Comparison Between the Characters Mephistopheles from Christopher Marlowe's Doctor Faustus and...

32
Петкоска 1 Зорица Петкоска проф. д-р Маја Бојаџиевска 27.03.2012 Ликот на Мефистофилис во Доктор Фаустус од Кристофер Марлоу и ликот на Мефистофел во Фауст од Јохан Волфганг Гете Ликот на Мефистофилис/Мефистофел, познат и под скратеното име Мефисто, е лик примарно од германската митологија, воведен најпрво во литературата. Во англиската литература се појавува во драмата Трагичната историја на Доктор Фаустус или попозната едноставно како Доктор Фаустус од англискиот ренесансен драмски писател Кристофер Марлоу, објавена во 1604та година, но напишана барем дванаесет години порано, бидејќи првата изведба на драмата била во 1592 година, а генерална практика во англискиот ренесансен театар била драмите да се објавуваат дури откако ќе бидат тргнати од репертоарот. Во германската литература Мефистофел е лик во трагедијата во два дела Фауст на познатиот германски поет Јохан Волфганг Гете, од која првиот дел е објавен во 1808 година, па потоа излегува ново издание во 1828-29 година поправено и уредено од самиот Гете. Вториот дел е завршен во 1831 година, а објавен во 1832 година

Transcript of Comparison Between the Characters Mephistopheles from Christopher Marlowe's Doctor Faustus and...

Петкоска 1

Зорица Петкоска

проф. д-р Маја Бојаџиевска

27.03.2012

Ликот на Мефистофилис во Доктор Фаустус од Кристофер Марлоу и

ликот на Мефистофел во Фауст од Јохан Волфганг Гете

Ликот на Мефистофилис/Мефистофел, познат и под скратеното

име Мефисто, е лик примарно од германската митологија, воведен

најпрво во литературата. Во англиската литература се појавува

во драмата Трагичната историја на Доктор Фаустус или попозната

едноставно како Доктор Фаустус од англискиот ренесансен драмски

писател Кристофер Марлоу, објавена во 1604та година, но

напишана барем дванаесет години порано, бидејќи првата изведба

на драмата била во 1592 година, а генерална практика во

англискиот ренесансен театар била драмите да се објавуваат

дури откако ќе бидат тргнати од репертоарот. Во германската

литература Мефистофел е лик во трагедијата во два дела Фауст

на познатиот германски поет Јохан Волфганг Гете, од која

првиот дел е објавен во 1808 година, па потоа излегува ново

издание во 1828-29 година поправено и уредено од самиот Гете.

Вториот дел е завршен во 1831 година, а објавен во 1832 година

Петкоска 2

после смртта на Гете. Денес Мефисто е култен лик во

популарната култура. Користен е во класичната музика како на

пример Mephisto Waltzes (1859-1885) – валцери од Франц Лист,

Mefistofele (1868) – опера од италијанскиот композитор Ариго

Боито итн., а во популарната музика неколку од примерите се:

песната со наслов Мефисто од Moonspell, песната March of Mephisto

или Маршот на Мефисто од Kamelot, Мефисто Валцер (Mephisto

Walz) име на готик-рок музичка група итн. Во модерната

книжевност името Мефисто го делат романот на Клаус Ман и

романот на Џон Банвил, а Господин Мефистофелес (Mr.

Mephistopheles) е црн мачор и добро познат лик во книгата на

Т. С. Елиот Old Possum's Book of Practical Cats (Книгата на стариот посум

за практични мачки), а и во мјузиклот Cats односно Мачки. Мефисто

се сретнува и во филмот и телевизијата, па покрај во многуте

филмувани верзии на драмите за Фауст, тој е централен лик и во

филмовите The Mephisto Waltz од 1971 година и Mephisto 1981 година,

а се појавува и во познати видео игри и во стрипови (како

негативец во стриповите на Марвел).

<http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page; http://www.imdb.com/>

Со детално читање и анализирање на двете драми, на Марлоу

и на Гете, ќе се обидеме да ја исцртаме физичката и

Петкоска 3

карактерната претстава за Мефисто во двете драми и ќе

повлечеме паралели на сличност или различност меѓу нив. До

каде Мефисто е осуден демон, а од каде трагичен лик на кој

може да му се прости?

1. Физичка претстава на Мефисто

Како и во Библијата, така и во двете драми знаеме многу

малку за физичкиот

изглед на демоните, односно во нашиот случај Мефисто. Она што

денес го гледаме како физичка претстава на демоните и на

Мефисто во театар, влече корени од претставите на ренесансните

ликовни уметници и од средновековните морални драми и миракули

кои поради својата дидактичка функција имале за цел злото да

го претстават што е можно пострашно и погротескно. (The

Cambridge Companion to Medieval English Theatre – Ed. Richard Beadle)

Во Доктор Фаустус имаме неколку траги за физичкиот изглед

на Мефистофилис на првото негово појавување во третата сцена.

Веднаш откако ќе го повика со помош на магија, Фаустус му вели

на Мефистофилис дека е многу грд и бара да му се прикаже во

друга форма.

Enter DEVIL.

Петкоска 4

I charge thee to return, and change thy shape;

Thou art too ugly to attend on me:

Go, and return an old Franciscan friar;

That holy shape becomes a devil best.

[Exit MEPHISTOPHILIS.]1 (The Tragical History of Doctor Faustus

– C. Marlowe. From the Norton Anthology of English Literature,

Vol.1)

Од овој извадок дознаваме две работи: прво, дека ликата на

ѓаволите е одвратна до таа мера што Фаустус, иако навлезен во

црна магија и некромантија, не може да ја гледа, и второ, дека

ѓаволите имаат моќ на менување изглед или трансформирање во

други личности. Изборот на свештеник и коментарот околу тоа

сведочат за богохулието на Фаустус, а не за богохулието на

Мефистофилис, кој ја извршува наредбата.

Во Фауст имаме пократка, но скоро идентична реплика од

Фауст при појавувањето на Мефистофел (кога сеуште не му го

знае името, па наречен е само Дух):

1 Забелешка: преводот на селектираните извадоци од Доктор Фаустус е расказнонаправен само за потребите на овој есеј, поради моменталното непостоење на македонски превод на драмата.Превод:Влегува ЃАВОЛТи заповедам да се вратиш и да си ја смениш ликата,Премногу си грд за мене да ми служиш:Оди и врати се престорен во стар Францискански свештеник;Таква света појава најдобро на ѓавол му доликува.[излегува Мефистофилис]

Петкоска 5

ФАУСТ: Ах! Не можам да го издржам твојот страшен

лик!

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

Но Фауст, за разлика од Фаустус не му дава наредба на демонот

да смени лик, туку се привикнува на страшната појава:

ФАУСТ: Зар да отстапам пред тебе, пламена слико?

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

Во сцена 4 од Доктор Фаустус добиваме претстава за

изгледот на два други демона, која претстава кореспондира со

оние од миракулите и моралните драми. Двата демона, Балиол и

Белчер се опишани како грди и страшни, со долги нокти, а исто

така дознаваме дека демоните имаат полови, машки и женски, и

дека се разликуваат по роговите (за машки пол) и копитото

расцепено на две (за женски род, но бидејќи сцената е со

комична намена, една од намерите е оваа слика да се поистовети

и со женскиот полов орган2).

WAGNER. Baliol and Belcher,--spirits, away!

[Exeunt DEVILS.]

2 Кловнот вели:„ all she-devils has clifts and cloven feet.“ или во слободен превод „сите женски ѓаволи имаат расцепи и расцепени стапала“

Петкоска 6

CLOWN. What, are they gone? a vengeance on them!

they have vile

long nails. There was a he-devil and a she-devil:

I'll tell you

how you shall know them; all he-devils has horns,

and all

she-devils has clifts and cloven feet.3

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

Подолу во истата сцена Вагнер открива дека со помош на магија

и повикување демони, не само демоните туку и луѓето можат да

добијат моќ да се трансформираат во животни.

WAGNER. I will teach thee to turn thyself to any

thing, to a dog,

or a cat, or a mouse, or a rat, or any thing.4

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

3 Превод:Вагнер: Балиол и Белчер, духови, да ве нема![ѓаволите излегуваат]Кловнот: Што, си отидоа? Чума да ги изгори! Имаат гнаснидолги ноктишта. Имаше еден ѓавол и една ѓаволица: сега ќе ти кажамкако се распознаваат; сите машки ѓаволи имаат рогови а ситеженски ѓаволи имаат расцепи и расцепени стапала.4 Превод:Вагнер: Ќе те научам како да се престориш во што сакаш, во куче,Или мачка, или глушец или што сакаш.

Петкоска 7

Уште еден пример за трансмутација на човек во животно имаме во

сцена 7 кога Мефистофилис ги престорува Робин, Рејф и Винтнер

во мајмун, мечок и магаре.

MEPHISTOPHILIS: Vanish villains, th’one like an ape,

an other like a bear,

The third an ass, for doing this enterprise.5

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

И во Фауст наоѓаме доказ за моќта на трансформацијата. Откако

Фауст носи дома едно црно куче што го наоѓа во полето на

самрак, кучето почнува да ја менува формата и Фауст сфаќа дека

тоа е всушност демон, за кој на крај се открива дека е Мефисто

и ова е првото негово појавување во драмата.

ФАУСТ: Стварност или само сенка е ова?

Мојов пес се должи и се шири!

Се надува секој негов дел,

Неговиот кучешки лик се губи!

Какво сениште в куќи сум зел!

(...)

5 Превод:Мефистофилис: Исчезнете копуци, едниот ко мајмун, другиот ко мечок,Третиот ко магаре, зашто на ова се дрзнавте.

Петкоска 8

МЕФИСТОФЕЛ: (се појавува откако маглата ќе се крене

од зад печката како ученик скитник)

ФАУСТ: Значи ова е суштината на мојот пес!

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

Во сцена 5 имаме уште една трага за изгледот на демоните.

Кога Луцифер, Белзебуб и Мефистофилис се појавуваат пред

Фаустус, тој ги опишува на изглед како “грозни“.

FAUSTUS. O, who art thou that look'st so terrible?

LUCIFER. I am Lucifer,

And this is my companion-prince in hell.6

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

Уште некои од моќите на Мефистофилис во Доктор Фаустус

поврзани со менување изглед се во сцена 7, каде Мефистофилис

користи магија за да го направи Фаустус невидлив:

FAUSTUS.

Then charm me, that I мay be invisible, to do what I

please,

6 Превод:Фаустус: Кои сте вие што на лика сте грозни?Луцифер: Јас сум Луцифер, а ова е мој придружен принц од пеколот.

Петкоска 9

Unseen of any whilst I stay in Rome. [Mephistophilis

charms him.]

MEPHISTOPHILIS. So, Faustus; now do what thou wilt,

thou shalt not be discern'd.7 (The Tragical History of Doctor

Faustus – C. Marlowe. From the Norton Anthology of English

Literature, Vol.1)

Моќта на Мефистофилис да отелотворува ја гледаме на три места

во драмата: сцена 5 каде отелотворува од ништо жена за

Фаустус; сцена 9 каде ги отелотворува Александар Велики и

Роксана по желба на Императорот и сцена 12 каде ја

отелотворува Елена Тројанска како последна желба на Фаустус.

(Scene 5, line 143 – 146)

MEPHISTOPHILIS. Well, thou wilt have one? Sit there

till I come: I'll

fetch thee a wife in the devil's name.

[Exit.]

Re-enter MEPHISTOPHILIS with a DEVIL drest like a

WOMAN,

7Превод: Фаустус:Маѓепсај ме да сум невидлив, да правам што посакамА никој да не ме види додека сум во Рим.[Мефистофилис го маѓепсува]Мефистофилис: Еве Фаустус, сега прави што ќе посакаш, никој нема да те види.

Петкоска 10

with fire-works.

MEPHISTOPHILIS. Tell me, Faustus, how dost thou like

thy wife?

FAUSTUS. A plague on her for a hot whore!8

(Scene 9, line 56 - 60)

FAUSTUS. Your highness may boldly go and see.

EMPEROR. Sure, these are no spirits, but the true

substantial

bodies of those two deceased princes.

[Exeunt Alexander and his Paramour]9

(Scene 12, line 14 and line 78)

Line 14: [Music sounds, and HELEN passeth over the

stage.]10

Line 78: Re-enter HELEN.

8 Превод:Мефистофилис: Е па ќе добиеш, седи тука дур се вратам.Ќе ми ти донесам жена жими Ѓаволот.[излегува]Се враќа со ѓавол облечен како жена, огномет.Мефистофилис: Кажи ми Фаустус, ти се допаѓа жена ти?Фаустус: Чума да ја дамлоса, ороспетина похотна!9 Превод:Фаустус: Ваше Височество слободно одете и видете.Императорот: Со сигурност ова не се духови, ами вистински материјалнитела на овие два починати благородника.[излегуваат Александар и неговата Љубовничка]10 Превод:(се огласува музика и Елена поминува преку сцената)

Петкоска 11

FAUSTUS. Was this the face that launch'd a thousand

ships,

And burnt the topless towers of Ilium--

Sweet Helen, make me immortal with a kiss.--

[Kisses her.]11

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

Оваа желба има свој пандан во вториот дел на трагедијата

Фауст, каде љубовта на Фауст не е веќе Грета (Маргарита), туку

исто како Фаустус, тој се решава да љуби симбол за идеал на

жена, односно Елена Тројанска.

Во Фауст од Гете во сцената насловена како Ауербаховата

визба во Лајпциг и Мефистофел покажува моќи на отелотворување и

создавање материјални ствари со помош на магија. Тој само со

еден сврдел им го создава посакуваното вино, а потоа кога

истите ликови сакаат да го истепаат затоа што виното им се

претвора во оган, Мефистофел им фрла магија за да ги збуни и

да не знаат каде се наоѓаат. Во истата сцена, научуваме за

една физичка карактеристика која не ја гледаме во драмата на 11 Превод:Елена повторно влегува.Фаустус: Ова ли е лицето што покренало илјадници брода,И ги опожарило небодерните кули Илиумски –Елено слатка, овековечи ме со бакнеж. –(Ја бакнува.)

Петкоска 12

Марлоу, а тоа е дека Мефистофел куца со левата нога, слика

која упатува на добро познатите легенди за куциот ѓавол, или

самиот Сатана.

ЗИБЕЛ: (полека, гледајќи го Мефистофел отстрана)

А зошто овој човек куца на ногата лева?

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

Понатаму, Фауст продолжува да изобилува со информации околу

изгледот на Мефистофел кои воопшто ги нема Мефистофилис. Во

сцената насловена Вештерската кујна, Вештерката го прашува

Мефистофел:

ВЕШТЕРКАТА: Но на вас не гледам коњска нога?

А каде се вашите две врани? (Фауст – во превод на

Душан Томовски, издание 1989г. од Култура, Мисла и

Наша книга.)

Коњската нога е архетипски белег на ѓаволот, а двете врани се

гласници на германскиот бог Вотан, а во народната митологија

тие се и инкарнација на ѓаволот.

Од одговорот на Мефистофел дознаваме дека не само што ѓаволот

може целосно да го менува изгледот, туку може да смени и само

одредени карактеристики. Една од причините за измената на

Петкоска 13

традиционалните одлики на ѓаволот секако е временскиот период

изминат меѓу двете драми, со што разбирливо е дека Фауст како

напишана подоцна ќе има повеќе информации, но ќе има и стремеж

да се надминат тие веќе добро познати претстави за ѓаволот и

да се воведе нешто ново и свежо.

МЕФИСТОФЕЛ: Го нема веќе нордискиот фантом со два

рога:

Каде гледаш рогој, опаш и шепи?

Што се однесува до мојата коњска нога,

Таа угледот кај луѓето баш не ми го крепи; (Фауст –

во превод на Душан Томовски, издание 1989г. од

Култура, Мисла и Наша книга.)

2. Карактерна претстава на Мефисто

Фауст од Гете се разликува од Доктор Фаустус во

поставувањето на причината за трагедијата и изворот на

‘трагичната маана во херојот’. Во Доктор Фаустус не го гледаме

Мефистофилис сѐ додека Фауст не го повика со помош на магија.

Во Фауст најпрво го гледаме Мефистофел уште во самиот пролог и

причината за неговата средба со Фаустус е облог со Бог. Во

Доктор Фаустус ликот на Мефистофилис од самиот почеток ни е

Петкоска 14

прикажан како послушен слуга кој само одговара на повикот и

извршува наредби, за разлика од Мефистофел во Фауст кој го

гледаме уште во прологот како сам сковува план да го искуши

Фауст. Иако во првата сцена откажувањето на Фауст од сите

науки и решението да се занимава со метафизика и некромантија

е скоро идентично како во Доктор Фаустус, предвреме

договорениот облог испровоциран од страна на Мефистофел менува

многу во формирањето на мислењето на читателот за Мефистофел.

Од почетокот ликот добива демонска природа на зли намери,

заговарање и поставување стапици. Избирањето на зборот „облог“

за целата човечка трагедија му додава уште неколку епитети на

Мефистофел – „каприциозен“, „безобѕирен кон човечката судбина“

итн.

„МЕФИСТОФЕЛ:

Се обложувате ли? Изгледите да остане ваш се бледи.

Доколку вашата милост во добрината своја реши

да ми дозволи да го натерам мене да ме следи!

БОГ:

(...)Да се обидеш не ти забранува никој (...)

МЕФИСТОФЕЛ:

Добро! Тој мој ќе биде по кратко време.

Петкоска 15

Облогот не ме плаши иако е смел.“

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

Во прологот Мефистофел уште со првите зборови е прикажан

како мизантроп, односно сцената е пандан на библиската

прикаска за падот на Луцифер бидејќи ги замразел луѓето.

Своите негодувања Мефистофел ги почнува со лажна скромност:

„МЕФИСТОФЕЛ:

Извини, со крупни зборој секогаш сум се служел

грешно

И ако сега ги кажев, на сите за подбив ќе беа;

(...)

Тврдењата дека многу знам би биле само фалби,

За светот не знам ништо, но слушам од луѓето жалби.

Човекот, иако мал бог, остана во својот лик суден,

Ист е како во првиот ден, во однесувањето е чуден.

Би живеел малку подобро во мрак,

Па не требаше да му праќаш небесен зрак;

БОГ:

Друго ништо да ми кажеш немаш?

Само да обвинуваш слобода си земаш?

Петкоска 16

На земјата тебе ништо не ти е право?

МЕФИСТОФЕЛ:

Да, Боже! Сметам дека таму ништо не е здраво.

За луѓето ми иде да плачам,

Затоа дури немам желба ни да ги мачам!“

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

Оваа претстава на Мефистофел е драстично различна од онаа на

Мефистофилис кој во првата сцена кога се појавува во Доктор

Фаустус покажува емоција, односно тага што е во Пеколот,

велејќи дека за него е пекол тоа што веќе никогаш не ќе го

види Бог и дека каде и да оди тој секаде е пекол, бидејќи

самиот тој е пекол и пеколот си го носи со себе. Имаме дури и

сменети улоги, каде Фаустус како ѓаволски глас го поучува

Мефистофилис да не жали по Рајот и да биде како него кој

доброволно се откажува од Бога.

FAUSTUS. And what are you that live with Lucifer?

MEPHIST. Unhappy spirits that fell with Lucifer,

Conspir'd against our God with Lucifer,

And are for ever damn'd with Lucifer.

FAUSTUS. Where are you damn'd?

Петкоска 17

MEPHIST. In hell.

FAUSTUS. How comes it, then, that thou art out of

hell?

MEPHIST. Why, this is hell, nor am I out of it:

Think'st thou that I, who saw the face of God,

And tasted the eternal joys of heaven,

Am not tormented with ten thousand hells,

In being depriv'd of everlasting bliss?

O, Faustus, leave these frivolous demands,

Which strike a terror to my fainting soul!

FAUSTUS. What, is great Mephistophilis so passionate

For being deprived of the joys of heaven?

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

Бидејќи ова е еден од најпознатите говори во англиската

ренесансна драма, ќе го анализираме дел по дел за да ги

откриеме изненадувачки трагичните карактеристики на

Мефистофилис.

Превод:

ФАУСТУС: А што сте вие што живеете со Луцифер?

Петкоска 18

МЕФИСТОФИЛИС: Несреќни души што паднале со Луцифер

Заговарале против нашиот Бог со Луцифер

и се вечно проколнати заедно со Луцифер.

Изборот на зборови е од огромна важност во овие реплики.

Мефистофилис, ѓаволите а со тоа и себеси ги нарекува

„несреќни“ души, а Бог го вика „нашиот“, што ни кажува дека

тој сеуште го сака Бога и го смета за свој и вечно ќе е

несреќен што е разделен од него. За разлика, Мефистофел во

Фауст на крајот на прологот за Бог вели:

Затоа никој, па ни јас, не сака со него да се кара.

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

Тоа е единствената емоција на Мефистофел кон Бог – малку

страв, малку плашливо пркосење и склучување облози.

Мефистофилис во Доктор Фаустус продолжува со неговото

објаснување за пеколот:

ФАУСТУС: Каде сте проколнати?

МЕФИСТОФИЛИС: В пекол.

ФАУСТУС: А како тогаш сега ти си излезен од пеколот?

МЕФИСТОФИЛИС:

Петкоска 19

Зашто и овде е пекол, ниту пак јас сум излезен од

него

Зар ти си мислиш дека мене, кој сум го видел ликот

Божји,

И сум ги вкусил вечните рајски радости,

Не ме мачат десет илјадници пеколи

Со тоа што сум лишен од бескрајниот благослов?

Оф, Фаустус, престани со безгрижниве прашања

Кои во ужас ми ја фрлаат бессилнава душа!

Мефистофилис експлицитно признава дека не само што вечно ќе

жали што не е крај Бога, туку и самото зборување за тоа го

мачи. И повторно настапува смена на улогите, каде Фаустус

демонски го исмева Мефистофилис за неговата болка:

ФАУСТУС: Што? Зар великиот Мефистофилис е толку

емотивен

Што е лишен од рајските радости?

Во еден момент, при крајот на истата сцена (сцена 5),

Мефистофилис дури и го предупредува Фаустус на што всушност се

нафатил, и му кажува какво проклетство и пекол го чекаат, но

Фаустус не се откажува од намерата.

Петкоска 20

FAUSTUS. Why, think'st thou, then, that Faustus

shall be damn'd?

MEPHIST. Ay, of necessity, for here's the scroll

Wherein thou hast given thy soul to Lucifer.

FAUSTUS. (...)

Tush, these are trifles and mere old wives' tales.

MEPHIST. But, Faustus, I am an instance to prove the

contrary,

For I am damn'd, and am now in hell.

FAUSTUS. How! now in hell!

Nay, an this be hell, I'll willingly be damn'd

here:12

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

Од овие стихови и Ханс Мејер сумира дека Мефистофилис е

плачлив дух кој опоменува, но и паднат ангел.

12 Превод:Фаустус: А што, ти мислиш дека Фаустус ќе биде проколнат?Мефистофилис: Да, така треба, бидејќи тука е свитокотКаде ти му ја завети душата своја на Луцифер.Фаустус: Пфф, тоа се глупости и бабини деветини.Мефистофилис: Но Фаустус, јас сум ти доказ за спротивното,Еве јас сум проколнат и сега сум в пекол.Фаустус: Како? В пекол? Не, и да е ова пекол, слободно нека сум проколнат овде!

Петкоска 21

Mefistofel je placljivi duh koji opominje, ali i

pali andjeo. (Put u pakao doktora Faustusa – H. Mayer.

превод)

Во Фауст, кога Фауст го прашува Мефистофел кој е и што е, не ја

гледаме тажната приказна на Мефистофилис, туку куп загатки,

избегнувања на одговорот и на крај отворени деструктивни

намери:

МЕФИСТОФЕЛ:

Јас сум дух кој на сѐ вели не!

И тоа со право; да создавате можете вие,

Но разурнувањето е крајна цел на сѐ:

Ако ништо не создававте позадоволен ќе бев. (...)

Разурнување, со еден збор, зло

Е мојот елемент, моето тло.

(...)

За да направам зло со секого и сешто се сплотив,

(...)

Колку само многу суштества в гроб пратив!

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

Петкоска 22

Секако, ни во Доктор Фаустус Мефистофилис не е само бел

или само црн. Во одредени сцени тој се користи со лукавство и

трикови за да го задржи Фаустус на патот кон проколнувањето.

MEPHIST. O, what will not I do to obtain his soul?

[Aside.]

MEPHIST. I'll fetch him somewhat to delight his

mind.

[Aside, and then exit.]

Re-enter MEPHISTOPHILIS with DEVILS, who give crowns

and rich apparel to FAUSTUS, dance, and then depart.

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)13

Еден указ за намерната лукавост на Мефистофилис ни се

театарските дидаскалии кои упатуваат на тоа дека овие намери

Мефистофилис ги кажува „настрана“ (на англиски “aside”, а и

како тип на говори биле нарекувани со именка специјално

изведена од истиот прилог “asides”), што во Елизабетанскиот

13 Превод:Мефистофилис: Ах, што сѐ не ќе сторам за да му ја земам душата![настрана]Мефистофилис: Ќе му донесам нешто за да му ги тргнам лошите мисли.[настрана, потоа излегува]Се враќа Мефистофилис со Ѓаволи кои му даваат круни и богати одори на Фаустус, танцуваат и потоа излегуваат.

Петкоска 23

театар за публиката било знак дека ликот кој нив настрана им

се исповедува за неговите вистински намери е негативецот.

Понатаму, Мефистофилис за првпат му се спротивставува на

Фаустус во сцена 5 кога не сака да му ги одговори клучните

библиски прашања за создателот на светот, а при крајот на

драмата, во последната сцена (сцена 12) кога Фаустус се

обидува да се покае, Мефистофилис ја покажува верноста кон

Луцифер со тоа што почнува да му се заканува на Фаустус со

физичко насилство да го прекине покајанието и да се заколне на

верност кон Луцифер:

MEPHIST. Thou traitor, Faustus, I arrest thy soul

For disobedience to my sovereign lord:

Revolt, or I'll in piece-meal tear thy flesh.14

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

Ова е единствената трага на намера за насилство кај

Мефистофилис и тоа како последно средство пред крајот на

драмата, додека Мефистофел уште на почетокот, по склучениот

14 Превод:Мефистофилис: Фаустус, предавнику, ќе ти ја заточам душатаЗа непослушност кој мојот господар и владетел:Бунтувај се против Бога или ќе ти го распарчам телото на дробни парчиња.

Петкоска 24

договор со Фауст, на само ја признава својата намера да го

измачи Фауст:

МЕФИСТОФЕЛ:

Ќе го влечкам низ животните патишта диви

Низ безначајностите сиви,

Нека се прпелка, вчудовидува, лепи.

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

Мефистофилис не покажува садистички и зловолни

карактеристики како Мефистофел од Фауст, туку напротив, тој

седи настрана додека Фаустус невидлив се подигрува со папата и

неговите кардинали. Мефистофел, откако ќе склучи договор со

Фауст, во договор со Фауст ја облекува неговата наметка и си

поигрува со студентот кој чека да разговара со професорот.

Мефистофел му ги измешува сите ставови кон науките и го

испраќа со зборовите „Eritis sicut Deus scientes bonum et

malum.“ или „Ќе бидете како Бог, ќе знаете што е добро, а што

зло“ – славните зборови со кои библиската Змија ја заведува

Ева за да изеде јаболко од дрвото на знаењето. (Фауст – во

превод на Душан Томовски, издание 1989г. од Култура, Мисла и

Наша книга.)

Петкоска 25

Мефистофел ова го прави за забава и шега, што е една од

главните одлики на неговиот карактер, а ја нема кај

Мефистофилис. Вештерката во сцената Вештерската кујна низ смеа

го опишува Мефистофел како „шегобиец“:

ВЕШТЕРКАТА: (силно се смее)

Ха! Ха! Ова е во ваш стил!

Ти беше и остана шегобиец прв! (Фауст – во превод на

Душан Томовски, издание 1989г. од Култура, Мисла и

Наша книга.)

Во Доктор Фаустус, во сцена 10, Мефистофилис спротивно,

дури покажува и сочувство и милост во обид да го спречи

Фаустус да си поигрува со еден трговец со коњи:

MEPHIST. I pray you, let him have him: he is an

honest fellow,

and he has a great charge, neither wife nor child.15

(The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

Мефистофел во Фауст пак, спротивно, го тера Фауст на

бесчувствителност, велејќи му да ја заборави и отфрли неговата

љубов Грета, го тера да го убие нејзиниот брат, да учествува

15 Превод:Мефистофилис: Ве молам дајте му го; тој е чесен човек, а на голема мака – си нема ни жена ни дете.

Петкоска 26

во валпургиските оргии итн. Всушност, Ханс Мејер го завршува

својот есеј Put u pakao doktora Faustusa со заклучокот дека славната

реплика на Мефистофилис од Марлоу „ Зашто и овде е пекол, ниту

пак јас сум излезен од него!“16, е реплика која денес се

почесто ја користат луѓето, и овој свет го изедначуваат со

пекол. Англискиот поет од периодот на романтизмот, Перси Шели,

пишува дека пеколот го замислува како Лондон, а Бертол Брехт,

додека е во Соединетите Американски Држави, пеколот го

изедначува со Лос Анџелес. Во тој случај, Мејер заклучува дека

и луѓето можат да се изедначат со демони, и Фаустус и

Мефистофилис да си ги сменат улогите:

Izjednachimo li pakao sa nashim ovozemaljskom

sadashnjoshchu, onda se Faust i djavo medjusobno

prozhimaju i obojica mogu da budu i postanu i jedno

i drugo. To je chovek vech dozhiveo. (Put u pakao

doktora Faustusa – H. Mayer. превод)

Една карактеристика која ја делат и Мефистофилис и

Мефистофел е начитаноста и знаењето. И во денешната популарна

култура останата е оваа практика, демоните и ѓаволите да се

прикажуваат како многу учени и паметни. Во Доктор Фаустус

16 Why, this is Hell, nor am I out of it! (The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

Петкоска 27

Мефистофилис му ги одговара сите прашања на Фауст и има

познавања од сите области. Тоа го прави суво, дипломатски и

воздржано. Мефистофел во Фауст пак, избира своето знаење да го

изнесува со лажна скромност дека не знае многу:

МЕФИСТОФЕЛ:

Сезналец не сум; сепак многу работи ми се знајни.

(Фауст – во превод на Душан Томовски, издание 1989г.

од Култура, Мисла и Наша книга.)

ЗАКЛУЧОК

Од сево ова може да се заклучи дека физичката претстава

за Мефистофилис и Мефистофел е слична, со побогата слика за

Мефистофел што е разбирливо заради временската разлика од

околу два века меѓу двете драми, од кои Фауст како подоцнежна

имала повеќе извори од сите гранки на уметностите за црпење.

Она што е интересно е драстичната разлика меѓу карактерите на

двата лика. Мефистофилис е скоро трагичен херој, воздржан, а

на места елегичен, тагува по Бога, и само на две места

покажува зловолие, кое е или безопасно или само вербално. Кога

Фаустус умира, Мефистофилис доаѓа заедно со Луцифер за да ја

земат неговата душа, но и тогаш Мефистофилис е воздржан и не

Петкоска 28

знаеме дали можеби го жали Фаустус. Во бунилото и стравот,

Фаустус извикува „come not Lucifer!“ („не доаѓај Луцифере!“),

а пред да испушти душа само го изговара името на Мефистофилис,

но без никаков страв.

Мефистофел во Фауст сосема спротивно е лик кој го

заговара падот и проколнувањето на Фауст, не е ничив слуга,

отворено кажува дека ги мрази луѓето, дека љуби уништување и

дека ќе го мачи Фаустус. Тој си поигрува за забава не само со

Фауст туку и со секој лик низ драмата со кој ќе му се укаже

прилика. Не пропушта можност да се потсети себе и публиката

дека крајната цел е да му ја земе душата на Фауст. На крајот

на Фауст на Гете, Мефистофел, за разлика од воздржаниот

Мефистофилис, ликува, скока, танцува, се радува и објаснува

како ќе ја однесе душата на веќе ослепениот Фауст во пеколот.

Командува дури и фантастична битка меѓу ѓаволите и ангелите за

душата на Фауст, но победуваат ангелите и ја спасуваат душата

и ја носат во Рајот. Шемата за ваква завршница Мејер ја

пронаоѓа уште во приказните за монахот Теофил и Кипријан:

Ovde je nastala nova magichna shema: chovek se

obaveze djavolu, pa se pokaje; demoni i charobnici

bore se s najvechim zalaganjem protiv armija neba za

Петкоска 29

ispunenje ugovora s djavolom. Ali na kraju primi

pomilovanje uz pomoch vechno zenstvenog i biva

spashen. (Put u pakao doktora Faustusa – H. Mayer. превод)

Двете драми најмногу се разликуваат во своите завршетоци,

и на секој завршеток одделно влијае различниот карактер на

демонот. Бидејќи Мефистофилис е ако може така да се каже

„милостив ѓавол“ и не го тера Фаустус на пропаст, туку целата

трагична грешка доаѓа од самиот Фаустус, логичен е крајот на

Фаустус – по истекувањето на точно дваесет и три години како

што стои во договорот, тој, односно неговата душа, е проколнат

и осуден на пекол за цела вечност. Виновникот за неговиот грев

е самата човечка природа или како што вели Ханс Мејер:

Zlo u njemu dosledno je izazivalo zlo. Ishod je bio

ugovor sa djavolom. (Put u pakao doktora Faustusa – H.

Mayer. превод)

Овој крај на Фаустус е, како што вели и Мејер, дидактички

предодреден и во сите верзии на приказната Фауст безуспешно се

обидува да се покае.

I u svim Nemackim verzijama i u vasharski moritetima

i u igrama lutaka, pokazuje se Faust pred kraj kao

bedni molilac. Potom dolazi kajanje, ali je,

Петкоска 30

nazalost, isuvishe kasno. Protestanska ortodoksija,

izgleda, nije bila spremna da pruzi bozjoj milosti u

sluchaju choveka koji je svojom krvlju potpisao

djavolski nalog. (Put u pakao doktora Faustusa – H. Mayer.

превод)

Има и такви што слободната волја на Фаустус и неговата целосна

вина за своето проклетство ги гледаат позитивно:

Miler sasvim pozitivno gleda na choveka koji je sam

svoja uzdanica i slaze se sa lichnim zastupanjem

sopstvene stvari. Ono shto je Lesing osudjivao,

Miler zadivljuje. (Put u pakao doktora Faustusa – H. Mayer.

превод)

Со позитивен или негативен нагласок, видувањето на трагедијата

како последица на слободниот избор на Фаустус оди во прилог на

нашата теорија за ликот на Мефистофилис наспроти Мефистофел

како трагичен паднат ангел. Имено, злонамерниот карактер на

Мефистофел во Фауст е двигател на трагедијата, односно Фауст е

измамен, фатен во замка од ѓаволот, и упорно се бори да остане

чист и добар, што и му ја дава шансата за покајание и спасение

– шанса која Фаустус ја има само како обид да се покае, но не

успева оти гревот му е голем, а вербата мала.

Петкоска 31

FAUSTUS: O, I'll leap up to my God!--Who pulls me

down?—

Curs'd be the parents that engender'd me!

No, Faustus, curse thyself, curse Lucifer17

The Tragical History of Doctor Faustus – C. Marlowe. From the

Norton Anthology of English Literature, Vol.1)

Фаустус е проколнат бидејќи неговата трагедија не ја

оркестрира Мефистофилис, а Фаустовата душа е спасена од

ангелите бидејќи Мефистофел е демон без ниедна олеснителна

карактерна црта. Разликата меѓу двата демони е разлика и меѓу

двата Фаусти, и разлика меѓу двата краја на драмите.

Користена литература

King, Pamela M. "Morality Plays". The Cambridge Companion to

Medieval English Theatre . Ed. Richard Beadle. Cambridge:

Cambridge U P, 1994. 235. Print.

17 Превод:Фаустус: О, ќе си скокнам угоре кон Бога! – Кој ме влече удолу? –Проклети да се родителите што ме зачнале!Не, Фаустус, проклет да си самиот ти и Луцифер.

Петкоска 32

Marlowe, Christopher. “The Tragical History of Doctor

Faustus.” The Norton Anthology of English Literature. Ed.

M.H. Abrams. New York: Norton, 1968. Print.

Mayer, Hans. Doktor Faust und Don Huan. Frankfurt am Main:

Suhrcamp Verlag, 1979. Print. Превод.

Steane, John B. Marlowe: A Critical Study. Cambridge:

University Press, 1970. Print.

Гете, Јохан В. Фауст. Прев. Душан Томовски. Скопје: Култура,

Македонска книга, Мисла, Наша книга, 1989. Печатено

издание.

Фауст во превод на англиски јазик. Web.

<http://www.poetryintranslation.com/PITBR/German/Fausthome.htm

>.

Датабаза на филмови ( The Internet Movie Database ) . Web.

<http://www.imdb.com/>.

Википедија. Web. <http://en.wikipedia.org/wiki/Main_Page>