221

ДР БРАНКО БЈЕЛАЈАЦTrans World Radio, Bratislava, Slovak Republic Centar 9, Beograd, brankobjelajac@aim.com

ДЕЛАТНОСТ­ХРИШЋАНСКОГ­ХУМАНИТАРНОГ­УДРУЖЕЊА­„ХЛЕБ­ЖИВОТА“­У­СРБИЈИ,­У­ПЕРИОДУ­1992–1999.­ГОДИНЕ

Резиме

Хри шћан ско ху ма ни тар но удру же ње Хлеб жи во та (ХЖ) осно ва но је 1992. го ди не, на ини ци ја ти ву две бе о град ске еван ђе о ске цр кве и ак тив но је и да нас. У свом ра ду у по сма тра ном пе ри о ду, нај ви ше су се ори јен ти са ли ка по­мо ћи из бе гли ца ма и ин тер но ра се ље ним љу ди ма, углав ном у Ср би ји. Осим при­ку пља ња по мо ћи у зе мљи, ХЖ је убр зо по стао и ди стри бу тив на ор га ни за ци­ја за мно ге ме ђу на род не гру пе ко је су сла ле сво ју по моћ ра том по го ђе ном ста­нов ни штву. По оби му по де ље не по мо ћи у Ср би ји (3.529 то на), мо же се ре­ћи да је ХЖ дру ги по ран гу, иза Цр ве ног кр ста, што је у ве ли кој не сра зме ри са бро јем еван ђе о ских хри шћа на у зе мљи, ко ја се прет по ста вља да је око 0,3–0,4 про цен та укуп ног ста нов ни штва, од но сно око 25.000 осо ба. Од 2004. го ди не ХЖ се ба ви раз во јем сво јих ка па ци те та и ан га жу је се у пру жа њу со ци јал них и раз вој них про гра ма. У при ло гу је ми си ја, ви зи ја и вред но сти ове ор га ни за ци је.

Кључ­не­ре­чи: „Хлеб жи во та“, хри шћан ска ху ма ни тар на де лат ност, из бе гли це, про те стант ска­еван ђе о ска цр ква, бап ти стич ка цр ква, Ср би ја

Пр­ва­фа­за­ра­да­1992–1995.­го­ди­не

По че так де ве де се тих го ди на ХХ ве ка на под руч ју бив ше Ју го сла ви је до нео је рат, страх, не ма шти ну, из бе гли штво, изо-ла ци ју, хи пе рин фла ци ју, рас пад др жа ве и мно го дру гих не да ћа.

Др Бранко Бјелајац

222

Ме ђу из бе гли ца ма из Хр ват ске и Бо сне, ко ји су при до ла зи ли у Ср би ју и по нај ви ше у Бе о град, би ло је и чла но ва про те стант-ских, еван ђе о ских цр ка ва, ко ји су по моћ по тра жи ли и од сво је ду хов не по ро ди це.

Ло кал не еван ђе о ске цр кве у Бе о гра ду су у апри лу 1992. го-ди не от по че ле са мо ли тва ма то ком вер ских слу жби, као и кућ-ним оку пља њи ма на мо ли тву, на ко је су по зи ва ле и из бе гли-це, са ко ји ма су сту пи ле у кон такт и ко ји ма је би ла по треб но охра бре ње и ду хов но окре пље ње. Цр кве су се, ме ђу тим, су о чи-ле са мно го озбиљ ни јом си ту а ци јом ка да су до не ле од лу ку да, у окви ру сво јих мо гућ но сти, и на дру ги на чин по мог ну по је-ди ни ма из ко ло на из бе гли ца (та да су то још би ла ра се ље на ли-ца јер је др жа ва и да ље фор мал но по сто ја ла) ко је су при сти за-ле у зе мљу не при пре мље ну на то ли ки број осо ба ко је су тра-жи ле по моћ. Вер ни ци, чла но ви цр ка ва, у по чет ку су са ми при-ку пља ли по моћ у хра ни и гар де ро би, али ка ко је при до шли ца и по тре ба би ло све ви ше, мо ра ло се пре ћи на ор га ни зо ва ни вид де ло ва ња.

У по чет ку су о ра ду бри ну ле две во лон тер ке, ко је су ор га-ни зо ва ле при ку пља ње да ро ва од чла но ва цр ка ва, па ко ва ње у па ке те, и по том по де лу они ма ко ји су до ла зи ли до про сто ри-ја ових цр ка ва по по моћ. Не рет ко су се ин фор ма ци је о по де ли по мо ћи ши ри ле ме ђу са мим из бе гли ца ма и че сто је би ло ви ше осо ба ко је су оче ки ва ле не ку по моћ не го што је по мо ћи у по-чет ку би ло. Сто га су се ста ре шин ства Хри шћан ске бап ти стич-ке цр кве и Про те стант ско еван ђе о ске цр кве са ста ла то ком ле та исте го ди не, у по ку ша ју да ви де шта као вер ске за јед ни це мо-гу да учи не. Овим вер ским за јед ни ца ма су се ја ви ле и цр кве из ино стран ства, рас пи ту ју ћи се ка ко мо гу да по мог ну. Та ко је у ав гу сту 1992. го ди не, код Са ве зног ми ни стар ства прав де, осно-

� ДЕЛАТНОСТ�ХРИШЋАНСКОГ�ХУМАНИТАРНОГ�УДРУЖЕЊА…

223

ва но Удру же ње гра ђа на „Хлеб жи во та“ (ХЖ), чи ји су Управ ни од бор са чи ња ва ле ста ре ши не из обе ју цр ка ва, а тим су чи ни ле две управ ни це и ве ли ки број во лон те ра.

Ху ма ни тар на по моћ се при ку пља ла од чла но ва еван ђе о-ских цр ка ва у Бе о гра ду, по том је сор ти ра на и па ко ва на и од-ре ђе ним да ни ма де ље на оним из бе гли ца ма ко је су се при ја ви-ле за по моћ. Сли ка до ле при ка зу је за бло ки ра ну ули цу у цен тру Бе о гра да у ра ним го ди на ма ра да – због ве ли ког бро ја осо ба ко-је су до шле у оче ки ва њу по мо ћи.

„Ка да је по чео рат, био је то шок за све нас, али смо ми сли-ли ’не ће то по тра ја ти’. Ме ђу тим, ка да смо ви де ли шта се до го-ди ло у Са ра је ву, и по сле јед ног мо ли тве ног са стан ка, где смо чи та ли из Еван ђе ља по Ма те ју 25. по гла вља, до го во ри ли смо се да од ре ди мо не ке да не и за мо ли мо љу де да нам да ју ви шак

сво је оде ће и дру гу по моћ. На цр кве на вра та смо ста ви ли об-ја ву и на род је од мах по чео да до ла зи“, из ја ви ла је Бе ба Вар га, јед на од управ ни ца.

Др Бранко Бјелајац

224

„Ка да смо за по че ли ни смо има ли уџ бе ник, ни ис ку ство – ко је та ко не што мо гао да пред ви ди? Са мо смо сву да ви де ли из-бе гли це и он да смо се за пи та ли: Хо ће мо ли не што да ура ди мо, или ће мо да на ста ви мо да ћу ти мо? Та ко смо од лу чи ли да са ку-пи мо од оно га што има мо, да то по де ли мо и да сед не мо са тим љу ди ма и чу је мо њи хо ве при че.“

„При сту па ли смо им по је ди нач но, је дан на је дан. Љу ди ни су са мо че ка ли у ре до ви ма, већ су мо гли да сед ну и ис при ча-ју нам сво ју бри гу. Са љу ди ма смо раз го ва ра ли о њи хо вој си ту-а ци ји… нај ва жни је је би ло да слу ша мо, да чу је мо њи хо ве при-че и да обра ти мо па жњу на оно што су го во ри ли. Мо гли смо да при сту пи мо тим љу ди ма не ким фи лан троп ским пла ном, да им да мо ту по моћ… али је нај ва жни је би ло то што смо их слу ша-ли и на њих обра ћа ли па жњу“ (Раз го вор, мај 2013).

Пр ва ме ђу на род на по моћ при сти гла је у ок то бру 1992. го-ди не из Швед ске, шле пер по мо ћи по сла ле су цр кве ко је су и ра ни је са ра ђи ва ле са бе о град ским цр ква ма. То је био огро ман ор га ни за ци о ни про је кат – тре ба ло је ре ши ти ца рин ске па пи ре, ор га ни зо ва ти во лон те ре, сор ти ра ње по мо ћи по ку ти ја ма, њи-хо во од ла га ње и чу ва ње, а са дру ге стра не тре ба ло је ор га ни-зо ва ти ко ме ће се по моћ да ти, као и са му по де лу. Пр ве ли сте су са чи ња ва ле по 100 име на ко ја су при ма ла по моћ у бап ти-стич кој цр кви, и 100 име на за при ма ње по мо ћи у про те стант-ско еван ђе о ској цр кви. Име на су до би је на од ор га ни за ци је Цр-ве ног кр ста Ср би је. Са све ви ше из бе гли ца ко је су до ла зи ле да се при ја ве ди рект но, ка сни је је ода бир ко ри сни ка оба вљао тим ХЖ. Уве ден је и прин цип да је сва ки ко ри сник на ли сти го ди-ну да на то ком ко је при ма по моћ. Сва ки ко ри сник је био де таљ-но ин тер вју и сан, ра ди са гле да ва ња пот пу не си ту а ци је и од ре-ђи ва ња нај бо љег мо гу ћег ти па по мо ћи.

� ДЕЛАТНОСТ�ХРИШЋАНСКОГ�ХУМАНИТАРНОГ�УДРУЖЕЊА…

225

„Има ли смо не ког ис ку ства, по го то во са по је дин ци ма ко ји су при сти за ли још 1989. го ди не, из Ру му ни је и Бу гар ске. Кад смо та да отво ри ли цр кве на вра та, ви ше их ни кад ни смо за тво-ри ли“, под се ћа се Ја сми на То шић, јед на од управ ни ца. „Исус је ре као Љу би Го спо да Бо га свог свим ср цем сво јим, и свом ду-шом сво јом и љу би бли жње га сво га као са мог се бе“. Во ди ли смо се овим ре чи ма: да бу де мо отво ре них очи ју да ви ди мо оне у по тре би, и да бу де мо отво ре них ср ца да им по мог не мо“ (Раз-го вор, мај 2013).

По је ди ни чла но ви цр ка ва би ли су у при ли ци да отво ре сво је до мо ве и при ме је дан број из бе глих, ма да су љу ди углав-ном сме штај тра жи ли код род би не, по зна тих и у нај му. Број осо ба ко је су тра жи ле по моћ не пре ста но се по ве ћа вао.

„У по чет ку је све би ло, ма ње ви ше, пре ма по тре би и ко ли ко смо има ли, углав ном се де ли ла уте ха, оде ћа, обу ћа, лич на хи ги-је на и кон зер ви са на хра на. Ра ди ли смо у скла ду са Еван ђе љем по Јо ва ну, ше стим по гла вљем, ко јим смо би ли охра бре ни да да-мо оно што има мо, а Бог ће умно жи ти и за дру ге“, об ја шња ва Ја сми на То шић, „сва ки но ви ме сец за по чи ња ли смо мо ли твом и иш че ки ва њем Бо жи је по мо ћи. И по моћ је до ла зи ла. Стал но“.

Од апри ла 1993. го ди не, број из бе глич ких по ро ди ца ко је је ХЖ ме сеч но по ма гао по пео се на 1.500. Ка да је на и шао дру ги круг из бе гли ца из Хр ват ске, број по ро ди ца се по пео на 3.300 ме сеч но. Исте, 1995. го ди не, по ро ди це из Грч ке пру жа ју по-моћ, да ју ћи сти пен ди је за око 30 де це и 10 по ро ди ца.

„Нај ве ћи број из бе гли ца сти гао је у Ср би ју услед рат них деј ста ва, у ма сов ним та ла си ма, то ком 1991, 1992, 1995 (пад Ре-пу бли ке Срп ске Кра ји не), 1996 (пот пи си ва ње Деј тон ског спо-ра зу ма) и 1998 (мир на ре ин те гра ци ја срем ско-ба рањ ске обла-сти)“ (Из ве штај, 2007:10; и О из бе гли ца ма).

Др Бранко Бјелајац

226

Пре ма об ја вље ним по да ци ма, на по пи су 1996. го ди не, ко ји је ор га ни зо вао Ко ме са ри јат у са рад њи са Ви со ким ко ме са ри ја-том Ује ди ње них на ци ја за из бе гли це (УН ХЦР), у Ср би ји је по-пи са но 537.937 из бе гли ца и 79.791 ра том угро же но ли це. (Из-ве штај, 2007:11).

УН ХЦР је са рад њу са „Хле бом жи во та“ от по чео 1994. го-ди не, а ор га ни за ци ја је уве ла прин цип „отво ре них вра та“ – што је зна чи ло да за по моћ мо гу да се обра те сви ко ји ма је по треб-на, укљу чу ју ћи и ста нов ни штво и дру штве не ин сти ту ци је. Ру-ко вод ство се во ди ло ве ли ким по тре ба ма гра ђан ства и од лу чи ло се да по мог не. Днев на ин фла ци ја је до се за ла 60 про це на та, це не су се ду пли ра ле сва ки дру ги дан. 1994. го ди не отво ре на је апо-те ка са 20 то на ле ко ва и са ни тет ског ма те ри ја ла, ко ји је де љен и гра ђан ству и бол ни ца ма. Ме ди цин ски обра зо ва ни во лон те ри, као и фар ма це у ти, днев но су де жу ра ли и из да ва ли ле ко ве. По мо-ћу УН ХЦР-а по де ље но је 60 хи ља да школ ског при бо ра за основ-це, а шко ла ма је де ље но и мле ко у пра ху за при пре ма ње ужи не. Шко ла ма је до ту ра на и дру га хра на. Те го ди не от по че ла је ре а ли-за ци ја бо жић них пред ста ва са по де лом па ке ти ћа за де цу.1

1995. го ди не при сти гле су но ве из бе гли це, та ко да је си ту-а ци ја по ста ла ве о ма те шка. Број осо ба ко је су тра жи ле по моћ знат но се по ве ћао, па су ру ко во ди о ци ХЖ мо ра ли да ак ти ви ра-ју си стем ко ји би омо гу ћио ода бир оних ко ји су има ли нај ве-ће по тре бе.

Те рен ско ис тра жи ва ње, ко је је ра ђе но 1995. го ди не, по-ка за ло је да су осо бе са нај ве ћим по тре ба ма би ли ста ри, као и осо бе у при ват ном сме шта ју (са мо 10% из бе гли ца је би ло у при хва ти ли шти ма, где су до би ја ли хра ну ре дов но). Осим ди стри бу ци је хра не, оде ће и пред ме та за лич ну хи ги је ну,

1 У просеку је дељено 25.000 пакетића годишње

� ДЕЛАТНОСТ�ХРИШЋАНСКОГ�ХУМАНИТАРНОГ�УДРУЖЕЊА…

227

ХЖ је от по чео са при пре ма ма да из бе гли ца ма по ну ди та-кву вр сту по мо ћи, да мо гу да се оса мо ста ле (Цоллингwоод 2012:5).

„Фа за 1: 1992–1995. го ди не: У овом пе ри о ду укуп но смо по де ли ли 1.307 то на ху ма ни тар не по мо ћи, од че га са мо хра не 1.098 то на… ди рект но смо по мо гли укуп но око 15.000 по ро ди-ца и по је ди на ца“ (Фа зе раз во ја „Хле ба жи во та“, 2003:1).

Дру­га­фа­за­ра­да­1995–1999

Го ди не 1995. Ср би ја се су о чи ла са но вим, ве ли ким, та ла-сом из бе глих из Хр ват ске. На те ме љу раз го во ра са њи ма, као и по сма тра њем њи хо вих по тре ба, до шло се до за кључ ка да са мо ма те ри јал на по моћ ни је до вољ на. Би ло је по треб но да се из бе-гли ца ма по ну ди пре ква ли фи ка ци ја, са ве то ва ње, на ро чи то по-сле ини ци јал ног пе ри о да при ла го ђа ва ња на но ву си ту а ци ју и ста ци о ни ра ња у но вим усло ви ма жи во та. ХЖ је та да ан га жо-вао ви ше од 50 са вет ни ка-во лон те ра, ко ји су би ли об у че ни од стра не ме ди цин ских и со ци јал них рад ни ка, и ко ји су оби ла зи-ли по је дин це и по ро ди це, пру жа ју ћи им по моћ. ХЖ је би ла јед-на од рет ких ор га ни за ци ја ко ја је ра ди ла са из бе гли ца ма та мо где су жи ве ле, док су мно ге дру ге ор га ни за ци је би ле фо ку си-ра не на ко лек тив не цен тре. Та ак тив ност на зва на је Про јект са-мо и здр жа ва ња.

Кроз овај про јект за око 700 по ро ди ца пру же на је по моћ у ви ду па ке та са ала том, до ма ћих жи во ти ња за уз гој и про из вод-ње пла сте ни ка.

„Ка да је при до шао дру ги ве ли ки та лас из бе гли ца, 1995. го-ди не, они ма из пр вог та ла са смо већ би ли у мо гућ но сти да по-

Др Бранко Бјелајац

228

ма же мо и дру гим ви до ви ма по мо ћи. Та да је кре ну ла по де ла ма-њих жи во ти ња, по је ди не по ро ди це су до би ле по кра ву, а не ки ма ши не за ши ве ње. По че ли смо и са да ва њем кре ди та за зи да-ње ку ћа (за њих око 30) и ну ди ли смо ми кро кре ди те и обу ку о при пре ми би знис пла на. Ово су би ли та ко зва ни кре ди ти у на-ту ри“ (Раз го вор, мај 2013).

Тур нус при је ма по мо ћи је са го ди ну да на та да скра ћен на шест ме се ци и са мо 1996. го ди не по де ље но је 34.500 по ро дич-них па ке та хра не на те ри то ри ји Бе о гра да и око 4.000 у Бо сни. Те го ди не отво рен је и ди стри бу тив ни цен тар у При је до ру, ко-ји је ка сни је имао око 1.000 ко ри сни ка на спи ско ви ма и раз вио по себ не кон так те са до на то ри ма и дру гим ху ма ни тар ним ор га-ни за ци ја ма.

По ред два ди стри бу тив на цен тра у две ло кал не цр кве – осни ва ча ХЖ у Бе о гра ду – отво ре на су још два, у Пан че ву и Ра ко ви ци, са ци љем да по моћ до ђе до што ши рег кру га угро-же них. Је дан ма ли про из вод ни про је кат по мо гао је ХЖ да се охра бри и кре не и са дру гом вр стом по мо ћи. На и ме, по је ди-не из бе гли це, ко је су по ка зи ва ле спо соб ност за то, руч но су из-ра ђи ва ле бо жић не че стит ке, ко је су за тим ди стри бу и ра не пре-ко ло кал них цр ка ва у до ба пра зни ка. При ку пље на сред ства су ко ри шће на за по ма га ње по је ди ним осо ба ма да се оса мо ста ле.

Осим на ве де них па ке та по мо ћи, ХЖ је от по чео и са по де-лом ми кро кре ди та, а оне из бе гли це ко је су са успе хом би ле ак-тив не у раз ме на ма до ба ра ко је су про из ве ли пу тем про гра ма, са да су би ле у мо гућ но сти да до би ју ми кро по зај ми цу и от поч-ну са га је њем пе чу ра ка и од го јем пи ли ћа.

То ком ове фа зе раз во ја, ХЖ је по себ ну па жњу по све ти ла раз ви ја њу спо соб но сти и по љо при вред них зна ња, а сви уче-сни ци су би ли ан га жо ва ни на истом ето су – по љо при вред ни

� ДЕЛАТНОСТ�ХРИШЋАНСКОГ�ХУМАНИТАРНОГ�УДРУЖЕЊА…

229

про из во ди и по чет не жи во ти ње би ле су де ље не по мо де лу за-јед ни це у јед ној гру пи из бе гли ца, а у ци љу из град ње осе ћа ња за јед ни це, ме ђу соб ног по ве ре ња и по др шке. Не да ће ни су уни-шти ле са мо по је ди нач не жи во те и по ро ди це, већ су упро па сти-ле и жи вот у за јед ни ца ма и при ја тељ ства. На тај на чин су ко-ри сни ци би ли ан га жо ва ни и на об на вља њу и по нов ном раз во-ју, ма кар ру ди мен тар ном, осно ва дру штве ног жи во та. Све то је има ло за циљ да из бе глим по ка же да ни су од ба че ни од ло кал-не за јед ни це.

У то ку 1997. го ди не ХЖ је ре а ли зо ва ла по се бан про грам ди стри бу ци је хра не и со ци јал не по мо ћи за ста ре, бо ле сне и са-мо хра не мај ке у при ват ном сме шта ју. Ре ги стро ва них слу ча је-ва је би ло 3.040 у Бе о гра ду и око 1.000 у Но вом Са ду. Njих је оби ла зио и по крет ни ме ди цин ски тим (1 ле кар и 1 ме ди цин ска се стра), та ко да је у 500 оби ла за ка по де ље но 735 ле ко ва, за 89 ко ри сни ка обез бе ђен је бо ле снич ки сме штај, а за 60 ин ва лид-ска по ма га ла.

У овом пе ри о ду отво рен је и са ве то дав ни и ин фор ма тив-ни цен тар за ре па три ја ци ју (по вра так) из бе гли ца на сво ја ог њи-шта, где су ко ри сни ци мо гли да до би ју ин фор ма ци је о сво јим пра ви ма, као и по ста вље ним ро ко ви ма за под но ше ње зах те ва, про бле ме око до ку мен та ци је и слич но.

У овој, дру гој фа зи де ло ва ња, ХЖ је по ку ша ла да ре а ли зу-је иде ју о фор ми ра њу Ди ја ко ни је, за дру ге еван ђе о ских цр ка ва, ко ја ни је у пот пу но сти за жи ве ла. Ипак, за хва љу ју ћи де ли мич-ном ин те ре со ва њу, до шло је до фор ми ра ња кро јач ке ра ди о ни-це у ко јој се при пре ма ла по сте љи на за из бе гли це на Ко со ву и ко ја је укљу чи ва ла рад 12 же на из бе гли ца из Бо сне и Хр ват ске, а отво ре на је и про дав ни це по лов не ро бе.

Др Бранко Бјелајац

230

Пре бом бар до ва ња 1999. го ди не, ХЖ је по ма га ла свим ет-нич ким гру па ма на Ко со ву, ма да је ве ћи на по мо ћи ипак ишла из бе гли ца ма из Хр ват ске и Бо сне, ко је ни су ви ше би ле у мо гућ-но сти да се вра те сво јим до мо ви ма. То ком 1998. го ди не, упр кос по лу рат ном ста њу, по де ље но је 97 ме трич ких то на ма те ри јал-не по мо ћи у по кра ји ни у са рад њи са Цр ве ним кр стом Ју го сла-ви је и Ср би је. На сâм дан по чет ка бом бар до ва ња још де сет то-на по мо ћи је по сла то на Ко со во.

„У то ку пр вих 12 го ди на (1992–2004) по мо гли смо 40.000 љу ди ди рект ном, ре дов ном по мо ћи: 90% из бе гли ца из бив ших ре пу бли ка и ра се ље ног ста нов ни штва са Ко со ва, као и 10% ло-кал них по ро ди ца. Ин ди рект ном, од но сно јед но крат ном по мо-ћи, по ла ми ли о на љу ди у Бе о гра ду и дру гим де ло ви ма Ср би је при ми ло је по моћ“ (Стра те шки план, 2007:12).

Је дан дру ги из ве штај го во ри о 3.5 ми ли о на ки ло гра ма по-де ље не по мо ћи од по чет ка ра да до кра ја 1998. го ди не, као и о 11 ло кал них еван ђе о ских цр ка ва ко је за јед нич ки де лу ју у до-де ли по мо ћи и оста лих ви до ва по др шке. (Gro up’s Com pas si-on Over co mes Bi as, 1999). Пре ци зни је, из књи га ХЖ, мо же се утвр ди ти да је по де ље но 2.222 то не ин тер вент не ху ма ни тар не по мо ћи од 1995–1999. го ди не.

Из бе гли це из Бо сне и Хер це го ви не, Хр ват ске као и ра се-ље но ста нов ни штво са Ко со ва, до шли су у три та ла са. Кроз де ло ва ње ХЖ и ме ђу на род не парт не ре њи ма је пру же на по-моћ кроз сле де ће про гра ме: ма те ри јал на по моћ (хра на и дру-го); пси хо-со ци јал на по моћ (за де цу и ста ри је); про гра ми са-мо о сла ња ња (до та ци је у на ту ри, ми кро по зај ми це, ра ди о ни ца за ши ве ње, пра вље ње на ме шта ја, при пре ма ње хра не, пра вље-ње че стит ки); здрав стве на по моћ; про је кат за шти те; спон зо ри-

� ДЕЛАТНОСТ�ХРИШЋАНСКОГ�ХУМАНИТАРНОГ�УДРУЖЕЊА…

231

са ње по ро ди це; бо жић на и ус кр шња по де ла здрав стве не по мо-ћи и по де ла па ке ти ћа за де цу.

По окон ча њу не при ја тељ ста ва 1999. го ди не, ХЖ се ак тив-ни је окре ће пру жа њу по мо ћи ло кал ном си ро ма шном ста нов ни-штву, а ме ђу њи ма по себ но пре ма ста ри ји ма, не моћ ни ма и де-ци. ХЖ је на ста ви ла са ра дом до да нас.

Ак­тив­но­сти­у­на­ред­ном­пе­ри­о­ду

Ху ма ни тар но де ло ва ње ХЖ је на ста ви ла све до 2004. го ди-не, што је зна чи ло да се том ак тив но шћу ба ви ла пу них 12 го ди-на. Од 2001. го ди не, по чи ње рад на при пре ми пре ла ска са ху ма-ни тар них на раз вој не и со ци јал не про гра ме. Спро во ђе ње со ци-јал них про гра ма по че ло је 2004. го ди не, са по др шком обра зо ва-њу Ром ске де це и бри гом о ста ри јим ли ци ма. Два на ест го ди на ху ма ни тар них ак тив но сти ство ри ло је мо гућ ност да се ХЖ у но-вом при сту пу по др шке дру штву окре не и дру гим ак тив но сти ма, што је јед на од од го вор но сти и уло га хри шћан ских ор га ни за ци ја у Ср би ји. Ова тран зи ци ја ХЖ је успе шно спро ве де на у ор га ни-за ци о ним и про грам ском сми слу та ко да ХЖ у свом нај но ви јем пла ну (Stra te gic plan, 2013:2) има сле де ће ак тив но сти:

– Бри га за ста ра ли ца и про мо ци ја ак тив ног ста ре ња,– Ја ча ње ка па ци те та ром ских на се ља (кроз обра зо ва ње) да

ути чу на сво ју бу дућ ност,– По др шка у ре со ци ја ли за ци ји ко ри сни ка про гра ма Из ла-

зак (бор ба про тив бо ле сти за ви сно сти).Још јед на од ак тив но сти ко јом се ХЖ ба ви од 2011. го ди-

не је и со ци јал но пред у зет ни штво, ко је је уве де но ка ко би ХЖ оства ри ла сти ца ње при хо да за свој не про фит ни рад. То је омо-

Др Бранко Бјелајац

232

гу ће но За ко ном о удру же њи ма (Слу жбе ни гла сник РС, 51/09) па је, у ци љу са мо о др жи во сти ор га ни за ци је и по др шке со ци-јал ним про јек ти ма, ХЖ ре ги стро ва ла при вред ну де лат ност за сти ца ње при хо да, од но сно отво ри ла про дав ни цу по лов не ро бе. ХЖ ис тра жу је да ље по тен ци ја ле у пру жа њу услу га и сер ви си-ра ње по слов них по ду хва та: се лид бе, за нат ске услу ге, по моћ у ку ћи, про из вод ња хра не и слич но.

При­лог:

Ми си ја, ви зи ја и вред но сти Хле ба жи во та усво је не 2007. го ди не

На­ша­ми­си­ја – Као са став ни део хри шћан ске еван ђе о ске цр кве у Ср би ји и ши ром све та, ми си ја Хри шћан ског ху ма ни-тар ног удру же ња Хлеб жи во та је сте да омо гу ћи и по др жи про-гра ме бри ге о ста ри ји ма и си ро ма шни ма и да до при не се раз во-ју де це и омла ди не у скла ду са хри шћан ском ети ком.

На­ша­ви­зи­ја – На ша је ви зи ја да сво јим про гра ми ма по-мог не мо љу ди ма да по вра те до сто јан ство, пси хо фи зич ко здра-вље и да да мо свој до при нос дру штву ка ко би би ло пра вич ни је.

Вред­но­сти

Хри шћан ски при ступ љу ди ма у по тре биСлу жи ти љу ди ма, по ма га ти им ка ко би по сти гли со ци јал-

но бла го ста ње. Сле де ћи при мер Ису са Хри ста, љу ба вљу, ми ро-твор ством, пра вед но шћу, бри гом, стр пље њем, искре ним и по-ште ним од но си ма, слу жи мо љу ди ма без об зи ра на њи хов пол, ет нич ку или ре ли гиј ску при пад ност.

� ДЕЛАТНОСТ�ХРИШЋАНСКОГ�ХУМАНИТАРНОГ�УДРУЖЕЊА…

233

По што ва ње људ ског жи во та и раз ли чи то стиУ же љи да за до во љи мо пси хо фи зич ке и ду хов не по тре бе

љу ди, а има ју ћи у ви ду њи хо ву по ро дич ну и со ци јал ну си ту-а ци ју, као и сре ди ну у ко јој жи ве, при зна је мо етич ке, кул тур-не и тра ди ци о нал не вред но сти на ро да и на род но сти са ко ји ма оства ру је мо кон такт.

За јед ни штво у слу жбиХлеб жи во та те жи да са ра ђу је и оства ри до бре од но се са

парт не ри ма и са рад ни ци ма, у ду ху уза јам ног по што ва ња. Ова хри шћан ска ор га ни за ци ја ра ди ис кљу чи во у ин те ре су љу ди у по тре би, на осно ву стан дар да дру штве не прав де. Та ко ђе, мо ти-ви ше и дру ге хри шћа не и хри шћан ске ор га ни за ци је да слу же љу ди ма у по тре би.

Отво ре ност за са рад њу са ши рим дру штвомСпрем ни смо за кон так те и по ве зи ва ње са свим по је дин-

ци ма, гру па ма, удру же њи ма, ор га ни за ци ја ма (вла ди ним и не-вла ди ним) и цр ква ма ко је има ју слич не ак тив но сти, ка ко би смо ство ри ли сло бод но и пра вич но дру штво.

Во лон тер ствоХлеб жи во та пру жа при ли ку сва ко ме ко је во љан да уче-

ству је у слу же њу љу ди ма у по тре би. Ти ме се ис ти че зна чај и ва жност во лон тер ства у ства ра њу дру штва. Под сти че мо иде а-ле уза јам ног по што ва ња и по др шке, спрем ни смо да учи мо и да се мак смал но по све ти мо по слу.

Од го вор ностОд го вор но и тран спа рент но упра вља ње свим до бри ма ко-

ја су нам по ве ре на. У спро во ђе њу на шег про гра ма же ли мо да ис пу ни мо сво је ду жно сти и обе ћа ња да та до на то ри ма, парт не-ри ма, са рад ни ци ма и ко ри сни ци ма. Же ли мо да на ше ду жно сти

Др Бранко Бјелајац

234

оба вља мо по све ће но. Тру ди мо се да бр зо ре а гу је мо на по тре бе угро же них по је ди на ца и гру па.

По све ће ност по слуПо ка зу је мо ини ци ја ти ву и кре а тив ност у на шем ра ду. Те-

жи мо ка не пре кид ном на пре до ва њу у сти ца њу зна ња, ве шти на и ду хов них вред но сти.

Тим ски радУва жа ва мо вред ност тим ског ра да. Уви ђа мо пред но сти

уза јам не са рад ње, без об зи ра на раз ли ке у обра зо ва њу, ис ку-ству, го ди на ма или ре ли ги ји.

Из­во­ри:Col ling wo od C. 2012. Ap pen dix 4. Re tro spec ti ve Re vi ew of Fac tors For ming

Fa ith Ba sed Lo cal Part ners Ca pa city for In ter ven ti ons in the Bal kans (26 Fe bru ary – 22 March 2012).

Фа зе раз во ја „Хле ба жи во та“ – де се то го ди шњи из ве штај о ра ду. 2003. Хри шћан ско ху ма ни тар но удру же ње Хлеб жи во та. Бе о град.

Из ве штај са ре ги стра ци је из бе гли ца у Ре пу бли ци Ср би ји 2005. го ди не. 2007. УН ХЦР и Ко ме са ри јат за из бе гли це Ре пу бли ке Ср би је. Бе о град.

Jen kins Ju lie. 1999. Gro up’s Com pas sion Over co mes Bi as in Bal kans. Fe bru ary 3, 1999. Stan dard.

О из бе гли ца ма. При сту пље но 10. мар та 2014Раз го вор са бе ле шка ма во ђен је са Бе бом Вар гом и Ја сми ном То шић у ма ју

2013. го ди не у про сто ри ја ма „Хле ба жи во та“ у Бе о гра ду.Stra te gic Plan Ja nu ary 2013 to De cem ber 2015. 2013. Хри шћан ско ху ма ни-

тар но удру же ње Хлеб жи во та. Бе о град.Стра те шки план од ју на 2007. до ма ја 2010. го ди не. 2007. Хри шћан ско ху-

ма ни тар но удру же ње Хлеб жи во та. Бе о град.

� ДЕЛАТНОСТ�ХРИШЋАНСКОГ�ХУМАНИТАРНОГ�УДРУЖЕЊА…

235

Dr­Branko­BjelajacTrans World Radio, Bratislava, Slovak RepublicCentar 9, Beogradbrankobjelajac@aim.com

The­Activities­of­’Bread­of­life’­Christian­Humanitarian­Association­in­serbia­1992–1999.

Summary

Christian Humanitarian Citizen’s Association „Bread of Life“ was founded in 1992, at the initiative of two Belgrade evangelical churches: the First Baptist Church and the Protestant-Evangelical Church. It is still active today. In a monitored period of time they have focused mostly on helping the refugees and the internally dis-placed persons. In addition to the collection of aid in the country, Bread of Life soon became a distributive organization for interna-tional aid groups who sent their help to the war stricken popula-tion. Apparently, Bread of Life distributed large quantities of help (3,529 tons), second only to the International Red Cross network, which is disproportionate to the number of the evangelical believ-ers in the country (estimated roughly between 0.3-0.4% – 25.000 people). Since 2004. Bread of Life is involved in increasing its ca-pacity for offering social and developmental programs. Mission, vi-sion and values are in the attachment.

Keywords: Bread of Life, Christian humanitarian aid activi-ties, refugees, protestant-evangelical church, Baptist church, Ser-bia.