bbb

?bbb

?bbb ∑ ∑ ∑ ∑

/

> > >

∑

&bbb ∑ ∑ ∑

?bbb

f

∑ ∑

&bbb

&bbb

Bbbb ∑

?bbb

?bbb

Œœ œ œ. œ

Jœ ˙.

Œœ œ œ œ œ. œ

J˙

Œ œ œ œ. œJ

Œ œ œ œ. œJ

œ ˙. Œ œ œ œ œ œ. œJ˙ Œ œ œ œ. œ

J

Œœ œ œ. œ

J œ ˙.Œ

œ œ œ œ œ. œJ˙

Œ œ œ œ. œJ

œ œ œ œ. œJ

œ ˙ œ œ œ œn œ œ œ œ. œJœ

œ œ œ

œ œ œ. œJ

œœœ... œœœœœœ Ó Œ

œœœ... œœœœœœ

œœœœœœ

www Œ œœœ œœ œœ œ

œ.. œ

œ˙˙ Ó

˙ Ó Œ œ. œ œ œ œ w Œœ œ œ. œ ˙ Ó

œ œ œ œ œ œŒ

œ¿

Œ Ó Ó Œœ œ œ

¿Œ Ó Œ ‰

ŒœJ œ¿

Œ

Ó Œœ œ ˙ Ó

w Ó Œ œ œ w

œœ œ œ. œ

jœ ˙. Œ


Œ œ œ œ. œJ

œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œn œ œ œ œ. œJ˙ œ œ œ œ. œ

J

˙ ˙ wn œ. œJ˙ ˙ ˙

˙ œ œ w w œ. œJ˙ ˙ ˙

˙ ˙ ˙ œ. œj ˙ ˙

˙ ˙ ˙ ˙

26

°

¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

178

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&bbbf

&b

f

&‹bbb

&‹bbb

&bbb

f

?bbb

?bbb ∑

mf f

>

∑

/ ∑ ∑

>

f

?bbb ∑ ∑f

&bbbf

&bbbf

Bbbb ∑ ∑ ∑

f

?bbb ∑

f

?bbbf

œ œ ˙. œ œ œ œ œJœ. ˙

Œœ œ œ. œ

J

œ œ ˙. œ œ œ œ œJœ. ˙ Œ œ œ œ. œ

J

œ œ ˙. œ œœœœ œœ œ

Jœ. ˙

Œœ œ œ. œ

J

œœ ˙. œ œ œ

œœJœ. œ œ œ œ œ œ œ. œ

J

Œ ‰

œ œ œœœ œ œ

œ œ œ œœbœ œ

œ œ ‰ ≈œœr œœœ..

. œœœœœ

œœœœœœ

œœœ... œœœœœœ Ó

œ œœ œ

œœ œ œœ

œJœ œ

œ œœ œ

œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ‰ ≈

œœRœœ.. œb

œ œ œ ˙ Óœ œ

Ó æææ̇ œ Œ Ó

¿Œ Œ

œ œ œ¿

Œ Ó

Ó Œ œ œ w

œ œ ˙. ˙ œb . œ œ œ œ œJœ. ˙ Œ œ œ œ. œ

j

wœ œ œ

œœ œ œ

œ œ œ œœbœ œ

œ œœ. œ

j œ œ œ œ œ œ œ œ

˙ ˙

w ˙. Œ ˙ œ œ

˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ˙ ˙

27

°

¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

182

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&bbb

&b

&‹bbb

dim.

&‹bbb

dim.

&bbb

dim.

?bbb

?bbb ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

/

> >

∑ ∑ ∑

&bbb ∑ ∑

?bbb

&bbbdim.

&bbbdim.

Bbbb ∑ ∑

?bbbdim.

?bbbpizz.

dim.

œ ˙.Œ


Œ œ œ œ. œJ

œ œ œ. ˙ ˙ Ó

œ ˙. Œ œ œ œ œ œ. œJ˙ Œ œ œ œ. œ

j œ œ œ. ˙ ˙ Ó

œ ˙.Œ


Œ œ œ œ. œJ

œ œ œ. ˙ œ œ œ œ. œJ

œ ˙ œ œ œ œn œ œ œ œ. œJœ

œ œ œ

œ œ œ. œj œ œ œ. œ

œ œ œ

œ œ œ. œj

Œ œœœ...œœœ œœœ

œœœœœœ

wwwnn Œ œœœ œœ œ

œœ œ. œ ww œœ œœ.

j‰ œœ œ

œ..œœnn

ww

Œ œ. œ œ œ œ w œ œ œœœ.. œœ w

˙˙

œœ œ. œn w

œ œ œ œ œ œŒ

Ó Œœ œ œ

¿Œ Ó Œ

Ó‰ œJ œ

¿Œ

Ó Œœ œ ˙ Ó Ó Œ

œ œ ˙ Ó

Ó Œ œ œ w Ó Œ œ œ ˙ Ó Ó Œ œ œ ˙ Ó

œ ˙. Œœ œ œ œ œ. œ

J˙

œ œ œ œ. œJ œ œ œ. œ œ.

J‰ Œ œ œ œ. œ

J

œ ˙. œ œn œ œ œ œ. œJ˙ Œ œ œ œ. œ

J œ œœ.j‰ œ œ.

j ‰ œ œ œ œ. œJ

œ ˙. wn ˙ ˙ Ó ˙

w w œ. œJ˙ ˙ ˙ ˙. œ. œn ˙ ˙

˙ œ ‰ œj ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙. œ. œ ˙ ˙

28

°¢

°

¢

{{

°

¢

°¢

°¢

{{

°

¢

188 rit. E Andante ( q.=51 )

Ob.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

193

Ob.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Arp.

Vln. I

68

68

68

68

68

68

68

68

68

68

68

68

&bbb ∑ ∑ ∑ ∑

mf dolce

&‹bbb

∏∏∏∏∏

∏∏∏∏

∑ ∑

p

&‹bbb

∏∏∏∏ ∏∏∏∏∏ ∑ ∑ ∑

&bbb ∑

p

∏∏∏∏∏∏∏

?bbb° * ° *

&bbb ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

p

?bbb ∑ ∑ ∑ ∑

&bbb ∑ ∑

p

&bbbp

Bbbb ∑

mf espress. p

?bbb ∑ ∑ ∑ ∑

?bbb ∑

&bbb

&‹bbb

&‹bbb

p

&bbb ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

?bbb ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&bbb

?bbb ∑ ∑ ∑ ∑

&bbb ∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

Œ. œ œj

œ œ œ. ˙˙̇˙

˙̇˙

Œ ‰ œ œj

œ œ œ. ˙ ˙̇˙

˙̇˙

œœ œœ.j‰ œœ œœ.

j‰

œ œ œ œ Œ ‰œj œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ

œœœœœœœœœœ.....

˙˙

œœ œœ Œ ‰ œ

j œœ œ

œ œœ ˙̇Ó w ˙.

Œ. œ œJ

œ œ œ. Ó Ó ‰ œ.˙.

œœ œœ.j‰ œœ œœ.

j‰ Œ ‰ œ

j˙ œ. œ

j œ œ œ. w ˙.

œ. œj œ œ œ. ˙ œ

j œ. w ˙.

w

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ Ó

œ. œ œJ

œ. œ œJ

œ. œ œJ œ.

œ œj œ. œ œ

Jœ. œ œ

Jœ. œ œ

J

œ. œ œj œ. œ œ

Jœ. œ œ

jœ. œ œ

j œ. œ œj œ. œ œ

Jœ. œ œ

j

œ œœœœœœ

œœœœœœœ

œ œœœœœœœ œœœœœœ

œœœœœœœœœœœ œœœ œ œœ

œœœœœ œœœœœœ



œœœœœœœœœœœ œœœ

˙̇̇˙̇ ..... œœœœœ

‰ Œ.

˙. œ ‰ Œ.

Œ. œ œj œ. œ œ

j œ. œ œjœ. Œ. Œ. œ œ

j œ. œ œj œ. œ œ

j

œ.Œ. Œ. œ œ

Jœ.

Œ.

œ.Œ.

=

29

°¢

°

¢

{

°

¢

°¢

°

¢

{{

°

¢

200

Ob.

Guit. 1

Guit. 2

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

207F Andante( q=76 )

Cor.

Guit. 1

Guit. 2

Synth.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

&bbb ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&‹bbb

mf

&‹bbb

mf

&bbbmf

∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

?bbb ∑

&bbb ∑

mf

&bbb ∑

mf

Bbbb ∑

mf

?bbb ∑

mf

&bb ∑ ### ∑ ∑

f

&‹bbb

dim.

## ∑ ∑ ∑

&‹bbb

dim.

##

∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏∏∏ ∑ ∑ ∑

&bbb ∑ ## ∑Voices "Aah"

f?bbb ∑ ## ∑

&bbb ∑ ## ∑ ∑ ∑

?bbb

dim.

## ∑ ∑ ∑

&bbbdim.

## ∑ ∑ ∑

&bbbdim.

## ∑ ∑ ∑

Bbbbdim.

## ∑ ∑ ∑

?bbbdim.

## ∑ ∑ ∑

˙. œ ‰ Œ.

˙.œ œ œ œ œ

Jœ. œ. œ œ œ œ œ

Jœ. œ.

œ œ œ œ œJ

œ. œ.


œ œœœn œœœ

œœœœ œœœ œ œœ


œ œœœ œœœ



œ œœœ œœœ



˙.

œ œ œ œ œJ

œ. œ. œ œ œ œ œJ

œ. œ.œ œ œ œ œ

Jœ. œ.

œ œJœ œ

Jœ. œ. œ œ

Jœ œ

Jœ. œ.

œ œJœ œ

Jœ. œ.

œ œJœ œ

J˙. œ œ

Jœ œ

J œ. œ. œ œJœ œ

J˙.

œ œJœ œ

J ˙. œ œJœ œ

J ˙. œ œJœ œ

J ˙.

œ œjœ œ

j˙. œ œ

jœ œ

j˙. œ œ

jœ œ

j˙.

Œ. ‰U

Œ Œ Œ Œ œ w

œ œ œ œJ œ

œœ## ..

œœj ‰ ‰ Œ. ‰

UŒ

œ œœœœœœœœœ œœœœœœœœ

˙̇˙̇˙#.....

œœœœœn.....

‰U

Œ

Œ. ‰U

œ. œn œ œ œ œ œ œ œn œ œ œ Œ Œœ œ œ œ œ

Œ. ‰ œ. œ œ œ œn œ œ œ œ œ œn œ œœ.. œœ œœ œ œ œ œ œ

˙# .Œ. ‰

UŒ

œ œ œ œJ œ ˙# . Œ. ‰

UŒ

œ œJœ. ˙# . œ. ‰

UŒ

œ œJœ. ˙. œœ..

‰U

Œ

œ œJœ. ˙. œ. ‰

UŒ

œ œjœ. ˙. œ. ‰

UŒ

=

30

°¢

°

¢

{

{

°

¢

°¢

°

¢

{{

°¢

213 piu mosso

Cor.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

220

Fl.

Guit. 1

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&###

mf

∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&‹## ∑

f

&‹## ∑ ∑ ∑ ∑

f

?## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

mf

&##

mf

?##(Voic.)

&## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

mf

&## ∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

mf

&## ∑

mf dolce

&‹## ∑ ∑ ∑ ∑

&## œ

œœ?##

&## ∑ ∑ ∑ ∑

?##(Voic.)

∑ ∑ ∑ ∑

&##

p

∑ ∑ ∑

&##

p

∑

B## ∑p

?## ∑p

?## ∑

mf

pizz.

œ Œ Œ œ w

Œ ‰ œjœjœ œ

j œ. œjœ. œ

jœjœ œ

j œ. œjœ.

œJœJ œ œ

Jœ. œ

Jœ œ œ œ œ œ

Jœ

œœj œœ œ

œ œœ

Œ ‰ œjœjœ œ

j œ. œjœ œ œ œ œ œ

jœ œ

j ˙

Ó ˙œœ œœ œœ

œ œ œ ˙ w w ˙˙ ˙ ˙ ˙ ˙. œ ˙ œ

œœœœœ

œ œ œ ˙ www ˙

˙̇ ˙̇ ˙̇ww ˙̇ ˙

Óœ œ œ

Ó œ œ œ

Œ ‰ œJœJ œ œ

J˙ œ

J ‰ œ œ œ œ œ. œJ˙ œ

Œœ œ œ œ œ œ œ

˙˙.. œ

˙ œ œœœj œ

J œ. œ œ œœ œ œ œ

˙˙̇... œ

ww w‰ œœ.. œ

œ œœ.. ˙

œ œ ˙.œœ œ

œœ œ

˙.˙ œ

w

˙. œ w

˙. Œw w ˙ Ó

w w ˙ œ œ w

w w ˙ œ œ w

w˙

‰ œj ‰ œ

j˙ œ œ œ ‰

œj ‰ œ

J‰ œ

j

=

31

°¢

°

¢

°

¢

225

Fl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&## ∑ ∑ ∑ ∑

&‹## ∑

mp mf

&‹## ∑

mp mf

&## ∑ ∑ ∑ ∑

?## ∑ ∑ ∑

&## ∑

p

&##

B##

?##

?##(pizz.)

˙ ‰ œJœ œ œ œ w

œ œ œ ˙ œ œ œ œ œœœ

˙˙ œœ ˙

˙.. œ

œœœ

œœ.. œœJ

œ œ œ ˙ œ œ œ œn œ œ ˙ œ ˙. œ œ œ. œj

œœ œ œ œ œ

œœb œœ œ œ œœJ

˙. œ œ˙œœœ

˙œœ œœ ˙̇

œœœ œœ œœ œ

œn

œ œ œ ‰ œj œ œ. ‰

œJœ œ.

Œ ‰œJ

œ œ.Œ Ó Œ ‰ œ

j œ œ. ‰œJ

œ œ.Œ Ó

˙. œ œ œ œ ‰ œjœ œ.

‰ œjœœ œœ.

Œ ‰œœjœœ œœ.

Œ Ó Œ ‰ œjœ œ.

‰œœjœœ œœ.

Œ Ó

w#œ œ œ ˙ œ œ œ œn w œœ ˙̇.. w

w

ww ˙ ˙ œ œ œ œw œ

œ œ œ w

œ‰ œ

j ‰ œ#j ‰

œj œ œ œ

˙ Œ œœ œ w w w

32

°¢

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

231

Fl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&## ∑ ∑ ∑

(

ff)

&‹##

f

∑

&‹##

f

∑

&## ∑ ∑

f

?## ∑ ∑

?## ∑ ∑

mf f

/ ∑ ∑ ∑

>

f

∑

&## ∑ ∑

ff

∏∏∏∏∏ ∑

?## ∑ ∑ ∑ ∑

&##

f

&##

f

B##

f

?##

f

?##(pizz.)

f

œ.w œj œ œ œ ˙ œ œ œ œ

œœJœœ œ

œJœœ

œœ œœ ˙

˙.. œ

œœœ

œ œ œ œ www

œJ œ œ

jœ œ œ ˙. œ œ œ

œœœ œ

œ œ www

Óœœ. œ

œ œœ. œœœœœ

œœœœ. œœœœ. œœœœ.

j‰ ‰ œœ

œ.jœœœ. œœœ.

‰ œœœ.jœœœ. œœœ.‰ œœœ.jœœœ. œœœ.

‰œœœœœœ. œ

œ œœœœ œ œ

œ œœœœ. œœ œ

œœ..

œj œ œ œ. œ

j œ œ

Ó æææ̇ œ>

Œ Œ ‰ œ œ œ Œ Œ ‰ œ œ

œ¿

Œ Ó

Œœ œ

œ œ œœ œ œ œ ˙̇

˙̇ Óœ œ œ

‰ œ œ œ œ œ œ œ œ

Œ ‰ œj œ œ. Œ ‰ œ

Jœ œ.

Ó Œœ œ œ w w

Œ ‰ œjœ œ.

Œ ‰ œœjœœ œœ.

Óœ œœ œ œ œ œ œ

œ œ œœœ. œœ.

ww ˙ ˙

œœ ˙̇ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ ww

ww

w w w w w

˙. œ˙. œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ‰ œJ‰ œ

j ‰ œj

œ ‰œj ‰ œ

J‰œj

33

°¢

°

¢

°

¢

°

¢

236

Fl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Timp.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&##

&‹##

∏∏∏∏ ∏∏∏∏ ∏∏∏∏ ∑

∏∏∏∏

&‹## ∏∏∏∏ ∑ ∑ ∑ ∑

&##

?##

?## ∑ ∑

/ ∑

> > >

∑ ∑

&##

&##

B##

?##

?##(pizz.)

˙ ‰ œJœ œ œ. œ

J˙ œ ‰. œ

Rœ œ œ œ ˙ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ

www œœœ... œœœ

J˙̇˙

wwwww

www

‰ œœœ.Jœœœ. œœœ.‰œœœœ.

j‰ œœœ.J

œœœ... œœœJ

˙̇̇ œœœœ# .... œœœœ

œœœœœœœœœœœœœœœ œœ

œ. œœœ. œœœ. œœœ.‰ œœœ.jœœœ. œœœ.

‰ œœœ.Jœœœ. œœœ.‰ œœœœœœœœœ. œœœ.

œ. œj œ œ

˙˙ ˙ w œ. œ

jœ œ œ. œ

J œ œ

œ Œ Ó Ó Œ ‰ œ œ œŒ Ó

¿. ¿jÓ

¿Œ Ó

˙ œ œ œ œ œ. œJ˙ œ. œ œ œ œ œ œ w ˙ ˙

˙˙ ‰

œJœ œ

œœ.. œœJ˙̇ œ# . œ

œ œ œ œ# œw ˙ ˙

ww œœ..

œœJ˙̇ ww# w

w Ó ˙

w œ. œj˙ w w ˙ ˙

œ ‰ œJ‰ œ

j ‰ œj

œ‰ œ œ

jœ œ œ œ œ œ# œ œ# œ œ ‰

œj ‰ œ

J‰œj œ ‰ œ

J‰ œ

j ‰œj

34

°¢

°

¢

°

¢

{

°

¢

°

¢

{

molto rit.e dim.241

G Adagio( q=62 )

Fl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Timp.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

246Piu mosso

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vc.

&## ∑

&‹## ∑ ∑

&‹## ∑ ∑

&##

mf

?##

?## ∑ ∑ ∑ ∑

/ ∑

Susp.cymbal

mf

>(Two cymb.)

∑ ∑

&##

p

&##

p

B## ∑

?## ∑

?## ∑

&## #

?## #

&## #

&## #

?## ∑ ∑ #

w Ó œ œ œ œ w w

œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œœ œœ œœ ˙

œ œ œ œ œ œ ˙Ó

˙ ˙

œœ œœ œœ œœ œœ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ ˙ ˙. œ œ œ œ œn œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

˙ œ œœœ

˙˙ ˙

œœ

œ œ˙˙̇

œ œœœ œ œ œ œ œ œ œ

œn œ

œ œ œ œ Œ

Ó ¿ ¿ ¿Œ Ó

œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ w w w

œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œœ œœ œœ ˙̇ ww ˙ Œ œ

œœ œ

œœ œœ œ œ ˙ ˙ œœ œœ œœ ˙ w

˙ œ œ œ w ˙ ˙ w

œœ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ ˙ w

œ œœn œœn

œœ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ

˙n œ œ œ œ œœ œœ

œ œ œ œ ˙ œœ œ

w w Ó ˙

w ˙˙ œ

œ œ ˙˙ ˙

˙ œœ œ

=

35

°

¢

{

°¢

°

¢

{

°¢

{

249

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vc.

252H Con moto

Fl.

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vc.

257

Fl.

Pno.

&#

?#

&#

&#

?#

&# ∑ ∑ ∑

mf espress.

&#

p

?#

° °

&# ∑

&# ∑ ∑

?# ∑

&#

&#

?#

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œœ œ

œœœ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ

œ œ

œ œ œ œ œœ œ ˙ œ œ œ

˙œ œ Œ œ

œ œ œ œ

w ˙˙˙

ww

˙œ

œ w w

œ ˙ œ œ œ œ œn œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ

ÓœJœ œ œ œ. œ ˙ Œ

œn œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œn œ œ œ

œœ Œ

œ œn œ œ œ

œœ œœ œœ œœ ww œœœ

œœœ œœ

œœœœ

œn œœ œ œ ˙ Œ œ œ œ œ œ

ww

˙.Œ

ww

˙ œ œn œ œ œ ˙Ó w

w œ œn œ œ ˙. ww

œ ˙n œ œ œ œn œ œ ˙. œœ œ œ œ œ

œ w

Œ ‰.œR

œ œ œ. œ œ. œ ˙ œJ ‰ Œ œ œ œ œ œ œ œ. œ ˙ œ

J ‰ Œ œ œ œ œ œn œ

œ œ œœ œœ œœœ œœœ œœœ œœ œœ œœ œœ œœ œœ œœœ œœœ œœœ œœn œœ œ œœ

œœ œœ œœ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œœn œ

=

=

36

°¢

°

¢

{

°¢

°

¢

{

262

Fl.

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

266

Fl.

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

&#

?#

° ° *

&#

p

&# ∑ ∑

p

B# ∑ ∑

p

?#

p

?# ∑ ∑pizz.

p

&#

&#

?#

&#

&#

B#

?#

?#(pizz.)

œ. œ ˙ Œ ÓœJœ œ œ œ

J œ. œ Œ Œ ‰ ≈œRœJ

œ œ œ

œ œn œ œœœ

œ œn œ œ œœœ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ

œ

œœœ œœ ˙ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ. œ œ

œ œ

æææw æææ

w

æææ̇ æææœJ æææ

œ.æææw


œ.æææ̇.

æææœ

æææw æææ

w

Œœ œ œ œ œ

œ w œ. œ œ œ œ œ œ ˙ œœ œ

˙ ˙ ˙. œ

œ œ œ. œ Œ Œ œ œ œJ

œ œJ

œJ œ. œ ‰ ≈ œR

œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œœ

œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œœ œ

æææw

æææw

æææw

æææ̇. æææ

œ æææ̇. æææ

œ

æææww

æææw

æææw

æææw

˙ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ ˙ œ

˙ œ œ œ# ˙ œ œ œ ˙ œ œ œ

=

37

°¢

°

¢

{{

°¢°¢

°

¢

{{

269

Fl.

Pno.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

272

Fl.

Cor.

Pno.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

cresc.

&#

cresc.

n

?# ∑

&#

cresc.

n

?#

&#

cresc.

&#

cresc.

B#

cresc.

?#

cresc.

?#(pizz.)

cresc.

&#

ff

&##

mf

3

&#

?#ff

&# ∏∏∏∏∏∏∏ ∑ ∑ ∑

?#ff

∏∏∏∏∏∏ ∑ ∑ ∑

&#

mf

&#

mf

B#

mf

?#mf

?#(pizz.)

f

œnJ

œ. ‰ œJ

œ œ œJ

œ. ˙Œ

œ œ œ œ œ

œn œ œ œ œ œ œœœ œ œ

œ œ œ œ œ ≈ œ œ œ ≈ œ œ œ œ œ œœœ œ œ

œœœ œœœœœœ

œœ œœœœœœ œœœœœœœœ##

œœœœœœœœ

œœ œ

≈ œœ œ

≈ œœ œ

≈ œ œ œ# œœ œ

œ œ œœ œ

œ œ œ œ œœœ œ œ

œ

œn œ œ œ œ œ œœ

œ œœ œ œ œ œ

œ œ œ œ œœ œ

œ œœ œ

œ œ œ œ œœ

œœ œ œ

œ œ œœ

œ œœ œœ œœ œ

œ œœ œœ œœ œ œ œ œ

œ#

œ œ œœ# œ œ œ

œœ œ œ

œ

œn œ œœn

≈ œ œ œ#œ œ

œ œœ œ


œ

æææw

æææ˙

æææ̇#

æææww

æææ̇ æææœ

æææœ æææ

œæææœ

æææ̇ æææ̇æææw#


œ. æææ̇ æææ̇ æææœ

æææ̇.

˙ ˙ œJ œ. œ œ œ œ# œ œ œ œ# œ

œn . œj

œ. œj

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œJœ. ˙

Œœ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ

J ‰ Œ ‰ ≈œRœ œ œ. œ

J

‰ œ œ ˙. Œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ

J ‰ Œ Œ œJ

˙ œ œ

œœœ... œ œ

œJœœ œ œ œJ ‰

œ œ œ œœœ... œœœ œœœ...

œœœœœœ œ

˙̇˙ œ œ œ œ œ œ œœœ..

. œœœœœœ... œœœœœœœ

œœ

œœ.. w

œœ.. œ

Jœ

œ˙ ˙

œœœ Œ Ó

œœœ Œ Ó

æææw

æææw

æææw æææ

w

æææw

æææw

æææ̇.

æææœ

æææww

æææw æææw æææ

w æææ̇ æææ̇˙. œ œ œ œ œ ˙ œ

œ ˙ œ ˙ œ œ

œj ‰ ‰ œ œ œ

j ‰ œ. œ œ œ ‰ Œ œj ‰ ‰ ≈

œr

œŒ

œj ‰ œ. œ œ Œ œ œ ‰ ‰

œj

=

38

°¢

°¢

°¢

°

¢

276

Fl.

Cor.

Pno.

Timp.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

&## ∑ ∑ ∑

&#

?# ∑

?# ∑ ∑

mf

&# ∑ ∑

mf

?# ∑ ∑ ∑

&#

cresc.

&#

cresc.

B#

cresc.

?#

cresc.

?#(pizz.)

cresc.

œJ

œ. œJ ‰

œ œ œnJœ. œ œ œ œ œ. œ ˙. œ œ œ œ œ œ

œ Œ Ó

œœ.. œ œ œ œ œ œ œ œ

œœœnn ... œœœœœœ... œœœn ˙˙̇

≈ œ œ œ ≈ œ œ œ œ œ œœœ œ œ

œœœ œœœœœœ

œœ œœœœœœ œœœœœœœœ##œœœœœœœœ

œœ.. œ

Jœ

Œ œ œœ ˙˙

œœ œ

œ œ œœ œ


œ

æææw æææw

œ œœ œ

œ œœ œ œ œ œ

œœ œ œ

œœ œ

œ œœ œœ œ

œ œœ œœ œœ œ œ œ œ

œ#

œ œ œœ# œ œ œ

œœ œ œ

œ

œ œœ œ

œ œœ œ œ œ œ

œœ œ œ

œ

æææ̇.

æææœæææœ

æææ̇n

æææœæææœ æææœ

æææww# æææ̇

#æææ˙

æææ̇.

æææœæææœ æææ̇ æææ̇ æææw æææœ æææ̇.

æææww

æææ˙̇n

æææ˙̇

æææw æææœ

æææ̇# .

œ. œJ

œ. œ œ ˙n ˙ œ œ# œ œ œ œ œ œ# œ œ œ œ œ œ œ

œ œ ‰ Œ œj ‰ ‰ œ

jœnj ‰ Œ

œj ‰ ‰ œ

jœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

39

°¢

°¢

°

¢

°

¢

{

{

280

Fl.

Cor.

Pno.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

ff

&##

f

3

&#

ff

?#

?#

f

∑ ∑ ∑

/

>

f

∑ ∑ ∑

&#

ff

∑ ∑ ∑

?#

∏∏∏∏∏∏ ∑ ∑ ∑

&#

ff

&#

ff

B#

ff

?#

ff

?#

f

(pizz.)

œJœ. ˙

Œœ œ œ. œ

J˙.

Œ ‰ ≈œRœ œ œ. œ

J

‰ œ œ ˙. Œ œ œ œ. œj

œœ œ ˙ Œ Œ œ

Jœ œ œ œ

œœœœ....

œ œ œ.œ œ œ

‰œ œ œ œœœ..

. œœœ œœœ...œœœ˙̇˙̇ œ

œ.. œ œ œ œ œ œ œ œ œœœ..

. œœœœœœ... œœœ

˙̇˙̇

˙˙

ww

œœ.. œJ

œœ

˙ ˙

œ>Œ Ó

œ¿

Œ Ó

œœ Œ Ó

œœœ Œ Ó

æææ˙

æææ̇ æææw

æææw

æææw

æææw

æææœ

æææœæææœæææœ æææ

œæææww æææ

˙˙..

æææœ

æææww

æææww æææw

æææww

˙.œ œ œ œ œ ˙ œ

œ œ. œJ

œ ˙ œ œ

œj ‰ ‰ œ œ œ

j ‰ œ. œ œ œ ‰ Œ œj ‰ ‰ ≈

œr

œŒ

œ‰ ≈ œ

rœj ‰ Œ œ

j ‰ ‰œj

40

°¢

°¢

°¢

°

¢

284

Fl.

Cor.

Pno.

Timp.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

&## ∑ ∑ ∑

&#

?# ∑

?# ∑ ∑

f

&# ∑ ∑

?# ∑ ∑

&#

cresc.

&#

cresc.

B#

cresc.

?#

cresc.

?#(pizz.)

cresc.

œJ

œ. œ œ œ œn . œ œ ≈ œ.Jœ œ w œ

Œœ œ œ œ

œ Œ Ó

œœ.. œ œ œ œ œ œ œ œ

œœn.. œœœœ

œœœ... œœn ˙̇˙ ≈ œ œ œ ≈ œ œ œ œ œ œ

œœ œ œ

œœœ œœœœœœ

œœ œœœœœœ œœœœœœœœ# œœœœœœœœ

œ. œJ

œ œ œ œ œ ˙ œœ œ

œ œ œœ œ


œ

æææw æææw

œ œœ œ

œ œœ œ œ œ œ

œœ œ œ

œœ œ

œ œœ œœ œ

œ œœ œœ œœ œ

œ œ œœ#œ œ œœœ œ œ

œ

œ œ œœ

œ œœ œ

œ œœ œ œ œ œ

œœ œ œ

œ

æææ̇ æææ˙̇ æææ̇̇

n æææœæææœ æææœæææœ

æææww# œ

œ# œ œ

æææwæææ̇ æææ̇̇ æææw

æææww#

æææw æææ̇æææ̇ æææw æææw

œ. œJ

œ œ ˙n ˙ ˙ ˙ œœ œ# œ œ œ

œ œ ‰ Œ œJ‰ ‰ œ

jœnj ‰ Œ

œj ‰ ‰ œ

jœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

41

°¢

°¢

°

¢

°

¢

{

{

288

meno mosso

Fl.

Cor.

Pno.

Timp.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

&##

ff

&#

ff

?#

?#

ff

∑ ∑ ∑

/

>

ff

> > > >

&#

ff

∑ ∑ ∑

?#∏∏∏∏∏∏∏∏ ∑ ∑ ∑

&#

ff

&#

ff

B#

ff

?#

ff

?#

( f )

(pizz.)

œJ

œ. œJ ‰

œ œ œ.‰

œ œ œ. œ ˙. w

‰ œ œ ˙ œJ‰ ‰ œ œ œ œ

J‰ Œ Œ ‰

œ œ œ œj ‰ œ œ ˙.

œœœ... œ œ

œJœœ œ œ œJ ‰

œ œ œ œœœ# ...

œœœœœœ... œœœ

˙̇˙ œ

œœ... œœœ

œœœ...

œœœœœ

œœœœ.. œ

œœœ

œ œ œ œ

œœ.. Ó ww ˙ œ œ œ. œ œ œ œ

œ>Œ Ó

œ¿

Œ Óœ¿

Œ Óœ¿

Œœ¿

œ¿

Œ

æææ¿ æææ¿j

‰ Œ

˙˙ Ó

˙̇˙ Ó

ww

˙# œ œ ˙ œ œ œ. œ ˙.

w ˙˙.. œ ˙ œ œ œ. œ ˙.

ww˙. œ

˙ œ œ œ.œ ˙ œ

˙. œ ˙˙ ˙ œ œ œ. œ. œ

Jœ œ œ œ œ

œ œ ‰ ‰ œ œ œj ‰ œ. œ œ œ ‰ Œ œ

j ‰ œ œ œ œ œ œ. œ˙.

42

°¢

°

¢

{

°

¢

{

292rit.........

Fl.

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

295

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

&#

dim.

∑

&#

dim.

?#

&#

p

&#

p

B#

p

?#

mp espress.

?# ∑ ∑

&# bb

dim.

?# bb

&# bb

dim.

&# bb

dim.

B# bb

dim.

?# bb

dim.

w w

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œœ œ œ œœ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ

œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ

wæææw

æææw

wwæææww

æææww

˙ ˙æææœ æææ̇. æææw

œ œ œ œ œ œ œ œ. œ œœ œ. œ œ

˙ œ œ

w

œ œœ œœœœ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œœ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ

œ œ

˙ œ œ œ˙

œ œ Œ œœ

˙œ œ œ Œ œ

œ œ œ œ

æææw

æææw

æææw

æææww

æææww

æææww

æææwæææw æææw

œ œ œn œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ.

œ œ œ œ œ œ

=

43

°

¢

{{

°¢

{{

Piu mosso298I

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

302

Pno.

Synth.

Vc.

&bb n

mf

?bb ∑

&bb ∑ ∑

mf

Grand piano

?bb ∑ ∑ ∑

&bb ∑ ∑

&bb ∑ ∑ ∑

Bbb ∑ ∑

?bb

mf espress.

&bb

?bb

&bb

?bb(Piano)

∑ &

?bb

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ œ œ

œœœœœœ œ œ œ œ œ œœ œœ œœ.. œœ œ œ

œ œœœœ ≈ œœ œœ œœ œœ œ

www ˙

œ œ œj ‰ œ

œœ

œ ˙˙ œ

œ œ

˙ œj œœ.

œj˙˙

œœ

œœ œ

œœœ

˙ œJ ‰ Œ

æææw

æææw

æææw

æææwæææw

w w œ. œJ

œJ œ œ

J˙ œ œ œ œ

œœ.. œœjœœ œ œ œœ œ œ œ œ œœ œœ œ œ œ œ

œ œœœœ œ. œ œ

œœ..

œœjœj œœ

œ.œjœ œ œ œ

œJœ œœ œœ œ

œ œ œœ..

œ œ œ œ œœJœœ

œœ

œœ.. œœ œ˙˙.. Œ

œ œ

œœ..

œœjœœ œ

œœœ ˙ œ œ œ

œ œœ

œœ.. œ

jœ œ œ ˙

œ œ œœ

˙ œ œŒ Œ ‰

œJ œ œ

Óœœ

œœj‰

œ. œj œ œ œ. œ

Jœ œ œ œ œ. œ

Jœ

œ œ w

=

44

°¢°

¢

{{

°¢

°

¢

{{

306

Pno.

Synth.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vc.

Cb.

310

accel.J Andante( q=70 )

Pno.

Synth.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&bb

?bb

&bb

&bb(Piano)

/(Trgl.)

mf

&bb

p

&bb

p

?bb

?bb

mp

pizz.

&bb #

f

?bb #

&bb

f

#

&bb(Piano) ∑ ∑ # ∑

/(Trgl.)

∑ ∑

&bb #

mp

&bb # pizz.divisi

f

Bbb ∑ #

mp

?bb #

mp

?bb(pizz.)

#

f

œ œ œ œ œœ œœ œœ.. œœ œ œœ œœ

œœ ≈ œœ œœ œœ œœ œ œœ.. œœ

jœœ œ œ

œ.œ œ

œJœ

œœj

œœ.. œ

j œœ œ œ œ

œœ...

œœjœœœ

œ œ.œœœ

œ œ œ œœJœ œœ œœ œ œ œ œœ œ

˙ œœ

œœ

œœ

˙ œ œ œ œ œ. œJœ œ œ ˙ œ œ œ œ

˙˙

œœj ‰ Œ ˙

˙œœ

œœ œ

œœœ œ

œ..

œœjœœ œ

œœœ

˙˙

œœ

œœ œ

œ œœ

œ Œ Ó œ Œ Ó œ Œ Ó œ Œ Ó

Œ ‰ œ œ œ œ œ œ œ. œ. œ œ œ œ œ œ œ. œ. œJ œ œ œ œ œ œ ˙.

Ó ‰ œJœ œ. œ. œ œ œ œ œ œ œ. ˙ œ œ œ ˙ œ. œ œ œ.

œ. œJ

œJ œ œ

J˙ ‰ œ

J œ œ œ. œj œ œ œ. œ

Jœ œ œ œ

˙ Œ ‰ œJ ˙. ‰ œ

j˙. Œ ˙ œ

jœ

œJ

œœ œ œ œ œ œœ œœ œœ

œœ œ

œœœ

œœœœœœœœœ œœ

œœœœœœ œ œ

œœœœœ œœ

œ œœœœ

˙˙̇

œ œœœ œœœ

œœ.. œœJ

œœœœ

œœ.. œœ œœœ œœ œœœœ œœœœœœœœ œœ

œœœœ œ œ

œœ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ

œœ ˙ œ œ œœ œ

œ. œJ œ œ œ

˙˙.. Œ Ó Œ ‰

œj

œœ..œœ œœ..œœ œœ œœœœœœj‰

œœ.. œ

œjœœ œœ œ

œ Œ Óææ̇

Ó

œ. œ œ œ œ œ. œœ Œœ

Œœ ˙

Ó

w

œ œ Ó ˙ œ œ œ œ#œ œ œ œ œ

œ œ œ œnœ# œ œ œn œ œ

Ó ‰ œœJœœ œœ

‰ œj œ œ œ œ Œ ˙# œ œ œ œn œ œ œn œ# ˙

˙.. œ

œ

œ. œJœ

œ œ œ œ œ œ˙ œ œn œ# œ œ œn œ œ

˙. œ

˙.‰ œ

j ˙ ˙ œ œœn œ# œ œ œ œ

=

45

°

¢

{{

°

¢

{{

°¢

314

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

319 rit.

Guit. 1

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

?#

&#

&#(Piano)

∑

&#

&#

(pizz.)

B#

?#

?#(pizz.)

&‹# ∑ ∑ ∑

mp

&#

?#

&#

&#(Piano) ?

&#

&#

(pizz.)

B#

?# ∑

?#(pizz.)

˙̇Ó

œœœjœœœ œœœ

j˙̇

Óœ œ œœ

œjœœœ œœœ

j˙̇

Ó ‰œœœjœœœ

˙˙ Ó œ

œœ œœœ ˙Ó œ œ

œœœ ˙

˙˙ ‰ œ

jœœ

Œ ‰ ≈œr œ œ# œ œ œ. œ œ Œ ‰ ≈

œœr œœ.. œœ œœ..œœ œœœœ## œ

œnn ..œœ œ œ œ œ ˙. ‰

œjœœ..œœ œœ..œœ œœ œœœœœœj‰

Óœ œ œ œ œ. œ œ

Œ Œ Œ Ó.œ ˙.

Œ

w ˙ ˙ w w w

‰œœJ œœœœ Ó ‰ œœ

Jœœ œœ ‰

œœj

œœ œœ ‰

œœj

œœ œœ ‰ œ

œj œœ œœ ‰ œœJœœ œœ ‰

œœj œœœœ Ó ‰ œœ

Jœœ œœ

ww ˙ ˙ w œ

œœœ ˙

˙˙˙.. œ

œ

w˙ ˙ w œ œ ˙ ˙. œ

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œœ œ

j ‰ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Óœ œb œ œ œ œ œ œ

˙̇Ó

œœœjœœœ œœ

œœj˙̇

Óœ œ œœ

œjœœœ œœœ

jœœ Œ

˙˙ Ó œ œœ œœ ˙

Ó œ œœ

œœ œ Œ

Œ ‰ ≈œr œ œb œn œ œ. œ œ Œ ‰ ≈ œ

r œ. œ œ. œ œ œ# œn œ œœ œ œ ˙. Œ

Óœ œ œ œ œ. œ œ

Œ Ó ˙ œ œ ˙.Œ

w ˙ ˙ w ˙ œŒ

‰œœJ

œœœ Ó ‰ œœ

Jœœ œœ ‰

œœj

œœ œœ ‰

œœj

œœ œœ ‰

œœj œœ œœ ‰ œœ

Jœœ œœ Ó

ww ˙ ˙ w œ

œœœ ˙

˙

˙ ˙ w œ œ ˙

œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ

œ œj ‰ œ œ ˙

=

46

°

¢

{

{

°

¢

°

¢

°

¢

{

°

¢

323K Adagio( q=64 )

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

327

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&‹# bbb

mf

&‹# ∑ bbb

mf

&# ∑ bbb

mp

&#

(Piano)

mp

bbb ∑ ∑

&# bbb

mf

&# ∑ bbb

mf

(pizz.) divisi

B# bbbmf

?# bbbmf

?#(pizz.)

bbbmf

&bbb ∑ ∑ ∑mf

&b ∑ ∑ ∑mf

&‹bbb

&‹bbb

&bbb

&bbb

&bbb(pizz.)

∑arcounis.

Bbbb

?bbb

?bbb

(pizz.)

œ œb œ œœ œb œ œ œ

œœœœ œn œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ. œ. œœ œœ œ≈œœ œœ œœ œœ œ

œ.˙ œj œ œ œ

Œ œ œ œœ œœ œ œ œ œ œ œ ˙ œ.

œ œ œ œœ œ

˙˙

œœj œ

œœJ

˙˙

œœ

œœœœ

œœ œ

œ.. œ

œJœœ

œœ œœ

œj

Ó Œ œœb œ

ww

œ. œnJ

œ œb œ ˙ œJ

œ œJ ˙ œ œ œ œ œ. œ

J œœ œ

‰œœœJœœœJ ‰ ‰

œœJ Œ ‰

œœJ

œœ œœ Ó ‰

œœJœœJ ‰ ‰

œœJœœJ ‰

˙˙.. œ ˙ œ

Jœ. ˙ œ œ œ œ œ. œ

J œœ œ

wœ. œ

JœJ œ œ

J˙ œ œ œ œ œ. œ

Jœ œ

˙.œ œ œ ‰ œ

j ‰ œj ‰ œ

J œ œ‰ œ

j ‰ œJ ‰

œj œ œ ‰ œ

j ‰ œj ‰ œ

j

Œ ‰œ œ œ œ œ œ œ.

Ó ‰œJœ œ.

œ.Ó œj œ œ œ œ œ œ œœ.. œœ œœ

œ œ œ œ œœœ œ œ œ œ œ œ

œœœœ œœ œ œn œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ.œj

œ œ œœ œ œ œ œ œ. œœ

jœ œ ˙. Œ

œ. œj œ

œ œ œ œ

˙˙

œœ

œœ œ

œœœ œ

œ..

œœjœœ œ ˙œ œ Ó ≈ œ

œ..j

œ œ. œœœ

œœ

˙˙

˙ œJœ.œ

œ œ œœ

œœ

˙ œ œ œ œ œ. œJ œ œ

œ˙ œ

Jœœ

œœJ

˙.œ œ

‰œœœJœœœJ ‰ ‰ œ

œnJ

œœnJ ‰ ‰ œœœ

JœœœJ‰ ‰ œ

œJ‰œœJ

˙ œJ ‰

œ œ

˙ œ œ œ œ œ. œJ œ œ ˙ œ

Jœ. ˙ œ

Jœ.

œ. œJœ œ œ œ œ. œ

Jœ

œ œ w œ. œJ

œJ œ œ

J

œ œ ‰ œj ‰

œj œ œn œ œ ‰

œj ‰ œ

j ‰œj ˙ ˙ œ œ ‰ œ

j ‰ œj ‰ œ

J

=

47

°

¢

°

¢

{

°

¢

331

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&bbb

&b

&‹bbb

&‹bbb

&bbbf

&bbb

&bbb

Bbbb

?bbb

?bbb

(pizz.)

œ. œ œ œ œ œ œ œ. œ. œJ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ. œ œ œ œ

œ ‰œ

œ. œ œ œ œ œ œ œ. ˙ œ Œ ˙ œ œ œ œ œ. ˙ œ œ. œ

œœ.. œœ œœ œ≈œœ œœ œœ œœ œ

œ.˙ œj œ œ œ œ̇ œ œœ œ œ œ œ œœ.. œœ œœœœœ œ œ œ

œœ œœ œ

œ œ œ œ ˙ œ.œ œ œ œ

œ œœ œ. œ

j œ œ œ œ œ. œj œ œ

œœœ

˙˙

˙œœ

œœ

œ œœœ

œœ

œ œ œœœœœœ..

œJ œ.

œœ

œœœœœ

˙˙

œ œ ˙œœ

œœ

œ œœœ

œœ

œ œ œœœœœœ..

œJ œ.œœ

œ œœœœœ

˙ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ

˙ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ. œ œ œ

˙ œ œ œ œ œJ œ. œ œ œ ˙ œ œ œ œ œ

J œ. œ œ

˙ œ œ œ œ œ. œJœ œ œ. œ

Jœ œ œ œ œ. œ

Jœ

œ œ

œœ

‰ œj ‰ œ

J ‰ œJ œ œ ‰ œ

j ‰ œJ ‰ œ

j œ œ ‰ œj ‰

œj œ œn œ œ ‰ œ

J ‰ œj ‰

œj

48

°¢

°

¢

{

°

¢

°¢

°¢

°¢

°¢°¢

{°¢

rit. e morendo335 AdagioL ( q=59 )

Ob.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

340

Guit. 1

Perc.

Cb.

345

Guit. 1

Pno.

Perc.

Cb.

&bbb bb ∑

&‹bbb

nbb ∑

&‹bbb ∑ ∑ ∑ bb ∑

&bbb bb ∑

&bbb bb ∑

&bbb bb ∑

Bbbb bb ∑

?bbb bb ∑

?bbb ∑pizz.

mp

bb

&‹bb ∑ ∑

mp

/Roll S.D

mp

?bb(pizz.)

&‹bb

&bb ∑ ∑

mp

∑

?bb ∑ ∑

/

?bb(pizz.)

˙Œ

œ œœ œ œ œ œ ˙n . U̇. Œ

≈ œ œœ œn œ œ œ

œn œœœœ

œ̇˙̇˙

œ

œ œœn œ œn œ œn œ œn

œ œœn œ œ

œ œœ œ U̇.

Œ

˙˙.. Œ

˙˙.. œ

œ

œœ œ

œ ˙˙n

ww

˙˙U..

Œ

˙. œœ œ ˙ w U̇.

Œ

˙. œ œn œ ˙ w U̇. Œ

Ó Œ œœ œ ˙n w U̇. Œ

˙. œ œ œn œ ˙n w U̇.Œ

˙. œ œ œn ˙ Ó.U

œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

Ó Œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ

œ œææœj ‰ Œ

œ œææœj ‰ Œ

œ œææœj ‰ Œ Ó




˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œœ.. œjœ. œ

j œ. œj˙

œ. œœJœœ.. œœ

Jœœ.. œœ

J˙̇b œœœ... œœœ

Jœœœ œœœ


œ œææœj ‰

œ œææœj ‰

œ œææœj ‰ Œ




œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

=

=

49

°¢

°¢

{

{

°

¢

°¢

°¢

°

¢

°

¢

350

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Perc.

Arp.

Cb.

M Allegretto( q=92 )355

Fl.

Cor.

Guit. 1

Guit. 2

Vln. I

Vln. II

Vc.

Cb.

&‹bb ∑

mf

bbb

&‹bb

mp

∑ ∑ bbb

&bb ∑ ∑ ∑ ∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏

bbb

?bb bbb

/(G.Cassa) p

∑ ∑

&bb ∑ ∑ ∑

mf

∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏

bbb

?bb ∑ ∑ ∑ ∑ bbb

?bb(pizz.)

∑ bbb

&bbbmf

&bb

mf

∑ ∑ ∑

&‹bbb

&‹bbb

mf

&bbb

divisipizz.

mf

&bbbpizz.

mf

?bbbmf espress.

?bbbmf

(pizz.)

˙.œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. Œ Ó œ

jœ œ œ

Ó Œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙.

Œ

œ. œj œn œ

œnn œœ

wwww

nwww

œœœ... œœœJœœœ œœœ

˙̇˙... œœœ

˙̇˙n œ

œœœœ ww

œ œææœj ‰

œ œææœj ‰

œ œææœj ‰ Œ

œ œœææœj ‰ Œ

œŒŒ

œ œœææœj ‰

œ œææœj ‰

œ œææœj ‰

œ œææœj ‰

Ó Œœœœn

wwwwn

ww

˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. Œ œ œ œ œ œ œ. œ

Ó œJ œ œ œ ˙. Œ Ó ‰ œ

Jœ œ ˙. œ

J ‰

‰ œ œ ˙.

w ˙‰

œj œ œ w œ. œ ˙ œ œ

Œœœœ.J ‰ ‰

œœœ.J ‰

œœœœ.

J Œœœœ

.

J‰ ‰

œœœ

.

J‰œœœ.J Œ

œœœ.

J ‰ ‰œœœ.

J ‰œœœ.

J Œœœœ.

J ‰ ‰œœœ.

J ‰œœœœ.

J

Œ œœj‰ ‰ œœ

j‰ œœ

jŒ œœ

j‰ ‰ œœ

j‰ œœ

jŒ œœ

j ‰ ‰ œœJ‰ œœ

j Œ œœJ‰ ‰ œœ

j ‰ œœJ

Œ œj ‰ ‰ œ

j ‰ œj Œ œ

j ‰ ‰œœj ‰ œ

j Œœj ‰ ‰ œ

j ‰œœj Œ œœ

j ‰ ‰ œj ‰ œ

j

w ˙ œ œ œ œ w œ. œ ˙ œ œ

œ œ œ œ œ œ. œJ ‰ œ œ œ œ ≈ œ.J œ

j ‰ œ ‰ œ œ œ œ ≈ œJ ‰ œJ‰ Œ Ó

=

50

°¢°¢

°

¢

{

°

¢

°¢

°

¢

{

°

¢

359

Fl.

Cor.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

364

Fl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&bbb

&bb ∑ ∑ ∑ ∑

&‹bbb

&‹bbb

∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏

&bbb

mf

∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏

∑ ∑ ∑

?bbb ∑ ∑ ∑

&bbb(pizz.)

∑

&bbb(pizz.)

∑

Bbbb ∑ ∑ ∑pizz.

?bbb

?bbb ∑ ∑(pizz.)

&bbb nnn ∑ ∑ ∑ ∑

&‹bbb nnn

f

∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏ ∏∏∏∏∏∏

∏ ∏∏ ∏∏∏ ∏∏

&‹bbb

∏∏∏∏∏∏∏ nnnf

∏∏∏∏∏∏ ∑ ∑

&bbb ∑

mf

nnn

f?bbb ∑ nnn ∑ ∑ ∑ ∑

&bbb(pizz.)

nnn

arco

f

&bbb(pizz.)

nnn ∑ ∑ ∑ ∑

Bbbb(pizz.)

nnnf

arco

?bbb nnn ∑ ∑ ∑ ∑

?bbb

(pizz.)

∑ nnnf

œ œ œ ˙ wn Ó œJ œ œ œ ˙ Ó Ó ‰ œ

Jœ œ

‰ œ œ ˙ œJ ‰

w œ Œ œjœ œ œ w œ.

‰ ‰œj œ œ w

œœœnn...

J≈ ‰

œœœJ

˙˙˙

www Œ

œœœ.J ‰ ‰

œœœ.J ‰

œœœœ.

J Œœœœ

.

J‰ ‰

œœœ

.

J‰œœœ.J Œ

œœœ.

J ‰ ‰œœœ.

J ‰œœœ.

J

Œ ‰œœnj˙̇n www

wn

Œ ‰ œj˙ ww

w

œj ‰ Œ Ó Œ œ

j ‰ ‰ œj ‰ œ

j Œ œJ ‰ ‰ œ

j ‰ œJ Œ œ

j ‰ ‰ œj ‰ œ

J

œj ‰ Œ Ó Œ œ

œj ‰ ‰ œœj ‰ œ

œj Œ œj ‰ ‰ œ

j ‰ œj Œ œ

j ‰ ‰ œj ‰ œ

j

Œ œJ ‰ ‰ œ

J‰ œJ Œ œ

J‰ ‰ œ

J‰ œJ

w ˙ œJ œ œ œ w ˙ œ œ œ œ w

œ ‰ œ œ œ œ. œJ ‰ œ ‰ œ œ œ œ. œ

J ‰ œ ‰ œ œ ≈ œ.J œj ‰

˙. œJ ‰

œ œ œ ˙

œ. œ ˙ œ œ w wwwww

wwww

˙̇˙̇̇

˙̇˙̇̇˙

œœb œœ

œœ

Œœœœ.

J ‰ ‰œœœ.

J ‰œœœœ.

Jœœœnn...

J≈ ‰

œœœJ

˙˙˙

www Œ

œœ œœb œœ

Œ ‰œœœnn

j

˙̇˙nn œ œœ

œ˙ œ œ

œ œœ œ̇œœ œ˙

œ ˙œ

˙œ œ ˙

œ œœ œ œ œ œ œ

Œ ‰ œj˙

Œ œJ ‰ ‰ œ

j ‰ œj œ

j ‰ Œ Óœ. œ œ ˙ w œ

Jœ. œ œ w

Œ œj ‰ ‰ œ

j ‰ œj œ

j ‰ Œ Ó

Œ œJ ‰ ‰ œ

J ‰ œJ œ

j ‰ Œ Ó w w w w

œ. œ ˙ œ œ œ. œnJ˙

œ ‰ œ œ œ œ. œJ ‰ w

w ˙ ˙ w

=

51

°¢

°

¢

{

°

¢

°¢

°

¢

{

°

¢

370

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

376

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vc.

Cb.

&‹

∏∏∏∏∏ ∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏

&‹

∏∏∏∏∏

∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&

? ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

/ ∑ ∑ ∑(Two cymb.)

>

mf

>

∑ ∑

&

& ∑ ∑ ∑ ∑f

arcounis.

B ∑ ∑

? ∑ ∑ ∑ ∑f

?(pizz.)

&‹

∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏

&‹

∑ ∏∏∏∏∏

∑ ∑ ∑

&

/ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

> >

&

&

?

?(pizz.)

wwwwwwww

˙̇˙̇̇

˙̇˙̇̇˙

œœœœ.... œœ

J˙̇

wwwww

wwww

www

œ˙

œ. œ œ.œ

œœ œœ œ

œ œœœ œ œ œœœœ

˙̇œJ œ œ œ œœ œ

œœœ œ œœ œ

œœ.. œ

J˙

œ œœœ˙ œ œ

œ œœ œ̇ œ œ

Œ ‰œJ˙

¿. ¿jÓ

w w œ œ œJœ. œ. œ

J˙

œ. œ œ ˙ w

w w

w w w œ. œj˙

˙ œ. œJ

˙ œœ

w w w œ. œj˙ w

w

˙̇˙̇̇

˙̇˙̇̇˙

œœb œœ

œœ wwwwwwww

˙̇˙̇̇

˙̇˙̇̇˙

œœœœ.... œœJ

˙̇

Œœœ œœb œ

œwww

œ˙

œ ˙œ

˙œ œ ˙

œ œœ œ

œœ œ œ œ ˙

œ. œ œ.œ

œœ œœ œœJ

œ œœ ‰̇ œj œ œ ˙̇œ œ œ œœ œ œœ

œœ œ.

œ œ œ œ œ.œJ˙

œj ˙

¿. ¿jÓ

œJœ. œ œ w œ ˙ œ œ ˙ œ œ œ œ œ

Jœ. œ. œ

J˙

˙ ˙ ˙. œb w w w œ. œJ˙

˙ ˙ ˙ ˙b œ. œJ œ. œ

J ˙. œ œ œ œ œ œ. œJ˙

˙ ˙ w w w w œ. œj˙

=

52

°¢°¢

°

¢

{°¢

°¢

°¢

°

¢

{°¢

382N

T. Sax.

Cor.

Guit. 1

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vc.

Cb.

387

T. Sax.

Cor.

Guit. 1

Pno.

Vc.

Cb.

&## ∑ b

f

&# ∑ bb ∑

mp

∑ ∑

&‹

∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏ bbb ∏∏ ∏∏ ∏ ∑ ∑ ∑

& bbb

mf

? ∑ bbb ∑

& bbb ∑ ∑ ∑

& bbb ∑ ∑ ∑

? bbbmf

?(pizz.)

bbb ∑

mf

&b

&bb ∑ ∑ ∑

&‹bbb ∑

f

∑ ∑

&bbb

?bbb

?bbb

?bbb(pizz.)

Ó Œ ‰ ≈ œR

˙n . œ œn œ œ ˙ œ œ œ œ ˙ œ œ

‰ œ œ ˙.

˙̇œœœb

œœœœ

wwwww

˙˙ œ

œ œ œœ œb œ œ w

ww Œœœœ.j ‰ ‰

œœœ.j ‰

œœœ.j Œ

œœœ.j ‰ ‰

œœœ.j ‰

œœœ.j Œ

œœœ.

j ‰ ‰œœœ.

j ‰œœœœ.

j

œ‰ œ> œ œ œ. œ

j ‰œ

‰ œ> œ œ œ. œ

j ‰œ

‰ œ> œ œ œ. œj ‰

˙ œb œ w

˙ œb œ w

˙ œ œ ww w w

˙ Ó œ œ œjœ œ

j œ œ œ œ œjœ œ

j œ œ œ œ œJ œ œ

j œ œ

˙ œ œ œ œ œj ‰ ‰ œ

jœ œ œ œ ˙ œ. œ œ œ œ œ œ.

œ ˙ œ œ

‰ œ œ ˙.

œœœn

‰ œ œœ œ

œ.

Œœœœœ.

j ‰ ‰œœœ.

j ‰œœœ.

j œ.‰ œ

j˙ Œ

œœœ.j ‰ ‰

œœœ.j ‰

œœœ.j Œ

œœœ.

j ‰ ‰œœœ.

j ‰œœœœ.

j

œ ‰œ>œ œ œ. œ

j ‰ œœ.

‰œœn

J

˙˙ œ

‰ œ> œ œ œ. œ

j ‰œ

‰ œ> œ œ œ. œj ‰

w œ ‰œnJ

˙w w

œ œ œ œ œ œ œ œœ ‰ œ

j˙ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

J œ œj œ œ

=

53

°¢

°¢

°

¢

°¢

391rit......

T. Sax.

Guit. 1

Pno.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vc.

Cb.

&b ∑ ∑ ∑ ∑

&‹bbb ∑

mp subito

&bbb

mp subito

?bbb

/ ∑ ∑ ∑ ∑(Roll S.D.)

p

&bbb ∑ ∑

p

∑ ∑ ∑

&bbb ∑ ∑

p

∑ ∑ ∑

?bbbp subito

∑ ∑ ∑

?bbb

(pizz.)

mp subito

˙ œ œ œ œ œ ˙

œœœn

‰ œ œœ œ

œ.

œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ w

Œœœœœj ‰ ‰

œœœj ‰

œœœj œ.

‰ œœnj˙̇ œ

œ..

œœjœœ..

œœj

œœ..œœj˙̇ œ. œ

jœ œn ˙. Œ

œ ‰œ>œ œ œ. œ

j ‰ œœ.‰œœn

J

˙˙

œœ.. œœJœœ.. œœn

Jœœ.. œœ

J˙̇ œœœ... œœœ

Jœœœ œœœ

n ˙̇˙... œœœ

n



w

w

w œ. œnJ

˙ w

œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œj˙

œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ w

54

°

¢

°

¢

{{

°

¢

397O Andante ( q=75 )

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&bbb ∑ nnn ∑ ∑

p

&b ∑ ## ∑ ∑

p

&‹bbb nnn ∑ ∑

&‹bbb ∑ nnn ∑ ∑

p

&bbb nnn

∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏

∑ ∑

?bbb nnn ∑ ∑

&bbbGrand piano

nnnCelesta

f

”“

?bbb nnn ∑ ∑ ∑


p


mp

pizz.divisi

Bbbb ∑ nnn ∑ ∑pizz.

mp

?bbb ∑ nnn ∑ ∑ B

p

?bbb nnn ∑ ∑pizz.

mp

˙. Œ ˙# . Œ

œ ˙. œ ˙.

wŒ œœ

œj ‰ Œ œœœœ

œœ# ŒœœœJ‰œœJ‰

œ.‰ Œ

œ œ œ.‰œ

œ

œ. œnj œn œ

œnn œœ ≈ œ

œœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœœ

œœœœœœ

ww

œ. œnJœnŒ

˙Œ

œ œ œ œ www

Ó Œœœn ww

ww Ó Œ œ œœ. ˙ œ œ œ

œ# œ œ. œJ

˙̇˙n ... œœ

w

æææw

æææw

Œ œœJ‰ Œ œœ

œœ

œœ# ŒœœJ ‰

œœJ‰

Œœj ‰ Œ

œj ‰ Ó œ

j ‰œj ‰

w w#

w ˙ Œ ‰ œj˙ œ

Œ

55

°

¢

°

¢

{

°

¢

°

¢

°

¢

{

°

¢

402

Ob.

Cl.

T. Sax.

Guit. 1

Guit. 2

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

406

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&

&##

&b ∑ ∑ ∑

&‹&‹

&(Celesta)

“< >

&

&

(pizz.)

B(pizz.)

B

?(pizz.)

&

&##

&‹&‹

∑

&(Celesta)

“< >

&

&(pizz.)

B(pizz.)

B

?(pizz.)

œ. œJœ œ. œ œ œ œ ˙. Œ ˙. Œ œ. œ œ œb œ œ œ œ. œ#

‰ œj˙. œ œ œ ˙. œ ˙. œ œ ˙.

Ó Ó

ŒœœœJ‰ Œ

œœœJ‰ Œ

œœœœJ‰ Œ

œœœœJ

‰ Œ œœœœj‰ Œ

œœœJ‰ Œ

œœœ#J‰ Œ œœ

œ#bJ

‰

œŒ

œŒ

œŒ

œŒ

œŒ

œŒ

œŒ

œ#Œ

œœ. œ œ

≈

œ œ. œ œ œ œ ˙̇.. œ œœ. œ œ

‰ œJ

œœ. œ. œ

œ œœ#

œb œ œ œ œ. œb

æææw

æææw

æææw

æææw

ŒœœJ ‰ Œ

œœJ ‰ Œ

œœJ‰ Œ

œœJ ‰ Œ œœ

J ‰ ŒœœJ ‰ Œ

œœJ ‰ Œ œœ#

J ‰

Œœj ‰ Œ œ

j ‰ Œœj ‰ Œ œ

j ‰ Œœj ‰ Œ

œj ‰ Œ œ#

j ‰ Œœbj ‰

˙Ó Œ œ œ œ w w#

œ Œœ

Œ œ Œ œ Œœ

Œ œ Œœ

Œœ#

Œ

˙. œ œ. œ œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ. œ œ. œ œ ˙

w Œ ˙. œj ‰ œ ˙n œ ˙ œ

œ œœœœœ œ

œ#œ œ œ œ œ œ œ ˙. œ

œJ ‰ Œ

œœœj ‰ Œ

œœœbbj‰ Œ

œœœbbJ

‰ Œœœœj ‰

œ ˙ œJ ‰

œŒ

œŒ

œŒ

œŒ

˙.˙. œ

œ

œ. œ. œ œ œ œ œ œ œ ˙˙˙

˙b œ. œ œœ.. œ œ ˙

˙

æææw

æææw

æææw

æææw

ŒœœJ‰ Œ œ

œ#J

‰ Œ œœJ‰ œ

œJ‰

œœJ‰ Œ œ

œJ‰ Œ œb

J ‰ Œ œœ#J ‰ Œ œ

œJ‰

Œœj ‰ Œ œ

j ‰ Œœj ‰ œ

j ‰ œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œj ‰ Œ

œbj ‰ Œ

œj ‰

w w ˙ ˙b ˙ ˙

œ Œœ#

Œ˙ œ Œ œ Œ œ Œ œ Œ œ Œ

=

56

°

¢

°

¢

{{

°

¢

°

¢

{

°

¢

410

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

414

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. II

Vla.

&# ∑ ∑

&## ### ∑ ∑

&‹

#

&‹

#

&mf

#

? # ∑

&(Celesta)

“< ># ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑

&(pizz.) divisi#

mf

pizz.

B(pizz.) # ∑ ∑ ∑

B # ? ∑ ∑

? (pizz.) # ∑ ∑ ∑

&‹#

&‹# ∑

&#

?# ∑(pizz.)

&

&# ∑

B# (pizz.)

∑ ∑

w ˙ Ó

w ˙ Ó

Œœœœ#j‰œœœj ‰

œœj ‰ Œ

˙œ œ œ œ

J œ. ‰œJœœ œ œ œ œ

˙Ó ˙

˙Œ œ œ. ‰ w

Ó Œœ ˙ œ œ œœ.. œ ˙ œ

œœ œœ.. œ

œ ˙˙.. œ

œ œ œ œ

Ó Œ œw ˙

Ó

˙.

˙.œ

æææw#

æææ˙

Ó

Œ œJ ‰ œ

J ‰ œj ‰ ‰

œjœœœœœœœœœœœœ ‰ œœ œ

œœœ œœœœ œœœœ Œ Œ

œœœœœœ œœœœ Œ

Œœj ‰ œ

j ‰œj ‰

œ œ œ# œ ˙Ó

˙ Ó

‰ œJœœ œœ ˙̇ ‰ œ. ‰ œ.

œœ œ œ

œ œ œ œ. ‰˙ œ œ œ œ

œ œ Œ Óœ

˙ ˙˙ ˙ œ ˙ œ œ

œ ˙ ˙̇œ œ Œ

˙˙.. œ ˙̇ ˙ œ œ œ œ œ. œ

J ˙ œ œ œ ˙ ˙. œœ

Ó ˙ œ œ œ œ œ. ‰ ˙ œ œ œ ˙ ˙. Œ

‰œœj ‰

œj œ œ Œ ‰

œœj ‰

œœJ‰œœj ‰

œœJ

‰œœJ‰ œœJ

‰ œœJ‰ œJ

œœœœœœœœœœ.. œ œ œ ‰

œœj ‰

œœj˙˙

œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ œ œ œ ˙

=

57

°¢

{

°

¢

°

¢

°

¢

{{

{

°

¢

420

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vc.

426

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Vb./Camp/Gl.

Timp.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&‹#

&‹# ∑ ∑

&#

&# ∏∏∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏∏∏

?

?#

mf espress. molto

&‹# ∑ ∑

&‹# ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑ ∑

?# ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑

Grand piano

∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑ ∑

Vibraphone

f

n

?# ∑ ∑

p f

∑ ∑

/ ∑ ∑ ∑

>

f

∑ ∑

&# ∑ ∑

p

arco

f

&# ∑ ∑

unis.

p

arco

f

B# ∑ ∑p

arco

f

?#

f

?# ∑ ∑ ∑arco

f

˙œ œ ˙

œj œ. ‰

œJœœ œ œ œ œ ‰ œJ

œœ œœ ˙̇ ‰ œ. ‰ œ.œœ œ œ

œ œ œ œ

Œ ˙ Œ w˙ ˙

˙ ˙

Œ

œ œœ œœœ... œœ Œ

œ œ.œœœœœ... œœœ

˙˙.. œ

œœœœœœœ˙˙..

œœjœœ.. ˙˙

œœ

œœ

œœ œ

œ

˙˙˙

œœœœ œ. œ ˙

˙˙

œœœ

œœ œ. œ

˙. œ ˙. œ ˙ ˙ œ œ œ œ

˙ œJ œ. œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ

œ œ œ ˙ œ. œJ

œ œ œ œ

œ. ‰œ. œ

J˙ œ

œ œ œ ˙Œ

w

œ ˙ œ œœ ˙ ˙. Œ

œœ.. œ

œJ˙˙

œœ.. œ

œJ˙˙

œœœœ ˙̇̇...

˙ ˙ ˙ ˙ œœœœœœœ

œœ

œœ

œœ

œœnn

œœœœ ‰

œœœœjœœ œœ

œ œœœ œœ##

œœœ

œ œ œ œ#œœ œ

fiœ# jœ œœ

‰œœ œœ œœ œœ œœ œœœœ œœœJ

æææw œ>Œ Ó

¿Œ Ó

Œ

œ œ œn œœ.. œ

œJœœJœœ

œœ##

J

˙˙

fiœ# jœJœ œ

JœJœn .

Œ œ œ œ œ. œJ œJ œ œ#

j w fiœ# jœœJœœ œœn

JœœJœœn ..Æœ#J

Œ œ œ œn ˙ ˙ Œ œ œ œ œ# œ œ œ. œJ œ œ œ

˙ ˙ œ œ œ œ ˙. Œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ ˙ œ œ œ œ œ

˙. œ œ œ œ ˙ ˙ ˙

=

58

°

¢

°

¢

{

°

¢

{{

{

°

¢

432

Vb./Camp/Gl.

Timp.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

437

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vb./Camp/Gl.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

Vibraphonen

?# ∑ ∑

mf f

∑

/ ∑ ∑ ∑

>

f

∑

&#

&#

B#

?#

?#

&‹# ∑ ∑ ∑ ∑

&‹# ∑ ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑ ∑

mf

∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏∏

?# ∑ ∑ ∑ ∑

&#

Vibraphone

n

∏∏∏∏∏∏∏∏

mp

&# ∑ ∑ ∑

mf

∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏?# ∑ ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑

&# ∑ ∑

B#

?#

?# ∑ ∑

œœ œœ œœ œœœ

œœœ œœ œœ œœ œœ œœ ≈ œ

œ œœœ œ œ

œ œ œœ œœn œ œœ œJ ‰

œ œnœœ œ œ

œ# œœœJ œœœœœ œ

œ‰œœœœjœœ œœ

œ œœœ œœ##

œœœ

œ œ œœ# œ œ

œœ

œæææw œ>

Œ Ó

¿Œ Ó

ÓœJœ œ

Jœ œ ˙.

Œ

œœ

œœ

œœnn œ

œ.. œ

œJœœJœœ

œœ##

J

˙˙ ˙

œœ œ œ œœJœœ œœ

Jœœ œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ

J œJ œ œ#j w

œ œ œ œœ œ œ ‰ œ œ

jœj œ. œn

J œ œjœj œ œ

j ˙ ˙ Œ œ œ œœ# œ œ

Œ ˙ œ œ ˙. Œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ ˙

˙ Ó œ ˙. œ œ œ œ ˙. œ œ œ œ ˙

Œ˙

œ œ œ œJ œ.

˙œ

Œ Œ œ œ. ‰

Ó Œœœ

˙˙˙

œœœœœœœ..œœ

˙˙˙

œœœœœœœ..œœ

w w

fiœ# j

œ œ#œœ œœ œœ œœ œœ œœ

œœ œœ œœ œœ œœ œœœ

œ œ œœœ œœ œœ œœ œœ œ œ

œœ˙̇˙̇̇˙

˙̇˙̇̇˙

..

...

.Œ Œ

œ œŒ Œ

œ œ Œ

Ó Œœœ ˙̇

˙œœœœ œ. œ ˙

˙œœœ œœ.. œœ

˙ œ œ œ. œ˙ œ œ

œ

fiœ# jœJœ œ

JœJœn . œ. œ

JœJœ œ

J œ. œJ˙ ˙.

Œ

fiœ# jœœJœœ œœn

JœœJœœn .. œ. œ

J œœJœœ œœ

Jœœ.. œœ

j˙̇ ˙̇.. ŒÆœ#J

œ. œJ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ˙ ˙ ˙. Œ ˙ œ œ œ. œ ˙ œ œ œ. œ

œ œ œ œ œ Œ ˙ œ ˙ ˙ ˙. œ w w

˙ ˙ ˙. œ ˙ ˙ w

=

59

°

¢

{{

{

°

¢

°

¢

{

°

¢

443

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vb./Camp/Gl.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

449

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

&‹#

p

&‹# ∑ ∑

p

&#

∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏ mp

?# ∑ ∑

&#

Vibraphone

∑ ∑ ∑

&#

∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏∏

∑ ∑ ∑

?# ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑ ∑

p

&# ∑ ∑ ∑

p

B#

p

?#

p

&‹#

&‹#

&#

?# ∑

&#

&#

B# ∑

?#

˙ ˙œ œ œ œ œ œ œ w

Œ œœœj ‰ Œ œœ

œœ

œœ# ŒœœœJ‰œœœJ‰ Œ

œœœJ‰ Œ

œœœJ‰

˙ ˙˙

Œœ œ ˙ œ

Œœ

Œœ

Œ

˙̇˙

˙̇˙ w

w

˙˙̇˙̇˙̇.......

œ œœ. ˙ œ œ œ

œ# ˙ œ œ œœ. œ œ œ œ. œ œ œ

œœ

w

w w

ww

œ œ œ œ w ˙.Œ

˙ ˙ ww

www

˙̇ ˙̇w

wwww

æææw

æææw æææ

w

w ww# œ. œJœ œ. œ œ œ œ

˙ ˙ w ˙. œ ˙. œ ˙. œ œ ˙. œ œ œ

˙. œ w ˙. Œ w w# w

ŒœœœœJ‰ Œ

œœœœJ‰ Œ œœ

œœj‰ Œ

œœœJ‰ Œ

œœœJ‰ Œ œœœJ

‰ ‰œjœœœ œ

œ œœ œ œ

œ œ œœn

œœœnj‰

œœœj ‰

œœœJ‰

œŒ

œŒ œ Œ œ Œ œ Œ œ Œ

œ œj ‰ Ó Ó

œœn

˙˙.. œ œ œ

œ.. ˙˙

œ œ œœ. œ. œ œb œ œ œ œ. œb ˙<n> . œ œn

œ. œ. œ œn œ œ œ œ œ

w ˙.œ ˙. Œ wn

æææw

æææw

æææw

æææw

æææwn

w w œ. œ œ œb œ œ œ œ. œb ˙<n> . œ œ. œ œ œn œ œ œ œ œ

˙. œ ˙. œ œ ˙.œ ˙. œ

œ œœ œ w w w wn

=

60

°

¢

°

¢

{

°

¢

°

¢

°

¢

{

454

Fl.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

459

Fl.

Cl.

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

&# ∑ ∑ ∑

mf

&### ∑ ∑

mf

&‹# ∑ ∑

&‹# ∑ ∑

&#

?#

&#

pizz.

mf

&# ∑ ∑

B#

mf

?#

mf

&# ∑ ∑ ∑ ∑

&###

3

&#

?#

&# ∑ ∑ ∑

(pizz.)

&# ∑ ∑ ∑ ∑

p

B#

?#

Ó œ. œJ w

œ œ œ œ œ. œj˙ œ œ œ œ œ œ. œn

Œœœœj ‰ Œ

œœœbbj‰ Œ œœ

œbJ‰ Œ

œœœj ‰ Œ

œœœj ‰

œœœj ‰ œ

j ‰

œŒ

œŒ

œŒ

œŒ

˙Ó

˙.˙ ˙b œ. œ œ. œ œ ˙ ˙

œœ œœ œœ œ

œ œœ

œœœœœœœ œ

œ œ œœœ œœ œœ œœ œœ œœ

w ˙ ˙ ˙ Ó ˙.‰ œ

j œ œ œœ œ œ œ œ œ

J œœ œœjœ

æææw

æææw

æææ˙.

Œ Óœœœœ œ

J ‰ Œ Ó

˙. œ. œ œ. œ œ ˙ œ œ œ œ

w ˙ ˙ ˙.Œ œ. œ

J ˙ œ œ œ œ œ œ. œb

˙ ˙b ˙ ˙ ˙ œ œ œ. œJ œ. œ

J ˙ œ œ

œ œ ˙

˙<#> . ‰ œJ œ œ œ œ œ. œ

J œ. œ ˙ ‰ œjœ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ

œœ œœœ

œœ ‰ œœ

jœœ œ

œœ œ ˙ Œ œœ

j ‰œœj ‰

œœœœ œœ œœ œœ œœ œœ.. œœ

jœ œœ œ

œœœœœ œœ

œ̇œ

˙œ œ œœ œ œœ.. œœJ

œœ œ œœœ

˙œ œ ‰ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œœœ œ œ œ

œœ œ

œ œ Œœœ œ

œ œ Œ

Ó œ œ œ œ

˙<n> .‰œJ œ œ œ œ œ. œ

J œ. œ ˙ œ œ œ œ œ œ œ. œJ œ œ œ œ œ œ

œ. œJœ. œ

J˙. œ w œ œ œ œ œ. œ

J ˙ œ œ œ œ

=

61

°

¢

°

¢

{

°

¢

°

¢

{

°

¢

464

Fl.

Ob.

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

469

Fl.

Ob.

Cl.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&# ∑ ∑ ∑

&#

&#

?#

&# (pizz.)

∑ ∑

&#

mf

B#

mf

?#

mf

?#

mf

&# ∑

f

∑

&#

f

∑ ∑

&### ∑

f

&‹# ∑

f

&‹# ∑ ∑ ∑

f

∑

&#

?#f

&# ∑ ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑ ∑ ∑

B# ∑ ∑ ∑

?# ∑ ∑ ∑

?#

f

˙. œ œ w

œ. œJ ˙ œ œ œ œ œ œ. œ# ˙.

‰œJ œ œ œ œ œ. œ

Jœ. œ ˙

‰œJ

œœ

œœœœœœœ œ

œ œ œœœ œœ œœ œœ œœœœœœ œœœ

œœ ‰ œœ

jœœ œ

œœ œ ˙ Œ œœ

j ‰œœj ‰

œœœœ

˙.‰ œ

j œ œ œœ œ œ œ œ œ

J œœ œœjœ œ̇

œ˙œ œ œœ œ œ

œ.. œœJ

œœ œ œœœ

˙œ œ ‰ œ œ œ œ œ

Ó œ œ œ œ œ Œ Ó œ œ œ œ œ.‰

œ. œJ ˙ œ œ œ œ œ œ. œb ˙n .

‰œJ œ œ œ œ œ. œ

Jœ. œ ˙

‰œJ

œ. œJ ˙ Œ œ œ œ œ œ. œ ˙. ‰ œ

J œ œ œ œ œ. œJ œ. œ ˙ ‰ œ

J

œ. œJ œ. œ

J ˙ œ œ œ. œJœ. œ

J ˙. œ w

˙. œ œ ˙œ œ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

œ ˙ œ ˙ Ó ‰ œJœ œ œ œ œ. ‰ œJ

œ œ œ œ œ.

œ œ œ œ œœ œ ˙ œ

J ‰ Œ ‰ œjœ œ œ œ# œ. ‰ œ

jœ œ œ œ# œ.

˙ œj ‰ Œ ‰

œjœ œ œ œ# œ.

‰ œjœ œ œ œ œ.

‰œjœ œ œ œ# œ.

‰ œjœ œ œ œ œ.

Ó Œœ ˙ Œ œ ‰

œœœJ

œœœœœœœœœœœœœœœ ˙ Œ œ ‰

œœœJ

œœœœœœœœœœœœœœœ

˙Œœ ˙

Œ ‰œj

œœ œœ œœ œœ œœ œœœœœ œœ ˙̇̇ œœœ œœœ œ

œœœœœœœœœ## œ

œ.‰ œœJ

œœœœœœ œœœœ.

‰ œJœœœœœœœ## œ

œ.‰ œœJ

œœœœœœ œœœœ.

œ œ œœ œ

œœ œ œ

œ œœ œ œœœ œœ œ œ œ# œ.

‰œJœ œ œ œ œ.

‰œœJœœ œ œ œ# œ.


œ œ ‰œJœ œ œ œ

Œ Ó

œ œ œ œ œœ œ ˙.

Œ

œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ ˙ Ó

œ œ œ œ œ. œjœ ˙ œ ˙ Ó

w ˙. œ œ ˙ Ó Ó Œ ‰œj œ Œ Ó Ó Œ ‰ œ

j

=

62

°

¢

°¢

°

¢

{

°

¢

475

Fl.

Ob.

Cl.

Cor.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Cb.

&# ∑

f

∑

&# ∑

f

∑

&### ∑

f

∑

&## ∑ ∑

f

&‹#

f

&‹# ∑

f

&#

f

?#

&# ∑ ∑

f

arco

∑

&# ∑ ∑

f

∑

B# ∑ ∑

f

∑

?#

f

‰ œJœ œ œ

J œ# œnJ ˙ Ó ‰

œJœ œ œ œ œ.

‰ œJœ œ œ

J œ# œnJ ˙ Ó ‰ œ

Jœ œ œ œ œ.

‰ œjœ œ œ

jœ# œn

j˙

Ó ‰ œjœ œ œ œ œ.

Ó Œ ‰œjw

Ó Œ ‰œj

˙Œ ‰

œjœœ œ œ œ œ œ œ œœ œ œ œ

œœ œ œœ

œœ œœœ œ

œœ œ œ œ œ œœ

œ œ œ œœœ œ œœ

œœ œœœœ

œ œ

Ó œ. œj

œ œ œ œ œœ œœ œ œ

œœ œœ œ œ œ œ

‰œj

‰œœjœœœœœœj

œœ## œ

œnn

j˙ Ó ‰

œœj

œœœœœœ

œœ## œ

œ.

‰ œœJœœœœœœ œ

œœœ.

‰œœj

œœœœœœ

œœ## œ

œ.

‰œJœ œ œ

J œ# œnJ

˙̇Ó ‰ œ

œj œœœœœœ

œ# œœ. œœ œ œ œ œ œ.

‰ œœj œœœœœœ

œ# œœ.

‰œJœ œ œ œ# œ.

‰œJœ œ œ œ# œ.

‰ œJœ œ œ œ# œ. ‰ œ

Jœ œ œ œ# œ.

‰ œœjœœ œœ œœ œœ## œœ. ‰ œœ

jœœ œœ œœ œœ## œœ.

w w ‰ œjœ œ œ œ œ.

Ó Œ ‰œj œ œ œ œ œ œ.

63

°

¢°¢

°

¢

{

°

¢

°¢

{

°

¢

480

Fl.

Ob.

Cl.

Cor.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

P485

Ob.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

&# ∑ ∑ n

&# n

&### ##

&## ∑ ∑ #

&‹# ∑ ∑ n

&‹# ∑ ∑ n

&#

mf

n

?# n

&# ∑ n

&# ∑ n

B# ∑ n

?# ∑ ∑ ∑ ∑

mf

n

?# n

&mf

&‹ mf

∏∏∏∏∏∏∏∏

&‹ mf

∑

&

? ∑ ∑ ∑ ∑ ∑


‰œJœ œ œ

Jœ# œn

J˙

Ó

‰ œJœ œ œ œ œ. ‰ œ

Jœ œ œ

J œ# œnJ œ. œ

Jœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ

J ‰ Œ

‰œJœ œ œ œ œ. ‰ œ

jœ œ œ

jœ# œn

j˙̇ œ œ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ

j ‰ Œ

˙ Ó Ó Œ ‰œj ˙

Ó

œœœœ œ œ œ œœ

œ œ ˙˙ œ œ ˙̇

˙...

Œ

œ œ œœ

œ œœ ˙ œ. œj˙.

Œ

‰ œœJœœœœœœ œ

œœœ.

‰œœjœœœœœœj

œœ## œ

œnn

j

œœ..

œœj

œœ.. œœ

jœœ œœ œœ œœ œœ œœ

œœœœ ˙. œ

œœœ

œœ œ œ œ œ œ.

œœ œ œ œ

œJ

œœ##

œœnJ œ

œ œ œœ œ œœ œœ œ œ œœ œ ˙

˙.. Œ

‰œJœ œ œ

J œ# œnJ ˙.

‰œJ œ œ œ œ œ œ œ ˙.

Œ

‰ œJœ œ œ

J œ# œnJ œ. œ

Jœ.

œjœ œ œ œ œ œ œ ˙.

Œ

‰ œœJœœ œœ œœJ œœ## œœn

jœœ.. œ

Jœ. œ

J œ œ œ œ œ œ œ ˙. Œ

˙.Œ

Ó Œ ‰œj œ. œ

J œj œ œ

j w w ˙. Œ

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ œ. œJ˙ œ œ œ œ w

Œœœœ Œ

œœœ Œ œœœ Œ œœœ Œœœ Œ œ

œœœJ‰ ‰

œœœJ

˙̇˙

œ œœ œ œ.

œ œœ œ

œ.œ œ

œ œ œ. œ œ œ#

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙Œ ‰

œj˙

Ó Œœ œ#

œœœœœœœ˙̇̇˙

œœœœ œœ

œœœœ˙˙̇

œœœœœ

œœœœœ˙˙

œœœœ

ww œ̇

œœœ

œœ

œœœ

œœ

œœ

œœJ œœ..

˙˙

w

=

64

°¢

°

¢

{

°

¢

°

¢

{{

°

¢

491

Ob.

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

497

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Vb./Camp/Gl.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

& ∑ ∑ ∑ ∑

&‹

∏∏∏∏∏∏

&‹

&

? ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

& ∑

mf dolce

& ∑ ∑

mf

B ∑

mf dolce

? ∑ ∑

mf

? ∑ ∑

mf

&‹ f

∏∏∏∏∏∏∏

&‹

∑ ∑

& ∑

f

? ∑ ∑ ∑

& ∑ ∑ ∑ ∑Campane

f

&f

&f

B

f?

f

?

f

˙ œ œ# ˙Ó

œœ.. œJœœ# .. œ

J œœœ œ œ ˙̇ Œ œœœ

J‰ Œ

œœœJ‰ Œ

œœœœJ‰ Œ

œœœJ‰ Œ œœœJ

‰ Œ œœœJ‰

œœJ‰ ‰

œœœœJ

˙̇˙̇

˙̇ ˙̇ ˙.Œ

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙Œ ‰

œj˙

œœœœœœœœœœ

œœœœ

œœj

œœ..

œœ

œœœœ œœ

œœœœœ˙̇̇˙

œœœœ œœ

œœœœ˙˙̇

œœœœœ

œœœœœ˙˙

œœœœ

ww

w

Ó Œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ ˙ ‰ œJ

œ œ œ œ œ œ œ œ. œJ˙

˙ ˙ ˙ ˙ œ œ œ œ œ œ œ œ. œj˙

Ó Œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ ˙ ‰ œJ

w œ. œj˙

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ œ. œJ˙

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙ œ. œj˙

ŒœœœJ ‰ Œ œ

œJ‰ Œ

œœœJ‰ Œ

œœœJ ‰ Œ

œœœ#J ‰ Œ œœœ

#nJ‰

œ œ œ œœ œ œ

œ œ œœ œ œ. wwwwww

˙ ˙ ˙ ˙ ˙ ˙

œ̇œœœ˙˙

œœœœœ

œœJ œœ..

˙˙ œ

œœœ

œœ##

œœ œ

œ. œœ œ. œ

œ œœ œ œ œ œ

œ œ œ œœ œ œ œ

œww

>̇˙>

œ œ ˙ œ œ œ œ ˙ Œœ œ œ# œ ˙

œ œœ œ œ œ œ

œ ˙ ˙

œ œ ˙ œ œ œ œ ˙ Œ œ œ œ# œ ˙ Ó ˙ ˙

˙ Œ œ ˙ ˙ ˙ œ œ˙ Ó

wœ œ œ œ ˙ ˙ ˙ œ œ ˙ œ œ

w

œ œ œœ ˙ ˙ ˙ œ œ ˙ œ œ w

=

65

°

¢

{

{

°

¢

502

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Vb./Camp/Gl.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&‹

∏∏∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏∏

∏∏ ∏∏∏ ∏∏∏∏

&‹

∑ ∑

&

? ∑ ∑ ∑

& ∑Voices "Aah"

f

∑ ∑

& ∑ ∑Campane

∑

&

&

B

?

?

˙̇̇˙̇̇b

Ó ‰œœœ.

Jœœœ. œœœ.‰œœœ.

Jœœœ. œœœ.

‰œœœ

.

J

œœœ

. œœœ

.‰œœœ

.

J‰œœœ.

Jwwwwwww

wwwwwwww‰œœœ

.

J

œœœ. œœœ.‰œœœ.

J‰œœœœ.

J

Óœ œ œ ˙

˙ ˙ œ œ œ ˙ œ œ

w œ œ œ œ. œjœ ˙. œ œ

. œœ œ. œ ww œœ œ

œ œœ œœ..

œœj

w ˙ ˙ w

œ œ œ. œJ œ ˙.

œœ

œœ œœ œœ..

œœj

>̇Ó

>̇˙>

˙>

Ó

w ˙ œ. œJ œ ˙.

˙ ˙ w w

˙ ˙b w w ˙ ˙ w w

w w w w w w

œœ œ œ ˙. œ ˙ œ œ œ ˙ ˙ w w

œ œ œœ ˙.

œ ˙ œ œ œ ˙ ˙ w w

66

°

¢

{{

{

°

¢

°

¢

{

{

°

¢

508

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Vb./Camp/Gl.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

514Q Allegro( q=108 )

Guit. 1

Guit. 2

Pno.

Synth.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

34

34

34

34

34

34

34

34

34

34

&‹

∏∏∏∏∏∏

∏∏∏∏∏∏

&‹

∑ ∑

&

? ∑ ∑ ∑ ∑

&(Voic.)

∑ ∑

& ∑ ∑ ∑Campane

∑

&

&

B

?

?

&‹

∏∏∏∏∏∏ # ∑ ∑ ∑ ∑

&‹

∑ # ∑ ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑ ∑ ∑

&

dim.

Music box

mf

#”“

?(Voic.)∑ ∑ ∑ ∑ # ∑ ∑ ∑ ∑

&dim.

# ∑ ∑ ∑ ∑

&dim.

# ∑ ∑ ∑ ∑

B

dim.

# ∑ ∑ ∑ ∑

?

dim.

# ∑ ∑ ∑ ∑

?

dim.

# ∑ ∑ ∑ ∑

‰œœœ.

J


J‰œœœœ.

J‰œœœ.

J


J‰œœœœ.

J‰œœœ

.

J

œœœ

. œœœ

.‰œœœ

.

J‰œœœ.

Jwwwwww

wwwwwww ‰œœœ

.

J


J‰œœœœ.

J

˙ œ œ ˙ œ œ ˙ œ œ œ ˙ œ œ

œœ

˙˙ œ

œ œœ œ

œ˙˙

ww œ œ

. œœ œ. œ ww œœ œ

œ œœ œœ..

œœj

˙ ˙w

œœ

˙˙ œ

œ œœ œ

œ˙˙

ww

œœ

œœ œœ œœ..

œœj

>̇˙>

˙>

Ó

w w w˙ ˙ w w

w w w ˙ ˙ w w

w ˙ œ œw w w w

w ˙ œ œ ˙ œ œ œ ˙ ˙ w w

w ˙ œ œ ˙ œ œ œ ˙ ˙ w w

‰œœœ.

J


J‰œœœœ.

J‰œœœ.

J


J‰œœœœ.

J

wwwww Ó.U

Œ

˙ œ œ ˙ œ œÓ.U

Œ

œœ

˙˙ œ

œ œœ œ

œœœ..

œœj w

˙ ˙ ˙U.˙.

Œ

œœ

˙˙ œ

œ œœ œ

œœœ..

œœj w

˙ ˙ Ó.U œ

˙ œ ˙ œ ˙ œ ˙.

w w ˙ ˙ U̇. Œ

w w w ˙U.

Œ

w ˙ œ œw ˙

U

.Œ

w ˙ œ œ w ˙U. Œ

w ˙ œ œ w ˙U. Œ

=

67

°¢

{

{

°

¢

°¢

°

¢

{

{

522

Synth.

Arp.

Cb.

530

Ob.

Cl.

Synth.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

(Mus.box)

“< >

&# ∑ ∑ ∑

mf

?# ∑ ∑ ∑ ∑

mp

pizz.

&# ∑ ∑ ∑ ∑

f

&### ∑ ∑ ∑ ∑

mf

&#“< >

∑ ∑ ∑ ∑

?#(Mus.box)

∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

/ ∑ ∑ ∑ ∑(Trgl.)

mf Chime bars

&# ∑ ∑ ∑ ∑

?# ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑ ∑

p mf

&# ∑ ∑ ∑ ∑

mf

B# ∑ ∑ ∑ ∑

mf

?# ∑ ∑ ∑ ∑

mf

?#(pizz.)

mf

arco

œ œ œ œ œ œ‰ œJ œ œ œ ˙ œ

˙ œ ˙ œ ˙ œ ˙.

‰œjœ œ

œ ‰œœjœœ œœœœ ‰

œœjœœ œœ

œœ ‰

œœjœœ œœ

œœ ‰

œœj œ œœ œœ

œœ

˙. ˙. ˙. ˙.

œ. œJ œ

˙.œ. œ

J œ˙.

œ. œJ œ ˙. œ. œ

J œ ˙.

œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ ˙.

œ Œ Œ œ ‚ Œ œ Œ Œ œ ‚ Œ

œœ œœ œœ œœœœ œœ œœ œœ œœ œœ

œJ ‰ ‰

œj œ œ œœ

œœœ œ œ œ œ

Œ Œœ œ œ œ œ œ

Œ ‰ œ œJ œ

‰ œj œ œ œ œ œ. œ

J œ˙.

œ. œJ œ

˙.

œ. œJ œ ˙. œ. œ

J œ ˙.

˙. œ œ. œJ ˙. œ ˙

˙. ˙. œ ˙ ˙.

˙. ˙. ˙. ˙. ˙. ˙. ˙. ˙.

=

68

°

¢

°¢

°

¢

{

{

{

538

Ob.

Cl.

Synth.

Vb./Camp/Gl.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

&###

&# ∑ ∑ ∑ ∑

f

Voices "Aah"

&# ∑ ∑ ∑ ∑

Glockenspiel

f

”“

/ ∑ ∑ ∑ ∑(Trgl.)

f (Chimes)

&# ∑ ∑ ∑

f

∑

&#

f

&#

f

B#

f

?#

f

?#

f

œ œ œ œ œ œ œ œ œJœ. œ œ ˙. œ. œ

J œ˙.

œ. œJ œ

˙.

˙.œ ˙ œ œ. œ

J ˙. œ. œJ œ ˙. œ. œ

J œ ˙.

œ. œJœ ˙. œ. œ

Jœ ˙.

œ. œJ œ

˙.œ. œ

J œ˙.

œ Œ Œ œ ‚ Œ œ Œ Œ œ ‚ Œ

‰ œj œ œ œ œ ˙ Œ ‰ œ

j œ œ œ ‰ œj œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ œ œJœ. œ œ œ œ œ œ œ œ œ. œ

J œ˙.

œ. œJ œ

˙.

˙.œ ˙ œ œ. œ

J ˙. œ. œJ œ ˙. œ. œ

J œ ˙.

œ ˙ ˙. ˙ œ œ ˙. ˙. œ œ. œJ ˙. œ ˙

˙. ˙. ˙ œ œ ˙. ˙. œ ˙ ˙. œ ˙

˙. ˙. ˙. ˙. ˙. ˙. ˙. ˙.

69

°

¢

°¢

°

¢

{{

{

546

meno

Ob.

Cl.

Synth.

Vb./Camp/Gl.

Perc.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&# ∑ ∑

&### ∑ ∑

&#

Music box

mf

”“

?#(Voic.)

∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&#

Glockenspiel

∑“< >

∑ ∑

/ ∑ ∑(Trgl.)

∑ ∑ ∑

&#

mp

?# ∑ ∑ ∑ ∑

&# ∑ ∑

&# ∑ ∑

B# ∑ ∑

?# ∑ ∑

?#

mp

pizz.

œ œ œ. œJ

œ ˙ œ œ œ œ ˙. ˙Œ

˙. œ ˙ œ œ œ œ ˙. ˙ Œ

˙. ˙. œ œ œ ˙.Œ Œ œ

˙ œ ˙ œ

œ œ œ. œJ

œ ˙ œ œ œ œ ˙.

œ Œ œ œ‚ Œ Œ

‰ œj œ œ œ œ ‰ œ

j œ œ œ œ ‰ œj œ œ

œœ ‰ œ

j œ œ œ ˙ œ ‰œj œ œ

œœ ‰ œ

j œ œœœ

‰ œJœ œ œ

‰ œJœ œ

Œ ‰ œJœ œ

Œ

œ œ œ. œJ

œ ˙ œ œ œ œ ˙. ˙Œ

˙. œ ˙ œ œ œ œ ˙. ˙ Œ

˙ œ ˙. œ œ œ ˙. ˙ Œ

˙. ˙.˙ œ ˙. ˙ Œ

˙. ˙. ˙œ ˙. ˙ Œ ˙. ˙.

70

°

¢

{{{

°¢

°

¢

{°¢

553

rit.R Andante( q=73 )

Guit. 1

Pno.

Synth.

Arp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Cb.

559

Guit. 1

Pno.

Vla.

Cb.

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

44

&‹# ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

mf

∏∏∏∏∏∏∏∏∏

&# ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

mp

?# ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&#“< >

?#(Mus.box)

∑ ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

&#

?# ∑ ∑

&# ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

p

&# ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

p

B# ∑ ∑ ∑ ∑ ∑

p

?#(pizz.)

p

&‹#

&#

?#

B#

mf espress.

?# ∑ ∑ ∑

wwww

˙˙ œ œ œ œœ

Ó Œ œ œ œ œ

˙ œ ˙. œ œ œ œ œ ˙ œ œ œ œ ˙.Œ

‰œjœœ œœ

œœ ‰

œœj œ œœ œœ

œœ œœ œœ œœ œœœœ œœ œœ œœ œœ œœ

œJ ‰ ‰

œj œ œ œœ

œœœ œ œ œ œ Œ

‰ œJ Œ Œ Œ Œ

œ œ œ œ œ œŒ ‰ œ œ

J œ Œ

w

w

˙. œ

˙. ˙.˙. ˙. ˙. w

œ œœ œ œ œœ

œnn œ

œœœ œ

œ œ.œœœœ œœœ œ œ

œ. œœ œ œœœ

œœœn œœ#

œœœ œ

œ œ œ œœnœn œ œ œ œ œ œ


œœ œ œn

œœ œ# œ

œ œ œ

œ œ œ œ œ Œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ

œ œ œ œ œ œ

œ. œJ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ. œ

J œ œ# œ œ. œn ˙. œ

˙ Ó

=

71

°¢

°¢

°

¢

°¢

563

Ob.

Guit. 1

Pno.

Timp.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

&# ∑ ∑ ∑

f

&‹#

f

&#

f

?#

?# ∑ ∑ ∑

f

&# ∑ ∑ ∑

f

&# ∑ ∑ ∑

f

B#

f

?# ∑ ∑ ∑

f

Ó Œ œ

œ œœ œ œ œ

œœnn

œœœ œ

œ œ œjœœœ œœœ œ œ

œ. œœ œ œœœn

˙̇˙...

œœ



œœ œ œ œ œ œ œ œ œ œ


œœ œ œ œ œ œ

Ó Œ œ œ œ

Ó Œœ

Ó Œ œ


J œ œ# œ œn œ ˙. œ

Ó Œ œ

72

°¢

°

¢

°

¢

°¢

maestoso567

Ob.

Guit. 1

Pno.

Timp.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

&‹#

&#

?#

?#

/

>

f

(Two cymb.)

∑

> >

(G.Cassa)

>

&#

&#

B#

?#

?#arco

f


J œ œ# œ œ. œn ˙. Œ

œ œœ œ œ œœ

œnn œ

œœœ œ

œ œ.œœœœ œœœ œ œ

œ. œœ œ œœœ

œœœn ...

œœ#jœœœ œœœœ



œœ œ œn

œœ œ# œ œ œ


œ œ œ œ œ œ

œ Œ Ó Ó Œ œ œ œ œ Œ œ Œ Ó Œ œ œ œ

¿Œ Ó

¿Œ

¿Œ

œ¿

Œ Ó

œ. œJœ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ. œ

Jœ œ# œ œ. œn ˙. œ


J œ œ# œ œ. œn ˙. œ

˙ œ œ ˙ œ œ ˙ œ œ œn . œ#jœ œ


Jœ œ# œ œ. œn ˙. œ

˙. œ ˙. œ ˙ œ œ œn . œ#Jœ œ

73

°

¢

°

¢

°

¢

°¢

571rit. molto e morendo.... al niente

Ob.

Cl.

Guit. 1

Pno.

Timp.

Perc.

Vln. I

Vln. II

Vla.

Vc.

Cb.

&#

&### ∑ ∑ ∑ ∑

mp

&‹#

&#

?#

?#

p

U

/

> > > > > >

∑ ∑

&#

&#

B#

?#U

?#U


J œ œ# œ œ. œ ˙ œ œ w wU

Ó œ œ œ œ wU

œ œœ œ œ œ

œœnn

œœœ œ

œ œ.œœœ œœœ œ œ

œ. œœ œ œœœn ˙̇

˙ œœ œ œœœn ww

wwwwU


œ œ œ œ œœœ œ œ œ

œ œ ˙˙ œ

œœ œ w

wwwU

œ œ œ œ œ Œœ œ œ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ w w

U

œ Œ Ó œ Œ Œ œ œ œ œ Œ œ œ œ œ œ œ Œ Ó Ó Œæææœ æææw

¿Œ Ó

¿Œ Ó

¿Œ

¿ ¿ ¿Œ Ó

œ. œJœ œ œ œ œ œ œ ˙ œ œ. œ

Jœ œ# œ œ. œ ˙ œ œ w

æææwU


J œ œ# œ œ. œ ˙ œ œ wæææwU

˙. œ ˙. œ ˙ œ œ˙ œ œn w

æææwU


Jœ œ# œ œ. œn

˙ œœ w

æææw

˙. œ ˙. œ ˙ œ œ ˙ œœ w

æææw

74


Orkestar

Flauto

Oboe

Klarineto in B

Corni in F

Tenor Saxsofone

Acc Giutar 1

Acc Giutar 2

Pianoforte

Synthesizer

Vibrafon / Tubular bels / Glockespiel

Timpani

Percussion

Arpa

Violino I

Violino II

Viola

Violoncello

Contrabosso

AUTOPORTRET,

tamo negdje 70-tih godina

“2002. godine u Splitu”


Biography

1952.

Born in Livno on April 8, 1952 as the youngest chi-

ld of father Frane and mother Ana. Exceptionally

beautiful viridity of parks and rivers around Livno is

a playground for the frisky child and his unfettered

games in which child imagination could develop

many interests.

1965.

While attending the primary school he joins the

school cultural club where he plays an accordion

at first, and then a trumpet. At the same time, his

art teacher and famous landscapist Gabrijel Jur-

kić recognize child’s talent for painting, and they

encourage him to take up painting.

1968.

Love for music prevails and he goes to Split whe-

re he enrols in the Josip Hatze secondary music

school and takes trumpet lessons – instrumental

artistic course.

1970.

This is the year when his active music life starts.

He plays in many bands, but most of the time in

the Fingers band, where he stays for the next ten

years. At the same time he is a member of the

Big Entertainment Orchestra in Split. He becomes

involved in the work of the Musician Guild, taking

part in organization of various cultural events.

Životopis

1952.

Rođen je u Livnu 08. travnja 1952. godine kao

najmlađe dijete oca Frane i majke Ane. Prekra-

sno zelenilo livanjskih parkova i rijeka, nestašnom

dječaku bila su prostor za nesputanu igru u kojoj

je dječja mašta mogla dati sebi na volju.

1965.

Tijekom osnovne škole uključuje se u kultur-

no-umjetničko društvo u kojem svira najprije har-

moniku, a potom trubu. Istovremeno, njegov

učitelj likovnog kao i znameniti pejzažista Gabrijel

Jurkić uočavaju dječakov slikarski talent, te ga po-

tiču na njegovo razvijanje.

1968.

Prevagnula je ljubav za glazbu, te odlazi u Split,

gdje se upisuje u srednju glazbenu školu «Josip

Hatze» - instrumentalno umjetnički smjer ,truba,

na kojoj je diplomirao

1970.

Započinje njegov aktivni glazbeni život. Svira u

mnogim zabavno glazbenim sastavima, a naj-

duže u tada popularnoj grupi «Fingers» u kojoj

ostaje sljedećih desetak godina. Istovremeno je

član Velikog zabavnog orkestra u Splitu. Uključuje

se aktivno u rad Udruženja muzičara, kroz sudje-

lovanje u organizaciji raznih kulturnih događanja.

1974.

Regardless of the fact that he chooses Split as a

place of living, he stays attached to his homeland

and together with the artists from Livno organizes

group art exhibitions, being himself a musician who

becomes more and more involved in painting.

1976.

Graduates from the Academy of Music – Educa-

tion Department, whereupon he starts to work as

a music pedagogue. He gets married this year

and gets the son the year after.

1978.

Becomes elected chairman of the Musician Guild

of the town of Split, initiates and organizes many

children’s festivals, as for example Pivaju van dica

Splita, Moj prvi uspjeh, and others.

1980.

As an acknowledged musician and cultural wor-

ker he is invited to take part in the work of the pro-

fessional jury and selection board of the Split Fe-

stival, being active there for a long time.

1983.

Being the chairman of the Musician Guild and a

music pedagogue at the same time helps him to

realize his idea of involving a great number of teac-

hers, and even greater number of children in many

1974.

Bez obzira što je kao mjesto življenja izabrao Split,

ostaje privržen zavičaju, te zajedno s umjetnici-

ma iz Livna organizira zajedničke izložbe likovnih

radova, te se sve više pored glazbe počinje baviti

slikarstvom.

1976.

Diplomirao je na Glazbenoj akademiji - pedagoš-

ki smjer i na svoju sreću, odmah se zaposlio kao

glazbeni pedagog. Iste godine vjenčao se, a slje-

deće godine rodio mu se sin.

1978.

Izabran je za predsjednika Udruženja muzičara

grada Splita, te inicira i organizira mnoge dječje

smotre i festivale kao što su «Pivaju van dica Spli-

ta», «Moj prvi uspjeh» i druge.

1980.

Kao već priznati glazbenik i kulturni djelatnik su-

djeluje u radu stručnog žirija i selekcijske komisije

Splitskog festivala, a ta aktivnost se proteže kroz

duži vremenski period.

1983.

Funkcija predsjednika Udruženja muzičara i dje-

latnost glazbenog pedagoga pomogla su mu pri

ostvarivanju ideje o uključivanju velikog broja uči-

telja, a još većeg broja djece u realizaciji mno-

gih kulturnih događanja, a sve u cilju da se djeci

omogući iskazivanje njihova talenta, s namjerom

razvijanja glazbene kulture u cjelini.


cultural events for the purpose of making it possible

for the children to express their talent and for the

purpose of developing music culture as a whole.

1985.

He is not active any more in music as a performer

and dedicates most of his spare time to a little

bit neglected talent for painting. But he does not

give up the music, on the contrary, he stays acti-

ve as a composer. He makes music, numerous

arrangements and song interpretation for orche-

stra and for children’s choirs.

1991.

At the beginning of the Croatian War for Indepen-

dence, he, as the chairman of the Musician Gu-

ild, together with the chairman of HDLU (Croatian

Association of Artists),and HNK (Croatian National

Theater) manager, takes part in establishing ART

GARDA, which brings all the members together.

Some of the members accept the invitation of

Croatian armed forces, while the others give gre-

at moral and material support through various hu-

manitarian manifestations.

1992.

He exhibits together with his fellow educational wor-

kers – artists at the Educational Workers Club in Split.

Unfortunately, the War comes to Bosnia and Herze-

govina and he becomes active there as well, ta-

1985.

Prestaje se aktivno baviti glazbom kao izvođač,

te sve svoje slobodno vrijeme posvećuje pomalo

zanemarenom likovnom izričaju. Bavljenje glaz-

bom nastavlja kao autor skladatelj, snima veći

broj glazbenih djela, brojne aranžmane i obrade

za orkestar, te za dječje pjevačke zborove.

1991.

Početkom Domovinskog rata, kao predsjednik

Udruženja muzičara zajedno s predsjednikom HD-

LU-a i intendantom HNK sudjeluje u osnivanju «ART

GARDE». Mnogi članovi ART GARDE su se odazvali

u postrojbe HV-a, a neki su kroz razne manifestaci-

je humanitarnog karaktera davali veliku moralnu

i materijalnu potporu na putu stvaranja hrvatske

države.

1992.

Izlaže na zajedničkoj izložbi prosvjetnih djelatni-

ka-likovnjaka, u prostorijama Kluba prosvjetnih

djelatnika grada Splita. Nažalost, rat se zahuktava

i u Bosni i Hercegovini, te svoju aktivnost djelomič-

no prebacuje i na zavičaj, izlažući u humanitar-

ne svrhe na području Hrvatske i BiH. Kroz zavičajni

klub aktivno sudjeluje u smještanju i zbrinjavanju

brojnih izbjeglica. Otvara prvu samostalnu izložbu

u prostorijama Matice Hrvatske u Livnu, a prihod

od prodanih slika ustupa djeci poginulih branitelja

Livna.

king part in humanitarian exhibitions in Croatia and

Bosnia and Herzegovina. Through the activities of

homeland club he helps in providing accommo-

dation for numerous refugees. His first one-man

exhibition takes place at the gallery of Matrix Cro-

atica in Livno, and all the proceeds of sold pain-

tings donates to the children of the fallen Croatian

defenders of Livno. He composes the patriotic song

Livno ne smije pasti, giving up the copyrights to the

benefit of the children of fallen Croatian defenders.

1994.

He exhibits together with a group of Split artists

on the occasion of the St. Andrew’s Day. The se-

cond one-man exhibition takes place at the “42

Gallery” in Livno, which is also a humanitarian ex-

hibition. He also participates in the auction to the

benefit of the campaign against drugs organized

by Zajednica susret.

1995.

He becomes a member of the Emanuel Vidović

Association of Artists in Split and exhibits together

with other members at group exhibitions.

1996 – 1998.

He participates in the work of LI ART group, aiming

at bringing cultural events to a higher level and at

bringing people of different orientation and view

of life together. Humanitarian group exhibitions of

Sklada pjesmu «Livno ne smije pasti» domoljub-

nog karaktera, odričući se autorskih prava u korist

djece poginulih branitelja.

1994.

Izlaže sa grupom splitskih umjetnika povodom dana

Sv. Andrije u Splitu. Drugu samostalnu izložbu or-

ganizira u Galeriji «42» u Livnu, također u humani-

tarne svrhe. Sudjeluje sa svojim radovima na auk-

ciji slika u korist borbe protiv droge u organizaciji

Zajednice «Susret».

1995.

Postaje član udruženja likovnih umjetnika «Ema-

nuel Vidović» iz Splita. Izlaže na zajedničkim izlož-

bama s ostalim članovima društva.

1996-1998.

Sa grupom prijatelja umjetnika u okviru LI-ART

grupe, organizira niz zajedničkih izložaba huma-

nitarnog karaktera, a sa željom da zajedničkim

angažmanom podignu razinu kulturnog sadržaja,

te doprinesu zbližavanju ljudi različitih orijentacija i

svjetonazora. Zajedničke izložbe LI ART grupe po-

stavljene su u Italiji, Vinkovcima, Osijeku, Zagrebu,

Vukovaru, Solinu, Livnu, Širokom brijegu, Vitezu, Po-

sušju, Sarajevu, Travniku i dr.


LI ART group take place in Italy, Vinkovci, Osijek,

Zagreb, Vukovar, Solin, Livno, Široki brijeg, Vitez, Po-

sušje, Sarajevo, Travnik, etc.

1999.

Being professionally active as a musician and

music pedagogue and non-professionally as a

painter, he participates in many cultural activities.

Because of that he is appointed by the Split Town

Government as a member of the Administrative

Council of the Split Art Gallery.

2000.

He is appointed as a member of the Tourist Board

Council of the town of Split, and as a professional

music pedagogue he participates in organiza-

tion of almost every manifestation, being a link

between tourism and culture.

2001

He is elected chairman of the 2001 Split Festival

Council.

2002.

He is rewarded many times for his entire professi-

onal, public and humanitarian work.

1999.

Djelujući profesionalno kao glazbenik i glazbeni

pedagog, te amaterski kao slikar, participirao je

u širokom spektru kulturnih aktivnosti, te kao takav

imenovan je od strane Poglavarstva grada Splita

za člana Upravnog vijeća Galerije umjetnina Split.

2000.

Kao neminovan spoj turizma i kulture, u cilju pro-

širivanja cjelokupne turističke ponude, izabran je

u Vijeće Turističke zajednica Grada Splita, te kao

glazbeni pedagog i profesionalac u organizaciji i

stručnim tijelima gotovo svih manifestacija,

2001.

Izabran je za predsjednika Savjeta festivala za-

bavne glazbe «Split 2001».

2002.

I ovo je dočekao.

Zbog svog cjelokupnog profesionalnog, društve-

nog i humanitarnog rada, dobitnik je niza nagra-

da i priznanja.


KLIKERI (GREEN PEACE )

KLIKERE SAM IGRAO, PRIČA ČAČA MOJ

TO JE BILA IGRA, TO SU BILI DANI

VAZDA BI IH U DVORU KOTRLJAO,

U ŠKOLU NE BI IŠAO, A I PRLJAV BI MATERI DOŠAO

JA SAM SADA DIJETE AL’ NE IGRAM SE VIŠE

ZA KLIKERE RUPA NEMA A OD SMOGA SE TEŽE DIŠE.

ASFALT, BETON, CEMENT PO GLAVI NAS LUPA

NEMA VIŠE MJESTA , A NEMA NI RUPA.

KADA BI I HTIO NE BI IMAO GDJE NI KOGA

IGRAT’ LIJEPE KLIKERE IZ DJETINJSTVA MOGA

KUPUJU MI KLIKERE I OD STAKLENOG SU SRCA

KAD UDRU JEDNA DRUGU MORA DA PUCA

SADA KAD IH IMAM IGRAO BIH JOŠ

TRI, ŠEST, DEVET, DVANAEST

PETNAEST ZA OSAMNAEST TOŠ

JOŠ SAM UVIJEK DIJETE AL’ NE IGRAM VIŠE

ZA KLIKERE RUPA NEMA, A OD SMOGA SE TEŽE DIŠE

GREEN PEACE, GREEN PEACE

SHOW ME THE WAY,

HELP ME TO FIND

SOME PLACE TO PLAY

Adaptacija: T. Bogović

Prijevod na engleski: prof. Mandica Penović

FRANJE (GREEN PEACE )

NA FRANJE SAN SE IGRA, PRIĆA PAPE MOJ

TO SU BILI GUŠTI TO SU BILI DANI

PO CILI DAN BI NJIH U DVORU KOTRLJA

U SKULU NE BI IŠA, A I ŠPORAK BI MATERI DOŠA

JA SAN SADA DITE, AL NE IGRAN NA FRANJE

KAKO BI I IGRA KAD NI BUŽA NIMA VIŠE ZA NJE.

ASFALT, BETON, CEMENT SVE NAS VIŠE GUŠE

NIMA VIŠE MISTA ZA ISKOPAT’ BUŽE

KADA BI I TIJA NEBI IGRAT’ MOGA

ONE LIPE FRANJE IZ DITINJSTVA MOGA

KUPUJU MI FRANJE, OD STAKLENOG SU SRCA

KAD UDRU JEDNA DRUGU, MORA DA PUCA

SADA KAD JIH IMAN OPET BI SE IGRA

ZVA BI JE SEBI DA DOJE POBE NA OBE

JOŠ SAN UVIK DITE, AL NE IGRAN NA FRANJE

KAKO BI I IGRA, KAD NI BUŽA NIMA VIŠE ZA NJE.

GREEN PEACE, GREEN PEACE,

SHOW ME THE WAY,

HELP ME TO FIND

SOME PLACE TO PLAY

Prijevod na engleski: prof. Mandica Penović

SADRŽAJ

Recenzija suite “Odraslo djetinjstvo” ........................5Prof. dr. sc. Mirjana Babić Sirišćević

Uvodna riječ ........................................................... 9Igor Brešan

Riječ urednika “Optimistički nemir” .........................27 Dr. sc. Tonći Šitin

Recenzija “Izazov vremena” ...................................39 Dr. sc. Ivan Maršić

Spoznaja Riječi .......................................................53Čovjek u umjetnosti – Umjetnost u čovjekuStrah od novog, drugačijeg, nepoznatiogSinteza umjetnosti; relacija – korelacijaIzgarđivanje kulture dijalogaOdgoj za mir - mir za odgojGdje smo, tko smo i kuda

Likovne spoznaje .....................................................89Korijeni .....................................................................91 Mrtva priroda .........................................................118 More .....................................................................134

Glazbene spoznaje ..............................................147Partitura

Životopis .................................................................225

Urednik: Tonći Šitin

Uvodničar: Igor Brešan

Recenzenti : Prof. dr. sc. Mirjana Babić Sirišćević

Dr . Ivan Maršić

Oblikovanje i supervizorstvo : Tomislav Bogović

Lektor: Katja Tresić Pavičić

Izbor slika: Igor Brešan

Tonći Šitin

Prijevod na engleski jezik: Boris Vidović

Stephanie Balić Marija Čarija – Agoli

Ivana Jukić

Fotografija: Morski

Zlatko Sunko

Notografija: Nikica Milašević

Tehnički / grafički urednik: Dipl. graf. ing. Ivan Vuletić

Nakladnik: Synopsis- Zagreb, Ivan Panđić

Gafička priprema: Neven Marin

Tisak: Dalmacijapapir

Naklada: 1000 komada


Zahvala

Jedna od melodija “plod” je zajedničkog rada s Tomislavom Bogovićem pri stvaranju dječje božićne pjesme “Jutro Gospodnje”, a sastavni je i obrađeni dio ove suite, s kojim je postignut

božićni i blagdanski ugođaj i raspoloženje. Koristim ovu priliku izraziti zadovoljstvo,ne samo zbog navedene suradnje,već i zbog ne malog doprinosa u realizaciji ovog projekta.

Autor

Goran Sučić, ODRASLO DJETINJSTVO, Multimedija

Documents

Transcript of Goran Sučić, ODRASLO DJETINJSTVO, Multimedija