Београд • Ваљево2013

РЕЗУЛТАТИ НОВИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСТРАЖИВАЊА У СЕВЕРОЗАПАДНОЈ СРБИЈИ И

СУСЕДНИМ ТЕРИТОРИЈАМА

Уредници:Војислав Филиповић

Радивоје АрсићДрагана Антоновић

Редакција:Војислав Филиповић, Радивоје Арсић, Драгана Антоновић,

Артур Банкоф (САД), Александар Булатовић, Душан Михаиловић, Мартина Блечић Кавур (Хрватска), Наташа Миладиновић-Радмиловић,

Селена Витезовић, Гордана Јеремић

Издавачи:Српско археолошко друштво, БеоградЗавод за заштиту споменика културе Ваљево, Ваљево

За издавача:Драгана АнтоновићНемања Радојичић

Превод: Селена Витезовић

Припрема:Српско археолошко друштво

Штампа:Ваљево принт

Тираж:200

ISBN 978-86-913229-6-0

Зборник је штампан финансијским средствима Града Ваљева

САДРЖАЈ

Б. Михаиловић: Шалитрена пећина ................................................................................. 5М. Марић: Заштитна археолошка истраживања на локалтиету Јаричиште 1 .............. 17Д. Антоновић: Камена индустрија Тамнаве: налази са заштитних истраживања на угљенокопу Колубара ........................................................................................................ 33Б. Трипковић, М. Церовић и Д. Булић: Културно наслеђе северозападне Србије: локалитети типа „обровац“, четрдесет година касније ................................................... 45H.A. Bankoff et al.: New Archaeological Research in the Jadar region of West Serbia, 2010 and 2011 ................................................................................................. 57А. Булатовић et al.: Сондажно рекогносцирање локалитета Остењак у селу Ликодра код Крупња .......................................................................................................... 77R. Boger et al.: Long-Term Socio-Ecological Research in West Serbia: the Need for Paleoclimate Data and Diverse Data Integration ................................................................. 85A. Huska and W. Powell: Tin Sources Associated with Bronze Age Archaeological Sites in West Serbia: Initial Findings ................................................................................... 105А. Јановић и К. Ђукић: Спаљени скелетни остаци са локалитета Илирско гробље у Буковачком пољу: резултати антрополошке анализе ................................................... 113Р. Арсић, Д. Булић и В. Пецикоза: Градина старијег гвозденог доба Вито из села Брезовице код Ваљева ........................................................................................................ 125Д. Рашковић и Г. Чађеновић: Каснолатенска и раноримска налазишта у крушевачком крају и суседним областима ....................................................................... 133М. Благојевић: Заштитна археолошка ископавања и истраживања на подручју РБ „Колубара“ ..................................................................................................................... 153А. Ропкић Ђорђевић: Заштитна археолошка ископавања на локалитету Црквине-Баре у Скобаљу ................................................................................................... 171Г. Јеремић: Римски споменици из источних делова провинције Далмације и јужних делова Доње Паноније .......................................................................................... 177Г. Ковић: Резултати археолошког истраживања виле рустике у Клењу ........................ 193А. Црнобрња и Б. Племић: Вотивни рељеф из Ушћа код Обреновца – разматрања о култу Сераписа на тлу Србије ........................................................................................ 201Д. Булић и М. Алексић Чеврљаковић: Нови резултати истраживања у близини Пријепоља - заштитна археолошка истраживања локалитета Градина-Чадиње .......... 213Р. Арсић: Археолошко истраживање утврђења Јеринин град – Бранговић код Ваљева 2011. године .................................................................................................... 225Д. Радичевић и А. Цицовић: Нова истраживања средњовековних налазишта на Руднику ........................................................................................................ 237Н. Мирковић-Марић: Локалитет Хумка, средњовековна некропола у селу Радљево, на траси ПК Тамнава Западно поље ................................................................ 249

ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСКОПАВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ЦРКВИНЕ-БАРЕ У

СКОБАЉУTHE RESCUE ARCHAEOLOGICAL RESEARCH ON

THE SITE OF CRKVINE-BARE IN SKOBALJ

Антонија Ропкић Ђорђевић, Београд

Апстракт: Један од ретких истражених античких локалитета на простору рударског ба-сена Колубара је локалитет Црквине-Баре, лоциран у источном делу села Скобаљ, општина Лајковац. Локалитет се налазио на падини која се спуштала од запада ка истоку ка стрмом речном кориту Колубаре. Положај локалитета је погодовао изградњи објекта, јер се налазио издигнут изнад плавних површина. Речна тераса је првобитно коришћена од стране неолит-ских земљорадника. Већ на почетку истраживања утврђено је да је антички објекат дева-стирао праисторијски слој, као и да је сам објекат добрим делом оштећен изградњом пута Мали Борак-Лајковац, пруге Београд-Лајковац и дугогодишњим пољопривредним радовима.

Kључне речи: Антички објекат, Црквине-Баре, Колубара, неолит.

Abstract: One of the rare Roman period sites excavated on the area of the coal-mine Kolubara is the site of Crkvine-Bare, located in the eastern part of the village of Skobalj, municipality of Lajkovac. The site was situated on a slope, descending from west to east towards the steep river bed of Kolubara. The position of the site was above the flooding area, and therefore convenient for structure building. The river terrace was previously used by Neolithic agriculturalists. At the beginning of excavations, it was noted that antique building destroyed the prehistoric layers, and the building itself was later destroyed by construction of the road Mali Borak-Lajkovac, the railway road Beograd-Lajkovac and by long period of agricultural activities.

Key words: Roman period building, Crkvine-Bare, Kolubara, Neolithic

Резултати нових археолошких истраживања у северозападној Србији и суседним територијама

172

Локалитет Црквине-Баре налазио се у селу Скобаљ, општина Лајковац, на простору рударског басена „Колу-бара“, површински коп „Тамнава-Ис-точно поље“. Координате локалитета су х-7439.650 и у-4922.820. Налазио се на благој падини која се од запада ка истоку спуштала ка речном кориту Ко-лубаре, на надморској висини од 94 до 97 m (сл.1). Средишњи део локалитета пресечен је приликом изградње локал-ног пута Скобаљ-Лајковац и пруге Бео-град-Лајковац. 1

Заштитна археолошка ископавања вршена су сукцесивно, у периоду од 1991. до 1999. године.2 Резултате сондажних истраживања вршених 1991. и 1994. године публиковала је у монографијама Колубара 1 и 2 колегиница Драгана Спа-

1 Локалитет су евидентирали др Војислав Трбуховић, научни саветник Археолошког института у Београду и М. Васиљевић, кустос-археолог Музеја у Шапцу

2 Руководиоци археолошких ископавања били су Часлав Јордовић, археолог Републичког завода за заштиту споменика културе и др Војислав Трбуховић, научни саветник Археолошког института у Београду.

Сл. 1. Положај локалитета на картиFig. 1 The position of the site on the map – detail

Сл. 2. Темељни остаци виле рустике, снимак са запада (фотографија преузета из фото-доку-ментације Републичког завода за заштиту споменика културе)Fig. 2 The foundation remains of the villa rustica, from west (photo from the archive of the Institute for the protection of cultural monuments of the Republic of Serbia)

173

А. Ропкић Ђорђевић Заштитна археолошка ископавања на локалитету Црквине-Баре у Скобаљу

сић, тадашњи сарадник и члан археолошке екипе Републичког завода за заштиту споменика културе.

Током заштитних археолошких ископавања откривени су и истражени те-мељни остаци објекта димензија 40 х 35 m, оријентисаног дужом страном у правцу север-југ (цртеж 1). Објекат се састојао од 9 просторија и централног ходника ду-жине 28 m из кога се комуницирало у све остале просторије. Главни улаз налазио се

са источне стране. Северно од централног ходника, који је са унутрашње стране, на дужинама од 5.5 и 11 m плитким пиластрима био подељен на три дела, налазила се централна просторија величине 14 х 9 m. Просторија је на северној страни имала полукружну конху дубине 4.5 m. Западно од централне просторије налазиле су се две мање просторије димензија 2.5 х 9.5 m и 6 х 9.5 m. У северном делу објекта от-кривени су добро очувани канали за грејање са системом хипокауста. Главни канал

Цртеж 1. Основа објекта (цртеж преузет из техничке документације Републичког завода за заштиту споменика културе)Drawing 1 The basis of the structure (drawing from the archive of the Institute for the protection of cultural monuments of the Republic of Serbia)

Резултати нових археолошких истраживања у северозападној Србији и суседним територијама

174

је ишао кроз централну просторију и уз преградне зидове до централног ходника и даље се рачвао на исток и запад. На основу налаза канала ван просторије обје-кта, у северном делу, претпоставља се да је ту била пећ из које је загреван северни део објекта. Јужно од централног ходника првобитно су откривене две просторије димензија 14.5 х 9 m. У источној просторији откривено је 46 стубића хипокауста. Током ископавања, са западне стране хипокауста, констатован је темељни ров који је ову просторију делио на два дела. Са источне стране хипокауста откривени су остаци темељне зоне зида грађеног од камена, комада опеке и кречног малтера, очуване дужине 3.42 m, чија функција није дефинисана. Ван основног габарита објекта, на западној страни, налазиле су се три мање просторије, које на основу материјала и начина градње представљју другу фазу у формирању објекта (сл.2).

Објекат је зидан од камена и опеке везаних кречним малтером. На основу ве-лике количине уломака опеке претпоставља се да су горње зоне објекта зидане опекама. Приликом ископавања нађена је и велика количина уломака тегула којом је покривен кров. Конфигурација терена условила је начин градње објекта, чији је темељ је пратио пад терена од запада ка истоку. Разлика између нивоа подова у просторијама износила је до 1.6 m (цртеж 2). Велика пажња је посвећена изолацији објекта од влаге. Подови су рађени од хидростатичког малтера са фином политу-ром по површини, на субструкцији од шљунка и слоја од комада опека и ситног камена у кречном малтеру. Одсуство шупљих опека (tubuli) упућује на закључак да се загревање вршило помоћу зидне оплате од опека типа tegula mammata које су налажене у шуту приликом ископавања.

У односу на величину локалитета и објекта, нађена је мала количина покрет-ног археолошког материјала. Највећи број налаза односи се на фрагменте фреско малтера, нађеним у северном делу објекта. На фрагментима је уочен полихромни

Цртеж 2. Пресек 6-6, пресек објекта по оси север-југ; Пресек 7-7, пресек северног дела објекта по оси запад-исток (цртеж преузет из техничке документације Републичког завода за заштиту споменика културе)Drawing 2 Cross-section 6-6, the cross-section of the building on the north-south axis; Cross-section 7-7, the cross-section of the northern part of the structure on the west-east axis (drawing from the archive of the Institute for the protection of cultural monuments of the Republic of Serbia)

175

слој, што може указати на две сликарске фазе и на реновирање фресака. Степен очуваности не дозвољава реконструкцију мотива, али се може претпоставити да је упитању флорални мотив. Различито обојена поља указују на вертикалну или/и хоризонталну поделу зидова. Поља су била рашчлањена раздвојеним линија, од-носно једноставним оквирима од трака неједнаке дебљине и боје (Спасић 1995: 61). Нађена је мања количина фрагмената керамичких посуда. Доминира кухињска керамика, углавном рађена од глине песковите фактуре, сиве и мркосиве боје пе-чења. Издвајају се ретки примерци чија је површина превучена маслинастом глеђи, неколико фрагмената посуде од каолинске глине са маслинастом глеђи и дршка окер печене посуде са низом вертикално утиснутих вегетабилних печата (Спасић 1995: 62). Уз зидове у централној просторији нађени су фрагменти равног прозор-ског стакла, што указује на прозор на овом делу зида. Остале налазе чине: предме-ти од гвожђа (гвоздени клинови; фрагмент гвозденог предмета, можда ножа; две гвоздене стрелице и фрагмент лука гвоздене фибуле); бронзани новац (најстарији примерци припадају ковању у време Константина Великог, док најмлађи примерци припадају ковањима Валентинијана I, Валенса и Грацијана); ситни предмети од бронзе (апликације од танког бронзаног лима, бронзана оплата кружног облика, фрагментовани плочасти оков за појас украшен утиснутим круговима који форми-рају слово Х, две фрагментоване бронзане наруквице кружног пресека, од којих је једна са спољне стране ребрасто жљебљена); фрагмент наруквице од црне стакле-не пасте кружног пресека.

Библиографија

Бенџаревић, Т. 2005. Оставе бронзаног новца IV века на територији Србије. Зборник На-родног музеја XVIII-1: 553–578Vasić, M. 1967. Rimska vila rustika na teritoriji Jugoslavije. Nepublikovani magistarski rad. Filozofski fakultet u Beogradu.Васић, М. 1985. Мачва и Подриње у римско доба, Гласник САД 2: 124-141Dušanić, S. 1967. Bassianae and its Territory. Archaeologia Iugoslavica VIII: 67–83Јеж, Ж. 1992. Резултати ископавања касноантичке грађевине у Бабиној Луци. Гласник Међуопштинског историјског архива 26: 51-60 Јовановић, А. 1985. Налази из римског периода у ваљевском крају. Истраживања II: 58–65Јовичић, М. 2011. Виле рустике на територији Виминацијума. Непубликовани мастер рад. Филозофски факултет у Београду.Петровић, Д. 1958-1959. Остаци римске грађевине у Поскурицама. Старинар IX-X: 253-265Петровић, П. 1996. Медијана-античко насеље са вилама. Старинар 47: 295-300Redžić, S. et al. 2006. Arheološka istraživanja lokaliteta Stig na osnovu georadarskih ispitivanja. Arheologija i prirodne nauke 1: 47-55Спасић, Д. 1992. Локалитет „Црквине“ – сондажно истраживање. Колубара 1: 15-20

А. Ропкић Ђорђевић Заштитна археолошка ископавања на локалитету Црквине-Баре у Скобаљу

Резултати нових археолошких истраживања у северозападној Србији и суседним територијама

176

Спасић, Д. 1995. Археолошка истраживања локалитета Црквине. Колубара 2: 53-65Thomas, В.E. 1964. Römische Villen in Pannonien. Beiträge zur pannonischen Siedlungsgeschichte. Budapest.Црнобрња, Н.А. 1991. Три оставе римског бронзаног новца (IV век) са подручја општине Обреновац. Нумизматичар 14: 41–48Црнобрња, Н.А. 2007. Подручје Обреновца у римско доба: сагледано кроз археолошке по-датке. у: Пулс вароши 2: прилози за монографију Обреновца, ур. М. Ђурђевић. Обреновац, 5–21. Црнобрња, Н.А. 2011. Налази античког новца с локалитета Црквине. Колубара 5: 263-274.