KOSMO0 5 / 2 017 | I Z D A N J E B R . 8 3 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

P.b.

b. V

erla

gspo

stam

t 102

0 GZ

09Z

0379

90M

MOJA SUDBINA „Mislimo da smoneuništivi, ali nismo!”

TITOVI SPOMENICIUništeni tragovi davnog doba

MIKL-LEITNER:„Rad se mora isplatiti!“

MILAN LANE GUTOVIĆ:„Šojić je lik mog naroda!“

COVER-STORY

ENERGYDRINKKoktel energije ili opasnosti?Istraživali smo za Vas!

SOPHIE S.KinderkrebspatientIN

DER krebsHAT ANGSTVOR MIR

helfen sie mit ihrer spendeim kampf gegen kinderkrebs.

Bank AustriaIBAN: AT79 1200 0006 5616 6600

BIC: BKAUATWW

kinderkrebsforschung.at

STARS

COVER

Nikola Božić je nesrećnim slučajem ostao mlad u kolicima, ali ne i bez optimizma.

28 Borbeni duh

Konzumira ga i staro i mlado, jer im podiže kako raspoloženje, tako i ener-giju. Šta se, zapravo, krije iza gutljaja energetskih pića? Naš novinar je za Vas detaljno istraživao na ovu temu.

32 Gutljaj energije

Dramom „Ničija zemlja” je Denis Tanović pre 15 godina osvojio

Oskara. Nedavno je posetio Beč na filmskom festivalu Let's CEE.

44 Intervju: Danis Tanović

STARS

KUHINJALedena kafa. Bilo da je uz sladoled, led, čokoladu ili karamel, Eiskaffee uvek osvežava. Napravite je sami!

42

SCENAKuda za vikend? Pred nama je čitav spektar razno-likih događaja, za koje Vam KOSMO dodeljuje karte. Osvojite karte i lep provod!

52 REPORTAŽASvedoci prošlosti. KOSMO je istraživao šta se nakon raspada SFRJ-a dešavalo sa spomenicima Revolucije.

24

BEAUTYTrajna epilacija. Lider najefikasnije tehnike za trajno uklanjanje dlačica je IPL, koja se već 20 godina uspešno vrši u bečkom salonu Medicare.

38

ZDRAVLJEEstetika. Klempave uši nisu bolest, ali mogu biti kom-pleks. Otkrivamo Vam, uz pomoć stručnjaka, kad je vreme za hirurški zahvat.

40

POLITIKAIntervju. Novoizabrana predsednica Donje Austrije Johanna Mikl-Leitner se zalaže za uspostavljanje nove pravde.

14 AUTO-MOTOPod vedrim nebom. Sa podi-zanjem temperatura svi bi vozi-li auto bez krova. KOSMO vam predstavlja najpopularnije kabriolete ove godine!

62

Plovi lađa, plovi bela lađa, pa nam u Beč stiže i njen kapetan − Srećko Šojić. Ovog puta sa hit predstavom „Ukrađena ličnos' “. Tim povodom za KOSMO govori veliki glumac, stvaralac nenadmašivog lika Šojića i pravi showman − Milan Lane Gutović.

48 „Šala je vodič do istine”

KULTURAIza operske scene. Olivera Tičević je operska solistkinja, jer ovo zanimanje spaja njene dve velike ljubavi: muziku i glumu. Iako ovaj posao zahteva mnogo odricanja, iako talenat obavezuje na rad, Olivera uživa u upoznavanju sebe igrajući nove dodeljene likove.

KOSMO 03

SPORTREPORTAŽA

56

Foto

s: zV

g, R

adul

e Bož

inov

ić, N

VP,

tuzl

aliv

e_ba

SPORTPrva liga. On je mlad, zgodan i brutalan. On je MMA borac – Aleksa ndar Rakić. Nama priča o ugovoru sa UFC-om i svojim novim planovima.

64

Ilust

raci

ja: Z

oric

a N

ikol

ić A

igne

r

Te

xt: S

andr

a R

adov

anov

ić

KOSMO04 Druže Tito, mi ti se kunemo, da sa tvoga puta konačno skrenemo!

Ilust

raci

ja: Z

oric

a N

ikol

ić A

igne

r

Te

xt: S

andr

a R

adov

anov

ić

PODELJENA MIŠLJENJA. U TV reklamama limenke imaju krila, a potrošačima se poručuje da će im energetski napici doneti snagu i polet, novu energiju na putu ka uspehu. Lekari i nutri-cionisti polako, ali sigurno postaju sve glasniji, tvrdeći suprotno i navodeći niz štetnih efekata koje po zdravlje imaju sastojci „čudesnih“ pića. Ko je jači - reklama ili glas razuma? KOSMO je pokušao to da sazna, pitajući naše čitaoce: „Koliko energetskih pića pijete dnevno?“

Ne češće od dva puta mesečno popijem energetski napitak, ali isključivo zbog ukusa, a ne zato što me može razbuditi ili uči-niti odmornijim. Poznato mi je da su ta pića štetna, naročito kad se uzimaju u kombinaciji sa alkoholom...

Pošto sam u drugom stanju, uopšte ne pijem energetske napitke, a jednako je bilo i kad sam očekivala prvo dete. Znam da nisu dobri za moju bebu, da imaju previše šeće-ra i drugih štetnih sastojaka. Iskreno, ranije sam ih pila.

Marijana Mitić Stojićević (23), prodavačica

Ne pijem energetska pića, jer su preslatka i ne prijaju mi. Po-red toga, znam da uopšte nisu zdrava, bolje rečeno, veoma su štetna. Od tih napitaka strada-ju jetra i bubrezi, a zbog preve-like količine šećera, stvaraju se masne naslage.

Energetska pića -

Rade Janićijević (42), samostalni preduzetnik

Ranije ih nisam pio, ali u po-slednje vrijeme uzmem je-dnu do dvije limenke dnevno. Nisam ljubitelj tih napitaka, ne osjećam nikakav pozitivni efekat, ali uz ženu popijem i ja, iako znam da su energetska pića nezdrava...

Jasmin Čohodar (39), vozač

Sanela Stanković (31), prodavačica

Pijem povremeno jednu lime-nku energetskog pića dnevno jer mi prija, podiže mi nivo energije i raspoloženja, što je dobro. Čuo sam različita mi-šljenja: neki kažu da je to šte-tno, drugi tvrde suprotno, ali ne znam ko je u pravu.

Emir Baručić (33), trgovac

Dnevno pijem jednu do dve limenke energetskih napitaka, jer mi je to dobro za aktivne i redovne treninge Bodybuil-dinga. Imam više izdržljivosti i snage, što mi je neo phodno za naporne treninge. Nije mi još niko nije rekao da je loše...

Adrijan Namestovski (35), mehaničar

za ili protiv?

Ranije sam pio energetska pića, ali sam sasvim prestao zato što su loša po zdravlje. Od njih srce radi ubrzano, može se dobiti epileptični napad i još puno drugih oz-biljnih zdravstvenih proble-ma sa teškim posljedicama.

Zdravko Radman (18), instalater

Pijem energetske napitke najvi-še do tri puta nedeljno. Iskreno govoreći, kupim ih uz društvo, ne ra zmišljajući, mada mi ne donose bolje raspoloženje i ose-ćaj snage, kako tvrde u reklama-ma. Možda bi, zapravo, trebalo da prestanem...

Aleksandra Jović (20), učenica

KOSMO 05

Foto

s: R

adul

e Bož

inov

ić

R

edak

tion:

Ver

a Mar

jano

vić

„Kad nisam dobre volje prošetam do Alte Donau. Nije u pitanju građevina, već jedan

izuzetan urbanistički projekat. Alte Donau je nastao kao posledica regulacije toka

Dunava kroz Beč u svrhu zaštite od poplava. Na Alte Donau provodim uvijek

kvalitetno vrijeme i odmaram se i fizički i psihički”, otkrio nam je arhitekta

Dragan Jovanović.Priče naših ljudi u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin Fo

to: R

adul

e Bož

inov

ić

R

edak

tion:

Duš

ica P

avlo

vić

KOSMO06

Foto

: Rad

ule B

ožin

ović

Red

aktio

n: D

ušic

a Pav

lovi

ć

zusammenhalten#Gemeinsam unterwegs sein verlangt Respekt, Toleranz und das Einhalten von Spielregeln. Drum fahr fair – und halt dich an die Hausordnung.

Fahr fair!

017689T3 WL Toleranz 200x280 Kosmo iWC.indd 1 19.04.17 11:17

KOSMO08

Bakir Izetbegović -Podržava politiku Erdoğana

Član predstavništva BiH i predsednik stranke SDA, Bakir

Izetbegović, pozdravio je rezultate referenduma u Turskoj, na kojem je izglasano da se predsedniku države odobre dodatna ovlašćenja, a ukine

funkcija premijera. I dok čitava Evropa smatra da je to još jedan ko-rak dalje ka totalitarizmu i autokra-

tiji Erdoğanove politike, Izetbegović vidi to kao priliku za stabilizaciju političke situacije u Turskoj, a

samim tim i političkih odnosa u njenom regionu. Foto

s: zV

g., i

Stoc

k Ph

oto,

Kla

us H

aini

sch

Esma Redžepova -Poslednja želja kraljice Roma

U Skoplju je nedavno otvoren testament najveće zvezde romske muzike, koja je preminula prošle godine. Svojim testamentom, kojim je dirnula ne samo sve ljubitelje njene muzike već i čitav Balkan, pokazala je još jednom da je do samog kraja bila i ostala kraljica. Svu svoju imovinu ostavila je državi Makedoniji. Iako se trenutno vodi sudski proces oko njene zaostavštine, koji je pokrenula njena rodbina, ostaje nepobitna činjenica da je Esma jako volela svoju zemlju i želela uvek da joj pomogne.

JUNAK LUZER

SVE I S VAŠTA

Foto

s: zV

g., i

Stoc

k Ph

oto,

Kla

us H

aini

sch

godine ima prosečan stanovnik Au­strije u 2016. godini. Prosečan broj godina među Austrijancima je 44, a kod stranaca 35. (Izvor: ÖIF)

42BROJ MESECA

Izjavio je kancelar Christian Kern na početku svog novog „Kanzlerpizza“ videa, koji je deo kampanje pod nazivom „Šta te pokreće?“ („Was bewegt dich?“). Cilj ove kampanje je da SPÖ stupi u dijalog sa srednjim slojem društva i da čuje njiho­ve potrebe, želje, misli, osećanja...

„Želeo sam da porazgova-ram sa ljudima, jer je to dobra prilika da vas upo-znam i čujem šta očeku-jete od politike i šta mo-žemo da uradimo za vas“

CITAT MESECA

Dan majki se u Austriji slavi 2. nedelje maja, ali to nije svugde slučaj. U Šve­dskoj, Marokou i na Haitiju se slavi krajem juna, a u Izraelu tek u februaru.

Cilj komunikacije posredstvom štafetne palice bio je da se povežu svi Jugoslove­ni. Saznajte ko je i kako podržavao, a ko nipodaštavao ovu tradiciju.

Prvu ideju o Danu majki imao je Henri III, koji je ovaj dan uveo kako bi se crkva proslavljala kao religiozna Majka. U današnjem obliku, Dan majki se prvi put pojavio u Americi. Anna Marie Jarvis je 1908. pokrenula inicijativu o slavljenju majki na dan kada je njena majka umrla. Nakon godinu dana ovaj praznik je obe-ležen u 45 američih država, a od 1914. je i zvanično deklarisan kao praznik koji se slavi druge nedelje u maju. U Nemačku je ovaj praznik došao preko Udruženja nemačkih cvećara 1922. Ovim potezom cvećari nisu hteli samo da povećaju svoju dobit, već i stopu nataliteta.

Stipe Eterović sa Brača je 1959. spasio štafetu od albanskih bandita. Dok je sa još dvojicom omladinaca preplivavao Ska-darsko jezero, prateći štafetu, sa albanske strane su zapucali na njih. Iako ranjen u nogu, doplivao je s njom do obale. Zato je bio počasni gost svih narednih sletova. Nakon Titove smrti dizajnerski studio Novi kolektivizam iz Ljubljane je za proslavu Dana mladosti poslao prepravlje-ni plakat nacističkog umetnika Richarda Kleina, na koji su umesto nacističkih si-mbola stavljeni jugoslovenski. Plakat, kao i „svetogrdna” štafeta su povučeni, a trebalo je da drugi umetnici izrade novi.

DA LI STE ZNALI: Otkad slavimo Dan majki?

ZANIMLJIVA ISTORIJA: Titova Štafeta

KOSMO 09

MISS VIENNA 2017: U Millennium

Cityiju su nedavno izabrane najlepše

Bečlijke 2017. godine. Na svečanoj dodeli

je Elisa Dedu (24) odnela pobedu i time i

titulu Miss Vienne 2017. Prvom prati­

ljom je proglašena Sarah Chvala (22), a

drugom Virginia Rohrhan (20). Četvrto i

peto mesto pripale su Medini Hrustemo­

vić i Tessi Madleine. Na fotografiji su pet

najlepših Bečljiki s leva na desno: Tessa,

Virginia, Elisa, Sarah i Medina.

INTEGRACIJA

J edno državljanstvo, jedan jezik, jedna pripadnost, jedna država - zahtevi koje

slušamo već neko vreme u sopstve-noj ze mlji. Stvarnost, međutim, izgleda drugačije. Koga to može i da čudi u ovom kompleksno isprepletenom svetu globalizacije, u kojem danas živimo? Već ima dovoljno samoproglašenih velikih i glasnih muškaraca, koji vode jednu antipluralističku, antidru štvenu, autoritarnu i neprijateljsku poli-tiku prema manjinama i ženama. Austrija, kao mala država u jed-nom evro pskom savezu, može i mora da zauzme suprotnu poziciju. Ljudi u ovoj zemlji su spremni da prihvate višestranu pripadnost i da žive bez straha od nesigurno-sti i bez straha da će izgubiti tlo pod nogama. Ti strahovi se često stvaraju i podgrevaju na drugom mestu. Mnogi ljudi govore više jezika, osećaju se kao kod kuće na više mesta i to izražavaju, kada je moguće, kroz dvojna državlja-nstva. Koreni i krila nisu samo potrebni deci svojih roditelja, već i građanima svojeg grada. Biti ukorenjen u Austriji, u njoj učiti, raditi, davati lični doprinos, stva-rati je i oblikovati, i u isto vreme biti deo nekog drugog regiona na svetu i njega stvarati i osećati se na oba mesta kao kod kuće, mora i može biti moguće. Tride-set godina iskustva i rada za i sa ljudima migrantskog porekla nas je naučilo sledeće: manje često nije više. Prihvatiti višestranu pripadnost znači prihvatiti real-nost. To ne znači da naši koreni ne postoje i da se obaveze negiraju. To bi bio važan korak ka jednoj pluralističkoj, ravnopravnoj, soci-jalnoj i modernoj demokrajtiji, u kojoj se mnogi vide.

Mümtaz KARAKURT,predsednik organi-zacije „Migrare“

KOMENTAR Trideset godina aktivne inkluzijeNakon više od trideset go­dina rada i posvećenosti aktivnoj inkluziji migrana­ta u Gornjoj Austriji, „Mi­grare“ i dalje održava korak sa vremenom. Raznoliki spektar aktivnosti i ponuda ima jedan cilj - ravnopra­vno učestvovanje u društvu za sve ljude u ovoj zemlji.

Spremnost bivšeg ministra za socijalna pitanja, Alfreda Dallingera, za društvene inovacije omogućila je mnogo-brojna osnivanja organizacija za podršku migranata. Među njima spada i osnivanje orga-nizacije „Migrare“. Razlog za osnivanje je predstavljala potreba da se migranti, koji su u Austiju došli kao radna snaga ´60-ih i ´70-ih godina, informišu i usmere. Više-jezično savetovanje je od početka bilo glavna usluga, koju „Migrare“ nudi. Zbog globalnih dešavanja i njihovog uticaja na naseljavanje ljudi u Austriji, promenila se ciljna

grupa, a samim tim i potrebe. „Migrare“ se razvijao uporedo sa tim promenama. Danas oko 55 osoba radi na aktivnoj inkluziji i nudi raznosvrsne usluge u interkulturalnom kontekstu. Kao i ranije, i danas postoje višejezična savetovanja u oblasti rada, prava i socija-

lnih pitanja. Pored toga nude se i psiho-socijalna, obrazovna i karijerna savetovanja za izbe-glice. Jedno od težišta rada organizacije „Migrare“ pred-

Rad sa ženamamigrantskog poreklaKada je reč o integraciji ne obraća se mnogo pažnje na razlike u polovima i poreklu. „Migrare“ aktivno podržava rad žena i pokušava da dâ svoj doprinos upravo prema nji­hovim potrebama.

Mnogi akteri našeg društva, posebno iz sveta politike, pre-poznaju da uspešna integracija znači aktivno uzimanje žena u obzir. Pri tome veliku umetnost predstavlja poznavanje raznoli-kog spektra žena migrantskog porekla, kako bi se što bolje odgovorilo na njihove potrebe. Važno je znati kako doći do njih, kako im se obratiti, šta one sa sobom donose i šta žele da daju. S tim u vezi „Migrare“ je razvio

Specijalnom ponudom se posebno izlazi u susret ženama do-seljenicama i pomaže im se pri inkluziji u austrijsko društvo.

Samo u područjima rada, prava i socijalnih pitanja pro-tekle godine je sprovedeno 26.739 savetovanja.

raznovrsnu ponudu za žene. Jedna od sadašnjih ponuda prestavljaju tzv. grupe „Vreme za tebe“ („Zeit für Dich“), koje se održavaju na BKS jezicima

stavljaju aktivnosti koje u svom fokusu imaju kompete ncije migranata i koje se sprovode kroz programe za profesionalnu identifikaciju i orijentaciju. „Migrare“ želi aktivno da uče-stvuje u stvaranju društva. Za to nije dovoljna samo reakcija, već je neophodna i akcija. Za htevi

kao i na turskom. U okviru tih grupa se sastaju žene sa prosekom od 50 plus godina i razgovaraju o temama koje se tiču njihove svakodnevice. Ovakvi sastanci su mnoge žene izvukli iz izolacije i pomogli im da se međusobno umreže i podržavaju i da postanu aktivni članovi našeg društva.

za inovacije se ostvaruju u ode-ljenju za rad na projektima. Tamo se identifikuju i uklanjaju barijere za uspešnu inkluziju. Više info na www.migrare.at.

Manjeje više?

INTEGRACIJA

KOSMO10

Foto

: zVg

Trideset godina aktivne inkluzije

Foto

: zVg

Poklanjamo vam troškove za prijavu

automobila! Samo napra-vite fotografije ovog

članka i pokažite ju kod vaše sljedeće posjete FordStorea kod gos-

podina Musića.

DEN HABEN SIE SICH VERDIENT.

FORD FOCUSJetzt ab € 13.990,- 1) bei Leasing

Ford | Simmering, 1110 Wien, Simmeringer Hauptstraße 261, Tel. 01/760 77-0Ford | Wien West, 1140 Wien, Guldengasse 1A, Tel. 01/878 11-0FordStore | Brünner Straße, 1210 Wien, Brünner Straße 66, Tel. 01/277 80-0 Ford | Brunn/Geb., 2345 Brunn/Geb., Wiener Straße 152, Tel. 02236/31 600www.mvcmotors.at

Ford_Focus_2017_200x140_ueberfueller.indd 1 25.04.17 14:20

Kupnja novog auta na našem jeziku

EKSKLUZIVNO GRATIS PRIJAVA!

K ao najveći ovlašteni distributer Fordovih automobila u Evropi, For-dstore na Brünner Straße 66 u 21.

becirku nudi vam doživljaj ove marke na poseban način. Osim ko mpletne ponude Fordovih modela tamo su zastupljeni i Ford Mustang, Ford Edge, kao i Vignale modeli.

„Mi obraćamo individualno pažnju na sve želje i potrebe kupca“, kaže Emir Musić, savjetnik za prodaju Fordovih

automobila u Fordstoreu. „Osim na nje-mačkom i engleskom, rado ćemo vas posavjetovati na srpskom, hrvatskom, bosanskom i mađarskom. Jezičnih bari-jera kod nas nema“, dodaje on.

Cilj je da kupac ima jedinstveni doži vljaj u automobilskoj kući buduć-nosti, s mnogo prostora kako bi stekli pravi utisak o Fordovim modelima, inovativnoj tehnici i specijalno obu-kovanom osoblju.

Auti u ponudi kod MVC MOTORS u Brünner Straße 66, 1210 Wien:• Novi automobili marke FORD i

VOLVO• Service, dijelovi i oprema• Kupnja polovnih vozila svih marka• Popravak oštećenja na laku i karo-

seriji (sve marke)

Emir MusićFORD Neuwagenverkauf01/277 80 – 52100676/847272 – 687 e.music@mvcmotors.at

FordStore Brünner StraßeBrünner Straße 66, 1210 Wienwww.mvcmotors.at

Neprimetno i be zbolno”, tako treba da se razvije ukidanje gotovine. Po

nameri nekih od vlasti Evropke unije i Evropske centralne banke gotov novac treba biti zamenjen u potpunosti plastičnim karti-cama. Za to postoji i konkretan red planova, koji obuhvataju odgovarajuće savete za ministre finansije Evro pske Unije. Prema tome treba da nestane gotovina „polako, ali sigurno”, a ne da bude povučena jednim dekretom. Ovim „be zbolnim” postupcima se može izbeći „javno uzbuđenje“. To se može iščitati iz aktuelnog radnog papira Međunarnog monetarnog fonda. Austrijski savez penzionera jasno odbija uki-danje gotovine. U ovom zahtevu nismo sami. I Ministarstvo za finansije i Austrijska nacionalna banka su na istoj liniji. A to nije bez razloga, jer u Austriji se, po Nacionalnoj banci, 82 od 100 svih plaćanja vrše upravo gotovinom. Jasno je: Austrijanci „svoj“ gotov novac ne žele da izgube u prilog plastičnih kartica. Problematika se tiče svih generacija u našem društvu – bake i deke žele i ubu-duće da daju evre svojim unucima. Uostalom, istraživanje Gf K-a govori o više od tri milijarde evra finansijske podrške od strane baka i deka svojim unucima. I sve to sigurno ne plastičnom karticom! Zaposleni građani Austrije sva-kako žele da zadrže mogućnost da automno odlučuju o svom trudu i zarađenom kapitalu. I ja ću sve učiniti da to tako i ostane.

Za više informacija posetite:www.seniorenbund.at ili pošaljite mail na: bundesorg@seniorenbund.at

Ingrid KOROSEC,predsednica Austrijskog saveza penzionera

KOMENTAR

MOJE PRAVO

Foto

s: PI

D S

tadt

Wie

n/w

ien.

gv.at

, Sen

iore

nbun

d

Starosna penzijaBilo da Vas na početku ili na kraju Vašeg radnog veka brinu pitanja o ostvariva­nju prava na austrijsku pe­nziju, važno je da znate da u Austriji postoji više vrsta penzija i da za svaku od njih postoje određeni uslovi.

Kada je u pitanju starosna pe nzija, muškarci ostvaruju pravo na nju nakon napunjene 65. godine života, a žene nakon 60. Važno je napomenuti da se prema ustavnom zakonu iz 1992. godine teži izjednačava-nju starosne granice za muškarce i žene. Od 1.1.2024. će se staro-sna granica za žene postepeno dizati do 2033. i to u razmeru od 6 meseci po godini. To znači da žene, koje su rođene 1963. godine već imaju višu starosnu granicu za penziju. Osobe koje su rođene pre 1.1.1955. ostva-ruju pravo na penziju kada imaju 180 meseci obaveznog penzionog osiguranja (u slučaju porodiljskog odsustva najviše dve godine se posmatraju kao

period osiguranja) ili minimum 300 meseci osiguranja preko tre-ćeg lica ili ustanove ili najmanje 180 meseci osiguranja u posle-dnjih 360 meseci u momentu podnošenja zahteva za pe nziju. Za osobe rođene nakon 1.1.1955. godine važi pravilo da moraju imati minimum 180

meseci osiguranja, a od toga minimum 84 meseci na osnovu radnog odnosa. Ukoliko niste sve vreme bili zaposleni, računa se i Vaše samostalno penziono

Međunarodnopenziono osiguranjeUkoliko ste živeli i radili u više zemalja Evropske unije ili van nje, austrijsku penziju možete dobiti pod određenim uslovima.

Sa pojačanjem međunarodnih ekonomskih odnosa porastao je i broj ljudi koji svoje penzi-ono osiguranje uplaćuje kako u Austriji, tako i u inostranstvu. Inostrana penziona osiguranja, a samim tim i uslov za ostvariva-nje penzije u Austriji, priznaju se ukoliko su stečena u nekoj od članica EU, kao i u nekoj od partnerskih zemalja. Bez obzira da li se uslov za penziju ostvaruje na osnovu inostranog penzionog osiguranja ili među-narodnog sporazuma, prilikom

Uslov: inostrana penziona osiguranja priznaju se ukoliko su stečena u nekoj od članica EU ili partnerskih zemalja.

Zakon: prema ustavnom zakonu iz 1922. godine teži se izjednačavanju starosne granice za muškarce i žene.

procene uslova važe zakoni kao i za domaće pe nzije. I u Austriji, kao i u njenim partnerskim zemljama, važi princip jednog zahteva. Nije neophodno da

osiguranje (Selbstversicherung §16a ASVG) u određenim slu-čajevima, kao npr. ukoliko ste se brinuli o bolesnom detetu ili članu porodice, bili hospi-talozovani itd. Tada Vam se, međutim, uzima u obzir najviše 12 meseci osiguranja. Detaljnije informacije o uslovima penzija,

u obe zemlje posebno podno-site zahtev za penziju – on se podnosi samo u jednoj ze mlji, gde je Vaše registrovano mesto boravka i prilikom toga se navodi radni staž stečen u drugoj zemlji. Pod partnerske zemlje Austrije spadaju Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija.

o povišenju starosne granice za žene kao i kalkulator za izra-čunavanje godine odlaska u penziju, možete naći na: www.pensionsversicherung.at.

12 KOSMO

Niti neprimetno niti bezbolno

Foto

s: PI

D S

tadt

Wie

n/w

ien.

gv.at

, Sen

iore

nbun

d

Starosna penzija

POL IT IKA

„Na kraju rad mora

14 KOSMO

uvek da se isplati”

Kao i za sve ostale porodice u državi, usklađivanje porodice i posla i za mene predstavlja veliki izazov. Hvala Bogu što imam supruga, koji nosi glavnu odgovor-nost što se porodičnog posla tiče i time moja leđa drži slobodnim, kako bih mogla da se bavim ovom odgovornom pozicijom. Nebitno u kojoj funkciji se nalazite - uvek je potrebno međusobno razumevanje. Mislim da sam svojim razli-čitim funkcijama poslala važan signal i ujedno bila ohrabrujući primer svim ženama da treba preuzeti odgovornost u politici. A mišljenja sam da kao žena pristupate određnim zadacima malo dru-gačije - verovatnije sa većom socijalnom kompetencijom.

Erwin Pröll je bio 37 godina član pokra-jinske vlade, a od njih skoro 25 godine predsednik iste. Mi, kao nova generacija, možemo, zahvaljajući njegovom radu, da se nadovežemo na najbolju Donju Austriju ikada. Ujedno živimo danas u jednom vremenu sa mnoštvom novih pitanja i izazova koja zahtevaju odgovore. Ovo znači da treba krenuti i hodati novim putevima, kao što je to već učinio Erwin Pröll pre 25 godina. Osam od deset gra-đana Donje Austrije se ponose kulturnom politikom, što shvatam kao jasan poslovni nalog. Kao drugo, čitava oblast kulture je most među ljudima različitog porekla i predstavlja plodnu zemlju za baš one ino-vacije, koje će nam u budućnosti trebati.

Johanna Mikl­Leitner: Izbor za pred-sednicu pokrajinskog ogranka stranke bio je veoma emotivan i dirljiv trenu-tak za mene. Sa pokrajinskog partijskog skupa vraćala sam se kući sa osećajem da me donjoaustrijska Narodna partija (Niederösterreichische Volkspartei) sve vreme nosi. Ovo predstavlja izvanredan preduslov za polazak u budućnost. A podrazumeva se da je sve to povezano sa velikom odgovornošću, kojoj ću se ophoditi sa punom poštovanjem. Istovre-meno treba da naglasim da nijedan izazov, nebitno da li na poslovnom ili privatnom planu, nikada nisam doživela kao teret - jer ukoliko izazove smatrate teretima, onda sebi treba da pronađete manji.

Da li ste suočeni sa pre­drasudama, kao jedina predsednica pokrajine među svim predsedni­cima. Shodno tome, kako uspevate da uskla­dite porodicu i posao?

Novim mandatima ste upravo nasledili poli­tičku legendu Erwina Prölla na dve pozicije. Da li ćete održati nje­gov kurs i planirate li šta da promenite?

Izabrani ste kao nova predsednica pokrajinske partije sa jednoglasnim 98,5 odsto glasova. Da li se iza velike podrške kriju očekivanja koja mogu da se pretvore u teret?

21 3

Piše: Manuel BahrerFotografije: Radule Božinović

KOSMO 15

uvek da se isplati”

Imam veliki broj kontakta i veoma dobru i uspešnu saradnju sa državama na Balkanu. U sklopu tih brojnih koope-racija često sam sticala utisak da živimo u veoma sličnom svetu, što se, na primer, orijentacije ka vrednostima tiče. Jedno-stavno, jeste razlika da li je neko blizu našoj kulturnoj okolini ili da li potiče iz jedne veoma daleke zemlje, gde je svet totalno drugačiji: stavovi i odnos prema ženama, porodici, radu i zaposlenosti ili što se vladavina prava tiče. Preduslov za harmoničan zajednički život svih nas su priznanja i orijentacije u sklopu našeg sistema prava i vrednosti - kao što to radimo i mi, kada odlazimo nekud drugde.

Do pre nekoliko godina doživeli smo vremena u kojima je postojao konti-nuiran i osiguran rast, kao i rastuće blagostanje. Ta vremena su se prome-nila, austrijski socijalni sistem je iz godine u godinu poskupeo sve više i više. Stoga je potrebno dobro razmotriti, kome su naša podrška i pomoć zaista potrebni. Jedna od konkretnih mera, u smislu nove pravde, jesu na primer pro-mene kod minimalne socijalne pomoći (Mindestsicherung) u Donjoj Austriji. Po mom mišljenju, treba da postoji jasna razlika između teško zarađivane plate i finansijske podrške. Kratko i jasno, sve ovo znači da se rad i trud na kraju uvek moraju isplatiti.

Ljudi sve više imaju osećaj da za njihov rad premalo ostaje, jer je austrijski soci-jalni sistem bure bez dna. Istovremeno, kod mnogih vlada nezadovoljstvo ili neraspoloženje zbog onih koji baš ovaj sistem iskorišćavaju, a pomoć im zapravo nije potrebna, ali, ipak, podižu svoj glas. Više nego jasno, jeste da treba zahtevati novu pravdu. Ne radi se više o tome ko koliko dobija, već ko koliko za šta dobije. Podrazumeva se da je veoma značajno pružiti podršku svim marljivim ljudima, koji na kraju krajeva finansiraju i omogu-ćavaju ovakav državni socijalni sistem. Međutim, treba da se naglasi i da nikako nećemo da zaboravimo sve one, kojima je naša podrška i pomoć potrebna.

Ljudi iz bivše Jugo­slavije važe za primer uspešne integracije. Zašto je ona kod njih, za razliku od drugih grupa migranata, bolje funkcionisala?

Jedan od Vaših šla­gvorta je „nova pra­vda“. Zašto je danas od tolikog značaja, kako Vi to sami kažete, iznova rešiti socijalna pitanja?

Zalažete se za pozi­cioniranje Narodne stranke Donje Austrije kao „partije vrednih”, a pokrajine kao „zemlje marljivih”. Šta to, za­pravo, podrazumeva?

4 5 6

INTERVJU. Predsednica donjoaustrijske narodne partije i novoizabrana predsednica pokrajine Donje Austrije, Jo-hanna Mikl-Leitner, o svojim novim političkim funkcija-ma, Donjoj Austriji kao zemlji vrednih i marljivih ljudi, kao i o njenom zahtevu za jednu novu pravdu.

KOSMO16

STANOVANJE

Opštinski stanovi „Gemein­dewohnungen“ predstavlja ju povoljniju priliku za gra­đane. A koji su to uslovi koje za ostvarivanje prava na iste treba da ostvarite, otkrijte u sledećem tekstu.

Ispunjavate li uslove?Pre nego što počnete sa prija-vom, proverite da li ostvarujete sve uslove za dobijanje Gemein-dewohnunga. Ključ za dobijanje stana je tzv. Wiener Wohn-Tic-ket (ranije: Vormerkschein). To je vid potvrde da ste upisani u evidenciju za dobijanje stana, koji se izdaje od strane „Wohnbe-ratunga Wien“. Wohn-Ticket dobijate tek kada se utvrdi da uspunjavate dole navedene uslove, kao i ukoliko dokažete potrebu za dobijanjem svog vla-stitog stana. Sva dokumentacija, kojom se dokazuje da ste ostva-rili uslove, predaje se zajedno sa popunjenim za htevom. Uslovi su sledeći:

� Morate imati minimum 17 godina starosti;

� Ne smete prekoračiti odre-đenu neto sumu primanja (za jednu osobu – 44.410 evra godišnje, za dve – 66.180, za tri – 74.900, za četiri – 83.610, a za svaku sledeću 4.870 evra godišnje);

� Morate da živite u jasnim porodičnim odnosima (uko-

liko imate bračnog partnera možete dobiti stan samo kao par, ne i pojedinačno);

� Sve osobe koje žele da žive sa Vama moraju biti mini-mum dve godine prijavljene na istoj adresi kao i Vi bez sporednog mesta boravka (Zweitmeldung);

� Imate austrijsko, švajcarsko ili drugo EU ili EWR (Nor-veška, Lihtenštajn, Island) državl janst vo. Ukoliko imate državljanstvo zemlje van EU, morate posedovati naseljeničku vizu, koja Vam omogućava neograničeni bora-vak u Austriji.Da vam je vlastiti stan zaista potreban možete dokazati ukoliko se nalazite u sledećim situacijama:

� Živite u stanu, u kojem već živi previše ljudi ili Vaš stan iznosi 15 m2;

� Treba Vam stan iz zdra-vstvenih ili starosnih razloga;

� Vi i Vaš pratner živite u odvojenim domaćinstvima, a želite da živite zajedno;

� Ukoliko ste Vi ili neko iz Vaše rodbine u invalidskim kolicima. U tom slučaju je potrebna potvrda od lekara specijaliste o Vašem stanju i kod „Wohnberatunga Wien“ možete da se prijavite za Wohn-Ticket po povoljnijim uslovima;

� U slučaju da ste penzioner i do sada ste živeli u privatnom stanu.

Kako se prijaviti?Ispunjavate sve gore navedene uslove i možete dokazati da Vam je stan neophodan? U tom slučaju se možete prijaviti za dobijanje Wohn-Ticketa lično kod „Wohnberatunga Wien“ ili putem online formulara. Ukoliko želite lično da se prija-vite, neophodno je da zakažete termin na telefon: 01/24111. Proverite da li ste sakupili svu neophodnu dokumentaciju i pravilno ispunili formular. Pri-java se ne plaća, a kada dobijete stan ne plaćate ni proviziju za maklera. Prilikom popunjavanja formulara možete navesti becirk u kojem želite da živite, ali to će značajno produžiti Vaše vreme čekanja na stan. Zato se prepo-ručuje da označite što je moguće više becirkova.

Proveravanje dokumenata i uslovaNakon što ste se uspešno prijavili za Wohn-Ticket sledi detaljna provera Vaših dokumenata i uslova za ostvarivanje prava na stan, koja u proseku traje do pet dana. U slučaju da je sve u redu, dobijate Wohn-Ticket i auto-matski Vas svrstavaju na listu čekanja.

Ponuda stanovaKada dođe red na Vas, „Wohnberatung Wien“ Vam uvek predloži dva stana. Ter-min za obilazak stana zakazuje se telefonskim putem. Važno je da na termin ponesete svu dokumentaciju koju ste podnosili prilikom prijave za Wohn-Ticket, aktuelne potvrde o primanjima, kao i da povedete sve osobe koje se useljavaju sa Vama. Ukoliko Vam se prvi stan ne svidi, imate drugi u ponudi. Među-tim, ako i ovaj stan odbijete, minimum tri godine morate da čekate, pre nego što dobi-jete mogućnost da se opet iznova prijavite za Wohn-Ticket! Ljudi ispod 30 godina ( JugenwienerInnen) imaju samo jedan stan u ponudi.

Korak: potpisivanje ugovoraOdlučili ste se za stan i pre-dali svu dokumentaciju? Sada sledi najlepši od svih pet koraka – potpisivanje ugovora i dobijanje ključeva od stana. Slobodno se možete useliti u Vaš novi stan odmah po dobijanju ključeva. Sve detaljne informacije o ovih pet koraka, kao i potrebne formulare, možete pronaći na stranici: www.wohnberatung­wien.at. Fo

tos:

zVg

Pet koraka ka ostvarivanju prava za Gemeindewohnung

Pet koraka ka ostvarivanju prava za Gemeindewohnung

Info: (01) 929 13 99 · www.zara.or.at · Uni Credit Bank Austria, IBAN AT25 1100 0052 1136 2800 • BIC BKAUATWW

ÖST

ERREICHISCHES

W

WW . O S G S. A

T0581405814Reg.Nr.Reg.Nr.

I N V E S T I E R E N � S I E � D O C H � M A L � A N D E R S !W E R D E N S I E T E I L H A B E R i N �

Rassismusfreie Gesellschaft!

Mit einer Spende oder einer Mitgliedscha� bei ZARA – Zivilcourage und Anti-Rassismus-Arbeit

investieren Sie in eine rassismusfreie Gesellscha� .

Indem Sie die Arbeit von ZARA unterstützen, stellen Sie sicher, dass Ausgrenzung und Diskriminierung

wegen Herkun� , Sprache oder ethnischer und religiöser Zugehörigkeit in Österreich rechtlich geahndet werden und

Alltagsrassismus nicht salonfähig bleibt.

«Spenden gegen Rassismus – spart Geld beim Fiskus!»

Alle Spenden und Mitgliedsbeiträge sind steuerlich absetzbar.

zara_Aktie_200x280_RZ.indd 1 30.01.17 15:11

KOSMO18

DONJA AUSTR IJA

Foto

s: zV

g./N

iede

röst

erre

ich-

Wer

bung

/Mic

hael

Lie

bert

Johanna Mikl-Leitner polagala je zavet pred predsedni-kom Van der Bellenom u bečkom Hofburgu.

Zbog razlike između polova kada je izbor zanata u pitanju, održava se specijalni Dan devojaka na godišnjem nivou.

Plan predstavlja rezultat prve klauzure novog tima vlade u Donjoj Austriji i njegova realizacija otpočeće uskoro.

Potpisom i rukovanjem je Johanna Mikl­Leitner nedavno od strane austri­jskog predsednika Alexan­dra Van der Bellena pro­glašena predsednicom pokrajine Donje Austrije.

Polaganjem zaveta u sobi Marije Tereziji u bečkom Hofburgu prisustvovali su, iz-među ostalih, i vicekancelar Austrije Reinhold Mitterleh-ner i porodica novoizabrane

Već se po 16. put u Donjoj Austriji održao „Dan devo­jaka“ („Girl's Day“), na ko­jem se mlade dame mogu informisati o svom mo­gućnostima u takozvanim netipičnim poslovima.

Više od 1.800 devojaka iz 88 škola i 88 preduzeća učestvovalo je na ovogodiš-njem Danu devojaka. Ova manifestacija ima za cilj da se ojača svest o velikim po-

Po rečima Johanne Mikl­Leitner, Donja Austrija treba da postane „najbr­ža pokrajina države“. Tim povodom predstavljen je i novi plan vlade o digitali­zaciji sa ukupno 92 mere.

Cilj novih postupaka je da se postavi ključni temelj za us-pešnu poslovnu i privrednu politiku u Donjoj Austriji. Kako bi se to dostiglo, Mikl-Leitner želi da koristi digita-

Mikl-Leitner proglašena predsednicom pokrajine

Za više devojaka u netipičnim poslovima

Masterplandigitalizacije sa 92

predsednice Donje Austrije. „Ovaj dan nije samo za mene, nego za celu moju porodicu od velikog značaja“, istakla je Johanna Mikl-Leitner. Već nedelju dana pre ovog zvani-čnog čina određeni su budući koraci vlasti pokrajine Donje Austrije: „Zajedništvo svih političkih partija je meni od veoma velikog značaja i pru-ža snagu na putu ka napred“, dodala je Mikl-Leitner. Na novoj poziciji čestitao joj je

slovnim šansama sa završe-nim zanatom, kao i da se mladim učesnicama otvore oči za žene netipične branše. „Više od polovine učenica zanata odluči se da postanu prodavačice u maloprodaji ili frizerke, iako poseduju veliki talenat za druge po-slove - ujedno je tehnička branša i bolje plaćena“, re-kla je pokrajinska savetnica Barbara Schwarz. Baš zbog neiskorišćenog talenta de-

lizaciju za najbolju korist svih građana pokrajine. Preduslov za ovaj projekt je stvaranje potrebne infrastruktrue, čija izgradnja, u okviru velike ofanzive, započinje još ovog leta. Pored toga, radiće se i na doškolovavanju radnih snaga. Pilotni projekat „Future of Production Network" nedav-no je otpočeo u Mostviertelu i plan je da se širi na sve ostale regione Donje Austrije. Sa brojem od 40 seminara teži

veliki broj prominentnih au-strijskih političara, a naravno i predsednik Austrije. Van der Bellen je Mikl-Leitner poželeo sve najbolje za ovaj veoma za-htevan zadatak, koji sa sobom

vojaka i manjka informisa-nosti o svim mogućnosti-ma kada je zanat u pitanju, održava se „Dan Devojaka“ na godi šnjem nivou. Među-tim, ovim projektom se ne

se ojačavanju digitalne kom-petencije svih zaposlenih, ali i mlađih generacija u školama. Takođe će se i u administra-ciji preuzeti nove mere, koji-ma će se npr. privre dnicama

nosi i ogromnu odgovornost. Vicekancelar Mitterlehner podvukao je dugogodišnje po-znanstvo sa novom predsedni-com Donje Austrije i raduje se budućoj i uspešnoj saradnji.

želi pomoći samo mladim damama pri izboru željenog posla, već i pružiti priliku donjoaustrijskim predu-zećima da sebe i poslovne mogu ćnosti lično predstave.

olakšati put ka subvencijama. U sve nove projekte uložiće se 60 miliona evra. „Suma će na putu ka budućnost vi-šestruko donositi kamate“, zaključila je Mikl-Leitner.

N ije Ljudi koji se odluče za tuning često pritom imaju jedan glavni motiv: prvenstveno žele da redi-

zajnom odskoče od mase, a svojem autu daju jednu notu individualnosti. Željama ljubitelja tuninga bavi se i poduzeće Colea koje, među ostalim, nudi optički tuning za interijer, restauracije oldtimera te ergonomsko optimiranje sjedišta.

Koža nije uvijek koža„Kod ekskluzivnog, jedinstvenog redizajniranja interijera mi smo jedna od malobrojnih firmi koje se bave i sasvim novim automobilima. U današnje vrijeme su proizvođači drastično sputili kvalitetu materi-jala u unutrašnjosti auta, a čak i kod ko žnih sjedišta je često udio umjetne kože 20%“, objašnjava nam poslo-vođa Gerhard Scholz. U firmi Colea možete birati između 800 različitih boja prave kože, ali tu su i brojne varijacije uresa, materijala, kao i te hnike šivanja. „Cijene za kompletna nova sjedišta naprijed i odostraga počinju kod 2.100 eura kod manjih automobila, a idu do 4.000 eura“, dodaje Scholz, dok njegov brat Ernst upravo radi na novim armaturima za jedan Ferrari.

TUNING. S posebnim umijećem firma Colea ispu-njava želje klijenata koji žele individualizirati svoj auto. Mi smo posjetili Coleu u Korneuburgu.

Majstori

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

tuninga

Kožna sjedišta za 28 eura mjesečno!Ako se odlučite za vrhunska kožnja sjedišta, njih možete dobiti i putem leasinga. Ako uzmete sje-dišta koja naprijed i odostraga, primjera radi, koštaju 2500 eura, klijent ima 36 mjesečnih kreditnih rata od kojih svaka iznosi 28 eura. Preduvjet za leasing je da uplatite 10% cjelokupnog iznosa unapri-jed. Ukoliko kupujete novi auto, onda je bitno da prije prodajnog ugovora ubacite Coleina sjedišta u leasing-ponudu vaše autokuće.

Ferrari kao klijent„Putem Keusch Premiuma brinemo se o mnogim autima marke Ferrari, gdje radimo cockpite i obrađujemo reklama-cije. No, i Maserati i Aston Martin Wien naši su klijenti“, s ponosom kaže Scholz. Je li riječ o velikim ili malim klijentima: majstori nude opširno savjetovanje za realizaciju vaših želja. Uz medijsko pokroviteljstvo KOSMA, trenutno rade na redizajnu VW Tiguana, koji će u unutrašnjosti dobiti sasvim novi look. „U sljedećem izdanju vašeg časopisa vidjet ćete što je sve moguće“, naja vljuje nam majstor Ernst. Napetost raste... Service koji nudi Colea: - Tapeciranje sjedišta i vrata (dizajn)- Kompeletni tematski interijeri- Nadogradnja gepeka- Krovni tapecirung- Armatura- Impregniranje kože izvana i iznutra- Naknadna ugradnja grijanja sjedišta- Svjetleći keder - Dodatno poboljšanje aplikacija u inte-rijeru vozila

COLEA GmbH, Stockerauer Straße 106, 2100 Korneuburg, tel: +43 2262 930 81Više informacija: www.colea.at

U firmi Colea možete birati između 800

različitih boja prave kože, a u ponudi su i

brojne varijacije materijala i tehnika šivanja.

20 KOSMO

Foto

s: Bg

ld. L

ande

smed

iens

ervi

ce/z

Vg.

Organizatori festivala Seefestspiele Mörbisch na pre-zentaciji programa u austrijskoj prestonici.

Predsednik Burgenlanda Niessl zajedno sa sportistima koji su osvojili jednu od nagrada na ovogodišnjoj „Noći sporta“.

Priča o ljubavi, intrigama, humoru i nesporazumi­ma spakovana sa izvrsnom muzikom i pevanjem „Der Vogelhändler“ je klasika operete.

U umetničkom rukovo-dstvu Dagmar Schellenber-ger prezentovana je opereta na ovogodišnjem festivalu Seefestspiele Mörbisch. Re-čenice „Grüß enk Gott, alle miteinander“, „Ich bin die Christel von der Post“ und „Schenkt man sich Rosen in Tirol“ su svim ljubitelji-ma operete širom sveta više nego poznate. Sa intrigom, konfuzijom i nešto malo sa srcem, „Der Vogelhändler“, napoznatije delo Carla Ze-llera, poseduje sve što jed-noj predstavi te vrste treba.

Manifestacija „Noć spor­ta“ svečano je održana 20. aprila u VILA VITA Ho­telu u Pamhagenu sa više od 500 gostiju. U okviru programa odlikovani su najuspešniji sportisti iz Burgenlanda u 2016. go­dini od strane predsednika pokrajine Hansa Niessla.

U muškoj kategoriji pobe-dio je pofesionalni igrač go-lfa, Bernd Wiesberger, čiju je nagradu preuzeo njegov otac. „Trenerom godine“ proglašen je Chris Chugaz iz košarkaškog kluba Redwell Gunners Oberwart. Stru-čan žiri je najviše glasova u kategoriji „Tim godine“ dao jedrenjacima Thomasu Za-jcu i Tanji Frank. Nagrade „Wolfgang Mesko Talente-Trophy“ osvojili su sportska

„Der Vogelhändler“ u Mörbischu 2017.

„Noć sporta“ u znakuuspešne 2016. godine

„Festival Seefestspiele ove godine slavi 60 godina po-stojanja, a razvio se prote-klih decenija a više nego uspešno. Nastavljajući ovim putem želimo da posicioni-ramo Mörbisch i u 2017. go-dini kao binu operete, koja pruža ukupan doživljaj“, izjavio je pokrajinski mini-star za Kulturu Helmut Bie-ler na prezentaciji ovogodiš-njeg programa i produ kcije u Beču. Dodatni vrhunci na festivalu predstavlja „2. vatromet trubača“ („2. Feu-erwerk der Blasmusik“), koji će se 25. jula sa 500 muzi-čara održati, „Noć šlagera na jezeru Neusiedler See“ („Die Schlagernacht am Neusiedler See“), kao i na-stupi poznatog austri jskog benda EVA („Allgemeinen

gimnastičarka Alissa Mörz, šampion pokrajine u tenisu Tobias Pürrer, plivač Benja-min Schalling i kik-bokser Felix Schmidl. Počasnom nagradom odlikovan je Peter Fuith, dugogodišnji funkcioner SV Oberwar-tea i BFA-a. Georg Wolf iz košarkaškog kluba Redwell Gunners Oberwart progla-šen je novajlijom godine. Sportska 2016. godina je bila najuspešnija u istoriji pokrajine Burgenlanda sa više od 750 osvojenih me-dalja u raznim disciplina-ma. Poseban uspeh kako za Burgenland, tako i za celu državu dostigli su jedrenjaci Thomas Zajac i Tanja Frank koji su na olimpijskim igra-ma u Rio de Janeiru osvojili medalju, bronzanu, za Au-striju. „Stoga smatram odli-

Verunsicherung“)i Reinharda Fendricha sa svojim bendom. „Mörbisch predstavlja svojom kombinacijom krajolika, kuli-narije, volje za životom i mno-gim eventovima u superlativu jedinstveno mesto održavanja. Seefestspiele Mörbisch nisu samo jedan u nizu vrhunskih festivala u Burgenlandu, već izuzetno važan privredan fak-tor. Svake godine privlači više

kovanje najuspešnjih lično-sti iz sveta burgenla ndskog sporta veoma važnim po-tezom. Treba ih izvući iz senke i postaviti ih u centar pažnje. Takođe, treba se za-hvaliti njima na njihovim dostignutim i velikim uspe-sima. Ove atlete predstavlja-ju prave idole i ambasadore pokrajine Burgenlanda kako na domaćim, tako i na me-đunarodnim takmičenjima.

od 100.000 posetilaca i dono-si čak 32 miliona evra rentabi-liteta sa budžetom u iznosu od 8,5 miliona evra.Više informacije o festivalu, kao i karte možete dobiti na sledećim mestima:Tel: +43 2682 66210­0,Mail: tickets@seefestspiele­moerbisch.atweb stranica:seefestspiele­moerbisch.at.

Svi sportisti rade odličan posao u jednom od 1.500 sportskih klubova i save-zima širom naše pokrajine Burgenland. Vašom odano-šću, velikim trudom i radom Vi činite Burgenland onim što danas jeste, pokrajinom broj jedan kada jes sport u Austriji u pitanju“, pod-vukao je referent za sport i predsednik pokrajine Hans Niessl.

BURGENL AND

KOSMO 21

Restaurant GalaxieMärzstraße 1 / Löhrgasse 22A-1150 Wien

Tel.: +43 1 982 30 41E-Mail: info@restaurant-galaxie.at Web: www.restaurant-galaxie.at

Nützen Sie auch unserCATERING-SERVICE!

Das Galaxie-Restaurant bietet zu Ramadan ein spezielles Angebot. Es gilt: All you can eat! Von Vorspeisen, Hauptspeisen, verschiedenen Salaten bis zu Desserts. Ein perfekter Ort in Wien um eine tolle Ramadanstimmung zu genießen.

Öffnungszeiten:So.—Do. von 09:00h—00:00hFr. & Sa. von 09:00h—01:30h

Restaurant GalaxieCATERING SERVICE

Herzlich Willkommen im Restaurant Galaxie!

Im modernen Ambiente verwöhnen wir Sie mit qualitativ hochwertigen Speisen und sorgfältig ausgewählten Nahrungsmitteln. Neben den liebevoll abgestimmten Menüs steht Ihnen selbstverständlich frei, á la carte zu wählen.Bei Fragen zum Restaurant, unseren Speisen und unserem Service können Sie uns jeder-zeit kontaktieren!

NEU! Buchen Sie jetzt unseren neu eingerichte-

ten Festsaal für bis zu 100

Gästen für Ihre Feierlichkeiten!

KOSMO24

REPOR TAŽA

Zaboravljeni svedociTitovog dobaTitovog doba

Piše: Vera Marjanović

Kadinjači i u Šumaricama, Bogdan Bogdanović – u Jasenovcu i Mostaru, Boško Kućanski – na Neretvi, Antun Augustinčić – na Visu, Vojin Bakić – u Bjelovaru, na Petrovoj gori itd. Sve nji­hove skulpture - slobodne, na suncu, žive kao sastavni deo prostora, kao deo života slobodnih ljudi. Svaki njihov spomenik je zamišljen kao reper ide­ntiteta, kao opšti znak raspoznavanja u kulturnom prostoru naroda, koji bi bez spomenika bio i bez sećanja.

Kraj Sutjeske hladne vode…O spomenicima Revolucije i vremenu kad su on građeni, KOSMO je razgova­rao sa akademskim vajarom, profesorom Miodragom Živkovićem iz Beograda.

KOSMO: Na koji način se umetnik u SFRJ kvalifikovao za stvaranje spomenika?M. Živković: Spomenici su kod nas gra­đeni putem javnih konkursa na kojima

SPOMENICI. Delima najvećih vajara iz doba SFRJ slavila se pobeda nad fašizmom, Narodnooslobodilačka borba naroda i narodnosti, slavilo se vreme kad se verovalo da smo svi jedno i zauvek zajedno. KOSMO je istraživao šta se nakon raspada zajedničke države dešavalo sa spome­nicima Revolucije.

P o završetku Drugog svetskog rata, širom Jugoslavije – od Vardara, pa do Triglava, nicali su grandi­

ozni spomenici koji su nosili snažne antifašističke, ali i umetničke poruke. Rađeni su i kao opomena – da se zlo nikada ne ponovi, a država je u prvih petnaestak godina po završetku rata osmislila okvir za podizanje spome­nika i izgradnju spomen područja. Rukovođenje svim ovim projektima bilo je povereno drugom čoveku u državi, Aleksandru Rankoviću, kojeg

su mnogi ljudi onog vremena zapa­mtili, ali ne baš zbog ljubavi prema umetnosti. Iako su rađeni u ideološki i politički jasno definisanom vremenu, umetnička forma jugoslovenskih spomenika nije omeđena simbolima komunizma, kao što je to bio slučaj u istočnoevropskim zemljama. Naj­veći ondašnji vajari, čija umetnička snaga do danas nije prevaziđena, bili su autori brojnih spomenika: Dušan Džamonja – na Kozari i u Zagrebu, Miodrag Živković – na Tjentištu,

SRBIJA. Na periferiji Niša, u naselju Bubanj, izgrađena je jedna od prvih monumentalnih skulptura ovoga tipa u Jugoslaviji. Otkrivanje je bilo 1963. godine, a spomenik je rad vajara Ivana Sabolića. Spomenik simbolizuje uzdignute ruke sa stisnutom šakom, kao znak otpora i konačne pobede.

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

25KOSMO

obruču. U prodoru iz tog obruča bilo je više od 7.000 poginulih i ranjenih partizana, u čiju čast je podignut ovaj spomenik. Čine ga dve simetrične, pokrenute gromade, visine 19 metara. Prodor kroz monumen­talnu građevinu predstavlja kolonu boraca u pokretu. Spomenik je 1971. godine otvo­rio predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito. Kad ga je otkrivao, bio sam pored njega. Pogledao ga je i rekao: „Ovo je naj­lepši spomenik koji sam do sada video”. I danas je od ljudi izuzetno vrednovan.

Više se ne grade grandiozni spomenici. Šta mislite, zašto je to tako?Danas je doba krize umetnosti. Kultura i umetnost su zapostavljene u našem društvu. Sadašnja vlast onemogućava adekvatno spomeničko obeležavanje stradanja i strahota, kao posledice NATO bombardovanja naše zemlje. Politiku u likovnoj umetnosti vode razne organiza­cije i pojedinci dovedeni iz inostranstva. Ukinut je „Oktobarski salon”, umetnici se nalaze na margini interesovanja vlasti, a kulturom se bave nekompetentni ljudi. Stariji afirmisani umetnici su isključeni iz organizovanog života društvene zaje­dnice, a mladima se nameće šta i kako treba da rade.

Od slave do uništavanjaŠkolske ekskurzije, izleti preduzeća i marševi „putevima revolucije“ predsta­vljali su svojevrsni turizam u Jugoslaviji, jer je mesta stradanja, obeležena spome­nicima, godišnje posećivalo i po četiri miliona ljudi. Svi oni su istoriji išli u

pohode, ponosno pevajući: „Druže Tito, mi ti se kunemo“, jačajući snagu i zajedništvo naroda, naravno, i ideologiju jugoslovenskog modela komunizma. A onda su došle devedesete, raspad sistema, ratovi i mržnja, kako međunacionalna, tako i prema Titu i vremenu koje je on obeležio. Žrtve ratova i procesa stvara­nja novih država na tlu Jugoslavije bili

su i spomenici. Valjda su ljudi verovali da će pokušajima zatiranja kolektivnog i individualnog sećanja, lakše ući u svet demokratije koji im se zavodljivo smešio.

Dokaz da nisu bili spremni za taj novi korak je i činjenica da su spomenici

HRVATSKA. Kamen temeljac za monume­ntalnu građevinu na Petrovoj Gori postavljen je 1946. Spomenik partizanskim i civilnim žrtvama Drugog svetskog rata, rad Vojina Bakića, svečano je otvoren 1981. godine. Danas je, nažalost, devastiran, a skupe ner­đajuće ploče služe kao sekundarna sirovina.

BOSNA I HERCEGOVINA. U Sanskom Mostu je 1971. izgrađen Memorijalni kompleks Šušnjar sa spomenikom žrtvama fašističkog terora, delom vajara Petra Krstića. Početkom rata na spomeniku je sazidan krst, a uklonjena su imena boraca muslimana.

su mogli učestvovati svi umetnici Jugo­slavije. Izbor najboljeg rešenja vršila je komisija, sastavljena od vrhunskih stručnjaka. Politika se u to nije mešala. Na tim javnim konkursima za skulpturu i spomenike, stvaraoci su imali priliku da pokažu svoj rad, da uporede svoju ideju sa idejama drugih učesnika, jer svima je bila zadata ista tema. U tom plemenitom nadmetanju uvek se moglo mnogo nau­čiti, a to je doprinosilo razvoju likovnog stvaralaštva.

Spomenik na Tjentištu ljudima na prvi pogled nije baš razumljiv. Šta ste svetu poručili njime?U 1943. godini vođene su dve velike bitke protiv fašizma: Staljingradska bitka u Rusiji i bitka na Sutjesci, jedina u okupira­noj Evropi. Na jednoj strani bilo je 130.000 nemačkih vojnika i pripa dnika drugih pro­fašističkih grupacija, a na drugoj 18.000 partizanskih boraca u neprijateljskom

KRIZA UMETNOSTI: „Kultura i ume tnost su u našem društvu zapostavljene", kaže Živković.

TJENTIŠTE. Spomenik je 1971. godine o t vor io predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito.

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

KOSMO26

umetničkog dela i publike, u toj meri da bez publike, koja će da je ’konzumira’, ne postoji svrha njenog postojanja. Osnovna ideja filma je da prikaže i obrati pažnju publike na značajno kulturno nasleđe, nastalo u periodu socijalizma na tlu bivše Jugoslavije, kada je država imala sluha za umetnost i bila spremna da ulaže velika sredstva u rea­lizaciju monumentalnih umetničkih dela. Država je, naime, kroz umetnost konstitu­

isala vrednosti i društveno uređenje kakvo je htela da stvori (oformi). To je period kada su propagirane vrednosti kao što su: obra­zovanje, rad, ljubav prema domovini, vera u pravičnost i bolju budućnost. Kultura i umetnost su bili neodvojivi deo novog sistema vrednosti, koji je trebalo da se uspo­stavi i zaživi. Po principu – učiniti vidljivim ono što je oko nas prisutno, a ne vidimo ga, mojim filmom će značajna umetnička dela biti otrgnuta iz zaborava i doslovno iz nabu­jalog korova“, o svom projektu za KOSMO je rekla dr Jelena Radenović.

Stranci o spomenicima RevolucijeInostrana javnost, naročito stručna i turistička, povremeno daje veliki prostor predstavljanju jugoslovenskih partizanskih spomenika. Piše se o propadanju čudnih, futurističkih, divovskih skulptura od kamena, razbacanih po poljima i šumama bivše Jugoslavije. Stručnjaci ocenjuju da su mnogi od njih imali izuzetnu umetničku vrednost, koju je omogućio prodor moder­nizma, kao i specifična politička pozicija Jugoslavije nakon istorijskog sukoba i raskida sa Staljinom. Dr. Jan Kempenaers, belgijski fotograf i saradnik na Kraljevskoj akademiji u

U Hrvatskoj je uništeno ili uklonjeno oko 3.000 spome­nika, a u Srbiji su im davani pravoslavni pečati i brisana imena boraca drugih nacija.

REPOR TAŽA

Revolucije prepušteni zubu vremena i propadanja, zarasli u šumu i zatrpani smećem. Što je još gore, veliki deo njih je okrutno miniran. Recimo, spomenik Boška Kućanskog, podignut u znak sećanja na Bitku za ranjenike na Nere­tvi, dignut je u vazduh 2000. godine, a danas su njegovi ostaci proglašeni naci­onalnim spomenikom pod zaštitom

MAKLJEN. Rad vajara Boška Kućanskog, posvećen borbi za ranjenike na Neretvi, pre­živeo je rat u BiH, ali ne i mir.

Dr Jelena Radeno­vić: „Po principu – učiniti vildljivim ono što je oko nas prisutno, a ne vidimo ga, mojim filmom će značajna umetnička dela biti otrgnuta iz zaborava i doslovno iz nabuja­log korova“.

POBJEDA. Bila je to najveća apstra ktna skulptura u svetu, visoka 30 metara. Podignuta je 1968. godine, a do temelja srušena 1992. Taj spomenik Spomenik pobjedi revolucije naroda Slavonije Vojina Bakića bio je jedno od najvažnijih dela hrvatske ume­tnosti 20. veka.

države. Žrtve nacionalističkog divljanja su i spomen obeležje u Drvaru i memo­rijalni kompleks u Glamoču, posvećen Ivu Loli Ribaru. U Hrvatskoj je, tvrde tamošnji istoričari, uništeno ili uklonjeno oko 3.000 spomenika svih vrsta – od spomen ploča, do velikih memorijalnih kompleksa, što je, kako se tvrdi, gotovo polovina svih koji su postojali. Neki od najboljih spomenika srušeni su početkom devedesetih, poput Bakićeve „Pobjede naroda Slavonije“, spomenika Stjepanu Filipoviću u Opuzenu, kao i spomenika Antuna Augustinčića „Tuđe nećemo - svoje ne damo“ na Visu. Čuveni Bakićev spomenik na Petrovoj gori izložen je devastacijama i odvoženju skupocenog materijala. U Srbiji je zabeleženo davanje pravoslavnog pečata spomenicima, pa su im dodavani krstovi, pored njih su gra­đene crkvice, a dešavalo se i brisanje imena boraca drugih, odnosno nepodobnih nacija sa spomen obeležja. Sve navedeno ukazuje na zajedničku osobinu i težnju jugoslovenskih naroda i narodnosti da danas pepelom pospu sve što je bilo „juče“, kako bi, neopterećeni sećanjima i težinom temelja, lebdeći u međuprostoru, išli ka nepoznatom „sutra“. Ta osobina nas u velikoj meri čini različitima u odnosu na druge narode, a sličnima jedne drugima, ma koliko mi isticali međusobne razlike.

Filmom protiv zaboravaMlada glumica i režiserka iz Beograda, dr Jelena Radenović, o spomenicima priprema dokumentarni film „Umetnost sećanja“. Ambiciozno i posvećeno, bez ozbiljnog budžeta, ona je krenula sa istraživanjima i snimanjem, nošena željom da skrene pažnju javnosti na veliko i vredno umetničko blago, kako bi se ono što je ostalo od njega zaštitilo od propadanja. Naravno, Jelenin film ima i duboku sociološku komponentu:„Cilj dokumentarnog filma ’Umetnost sećanja’ je oživljavanje memorijalnih spomenika kroz akcentovanje njihovog umetničkog kvaliteta i vrednosti koje su oni predstavljali, a koje čine osnov svakog civilizovanog društva. Želim da osvetlim izuzetno značajan umetnički i društveni period koji je postojao za vreme SFR Jugo­slavije, kroz spomenike kao simbol jedne ideologije, filozofije, stila življenja. Po pitanju celokupnog umetničkog i kultur­nog stvaralaštva, ovaj period predstavlja svojevrstan kulturni i društveni fenomen. Cilj ovog projekta je, takođe, i da pojasni ideju da umetnost mora da ima podršku u smislu obezbeđenih sredstava za njeno izvo­đenje i da je ona trougao između umetnika,

STRANCI.Propadanje čudnih, futurističkih, divo­vskih skulptura. Fo

tos:

zVg.

, iSt

ockp

hoto

Wechseln Sie zu der KontoBox, die Ihnen am besten passt.Ob S, M, L oder XL: Bis 31.5.2017 zu einer neuen KontoBox wechseln, gratis probieren und auf Wunsch einfach umtauschen.

Mitten im Lebenwww.bawagpsk.com

U SVAKOJ VELIC INI VELIC ANSTVEN.A SADA I 6 MESECI BESPLATAN.

MAKW17010T_Inserat_KtoBox_Passform_KOSMO_170315_1518_RZ.indd 6 28.03.17 12:48

Gentu, svoje interesovanje za spomenike u bivšoj Jugoslaviji pretočio je u doktorsku disertaciju i seriju fotografija, koje je 2009. godine objavio pod imenom „Spomenici: kraj jedne ere”. Budući da su mu fokus u istraživanju bili predeli i ruševine (landsca­pes and ruins), krajem devedesetih došao je u Sarajevo, gde je otkrio jugoslovensko spo­meničko nasleđe. On je dve godine obilazio bivšu Jugoslaviju, opremljen turističkom mapom iz 1975. godine, tragajući za monu­mentalnim spomenicima iz prošlog veka. Svoje fotografije izlagao je u brojnim pre­stižnim galerijama širom sveta – u Briselu, Njujorku, Tokiju, Parizu, Amsterdamu itd, a 25 najboljih fotografija ušle su u mono­

grafiju pod nazivom „Spomenici“. „Teško je to opisati, ali odmah možete da osetite da se na tim mestima desilo nešto važno. Želeo sam da napravim jedinstvene, ultimativne slike, hvatajući atmosferu tih mesta i objekata. Na neki način, sve je i pomalo tužno, jer sada niko ne vodi računa o njima, krade se metal kao siro­vina za preprodaju i, prema tome, mislim da ne mogu da opstanu u ovom kontekstu“, kaže Kempenaers.

I Mag. Andy Day, mladi engleski fotograf, koji praktikuje veštinu parkoura, bavio se jugoslovenskim spomenicima. Fotografije Jana Kempenaersa bile su mu inspiracija

za magistarsku tezu „Bivši” (Former), u kojoj se bavi interakcijom spomeničkog nasleđa, nastalog za vreme vladavine Tita i atleta koji praktikuju veštinu parkoura. Između aprila i juna 2015. godine tri puta je posetio Srbiju, BiH i Hrvatsku, kada je uz pomoć momaka sa tih područja napra­vio neverovatne fotografije, na kojima se vide spomenici i zamrznuti skokovi. Andy Day u svojoj master tezi piše: „Spomenici su relikvije Titovog brenda komunizma i savremeni odnos prema njima je pandam odnosu prema Titu, titoizmu i njegovom nasleđu, neodvojiv je od kompleksnosti i kontradiktornosti koje oni nose. Oni su fosili nerealizovane, utopijske vizije bratstva i jedinstva (zajedništva naroda) i zamišljene budućnosti, koja je bila u procesu prevazila­ženja prošlosti. Smatra se da su oni namerno apstraktni, da bi bili neutralni“.

HRVATSKA. „Spomenik revolucije“ je rad vajara Dušana Džamonje iz 1967. godine u selu Podgarić u Hrvatskoj. Ova je lokacija odabrana jer se na tom mestu dogodio partizanski ustanak 1941. godine, a pored njega je i partizansko groblje.

Foto

s: zV

g., i

Stoc

kpho

to

Wechseln Sie zu der KontoBox, die Ihnen am besten passt.Ob S, M, L oder XL: Bis 31.5.2017 zu einer neuen KontoBox wechseln, gratis probieren und auf Wunsch einfach umtauschen.

Mitten im Lebenwww.bawagpsk.com

U SVAKOJ VELIC INI VELIC ANSTVEN.A SADA I 6 MESECI BESPLATAN.

MAKW17010T_Inserat_KtoBox_Passform_KOSMO_170315_1518_RZ.indd 6 28.03.17 12:48

„Mislimo da smoautomobil je ovaj strastveni vozač imao još sa 17 godina. Na pitanje kako ljudi rea­guju, kada vide da iz ovakvog „jakog“ auta izlazi čovjek u invalidskim kolicima, Nikola je brzo odgovorio:„Mnogi misle da je moja inva­lidska kartica za parkiranje lažna. Jednostavno ne veruju da jedna osoba sa hendikepom

neuništivi, ali nismo“

Piše: Mariana LukićFotografije: Radule Božinović

REPOR TAŽA

KOSMO28

koji je istog trenutka privukao svu pažnju na sebe. Znala sam da to mora biti auto mog sago­vornika. Kada se zaustavio ispred mene, kroz prozor mi se nasmijao Nikola i srdačno me pozdravio. Sa suvozačevog sjedišta smiješila mi se jedna prelijepa mlada djevojka. Nikola mi ju je predstavio kao svoju vjerenicu, Martinu. Na

prvi pogled njih dvoje izgle­daju kao sasvim običan, sretan par. Međutim, njihova priča sliči holivudskoj. Sjela sam u njihov auto i provozali smo se kratak krug, nakog čega su me poveli na put u njihovu pro­šlost, sadašnjost i budućnost. Ovaj „napucani“ auto je već osmi ili deveti po redu 29­oto­gišnjeg Nikole. Svoj prvi

D a ću ubrzo imati pri­liku da razgovaram sa je dnim od najimpresi­

vnijih mladih ljudi iz naše BKS zajednice, iskreno, nisam ni slutila…Dok sam ga čekala na dogo­vorenom mjestu, približavao mi se jedan crni, upadljivi auto – kako ću kasnije saznati – BMW M6 Gran Coupé –

„Mislimo da smo

29KOSMO

SUDBINA. U mom poslu čovjek stalno upozna­je interesantne ljude, ali nekoga, kao što je Nikola Božić, do sada još nisam srela. Kada sam ugovarala intervju sa njim, znala sam samo da je u invalidskim kolicima zbog jedne saobraćajne nesreće i da voli brze automobile.

može da vozi ovakav auto. Naravno, kada vide da sam zaista invalid, reaguju više nego iznenađeno“, rekao mi je Nikola otvoreno i dodao da ne vidi razlog, zašto bi morao da se odrekne bijesnog auta samo zbog svog hendikepa.

Sudbinski danMoj sagovornik, inače ele­ktričar po struci, već je na početku našeg razgovora sta­vio sve karte otvoreno na sto i nije pokušao da sakrije da voli brzu vožnju i da je ranije bio poznat po tome što u automo­bilima „jurca“. Ta činjenica, kao i te hnička greška na točkovima, munjevitom brzi­nom mu je promjenila život 28.2.2014. U to vrijeme je imao 25 godina i zaputio se sa prijateljem ka Beogradu, kada mu je na autoputu, u ogromnoj brzini, eksplodi­rao točak njegovog BMW­a M5 E60. Auto se prevrnuo i izbacio Nikolu, koji je kasnije pronađen na jednom polju, udaljenom 60 metara od auto­puta. Dijagnoza: paraplegija od grudi na dole. Suvozač, pak, - skoro nepovređen.

Borbeni duh„Sam sam izazivao sudbinu, godinama sam se u saobra­ćaju ponašao kao ludak i onda mi točak eksplodira na savršeno ravnom i suvom putu, a ja završim u koli­cima“, otkrio mi je Nikola, zamišljeno prelazeći rukom po volanu. Skoro dva mje­seca je proveo u bolnici od čega je 24 dana bio na inte­nzivnoj njezi. Grudni koš mu je pukao, većina rebara polomljena, a desno rame, zajedno sa ključnom kosti, djel imično je otkinuto. Danas živi sa 30 cm dugom metalnom šipkom u leđima, a u djelovima grudnog koša su mu ugrađene metalne plo­čice. Šarafi, koji drže sve te pločice, vremenom su počeli da popuštaju, što Nikoli stvara svakodnevne bolove.

I uprkos svemu tome, Nikola je sretan da je živ. Zahvalan

je na tome što ima ruke i zdrav razum. „To je pro­sto moja sudbina i moj put, koji na svu sreću ne moram da prelazim sam. Ne tražim krivca i ne želim na to da trošim više svoje vreme. Ne mogu iz svoje kože i zato mi jedino ostaje da napravim najbolje od onoga što imam – i to je mnogo“, kaže Nikola ne odvajajući pogled od svoje vjerenice.

Podrška„Dijagnoza je za sve bila ogroman šok, a naši životi su se nakon toga pretvo­rili u jednu po tpuno novu dimenziju. Neizmerno sam zahvalan svojoj porodici na podršci. Sve ovo nas je na kraju krajeva još više zbližilo“, govori najstarije

od troje djece. A to što nje­gova vjerenica sve radi zbog njega, ne može se ničim kupiti, konstantno naglšava 29­ogodišnjak. „Tada je imala 24 godine. Lepa je i pametna. Mogla je da ode, ali je odlučila

da ostane uz mene, iako će mi do kraja života biti potrebna nega. To se uopšte ne podrazumeva. Ne mogu da zamislim život bez nje. Ona je moja sigurna luka“, govori Nikola o svojoj sti­dljivoj vjerenici. Ovaj par je već deset godina zajedno, a 2014. godine, kada se desila strašna nesreća, htjeli su se vjenčati. Svadbene planove su za sada odložili, ali je dnog dana svakako planiraju da osnuju porodicu.

Bolno shvatanje „Meni je važno da se stvari razvijaju na bolje - da mi se lagano vraća osećaj u nogama, što se definitivno događa. Mnogi lekari pokušavaju da me ubede u to, da je reč o fantomskim bolovima, ali to nije tako“, ubjeđeno tvrdi moj optimistični sagovornik.

Tek nekoliko dana nakon nesreće Nikola je, porijeklom iz Srbije, djelimično počeo

Nikolina porodica i njegova djevojka bili su veliki oslonac za njega.

„Ne mrzim nikoga na ovom svetu. Ali čak ni svom najgorem neprijatelju ovakvu sudbinu ne bih poželeo“, otvoreno kaže Nikola.

KOSMO30

REPOR TAŽA

da shvata šta mu se dešava, kada se probudio u jednoj be čkoj bolnici i nije mogao da osjeti svoje noge. Na nje­govo pitanje, zašto nema nikakav osjećaj od grudi na dolje, jedan bolničar mu je kratko odgovorio pokazavši mu rukom na invalidska kolica koja su stajala u ćošku bo lničke sobe. „Je l’ vidiš to tu? To je od sada tvoja budu­ćnost, moj prijatelju“, bile su njegove jedine riječi. „Jednostavno nisam mogao da shvatim šta mi se dešava. Čitava soba je počela da mi se vrti i sebi sam iznova i iznova postavljao pitanje: „Zašto baš meni?!“. Dugo sam se borio sa samim sobom, a onda sam nakon izvesnog vremena nau­čio da jednostavno prihvatim situaciju“, kaže Nikola. Prema njegovim riječima, nikada nije bolovao od depresije. Međutim, bilo je loših faza, sa kojima je onda sam izlazio na kraj. Pri tome je podrška njegove porodice uvijek igrala veliku ulogu.

„Država mi nije bila ni od kakve pomoći“Generalno, država je Nikolu potpuno ostavila na cjedilu. U jednom rehabilitacijskom centru blizu Beča, potpuno su ga psihički uništili. „Pomoću vrlo čudnih metoda su poku­šavali da mi predoče ozbiljnost

moje situacije – govorili su mi da će me verenica ostaviti, da nikada više neću povratiti osje­ćaj u nogama i da je dnostavno ne treba više da se nadam. Što sam postajao pozitivniji, to su oni sve više pokušavali da me demorališu“, ispričao je Nikola potrešeno. Dok je on pokuša­vao dalje da se bori, oni su ga odavno otpisali. Tek je u Srbiji ovaj 29­ogodišnjak dobio pomoć kojoj se nadao. „Tamo su terapije drugačije. Terapeuti

stalno imaju u vidu način, koji je za jednog pacijenta najbolji kako bi on što pre ozdravio i oni se zaista trude“, rekla je Martina koja je od početka uz svog vjerenika.

Novi osjećaj za vožnjuZa Nikolu je od samog početka bilo jasno da će ponovo sjesti za volan. Ipak, nakon nesreće vozi mnogo opreznije. To, međutim,

ne dovodi u pitanja dobre automobile. „Vožnja za mene predstavlja strast, koju ne mogu opisati rečima. To je deo slobode. U autu se mogu opustiti“, oduševljeno mi opisuje Nikola. Devet mje­seci nakon nesreće kupio je BMW­a i adaptirao ga za vožnju rukama i od tada ga

svakodnevno vozi. Pomoć pri ulasku i izlasku iz auta mu treba jedino kada invalidska kolica stavi u gepek, što često i radi, jer ne želi da ogrebe sjedišta svog „ljubimca“. Vozi pomoću jedne ručke, koja je mehanički povezana sa peda­lama preko jedne ko nzole. Koči se kada se ručka gurne prema naprijed, a gas se dodaje povlačenjem iste unazad. Pritiskom na ručku ona se odvoji od pedala tako

da čak i „obični“ ljudi mogu voziti taj auto.

„Na početku sam bio jako nesig uran u krivinama. Nisam umeo da se zausta­vim - takva vrsta vožnje je za mene predstavljala pravi psihički izazov, koštala me je mnogo sati na fizika lnim terapijama, dok nisam bio u stanju da vozim“, priča zalju­bljenik u automobile.

„Mi, Balkanci, mislimo da smo za vožnju Bo­gom dani i kad se desi nesreća - kasno je”

„Ne mogu da zamislim život bez nje. Ona je moja sigurna luka“, naglašava Nikola svoja osjećanja prema vjerenici Martini.

LJUBAV.„Radimo isto

što i svi drugi parovi. Sve

je samo stvar jedne dobre

organizacije“, kaže Martina.

„Ne mogu iz svoje kože i zato mi jedino ostaje da napravim najbolje od onoga što imam – i to je mnogo“, kaže Nikola.

Koči se kada se ručka gurne prema naprijed, a gas se dodaje povlačenjem iste unazad.

„Ne brže od života“U međuvremenu naš 29­ogo­dišnjak ne mora više da vrši nuždu pomoću katetera. Ne uzima više nikakve lijekove, i u suštini je zdrav. Kao i prije nesreće i dalje je sposoban za reprodukciju. „Zapravo je sve u glavi. Kako čovek razmišlja, tako će i živeti. Ne sme odu­stajati od sebe. Ja sam se tada

odlučio za borbu i od tog dana se još uvek borim, a moji naj­draži su na mojoj strani. I dalje živim, istina – sa određenim ograničenjima, ali sam živ i presrećan sam“, rekao mi je Nikola, blistajući od sreće.„Danas ništa više ne uzimam zdravo za gotovo. Život za mene ima jednu potpunu novu vrednost. Moje pošto­vanje prema životu je poraslo i naučio sam da cenim i mnoge druge stvari. Naučio sam svoju lekciju. Čovek ne treba da vozi brže od života“, naglasio mi je Nikola uverljivim pogledom kroz retrovizor.

„Nismo neuništivi!“Kada sam ga pitala kakvu por u ku žel i da poša lje ljubiteljima brze vožnje, posebno onima koji su dio naše BKS zajednice, Nikola

je odje dnom postao smrtno ozbiljan. „ M i , B a l k a n c i mislimo da smo naj­bolji vozači i da smo za vožnju Bogom dani. Mislimo da smo neuništivi i besmrtni, ali onda,

kada se desi ovakva nesreća, suviše je kasno“, podvlači moj sagovornik. „Ne mrzim nikoga na ovom

svetu. Ali, čak ni svom naj­gorem neprijatelju ovakvu sudbinu ne bih poželeo – da čovek više nema kontrolu nad svojim telom, da za jedan određen deo tela nema više osećaj, da ne može više da se pomera kao što je navikao. Mislim da niko nije spreman

na ovakvu vrstu žrtve. Kada sudbina zadaje udarac, zadaje ga jako, i to ne pogađa samo jednu osobu, već i ostale u okruženju“, kaže Nikola i naglašava da su u životu jedino zaista bitni prava lju­bav i zdravlje. To je sada i on sam shvatio...

BORBA.„Sve je u glavi. Ja sam odlučio da se borim i ne odustajem od sebe“

„Ja i dalje živim, istina - sa određenim ograničenjima, ali sam živ i presrećan”

„Vožnja za mene predstavlja strast, koju ne mogu opisati rečima“ , ističe Nikola.

UN

IQU

E/G

raylin

g

Be

za

hlte

An

ze

ige

Gernold OpetnikGeschäftsführer Eisner Auto Südring, Wolfsberg, Villach und Spittal

Melissa KohlmayerDisponentin Eisner Auto

AMS. Vielseitig wie das Leben.

Weil Gernold Opetnik die freie Stelle in seinem Auto-haus dem AMS gemeldet hat, fand er schnell und unkompliziert seine neue Mitarbeiterin.

Mehr als 71.000 Unternehmen arbeiten mit dem AMS zusammen. Sie auch?

AMS ON TOUR 2017 – Wir kommen zu Ihnen und beraten Sie: www.ams.at/ontour

Danke für 366.000 Stellenangebote.

KOSMO 31

Foto

s: iS

tock

phot

o

KOSMO32

COVER

ENERGIJA IZ LIMENKE. Proizvođači energe­

tskih napitaka sve češće su suočeni s oštrim

kritikama iz medicinskih krugova. U nekim

europskim zemljama došlo je čak i do njihove

potpune zabrane.

Piše: Petar Rosandić

ENERGYopasan

koktelFoto

s: iS

tock

phot

o

KOSMO 33

DRINK:

KOSMO34

COVER

N akon što je u prvoj polovici pro­šlog stoljeća američka Coca Cola uspjela probiti se na različitim trži­

štima i tako osvojila cijeli svijet, krajem osamdesetih godina pojavila se nova vrsta napitaka pod nazivom „energy drink“. No, priča o ovim pićima počinje zapravo još u šezdesetim godinama, i to u Japanu i u Koreji, gdje su se u to doba proda­vali napici pod nazivom „Lipovitan D“

i „Oranamin C“. Njihovi kupci bili su najčešće biznismeni i menadžeri koji su pomoću ovog napitka mogli ostati duže budni kako bi mogli izvršiti sve svoje obaveze. Pravi svjetski proboj energy drinka počinje ustvari 1987. godine kada je Dietrich Mateschitz, danas multimili­jarder i najbogatiji Austrijanac uopće, na tržište plasirao Red Bull, najpopularniji energetski napitak današnjice. Inspira­ciju za osnivanje Red Bulla pronašao je tijekom svojih putovanja u Aziji, kada

je vidio da mnogi tamošnji poslovni ljudi piju napitke na bazi kofeina kako bi pojačali svoju

koncentraciju. Danas energy drinkovi iz godine u godinu ruše rekorde po broju prodanih limenki, a samo je Red Bull, koji ove godine slavi svoj 30. rođendan postojanja, protekle 2016. prodao šest milijardi limenki. Energetska pića već dulje vrijeme su in, kako među mladima tako i među starima, a u međuvremenu su nedvojbeno postali dio imidža mladih i poslovnih ljudi, dio noćnog života, kao i sportskih i muzičkih manifestacija.

Udar na srčani ritamNo, paralelno s rastom popularno­sti energetskih napitaka, raste i broj rasprava o tome koliko su energetska pića ustvari nezdrava. Visoka doza kofeina, efedrina, taurina i šećera ima negati­van efekt na ljudsko tijelo, a u većim količinama energetska pića dovode do poremećaja srčanog ritma. Ame­rički znanstvenici ustanovili su da se kod osoba koje svakodnevno piju po dvije limenke arterijski pritisak i srčani ritam uvećavaju za 10 posto, a njihove australske kolege sa „Cardiovascular Rese­arch Centera“ otkrile su da sat vremena poslije konzumiranja jednog energetskog pića kretanje krvi kroz kapilare postaje slično onome kod osobe oboljele od ozbiljne kardiovaskularne bole­sti. Srpski i hrvatski znanstvenici također su se pozabavili ovim pitanjem te 2014. godine došli do otrežnjujućeg saznanja: uzimanje viso­

kih doza energetskih pića kod sportaša i bolesnika s kroničnim bolestima srca

može potencijalno izazvati smrtonosne posljedice. Rezultati studije objavljeni su u hrvatskom znanstvenom časopisu „Collegium Antropologicum“, a studija se oslanja na tri visokorizična kardiova­skularna bolesnika koji su imali aortalnu disekciju nakon većeg korištenja ener­getskih napitaka. Od trojice bolesnika, dvojica su prethodnu noć vozila te popila četiri do pet limenki energetskog pića, dok je treći na noćnoj žurci ispio čak šest „eksplozivnih“ napitaka. Život im je spašen u Klinici za kardiovasku­larne bolesti u Sremskoj Kamenici, i to hitnim kirurškim zahvatom koji je ponovo stabilizirao njihovo stanje. Dok su neke zemlje poput Litve i Letonije u potpunosti zabranili Red Bull, Mon­ster, Burn i ostala poznata energetska pića, Svjetska zdravstvena organizacija (WHO) traži uklanjanje energetskih

pića iz polica trgovina diljem svijeta. Činjenicu da sedam od deset mladih stanovnika Europske Unije konzumira energetska pića, u Svjetskoj zdravstve­noj organizaciji smatraju u najmanju ruku „problematičnim“. Trenutno se na razini Europske Unije razmatra zabrana energetskih pića za osobe mlađe od 18 godina, a u susjednoj Njemačkoj sve su glasnije inicijative koje traže zabranu Red Bulla, Monstera i ostalih napitaka.

Smrt 19­godišnjakaRasprave o zabrani tih pića najčešće se vode nakon što mediji objave novi čla­nak o smrtnom slučaju prouzrokovanim visokom konzumacijom energetskih pića. A takvih članaka je, nažalost, sve češće. Slučaj Dustina Hooda, 19­godišnjaka za kojeg je energetsko piće postalo smrtono­

sno, privukao je pozornost i izvan granica SAD­a: Dustin je popio tri limenke marke „Monster“ sa 680 mililitara ener­getskog pića u roku od 24 sata, a srce mu je stalo dok je igrao košarkašku utakmicu. Prije nekoliko godina sličnu pozornost privukao je i slučaj 14­godišnjakinje Anais Fournier, kojoj je, nakon konzu­macije 1,5 litara energetskih pića u roku od 24 sata, prestalo kucati srce. Fournier je patila od srčanih slabosti, a nakon svoje smrti postala je primjer koliko energetska pića mogu upravo biti opasna za mlade ljude, čija tijela još nisu sasvim razvijena i kojima tako visoka doza kofeina predstav­lja veliki problem. Na kobne posljedice konzumacije energetskih pića među mla­

Foto

s: iS

tock

phot

o

POSLJEDICE.2 limenke dne vno mijenjaju arterijski pritisak i uvećavaju srčani ritam za 10%.

Visoka doza kofeina, efe­drina, taurina i šećera ima negativne efekte na lju­dsko tijelo.

Litva i Letonija zabranile su u potpunosti sva ener­getska pića na svim svo­jim tržištima.

Najgora moguća kombinacija: sti­mulirajući efekat energetskog pića prikriva učinak alkohola.

KOSMO 35

Red Bull i Monster dominiraju tržišteZahvaljujući izvrsnom marketingu ove dvije marke imaju glavne uloge na svjetskom tržištu.

QUELLE: CAFFEINEINFORMER.COM (Stand 2013)

Foto

s: iS

tock

phot

o

1% XYIENCE

1% FULL THROTTLE3%

NOS

3% AMP

10%ROCKSTAR

39% MONSTER

43% RED BULL

graf.pdf 1 02.05.17 08:40

dima upozorava i ugledni njemački kardiolog Martin Hulpke­Wette, koji je javno izjavio da „energetska pića predstavljaju veliku opa­snost za 700.000 djece u Njemačkoj koja pate od visokog krvnog pritiska“. „Jedan mladi pacijent koji je prestao piti energetska pića sada se osjeća znanto bolje, a i pritisak mu se normalizirao“, izjavio je Hulpke­Wette koji je od njemačke vlade zatražio zabranu ovog napitka. Baš kao i u slučajevima Alexa Morrisa i Shane Felts, pro­izvođači energetskih pića su i s obitelji umrle Four­nier postigli izvansu dsku nagodbu, a cifra koja im je isplaćena pritom je ostala stroga tajna. Otac preminu­log Dustina početkom ove godine pokrenuo je sudski postupak protiv Monstera, a sve više pravnika u Ame­rici se specijaliziralo za kolektivne tužbe protiv pro­izvođača energetskih pića. Nastave li se sudski postupci protiv proizvođača energet­skih pića, jasno je da bi ova vrsta pića mogla dugoročno doživjeti sličnu sudbinu kao duhanska industrija, koja je na udaru još od pedesetih godina prošlog stoljeća.

Opasni „shotovi“Velika je zabluda da su mini limenke ovih osvježavajućih napitaka manje nezdrave: iako se u njima nalazi svega 0,6 dl, u njoj se nalazi

ista količina kofeina kao i u velikom pakovanju. Isto tako je pogrešno uvjerenje da ener­getski napici mogu dugoročno poboljšati fizičku spremnost: on i , d a k a ko , m i j e nj a ju me ntalnu i fizičku sposobnost, ali je taj efekat kratkog daha (maksimalnio do 90 minuta) i nakon njega se često ja vljaju ner voza i ra zdra ž ljivost , kao i još veća želja za novom dozom energetskog napitka. Najopasnijim stručnjaci pak smatraju miješanje alkohola i energetskih pića, a prema studiji Europske ustanove za sigurnost hrane (EFSA) svaki drugi potrošač energetskih pića iste miješa s alkoholom. Uostalom, svi znamo koliko je popularno miješanje Red Bulla i votke koje sa sobom donosi ozbiljne rizike: dok kofein djeluje stimulativno, alkohol djeluje depresivno na središnji živčani sustav. Stimulirajući učinak kofeina prikriva učinak

alkohola, pa osoba u konačnici gubi osjećaj za to koliko je alkohola već popila.

,

Dr. Arnold SCHÖNFELDER (LKH Freistadt)

INTERVJU

„Posljedicesu moguće!"

Austrijski liječnik Dr. Arnold Schönfelder sa Pokrajinske bolnice u Freistadtu nedavno

je upozorio na potencijalne opa­snosti konzumiranja energetskih napitaka. „Naročito srce, jetra i bubreg dolaze u stresne situacije nakon konzumiranja energetskih napitaka. U Njemačkoj već postoje inicijative koje traže zabranu ovih napitaka, a veliki problem je što još nije skroz rasvjetljeno kako razli­čiti sastojci u energetskim pićima djeluju međusobno“, objašnjava

Schönfelder. Prema njegovim rije­čima, najveću opasnost predstavlja miješanje alkohola s energetskim pićima. „Ako energy drink mije­šate s alkoholom, a onda se još uz to i krećete, primjerice na plesanju, ne treba se čuditi da nam tijelo svojom reakcijom kaže: ne, neću više“, kaže Schönfelder. Upozorava na smrtne slučajeve iz Sjedinjenih Američkih država, kao i na studije koje poka­zuju negativne efekte energetskih napitaka na organe ljudskog tijela. „Iako šteta za zube, u odnosu na stresnu situaciju za srce, jetru i bubreg, djeluje smiješno, ni nju ne treba podcijeniti. Velika količina šećera i kiselina izaziva bolesti poput karijesa“, dodaje on. „Bitno je da ljudi postanu svjesni pote­ncijalnih rizika, naročito kad je riječ o visokoj konzumaciji takvih napitaka. No, u najboljem slučaju svima preporučujem: nemojte ih uopće konzumirati“, zaključuje Dr. Arnold Schönfelder.

„Bitno je da su ljudi svje­sni potencijalnih rizika, naročito kad je riječ o visokoj konzumaciji”, kaže dr. Schönfelder.

KOSMO36

COVER

Što se događa 24 sata nakon konzumacije energy drinka?NAPAD NA ORGANIZAM. Energetski napici već dugo uživaju popularnost, naročito među mladima. Iako nam kratkotrajno dižu budnost i koncentraciju, dugoročno oštećuju naše tijelo tj. srce, jetru, bubrege i zube. Što se zbiva u našem tijelu nakon gutljaja?

Koje organe napadaju energy drinkovi?

7 – 12 DANAIstraživanja su pokazala da je to vremenski okvir potreban da se vaše tijelo oslobodi od redovne konzumacije kofeina.

5 – 6 SATIKoličina kofeina u tijelu je upola manja. Vaše tijelo treba 5 – 6 sati da smanji kofein 50%.12 SATITo je vrijeme koje je potrebno da se u potpunosti odstrani kofein iz tijela. Ta brzina oslobađanja ovisi o nizu faktora od dobi do aktivnosti.

12 – 24 SATAS obzirom da je kofein droga, ljudi koji konzumiraju proizvode sa kofe­inom mogu osjećati simptome apstinencije 12 – 24 sata.

15 – 45 MINUTARazina kofeina u krvi je na vrhuncu. Osjećate se budnijim kako stimulans počinje djelovati.

30 – 50 MINUTAKofein je u potpunosti apsorbiran, vaša jetra reagira izlu­čivanjem šećera u krv.

10 MINUTAnakon konzumacije energy drink­a kofein ulazi u krvotok. Srce pojačano radi, krvni tlak raste.

1 SAT POSLIJEVaše tijelo počinje osjećati pad šećera i kofeina, osjećate se umornim i pada vam energija.

Foto

s: iS

tock

phot

o

ZUBIŠećer i kiseline sadržane u energetskom napitku napadaju zubnu caklinu, čime se povećava vjerojatnost da ćete dobiti karijes ili druge zubne bolesti.

JETRAIza ugodnog okusa, boje i arome svakog energetskog napitka krije se niz kemi­jskih tvari. Sva ta kemija oštećuje našu jetru.

BUBREZIZbog glukuronolaktona, priro dnog metabolita ugljikohidrata koji nastaju razgradnjom glukoze, a koji je u visokoj dozi sadržan u energy drinkovima, energetski napitak povezuje se i sa štetnim promje­nama na bubrezima.

ŽELUDAC Želudac pati zbog uglji­

čnog dioksida koji ubrzava produkciju želudčanog soka

i kiselost samog želudca. To znatno škodi gastroi­

ntestinalnom traktu. Ljudi koji popiju više energetskih

napitaka dnevno često imaju smetnje sa želudcem.

SRCE I KRVNI SUSTAV

Energetska pića sa svojom visokom dozom kofeina i taurina stvaraju golemi pritisak na srce. Time ga

prisiljavaju da radi znatno brže nego obično, što je naročito opasno za

ljude koji već imaju srčane bolesti. No, i za zdrave ljude ova energet­ska bomba predstavlja opasnost:

brojne studije dokazale s u da i kod njih dolazi do povećanja srčane

ko ntrakcije.

KOSMO 37

KOFEINKofein je najprirodniji stimulans,

povećava brzinu reakcije, budnost i ko ncentraciju. No, u visokim dozama,

kao u energetskom napitku, potiče izlu­čivanje tekućine iz organizma, zbog čega

može dovesti do dehidracije, naročito ako ste izloženi fizičkim naporima.

Da li je dobro ili loše konzumirati energy drinkove?Često sadrži veliku količinu šećera, te je kaloričan, a tu su i drugi sastojci koji vam mogu naštetiti.

Najčešće nuspojave su: dehidracija, drhtanje, razdražljivost, nesanica, tjeskoba, probavne  smetnje, povišeni krvni tlak, a u najgorem slučaju može doći do srčanog i moždanog udara.

Dotok krvi u mozak se povećava, počinjete se osjećati jačima i vedrijima. Ali ova dodatna energija ne dolazi izvana, nego se crpi iz organizma. Takvo „osvježenje” nas kasnije košta: dolazi do još većeg umora, apatije i nesanice.

U Americi je broj hitnih intervencija zbog zlouporabe energetskih napitaka udvo­stručen između 2007  – 2014.

Što je energetski napitak?

ŠEĆEREnergetski napitak u

prosjeku ima 9 kockica šećera, a neki čak i više.

EFEDRINRiječ je o stimulansu iz kine­

ske biljke Ma Huang (efedra). Efedrin ubrzava metabolizam,

povećava potrošnju kalo­rija i povećava izdržljivost i otpornost mišića. Štetan je

zbog povišenog krvnog tlaka, ubrzanja srčanog ritma, a pro­

uzročava dehidraciju, nesanicu i nervozu.

GUARANABobice guarane sadrže tri puta više kofeina nego što ga ima u kavi. Ubrzava percepciju, povećava budnost i izdržlji­vost, a kao i efedrin i kofein povećava krvni tlak i ubrzava srčani ritam.

GINSENGRiječ je o biljci iz Kine i Koreje koja se tamo počela koristiti u medicinske svrhe. Vjeruje se da ginseng poboljšava duševno stanje, potiče tjelesnu i mentalnu aktivnost, te jača imunitet ljudskog tijela.

TAURIN Taurin je aminokiselina koju lju dski organizam prirodno proizvodi. Taurin ima ulogu antioksidanasa u ljudskom tijelu i ubrzava čišćenje organizma. Iako mnogi misle da upravo on najviše šteti od svih sastojaka energetskih napitaka, najveću štetu prouzro­čava visoka doza kofeina i šećera.

Foto

s: iS

tock

phot

o

4 espressa ujednoj limenciSam naziv energetskog

napitka sugerira da sadrži bogatske ener­

getske tvari, a zapravo je riječ o povećanoj koli­čini šećera kao izvoru energije te visokoj dozi kofeina. Konzuma­

cija samo jednog energy drinka ima, po visokoj

dozi kofeina i taurina, isti efekat kao da ste popili četiri espressa istovremeno.

LIMENKA OD 250 ML

GLUKURONOLAKTON:Unos glukuronolaktona je visok u energetskim pićima, a to ima negativan utjecaj na bubreg.

KOSMOKOSMO38

BEAUT Y

TRAJNA EPILACIJA: Nema više dosadnog brijanja i bo­lnih depilacija. Uklonite zauvek neželjene dlačice uz IPL tehnologiju na najbrži i najbezbolniji način. U Beču je lider ove tehnike salon Medicare.

Foto

s: iS

tock

phot

oZauvekglatka koza

Piše: Sandra RadovanovićFotografije: Peter Provaznik

L oni je kao i svakoj ženi na ovom svetu dosadilo više redovno brijanje i bolno depiliranje neželjenih dlačica kako na

rukama, tako i na nogama. A voli kad joj je koža potpuno glatka. Uz dobre preporuke koje je pronašla na internetu o IPL tehno­logiji uputila se na adresu Schottenring 30 (1. becirk) u kozmetički salon Medi­care. 20 godina iskustva njihovog tima u laserskoj epilaciji već su uverila Lonu da njima sme i želi da se prepusti kada je u pitanju njena trajna lepota kože. Zato je učinila prvi i bitan korak – zakazala ter­min za savetovanje, koji je u Medicare salonu besplatan. Tom prilikom je Lona objasnila da bi prvo želela trajnu epilaciju malja na rukama, a kasnije će se odlučiti za isti tretman na nogama. U salonu je saznala da Medicare nudi povoljne tre­tmane i za nausnice, pazuh i prepone, te će sa radošću započeti prvi tretman. Lona čini pravu investiciju: obezbediće sebi

KOSMO 39

Foto

s: iS

tock

phot

o

NAGRADNA IGRA

KOSMO & Medicare su pripremili za naše najbrže čitateljke sjajnu ponudu: prvih 5 čitateljki, koje učestvuju u našoj nagradnoj igri slanjem maila, dobiće čak 30% popusta na bilo kakav tretman u već predstavljenom kozmetičkom salonu Medicare, na adresi Schottenring 30 (1. becirk). Sve detalje o nagradnoj igri i učešću možete saznati na našem sajtu www.kosmo.at u rubrici Gewinnspiele. Puno sreće!

1

4

2

5

3

6čava i potkožne promene, leči aktivne akne i čak zateže kožu čime se smanjuju i bore. Za sve to se duguje zahvalnost ne samo stručnom osoblju koje zna kako se koristi ovaj uređaj, već i svetlosnom impulsu ovog aparata koji se emituje kroz svetlosni blic, a tretirana osoba oseti pritom samo blago peckanje. Sve ostale detalje o Vašem individualnom tretiranju i potre bnom broju tretmana možete saznati na besplatnom terminu savetovanja u salonu Medicare. Korak po korak1. Formular o Vašem „profilu” ispunja­vate pri savetovanju, a pre započinjanja tretmana. Tu su bitne stavke o Vama poput: da li ste već radili sličan tretman, da li patite od nekih bolesti ili alergija, da li uzimate neke lekove redovno, da li posećujete solarijum itd. Na ova pitanja je odgovorila i naša Lona. Bitno što je Loni naglašeno: veče pre tretmana mora obrijati zone koje će tretirati.2. Provera mladeža je jako bitan korak u okviru ugovaranja tretmana koji Vam slede, jer se mladeži ne tretiraju ovim sve­tlosnim impulsima, a ukoliko na određeni način smetaju samom tretmanu posetite

Vašeg dermatologa i proverite mogu li se ti mladeži ukloniti.3. Nanošenje ultrazvučnog gela pred sâm tretman je dodatni bitan postupak da bi samo tretiranje bilo što efikasnije. Gel je identičan poput onog koji Vam se nanosi pred bilo kakav ultrazvučni pre­gled, hladan je na početku, ali je potpuno bezopasan za Vašu kožu, jer je njegova funkcija samo da pojača samu delotvor­nost celog postupka.4. IPL tehnika obuhvata tretiranje IPL uređajem Vaše željene zone što može trajati od 10­ak do 20­ak minuta po tre­tmanu. Pri blicanju uređaja možete osetiti blago peckanje, što zavisi od same Vaše senzibilnosti. Postupak, svakako, nije bolan, može biti samo trenutno neugo­dan. Ali, šta je 10­ak minuta peckanja za glatku kožu zauvek?5. Pregledanje kože na kraju postupka tretiranja je bitan korak, kako za stru­čnjaka, tako i za klijentkinju. Ako nema iritacija, mada je trenutno crvenilo moguća prateća pojava, a koža već izgleda čistije i svilenkastije, onda zadovoljstvo raste sa obe strane: tako je i naša Lona već bila prezadovoljna, jer se uverila da ovaj tretman nije nimalo bolan niti mukotrpan.6. Do sledećeg tretmana naša Lona je otišla iz salona ispunjena radošću i zado­voljstvom, jer je investirala u sebe na pravi način na pravom mestu. Priznala nam je da sa nestrpljenjem već planira tretiranje sledećih zona svog tela i to na istoj adresi − Schottenring 30 u salonu Medicare.

ono o čemu mnoge žene sanjaju – glatku kožu zauvek! Potrebno je samo da dođe na 5 do 10 tretmana tj. jednom mesečno po jedan tretman, a po iskustvu stručnog tima Medicare salona već se posle trećeg tretmana primećuje znatno manji broj dlačica i oseća svilenkasto glatka koža. Lona sad već sa nestrpljenjem očekuje prvi tretman i njegove rezu ltate, te sledi sve savete koje je dobila još telefonski od gospodina Bernda Vitus Noichl i na prvom zakazanom terminu od gospođe Nurcan Güney, diplomirane kozmeti­čarke specijalizovane za IPL te hniku.

Svetski lider epilacijeIPL je unapređena tehnologija inte­nzivnog pulsirajućeg svetla (eng. Intense pulsed light), pri čemu se delovanjem svetlosnog impulsa na koži izaziva otpa­danje dlačice i sprečavanje njenog rasta. Tretman se ponavlja nekoliko puta zato što postoje i neaktivne dlačice ispod povr­šine naše kože, ali sa 5 do 10 tretmana, kako savetuju u salonu Medicare, obezbe­dićete sebi zauvek glatku kožu. Iskustva brojne mušterije salona Medicare kažu da IPL tehnologija ne samo da zauvek odstranjuje neželjene dlačice, već spre­

KOSMO40

ESTETIKA. Klempavost ušiju je stanje kod kojeg je ušna školjka previše odmaknuta od bočne površine glave. Najčešće je obostrana, može biti sasvim blaga, ali, pak, i vrlo izražena.

ZDRAVLJE

Foto

s: iS

tock

phot

o

P oremećena estetika ušiju problem postaje tek kad (ako) dijete

počne dolaziti kući upla­kano zbog zadirkivanja vršnjaka. Mališani znaju biti nemilosrdni u periodu odra­stanja, pa ružni nadimci i prozivke u školi mogu rezul­tirati stvaranjem kompleksa, što nikako nije dobro za tananu dječju psihu. Djevoj­čice su posebno osjetljive,

pokušaju da mu objasne da zahvat nije strašan i da se sve lako rješava, ali nipošto ne treba da insistiraju da dijete prihvati njihove sugestije.

Inter vencija ispravljanja klempavih ušiju može se uraditi u svakom životnom dobu. Do disproporcije ušiju i glave dolazi takođe u stari­jim godinama, kada se kosti glave smanjuju, a uši ostaju

pa se može dogoditi da zbog izraženog položaja i oblika ušiju budu vrlo povučene, da ne žele da vezuju kosu i da stvaraju pogrešnu predstavu da su ružne. To može jako loše uticati na samopouz­danje i pravilno formiranje ličnosti, pa se ne smije zane­marivati ovaj „problem“, pogotovo ukoliko ga dijete stalno naglašava i ako ga opterećuje.

Doduše, psiholozi tvrde da roditelji češće prave problem zbog klempavih ušiju, nego dijete, naročito ukoliko su i oni imali isti problem, pa se plaše da njihovo dijete ne bude predmet podsmijeha i zadirkivanja. Zato insisitraju na operaciji vrlo rano, što nije dobro. Prije donošenja odluke o hiruškoj inter­venciji, roditelji treba da razgovaraju sa djetetom i da

KlempaveKlempaveuši nisu bolest

Piše: Vera MarjanovićFotografije: Radule Božinović

Foto

s: iS

tock

phot

o

i u najvećem broju slučajeva bezuspješni, jer hrskavica uva, kako se to u žargonu kaže, „pamti” i razvija se onako kako je genetski predodre­đeno. Dakle, svi f lasteri i druga pomagala djetetu samo stvaraju neugodnost, a ujedno čine da se ono osjeća drugači­jim u odnosu na vršnjake, ako se sa tim pokušajima nastavi i u uzrastu kad je dijete postalo svjesno svog izgleda.

U kojem uzrastu se dijete može podvrgnuti hiruškom zahvatu?Operacija se može raditi nakon djetetove navršene šeste godine života, ali je zbog

rasta glave najraniji prepo­ručeni uzrast devet godina. Naglašavam da je u svemu najvažnija svijest djeteta, pa i ono treba da učestvuje u donošenju odluke. Dakle, ako djetetu klempave uši ne smetaju, nego ih samo rodite­lji doživljavaju kao problem, operaciju ne treba raditi.

Koji preduslovi moraju postojati da bi se radila operacija?Obavezno je da operaciju izvede stručno lice, odno­sno ORL ili plastični hirurg. Podrazumijeva se da za

jednako velike i izraženije nego u mladosti. Zato nisu rijetki slučajevi da se opera­tivnom zahvatu podvrgavaju i osobe starije od 60 godina. Važno je naglasiti da ožiljak nakon operacije nije vidljiv, jer je u brazdi iza uha.

Riječ ljekara specijalisteO uzrocima nastanka i rje­šavanju problema klempavih ušiju, KOSMO je razgovarao sa dr. Lejlom Kogler, specija­listom za HNO (uho, grlo i nos).

KOSMO: Kako i zbog čega dolazi do klempavih ušiju?

Dr. Lejla Kogler: Razvoj klempavih ušiju uglavnom je genetski uslo vljen, mada ne mora značiti da će dijete osobe čije su uši klempave obavezno imati isti problem. Naglašavam da osnovna funkcija takvih ušiju nije poremećena, već se isključivo radi o estetskom problemu.

Da li i koliko efekta imaju pokušaji roditelja da djeci u najranijem uzrastu isprave uši f lasterima ili pomaga-lima iz apoteka?Sva ta pomagala i roditelj­ski pokušaji su diskutabilni

zahvat moraju postojati sterilni uslovi i adekvatni instrumenti. Roditelji treba da imaju realna očekivanja, kao i da dijete samo želi ope­raciju. Veoma je važno da se djetetu objasni postope­rativni tok, kako bi ga ono razumjelo i prihvatilo: previ­janja, nošenje trake na glavi, ali i moguće postoperativne bolove. Prije zahvata, rodi­telji ljekaru treba da donesu fotodokumentaciju.

Da li zdravstveno osigura-nje (Gebietskrankenkasse - GKK) plaća operaciju?Uz uredno priloženu foto­dokumentaciju GKK snosi troškove operativnog zahvata do navršene 14. godine djeteta. Nakon isteka tog sta­rosnog doba, pacijenti sami plaćaju operaciju.

Može li operacija imati negativne posljedice?Kao svaka druga, i operacija klempavih ušiju može se, naravno, samo u rijetkim slučajevima komplikovati: zapaljenjem hrskavice, popu­štanjem šavova, eventualnim krvarenjem, ili se može desiti da je pacjent nezadovoljan rezultatima, te da se opera­cija mora ponoviti.

Da li pacijent mora bora-viti u bolnici i koliko dugo?A ko se operacija radi u opštoj anesteziji, pacijent u

bolnici boravi jedan dan. U slučajevima lokalne aneste­zije, sve se završava u okviru dnevne bolnice. I te činjenice jasno govore da zahvat nije komplikovan, niti je posto­perativni tok zahtjevan.

Je li operativni zahvat kod odraslih komplikovaniji nego kod djece?Ne, nije ništa kompliko­vaniji, pa mu se bez straha s t a r i j i pa c i jent i mog u prepustiti.

Da li se operacijom pro-blem trajno rješava?U najvećem broju slučajeva, to je trajno rješenje i pacijenti su veoma zadovoljni.

Kontakt:Dr. Lejla KoglerOÄ HNO Barmherzige BrüderHNO Praxis: Jörgerstrasse 41, 1170 Wien  E­Mail: lejla.orldhk@gmail.com

KOSMO 41

„Zdravstveno osiguranje snosi troškove ove operacije do navršene 14. godine djeteta”, otkriva nam dr. Kogler.

Djevojčice su posebno osjetljive i zbog izraženog položaja ušiju nerado vežu kosu i stvaraju pogrešnu predstavu o sebi.

KlempaveKlempave

DJECAzadirkivanjem i ružnim na­dimcima mogu stvoriti kompleks.

„Najvažnija je svijest djeteta u donošenju od­luke kao što je operacija“, ističe dr. Kogler.

KUHINJAKUHINJA

Kafa kao osvježenjePiše: Vera Marjanović

za dugo, toplo ljetoFo

tos:

Dra

go P

alav

ra, i

Stoc

kpho

to

KOSMO42

Wiener Eiskaffee

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 10 minuta

Težina pripreme: • • • • •Trajanje pripreme: 10 minuta

Priprema:Jaku kafu zasladiti i rashladiti.

Umutiti čvrsti šlag i staviti ga da se dobro rashladi.

U visoku staklenu čašu staviti sladoled, preliti hladnom kafom, ukrasiti šlagom i posuti mrvcama čokolade. Po ukusu dodati hrskavi waffel i onda uživati!

Priprema:Instant kafu, vodu i šećer po želji staviti u Shaker za koktele i snažno promućkati.

Kockice leda staviti u visoku sta­klenu čašu, pa ih preliti kafom. Po ukusu dodati slatku pavlaku ili mlijeko, pa servirati ledeno hladno. Osvježenje je neminovno, a užitak zagarantovan!

Café frappé

3.

3.

1.

1.

2.

2.

K afa u Beču se u različitim obli­cima tradicionalno ispija već vijekovima, a gotovo da nema

ugostiteljskog lokala koji u ponudi nema i Wiener Eiskaffee. U istorij­skim knjigama ovaj napitak se opisuje kao mješavina crne kafe, sladoleda od vanile i puno šlaga, a u bašti kafeterije „Milani“ na Kohlmarktu prvi put je ledena kafa servirana 1790. godine.

Ledena kafa se pije širom svijeta, a pri­prema se na različite načine. Nijedna verzija nije ko mplikovana za pripremu u kućnoj varijanti, a dozvoljena je i kreativnost, odnosno prilagođavanje so pstvenom ukusu. Primjera radi, tra­dicionalna bečka ledena kafa se obično spravlja sa sladoledom od vanile, ali biće odlična i ako uzmete neki drugi (čoko­lada, karamel, lješnik, Stracciatella…). Ukus će biti još raskošniji, ako se preko šlaga doda kašika sirupa od karamela, kafe, čokolade ili lješnika, a koja kap likera Baileys ili Amaretto od vaše ledene kafe stvoriće izuzetni specija­litet. Važno je da je servirate u uskim,

Kafa kao osvježenje

LEDENI KOFEIN. Kad sunce upeče, ljubitelji

kafe svom omiljenom napitku rado dodaju

sladoled, led, čokoladu, karamel, pa čak i

aromatične začine. Ledenu kafu za osvježe­

nje i uživanje možete napraviti i sami.

Sastojci: 200 ml vruće filter kafe, 2 kašike šećera, 2 kugle sladoleda od vanile, 50 g šlaga, čokoladne mrvice za posipanje.

Sastojci: 3 kašičice instant kafe, 200 ml lede-no hladne vode, šećer po ukusu, kockice leda, slatka pavlaka, mlijeko ili konde-zovano mlijeko po ukusu.

visokim staklenim čašama, uz koje idu dugačke kašičice i široke slamčice, a za puni užitak ne zaboravite hrskave vaf le.

Ledena kafa na dalekim meridijanima:• U Vijetnamu se pije jaka kafa sa zaslađe­

nim kondenzovanim mlijekom i ledom.• Na Tajlandu se kafi prije hlađenja

dodaju ledeni krem od kafe, šećer i začini.

• Indijska ledena kafa pravi se od kafe i ledeno hladnog mlijeka.

• U Grčkoj se pravi čuveni frape od instant kafe sa šećerom i vodom.

• Italijani prave hladnu caffe shakerato (mućena kafa) od espresa, šećera i leda.

• Omiljena je i italijanska caffe freddo (hladna kafa) od produženog espresa zaslađenog šećernim sirupom.

• U SAD­u se pije zaslađena kafa na kockama leda, koja se pravi od hladno presovane kafe. Grubo mljevena kafa 12 sati je potopljena u hladnoj vodi, a ovako pripremljen koncentrat sadrži 70% manje kisjelina i gorkih supstanci u poređenju sa kuvanom kafom.

Foto

s: D

rago

Pal

avra

, iSt

ockp

hoto

Hamburg Mocca Liker

Ovo je specijalitet u boci male

manufakture Speicherstadt. Napi­

tak je napravljen od ekskluzivnih

mješavina čak 5 vrsta kave. Do

perfekcije ukusa je doveden

destilacijom sa ekskluzi­

vnom rakijom.

Dejan PANJIČANIN, diplomirani somelijer, CEO Wein&Vino, Beč

KOSMO 43

KOSMO44

STARS

„Oskar je ujednobogatstvo i prokletstvo”bogatstvo i prokletstvo”HOLLYWOOD. Drama „Ničija zemlja“ Danisa Tanovića prije 15 godina osvojila je Oska­ra. Režisera koji je nedavno predstavio svoj novi film „Smrt u Sarajevu” u Beču sreo je KOSMO za vas.

Foto

s: R

adio

Sar

ajev

o, zv

g.

Piše: Adisa BegićFotografije: Diva Shukoor

D obitnik Oskara sjedi u smeđoj kožnoj jakni i kariranoj košulji, za-

valjen u svoju stolicu. Oko njega stoje brojni novinari koji ga vrebaju kao lovci pli-jen − čekaju na intervju sa bosa nsko-hercegovački reži-

serom. Danis Tanović pred-stavlja svoj najnoviji film na LET’S CEE filmskom fe-stivalu u Beču. „Gospodine Tanoviću, ovo nije previše stresno za Vas?“, pita jedna mlada reporterka. „Ja od 1995. nisam pod stresom“,

KOSMO 45

se država još uvijek nalazi u nekom obliku ratnog sta-nja, ali bez obzira na to, umjetnici i književnici poku-šavaju da ispričaju nove priče.Sa 33 godine je Tanović dobio naj-prestižniju nagradu u svijetu filma za svoju dramu „Ničija zemlja“. Oskar je bosan-skom režiseru otvorio vrata Hollywooda. Time je postigao međunarodni uspjeh i svrstao se u najpo-znatije, savremene režisere bivše Jugoslavije. „Kada čovjek tako mlad osvoji tako prestižnu nagradu, onda postoji opasnost od toga da se pogubi. Tada nisam znao šta tačno želim da radim. Falilo mi je motivacije za dalji rad“, ispričao je Tano-vić. „Oskar je u isto vrijeme i

prokletstvo i blagoslov”, pri-znaje režiser. Tačno − čovjek dobija ponude i mogućnosti, ali uz to rastu i pritisak i očekivanja.„Nikada se nisam pokoravao očekivanjima drugih, već sam pokušavao da sprovedem svoj ideje“, sa osmijehom priča Tanović. Ono što je brzo spo-

„Oskar je ujedno

Foto

s: R

adio

Sar

ajev

o, zv

g.

Na ceremoniji dodjele Oskara 2002. godine bosansko-hercegovačkog režisera Danisa Tanovića su najavili John Travolta i Sharon Stone.

šaljivo odgovara Danis Ta-nović. Njegova mirnoća i staloženost imaju skoro za-razno dejstvo. Mala zemlja na Ba lkanu je posljednjih godina postigla međuna-

rodnu gledanost svojim impresivnim filmovima. Izgleda kao da se bosanska kinematografija dijeli na pe-riod prije i poslije rata i stiče se utisak da se režiseri nakon rata pretežno bave ratnim događanjima i svim njiho-

vim posljedicama.Suprotnost tome predsta-v l j a j u f i l m o v i Srđ a na Vuletića, Ademira Kenovića ili Pjer Žalice, koji su otvorili put poslijeratnoj kinemato-grafiji u Bosni i Hercegovini. Sarajevo Film Festival donio je revoluciju u svijet filma, koja je ostavila tragove i na evropskoj sceni. Uprkos tome je situacija u Bosni i Hercego-vini teška. Kako bi se održao korak sa međunarodnom produkcijom, fali finansi-jske podrške. „Ne možemo govoriti o bosanskoj filmskoj

sceni, jer se jako malo filmova snima. Mali broj pojedinaca u filmskoj branši pokušava da se probije“, priča Danis Tanović.Tanović tvrdi da je moguće snimati filmove koji Bosnu i Hercegovinu ne bi dovodili u direktnu vezu sa ratom. Na kraju krajeva postoji dovoljan broj uspješnih bosansko-her-

cegovačkih filmova, koji su u bivšoj Jugoslaviji uživali priznanje. U drami „Smrt u Sarajevu“, koja predstavlja svojevrsnu alegoriju na još uvijek ambivalentno stanje u Bosni i Hercegovini, tema rata se zaobilazi. Tačno je da

„Ne možemo govoriti o bosanskoj filmskoj sceni, jer se jako malo filmova snima“, kaže Tanović.

OSKAR. „Kad čovjek tako mlad osvoji tako prestižnu na­gradu može da se pogubi“

KOSMO46

STARS

jezde poput Angeline Jolie ili Roberta De Nira. Stvari se razvijaju korak po korak“, priča nam režiser.

Tanović je 2013. godine osvo-jio Srebrnog medvjeda na Berlinskom međunaro dnom filmskom festivalu za film „Epi-zoda u životu berača željeza“, koji je snimljen budžetom od 17.000 eura. Time je pokazao da za dobar film nisu potrebni milioni. Ovaj dokumentarni film nosi određenu simboliku i pokazuje koliko su različite sudbine ljudi u BiH. Tanović, višestruko nagrađivani reži-ser, u filmu predstavlja priču o nesrećnoj situaciji jedne romske porodice, koja je pre-puštena sama sebi.Bosna i Hercegovina spada među najsiromašnije dije-love svijeta, gdje su razlike između života i preživljavanja ogromne. „Ljudi u Austriji se mogu smatrati sretnima, jer im

znao je to, da Hollywood nije njegova sudbina. Vrijednost filma je potpuno drugačija u Americi nego u Evropi. Dok je u Americi film pretežno komercijalan, na evropskom tržištu i dalje dominira knji-ževni stil pripovijedanja. Za njega novac nikada nije pre-

kupljenih karata u kinima.Danis Tanović nije samo režiser već i scenarista. Dija-pazon njegovih filsmkih nagrada kreće se od francu-skog César sve do berlinskog Medvjeda. „Pisanje scenarija za mene je kao slaganje sla-galice. Na početku čovjek

gleda u prazan papir i poku-šava napraviti neku priču“, objašnjava Tanović, dok povlači dim iz električne cigare. Na trenutak njegovo razmišljanje prekida jedan poziv iz Sarajeva. U pitanju je poslovni poziv. Izgleda kao da ništa ne može naru-šiti smirenost ovog režisera. Šta cijeni kod Sarajeva? „To je jedan živ grad. Sarajevo Film Festival privlači zvi-

dstavljao podsticaj. „Mene motivišu neke druge stvari u životu, zbog čega sam i odlu-čio ostati vijeran evropskom tlu“, kaže Tanović. Njegove roma ntične predstave o životu i filmu kosile su se sa hollywo-odskom „fabrikom snova“, koja stremi samo što većem broju

TANOVIĆ: „Mi se 25 go­dina vrtimo u krug. Ne deša­vaju se nikakvi pomaci“

„Smrt u Sarajevu” je drama koja oslikava stanje Bosne i Hercegovine simptomatično za čitav naš region.

„To je jedan živ grad. Sarajevo Film

Festival privlači zvijezde poput Ange­line Jolie ili Roberta

De Nira. Stvari se razvijaju korak po

korak", kaže Tano­vić o Sarajevu.

„Ljudi u Austriji su sretni, jer im u novinama dominiraju naslovi o fudbalu“, kaže Tanović.

u novinama dominiraju naslovi sa temama poput fu dbala. U Bosni su djelimično na vlasti ljudi, koji su bili u zatvorima ili osuđivani“, priča Tanović o trenutnoj situaciji njegove države. Godine 2008. bio je jedan od osnivača partije „Naša stranka“, gdje je bio aktivan

četiri godine, a 2010. je čak ušao u parlament.Međutim, tada je predao svoj rad kolegama, jer je htio da se vrati snimanju filmova. „Mi se 25 godina vrtimo u krug. Ne dešavaju se nikakvi pomaci na političkom nivou kao ni u ško-lstvu. To primećujem po svojoj

djeci. Nedavno mi je moj sin pokazao školski udžbenik, koji vrvi od gramatičkih grešaka. Niko ne ispravlja te greške i one tako ostaju tu da stoje“, govori Tanović. Zemlja gdje teku med i krv je obilježena ratom i krizama, ali njene priče koje se ističu, izgleda da su vrijedne gledanja širom svijeta. Time život u Bosni predtsavlja nepre-sušni izvor materijala za dalje filmove.

NAGRADA. „Smrt u Sara­jevu” je dobi­tnik Srebrnog medvjeda na Berlinaleu.

SHOWMAN. Plovi lađa, plovi bela lađa, pa nam u Beč stiže i njen kapetan − Srećko Šo­jić. Ovog puta sa hit predstavom „Ukrađena li-čnos' “. Tim povodom za KOSMO govori veliki glumac, stvaralac nenadmašivog lika Šojića i pravi showman − Milan Lane Gutović.

KOSMO48

STARS

KOSMO: Vi ste, zapravo, otišli na prijemni ispit za Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju na nagovor Vaše sestre, a bili ste upisali, pak, Prirodno-matematički fakultet. Malo je falilo da se bavite nečim drugim...?Lane Gutović: To mi je usme-rilo život na lepšu stranu, jer moj život profesora matema-tike bio bi daleko jednostavniji, ali i dosadniji od ovoga načina

života kojim živim zahvaljujući mojoj sestri.  Nekada sam joj zahvalan zbog toga, ali kada ovaj način života pokaže svoje loše strane i nisam.

Iza Vas je veliki broj odigra-nih uloga, ali bili ste i vrlo popularni kao voditelj show-programa „Ne može da škodi“ i „Oralno doba“. Šta to ne može nikad da nam škodi?Vaše pitanje već daje na neki

način odgovor − smeh nikada nije škodio nikome.

Mnoga deca su rasla uz zani-mljive priče i neponovljive avanture Vas kao pustolova istraživača u dečijoj seriji „Pustolov“. Mislite li da nam nedostaju ovakvi sadržaji za decu danas?Postali smo oni na koje su nas upozoravali, jer smo tako želeli ili su nas na to naveli. U ovoj formi surovog društva u kome

živimo nema mesta za decu sem u reklamama i političkim spotovima. Mora da se pora-ste brzo i bez zadržavanja na lepim pričama. Meni i danas nedostaju takve priče...  

Pustolov je uvek na kraju te serije iz česme „puštao mrak“. Ima li možda previše mraka u Srbiji, ali i šire, danas?Kada pogledam oko sebe i zagledam se u sebe, rekao bih da sam se igrajući pustolova zaigrao i pustio previše mraka. Ko ume da oprašta neka mi oprosti, ali mrak koji sam, igrajući se, nepažljivo puštao, više ne umem da vratim.  

Pored zavidno bogate karijere i brojnih prestižnih nagrada, opšte je poznato da ste u liku Srećka Šojića nenadmašivi. Ovaj lik Vam je očigledno najbolje, što bi se reklo, legao. Imate li neko objašnjenje − zašto?Verovatno sam u sebi čuvao elemente ovoga lika. Nisam

ga imao kao uzor, ali sam se takvih tipova gadio, što je veoma slično divljenju. U sva-kom slučaju ovi i ovakvi tipovi su mi skretali pažnju, bili mi primer koji govori koliko

uspeha bi svi mi imali kada bi se samo otarasili morala.

Kako objašnjavate tu vanvre-mensku popularnost Srećka Šojića?Šojić je postao lik koji će u isto-riji moga naroda ostati i opstati onako kako je kod Engleza opstao u vremenu Hamlet. Ali, Hamlet kao pojedinac koji je postao pojam nesrećnog princa, a Šojić kao pojedinac je postao pojam nesrećnog naroda.

Je li Vam žao što je došlo do nekorektnosti od strane RTS-a i što ste napustili Fo

tos:

NV

P, ar

hiva

Lan

e Gut

ović

„Šojić je lik koji će u istoriji moga naroda ostati i opstati onako kako je kod Engleza opstao Hamlet”, ističe Lane.

FENOMEN: Lane Gutović je u autentičnom igranju lika Srećka Šojića postao apso­lutno glumački nenadmašiv.

„Istina se govorikroz šalu!“

Piše: Sandra Radovanović

KOSMO 49

„Istina je mudrost, a ko može mudrost da razume, ako u njoj nema šale“, kaže Gutović.

Foto

s: N

VP,

arhi

va L

ane G

utov

ić

Kratko & jasnoDa nisam glumac bio bih... profesor matematike.

Posao umetnika je da... zabavi, a da pouči samo one koji to hoće.Najbolji antidepresiv je... odmor.Neostvareni san mi je... sve.Trenutak najveće sreće... u toku je.Trenutak najveće tuge... verovatno me čeka.

seriju „Bela lađa“?Mislim da je dovoljno što je žao vama − gledaocima.

Ipak, na radost publike, Vi nas i dalje zabavljate. Bili ste čak i u Beču nedavno sa Vašom stand up komedijom „Obično veče“. Po smehu i pozitivnim utiscima publike to je bilo daleko više

od obične večeri, a šta je onda Vama jedno „obično veče“?

Moje večeri imaju jednu zajedničku crtu. Sastoje se od taktika kojima izbegavam situ-acije u kojima bi mogli da me gnjave. To je na prvi pogled jednostavno, ali verujte mi da je komplikovano.   

I u Vašem stand up-u se dosta dotičete politike, ali i žena. Imaju li ove teme možda nešto zajedničko?Politika je kao zanat samo malko mlađa od najstarijeg zanata - prostitucije. Nije li ovo dovoljno za inspiraciju?  

U maju nam, pak, dolazite kao Šojić u Beč sa predsta-vom „Ukrađena ličnos' “. Jesmo li postali društvo takvih ličnosti? „Ukrađena ličnos’ “ je pisana prema komadu „Barabe” Milo-rada Vučetića, ali je činjenica da je od toga lika kasnije postao Šojić. Mi nismo sada iznenadno postali takvo društvo! Mi sada otkrivamo da smo odavno već bili društvo takvih tipova.

Šta očekujete ovog puta od gostovanja u Beču?Nekoliko puta sam igrao u Beču razne tekstove i u ekipama raznih beogradskih pozorišta. Zajednički utisak svake ekipe je bila sličnost beogradske i bečke publike. Ukoliko i sa ovog gosto-vanja budem poneo isti utisak, biću zadovoljan i ja, ali i  bečka publika.

Jednom ste bili izjavili da je turbo-folk nešto što je za zgražavanje i da smo ostali neobrazovani, jer se protiv te neobrazovanosti borila zemlja edukativnim emisijama i nije uspela. Ima li nam leka?Nikada se nisam „zgražavao” na turbo-folk. Zgranutost i gađenje imam rezervisano za politiku i te resurse ne rasipam na takve nevažne prateće pojave kao što je turbo-folk. Samo sam konsta-tovao da je turbo-folk produkt i pokazatelj stanja duha našega

dru štva. Lek za stanje duha ne postoji. Da budem preci-zniji, kod nas lek ne postoji, jer nama vladaju isti oni za koje čuvam zgraža-vanje i gađenje. Možda bi kao primer trebalo citirati Čerčila kome je predloženo da zbog rata treba ukinuti davanja za ku lturu i novac koristiti za odbranu države. Čer-čil je predlagača ovog projekta pitao: „A kada ukinemo kulturu, šta onda da branimo?”. U našoj varijanti ovaj odgovor bi glasio: „A kada ukinemo turbo-folk šta onda da branimo?”

Vratimo se komediji u kojoj dobro vladate. Je li šala dobar način da se kaže istina?Samo se tako istina i govori. Istina je mudrost, a ko može mudrost da razume, ako u njoj nema šale. Šala je na neki način vodič do istine. Uostalom, mudrost kaže: „Nepismen gleda

u pismenoga, pismen u pamet-nog, pametan u mudrog, a mudar u nebo ili pod suknju, što može i nepismen.”

Vi ste Vašim vrhunskim glu-mačkim izvedbama zasmejali mnoge, a šta zasmejava Vas?Zasmeju me samo situacije i osobe koje neće da me zasmeju, ali se tako desi. Ukratko zasmeju me samo oni koji to neće.

SMEH.„Mene zasme­javaju samo oni koji baš to neće“

Dr. Roland_ Anzeige Kosmo_82x64mm

Tel.: 01/523 14 88, www.roland.at

HÖCHSTEERFOLGSZAHLÖSTERREICHS

•Matura

•Berufsreifeprüfung Beginn:Frühjahr & Herbst

STARS

KOSMO50

SAD I BALKAN. „Jer ti i ja dva smo sveta različita“

kaže jedna od Tominih pesama... U to bi se i moglo

poverovati kada se Balkan upoređuje sa SAD-om.

Međutim, nije baš tako ukoliko se ove fotografije

naših i svetski poznatih lica uzmu u obzir.

Srpska košarkaška legenda Vlade Divac je daleko poznat i van granica Balkana. A neretko ga upoređuju sa francuskim glu­mcem Jean Renoom. A kada se malo bolje pogleda, nije ni čudo. Slične crte lica, brada, kosa, pa čak i markantan nos (iako ne liče previše) daju da se nasluti da su Vlade i Jean dvojnici.

Ana Ivanović važi za jednu od najlepših žena koja se ikada pojavila na teniskom terenu. S toga je logično da se njena lepota upoređuje sa osobom, koja je od svoje fizičke atrakti vnosti napra­vila biznis, Adrianom Limom. A pored izgleda dele još jednu zajedničku stvar: Ana se udala van granice rodne zemlje, dok je Adriana našla privremenu bračnu sreću baš u Srbiji.

Foto

s: zV

g./g

etty

imag

es/W

ikim

edia

Com

mon

s- D

avid

Sha

nkbo

ne

Vlade Divac _ Jean Reno

Ana Ivanovic _ Adriana Lima

Piše: Manuel Bahrer

SvetskiSvetski dvojnici

Obe prelepe dame su dostigle velike uspehe u svojoj profesiji.

Bullockova je između ostalog nagrađena Oskarom, a Španovi­

ćeva se na proteklim takmičenje i više nego proslavila. Ivana

se često upoređuje sa američkom glumicom u mlađim danima,

što je itekako dokaz da bavljenje sportom na profesionalnom

nivou ne mora u isti mah da znači manje ženstvenosti i lepote.

Nole, jesi li to ti? Nos, pogled, crte lica i čak i mla­deži, sve to čini Novaka i Roberta idealnim parom za ovu listu. Kada se pogleda De Nirova slika iz mlađih dana, može se na prvi pogled poverovati da je Noletov stariji brat ili neki dalji rođak. A obojica su oduvek zbog, kako

fizičkog izgleda, tako i harizme bili muškarci o kojima je maštao lepši pol.

Iako se NBA­igrač, Predrag, smatra Srbinom, a holivudski glu­

mac, Eric Bana, Austrijalancem, treba naglasiti da oba vuku

korene s Balkana. Bana, rođen kao Banadinović potiče iz hrva­

tsko­nemačke migrantske porodice u Melbornu, a Stojaković se rodio u

Hrvatskoj, tačnije u Požegi. Na kraju krajeva nije ni toliko čudno što dele

sličnosti u fizičkom izgledu, jer su sa istog balkanskog podneblja.Foto

s: zV

g./g

etty

imag

es/W

ikim

edia

Com

mon

s- D

avid

Sha

nkbo

ne

Vlade Divac _ Jean Reno

KOSMO 51

Novak Dokovic _ Robert De Niro

Predrag Stojakovic _ Eric Bana

Ivana Spanovic _ Sandra Bullock

KOSMO52

SCENA

Dina Ogrizović (23) je talentovana i svestrana stu-dentkinja sociologije poreklom iz Novog Sada. Njena velika strast je ručno izrađivanje nakita i odevnih predmeta, pri čemu se koristi reciklažom sa ciljem da podigne svest o životnoj sredini.

KOSMO: Odakle dobijaš inspiraciju za svoje krea-cije?Dina Ogrizović: Inspiracija dolazi iz mladalačkog duha i duha novine, kraće rečeno, iz želje da se napravi nešto što je drugačije. Danas je to jako teško, jer je tržište prezasićeno ra-zličitim nakitima i garderobom. Osim toga želja mi je da kroz izradu nakita podignem svest o životnoj sredini, koristeći se reciklažom. Kada bi nakit i garderoba bili dopadljivi mladalačkoj grupi ljudi, onda mislim da bi se sa tim promovi-sala i ta ideja.

Koji tip lepšeg pola imaš u glavi za koji praviš ovaj nakit? Kakva devojka treba da ga nosi?Mislim da bi morale da se slažu sa tim ne-kim pogledom na svet, jer većina ljudi ipak ne voli da nosi nešto reciklirano ili nešto, čemu je izmenjena svrha upotrebe. Osoba jednostavno mora imati tu postavku u glavi da joj je ok da nosi tako nešto i da voli takav nakit. Osim toga, s oizirom na to da je asi-metrija jedna od glavnih odlika mog nakita, osoba treba imati afiniteta i prema tome.

Šta je kod tvog nakita originalno tj. autentično?Reciklaža je na prvom mestu, ali i neki lični pečat, zato što nije klasičan nakit u pitanju, nije nakit koji je „high fashion“ stila, već je malo buntovnički i mislim da ne može svako da ga nosi. Osim toga, pošto je nakit u pitanju, on treba da služi tome da „podi-gne“ čitavu kombinaciju tj. da uhvati oko. S

druge strane, ja ne volim simetriju i moje minđuše su npr. totalno različite jedna

od druge.

Koji materijali dominiraju u izradi tvog nakita i sa kojim ti je najlakše, a sa

kojim najteže da radiš?Trenutno su to slušalice, kablovi, staklene perlice, farbana tkanina i hekleraj od bake. Koristim isto i stari nakit koji sam preuredila. Želim i da započnem kolekciju u kojoj ću koristiti i kompjuterski otpad pogotovo me-morijske ploče. Suština je da delove memorij-ske ploče pomešam sa drugim materijalima. Možda čak i sa sušenim cvećem. Želim da se kroz tu kolekciju oseti taj moralni cilj.

1. 2.

3.

faceNAŠEfaceface

Foto

s: zV

g

Leto je vreme muzičkih festivala i dobrog provoda pod otvore-nim nebom od jutra do sutra. Tako se, na radost ljubitelja tvr-dog zvuka, bliži festival Rock in Vienna. Idealan prostor za ovaj spektakl je bečki Donauinsel. Ne propustite najbolju muziku na struju u izvođenju velikih imena

i time doživite večeri za prepriča-vanje! Više informacija o karta-ma, programu i svim ponudama ovog festivala možete saznati di-rektno na njihovom sajtu www.rockinvienna.at. A za one koji bi da okušaju sreću, KOSMO deli 2 x 2 karte za ovaj festival. Sve detalje o učešću i mogućno-stima pobede u ovoj nagradnoj igri možete saznati na našem sajtu www.kosmo.at u rubrici Gewinnspiele. Puno sreće!

FestivalRock in Vienna

2-5.6. Donauinsel

Piše: Dušica Pavlović

Fotografija: Radule Božinović

„Moj nakit ima visi cilj”

NAGRADNA IGRA

4.

Poklanjamo vam jedan inovativan komad Dininog nakita! Posetite rubriku

Gewinnspiele na www.kosmo.at.

NAGRADNA IGRA

Foto

s: zV

g

„Moj nakit ima visi cilj” Spektakl u Beču:

Dejan Petrović Big Band

Višestruko nagrađivanapredstava „Žaba”

20:30

Po prvi put u Beč stiže ambasa-dor srpske trube i višestruki po-bednik Guče - Dejan Petrović. Tom prilikom nastupa zajedno sa Big Bandom pri čemu se na neviđeno dobar način spaja mu-zika „za starke i opanke”. Opšte je poznato da Dejan Petrović sa Big Bandom pravi spektakle na sceni i time koncert koji ćete dugo prepričavati. Repertoar ovog sastava je raznovrstan - od interpretacija poznatih hitova što zabavne, rock i rock 'n' roll muzike, to i narodne i izvorne muzike, pa sve do neverova-tno zanimljivih obrada srpskog brenda - kola! Muzika koja spaja tradiciju i moderan zvuk, staro i mlado, starke i opanke, te

ne ostavlja ničije srce da miruje. Ono što Dejan Petrović i Big Band stvaraju na sceni dopašće se ne samo ljubiteljima trube i njenog melosa, već i onima koji vole novine i kvalitetne hibri-dne moderne spojeve i trubačke interpretacije brojnih poznatih pesama različitih žanrova. Ovo je veče gde ne miruju ni srce ni noge, ovo je veče gde se peva i igra, ovo je veče za pamćenje, ovo je veče koje se ne propušta! Ne propustite ni vi ovaj jedi-nstveni spektakl u Beču u režiji majstora trube Dejana Petrovića i Big Banda i obezbedite svoje karte na vreme. Karte su do-stupne po ceni od 20 i 25 evra, za studente po ceni od 15 evra,

Seksan i Moamer Kasumović. Igranje ovog vrhunskog pozo-rišnog komada pred bečkom publikom organizuje BHKP. Karte su dostupne po ceni od 18 i 26 evra na dva prodajna mesta: Pitawerk (Mariahilfer Strasse 147, 15. becirk) i knjižara „MI”, (Burggasse 84, 7. becirk).

19.5. VHS, Rudolfsheim­Fünfhaus

21:0017.6. Hallmann Dome (ex Budocenter)

NAGRADNA IGRA

„Žaba” je predstava o svima nama, ljudima današnjeg vre-mena, dobu nerazumevanja i usamljenosti, kao i potrage za ljubavlju i smislom. Njeni likovi se ne snalaze u dobu tra nzicije i promenjenih vrednosti. Ova predstava obuhvata slične pro-blematike koje vladaju u BiH, Hrvatskoj i Srbiji. Teza ovog po-zorišnog komada je da uvek i u svemu tražimo krivca propušta-jući da sami menjamo išta u živo-tu. Tako zbog lošeg života okri-vljujemo vlast, sistem, direktora, trenera, selektora, umesto da se izborimo sami za sebe. Predstava nikog ne ostavlja ravnodušnim i zato je višestruko nagrađivana. Autor njenog te ksta je mladi Dubra vko Mihanović, a uloge tumače: Emir Hadžihafizbego-vić, Mirsad Tuka, Aleksandar

a prodajna mesta su sledeća: Vino Laguna, Mokador, Beer-tija, Kroki Gril, kafić Blueberry, restoran Seme ndria, Elit auto-perionica, Royal, Zlatni pek i restoran National, ali ove karte možete nabaviti i onlajn putem svima poznate internet strani-ce www.oeticket.com. Više

informacija i rezervacije putem telefona: +43664 597 8805. Za one koji bi da okušaju svoju sreću KOSMO deli u nagradnoj igri 2 x 3 karte za ovaj jedinstve-ni koncert! Sve detalje o učešću u ovoj našoj nagradnoj igri mo-žete pronaći u rubrici Gewinn-spiele na sajtu www.kosmo.at.

KOSMO 53

54 KOSMO

KULTURA

Foto

s: zV

g

Knjige

Susreti u prošlostiMarija ManojlovićKnjiževna omladina Srbije, 2016.

Č o ve k ko j i n e s t a j e i devojka koja tr a ž i s v o j u b u d u ć n o s t jedinu utehu nalaze u igri. I z m e š t e n i

iz vremena, u svetu beskrajnih mogućnosti, oni ispituju svoje so pstvene granice. Bez straha od toga šta nosi sutra prepuštaju se jedno drugom u potrazi za samim sobom. 

Osamdeset pet tisućaAndy JelčićHena Com D.O.O. 2017.

Priča je, za-pravo, je-dnostavna i obična. Toli-ko obična da se verovatno jednom i do-godila: večiti

student iz Zagreba dolazi u Su-lejmaniju. Savršena uverljivost, kao da ne čitamo prozu nego dinamičnu reportažu iz iračkih zabiti i iz gradova koje naše oči nisu videle. 

Priča o bračnom paru koji dobija na lotou dva miliona evra garantuje smeh.

Promocija knjige pisca iz BiH koja je dostupna i na nemačkom jeziku.

Smeh do suza obećava ova komedija koja je u Srbiji oborila sve rekorde.

„Ukrađena ličnos’ “ je prikaz moralne slike praktične, moderne, prilagodljive osobe, kojoj su za postizanje li čnog cilja, uslovi bilo koje vrste neobično laki. Isti ti uslovi koji su njemu laki, za drugu osobu bi bili potpuno neprihva-tljivi, jer podrazumevaju poniženje i moralnu propast. Uz Laneta Gutovića smeh, koji vas čeka, biće zavesa koja će možda pokriti neke sličnosti ovoga lika sa aktuelnim osobama koje krase naše vreme i težak politički trenutak. Za ovu predstavu KOSMO vam dodeljuje 1 x 2 karte. Više o nagradnoj igri na www.kosmo.at (rubrika: Gewinn-spiele). Informacije i rezervacije na: +43 664 597 8805.

Muharem Bazdulj studirao je Anglistiku u Sarajevu i radi kao novinar i predavač. Nosilac je brojnih nagrada za svoje radove, eseje i kratke priče objavljene na nekoliko jezika. „Đaur i Zulejha“ je njegov prvi roman preveden na nemački jezik. U novom romanu pisac pokušava dublje da objasni pojmove duhovnog sveta Balkana, tako što jedno istorijsko predanje nitka klišeima iz avanturistič-kih romana ili suočava Lorda Bajrona sa orijentalnim legendama. Zapakovane u njegove lične filozofske misli pojavljuju se veličanstvene, uzbudljive prozne deonice. Prijavljivanje na mail: info@designclub.wien.

Hit komedija „Ukrađena ličnos' “

Prezentacija knjige„Ðaur i Zulejha“

Ovo je tragikomična priča o bračnom paru srednjih godina, rastrzanog između materijalne i moralne krize. Oni žive na granici egzistencije i dobijaju na lotou dva miliona evra. Veličina ovog komada leži u njegovoj aktu-elnosti, jer se i ljudi iz našeg okruženja koji žive na granici egzistencije trude da dođu do sreće. Bračni par na sceni su poznati Zoran Cijanović i Nataša Ninković. Za ovu predstavu KOSMO vam dodeljuje 1 x 2 karte. Više o nagradnoj igri na www.kosmo.at (rubrika: Gewinnspi-ele). Više informacija na www.skforum.at, a rezervacija karata na : +431 501653306 i na www.akzent.at.

Predstava„Prah“

VHS, Rudolfsheim­FünfhausSchwendergasse 4120:30

19:30

15.5. HauptbüchereiUrban-Loritz-Platz 2a19:00

17.5. Theater AkzentTheresianumgasse 18

NAGRADNA IGRA

NAGRADNA IGRA

Eskaliranjem k o n f l i k t a u S i r i j i , u m a s o v n o m p o m e r a n j u i z b e g l i c a , Balkanom su prošli ljudi iz

najrazličitijih ratnih zona. Knjiga počinje 2005. na granici Maroka i Španije, a završava se 2016. u srcu EU. Knjiga predstavlja živote izbe-glica ispričane iz ljudskog ugla.

Auf der Flucht Boštjan VidemšekKlak Verlag, 2017. 27.5.

Foto

s: zV

g

KOSMO 55

Grease — Sing­A­Long

Fluch der Karibik 5

Žanr: Mjuzikl, komedijaGlumci: John Travolta, Olivia Newton-John, Jeff ConawayRežija: Randal KleiserNa repertoaru od: 18.5.2017.

Nova produkcija najpozna-tijeg mjuzikla svih vremena ostvarila je uspeh skoro kao i njen prethodnik – Randal Kleiser svojom novom verzi-jom klasika oduševljava pu-

bliku širom sveta. Film opet prati priču dvoje mladih lju-di – Sendy Olsson i Dannyja Zuko koji se upoznaju jedno leto i ubrzo zaljubljuju jedno u drugo. Kako se leto bliži kraju, Sendy se sve više brine zbog svog povratka u Austra-liju, misleći da će onda zauvek izgubiti svoju veliku ljubav. Danny je ipak uverava da je to za njih samo početak.

Bioskop – najnoviji blockbusteri

DVDRogue One — A Star Wars Story Radnja filma je smeštena između dva važna doga-đaja u svetu

„Rata zvezda“ pripovedajući o brojnim dešavanjima nakon ra-spada Republike. Jediji više ne postoje, a Galaksija se nalazi u potpunom preokretu. Reforme su pred vratima. Novo uređenje se rađa iz mračne strane moći.

CaféSociety

U romanti-čnoj kome-diji Woodyja Allena Bo-bby ( Jesse Ei-

senberg) se zaljubljuje u Vonnie (Kristen Stewart) ’30-ih godina u Hollywoodu, koja se već na-lazi u ljubavnoj aferi sa jednim oženjenim čovekom. Ne znajući to, on pokušava na sve načine da osvoji njeno srce. Topla priča za sve romantike!

The Surge

The Surge je f a n t a z i j s k a igra uloga. Ovde se ne radi o mo-nstrumima i

zverima iz neke druge dimenzije, već nas priča vodi 60 do 80 godi-na u daleku budućnost, u borbu protiv kiborga i robota. Borbe se odvijaju u bunkerima i ruševina-ma fabrika tj. u svetu bez nade, ali punom mračnih tajni. Glavni junak je jedan običan radnik fa-brike koji pokušava da preživi u ovom svetu punom neprijatelja. Teren pun akcije i nepredvidivih situacija daleke budućnosti!

Igrica

Sieben Minuten nach MitternachtŽanr: FantazijaGlumci: Lewis MacDo-ugall, Sigourney Weaver, Felicity Jones, Toby KebbellRežija: Juan Antonio BayonaNa repertoaru od: 4.5.2017.Ocena:

Trinaestogodišnji Conor O’Malley živi sa svojom bolesnom majkom i odbija da prihvati činjenicu da će ona uskoro umreti, jer boluje od raka u krajnjem stadijumu, a terapija koju prima ne poka-zuje nikakva poboljšanja. U školi se Conor ne oseća ništa bolje – stalno je u poziciji autsajdera kojeg Harry sa svojom bandom šikanira. S druge strane, zbog bolesti

njegove majke, ostala deca ga tretiraju sažaljivo. Čak ne nalazi više utehu ni u svo-joj najboljoj drugarici Lily. Ljut zbog toga što je deci ispričala da je njegova majka bolesna, ne želi da razgovara sa njom. Pored svih nedaća, sa kojima se susreće, Conora muče i noćne more u kojima se ruši čitav svet i saznanje da će uskoro morati da se preseli kod svoje stroge bake. Svoja osećanja i strahove dečak pokušava da izrazi kroz crta-nje. Jedne noći, tačno sedam minuta nakon ponoći, Conor O’Malley se naglo budi iz jedne od svojih mnogobro-jnih noćnih mora i spazi kako se stara tisa, koja se nalazi na vrhu brda iznad groblja i koje on vidi sa svog prozora, pre-

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

tvara u čudovište i postaje sve veća. Tisa govori Conoru da ga poznaje bolje nego on sam sebe i počinje svake noći da priča dečaku razne priče. Film koji je ekranizovan po istoimenom romanu oslikava borbu i bol jednog mladog čoveka na njegovom putu ka prihvatanju smrti svoje majke. Topla preporuka za fanove ovog filmskog žanra.

Žanr: Avantura, Fantazija-Glumci: Johnny Depp, Kaya Scodelario, Geoffrey Rush, Stephen Graham, Javier Bar-dem, Orlando BloomRežija: Espen Sandberg, Joachim RønningNa repertoaru od: 25.5.2017.

Naš omiljeni pirat, kapetan Jack Sparow, ponovo se nala-zi u potpuno novoj avanturi.

Po ko zna koji put kolo sreće se okreće, ali ovog puta protiv Jacka – mornari-duhovi, koji su uspeli da izađu iz čuvenog Bermudskog trougla, plove morima gladni smrti. Njihov plan je da se reše svih pirata, a na vrhu njihove liste nalazi se Jack. Njegov zakleti neprija-telj, kapetan Salazar, predvodi ba ndu mornara-duhova i juri Jacka neumorno...

KOSMO56

KOSMO: Otkud ideja o ovom zvanju tj. kako si ti saznala da si talentovana za ovaj „posao”?Olivera Tičević: Još od osnovne škole veoma su me zanimali pjevanje, besjedništvo, gluma… Naravno, tada ni u primisli nisam imala želju baš za oper-skim pjevanjem, niti sam mogla da pretpostavim kuda je taj spoj vodio. Kako je gluma ta koja me je najviše privlačila, upisala sam Srednju umjetničku školu za muziku i balet „Vasa Pavić” u Podgorici, prvenstveno kao pripremu za Fakultet dramskih umjetnosti, gdje se kao poseban predmet izučava školovanje glasa i pokret. Međutim, vje-žbajući svakog dana i sve više upoznavajući operu, shvatila sam da taj poziv obuhvata i sjedinjuje moje dvije velike ljubavi: muziku i glumu.

Operski pevači su i glumci...? Da li bi ti gluma bila drugo zanimanje?Upravo. Tanka nit me dijelila od toga da mi upravo to bude prvo zanimanje (smijeh).

Šta tebi najteže pada u ovom poslu? Mene moj talenat obave-zuje na rad, i samim tim, ja se ko nstantno trudim da taj tale-nat usavršavam, to je za mene najbitnija stvar u životu. Velika

je konkurencija dobrih izvo-đača, moramo biti konstantno „u treningu” i da smo spremni, a ja volim da igram, a ne da sje-dim na klupi. Tako da ogroman rad u tom smislu znači jednu veliku predanost. Prije svega, sama činjenica da od svoje 15. godine ne živim u istom gradu, a samo nekoliko godina kasnije ni u istoj državi gdje je moja porodica i moji najbliži. Da ne vidim iste mnogo mjeseci to je najveće odricanje. U odnosu na

to najveće od svih odricanja sve ostalo je manje važno.

Šta ti je dosad bio najveći poslovni izazov?Svaki koncert ili predstava, nebitno da li igrana u maloj sali za nekoliko ili na otvorenom za hiljade ljudi, za mene predsta-vlja jednak izazov. Nastupajući u centrima operske umjetnosti shvatila sam da je ustvari najveće dostignuće to što ljudi prepo-

DUŽNOST.„Mene moj talenat obave­zuje na kon­stantan rad“

Foto

s: D

anilo

Pap

ić, R

oman

a Sla

čalaOperska solistkinja

TALENAT. Olivera Tičević je operska soli-stkinja zbog svoje dve velike ljubavi: muzike i glume. Za sebe kaže da se ne bavi operskim pevanjem, već operu živi. Iza glamurozne scene je ovu mladu umetnicu sreo KOSMO.

Piše: Sandra Radovanović

iza kulisa

KULTURA

Foto

s: D

anilo

Pap

ić, R

oman

a Sla

čala

znaju ono što ja imam da kažem. I to je tako. Umjetnost nije ono sto ti vidiš, nego ono sto ti učiniš da drugi vide. Svaka nagrada je znak da su nečiji rad i trud pri-mijećeni. Priznanje koje sam dva puta dobila − najperspektivniji izvođač Barokne akademije Austrije omogućilo mi je da se predstavim više puta austrijskoj publici kroz nekoliko konce-rata različitog repertoara. Grad koji, kada se bar o operi radi, najbolje vam kao lik u ogledalu daje sliku sebe, toga gdje ste vi i onoga čime vi želite da se bavite, svakako je Beč. Te stoga neka upravo to bude odgovor: Beč je moj izazov i uvijek će biti.

Na kom jeziku pevaš arije? Koliko dobro onda treba operski pevač da vlada stranim jezicima?Svakodnevno u svim zemljama svijeta nastaju nove pjesme, arije, kompozicije na mater-njem jeziku te zemlje. Tako da

ih mi izvodimo, najčešće, na originalnom jeziku. Međutim, to ne znači da te jezike moramo znati. Postoji tim ljudi koji radi na dikciji operskog pjevača, da se i taj segment jezika dovede do najboljeg mogućeg stadijuma. Međutim, operska umjetnost ima tri kolijevke: italijansku, njemačku i francusku, te nam stoga posao mnogo olakšava ukoliko ta tri jezika savladamo što prije, ne samo u pravilima čitanja, već da u potpunosti ovladamo njima.

Šta je to što laik iz publike ne zna o operskom pevanju, a smatraš da bi bilo bitno za naglasiti?Čini mi se da jedan laik često ne vidi jednog umjetnika kao ljudsko biće, sa svim vrlinama i manama. Posao kojim se bavimo je težak, iako možda ne izgleda tako. Nama je komuni-kacija sa publikom najbitnija i svrha ovog posla je da svakog

pojedinca u publici pokušamo osvojiti i bar na kratko vrijeme odvesti u svijet umjetnosti, neko drugo i bolje mjesto. Mi jesmo tu zbog vas. I dajemo ono najbolje od nas − vama.

Smeš li uopšte u nekim di skusijama da povisiš ton ili se čuvaju glasne žice?Ne povišavam ton nikad, čak i ne toliko zbog glasnih žica. Svi bolje slušamo kada nam se nešto tiho i blago saopšti.

U pjevanju uz blage i nježne nijanse, neo phodne su i ove opozitne boje.

Zbog čega se ne bi bavila ničim drugim osim ovim?Uvijek treba iznova da upo-znajemo sebe. U različitim kulturama, kroz razne emo-cije i reakcije i slično. Igrajući raznolike likove, neke meni više ili manje bliske, upozna-jem i pronalazim neku drugu Oliveru i to je ono najljepše.

Kao dvostruka dobitnica najperspektivnijeg izvođača Barokne akade­mije Austrije Olivera završava studije u Bernu, a nastupa širom Evrope.

KOSMO 57

Bundesministerium für Verkehr, Innovation und Technologie

entg

eltl

iche

Ein

scha

ltun

g

Elektro-Förderung im großen StilVerkehrsministerium, Umweltministerium und die

Automobilbranche investieren gemeinsam 72 Millionen Euro in die Zukunft der E-Mobilität.

Das Maßnahmenpaket umfasst Unterstützung für den Kauf von E-Fahrzeugen, den Auf- und Ausbau von E-Ladestationen und erleichtert kommunale Privilegien speziell für E-Fahrzeuge im Straßenverkehr – Stichwort „grüne Nummerntafel“.

Umfassende FördermöglichkeitenDer Kauf von neuen privaten PKW, die ausschließlich mit Elektroantrieb oder Brennstoffzellenantrieb ausgestattet sind, wird mit 4.000 Euro (Anm.: 2.500 vom Bund/1.500 von der Automobilbranche) gefördert – Plug-in Hybride mit 1.500 Euro (Anm.: 750 vom Bund/750 von der Automobilbranche). Die vollelektrische Reichweite des PKW muss mindestens 40 Kilometer betragen und der Brutto-Listenpreis (Basismodell ohne Sonderausstattung) darf 50.000 Euro nicht überschreiten. E-Mopeds und E-Motorräder werden mit 750 Euro gefördert (Anm.: 375 vom Bund/375 von der Zweiradbranche). Betriebe, Gemeinden oder Vereine werden bei der Umstellung auf E-Mobilität ebenfalls unterstützt.

Die grünen E-Nummerntafeln wurden mit 1. April 2017 eingeführt und können bei der Zulassungsstelle ausgetauscht werden. Damit sind rein elektrisch betriebene Fahrzeuge und Brennstoffzellenfahrzeuge auf einen Blick erkennbar und Städte und Gemeinden können einfach und schnell zusätzliche Anreize schaffen – etwa beim Parken.

Ausbau der E-Ladeinfrastruktur Ein weiteres Ziel des Maßnahmenpakets ist der Ausbau der Ladeinfrastruktur. Öffentlich zugängliche Ladestatio-nen werden mit bis zu 10.000 Euro gefördert, private Wallboxen oder intelligente Ladekabel mit 200 Euro (als Bonus in Kombination mit der E-PKW-Förderung für Private).

Registrierung und Einreichung von Förderanträgen ist via www.umweltfoerderung.at möglich.

Dobitak-gubitakSreca dolazi Ovnovima, Lavovima i Strelčevima.Novac očekuje Blizance, Vodolije i Vage.Poslovni uspeh očekuje Rakove i Ribe.Problemi dolaze Devicama i Škorpijama.

HOROSKOP

KOSMO0058 KOSMO

Ovan (21.3.-20.4.)POSAO: Mnoge stvari u ovom periodu Vam neće ići od ruke i to će u očima drugih izgle-dati kao Vaša nesposobnost da se izborite sa svakodnevnim sitnicama na poslu. LJUBAV: Pre-više vremena provodite na telefonu, a premalo u direktnom kontaktu sa partnerom. Malo fizičke aktivnosti će Vam ko-ristiti, barem što se tiče psihičkog mira. Dakle, ostavite malo telefon sa strane. KOSMO-SAVET: Posetite očnog lekara.

Bik (21.4-20.5.)POSAO: Ako ste planirali da menjate mesto boravka, uradite to što pre. Moguće je da Vam se neke sitnice ispreče na putu, ali nemojte da Vas to obeshrabri, već pratite zacrtani cilj u gla-vi. LJUBAV: Bićete voljni da udovoljavate kako želje najbližih, tako i partnerove. Trudićete se da sa što više le-pih sitnica doprinesete prijatnoj atmosferi u domu. KOSMO-SAVET: Više opuštanja Vam neće škoditi.

Blizanci (21.5.-21.6.)POSAO: Trudite se da date svoj maksimum, jer biste u suprotnom mogli da padnete na ne-kim zadacima u očima pretpostavljenih. LJU-BAV: Osećate da biste mogli da pronađete stabi-lnost kroz novu vezu. Partner Vam je pronašao slabe tačke i znaće kako da Vas zavede, ali ne reagujte na prvu loptu. KOSMO‐SAVET: Pazite šta pričate pred nepoznatima.

Jarac (22.12.-20.1.)POSAO: Novac ne dolazi još uvek, iako ste mislili da je garantovano već u Vašem novča-niku. Ubuduće razmislite sa kim sarađujete. LJUBAV: Osobu koju ste sreli nedavno, a koja Vas za sada samo fizički privlači, počećete da gledate na dru-gačiji način, jer ćete shvatiti koliko ste ustvari slični i da biste mogli čak započeti emotivnu vezu. KOSMO‐SAVET: Nervoza nosi problem sa želucem.

Vodolija (21.1.-19.2.)POSAO: Imate poteškoće u komunika-ciji već duži period sa pretpostavljenim koji se ponaša prema Vama kao da ste po-četnik. Probajte da se postavite malo pri-jatnije prema njemu i rezultat će biti postignut. LJUBAV: Ukoliko ste u stabilnoj vezi, možete očekiva-ti lep naredni period u krugu rodbine.KOSMO‐SAVET: Više spavajte!

Ribe (20.2.-20.3.)POSAO: Zatrpani ste poslom, a ipak se ža-lite, jer niste na mestu koje zaslužujete i ne-mate tretman kao i drugi saradnici. Ako ništa drugo, zadovoljiće Vas novac, iako ste na njega morali da čekate. LJUBAV: Nije još sve prošlo, ali rešenje pro-blema koji Vas je mučio se nazire. U najavi je pomak u porodi-čnim odnosima. KOSMO‐SAVET: Pazite na novčanik!

Vaš astrolog:

Sanja Coljagleda u zvezde

za KOSMO!

Mesečni

Foto

s: iS

tock

phot

o, n

ewm

edia

team

, zVg

horoskophoroskop

KOSMO 59

Mesečni

Foto

s: iS

tock

phot

o, n

ewm

edia

team

, zVg

Vaga (24.9.-23.10.)POSAO: Nastavite sa takvim odnosom pre-ma obavezama i ne brinite, jer samo na taj na-čin imate stabilnost i prosperitet. LJUBAV: Duže vreme Vas muči samoća. Vrlo uskoro ćete sresti nekoga ko u potpunosti zavređuje Vašu pažnju i ko Vam odgovara u svakom smislu, tako da će to biti idealan partner za Vas. KOSMO‐SAVET: Moguća je prehlada i pro-blemi sa bubrezima, pa pripazite malo.

Skorpija (24.10.-22.11.)POSAO: Prijaće Vam na neki način što ne možete da dignete glavu od posla, ali ne neke provokacije upućene od jednog starijeg kole-ge. Probajte da ne polemišete previše, jer ćete tako samo narušiti ugled koji ste teško stekli kod pretpostavljenih. LJUBAV: Novi partner će probuditi u Vama davno zaboravljenu strast. Ulazak u novu vezu potpuno će Vas oporaviti. KOSMO‐SAVET: Više se opuštajte.

Strelac (23.11.-21.12.)POSAO: Nemojte da se ugledate na stari-je kolege. Imate dovoljno samopouzdanja i znanja tako da biste mogli više da razmišljate svojom glavom. LJUBAV: Malo se više nećkate nego što bi trebalo. Potencijalni partner bi mogao da posumnja u Vašu rešenost da uđete u vezu i da se okrene i ode. KOSMO‐SAVET: Čuvajte se promaje!

Rak (22.6.-22.7.)POSAO: Ovih dana će Vam Vaša sposob-nost improvizacije pomoći da pridobijete poverenje veoma bitnih poslovnih partnera. LJUBAV: Problemi koji Vam se dešavaju u najbližem okruženju mogu Vas trenutno dekoncentrisati. Vaši najbliži neće baš imati razumevanja za Vaš privatni i društveni život. Ne zahtevajte od voljene osobe previše. KOSMO‐SAVET: Počnite da vežbate.

Lav (23.7.-23.8.)POSAO: Zatrpani ste poslom, tako da nemate mnogo vremena za sebe i svoje po-trebe. Nije to tako loše, jer stiže i nagrada za uloženi trud u vidu materijalne nadoknade. LJUBAV: Ljubav Vam je pokucala na vrata. Ne bi trebalo da se nećkate mnogo, jer ovakvu priliku niste odavno dobili. Opustite se i uđite u ovaj odnos bez ikakvih predrasuda. KOSMO‐SAVET: Častite sebe nečim.

Devica (24.8.-23.9.)POSAO: Poklonite poverenje starijoj i iskusnijoj osobi koja bi mogla na pravi na-čin da Vas uvede u posao na velika vrata i pokaže Vam male tajne posla koji Vas zanima. LJUBAV: Ako ste u stabilnoj vezi ili braku, prijaće Vam druženje sa nekim starim prijateljima. Oprezno sa ljubo-morom parnera. KOSMO‐SAVET: Otputujte nekud.

BIK je materijalan, zemaljski znak koji voli konkretne situacije, ko-nkretne stvari i jasan stav. Iznad svega voli novac, materijalnu sigurnost i

nekretnine. Voli da jede i uživa, te spada u hedoniste. Vrlo je čulan znak

koji jasno stavlja do znanja šta želi.Snaga: pouzdan, strpljiv, muzikalan.Slabost: tvrdoglav, posesivan, beskompromisan.Omiljena boja: ljubičastaŽeljko Joksimović

20. 4. 1972., BeogradOsobe rođene u znaku Bika su vrlo senzualne i taktilne, a posebno ih izdvaja

kreativnost. Sve to i dokazuje svojim dugogodišnjim radom Željko Joksimović.

On je tipičan predstavnik ovog znaka, umetnički nastrojen i multitalentovan

muškarac koji tačno zna šta hoće.

Horoskop poznatih

Znakmesecahoroskophoroskop

RAZONODA

60 KOSMO

Vaše mišljenje pošaljite na: uros.miloradovic@kosmo.at

Uroš MILORADOVIĆ

Slabovidikutak

Foto

: KO

SMO

Kad bi imaoPita jedan Piroćanac drugog:-Kad bi imao četiri auta, da li bi mi dao jedan?Drugi odgovara:-Bih, što da ne?-A kad bi imao tri kuće, da li bi mi dao jednu?-Istog trena!-A kad bi imao dve litre rakije, da li bi mi dao jedan?-Jok more!-Što?-Pa zato što toliko imam.

Baba se udaje za deduBaba našla nekog dedu, pa hoće da se uda i pita ga:-Je li, šta imaš od pokretne, a šta od nepokretne imovine?Deda odgovara:-Od pokretne imam protezu, a od nepokretne onu stvar između nogu.

Igra u peskuDošao Lala s njive ranije kući i zatekao svog sina kako se igra lopaticom u pesku. Odluči da mu se pridruži. Napraviše kule u pesku, tunele, razne oblike, milina jedna kako se igraju. Posle sat vremena igre, pita mali Lala tatu:-Je li, tajo, a koliko je mama tebi dala para da se igraš u pesku, dok je ona gore s ko mšijom Mikom?

Baka u komiDoktor govori uplakanoj porodici:-Nažalost, Vaša baka je u komi i mislimo da se neće probuditi...Unuk:-Gladan sam!Baba se budi, skače s kreveta:-Sad će, sinko, tebi baka nešto spremiti na brzinu!

Suza-Kako se zoveš?-Suza.-Srkaćeno od...?-Marina.

Kurva i pandurStoji kurva na uglu. Priđe joj pandur i pita:-Dobro veče, gospođo, da li Vi to prodajete seks?-Ma ne, šta Vam je, ne proda-jem ja seks, već kondome uz besplatnu demonstraciju.

Izložba kućnih ljubimacaPričaju dva drugara:-Devojka me vodi na izložbu kućnih ljubimaca...-Dobro, pa?-Pa imam tremu, šta ako ne pobedim?

Slavne žene svetaUlazi učiteljica u učionicu noseći pismene zadatke i kaže:-Deco, pregledala sam vaše zadatke na temu: „Slavne žene sveta“. Sram vas bilo, deco, pišete o Ceci i nekoj tamo Lady Gagi! Kako se niko nije setio da piše, recimo, o Mariji Kiri?Deca se uzvrpolje, pogledaše se između sebe i počeše da se smeju. Učiteljica pobesni:-Vama je sad i smešno, derišta jedna!Tada se odvaži Perica, ustade i kaže:-Učiteljice, ne zove se ona Marija Kiri, nego Maraja Keri.

Wi­fi kod babe-Bako, je l' ima wi-fi kod tebe?-More, ima da jedeš to što ima, nemoj da mi izvoljevaš tu!

Deda Mraz sa lenjiromŠta radi Deda Mraz sa lenjirom?Meri Krisms.

BMW u izloguTelefonski razgovor:-Halo, da li je to Audi servis?-Da, izvolite?-Zovem zbog BMW-a u Vašem izlogu.-Ali, mi nemamo BMW u našem izlogu...-E, sad ga imate, otkazale mi kočnice!

-Kako to?-Jer niko nije znao sakriti suze k’o Marina...

Nameštaj koji govoriHaso kod psihijatra:-Doktore, ponekad mislim da moj nameštaj govori.Doktor:-Kako to mislite?-Pa, lepo. Spavam ja tako sa ženom i kroz san čujem kako orman u našoj spavaćoj sobi kaže:-Mislim da je ovaj tvoj zaspao.A moja žena će njemu:-Izgleda da jeste.Onda orman kaže njoj:-Dobro, idem ja polako.I tu ja onda poludim, pa mu kažem:-Ne ideš ti nikud. Još te nisam otplatio!

PeglanjeMujo:-Što ti peglaš tu kosu?Fata:-Pa da bude duža.Mujo:-Aaaa, tako...ok!Sutradan lekar pita Muju:-I, kako rekoste da ste zadobili opekotine na penisu?

SaučešćeKako programer izjavljuje saučešće?-Primi moju tehničku podršku.

Mile našao devojkuNašao Mile devojku i kupio joj majicu na kojoj piše: „smile“.Da se zna da je s njega...

Blizanci-Dobar dan...-Dobar dan, izvinite, da li ste vi možda blizanci?-Ne, zašto pitate.-Pa, mama vas je isto obukla, baš ste slatki!-Gospodine, molim Vas da iza-đete iz auta i ponesite vozačku i saobraćajnu!

Pusta razbibriga

Ponekad sanjam da je nezapo-slenost u Austriji iskorenjena. U tim mojim noćnim mora-

ma armija nasmejanih robota stro-jevim korakom se upućuje na ra-dne zadatke, u kancelarije, fabrike, zahuktale pogone, zauzima mesta za montažnim trakama i proizvo-dnim linijama, za kompjuterima, volanima i kasama. Fabričke sirene urlaju, alarmi pište i svi se kao jedan bacaju na posao – opeglani, orni i disciplinovani, u službi algoritamske ekonomije. U ovim snovima ponekad sanjam i da su ukinuli službu za zapošljava-nje, AMS. Moja filijala se urušava, prepuštena slobodnom padu, kiši, zubu prirode. Supstanca bubri, ugiba se i truni u šut i krš. Budim se i odahnem – sve je to san. Odem da se uverim. Vidim, firma još uvek stoji. Na prilazi-ma zgrade vlada živa neradnička uskomešanost. Odlazim kod svog referenta. Ni njemu nije svejedno. I njegove oči su pune noćnih stra-hova. Prčka po kompjuteru. „Da-nas nemamo ništa za Vas“, kaže. Mi smo ekosistem u ravnoteži, moj referent i ja. Sve je povezano, puno uzajamnog uvažavanja: da bi on zadržao posao, ja moram da ga ne-mam. Ko zna, možda ćemo jednog od ovih dana zameniti uloge? On će nezaposlen kucnuti na vrata, a u kancelariji ću ga čekati ja, njegov vodič po stranputicama karijere. A do te prilike živeću dostojanstve-no i strpljivo, sa svešću o ličnom doprinosu neradničkoj ekonomiji koja zapošljava brojne političare, eksperte, čitave obrazovne insti-tute. Svestan uloge nerada kao jednog od važnih faktora razvoja domaće privrede.

Neradi napredak

Foto

: KO

SMO

Uređuje: Sandra RadovanovićIlustruje: Filip Andronik

KOSMO62

AUTO -MOTO

Vožnja podVožnja podotvorenim nebom

Piše: Petar Rosandić

Urbano savršenstvoSmart fortwo cabrio electric drive:Nema dvojbe da Smart vozila u gradskom prometu imaju ogromnu prednost u odnosu na konkurenciju. No, osim što Smart ulazi i na najuža parking mjesta, novi model Smart fortwo cabrio electric drive sada nudi kombinaciju jedinstvene pokretljivo-sti i lokalne vožnje bez emisija. Ovog gradskog mališana s velikim predno-stima pokreće motor sa 81 konjskih snaga, a puna baterija mu je dovoljna za vožnju od 160 km. Plus baterije je samo 45-ominutno punjenje.

Go­kart feelingMini Cabrio:Od svojeg zadnjeg redizajna Mini je narastao za deset centimetara u dužini, te za 4,5 cm u širini. Ovaj britanski Bavarac kod cabrio-ver-zija nudi niz različitih modela i motorizacija, počevši od benzinca sa 102 KS do Cooper SD-a sa 192 KS, ali jedno im je svima zajedničko: u Miniju vozač ima osjećaj kao da vozi go-kart vozilo. Ovaj auto je serijski sasvim dobro opremljen, ali tko želi više i bolje, taj će to kod Minija dobiti s debljim novčani-kom… Miljenik i jačeg i ljepšeg pola.

Cijena: još nije objavljena, izlazak na tržište se očekuje ovih tjedana

Cijena: od 23.575 eura* (početna verzija Mini Cabrio One)

Foto

s: zV

g, iS

tock

phot

o

KOSMO 63

otvorenim nebomMALI KABRIOLETI. S buđenjem proljeća mnogi razmišljaju o vožnji pod otvorenim nebom i kupnji kabrioleta. Predstavljamo vam nekoliko grad­skih kabrioleta koji trenutno najviše plijene pozornost javnosti.

Mali šminker Citroën DS 3 Cabrio: Pod nazivom DS spaja ovaj model avang ardni dizajn, modernu te hnologiju, kao i ljubav prema malim, zgodnim vanjskim detaljima. Osim što infotainment sistem ovog auta ne zaostaje za standardima današnjeg vremena, a što ovaj auto izgledom poentira kao pravi šme-ker, Citroën nudi 5 razlicitih verzija motorizacije kod benzinaca, a kod dizelaša dvije. Najjeftinija verzija ima 82 konja, dok sportsku, naj-skuplju verziju ovog automobila pokreće 165 konjskih snaga.

Made in SerbiaFiat 500 C: Ne tako davnim redizajnom svo-jeg modela 500, koji se proizvodi u srpskom Kragujevcu, talijanski Fiat napravio je definitivno pravi potez. To se odnosi i na cabrio-ver-ziju 500 C ovog šarmerskog Fice koji je proteklih godina poceo osvajati ljubitelje manjih automobila u gra-dskom prometu. Osim velikog broja razlicitih boja, Fiat kod ovog modela nudi šaroliku ponudu i u pogledu motorizacije, pocevši do najslabije verzije sa 69 konjskih snaga pa do one sa 105 KS.

Cijena: od 15.750 eura*

Cijena: od 18.390 eura*

Foto

s: zV

g, iS

tock

phot

o

*Neo

bave

zuju

ća p

roda

jna c

ena u

austr

ijski

m tr

govin

ama (

UV

P).

KOSMO64

SPOR T

O tkako je potpisao ugovor s najjačom MMA orga-nizacijom na svijetu, po-

znatim UFC-om, zanimanje medija za mladog bečkog borca Aleksandra Rakića ne jenja-va. „Još uvijek mi stiže mnogo poruka na telefon. Stalno mi čestitaju prijatelji i poznanici, a novinari ne prestaju zvati“, rekao nam je simpatični Bečli-ja kada smo se s njime našli u borilačkom centru Gym 23 u bečkom becirku Liesingu. Ri-ječ je, dakako, o senzaciji: prije

mjesec dana sin srpskog voza-ča busa ušao je u ligu prvaka najboljih boraca na svijetu, a za KOSMO prvi put govori o svojim idolima, svom rodnom Ottakringu i sljedećim posta-vljenim ciljevima…

KOSMO: Kako se osjećaš kao novopečeni borac u UFC-u? Rakić: Potpisivanje tog ugo-vora je bila velika satisfakcija. Jer, konačno znam da su sve ove godine truda urodile

MLAD, BRUTALAN, ZGODAN. MMA borac

Aleksandar Rakić (23) ekskluzivno za KO­

SMO govori o ugovoru s UFC-om, mladosti

na balkanskoj ulici i igri živaca u oktagonu.

plodom. Ipak, nisam previše slavio, brzo sam se vratio tre-ningu i svakodnevnici. Idem i dalje korak po korak, kao što sam to činio i dosad.

Kada ćemo te prvi put vidjeti u oktagonu UFC-a? Vjerojatno u julu, no još nije fiksiran ni proti-vnik ni datum za borbu. Dobio sam ugovor za 4 borbe u UFC-u koje moram odraditi u slje-

Od Ottakringa do Las Vegasa

Piše: Petar Rosandić

Fotografije: Radule Božinović

KOSMO 65

deće dvije godine. Ako publici priredim dobre, zanimljivije i, nadajmo se, pobjedničke borbe, onda ću moći ostati UFC-u. Želim cijelom svi-jetu dokazati da jedan dečko iz Ottakringa može doći do samog vrha ovog sporta.

Pretpostavljam da nisi počeo odmah s MMA-om. Ispričaj nam nešto o svojim počecima…Sve je počelo prije 12 godina kada sam imao 13 godina, a

otac rijetko dolazi na borbe, jer i on ne može podnijeti tu igru živaca. Ja to razumijem i mislim da je bolje tako. MMA zaista nije ništa za balkanske roditelje. No, sestra i brat uvi-jek mi dođu, kao i svi vjerni

fanovi. Zadnji put u Hallman Domeu bila je luda atmosfera. I sad se naježim kad se toga sjetim.

Da se roditelji boje, to nam je jasno. Ali što je s tobom: je li tebe nekad uhvati strah pred izlazak u oktagon? Ne, samo osjećam jedno pozi-tivno uzbuđenje. Ja se samo bojim Boga koji u konačnici odlučuje kako će sve biti. Vjera i redoviti odlasci u crkvu moj su veliki oslonac u životu.

U međuvremenu možeš živjeti od ovog sporta, zar ne? Da, plaćaju me po meču. No, zahvaljujući firmi Gneth (www.gneth.at), koja je moj glavni sponzor, već duže vri-jeme mogu se u miru baviti svojim sportom. Vrlo sam im zahvalan na tome.

STRAH.„Bojim se samo Boga, ni­kog drugoga“, kaže Rakić.

Kao i svaki drugi borac u MMA-u, želim nokautirati šampiona. Naravno!

Danas živiš u Brigittenauu (20. becirk), ali odrastao si u Ottakringu. Mogu li te ljudi vikendom vidjeti na balka-nskoj ulici? Vrlo, vrlo rijetko. Izlasci, zapušene prostorije, alkohol - to nije moj svijet, a to ne bih mogao uskladiti s mojim sportom. Alkohol pijem samo nakon pobjede u ringu, ali i onda samo jednu, dvije čase vina. Više volim opu-šteno druženje s prijateljima u nekom restoranu nego gužvu po klubovima.

Što voliš raditi u slobodno vrijeme? Kako se opuštaju MMA borci? Živim nedaleko od Donauin-sela, tako da često odem tamo na jogging ili vožnju biciklom. Isto tako volim i ribolov, zbog čega povremeno odlazim u Donju Austriju. Priroda, pokret, opuštanje - to najviše volim u slobodnom vremenu. Kod kuće, pak, rado s pri-jateljima pogledam mečeve UFC-a u dobrom društvu.

Kako tvoji roditelji gledaju na tvoju karijeru? MMA baš i nije šah, nego jedan od najbrutalnijih sportova na svijetu uopće…Moji roditelji me podržavaju već cijeli život i za to sam im vječno zahvalan. Majka se uvi-jek boji prije borbi, a najčešće i zaplač prije samog meča. Moj

kada sam počeo s kick-bok-som, u kojem sam dogurao do bečkog zemaljskog prvaka. U boksu sam, također, odradio tri borbe. No, u jednom trenutku to mi je postalo dosadno i htio sam više, a MMA se pokazao kao perfektan sport: on od borca traži sve, moraš u svim disciplinama biti na razini, nebitno je li riječ o boksu, jiu-jitsuu ili hrvanju. Baš taj izazov sam tražio.

Šest godina se baviš MMA-om. Jesi li imao već priliku upoznati neke veličine ovog

sporta? Da, čak sam smio treni-

rati s Alexanderom Gustaffsonom iz

Švedske koji je treći najbolj i borac u mojoj,

lakoteškoj katego-riji na svijetu. Kada

sam se u Las Vegasu borio na amaterskom

svjetskom prvenstvu, smio sam upoznati legen-

darnog Jona Jonesa. To je bio pravi highlight.

Što ti je Jones rekao? Bacio je pogled na mene i kada sam stao pokraj njega, pogledao je koliko sam visok i rekao je: „Oh, you are a bad motherfucker“. Ali onda mi je rekao nešto čega se upravo danas rado sjetim: „Nije teško doći u UFC, ali je teško ostati u njemu“.

Kada bi mogao birati koga bi nokautirao, tko bi to bio?

„Želim cijelom svijetu dokazati da jedan dečko iz Ottakringa može doći do samog vrha sporta “, ističe Rakić.

do Las Vegasa

Reakcije čitalacaSejfuddin Dizdarević (komen-tar na online prilog „Vučić trifft auf Erdogan – wer darf das ka-rierte Sakko tragen?“):400 Jahre türkischer Herrschaft in Serbien gehen selbst in den Modefragen nicht spurlos vorbei.

Julija Matković (komentar na online prilog „Gesetzesände-rung: 1.000 Euro Strafe für Kampfhund ohne Schein“):Es gibt keine Kampfhunde. ES GIBT SIE EINFACH NICHT. Statistisch gesehen beißen am häufigsten Labraa-dore, Jack Russel Terrier und Chihuahua´s. Das Problem ist immer das andere Ende der Leine und wer nie einen Hund

Poštovani čitaoci,

KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pi-tanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMOHandelskai 388Büro Top Nr. 7411020 Wien, na e-mail: info@kosmo.at

gehabt hat, sollte sich am besten gar nicht zu Wort melden.

Ma Rio (komentar na online prilog „Türkei-Referendum: Neo-osmanische Ambitionen am Balkan?“):Kein Izetbegović und kein Erdoğan wird die Wirtschaftsla-ge und andere Probleme, die es in Bosnien gibt, verbessern. Sie schauen nur auf ihre eigenen Interessen und, womit sie pro-fitieren können. Alles andere und das Wohl der Bürger, die in Bosnien leben, ist ihnen egal...Nur dumme und ungebildete Menschen, die in Bosnien leben, vergöttern Erdoğan und glau-ben, er wird der Erlöser aller

Probleme sein! Es muss einer an die Macht kommen, der die gleiche Einstellung wie Tito da-mals hat.

Hasija Sulejmanović Mehić (komentar na online prilog „Urlaub am Balkan: Wenn die Diaspora kommt, freuen sich die korrupten Bullen!“):Kao da su samo Balkan-ci podložni korupciji. Ima toga i u Austriji, samo nije tako javno kao kod nas.

Alma Mustafa Ćorić Zlibano-vić (komentar na online prilog „Banja Luka: Letzte im Krieg zerstörte Moschee im Wiede-raufbau“):Ja ne kažem da svugdje nema i dobrih i loših ljudi, ali kada se samo pogledaju snimci ula-ska srpskih snaga u Srebrenicu u julu 1995. vidi se da crkva i dalje tu stoji i da je muslimani nisu srušili. A Srbi odmah taj dan ruše džamiju i to sve govori.

Milan Ristić (komentar na online prilog „UN-Progno-se: Der Balkan stirbt langsam aus“):Zašto? Zato što smo se posle raspada Jugoslavije samo posve-tili nacionalizmu, a ne privredi. Sve što smo imali je uništeno ili

Nedavno se vodila velika rasprava o finansijskom stanju ja vnog servisa Austrije – ORF. Tim povodom napisan je satiričan čla­nak da će muzička zvezda i vlasnica kanala „DM Sat“, Dragana Mirković, kupiti deonice ORF-a. Ova vest je odjeknula društve­nim mrežama i izazvala dosta smeha i pozitivnih reakcija.

rasprodato. Pokradeno je sve, a narod se sve više udaljio jedan od drugog itd. Zato nije ni čudo što svi traže bolji život i iseljavaju se. Vasić Radovan (komentar na online prilog „Karleuša im offe-nen Brief an Vučić: „Schämen Sie sich...““):To što je napisano je ap-solutno o.k., ali od koga je pisano, to je već smešno.

Aleksandar Bo (komentar na online prilog „Wiener Innen-stadt: Anti-Vučić-Proteste ge-plant“):Ich weiss nicht, was sich die Le-ute von Vučić erwarten. Es ist eine globale Krise im Gange - die absolute Arbeitslosenquote in Österreich und Deutschland ist seit dem zweiten Weltkrieg nicht so hoch gewesen. Seht euch Kroatien mal an – trotz der EU-Mitgliedschaft verlassen Hun-derttausende das Land Richtung Westen. Serbien ist für Rumäni-en und Bulgarien das versproche-ne Land, obwohl beide schon ein paar Jahren in der EU sind.

KOSMO66

IMPRESSUM

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Verlagsleitung und Chefredaktion: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mag.a Adisa Begić(adisa.begic@kosmo.at), Sanja Colja, Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanović@kosmo.at), Sandra Radovanović, MA (sandra.radovanovic@kosmo.at), Dušica Pavlović, BA, Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at) | Kolumnisten: Uroš Miloradović, E.MA (uros.miloradovic@kosmo.at), Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) | Lektorat: Sandra Radovanović, MA (sandra.radovanovic@kosmo.at), Petar Rosandić, MA (petar.rosandic@kosmo.at), | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Mag.art. Zorica Aigner, Filip Andronik | Fotografen: Radule Božinović, Peter Provaznik, Igor Ripak, Romana Slačala, Diva Shukoor | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover­Foto: iStockphoto | Druck: NÖ Pressehaus. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at

Web­Redaktion: Manuel Bahrer, BA (manuel.bahrer@kosmo.at), Mag.a Adisa Begić (adisa.begic@kosmo.at), Mariana Lukić, Bakk. phil. (mariana.lukic@kosmo.at)

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die An-zeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Ver-wertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.