Balkan u Projektu Neoevroazijstva

8/18/2019 Balkan u Projektu Neoevroazijstva

1/77

Факултет за дипломатију и безбедностБеоград

Садржај:

1.Увод...............................................................................................................................3

2. Методолошки оквир истраживања............................................................................7

2.1. Проблем истраживања...........................................................................................7

2.1.1. Уочавање проблема..............................................................................................7

2.1.2. Суштина проблема...............................................................................................7

2.1.3. а!два"ање проблема...........................................................................................#

2.1.$. Уочавање ве!а и односа.......................................................................................#

2.1.%. &сновно питање...................................................................................................'

2.1.(. )нача" истраживања.............................................................................................'

2.2. &дре*ивање предмета истраживања.....................................................................'

2.2.1. +е,инисање предмета истраживања.................................................................'

2.2.2. По"ам страте-и"е...................................................................................................'

2.2.3. ременско одре*ење..........................................................................................1/

2.2.$. Просторно одре*ење..........................................................................................1/

2.3. +е,инисање 0иева истраживања....................................................................1/

2.3.1. аучни 0иеви истраживања...........................................................................1/

2.3.2. Практични друштвени4 0иеви истраживања..............................................1/2.$. Утвр*ивање 5ипоте!а...........................................................................................11

2.$.1. +е,инисање -енералне -лавне4 5ипоте!е.......................................................11

2.$.2. Прва посебна 5ипоте!а......................................................................................11

2.$.3. +ру-а посебна 5ипоте!а....................................................................................11

2.%. Утвр*ивање начина истраживања.......................................................................12

2.%.1. аво*ење опште6научни5 метода ко"е е се користити у истраживању......12

2.%.2. аучна оправданост истаживања.....................................................................13

2.%.3. +руштвена оправданост истраживања............................................................13

3. 8ео-ра,ско одре*ење 9алкана................................................................................1$

$. 8еополитички положа" 9алкана..............................................................................1#

$.1. &сврт на 0ивили!а0и"ски епило- дешавања на подруч"у 9алкана...................23

$.2.1. +иктат ово- светско- поретка;.....................................................................27


2/77

9алкан у про"екту неоевроа!и"ста

$.2.2. По5од на


3/77


а -лобалном плану у току су радикални -еополитички про0еси. С "едне стране

уочиво "е насто"ање С@+6а да очува статус доминантне силе у -лобали!ованом

"еднополарном систему. С дру-е странеA уочава"у се напори дру-и5 0ентара мои да

се свет преуреди тако да има карактеристике вишеполарно- система. У оквиру ово-

дру-о- про0есаA последњи5 -одина све више се у научним и политичким кру-овимаA

па и шире у "авностиA ра!матра ,еномен нео4евроа!и"ства.

елике силе !аснива"у ду-орочне државнеA ре-ионалне и -лобалне страте-и"е на

"асно де,инисаним кон0еп0и"ама. &не проистичу и! истори"ски5 искуставаA

културно6 0ивили!а0и"ски5 особености и -еополитичко- идентитетаA а оствару"у се

стрпивоA ,а!но и у складу са свеколиким интересима. &сновни постулати

на0ионалне и државне ори"ента0и"е су у-лавном константниA а мења"у се само ако се

окончава "една страте-и"ска ,а!а и !апочиње дру-аA или када реали!а0и"а !амишене

кон0еп0и"е доживи катастро,алан пора!. ;1 Способност мали5 !емаа да са!ана"у

препо!на"у4 кон0еп0и"е велики5 сила и спремност да сво"е интересе уклопе у

њи5овеA представа у!рочно последичну ве!у на ко"о" се !аснива перспектива мали5

!емаа. У на"директни"о" по!и0и"и су !еме -де се преклапа"у територи"алне

про"ек0и"е -еополитички5 кон0еп0и"а две или више велики5 сила и -де се укршта"у

примарни вектори њи5ови5 интереса;2

Страте-и"а као научна дис0иплина и практична делатност ко"а садржи ставове у

на"важни"им питањима ра!во"а одре*ене државеA "есте камен темеа0 "асно-

државно- усмерења. Bен карактер "е мно-острукA а на"чеше се срее под на!ивом

на0ионалне; или државне; страте-и"еA страте-и"е државне бе!бедности;A во"не;

страте-и"еA политичке;A економске; или било ко"е дру-е с,ере државно- усмерења

и ра!во"а. &на "е свеприсутни ,актор ра!во"аA одржања и !аштите интереса државе.

уси"а "е на"пространи"а !ема на ПланетиA -лобални -еополитички -и-ант копнено-

идентитетаA увек у вр5у ме*у великим силамаA али никада водеа и неприкосновена.

1 Миломир СтепиA 8еополитика неоевроа!и"ства6 по!и0и"а српски5 !емааA


4/77


Слом ССС6а представао "е -еополитичку катастро,у;A суочила се са споашњом

претњом и унутрашњом деструк0и"ом ко"е су о!бино претиле њеном опстанку.

+ржавна политика на крилима експониране интелектуалне класе водила "е !ему

радикланим про!ападним курсомA али "е она све брже тонула у бе!на*е и катастро,у.

9е! сопственеA ко5ерентне и аутентичне -еополитичке кон0еп0и"еA и!-ледало "е да е

се руско тумарање наставити до потпуно- кра5а.У помо и! дубина !аборава стижу

иде"е бели5; евроа!и"а0а 1'2/6и5 и 1'3/6и5 -одина. Прила-о*ене и промењене у

складу са условима постмодерно- ,унк0ионисања светаA оне нису суштински

одступале од и!ворни5 прин0ипа.

уски телурократски -еополитички идентитетA 0ентрални положа" унутар супер6

континента =вроа!и"еA о-ромна и -ео-ра,ски ра!нолика територи"аA немериви

природни ресурсиA руски импери"ални ду5 и православни културно60ивили!а0и"ски

кCдA складно проткан евроа!и"ским етничким и верским дру-остима; D у-ра*ени су у

теме неоевроа!и"ске -еополитичке кон0еп0и"е.;3 У -одинама 5ладно- ратаA

насто"ања С@+6а да обу!да; уси"у нису била орочено- тра"ања и о-раничено-

дометаA ве су пост5ладноратовски униполарни поредак и ра!обручена америчка

5е-емони"а усмерени на опкоавањеA територи"ално ,ра-ментирањеA сажимање и

потпуни пора! уси"е. Eедини и!ла! био "е да се евроа!и"ски варвари; удруже

против -лобалне импери"е; т". да почну и!-радњу мултиполарно- поретка.;$

9алканско полуострвоA као мост и!ме*у три континентаA има и!у!етно !нача"ан

-еополитички положа" ко"и се одлику"е додирима и прожимањима ра!личити5

0ивили!а0и"аA рели-и"аA култураA политички5 и идеолошки5 опредеења и

во"нострате-и"ски5 интереса локално-A ре-ионално- и -лобално- домаша"а.

3 М. СтепиA истоA стр 12.$ М СтепиA истоA стр 12.

$


5/77


сукобаA што по-оду"е уплитању спони5 силаA и са урске 0аревине

кра"ем GHG векаA у време велике источне кри!е;A и њи5ову бри-у; о балканским

народима под турском влашу. а 9алкану "е 1'1$. !апаен ,ити Прво- светско-

ратаA !а ко"и су далеко рани"е и мно-о дае од 9алканаA били припремени

стратеи-и"ски планови.

По окончању ду-о- периода 5ладно- рата и ,ормално- ишче!авања блоковске

поделе Старо- континентаA ути0а" ванре-ионални5 сила на 9алкан ни"е се смањиоA

чак напротив.;Уместо равнотеже стра5а од ме*усобно- оружано- сукоба у

Iентрално" =вропиA ме*у великим силама успостава се равнотежа интересаA ко"а се

тестира управо на 9алкану коме "е почетком GG векаA намењена уло-а

експериментално- поли-она.;(

У то време на )ападу посебну пажњу доби"а ви!и"а; о наводно" неминовности

сукоба 0ивили!а0и"а;JA као последња ,а!а у еволу0и"и ме*удржавни5 сукобаA ко"а

е доминирати светском политиком. С об!иром на шаролик и сложен 0ивили!а0и"ски

кон0епт простора 9алканаA ту мо-уност свакако не би требало одба0ити.

Пер0ипира"уи положа" 9алкана дола!и се до !акучка да ова" простор никада ни"е

престао да буде важан !а велике силе.

% Славоуб KушиA 8еополитички кошмар 9алканаA 9ео-раA 2//$A стр %( С. KушиA истоA стр. (.

J Сам"уел Lантин-тонA Сукоб 0ивили!а0и"а;6 >врди да е будуа природа сукоба ме*у државама бити

!аснованаA не на идеолошким ра!ликамаA ве на припадности одре*ено" културиA вери и на0и"и.

%


6/77


проистекао "е спе0и,ичан склоп укрштени5 снопова интересни5 вектора6 балкански

-еополитички чвор;.7

Mолика "е и каква -еополитичка важност ово- простораA да се !акучити и!

чињени0е да су се @>& и =У свесрдно укучиле у про0ес решавања и обу!давања

балканске кри!е N'/ ти5 -одина GG века. 9алкан доби"а важну по!и0и"у у руско"A

неоевроа!и"ско"A антиамеричко" и антиуниполаристико" конструк0и"и.;#

Проблематика 9алкана у про"екту неоевроа!и"стваA бие у овом раду одре*ена кро!

следее 0елине: 14УводA 24 Методолошки оквирA 34 8ео-ра,ско одре*ење 9алканаA

$4 8еополитички положа" 9алканаA %4 9алкан у страте-и"ама савремени5 0ентара

моиA (4 =вроа!и"ство6 -еополитички аспектиA 74 >ра-ање !а од-овором

униполари!муA #4 >ероис"ко6 кон0еп0и"ске основе и ра!во" неоевроа!и"ски5 иде"аA '4

еоевроа!и"ством до мултиполарно- светаA 1/4 9алкан у про"екту неоевроа!и"стваA

114 Уместо !акучка6 Мо-уе основе и!-радње =вроа!и"ско- кон0епта.

2. Методолошки оквир истраживања

7 М. СтепиA истоA стр. 13.# М. СтепиA истоA стр 13.

(


7/77


2.1. Проблем истраживања

2.1.1. Уочавање проблема:

Протекле де0ени"е човечанства и ње-ово- ра!во"а обележили су бурни периоди. +ва

друштвено6 политичка модела ко"а су у !натно" мери обележили та" период данас се

нала!е на тесту: со0и"али!ам и нео6либерални кон0епт капитали!ма. +у-орочне

државнеA ре-ионалне и -лобалне страте-и"е !аснива"у се на "асно де,инисаним

кон0еп0и"ама. &не проистичу и! истори"ски5 искуставаA културно6 0ивили!а0и"ски5

особености и -еополитичко- идентитета државаA а оствару"у се стрпивоA ,а!но и у

складу са свеколиким интересима велики5 сила. &сновни постулати на0ионалне и

државне ори"ента0и"е су у-лавном константниA а мења"у се само ако се окончава "една

страте-и"ска ,а!а и !апочиње дру-аA или када реали!а0и"а !амишене кон0еп0и"е

доживи катастро,алан пора!. Страте-и"а као научна дис0иплина и практична

делатност ко"а садржи ставове у на"важни"им питањима ра!во"а одре*ене државеA

"есте камен темеа0 "асно- државно- усмерења. Bен карактер "е мно-острукA а

на"чеше се срее под на!ивом на0ионалне; или државне; страте-и"еA страте-и"е

државне бе!бедности;A во"не; страте-и"еA политичке;A економске; или било ко"е

дру-е с,ере државно- усмерења и ра!во"а. &на "е свеприсутни ,актор ра!во"аA

одржања и !аштите интереса државе.

2.1.2. Суштина проблема:




се свет преуреди тако да има карактеристике вишеполарно- система. У оквиру ово-

дру-о- про0есаA последњи5 -одина све више се у научним и политичким кру-овимаA

па и шире у "авностиA ра!матра ,еномен нео4евроа!и"ства. 9алканско полуострвоA

као мост и!ме*у три континентаA има и!у!етно !нача"ан -еополитички положа" ко"и се

одлику"е додирима и прожимањима ра!личити5 0ивили!а0и"аA рели-и"аA култураA

политички5 и идеолошки5 опредеења и во"нострате-и"ски5 интереса локално-A

ре-ионално- и -лобално- домаша"а.

7


8/77


!а што вее територи"е и неса-ласност око ме*удржавни5 територи"ални5

ра!-раничењаA у ду-о" истори"и балкански5 односа A били су на"чеше у!рок

ме*усобни5 спороваA па и оружани5 сукобаA што по-оду"е уплитању спони5 силаA и

са ра-ање !а од-овором

униполари!муA >ероис"ко6 кон0еп0и"ске основе и ра!во" неоевроа!и"ски5 иде"аA

еоевроа!и"ством до мултиполарно- светаA 9алкан у про"екту неоевроа!и"ства.

2.1.!. Уочавање веа и односа:

+а бисмо лакше уочили ве!е и односе и!ме*у проблемаA истраживање можемо

поделити у осам 0елина. У првом делу се упо!на"емо са -ео-ра,ским особинама

9алканаA али и упо!навањем истори"еA како бисмо и!дво"или теори"ски !нача" и оквир

!а ра!умевање дае- истраживања. У дру-ом делу истраживања се бавимо

-еополитичким положа"ем 9алкана. У треем делу емо анали!ирати положа"

9алкана у страте-и"ама светски5 0ентара мои. У четвртом емо се упо!нати

-еополитичким аспектима евроа!и"ства. У петом емо са-ледати ра!во" евроа!и"ске

иде"е као од-овора униполари!му. У шестом се бавимо теори"ским кон0еп0и"ама

неоевроа!и"ски5 иде"аA у седмом иде"ом неоевроа!и"ства као одступни0е ка

мултиполарном свету и у осмом делу истраживања бавимо се проблемом 9алкана у

про"екту неоевроа!и"ства.

2.1.". #сновно питање:

Mакав "е положа" 9алкана у про"екту неоевроа!и"стваO

2.1.$. %начај истраживања:

#


9/77


8еополитички положа" о!начава она" положа" !еме ре-иона4A ко"и "е прои!вод

политички5 и територи"ални5 претен!и"а дру-и5 државаA на"чеше велики5 сила или

суседни5 !емаа према то" !емиA мотивисани5 !начењем њене територи"е у

страте-и"ском по-ледуA односом сна-а и мои у датом ре-ионуA интересом !а њеним

ставањем под непосредни или посредни ути0а"A односно конторлу.;' 8еополитички

положа" и !нача" одре*ено- простора можда су на"уочиви"и на примеру 9алкана

према ко"ем су се вековима препо!навале аспира0и"е ванре-ионални5 сила.

8еополитички положа" и !нача" неке !еме или ре-иона ни"е "едном !а сва-да

непроменива кате-ори"аA тако "е и тренутна инте-ра0и"а балкански5 !емаа од

кучно- !нача"а !а будуност народа ти5 простора.

2.2. #дре&ивање предмета истраживања:

2.2.1. 'е(инисање предмета истраживања:

Предмет истраживања представа ра!матрање -еополитичко- положа"а 9алкана у

руском про"екту нео4=вроа!и"стваA односно 9алкан у про"екту неоевроа!и"ства;.

2.2.2. Појам страте)ије:

Страте-и"а као научна дис0иплина и практична делатност ко"а садржи ставове у

на"важни"им питањима ра!во"а одре*ене државеA "есте камен темеа0 "асно-

државно- усмерења. Bен карактер "е мно-острукA а на"чеше се срее под на!ивом

на0ионалне; или државне; страте-и"еA страте-и"е државне бе!бедности;A во"не;

страте-и"еA политичке;A економске; или било ко"е дру-е с,ере државно- усмерења

и ра!во"а. &на "е свеприсутни ,актор ра!во"аA одржања и !аштите интереса државе.

еоевроа!и"ство представа страте-и"у 21. векаA ко"а !а 0и има инте-рисање "едно-

економскиA во"ноA политичкиA културолошки о-ромно- и такореи неса-ледиво-простора ко"и обилу"е етничкомA културолошком и сваком дру-ом бро"ношу. Mако

њени аутори тврде представа алтернативу будуностиA од-овор униполари!му

)ападно- света. У с,ери ове страте-и"е нала!и се 9алкан са сво"им вечито

' Момир Сто"ковиA Ути0а" друштвено6 политички5 промена у !емама Средо!ема на однос сна-а

суперсила и на бе!бедност Eу-ослави"еA )авршна студи"а Средо!еме и бе!бедност СPEA I&СI


10/77


примамивим -еополитичким положа"ем. Перпесктива народа ко"и насеава"у ова"

простор у директно" "е ве!и са степеном и обликом инте-рисања 9алкана у про"екат

неоевроа!и"ства.

2.2.3. *ременско одре&ење:

Про0ес стврања и инте-рисања =вроа!и"ске уни"е "е у токуA а отпочео "е стврањем

=вроа!и"ске економске уни"е и!ме*у уси"еA 9елоруси"е и Mа!а5стана.

2.2.!. Просторно одре&ење:

&бу5вата просторе 9алкана и =вроа!и"е као на"вее- копна на свету.

2.3. 'е(инисање +и,ева истраживања:

2.3.1. -аучни +и,еви истраживања:

@ко -оворимо о научном 0иуA остваривање 0иева истраживања "е !ависно од

нивоа пред5одно- са!нања и димен!и"е сво"ства предмета истраживањаA у овом

случа"у D по"ам страте-и"еA -ео-ра,ско и -еополитичко одре*ење 9алканаA теори"ска

основа страте-и"е евроа!и"стваA као и положа" 9алкана у про"екту неоевра!и"а.

2.3.2. Практични друштвени/ +и,еви истраживања:

+руштвени 0и ово- истраживања "е политичко-A економско- и бе!бедносно-

карактера. &дноси се пре све-а на народе ко"и насеава"у просторе 9алкана и

=вроа!и"е као "единствено- -ео-ра,ско- ,еномена.

2.!. Утвр&ивање 0ипотеа

2.!.1. 'е(инисање )енералне )лавне/ 0ипотее:

уси"а "ош увек ни"е "асно де,инисала карактер неоевроа!и"ско- про"ектаA па самим

тим 9алкан !ау!има пери,ерну по!и0и"у.

1/


11/77


2.!.2. Прва посебна 0ипотеа:

уси"а нема тачно одре*ен балкански вектор;

2.!.3. 'ру)а посебна 0ипотеа: 9алкан се у !онално" подели на пан6области нала!и ван евроа!и"ске пан6области

чи"е "е "е!-ро уси"а.

2.". Утвр&ивање начина истраживања

2.".1. -аво&ење општенаучни0 метода које е се користити уистраживању

&сновна начина истраживања су научне методе ко"е се на"чеше користе приликом

и!раде овакви5 радова. а основу де,инисано- проблема ко"и желимо да истражимоA

као и поставени5 0иеваA одредили смо методоло-и"у ко"у емо користити током

11


12/77


ово- истраживања. )а време истраживања ово- радаA примењено "е више метода !а

прикупање података. Mомпаративна метода е бити коришена у току истраживања

просторQ 9алкана у односу на простор =вроа!и"еA како бисмо добили са!нања о

односима ова два -ео-ра,ска простора и њи5овим -еополитичким односима.

У истраживању емо користити индуктивну методу и то анало-нуA универ!алну и

кау!алну индук0и"уA како бисмо донели !акучке о -еополитичком положа"у 9алкана.

а"важни"и поступ0и дедуктивне методе: метода анали!е и синте!еA бие

коришени у овом истраживању. +ескриптивну анали!у емо употребити !а

описивање елемената предмета истраживањаA а тако*е емо об"аснити и саму 0елину

на основу њени5 делова приликом истраживања.

Методу студи"е случа"а користиемо !а анали!ирање положа"а 9алкана у про"екту

неоевроа!и"ства. Применом методе случа"аA обе!бедиемо све нивое научно- са!нања:

описA класи,ика0и"у и об"ашњење. е!ултати до ко"и5 будемо дошли код студи"е

случа"а 9алканаA послужие нам !а даи рад и решавање проблема инте-ра0и"е

мањи5 али -еополитички битни5 простора у светске токове.

Прикупене податке емо анали!ирати коришењем дескриптивне анали!е.

+ескритпивном анали!ом описно намеравамо да представимо ре!ултате до ко"и5 смо

дошли током истраживања.

2.".2. -аучна оправданост истаживања

&правданост истраживања ове теме о-леда се у !нача"ним се-ментима. Пре све-а би

требало навести продубивање са!нања и! ове области !арад што бое- с5ватања о

про"екту неоевроа!и"стваA као и положа"а 9алкана у самом про"ектуA како би !нање и!

ово- предмета у што вео" мери било употпуњено.

2.".3. 'руштвена оправданост истраживања

&правданост истраживања о-леда се у што "асни"ем усмерењу инте-ра0и"а

простора 9алкана. У данашњем ме*ународном поретку "ава се нова стру"а

12


13/77


инте-ра0и"аA =вроа!и"аA представа алтернативу посто"еим инте-ра0и"амаA па самим

тим !аслужу"е што "е мо-уе боу интерпрета0и"у у 0иу остварења на"бои5

интереса народа 9алкана и њи5ове евентуалне инте-ра0и"е у ова" простор.

3. ео)ра(ско одре&ење 4алкана




се свет преуреди тако да има карактеристике вишеполарно- система. У оквиру ово-дру-о- про0есаA последњи5 -одина све више се у научним и политичким кру-овимаA

па и шире у "авностиA ра!матра ,еномен нео4евроа!и"ства. )бо- сво- спе0и,ично-

-ео-ра,ско- полажа"а 9алкан !ау!има битан -еополитички положа".

13


14/77


)бо- сво- !нача"но- -еополитичко- положа"а на ра!ме*у три континентаA али и

чести5 оружани5 сукоба ме*у балканским народимаA као и вечито тиња"уе

опасности од њи5ово- обнавањаA 9алкан "еA осим неадекватно- -ео-ра,ско- на!иваA

кро! истори"у доби"ао епитете попут пред!и*е 5ришанства;A буре барута;A

=вропска >урска; и капи"а =вропе;.

а!ив 9алкан добио "е по Qнало-и"и са на!ивима Пирине"ско- и @пенинско-

полуострваA ко"а су на!вана према доминира"уим планинским масивима. аимеA

опису"уи почетком GHG века 9алкаснки просторA немачки -ео-ра, Eо5ан Iо"не

!акучио "е да на њему доминира -ребен Старе планинеA ко"у су >ур0и на!ивали

9алканA што на њи5овом "е!ику !начи планина. Mада "е та нетачност уоченаA на!ив

9алканско полуострво "е био ве одмоен.

9алкански простор "е -ео-ра,ски простор на "у-оистоку =вропеA преко ко-а воде

путеви и! 0ентралне и !ападне =вропе према бо-атим и!вориштима на,те на 9лиском

истокуA према @,ри0иA ршански4 D ипава

D река Mрка D +унавA а са !апдаA "у-а и истока окружен "е EадранскимA EонскимA

Средо!емнимA =-е"ским и Iрним морем. Ужи простор 9алкана !а5вата површину од

%2/./// квадратни5 километара и има око %/ милиона становника ра!личито-

етничко- порекла и рели-и"е. Kири простор 9алкана обу5вата 0елу умуни"уA

прет5одну Eу-ослави"у и европски део >урске те се простире на 1.%$%.2$1 квадратни5

километараA са више од 1$/ милиона становника.

9алкан !ау!има (R европско- копна. Северна -рани0а по Iви"иу4A и!ме*у >рста и

арнеA ду-а "е 1 3// кмA а "ужнаA и!ме*у алоне и


15/77


Спе0и,ичан положа" као и рее, континентално- дела 9алкана одредио "е путеве и

прав0е кретан"а и ми-ра0и"а етнички5 -рупа. одени токови Саве и +унава допиру до

средишта =вропе и обе!бе*у"у природне ве!е са средњом и !ападном =вропом.

8ео-ра,кси положа" 9алканаA као споне =вропе и @!и"еA одувек "е био по-одно тле !а

5е-емонистичке амби0и"е велики5 сила кро! истори"у. Спа"а источни део =вропе са

"у-ом континента и Средо!емаA средњу =вропу са 9лиским истоком.

икада ни"една сила ни"е мо-ла остварити превласт на 9лакануA а да не и!а!ове

противење дру-и5. Сам положа" обе!бедио "е 9алкану уло-у сиве !оне;.

Ме*утимA и!весна су!држаност велики5 сила ни"е водила пове!ивању балкански5

држава и превладавању насле*ени5 супротности. Kта вишеA нестанком идеолошке

кон,ронта0и"е светски5 силаA на 9алкану "ача"у претен!и"е на0ионални5 држава и

вековни интереси велики5 силаA тако да данасA уместо идеолошки5A наста"у сукоби

-еополитички5 интереса.;12

12 Станко ишиA истоA стр. 22.

1%


16/77


Слика 1. 9алканско полуострво

9алкан "е по!нат као капи"а =вропе;. а том простору сво"е интересе про"екту"у и

односе одмерава"у велике ванбалканске силе у свим истори"ским епо5ама. а9алкану су сеA нажалостA они тако несрено укрштали да су ра!"едињавали и

ра!би"али државе и народе те увеавали ра!лике у политичкомA верском и

на0ионалном статусуA што "е и!а!вало ме*усобне сукобе.;13

13 Станко ишиA истоA стр 22.

1(


17/77


а 9алкану се нала!и мрежа путева ко"и дола!е са севера =вропеA а та!им се

рачва"у на три -лавна прав0а: према >рстуA Солуну и


18/77


!. еополитички положај 4алкана

8еополитички положа" и !нача" одре*ено- простора можда су на"уочиви"и на

примеру 9алкана према ко"ем су се вековима препо!навале аспира0и"е

ванре-ионални5 сила. 8еополитички положа" и !нача" неке !еме или ре-иона ни"е

"едном !а сва-да непроменива кате-ори"аA као што су аспира0и"е ка балканским

просторима и дае присутне.

8еополитички положа" о!начава она" положа" !еме ре-иона4A ко"и "е прои!вод

политички5 и територи"ални5 претен!и"а дру-и5 државаA на"чеше велики5 сила

или суседни5 !емаа према то" !емиA мотивисани5 !начењем њене територи"е у

страте-и"ском по-ледуA односом сна-а и мои у датом ре-ионуA интересом !а њеним

ставањем под непосредни или посредни ути0а"A односно конторлу.;1(

Mада "е реч о -еополитичком положа"у 9алкана не!аобила!но "е име и дело Eована

Iви"иаA ко"и у свом делу посвееном 9алкану об"ашњава: У!има"уи у об!ир

антропо-ео-ра,ске и -ео-ра,ске ути0а"е мо-у се класи,иковати -ео-ра,ске

особине балканско- болка у две -рупе: "едно су -ео-ра,ске особине спа"ања и

прожимањаA дру-о су особине и!оловања и одва"ања. &собине спа"ања и

прожимања олакшава"у ширење сви5 по"ава кретањаA атмос,ерски5A биолошки5 и

они5 на"ра!личити"и5A ко"а потичу од удско- рада 0ивили!а0и"аA у!бурканости.;17

=вроа!и"ски карактер; балканско- простора по Iви"иу проистиче и! како он

каже интимне ве!е; 9алкана са =-е"ским моремA као и 0ивили!а0и"а дуж е-е"ске

обалеA какве су биле ви!анти"ска и отоманскаA одакле "е проистекло и по!нато

источно питање;.

1( Момир Сто"ковиA Ути0а" друштвено6 политички5 промена у !емама Средо!ема на односсна-а суперсила и на бе!бедност Eу-ослави"еA )авршна студи"а Средо!еме и бе!бедност СPEA

I&СI


19/77


У дао" анали!и приступачности 9алканско- полуострваA Iви"и примеу"е да "е

9алкан отворен !а све по"аве и кретањаA нарочито !а таласе ми-ра0и"а и осва"ањаA

па дола!или и!ван Полуострва или происти0али са ње-а;1# што иде у прило-

-еополитичком положа"у 9алкана.

Посебан !нача" средо!емно D балканском подруч"у да"е чињени0а да "е оно

сво"им источним делом директно наслоњено на !еме Средње- истокаA у ко"има се

нала!и -отово $/R сви5 до сада по!нати5 ре!ерви на,те и ко"е су на"веи

прои!во*ач на,те.;1'

Iви"и "ош помиње и посредничку ,унк0и"у; 9алканаA има"уи у виду лини"е

спа"ања источно- дела =вропе са "у-ом и Средо!емемA Средње =вропе према

"у-оистоку континента трансвер!алним и лон-итудалним природним

комуника0и"ама. & важности Моравско D вардарске долине каже да има !нача"ан

спа"а"уи и и!"едначава"уи ути0а" на становништво и оживава"уи ути0а" на

тр-овинуF сви се путеви овде стичу и живот кон0ентрише и конден!у"е дуж ове

-лавне артери"е. )ато што нема ра!во*аA Морава и ардар мо-у се претворити у

"едан непрекидан речни пут и!ме*у +унава и =-е"ско- мора.;2/

Посебна важност 9алкана о-леда се у ње-овом "ужном и !апданом делу територи"е

ко"и ула!е у састав Средо!емаA кро! ко"и води на"важни"а поморска комуника0и"а

и!ме*у @тлантика и


20/77


У то време на овом простору наста"е надметање и!ме*у сила не"еднаке мои и

ра!личити5 интереса. 8еополитички положа" "ош не може бити ра!ло-

стабилностиA будуи да балансира и!ме*у не"еднаки5 односа сна-аA

територи"али!овани5 у прошлости кро! руску политику и!ласка на Средо!емеA

британско оси-рање поморско- импери"ално- прав0аA теA надасве немачки продор

до 9асре. &ве великодржавнеA -еоплотичке кон0еп0и"е мо-ле су се реали!овати само

у условима политичке нестабилности.;22

Политике велики5 сила су руководеи се сво"им страте-и"ским интересима на

9алкануA на"чеше користиле насле*ене противречности и!ме*у балкански5 народа

и њи5ови5 државаA подстичуи на а-реси"у "едне против дру-и5A у! обеање да е

им помои да прошире сво"у државну територи"у на рачун суседа.; 23 )бо- то-а се

државне -рани0е на 9алкану одлику"у и!у!етном променивошу D што "е

уосталомA "една од темени5 политичко D -ео-ра,ски5 !нача"ки про0еса

балкани!а0и"еJ.;2$

8еополитички !нача" ово- прпостора "асан "е и освртом на период после +ру-о-

светско- ратаA када "е представао подсистем; унутар блоковски подеене

=вропе?. Матес4. &чи-ледан "е посебан положа" на ко"ем ни"една од водеи5

ривалски5 во"но6 политички5 али"анси @>& и аршавски у-овор4 ни"е мо-ла да

оствари превластA а да то не и!а!ове противење дру-е стране.

22 +ушко >опаловиA еки истори"ски и савремени аспекти -еополитичко- положа"а 9алкана;A

)борник 9алкан #/6 и5A 9ео-радA 1'#7A стр 1%2.23 Славоуб 9. KушиA 8еополитички кошмар 9алкана;A стр. 31A о"нои!адавачки !аводA 9ео-радA2//$.

2$ +ушко >опаловиA истоA стр. 1%3.J >ермин и!веден и! имена 9алкан 6 балкани!а0и"а 6 први пут се по"авио у STU VWXY Z[\T]; 1'1#. учланку под насловом атенауA велики индустри"ала0A предви*а балкани!а0и"у =уропе; и ни"ео!начавао ништа одре*еноA ве "е само предви*ао 0рну перспективу =уропи у случа"у лоше

ситуа0и"е у емачко". >ек након !акучења мировни5 у-овора након Прво- светско- рата и стварања

ни!а нови5 држава у =уропи ова" термин ушао "е у политичке речнике >одороваA 1''74. +анас се

по"ам балкани!а0и"а де,инише као про0ес територи"алне ,ра-мента0и"е веи5 просторни5 0елина умањеA иако се реч касни"е одво"ила од сво- основно- !начења и придодан "о" "е ни! на"чеше

не-ативни5 конота0и"а ко"е се користе !а опис по"ава и ,еномена у широком распону тема.

2/


21/77


>акав положа" обе!бедио "е 9алкану уло-у сиве !оне; и поредA неспорноA

примамиви5 страте-и"ски5 права0а !нача"ни5 не само са во"но- ве и са

економско- апсекта од Подунава ка Iрном моруA !атим права0 ко"и спа"а

континентално !але*е 9алкана са Eадранским морем и дае према =-е"ском мору и

Средо!ему.

9алкански народи нису искористили ту ду-о-одишњу у!држаност велики5 сила и

во"ни5 блокова да сучеле сво"е интересе оштири"им ме*ународним

кон,ронтирањем на овом стратешки !анача"ном простору да ра!ви"у сво"е

ре-ионалне политике !ансоване на !а"едничким интересима !а превладавање

историс"ки насле*ени5 противуречности;2%

Прменом односа сна-а у =вропи и свету после 5ладно- рата преста"е интерес !а

очување балканске 0еловитости. Mористеи се "у-ословенском кри!ом као

и!-оворомA у створени вакуум по5рлили су ванбалкански ,акториA !аинтересовани

!е прерасподелу ути0а"а и контролу балканско- простора. )а ра!лику од ње-ове

идеолошке и страте-и"ске подеености у време 5ладно- ратаA кад су четири

балканске !еме биле члани0е супарнички5 блоковаA а две имале ванблоковски

пложа"A сада се над 9алкан надви"а не мања опасност да буде подеен и ме*усобно

супротставен по верским и етничким лини"амаA са перспективом да се на те

поделе надовежу нове силе !аштитни0е и дру-и страни ближи или удаени

интереси.;2(

8еополитички простор 9алканA !бо- спони5 интереса велики5 силаA

реор-ани!ован "е у више мањи5 држави0аA у! апсолути!овање пар0и"ални5 интереса

ко"и су спречавали ра!во" про0еса инте-ра0и"е у светске токове.

Са-ледава"уи мо-уу перспективу будуе- -еополитичко- положа"а 9алкана преко

односа спони5 силаA посебно =вропеA према овом просторуA про,есорка Смиа

2% Славоуб 9. KушиA истоA стр. 32.2( ладислав EовановиA министар инострани5 послова С Eу-ослави"еA и!ла-ање на научном скупу

9алкан после 5ладно- рата;A Ме*ународна политика бр. 1/1(617 од 1. ^ _W 1 ^H 1''3A стр 163.

21


22/77


@врамов истие да "е илу!и"а веровати да 9алканA у савременим условимаA може

бити де,инисан као самостални ентитет у односу на спони свет;A напомињуи да

"е истори"а оставила снажан печат на уском балканском коридору на коме су се

укрштали путеви три"у континенатаA а тиме и интереси водеи5 сила дате

истори"ске епо5е;A апелу"уи да би =вропа морала имати далеко више слу5а !а

проблеме ово- делаA на"нера!ви"ени"е- и на"!аостали"е-A не !аборава"уи да "е

9алкан некад био !аштитни бедем =вропе у осва"ачким по5одима ка њеним

метрополамаA те да "е !аосталост делимично и део то- про0еса.; 27

!.1. #сврт на +ивилиа+ијски епило) дешавања на подручју

4алкана

Mро! истори"у човечанства било "е сукоба по ра!ним основамаA као што су

-еополитички интересиA борба !а ресурсе и економске интересеA идеолошке

супротности и дру-о. У последње време све више дола!и до и!ража"а сукоба по

основу 0ивили!а0и"ски5 ра!лика.

27 Смиа @врамовA 9алканска сарадња D од ре-ионално- ка -лобалном;A Ме*ународна политика бр.

'/7 од 1(.1. 1'##A 9ео-радA стр. 1/612.

22


23/77



24/77


@н-лосаксонско -ледање спа"а елементе културно- и 0ивили!а0и"ско- у "едан

по"амA т". 0ивили!а0и"е у -раматичко" 0елини. У таквом начину с5ватањаA "еднаку

уло-уA у о0ртавању неко- друштва има"уA како ду5овнаA тако и матери"ална обележ"аA

ко"а су преплетена и чине сво"еврстан начин живота или колективни менталитет

друштва.

Lантин-тон у Сукобу 0ивили!а0и"а` !аступа те!уA да после сукоба на0ионални5

држава у 1'. и идеоло-и"а у 2/. векуA у 21. веку следи сукоб 0ивили!0и"а. Следеи

ратA ако -а будеA биеA даклеA рат 0ивили!а0и"а. Према ње-овом мишењуA

на"важни"е обележ"е осим културни5 кру-ова светаA ко"и нема"у "асне -рани0еA "есте

рели-и"а. а"опасни"е лини"е раскола су тамо -де се преклапа"у ра!лике у мои и

културама. Сукоб 0ивили!а0и"а се !аснива на вериA рели-и"и. >акви сукоби и ратови

су били и бие на"опасни"и начин ратовања.

9е! бо"а!ни од претеривања у о0ениA можемо реи да мало подруч"а сличне

величине у =вропиA па и на дру-им подруч"има светаA има тако бурну истори"у

какву има 9алкан. По!нато "е да су ка овом простору стремиле мно-е силе у сво"им

по5одимаA било у намери да њиме тра"ни"е овлада"уA било да су -а искористиле само

као по-одан прола! на путу ка осва"ању неки5 дру-и5 простора на источном

Средо!ему или 9лиском истоку као продужено суседству 9алкана.

Спони притис0и и во"ни насрта"и на 9алкан дола!или суA према сачуваним

истори"ским !аписимаA и! три -лавна прав0а. а"пре "е то било са истокаA "ош у

античко добаA !а време по!нати5 8рчко6перси"ски5 ратова неколико векова пре нове

ереA !атим су во*ени по!нати ратови и!ме*у моне имске импери"е ко"а "е

по5одила !еме

@!и"е иA на"послеA то су биле борбе и!анти"е против >урске ко"а "е насто"ала да се

прошири преко 9алкана на "у-оисточну =вропу и дае на !апад Старо- континента.

Са севера "е надола!ила уси"аA а са !апада @устри"а и касни"е @устро6У-арскаA што

се посебно испоило у последњим де0ени"ама GHG века па све до почетка Прво-

2$


25/77


светско- рата. 9алкану "е кро! векове припадала кра"ње неповона по!и0и"а

простора на ко"ем су се до-а*але мно-е поделе и сукоби.

према 9алкануA може се !акучити да ти спони ути0а"и нису остали бе!

непосредно- ути0а"а и на односе ме*у народнима ово- ре-иона и њи5ово понашање

према ванре-ионалним чинио0има. 9удуи да су истори"ска !бивања ве!ана !а ова"

простор била веома динамичнаA с честим променама односа сна-аA у корист или на

штету ути0а"ни5 спони5 силаA мењала се и по!и0и"а по"едини5 !емаа на

9алкануA као и њи5ови ме*усобни односи.`2'

Потврда те!е о сукобу 0ивили!а0и"а нашла "е сво"е упориште у слому

Eу-ословенске државеA каоA мо-ло би се реиA на"бое- примера "едне мултиетничкеA

мултикон,есионалне и мултикултуролошке !а"едни0е. Последи0е дешавања то-

времена су и данас препо!нативе у "ош увек спорним и нерешеним питањима

ме*у странама учесни0ама то- сукобаA али и "еднако присуство страно- ути0а"аA као

подстрекача ти5 сукоба.

Слом Eу-ослови"е почео "е 1''1. када су Словени"а и Lрватска кренуле ка

не!ависности и од !ападноевропски5 сила !атражиле подршку. &д-овор )апада

де,инисала "е емачкаA а та" од-овор "е био одре*ен католичком ве!ом. емачка "е

притискала =вропску !а"едни0у да при!на не!ависност Словени"е и Lрватске и

ондаA обе!бедивши тоA сама и5 "е при!нала пре не-о што "е то )а"едни0а урадила

1''1. -од. @устри"а и


26/77


подршка Lрватско" "е обу5ватила етничко чишење и нарушавање удски5 права и

!акона рата !а ко"е су Срби редовно оптуживали Lрвате.`3/

ат у 9осни и Lрватско" био "е рат 0ивили!а0и"а. >ри првостепена учесника била су

и! ра!личити5 0ивили!а0и"а и припадала ра!личитим рели-и"ама. Муслиманске

државе и ор-ани!а0и"е су се окупиле и!а босански5 муслимана и супротставиле

Lрватима и Србима. Православне !еме и ор-ани!а0и"е подржале су Србе и

супротставиле су се Lрватима и муслиманима. )ападне владе и елите подржале су

LрватеA ка!ниле Србе и уопштеA битно биле инди,ерентнреA или се плашиле

муслимана.

3/ С. Lантин-нотA истоA стр 312.

2(


27/77


!.2. 4алкан у страте)ијама савремени0 +ентара мои

Mро! истори"у 9алкан "е увек био привлачан светским 0ентрима мои. Последњи5

де0ени"а у овом кру-у су се обрели С@+A уси"аA=У па и рее- а"5аA а

после окончања +ру-о- светско- рата усталило се стање 5ладно- рата;A као врста

светско- поретка ко"и "е потра"ао скоро четири де0ени"е.;31

>ермин нови светски поредак; припису"е се америчком председнику aорbу 9ушу

стари"емA ко"и -а "е употребио у свом -овору у 8енерално" скупштини &У 1.

октобра 1''/. -одинеA поводом кри!е у Перси"ском !аливу. а првом самиту

држава6 члани0а Савета бе!бедности УA 1''2. -одинеA председник 9уш "е рекао да

после колапса комуни!ма; и !авршетка 5ладно- ратаA У"едињеним на0и"ама треба

уда5нути нови живот;A како унутршњим ре,ормама тако и новим од-оворностима

у -лобалном систему.

31 С. KушиA истоA стр. 17/.

27


28/77


Према кратко" 5роноло-и"и може се !акучити да "е иде"а председника 9уша

шести покуша" да се успостави нови светски поредак; према ду-орочним

интересима С@+6а као актуелно водее -лобалне силе.

Стиче се утисак да "е на"нови"и про"екат демократи!овања; и 5умани!а0и"е;

светаA какав промовишу С@+A осмишен тек по окончању 5ладно- рата и

нестанком досто"но- великосилско- ривалаA оличено- у ССС и ашавском у-овору.

)ванична политика америчко- естаблишмента нема ништа против такво- ставаA чак

напротив. емали бро" аутора сматра да "е американи!ам; тради0ионални покретA

и да су сами оснивачи @мерике веровали да "е судбина њи5ове велике !еме да

шири слободу ко"а има сво"е порекло у демократи"и.;32

8овореи о тим претен!и"ама С@+A др анко Петрови у чланку епо!нани0е

ново- светско- поретка; истиче: Пошто сваки нови поредак и!-ра*у"у победничке

силе оне сада покушава"у да ле-али!у"у право на интервен0и"у;A као нови елемнтA

ко"им обе!бе*у"у мешање унутрашње послове државе уколико о0ене да !бивања у

њо" мо-у у-ро!ити мир и стабилност у -еополитичком простору у ко"ем се нала!е;.

Сад и !еме =вропске !а"едни0е има"у претен!и"е да у име удски5 права и

просперитета; буду -лавни чинила0 очувања мира и бе!бедности... и да по сваку

0ену елиминишу комунистичку иде"у -де -од "е "ош има;A што се "асно пока!у"е кро!

њи5ово мешање у расплет "у-ословенске кри!е.;33

еспорна "е чињени0а да су се поменуте промене односа сна-а на ме*ународном

политичко"A економско" и во"но" с0ени и те како одра!иле на простор 9алканаA као

5ронично нестабилно- подруч"а на "у-оистоку =вропе.

8рчки политиколо- С. @ли,иантис на-лашава да у ме*ународном контексту

9алкан "е одувек био екстермно сен!итиван када се радило о светксим променама;

и да у складу са тим доживава ре-иналну нестабилност чи"и "е 0ентар у

"у-ословенско" кри!и.; Према ње-ово" про0ениA =вропа и 9алкан суочени су са

и!а!овима нове ере -лобално- преласка у светску политику; а колапс

32 С. KушиA истоA стр 171.33 анко ПетковиA епо!нани0е ново- светско- поретка;A о"но дело бр. $6%A 9ео-радA стр. 1%361%$.

2#


29/77


-еоплитичко- система на


30/77


0ивили!а0и"а на тлу @!и"еA @,рике и Eужне @мерике. естанком идеолошке поделе

поново се "ава културна подела и у =вропи и!ме*у 5ришанстваи унутар ње-а4 и

ислама. &туда е лини"а сукоба бити на"жеша дуж раседа и!ме*у ти5

0ивили!а0и"а. @ 9алкан "е се0иште ти5 култура. =вропа покушава да на 9алкану

спаси кое-!истен0и"у вероисповестиA "ер "е свака радикали!а0и"а решења кон,ликта

у вишена0ионалним државама упаач !а ра!би"ање инте-ра0и"а европски5

држава.;37

&владавање и!ворима енер-и"е и де!инте-ра0и"а источњачки5 држава у по5оду

)апда на


31/77


32/77


вишедимен!ионално" дуалностиA ра!личитости и оштро" подеености света на две

0елине:

14 а "едно" страни "е романско6 -ерманска =вропа ко"а се самоиденти,ику"е као

0ентар;A са универ!алистичкимA 5е-емонистичкимA апсолутистичким и

колони"алнистичким претен!и"ама усмереним на принудно европеи!овање остатка

наводно варварске и !аостале пери,ери"е ПланетеF

24 а дру-о" страни "е cовечанствоA "единствена 0елина мноштва народа A култура

и 0ивили!а0и"а ко"е се ра!лику"у од европско- романско6 -ерманско- света и

ње-ово- а-ресивно- тоталитари!ма.$2

путA а светска истори"а ни"е "единствена и европо0ентрично детерминисан про0есA

ве посто"и и!ражена полицентричност култура и историјских токова. Mне!

>рубе0ко" паради-му човечанства; иденти,ику"е у =вроа!и"иA т". у њеном

вишедимен!ионалном стожеру уси"иA чи"и се истори"скиA етно6 на0ионалниA

културни и државотворни ра!во" ди"аметрално ра!лику"е од ра!во"а романско6

-ерманско- света.

=вроа!и"ска суштина уси"е уси"а6 =вроа!и"а4 потиче од инте!ивни5 ути0а"а

татарско6 мон-олске владавинеA ко"и су се про"ектовали на потоње двовековно

ра!добе Московске уси"еA а ко"е >рубе0ко" сматра средишњом и кучном епо5ом

руске истори"е.

Први !борник радова Излазак на Исток6 предосећања и догађањаA об"авен "е

1'21. -одине у Со,и"и на руском "е!ику. 8одине 1'22. у 9ерлину "е штампан дру-и

!борник а путевимаA ко"е прати и!дање !борника 1'23. преко и!дања и! 1'2%. и

и!дања 1'27. Са надоласком +ру-о- светско- рата активности евроа!и"а0а !амиру.

$2 &пширни"е у књи!и икола" >рубе0ко"A =вропа и човечанствоA ?о-осA 9ео-радA 2//$.

32


33/77


У првом !борнику и!нета су уверења евроа!и"а0а;A а ње-овим насловом се

недвосмислено су-ерише повратак на источни пут; као решење проблема у ко"има

се нашла уси"а. ова ори"ента0и"а проистиче и! две ме*усобно проткане

не-а0и"еA не-а0и"е прошлог и не-а0и"е туђег. Прошло "е била 0арска уси"аA а она

"е истовремено била у!рок и последи0а при5ватања ту*е- 6 романско6-ерманско-

ути0а"а и система вредности )апада.;$3

Mне! >рубе0ко" у свом чланку & истинском и лажном на0ионали!му; у!роке и

криви0у потирања руске културне самобитности и преу!имања !ападноевропско-

модела види у Петру еликомA као и у!роке нестанка аутентично- руско-

на0ионали!ма.


34/77



35/77


!амисли @лексе"еваA њи5ово непарти"ско представање у евроа!и"ско" држави

остварило би се посредством органског поретка представништва потреба, знања

и идеја а не посредством вештачко-A ар5аично- поретка представања по"единачни5

или парти"ски5 интереса као што "е у вишестраначким демократским системима.$7

+ржавнпо6 приватна привреда6 У друштвено6 еконоско" с,ери евроа!и"ски

приступ тако*е се супротстава кра"ностима6 како капиталистичке тржишне

привреде и приватно- власништва на )ападуA тако и комунистичке планске привреде

и на0ионали!а0и"е у ССС6у. >реи пут; подра!умевао "е у првом реду

реде,инисање власништва. &но не би смело да буде апсолутно велики бро"

власника у капитали!му и "едан у комуни!му4A ве ближе обли0има о-раничене

корисничке сво"ине. &д-овара"уи привредни систем био би мешовитA државно6

приватниA -де би држава имала ,унк0и"у ре-улатораA планера и контролораA т".

старали би се да економски мотиви и про,ити не бу,у искучивиA ве у служби

виши5 0иева евроа!и"ски5 народа и државе.

=вроа!и"ска ,едера0и"а6 Спо!на"уи недостаткеA на "едно" страниA на0ионално-A т".

руско6 државно- и на дру-о" страниA -ра*анско6 демократско- устро"ства државеA

евроа!и"0и су се !ала-али !а алтернативни модел6 !а спе0и,ичан облик ,едера0и"е.

Pедерални облик државе "едини може обе!бедити 0еловитост -ео-ра,скиA етничкиA

културно6 истори"ски и економски ра!нолико- евроа!и"ско- простора. >о не може да

испуни ,едера0и"а сов"етско- типа ССС4 ,ормирана на аутодеструктивно"

комбина0и"и комунистичко- класноA идеолошко-4 и на0ионално- прин0ипа.

=вроа!и"0и су видели решење у преобликовању тек ,ормиране сов"етске

,едера0и"е !асноване на пролетерском интерна0ионали!му у евроазијску

федерацију ко"а е бити поставена на паневроа!и"ском на0ионали!му. =тничка

основа "едне такве државе била би вишенародна евроа!и"ска супра4на0и"а чи"и би

над4на0ионални идентитет происти0ао и! свести о !а"едничком истори"ском

$7 &вакав утопистичко6 етатистички приступ асо0ира на ,ормирање неке врсте не6 комунистички5сов"етаA те су иначе и!ра!ито православно6 5ришански ори"етисане евроа!и"0е критичари

оптуживали !а православни бошеви!ам;. идети: М.СуботиA Пут уси"е6 евроа!и"ско

становиште;A стр 21%621(.

3%


36/77


ра!во"у унутра инте-рално- простора =вроа!и"е као -ео-ра,скеA културне и

привредне 0елине.

3(


37/77


$. 9ра)ање а од)овором униполариму

ушење 9ерлинско- !ида 1'#'. -одине био "е планетарни тектонски поремеа"A а

у!рок овакви5 до-а*а"а "есте последи0а недовоне сна-е Сов"етско- Саве!а да

и!држи вишеде0ени"ску трку са америчким супарником С@+ не само у во"ном и

економском смислуA ве првенствено на поу меке мои. Урушавање источно-

блока било "е неминовно.

и!-убиле су темпоA ини0и"ативу и о,ан!ивну динамикуA !а-убиле се у решавању

ре-ионални5 кон,ликатаA нису одолеле ис0рпу"уем и!а!ову свеприсутности и D

пропустиле су да дотуку супарника;.;$#

&кончање биполарно- и успоставање привремено- униполарно- поретка "есте

било кучна -лобална промена. епосредне територи"алне последи0е сов"етско-

пора!а на"очи-ледни"е су се мани,естиовале на !ападу =вроа!и"е6 у 0ентрално"A

источно" и "у-оисточно" =ропи.

Самоукидање на"пространи"е државе света текло "е на спурдан начин: уставне

промене омо-уиле су да републике прво про-ласе суверенитетA што "е довело до

про-лашења не!ависностиA иако на ре,ерендуму марта 1''1. 7(R и!ашли5 "е било

!а очување ССС6а. уска Pедера0и"а остала "е правни наследник ССС6а. астала

"е потен0и"ално веома опасна -еополитичка ситуа0и"а и кон,у!и"а ко"у "е билонеоп5одно ставити под контролу. Mра"ем двадесето- века рускиAодносно сов"етски

телурократски пол мои лишен "е вековима сти0ани5 територи"ални5 проширења.

$# М. СтепиA истоA стр %16%2.

37


38/77


Смиривање тла ко"е "е уследило након велико- пост5ладноратовско- тектонско-

померања -лобални5 -еополитички5 плоча пратили су мно-обро"ни ре-ионални и

локални слаби"и потреси широм постсов"етско- простора. уси"а и остали5 1$

бивши5 сов"етски5 република у новим ме*усобним односима суочавали су се са

комплексним и истори"ски насле*еним питањима. &творила су се питања

на0ионални5 мањина и ми-ра0и"аA испреплетани5 -рани0аA аутономни5 "едини0а

ра!личито- нивоа !а што веом смаосталношу или не!ависношуA поделе лежишта

природни5 ресурсаA 0ивилни5 и во"ни5 постро"ења и тако дае. естабилна уси"а

након де!инте-ра0и"е Сов"етско- Саве!а била "е и!ложена типичном

постпросторном синдрому. уси"а се суочила са економским суновратом и

политичком кри!омA са елементима анар5и"е и државне ентропи"е. 9ило "е тешко

контролисати територи"уA ор-ани!овати "е и њоме управати. Прави

е-!истен0и"ални тест уси"и !адали су cеченски ратовиA у ко"има "е уси"а мање6

више успела да политички реинте-рише cечени"уA али су ра!у*ени bепови

терориста и милитански5 исламиста успели да се одрже и да наставе деловање дуж

читаво- северно- Mавка!а. Победом у cечени"и уси"а "е вратила самопоштовање и

самопоу!дање. После де0ени"ско- економско- слабења ко"е "е кулминирало

,инанси"ким сломом и дирнутим дном 1''#. -одинеA уследило "е Eе0иново

препуштање власти ПутинуA а потом и економски успон и "ачање унутрашње

ко5е!и"е. >о свакако ни"е уклонило споашње претње у ко"има "е предњачио

атлантистички )ападA под америчким во*ством.

После слома источно- блока и ССС6аA руска политичка и интелектуална елита се

релативно бр!о опоравила од -убитничко- шока. Убр!о су почела свеобу5ватна

испитивања у!рока 5ладноратовско- пора!а. Eедна -рупа руски5 мислила0а се

помирила са пора!ом од )ападаA а дру-а -рупа "е !а-оварала повратак на чврсте

ослон0е руске тради0и"е. У постсов"етско" уси"и бива"у и ,ормиране две

-еополитичке школе: континенталистичка и атлантистичка.

3#


39/77


Континенталистички про,илисане иде"е у постсов"етско" руси"и одлику"е

ра!у*еностA 5етеро-еност A чак и оштра супротставеност. &б"едињу"е и5 мање или

више препо!нативо анти!ападњаштвоA ко"е "е често више и!ражено не-о

-еополитичност. &снова шире телурократске инте-ра0и"е чи"и се покретач

средишта пер0ипира у уси"иA пронала!и се у пан4словенствуA православном

5ришанству и нео4ви!анти"ствуA са мешовито и!раженим историо-ра,ксимA

-ео-ра,скимA политиколошкимA етно60ивили!а0и"скимA во"но страте-и"ским или

дру-им приступима.

Атлантистички ори"ентисана -еополитичка мисао у уси"и нема дубоке

истори"ске и 0ивили!а0и"ске корене. Може се иденти,иковати у два рукав0а6

проевропски и проамерички. 9е!алтернативно приклањање )ападу уопште ни"е

дово*ено у питањеA а промовисано "е на таласу ње-ове 5ладноратовске победе ко"а

"е представана као три"ум, дока!ано надмони"е- културно6 0ивили!а0и"ско-A

идеолошко6 политичко-A економско-A -еополитичко- и во"но6 страте-и"ско- кон0епта.

У стварању то- постсов"етско- комплекса ниже вредности; уси"еA потпомо-ао "е

успавивачки; пропа-андни наратив о при"атесву =)e=У;A неа-ресивности

@>&6а;A страте-и"ском партнерству С@+6а;A неекспан!ивности )апада;. У

прило- овом мишењу ишла "е све дуба економска кри!аA суноврат животно-

стандарда -ра*ана и све очи-ледни"а анар5ичност руско- друштваA !а чи"е решавање

"е ну*ен ма-ични штапи; бе!алтернативне сарадње са просперитетнимA

уре*енимA демократским )ападом.

У прило- атлантистичко" школи и свеобу5ватном стању у коме се нала!ила уси"а

иде и становиште истакнуто- америчко

Balkan u Projektu Neoevroazijstva

Documents

Transcript of Balkan u Projektu Neoevroazijstva