1

Plenarne sesije/ Plenary Talks:

Горан Максимовић (goranm@filfak.ni.ac.rs)Филозофски факултет Ниш

Комично, књижевност и комуникација

Комично је естетски и етички феномен који је садржан у предметној стварности, а доживљај комичног је индивидуални, психолошки и умјетнички феномен, карактеристичан само за човјека и манифестује кроз етос смијеха. У том смислу, могуће је говорити о три доминантна типа смијеха: о хумору, сатири и пародији. Хумористички смијех настоји да из ведре и доброћудне перспективе сагледава друштвене и индивидуалне појаве, у сатиричком смијеху превладава подсмјешљива перспектива усмјерена на разобличавање негативних друштвених и инвидуалних појава и дјела, док у пародичном смијеху сатиричка оштрица је усмјерена на друге књижевне текстове, на жанрове, поетике, писце, као и друга умјетничка дјела. На примјеру репрезентативних писаца и дјела српског 19.вијека (Јован Стерија Поповић, Бранислав Нушић, Радоје Домановић, Стеван Сремац), показано је како у српској књижевности сатирички или подсмјешљиви смијех остварује најснажнију комуникацију са каснијим бројним генерацијама српске књижевне и позоришне публике, захваљујући прије свега томе зато што разобличава одређене универзалне проблеме у равни друштвеног живота и политичког менталитета, као и одређене архетипске представе у равни индивидуалне психолошке карактеризације, страсти и себичности, које подједнако опсједају појединце, али и читав један народ готово два протекла стољећа.

Fraser Sutherland, (rodfrasers@sympatico.ca) Toronto, Canada

What is the Story and How We Tell It? The Shaping of Journalistic Narrative

The conflicts and compatibilities between fact and fiction are many. As Hemingway and the practitioners of the New Journalism demonstrated, fact can be shaped into fiction. Such a transformation has been influenced by momentous technological developments: photojournalism, television, and the Internet. The pace and prominence of rapidly evolving technology should not obscure the fact that though brevity and concision may remain a constant, stories can be happy or sad, good news or bad news. Print and electronic media tell such stories in different ways, which can be compared and contrasted to traditional realistic literary methods. The shaped transcription of actuality can be art. Stories remain stories.

2

Predavanje preko video linka / Video link presentation

Todd Oakley, (todd.oakley@case.edu)Case Western University, Ohio, USA

Uses of Must and the Phenomenon of Layered Modality in United States Supreme Court Opinions: Cognitive Semantics meets Rhetorical Hermeneutics

One principal aim of cognitive semantics research is to make psychologically plausible and empirically defendable generalizations about the relationship between language, embodiment, and thought among the socially gregarious symbolic species. One principal aim of rhetorical hermeneutics is to investigate the modes in which rhetorical theory functions as a general interpretive framework for understanding texts, be they aesthetic or pragmatic. But rhetorical theory lacks sufficiently detailed approaches to language to make good on its promise, and cognitive semantics lacks sufficiently detailed appreciation for and approaches to the uses of language in specific cultural-historical situations. If one is ultimately interested in developing generalized explanations of social ontology, whereby, human beings ‘as symbol using and abusing animals’ (cf. Kenneth Burke) use language and communication to shape their worlds, the a rapprochement between these two fields of study is certainly useful and enlightening if not absolutely necessary. Such a rapprochement is a broad, extensive, and career-defining pursuit, which cannot be summed up in a single presentation.

The aim of this presentation is, therefore, considerably more modest. I will present some work-in-progress on a study of the use of the modal verb must in 33 of the most influential opinions issued by the United States Supreme Court. As part of a much larger study of other modal verbs (e.g., may, can, will, would should, ought, among others), I will present some very preliminary findings of an analysis of 883 instances of must among these decisions, with a special focus on two decisions penned by Chief Justice John Marshall, credited with turning what was the weakest branch of the United States government into the strongest branch. These preliminary findings suggest that the need to supplement the current tripartite model of modal semantics of as deontic (root), epistemic, and speech act uses with notion of layered uses in which deontic and epistemic seem to operating semantically and pragmatically at the same time as both descriptors and shapers of reality, a phenomenon explicitly rejected in Sweetser’s (1990) account of modality.

After a summary account of deontic, epistemic, and speech act uses of must, and after providing some necessary background information about the Supreme Court as an institution and role of its opinions in shaping American life, I shall present some problematic instances of must that seem to be acting as deontic and epistemic uses at the same time. I will then offer a tentative explanation of how this operates according to Clark’s (1996) account of “layered discourse,” which in turn, will show that the so-called deontic usage domain in this particular rhetorical situation is really a complex hybrid of epistemic and speech act uses. The upshot of the presentation is to show how we get from cognitive semantics to rhetorical hermeneutics.

References:Clark, Herbert. (1996). Using Language. Cambridge: Cambridge University Press. Sweetser, Eve. (1990). From Etymology to Pragmatics. Cambridge: Cambridge University Press.

3

Prezentacije po sesijama/ Session Presentations:

Andrejić Jelena (jelena_andrejic@hotmail.com), Filološko-umetnički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu

“Ko se boji komunikacije još?”- Rikerovsko konstituisanje sopstva u svetlu tumačenja mehanizama komunikacije u dramama Edvarda Olbija

Rad se fokusira na drame Ko se boji Virdžinije Vulf?, Američki san, i Bračna igra, u kojima Olbi ispituje granice komunikacije kada je ona svedena na apsurd. Tacnije, jezik kojim njegovi junaci komuniciraju postaje zamenaza svet koji ih okružuje ali i svojevrsno ‘oružje’ protiv Drugog koji je viđen kao pretnja Sopstvu, a evidentno je da jedan bez drugog ne mogu. Komunikacija je za Olbija početak i kraj - sveukupnost ljudske nemoći da se odupre samouništenju ka kome se kreće. Jezik je otrgnut od konteksta, zamenjuje iskustvo, i predstavlja jedini način na koji junaci mogu probati da pronađu spas. Teorijski, rad će biti potkrepljen Rikerovom hermeneutikom Sopstva, njegovom dijalektikom ipseiteta i istosti, i idem-identiteta. Njihov odnos je suprotstavljen potrebom za dvojakom komunikacijom - jednom, koja je „maska“ Sopstva (kada zapravo postoji strah od spoznaje sebe i Drugog) i drugom, koja otkriva pravi identitet junaka.U navedenim Olbijevim dramama ispitaćemo Sopstvo koje je otuđeno i stoga traži spas koji može, (ili ne mora), doći sa spoznajom Drugog upravo kroz komunikaciju. Jer da bi junak ispričao svoju “priču”, mora biti u interakciji sa Drugim. Ali poput suprotstavljenosti ega i sopstva, tela i svesti, tako i metakategorija Drugog/drugosti ne uključuje samo drugo sveta, druge osobe već i drugo sopstva, što se u ovom radu i namerava dokazati.

Andrijević Maja, Pejović Anđelka (amaya011@yahoo.es,atolimir@gmail.com), Fakultet za međunarodnu ekonomiju, Megatrend univerzitet u Beogradu, Filološko-umetnički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu

Elementi neverbalne komunikacije u jeziku: veza između kinezike i frazeologije

U radu se analizira veza između kinezičkih elemenata i frazeologizama sa gestualnim referencama, kao i njihova implikacija u nastavi stranih jezika. Naime, za uspešnu komunikaciju na stranom jeziku nije dovoljno samo poznavanje lingvističkog sistema; mora se uzeti u obzir i činjenica da usvajanje ciljnog jezika podrazumeva interakciju sa pripadnicima zajednice ciljne kulture, te je neophodno poznavanje i njenih sociokulturnih aspekata. U komunikaciji se simultano ili naizmenično koriste ne samo verbalni već i čitav niz neverbalnih elemenata, te se u proučavanju komunikativnog procesa mora obratiti pažnja na oba ova sistema jer oni zajedno čine jezički sistem jedne zajednice. Neverbalna komunikacija sadrži kako univerzalne, tako i elemente koji su specifični za određenu kulturu, a koji često izazivaju kulturni šok, nesporazume i dovode do stvaranja predrasuda. Pored toga, elementi neverbalne komunikacije, pre svega oni kinezički, važni su i za stvaranje frazeoloških jedinica koje su figurativna predstava znakova gestualnog karaktera i imaju kulturološki značaj. Postojanje takvih jedinica potvrđuje značaj koji određena kultura i njeni govornici (nesvesno) pridaju kinezičkim elementima (gestovima, položajima tela, pokretima) koji samostalno ispunjavaju određenu komunikativnu funkciju ili se koriste da preciziraju verbalnu poruku i koji, kako se razlikuju od kulture do kulture, mogu izazvati nesporazume i interferencije u komunikaciji. Cilj rada je da skrene pažnju na važnost ovih elemenata u komunikativnom činu i ukaže na neophodnost njihove obrade u nastavi stranih jezika, radi postizanja potpunije komunikativne i interkulturne komunikacije.

Anđelković Jelena (jelenaplecas9@gmail.com),Fakultet organizacionih nauka, Univerzitet u Beogradu

African-American Vernacular Representation by Female Authors of Contemporary American Fiction

After providing a brief overview of the main theories, controversies and debates regarding the origin, legitimacy and current development of African-American Vernacular English, this paper focuses on the representation of this single most studied American English dialect in the work of three important female African-American fiction writers, Toni Morrison, Alice Walker and Toni Bambara, with the purpose of providing a description of principal African-American linguistic features illustrated in their literary texts. Special attention is paid to the role that sociolinguistic variables of social class and gender play in dialect density and possible code-switching of the

4

fictional characters. The authors’ dialect representation is related both to popular attitudes and stereotypes towards vernacular speakers at the time the stories take place and the role of vernacular speech in the creation of African-American collective identity and solidarity.

Анђелковић Maja (filologija.filum@yahoo.com), Филолошко-уметнички факултет Крагујевац

Реторичко, интертекстуално и жанровско посредовање језика Беседа на Божић Г.С.Венцловића

Рад ће отворити питања језичког посредовања Венцловићевих Беседа на Божић и покушати да докаже да комуникативност језика зависи од његових реторичких (тропичности), интертекстуалних (беседе имају свој подтекст у беседама светих отаца, Библији, апокрифнима, и сл) и жанровских (беседа, прича, народна кратка прича) аспеката. Ако томе додамо да је свака устаљена форма комуникације, по Бахтину, говорни жанр, онда ће се још дубље отворити жанровска основа језика и комуникације, као што ће се интертекстуалношћу и реторичком фигурацијом указати да језик није аутономни феномен већ да се семантика и смисао граде у „одступању“ од језика, у „вишку“, оном што остаје у језику „скривено“, посредовано, неизговорено, или реторички, интертекстуално и жанровски обликовано.

Anghel, Florentina (florianghel1@yahoo.com), University of Craiova, Romania

Communication and Adjustment in Maeve Kelly’s Journey Home

The common event that Maeve Kelly, a contemporary Irish writer, presents in Journey Home abounds in references to the British-Irish conflict, mirroring the effects of colonization in postcolonial social relationships. Kelly’s short story provides an excellent basis for the analysis of communicational triangles, and of verbal and non-verbal communication. For the Irish writers in particular, literature has represented a means to communicate information about their social and cultural context. The author prefers an intricate way to transmit the information to the reader. By using the stream of consciousness technique, the author chooses to set as the basic situation the communication of the main character with herself (a “self-communing individual”) about a third party: members of her family, situations that she dislikes, etc. As regards the non-verbal communication, the main character resorts to gestures and actions to suggest what she feels. Both ironic and sad, the text reveals a much deeper cultural issue, resulting in frustrations, which hinders the main character from communicating directly. Thus literature acquires the role of getting the reader aware of the different means a person could use to communicate and of the particular case of the British-Irish context, where the common language does not always facilitate communication.

Balla Monika (moniballa@gmail.com)Filološki fakultet u Beogradu

Rodne razlike u komunikaciji: životni narativi Mađara u Vojlovici

Ljudska bića su pripovedači sama po sebi. Kroz životne priče konstruišemo sliku o sebi i gradimo narativni identitet spajajući sliku o sebi iz prošlosri sa slikom u sadašnjosti, kao i sagledavajući sebe u socijalnom kontekstu. Ovde je Self istovremeno i narator i protagonista u priči koju priča.U ovom radu bih se osvrnula na rodne razlike koje se ispoljavaju u načinu pripovedanja životnih priča, i u temama koje pripadnici zajednice mađarske dijaspore u multikulturalnoj Vojlovici biraju.Polazeći od rodno determinisane analize, pokušala bih odgovoriti na pitanja: do koje mere su muške i ženske usmene autobiografije i sećanja sastavljena različitim modelima u konstrukciji njihovih životnih priča? Na koji način možemo interpretirati sličnosti i razlike između muških i ženskih autobiografija? U analizi narativa polazim od socijalne konstruktivističke perspektive rodne diferencijacije. Rodna konstrukcija se javlja u kontekstu socijalne interakcije i datom socijalnom, kulturnom i istorijskom kontekstu. Analiza se temelji na ideji da su razlike kulturalno uslovljene (Vidi: Wodak 1997) i na hipotezi da rod utiče na komunikaciju. Postoje razlike u načinu na koji se razgovara, razlike u stilovima komunikacije, ali je važno istaći da su razlike podjednako validne. (Tannen 1992, str.15) Cilj istraživanja je identifikovati razlike u govoru i razumeti ih.

5

Банковић Maрко (markobankovickg@gmail.com), Филолошко-уметнички факултет, Универзитет у Крагујевцу

Пропагандна комуникација на интернету: анализа жанра спам порука

У овом раду се пропагандна комуникација на Интернету, тачније жанр порука нежељене електронске поште (спам порука) анализира применом методолошких поступака анлизе жанра. Циљ истраживања је да утврди карактеристичне особине овог жанра: да се одреди комуникативна намера текста, идентификују обавезне и опционе етапе, тј. његова жанровска структура, и идентификују карактеристична језичка средства која се у наведеном промотивном жанру употребљавају. Истраживање је обављено на корпусу састављеном од 200 примера спам порука на енглеском језику. Имајући у виду да спам поруке чине више од половине порука електронске поште које се свакондевно шаљу на глобалном нивоу, боље разумевање њихове (жанровске) структуре доприноси бољем разумевању употребе језика у комуникацији на Интернету. Стога овај рад представља пример истраживања карактеристичних особина персуазивног дискурса на Интернету, најутицајнијем глобалном медију данашњице.

Banović-Markovska Angelina (ana_ban@hotmail.com),Filološki fakultet Blaže Koneski, Skopje, Makedonija

Polifoničnost i polemičnost u romanu Hazarski rečnik (dijaloški karakter pisma Milorada Pavića)

Jedan od pisaca koji je uložio puno ljubavi i truda u podizanju odgovornosti čitaoca je Milorad Pavić. Njegov Hazarski rečnik ima rizomatsku strukturu leksikona. Time je realizovana Bartova utopija pisma „oslobođenog dominacije autora“. O čemu je reč? Promenom tradicionalnog (pravolinijskog) načina čitanja, Pavić je uspeo razviti novi, hipertekstualni koncept pisanja zahvaljujući kome čitalac dobija šansu da ponovo napiše tekst. Time on nije samo konsument, već i neko ko je sposoban da proizvede značenje. Zato u ovom eseju neću se baviti unutrašnjom strukturom romana, nego idejom komunikacije između pisca i čitaoca, jer kao otvorena prozna struktura sklona polifoniji, Hazarski rečnik je jedan veliki palimpsest koji polemiše sa trima različitim izvorima o hazarskom pitanju: hriščanskim, islamskim i hebrejskim. Svaki od njih je deo jednog tekstualnog kosmosa, bez centra i konvergencije…

Basta Jelena (jelenav@medianis.net), Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu

Communicative Approach – Cooperative Language Learning

It has been widely accepted that language is not only a system of rules, but a dynamic resource for the creation of meaning. In that sense, it is essential to distinguish between knowing various grammatical rules and being able to use these rules effectively when communicating. This view has underpinned one of the most popular approaches to language – communicative language teaching. The aim of this paper is to present the growing importance of focusing on the processes and means towards the learning of a foreign language (FL) rather than the products of a language. With communication at the centre of any FL curriculum, cooperative language learning assumes one of the leading positions in the language teaching-learning process. The paper will try to show the positive effects of cooperative language learning and teaching, as based on the results obtained from the survey carried out on a group of students at the tertiary level of education. It will point out to the fact that cooperative language learning provides students with the necessary social and academic skills, promoting productivity and achievement, which are also the aims of communicative language teaching. The survey results might also be used to give further implications for the creation of FL curriculum

Bilandžija Sofija (sofibi75@gmail.com), Filološki fakultet Beograd

Jezik mladih u Skandinaviji i savremena sredstva komunikacije

Rad se bavi primarno jezikom SMS-poruka, važnim oblikom stvaranja socijalnog identita mladih. Jezik SMS-a analiziramo u odnosu na nekoliko tipova konvencija. Prvi tip predstavlja određivanje konvencija SMS-a kao

6

posebnog žanra (leksičke i gramatičke karakteristike). Potom se ovaj žanr smešta u šire okvire konvencija uslovljenih medijumom komunikacije, posmatra se odnos pisanog i govornog jezika u hibridnim formama elektronskih i digitalnih medija. U vezi sa ovim analiziramo žanr u okvirima konvencija jezika mladih, posebno sa aspekta komunikacijskih strategija. U vezi sa ovim se ukratko bavimo i jezikom SMS-poruka kao vidom kreativne upotrebe jezika, i slučajevima njegove literarne funkcije (SMS-poezija). Poslednji tip konvencija sagledavamo kao opšte tendencije razvoja jezika mladih u okvirima savremene jezičke situacije u Skandinaviji, kao što su, na primer, odnos prema zvaničnoj normi i stepen uticaja na jezičke promene.

Blagojević Bojan (bojanb@filfak.ni.ac.rs),Filozofski fakultet Niš

Indirektna komunikacija: da li još verujemo da se jezik može “zaobići”?

Rad se bavi zajedničkim mestima i razilaženjima dva principijelno suprotstavljena teoretska pravca –egzistencijalizma i (post)strukturalizma. Polazeći od Kjerkegorovih pojmova indirektne komunikacije i inherentno singularnog odnosa sa Apsolutom kao paradigmi odnosa pojedinca sa drugim pojedincima i sa transcendencijom, pokazaćemo da je tenzija između jezika i pisma (kao metode indirektne komunikacije) prisutna već od samih početaka egzistencijalizma. Otpor koji inherentna singularnost transcendencije pruža jeziku će u Lakanovoj strukturalističkoj psihoanalizi biti artikulisan kao mesto proboja Realnog, koje mora biti ponovo uvedeno u jezik. Metod indirektne komunikacije biva prenesen u medijum govora, ali njegov cilj ostaje isti (za Kjerkegora je to isključivanje subjektivnih otpora iz procesa komunikacije) dok kod Lakana on biva artikulisan kao isključivanje imaginarnih upliva u simbolički proces terapije). Transcendencija i Realno ostaju neobuhvaćeni jezikom, ali jezik konstantno na eliptičan način ukazuje na njih kao na svoju krajnju referentnu tačku. Ključna tačka razilaženja ove dve koncepcije je u njihovom prikazu subjektivnosti – dok lakanovski strukturalizam vidi subjekta kao “ožiljak” koji je nastao prekrivanjem Realnog od strane simboličkog, egzistencijalizam vidi subjektivnost kao čvor imanentnosti koja karakteriše jezik i transcendencije koja izmiče svakom pojmovnom predstavljanju. Da li je opštost tog konstitutivnog uslova subjektivnosti dovoljan garant bez-jezičnosti intersubjektivnog “kontakta” sa transcendencijom?

Blagojević Savka, Stojković Marija (savkab@ptt.rs), Filozofski fakultet Niš

Komunikativni pristup u nastavi engleskog jezika za posebne svrhe na univerzitetskom nivou: teorija i praksa

Pitanje koje su još pre više od trideset godina postavili Tom Hačinson i Alan Vaters (Hutchinson, T. & A.Waters, 1984:108) o tome koliko je nastava jezika za posebne svrhe koja je, u svojoj suštini, dobar primer komunikativnog pristupa u nastavi stranog jezika, zaista i komunikativna, čini se danas aktuelnijim nego ikada ranije, kako u globalnom smislu, zbog potreba koje nameće moderno društvo, tako i u užem smislu, kao izraz potreba nastavnih sadržaja našeg reformisanog univerzitetskog obrazovanja. Iz tog razloga, u radu će se najpre definisati komunikativni pristup u nastavi stranog jezika, odrediti opseg komunikativne kompetencije koja se očekuje od studenata na nematičnim departmanima (koja pored gramatičke, uključuje i diskursnu i strategijsku kompetenciju), a zatim analizirati mogućnosti primene ovog pristupa u nastavnim sadržajima engleskog jezika za posebne svrhe na ovom stepenu obrazovanja. U radu će se analizirati i ograničenja i prepreke na koje nastavnici engleskog jezika za posebne svrhe nailaze u praksi, ali isto tako, rad će ponuditi i predloge kako ih je moguće prevazići i omogućiti subjektima ovakve nastave da ovladaju jezikom svoje struke i koriste ga na aktivan i svrsishodan način.

Bojičić Gordana (bgole81@yahoo.com), Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet Nikšić

Italijanski jezik u komunikaciji putem interneta

Iako se smatralo da će širenjem telematičkih sredstava za komunikaciju doći do smanjenja pisane komunikacije zahvaljujući neposrednijem kontaktu među ljudima, svjedoci smo da je aktuelno stanje stvari u potpunosti suprotno. Telematički mediji, pa čak i sam mobilni telefon, doveli su do sve veće proizvodnje i upotrebe pisanih

7

tekstova što je za posljedicu imalo stvaranje novog načina i novih oblika pisanja, kako sa jezičkog, tako i sa strukturalnog i informativnog stanovišta. Cilj rada je da pruži kratak pregled oblika tekstova u komunikaciji putem interneta, a zatim da proučavanjem osnovih odlika “web” jezika ukaže na njegove leksičke, sintaktičke i morfološke karakteristike.

Bondžić Dragomir (dragomirbondzic@ptt.rs), Institut za savremenu istoriju Beograd

Dirigovana komunikacija na primeru lokalnih medija u Srbiji posle Drugog svetskog rata (1945-1950)

Komunistička partija Jugoslavije je posle osvajanja vlasti 1945. godine sprovodila svojevrstan „autoritarni monolog sa javnošću“, diktirajući preko svog agitaciono-propagandnog aparata sve vidove komunikacije i stvarajući i namećući preko raspoloživih medija poželjnu i jednoobraznu sliku stvarnosti, sopstvenu istinu o prošlosti i viziju budućnosti. U tu svrhu su joj u posleratnoj Srbiji služili, kako centralni prestonički štampani mediji „Politika“ i „Borba“, tako i niz lokalnih listova koji su kao glasila Narodnog fronta izlazili u većim gradovima Srbije (Nišu, Kruševcu, Vranju, Leskovcu, Šapcu, itd.). Ovi lokalni listovi su imali ulogu da pomognu Partiji da svoje ideje i ciljeve nametne što širem krugu građana, ali i da uža lokalna pitanja i probleme predstavi kroz prizmu komunističke politike i ideologije. U članku se analizira sadržaj lokalne štampe u Srbiji tokom prvih posleratnih godina, predstavljaju osnovne teme i problemi, otkrivaju najvažniji ciljevi i zadaci i analizira jezik prepun ideoloških fraza, floskula, stereotipa i formulacija direktno preuzetih iz partijskog propagandnog rečnika. Pored toga, na osnovu partijske arhivske građe se pokazuje i mehanizam putem kojeg je iz partijskog vrha dirigovano, kontrolisano i korigovano pisanje lokalnih medija i način na koji su se partijski stavovi i direktive prenosili na stranice lokalnih listova.

Bošković Dragan (dudi@verat.net), Filološko-umetnički fakultet, Kragujevac

Izvan jezika: ontološko-egzistencijalne predispozicije književnosti, komunikacije, humaniteta

Iako različite teorije i mislioci, od samoga formiranja zapadnog mišljenja, insistiraju na čvrstoj relaciji jezik-misao-čovek-egzistencija-ontologija, istovremeno možemo pratiti kako se smisao egzistencije, književnosti i humaniteta objavljuje isključivo izvan (u odstupanju, kroz pukotine) jezika, teksta, komunikacije ili bilo kojeg (simboličkog) koda. Rad će ukazati na nekomunikativnost jezika kao prostora komunikacije, na prestup/prolome u jeziku kao rodno mesto smisla i literature, na odsustvo jezika kao mesto događanja i objavljivanja ljudske egszistencije. Nihilizam ovakve logike je dalekosežan: kritika ideoloških predispozicija metafizičkih i humanističkih aspekata mišljenja i diskursa trebalo bi da nas dovede do razumevanja realnog mesta čoveka u istoriji humaniteta. Sa jasnom svešću da, uvek težeći jeziku, treba bežati od njega, kao i da se egzistencija, Bog, čovek, objavljuju uvek mimo reči, nikada bez njih. (Primeri iz književnosti mogu biti najrazličitiji: Malarme, Džojs, Kafka, Beket, Andrić, Kiš, Enrike Vila Matas, Peljevin, Vojislav Karanović, i sl.)

Bulatović Vesna (vesnabu@ac.me), Univerzitet Crne Gore, Institut za strane jezike

Komunikacija izvještajima Evropske komisije o napretku zemalja pretendenata na članstvo u EU

Rad detaljno analizira diskurs izvještaja Evropske komisije o napretku zemalja koje teže članstvu u EU. Poslije kratke sinhronijske analize izveštaja upućenih različitim zemljama, rad se detaljnije bavi dijahronijskom analizom izvještaja upućenih Crnoj Gori u periodu 2006-2010.Pored semantike teksta, rad zalazi i u semantiku nižih nivoa jezičke analize. Centralni dio rada bavi se analizom pozitivnih, negativnih i neutralnih komentara u izvještaju iz ugla forme i sadržaja. Cilj je da se pokaže nepoklapanje između formalnog i sadržinskog tako što se kreće iz ugla forme i zatim analizira da li interpretacija plana sadržaja odgovara stvarnom, odnosno namjeravanom sadržaju. Rad želi da pokaže da je komunikacija ovakvim izvještajima dobar primjer Konfučijeve poruke o jeziku kao moćnom sredstvu u kojem ‘if what is said is not what is meant [...] the people will stand about in helpless confusion’.

8

Цвијовић Драгана (dragana.nastanovic@gmail.com), Институт за српски језик САНУ Београд

О неким формама обраћања и ословљавања у дијалошком тексту

У раду се анализирају различити начини обраћања и ословљавања у дијалошком тексту на примерима савремене српске прозе. Наше истраживање се ослања на теорију говорних чинова и са прагматичког аспекта посматрају се разноврсне дијалошке форме у конкретној говорној ситуацији, а са семантичког аспекта уочава се значење. Такође, покушаћемо да сагледамо и употребну вредност лексике у датом тексту, односно да ли јој је функција да некога наљути, обрадује, замоли за услугу и сл.

Ćirković Miladinović Ivana (ivanaivica@open.telekom.rs), Pedagoški fakultet u Jagodini

Poznavanje afektivnih strategija učenja engleskog jezika – preduslov uspešne komunikacije

U vreme veoma brzog napretka tehnike i tehnologije kominiciranja kao i medija koji to omogućuju više se ne preispituje potreba za učenjem stranih jezika već se sve više teži da se razvije sposobnost da se na efikasan način komunicira na stranom jeziku. Na taj način se ističe značaj poznavanja stranog jezika kao preduslova za uspešno komuniciranje ali i za dalje usavršavanje u datoj oblasti. Strani jezik, pogotovu engleski jezik koji je veoma rasprostranjen, postaje veoma važna komponenta nastave pa otuda sve više raste i zanimanje za komunikativne pristupe u nastavi. Uvođenjem pojma komunikacione kompetencije sve više se skreće pažnja na jezik i jezičke funkcije a samim tim se teži da učenici i studenti budu sve više izloženi stvarnoj upotrebi jezika na času kroz poznavanje i korišćenje afektivnih strategija učenja engleskog jezika. Rad ima za cilj da prezentuje istraživanje koje je autor sproveo kako bi saznao kakva je uloga afektivnih strategija i kakav je odnos studenata prema govornim vežbama na časovima engleskog jezika, šta su razlozi za njihovo slabije učešće u diskusijama i kakvo je mišljenje studenata o sopstvenim komunikacionim sposobnostima na engleskom jeziku.

Dabić Tijana, Đaković Radmila (tijanadabic@yahoo.com, rada.djakovic@gmail.com), Univerzitet Sinergija, Koledž zdravstvene njege, Bijeljina, Bosna i Hercegovina

Komunikacija između profesora i studenata

Komunikacija je izuzetno bitan elemenat savremene univerzitetske nastave, stoga autori rada imaju za cilj da prikažu način na koji se može ostvariti uspešna komunikacija između profesora i studenata. Na samom početku je definisan pojam pedagoške komunikacije i navedeni ključni aspekti efikasne pedagoške komunikacije. Nakon toga se autori bave prirodom odnosa između profesora i studenata. Takav odnos je u velikoj meri uslovljen prvim kontaktom, što je u radu objašnjeno Hajderovom teorijom atribucije. Na samom kraju kroz primer pedagoške radionice autori upućuju na značaj interaktivnog vida nastave na univerzitetskom nivou što otvara vrata uspostavljanju uspešne komunikacije između profesora i studenata.

Denkova Jovanka (jovanka.denkova@ugd.edu.mk), Filološki fakultet, Univerzitet "Goce Delčev", Štip, R. Makedonija

Дете као активни партиципиент у књижевној комуникацији

Кључну улогу у настави књижевности је комуникација, или однос који се успоставља између свих учесника у васпитно-образовном процесу. Да би тумачење једног књижевног дела било успешно, потребно је у тријади писац-читалац-дело, да се да чељна позицију односу читатељ/дете: уметничко дело, јер из тог односа проистиче значење књижевног дела за рецепиента (примаоца), т.ј. утицај којикњижевно дело има на читаоца. Успешност тог интерактивног односа зависи од многих фактора, укључујући карактер наставника и наставних метода и облика које он користи, затим ученик и његова мотивација за истраживање свет књижевног дела, итд. У овом раду се разматра тај однос између књижевног текста и дете, као читалац и као активни учесник у књижевној комуникација, у дискусији о књижевном дјелу. У овај акт ученик не прима готове информације, веч он идентификује проблем,

9

истражује, поставља питања и спроводи истраживачке активности. У овом раду се разматра активна улога ученика, као учесник у комуникацији са књижевним делом преко примера из предмета македонски језик у основном образовању.

Dimitrijević-Savić Jovana, Dimitrijević Marta, Danilović Jelena (martadimitrijevic@filfak.ni.ac.rs), Filum, Univerzitet u Kragujevcu, Filozofski fakultet, Univerzitet u Nišu

Mitigating Requests in English: What do Serbian L1 Learners Know and What do They Need to Learn?

The field of intercultural pragmatics continues to be of great research interest to linguists of various L1/L2 backgrounds (Kasper, Blum-Kulka: 1993; Cook (Ed.): 2003; Jung: 2004; Mey: 2007; Kristiansen, Geeraerts: 2007; Trosborg: 2010). This particular field of study, due to its wide scope, first needs to be narrowed to the study of a particular speech act and a particular group of speakers. Choosing from a variety of speech acts, some authors have devoted their time to the study of requests and request-related issues (Scollon, Scollon: [1995] 2001; Achiba: 2003; Taleghani-Nikazm: 2006; Caffi: 2007; Lin: 2009; Tateyama: 2009). Following the line of research taken up by Dimitrijević-Savić and Dimitrijević (2010), and in order to further follow the developmental path that the learning process of making requests in English follows in the case of Serbian L1 learners, this paper presents an attempt to further analyze their requestive repertoire. Presented here are the results of a quantitative and qualitative analysis of the request patterns of Serbian teenage learners of English, accompanied by a comparison with the results obtained from the authors’ earlier study. Our hope is to shed further light on Serbian L1/English L2 speakers request patterns and to raise questions about possible further topics of interest.

Dimković-Telebaković Gordana (gargatel@verat.net), Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet

Blurred words in performance

The aim of this paper is to show how blurred / vague / fuzzy / degree words can be represented and interpreted. To specify meanings of such words and sentences containing them, we use fuzzy set theory. Examples are provided to demonstrate that category membership is a matter of degree (see Rosch 1971/1973; Lakoff 1973), and that different parts of speech can convey hedged performatives. It is also shown that fuzzy word distribution has an effect on sentence meaning (cf. Dimković-Telebaković 2007a: 266), and that linguistic meaning of an expression is context dependent (see Labov 1973; Palmer 1981, for instance). Context change operators, i.e. linguistic hedges or modifiers, specify the degree of precization of vague expressions. Some words are in themselves vague, such as ‘fog’, ‘a little’, ‘approximately’ or ‘suppose’ (cf. Dimković-Telebaković 2007b: 36). Comparatives ‘nicer than’ and ‘more intelligent than’ also have borderline cases (see Keefe 2000), or some reddish-orange patches are borderline red. Predication in a borderline case is therefore true and false to a certain degree.

Đerić Borjanka (borjanka.djeric@gmail.com), Univerzitet Sinergija u Bijeljini, Bosna i Hercegovina

Književnost i tehnologija: komunikacija između pisca i čitalaca: štampani tekst nasuprot kompjuterskom hipertekstu

Ubrzani razvoj tehnologije stvara promjene u savremenoj književnosti. Trenutni tokovi pružaju mnoštvo neistraženih mogućnosti – javljaju se novi žanrovi kao što je hipertekst, koji se nadovezuje na postmodernističke tendencije koje uključuju raslojavanje, fragmentiranost, nepouzdane pripovijedače, pa i postojanje paralelnih svijetova iluzija i realnosti. Knjiga kao osnovni medijum pomoću koga pisci komuniciraju sa čitaocima u hipertekstu biva zamijenjena kompjuterskim ekranom. Sada se čitalac po sopstvenom izboru kreće kroz tekst, postaje priređivač; nasumično mijenjajući pravac stvara sopstvenu verziju romana. Hipertekst postaje nelinearni interaktivni sadržaj kojim čitalac upravlja – imaginacija i iluzija su sredstva za konstruisanje naracije; jedna, objektivna istina ne postoji. Sa druge strane, čini se opravdanim strah od lutanja u tom moru pruženih verzija, čitaoci ponekad dugo tumaraju lavirintom sastavljenim od iscjepkanih fragmenata romana. Ovaj rad poredi štampani i hipertekst na primjeru romana Making Scenes Adrijen Ajsen, književnice koja je među prvima počela

10

pisati u hipertekstu. Pružajući čitaocima mogućnost susretanja sa romanom u oba pomenuta oblika, spisateljica direktno kontrastira njihov različit efekat. Dok nas hipertekst osvaja svojim nebrojenim mogućnostima dorade, uzbuđenjem koje donosi lutanje lavirintom u kome su jedine ,,smjernice’’ linkovi koji nas vode do sledeće priče, štampani tekst, neuporedivo grublji, mračniji i strašniji, izaziva daleko snažniju emocionalnu reakciju. Komunikacija između pisca i čitalaca dobija novi oblik.

Đorđević Jasmina (djordjevic.jasmina@gmail.com), Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi Sad

The concept of cogno-cultural awareness - a prerequisite for intercultural communication

Intercultural communication depends largely on the individual’s ability to perceive and process the cultures in a particular environment. Given the premise that culture may determine the model of conceptualising reality of a community, and that individuals acquire certain means of cognitive mapping within that community, an individual immersed in intercultural communication should be able to identify the diversity and adjust their communicative techniques to that (inter)cultural context. In practice this means that the individual is ready for a conceptual shift between two different conceptual mapping systems of two different cultures, i.e. develop a higher level of cogno-cultural awareness.

Đorović Danijela, Zavišin Katarina (ddjorovi@f.bg.ac.rs, katarina.zavisin@gmail.com),Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Treća beogradska gimnazija /Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Značaj kognitivnih akademskih jezičkih veština (CALP) za akademsku komunikaciju na stranom jeziku

U savremenoj nastavi stranih jezika razlikuju se dva tipa kompetencija koje učenik može razviti u zavisnosti od primenjenih pristupa i metoda u nastavi: osnovne međuljudske komunikativne sposobnosti (engl. Basic Interpersonal Communicative Skills - BISC) i kognitivna akademska jezička sposobnost (engl. Cognitive Academic Language Proficiency - CALP). Za razliku od BISC kompetencije koja se odnosi na veštine i umeća koje učenik usvaja u okviru tradicionalne nastave jezika vezane za opšte i svakodnevne teme, CALP kompetencija podrazumeva složenu i razrađenu kompetenciju na višem kognitivnom nivou koji uključuje ovladavanje apstraktnim jezičkim resursima svojstvenim određenim naučnim disciplinama. Na primeru nastave italijanskog jezika na Filozofskom fakultetu i u okviru bilingvalne nastave Treće beogradske gimnazije u radu je prikazan jedan mogući pristup kojim se kod učenika podstiče veće kognitivno angažovanje i funkcionalno učenje stranog jezika za precizno definisane komunikativne i akademske potrebe. Reč je o značajnoj promeni u nastavnom procesu u kojem učenje stranog jezika prestaje da bude samo sebi cilj. Učenici se podstiču da koristeći formalne aspekte ciljnog jezika (na primer, određene morfosintaksičke i leksičke strukture) ostvaruju sve efikasniju komunikaciju koja prevazilazi opšte jezičke potrebe i zadire u sferu učenikovog akademskog i kasnije profesionalnog usmerenja, što doprinosi približavanju i dostizanju CALP kompetencije.

Đurić Miloš (djuric@etf.rs), Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

Diskursni konektivi u komunikaciji u diskursu elektrotehnike – ispunjivači i/ili ograde i/ili ublaživači?

Diskursni konektivi su prisutni kako u engleskom, tako i u francuskom diskursu elektrotehnike. Postavlja se pitanje njihove specifične uloge u činu komunikacije između stručnjaka elektrotehnike. Naime, da li su diskursni konektivi ograde i/ili ispunjivači i/ili ublaživači? Njihova uloga izgleda nije samo formalna i ne svodi se samo na markiranje dominantnog i sporednog dela diskursa, već su to komunikacijski fenomeni par excellence, koje odlikuje razgranatost njihovih funkcija, ali i komunikacijska dinamičnost. Engleski i francuski diskursni konektivi imaju specifičnu ulogu u komunikaciji između inženjera elektrotehnike, koja se ne svodi samo na čisto lingvistički fenomen, već se njima ispoljavaju i izvesni sociolingvistički fenomeni koje ću ispitati i prezentovati. Komunikacija u diskursu elektrotehnike ne obiluje samo standardno predvidljivim jezičkim ajtemima, već i jezičkim jedinicama kojima se u ovoj specifičnoj komunikaciji ustrojavaju: kohezija, koherencija, relevantnost i istinosni uslovi.

11

Đurić Mina (mina_drazic@yahoo.com)Filološki fakultet Beograd

Small Media Syndrome (SMS)

Ako je, po rečima jednog savremenog srpskog proučavaoca, tumača i kritičara postmoderne književnosti, „nova tekstualnost oblik delatnog prisustva teksta u društvu“, onda je nova tekstualna poruka (New Textual Message), kao vid „komunikativne“ tekstualnosti, nova književna forma u globalnom kontekstu kulturološkog poretka, koja uspostavlja tesne veze tehnologije, medijskih, komunikacijskih sredstava i književnosti. Rad ispituje na koji način SMS predstavlja mikrostrukturalni element romana, osnovnu jedinicu građe nekog dela, medij za čitanje ili pisanje. Zapaža se da eksperimentalna poetika SMS-žanrova uvodi nove pojmovne odrednice: minimaks-princip(nem. Minimax-Prinzip), SMS-roman (nem. SMS-Roman), dok dobro poznata knjizevna određenja adaptira i prevrednuje: elektronski kontekst SMS-a, ključne reči. U germanskoj „SMS knjizevnoj produkciji“ 2002. godine pojavljuje se prvi SMS-roman SMS tvori ljubav (SMS Macht Liebe), Nilsa Rulera (Nils Röller), profesora teorije medija i novih medija na Ciriškom univerzitetu umetnosti. U radu se ističe i analizira kako Ruler, koristeći poetičke mogućnosti kratke forme, svoje osnovne ideje zasniva na književnoistorijskom iskustvu sa početka XX veka, na dostignućima ranog ekspresionizma i stvaralaštva Avgusta Štrama (August Stramm), čija je osnovna knjzevna inspiracija bila druga komunikacijska metoda „poetska telegrafija“, ali i pozivajući se na Fihteovo(Hubert Fichte) i Vinerovo (Oswald Wiener) shvatanje romana.

Fejzić Adi (adifejzic@gmail.com)Fakultet humanističkih nauka Mostar, Univerzitet “Džemal Bijedić”, Bosna i Hercegovina

Jezik moderne američke animirane komedije – drugačiji oblik izražavanja

U radu se objašnjava jedan drugačiji lingvostilistički pristup diskusu koji je dugo vremena bio rezervisan za mlađu publiku, i često podcjenjivan zbog forme, namjene i sociokulturološkog efekta. Međutim, ova kategorija u usponu nudi mnogo više prostora za manipulaciju i analizu upravo zato što je mnogi potcjenjuju. Ovaj oblik komunikacije je dokazano ne samo alternativni oblik zabave, već i svoje vrsni glasnik novih generacija, kao i medij komunikacije između društvenih sfera. Njen najinteresantniji, i za nas najbitniji aspekt je vrlo kompleksni sociolingvistički registar koji, zbog odsustva ograničenja koje nameće neki drugi medij, tj, sama činjenica da se radi o animiranoj komediji, nam dozvoljava društevni komentar na novi, originalniji način.

Genovesi Bogićević Alessandra (rada2@inwind.it)Alfa Univerzitet, Fakultet za Trgovinu i Bankarstvo, Niš/Filološki Fakultet, Beograd

Markiranost koda kao signal neusaglašenosti u komunikaciji bilingvalaca: studija slučaja

U ovom radu analizira se razgovor dva odrasla bilingvalca, govornika italijanskog jezika kao maternjeg, a srpskog kao L2 u cilju izučavanja uloge markiranosti koda kao pragmatičkog signala neusaglašenosti koji obelodanjuje nepodudarnost prividno kooperativnih površinskih iskaza, skrivenih govornikovih stavova i konverzacionih ciljeva. Smatrajući neophodnim razmatranje, pored endogenog i egzogenog konteksta govorne delatnosti, autor vrši kontestualizovanu analizu interakcije, pozivajući se, pored konsolidovanog oruđa analize konverzacije na socio-pragmatički pristup analizi preključivanja koda: model markiranost koda (Myers-Scotton 2006), konverzacijski pristup preključivanju (Auer 1998), sociopragmatičko-psiholinguistički model (Walters 2005) i pragmatički „razumni“ model (Gardner-Chloros 2009).

Gligorić Slobodanka (popkica@yahoo.com), Faculty of Philology, Belgrade

Tasks to Get Them Talking: Designing a Coursebook for Young Language Learners

When designing a coursebook for this particular group of young learners (first grade Serbian students) one has to bear in mind the limitations imposed by the fact that they can neither read nor write in English at this point, so the conventional division into four language skills does not apply. Instead, the focus should be placed on speaking and listening tasks specifically designed to encourage communication. As for most students this will

12

represent their first encounter with English language, one of the roles of the coursebook is to help build a positive relationship with language learning by presenting the language in highly contextualized situations and enabling the students to actively use it very early on. Here we shall discuss the process of practical materials design as well as the underlying methodological and organizational issues it entails, with an overview of the task types to enable young learners to use English language effectively.

Gordić Petković Vladislava (vladysg@yahoo.com),Filozofski fakultet, Novi Sad

Motiv retoričke obmane u Šekspirovim tragedijama

U svojim tragedijama Vilijam Šekspir koristi jezičku igru, retoričku obmanu i verbalnu manipulaciju kao element strukture, stila i dekoruma, ali i kao način da posreduje mehanizme delovanja društvenog sistema, kulture i politike. U četiri velike tragedije uočavamo niz pokušaja da se jezička ambivalencija dramatizuje u socijalnoj hijerarhiji i dramskom postupku. "Hamlet" i "Kralj Lir" primeri su kako "jezička inflacija " (T. Iglton) istovremeno demonstrira svojstva ekonomičnosti i artificijelnosti, dok se "Otelo" može čitati kao "retorička alegorija" (T. Meknili) koja dokazuje moć obmane i na nivou dramske radnje i na nivou stvaralačkog postupka. Na isti način na koji Jago opsenjuje Otela, Šekspir zavarava svoju publiku, navodeći je da apsurdan i nekonzistentan zaplet prihvati kao uverljiv. Tema dramatičnog disbalansa između zločina i lične ambicije u "Magbetu" posredovana je upravo višeznačnim jezikom koji poziva i junaka i čitaoca da projektuje svoju želju u tekst umesto da prepozna ideološku ambivalentnost proročanstava, obećanja i zakletvi.

Halupka-Rešetar Sabina (halupka.resetar@gmail.com),University of Novi Sad

Nothing happens for no reason at all: On A’-scrambling in Serbian

Scrambling, in the sense of optional reordering of sentential elements, most readily observed in free word order languages, has lately received quite a lot of attention in generative linguistics. Many authors claim that this reordering is not driven by anything, i.e. that it is a movement operation that happens for no reason at all (Fukui 1993, Saito 1992, 1994, Saito & Fukui 1998, inter alia), a view which proves to be problematic in the minimalist framework. Using various tests, the paper tries to establish whether the characteristics of (Japanese-style) scrambling, listed Bošković & Takahashi (1998), can be found in examples of A’-scrambling in Serbian. The results of a survey conducted with over 60 native speakers of Serbian suggests that the reordering of sentential constituents always has an effect on communication. While the semantics of the sentence need not change (although it often does), the scrambled word order has a different information structure than the non-scrambled one, leading to the conclusion that instances of A'-scrambling in Serbian should be analysed as topicalization or focalization rather than as a distinct operation.

Илић-Џонић Виолета (violeta@filfak.ni.ac.rs),Филозофски факултет Универзитет у Нишу

Комуникативне лакуне (на плану руске и српске културе и језика)

Опис и упоређивање комуникативних култура сродних народа и језика пред-стављају сложен процес. И када истраживања показују да је степен сродности тих комуникативних култура веома висок, ипак, и међу њима има и те како изразитих појава лакунарности. Управо је зато опис сродних комуникативних култура и њихова манифеста-ција у језику веома значајан за едукацију представника одређених култура (овде руске и српске), те комуникација представља важан аспект лингводидактике. У комуникативном понашању се испољавају индивидуалне црте личности, као и црте националне традиције са специфичним карактеристикама невербалног и вербалног понашања, тј. језичког изражавања у вези са тим. У процесу комуникације реципијент мора добро спознавати специфику статуса говорника, а, такође, усмерити своја очекивања на његове лично-статусне комуникативне црте које су, дакле, у директној вези са језиком. На основу реченог можемо говорити о двема врстама комуникативних лакуна: 1.) невербалним и 2.) вербалним комуникативним лакунама. Оне се везују за одређене

13

комуникативно-ситуативне моделе, као нпр.: опроштај, бројање, позивање у госте, комуникација у ресторану, алкохол и комуникација, поклањање цвећа, обраћање, јавна штампана комуникација, у реду и сл. Иако долази до ометања комуникације између две традиције, двају националних свести, упознавањем њихових обележја и њиховим приближавањем, макар оне биле сродне као овде анализиране руска и српска, та се „празнина“ у комуникацији превазилази и она наставља да функционише.

Ivanović Nenad i Ivanović Tatjana (nesoni779@gmail.com; tanja.r80@gmail.com), Institut za srpski jezik SANU

Krilatice u dramskim delima Dušana Kovačevića i njihova upotreba u savremenom srpskom jeziku

Rad sadrži popis i analizu krilatica (popularnih replika) iz tri drame Dušana Kovačevića: „Maratonci trče počasni krug“, „Radovan treći“ i „Balkanski špijun“. Na osnovu prikaza njihovog značenja i upotrebe u (raz)govornom jeziku, jeziku Internet-ćaskaonica, kao i u jeziku štampe, u radu se analiziraju i opisuju svojstva krilatica kao zasebnih lingvističkih entiteta u srpskom jeziku. U zaključku rada, određuje se status krilatica u savremenom frazeološkom sistemu srpskog jezika, naglašava njihova specifična komunikativna funkcija, i ukazuje na mogućnosti daljih lingvističkih istraživanja ove pojave u kontekstu veza između dramskog teksta, recepcije njegovog izvođenja (u pozorištu, kao i na filmu), i svakodnevnog govora njegovih recepijenata.

Ivanović Barišić Milina(milina.barisic@ei.sanu.ac.rs),Etnografski institut SANU, Beograd

SMS komunikacija

Pored toga što je naše doba označeno kao vreme izuzetno razvijene komunikacije, može se slobodno reći da je poslednje dve decenije obeležila digitalna tehnologija. Ova tehnologija je, s jedne strane, veoma ubrzala međusobnu komunikaciju i uticala na „međusobno zbližavanje“, nepoznato kao takvo u dosadašnjem istorijskom razvoju, ali i na formiranje specifične komunikacije – tzv. SMS komunikacije. Čini se da je ovaj način „razgovora“ prihvaćen u pomalo neočekivanim razmerama, posebno među mladima. Kao što je poznato, dosadašnja komunikacija između ljudi obavljala se uglavnom verbalnim i neverbalnim putem, odnosno – govorom i gestovima. U sadašnjem vremenu, naročito među mlađom populacijom, najrasprostranjeniji način komunikacije jeste uz pomoć mobilnog telefona, zapravo – kroz pisanje SMS poruka. Ova vrsta komunikacije odvija se u gotovo svim svakodnevnim prilikama i životnim situacijama. Za etnološku/antropološku struku posebno su zanimljive poruke koje se šalju u posebnim prilikama, poput rođendana i praznika, ali i u drugim sličnim prigodama, kao i poruke ljubavne ili erotske sadržine, i ostale njima slične. SMS poruke, osim što omogućavaju sagledavanje „veštine“ njihovog oblikovanja, zanimljive su i zbog sadržaja koji ne mora biti primeren prilici za koju je namenjen, a često to i nije.

Janković Ljiljana, Kostić Milena (ljili13@yahoo.com, mkostic76@gmail.com), Filozofski fakultet Niš

Pop Culture in EFL Teaching: Enhancing Classroom Communication

According to John Fiske, popular culture is the culture of the subordinated as they actively resist their subordination: “Popular culture is made by various factions of subordinated or disempowered people out of the resources…that are provided by the social system that disempowered them” (Fiske, Reading the Popular, 1989).Most scholars writing in the mid-twentieth century believed that pop culture wholly reflected and motivations of the dominant classes. In the most pessimistic reading of this perspective, usually termed the mass culture critique, cultural consumers are completely pacified and homogenized in the process of consumption. As unquestioning recipients, consumers contribute nothing to the meaning of popular culture – and thus nothing to society at large – but instead are repetitively victimized and immobilized by it. On the other hand, John Fiske acknowledges that while the larger social system provides cultural resources to consumers (and benefits economically from the process of consumption), it is only consumers who can popularize objects or practices. In his view, the power, ultimately, is with the people. Others argue that we need to be cautious in applauding the apparent power of active audiences to generate their own cultural meanings, because this power is actually quite limited. The social needs and individual aspirations are closely intertwined within a culture thus making it

14

possible to use the products of culture, pop culture in particular, when teaching young people. In that way they become aware of their belonging to a particular culture while creating it at the same time. Music represents a segment of culture which appears to be most appropriate for young people of all ages and levels of education, especially rock and pop music which addresses young people in their own easily recognizable language and expressions. The lyrics of rock songs and ballads in the English language help young students learn this language better and enhance their classroom communication in this foreign language. Thus, the lyrics of certain rock songs that are quite popular among the young students may be a useful teaching tool in enhancing students’ language competence and in teaching new lexis and grammatical structures.

Јањић Марина, Чутура Илијана (marinajanjicvr@yahoo.com), Учитељски факултет у Врању, Педагошки факултет у Јагодини

Дискурс младих на дијалекатском подручју - језички полисистем супстандардног и интернационалног

У овом раду ауторке испитују комуникациују младих на дијалекатском подручју са аспекта преплитања локалног говора, књижевног језика, жаргонизама и интернационализама са циљем дефинисања лингвистичке доминанте. За потребе истраживања узорковани су примери дискурса младих средњошколаца и студената у Врању и Јагодини. Полазна хипотеза је да на релацији регионално-национално-глобално говор младих карактерише својеврсна језичка хибридизација настала услед процеса регионализације глобалног, односно, језички полисистем супстандардног и интернационалног. Српски књижевни језик као национална вредност у ставовима младих са ових простора представља пожељни, али не и сврсисходни облик комуникације.

Jelić Kouburidou Marica, Jovanov Nataša(marajelic2003@yahoo.gr, modestyj@yahoo.com),Odsek za Englesku lingvistiku i književnost, Filozofski fakultet, Aristotelov Univerzitet u Solunu, Grčka

Smetnje u komunikaciji dvojezičkih i jednojezičkih govornika(interferencija grčkog u srpski):komparativna analiza izmedju dvojezične dece i studenata srpskog kao L2

Cilj ove prezentacije je da istakne najčešće gramatičke greške pri upotrebi srpskog jezika od strane dvojezične dece, koja žive u Grčkoj i jednojezičkih govornika, koji uče srpski kao strani jezik. Studije su pokazale da novorođenčad, koja su izložena sredini sa dva jezika, imaju sposobnost da razlikuju zvuke tih dvaju jezika (Bosch i Sebastian-Galles, 2001). Smatra da dvojezična deca retko upotrebljavaju oba jezika istom frekventnošću u svim domenima svog socijalnog okruženja: u zavisnosti od potreba pri svakodnevnoj komunikaciji, ova deca aktiviraju jače ili slabije znanje jednog ili drugog jezika (Grosjean, 1999). Sa druge strane, govor jednojezičkih govornika, koji uče neki jezik kao L2 razlikuje se od govornika maternjeg jezika po nepotpunoj i/ili neodgovarajućoj upotrebi gramatičkih elemenata L2 gramatike (Coppieters, 1987; Sorace, 1993, 2000). Kako bismo odgovorili na pitanje kakva je razlika u upotrebi srpskog kao L2 pri komunikaciji izmedju dvojezične dece i jednojezičkih osoba, sproveli smo jednostavan eksperiment, koji se sastojao od pisanja sastava i intervjua na grčkom kao i na srpskom jeziku, u kome su prisustvovale obe populacije.Rezultati ovog experimenta su pokazali da je mešanje gramatike grčkog jezika prisutno u većoj meri kod jednojezičkih osoba, ali da je interferenca zapažena u nekim gramatičkim strukturama i u govoru dvojezičke dece.

Jerotijević Danica (danicajerotijevic@gmail.com),Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

Stereotipi u narativima učenika kao manifestacije rodne razlike u komunikaciji

Rad ima za cilj da pokaže da li i u kolikoj meri stereotipni sadržaji iz bajki i priča za decu utiču na kasnije formiranje svesti o rodnoj razlici u komunikaciji, te kako se data svest ispoljava u kreativnom pisanju. Početna hipoteza je da će kod učenika mlađih razreda stereotipni sadržaj u napisanim pričama ili bajkama biti u većoj meri zastupljen nego kod učenika starijih razreda, pre svega jer je svežije sećanje na bajke i priče iz detinjstva, a samim tim njihov uticaj izraženiji, ali su u obzir svakako uzeti i brojni drugi, psihološki, sociološki i kulturološki faktori. U ispitivanju je učestvovalo devedeset učenika jagodinskih osnovnih škola, po petnaest devojčica i

15

petnaest dečaka iz četvrtog, šestog i osmog razreda. Istraživanje se sastojalo iz tri dela. Najpre su učenici imali zadatak da napišu svoju, originalnu bajku, kako bi se u datim narativima istražila učestalost pojavljivanja stereotipa. Zatim su ispitanici birali bajku koja im se najviše dopada od četiri ponuđene – dve tipične i dve netipične. Treći deo istraživanja predstavlja snimljeni intervju u kome učesnici odgovaranjem na pitanja iskazuju svoje viđenje rodnih razlika u komunikaciji. Analiza rezultata istraživanja potvrdila je navedenu inicijalnu hipotezu.

Jevtović Zoran, Aracki Zoran, (zjevtovic@filfak.ac.ni, azoran2002@yahoo.com), Filozofski fakultet Nis, Fakultet za kulturu i medije Univerzitet Megatrend Beograd

Ekranizacija književnosti u doba multimedija

Autori proučavaju problem ekranizacije književnosti u nacionalnom komunikacionom prostoru, posebno istražujući ulogu javne televizije i njen značaj u kreiranju medijske kulture. Globalni merkantilni senzibilitet vizuelnom jednostavnošću i digitalnim nomadstvom razbija etničke identitete, marginalizujući tradicionalnu moć književnog dela i načine interpretacije teksta.Fokus je na istraživanju kulturoloških emisija RTS-a, koji kao javni servis ima bitnu ulogu u promovisanju i negovanju kulturnih vrednosti. Činjenica da se klasici svetske i srpske književnosti sve ređe mogu videti na jedinom mediju koji ima funkciju obrazovanja mora da brine, baš kao i podatak da su bestseleri mnogo češće teme novinarskih žanrova. Tržišni pristup sferi umetnosti najavljuje nevidljivu simbiozu izdavača i medija, pa ekranizovane predstave postaju promoteri spinovanih kulturnih matrica. Novi oblici interpretacije otkrivaju sadržaj dela: tekst se menja slikom, kritička dubina – narcisoidnom površinom, a argumentacija i tragalački nemiri povlače pred marketingškim uveravanjima, zabavom i estradizacijom. Digitalni zemljotres naknadno transformiše pedagošku, etičku i komunikološku praksu, otvarajući nove procese spoznavanja književnih dela!Ako je nekada pomnim čitanjem pojedinac uronjen u svet znakova tragao za prepoznavanjem ideja i skrivenih poruka, multimedijalno obrazovan savremenik zahvaljujući internetu, ekranu i bliskim referentnim sajtovima brzo i temeljito vrši proveru saopštenog, kreirajući sopstvenu imaginarnu sliku u nekoliko dimenzija.

Jovanović Đokica (djole@junis.ni.ac.rs),Filozofski fakultet Beograd

Govor bez raz-govora

Poslednje ratno iskustvo na tlu bivše Jugoslavije ukazuje na, naizgled, jedan paradoks. Sukobljene strane su, kao osnovnim iskazima u svojim ideologijama, baratale istovetnim kategorijama, kao što su „sloboda“, „nacionalni interes“, „identitet“... ali su stajale na stanovištu da „onaj drugi“ polazi od drugojačijih premisa od „naših“. Ovo belodano stanje se lako dokumentuje površnim uvidom u medijsku praksu sukobljenih strana. Prvi zaključak navodi na pomisao da se radi o presečenoj komunikaciji. Reč je, međutim, o konstruisanoj strategiji presečenog dijaloga (raz-govora). Blokirana komunikacija je bila jedan od bitnih uslova da bi se u ratu činilo ono što je bila istinska namera – neograničena pljačka i uspostavljanje feudalizovanih čvorišta (nekontrolisanih) čvorišta moći. U neznatno pormenjenom vidu, ova strategija je i danas na delu. Indikatori: stigmatizacija svih humanih tekovina Jugoslavije („Jugoslavija – tamnica“).

Joвановић Ружица (Dimdjur@open.telekom.rs), Висока школа струковних студија за васпитаче Шабац

Наслов као иницијални мотивациони фактор у процесу комуникације књижевног дела са читаоцем

У време доминације реализма као правца у књижевности шест писаца доприноси афирмацији српске реалистичке приповетке бавећи се аналогним темама и ликовима, градећи тиме апотеозу грађанском животу Шапца у другој половини деветнаестог века. Од М. П. Шапчанина до Лазе Лазаревића, приповедачки рад са идентичним интенцијама мало где као кроз наслове њихових дела одаје индивидуалност сваког од тих шест приповедача (М.П.Шапчанин, Ј. Веселиновић, Л.Лазаревић, И.Вукићевић, М.Сретеновић и В.Јовановић). Појединци сам наслов постављају као експликовани монолог помажући читаоцу да на основу њега наслуте садржај приповетке, било да наслов означава место

16

дешавања, главног јунака или тему сажету у једну реч. Сваки од поменутих писаца имао је тачно одређен модел наслова као експликације радње.

Jovanović Vladimir Ž. (vulpus@filfak.ni.ac.rs), University of Niš, Faculty of Philosophy

Elements of Non-verbal Communication with English and Serbian Speakers: Contrastive Analysis

This paper is aimed at establishing a contrastive relationship between the communication acts of English and Serbian speakers based on paralinguistic, wordless expression means. The area of interest in the paper is specific non-verbal behaviour effected though channels such as hand gesture and forms of haptic communication. The research is performed on the dominant elements in both cultures, English speaking and Serbian speaking, trying to establish the points of correspondence, equivalence and difference. The samples of detected non-verbal messaging from the practices of English language speakers taken into account have been brought into comparative relation with instances from the Serbian communicative array. The considered communication acts have been classified into several groups according to their form, meaning and purpose.

Jovićević Jelena (jjovicevic@yahoo.com), University of Niš, Faculty of Philosophy

When Silence Matters

Within the borders of postmodern discourse it has become common to witness the processes of systematic social repression and hostility on the part of totalitarian regimes, directed towards all those who are marked as different and who refuse to give in to the imposed terror. While investigating the status of the ‘other’ amidst turbulent political atmosphere marked by Turkish restrictions of Kurdish human rights, Harold Pinter reached beyond the observable and raised his voice in favour of all the dispossessed whose opposing voices are often regarded as threatening for the imposed order. He used his political plays, especially Mountain Language, to portray language as one of the dominant patriarchal constructs and express protest against one-dimensional ideology which achieves and perpetuates its sustainability through suppression of language of the ‘other’ andimposition of violent language of terror. Through this paper, the author will attempt to prove that, contrary to postmodernist myopia in the face of possible alternatives, Pinter’s artistic spirit reached beyond words and imbued the universe with silent yet powerful alternate meaning.

Kalezić Sofija (pgstudio@t-com.me)Filološko-umetnički fakultet, Kragujevac

Egzil kao osnovna komunikaciona odrednica u korespondenciji Borislava Pekića

Borislav Pekić je, osim književnih dela i filmskih scenarija, za sobom ostavio i opširnu korespondenciju, pripremljenu za posthumno objavljivanje. U ovom radu, autorka se bavi pojedinim gnoseološkim i poetološkim konstantama Pekićevih ostvarenja "Korespondencija kao život I - prepiska sa prijateljima" i "Korespondencija kao život II - pisma Ljiljani". U prvom ostvarenju, realizovanom u periodu od 1965. do 1968, eksponirana je njegova prepiska sa stvaraocima koji su činili elitu beogradskog literarnog i kulturnog kruga, od Nikole Miloševića, Borislava Mihailovića - Mihiza, Miodraga Bulatovića, Danila Kiša, Mirka Kovača, Filipa Davida do Dragoslava Mihailovića, Matije Bećkovića, Predraga Palavestre, Slobodana Selenića, Pavla Ugrinova, Vide Ognjenović i drugih. U drugom tomu, "Pisma Ljiljani", u većoj mjeri je prisutna intimno-elegična intonacija, budući da je ova prepiska stvarana u periodu kad pisac još uvijek nije došao u London i u toku koga je bio odvojen od supruge i kćeri. U ovom radu autorka piše o Pekićevom boravku u Velikoj Britaniji, koji je predstavljao dvadesetogodišnji period njegove najintenzivnije kreativne plodnosti i stvaralačke zrelosti, što se upečatljivo može sagledati i iz pojedinih komunikoloških konstanti u njegovim pismima, od kojih je egzil jedna od najvažnijih.

17

Kalezić Radonjić Svetlana (svetla@t-com.me)Filozofski fakultet Nikšić, Crna Gora

Pjesnička slika kao komunikacioni medij u poeziji Šejmasa Hinija

Poezija pjesnika Šejmasa Hinija, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1995. godine, po mnogo čemu ostavlja poseban utisak na čitaoca. Bilo da je u pitanju njen kompleksan odnos prema stvarnosti i prošlosti, bilo da dotiče čovjekovo svakodnevlje (zbog čega je i stav kritičara prema njegovim poetskim ostvarenjima jednoglasan – svaka njegova pjesma predstavlja „svakodnevno, obično čudo“) ili njegovu animalnu prirodu, bilo da se bavi aktuelnim problemima društva u previranju ili najličnijim evokacijama, Hinijeva poezija „probija rubove literature“ ulazeći u život sam. U takvoj poetskoj konstelaciji jedno od ključnih mjesta pripada pjesničkoj slici koja vrlo često predstavlja okosnicu i ključni oslonac Hinijevog poetskog tkanja. Poetska slika po sebi posjeduje dvostruku realnost – ona je u isto vrijeme i oblik duha ili svijesti, ali i jezički oblik. Takođe, Hinijeva pjesnička slika se često zasniva na simbolima, na simobolizovanom realnom, što otvara nove mogućnosti u komunikativnosti ove poezije. Polazeći od horacijevske teze ut pictura poiesis, i nadovezujući se na mnoge moderne teoretičare, pokušali smo u ovom radu da odgonetnemo na koji način poezija Šejmasa Hinija, upravo preko poetskih slika, komunicira sa recipijentima.

Kamčevski Danko (dkamcevski@gmail.com)Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu

Komunikacija kao izvor humora u Autostoperskom vodiču kroz galaksiju

Polazeći od Bahtinove teze o romanu kao specifičnom žanru koji inkorporira druge žanrove, i koji, za razliku od epa, ima tu sposobnost da može da se nasmeje prihvaćenim vrednostima, u ovom izlaganju će se izneti dekonstruktivistički aspekt Autostoperskog vodiča kroz galaksiju, kroz prizmu jezika i komunikacije. Vodič putem moći smeha dekonstruiše žanr naučne fantastike sa njegovim mnogobrojnim tropima i klišeima. Humor u njemu je već po sebi najvećma verbalan, ali u radu se neće ispitivati teorija humora, već teme na koje se autor oslanja da bi proizveo komičnu situaciju. Između ostalih tu je humor koji se oslanja na pitanje komunikacije, i na taj način iz duhovite perspektive problematizuje smisao života, religiju, postojanje Boga – što u isto vreme iskazuje trajnu vrednost Autostoperskog vodiča kroz galaksiju koji se može posmatrati i kao delo nastalo u (intertekstualnom) dijalogu sa takozvanim metanaracijama, poput Biblije.

Kasumagić-Kafedžić Larisa (larisakasumagic@yahoo.com), Faculty of Philosophy, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

Intercultural Communicative Competences of EFL Teachers and Students

In the last two decades many foreign language teachers in Europe have expressed their belief that the primary goal of foreign and second language acquisition and learning is to enable language learners to communicate with people coming from different linguistic and cultural backgrounds in a global, multicultural world, where borders become even more fragile and the human need to live in peace and tolerance with the other is not only a necessity but the inevitable urge for the human race to survive. The focus of the proposed paper is to clearly determine the relevance of intercultural communicative competences of foreign language teachers and students through the analysis of the theoretical frameworks and relevant literature. The paper tries to propose the action research framework for analyzing the situation in primary and secondary schools in the post-war Bosnia and Herzegovina in regard to understanding, developing and assessing intercultural communicative competences of language students and teachers.

Karanfilović Nataša, Muždeka Nina (karanfil@sbb.rs, nina.muzdeka@gmail.com), Filozofski fakultet u Novom Sadu

Miscommunication as a Narrative Strategy in Margaret Atwood's The Blind Assassin

The paper aims at exploring instances and types of miscommunication in Margaret Atwood's 2000 novel The Blind Assassin. In addition to moving the plot forward, miscommunication appears as an element of the narrative

18

plan which turns the reader from a passive recipient of the effortlessly digestible story into an alert participant in the narrative process. As such, the reader is expected to detect the parodic treatment of the deployed genres which constantly thwarts their "horizon of expectations." In such a process, the issue of miscommunication is brought into the channel of generic communication between the author and the reader.

Kneževic Marija (marija13a@gmail.com),Filozofski fakultet Nikšić, Crna Gora

“Round the swoop of a bend”: The Language of Circles in D. H. Lawrence and NativeAmericans

“If I have a way to go, it will be round the swoop of a bend impinging centripetal towards the centre. The straight course is hacked out in wounds, against the will of the world,” Lawrence says in Morning in Mexico, a work depicting his experience of Native American way of living and art. However, similarities between Lawrence’s and Native American life philosophies are noticeable in a number of other Lawrence’s writings that are not obviously, or not at all, connected with his American experience. One of the most significant points of connection is the vision of cosmos and time in circular and cyclical movements that strongly informs both Lawrence’s and contemporary Native American poetics. They believe that narrative (or a story) should repeat this movement not only in contextual, but also in structural sphere of the text. Finally, and most strikingly, what at first appears to be simple mimesis (especially that of the primitive mind), in its eco-centric point of view, actually strongly applies to postmodernist semiotic concern, such as Deleuze and Guattari’s conception of rhizomes and plateaus. I will give parallel example from Lawrence’s text and from a number of most renowned Native American contemporary authors (L. M. Silko, N. S. Momaday, and L. Erdrich) to show how narrative develops as, in Deleuze and Guattari’s words, a rhizomatic structure that is uncontained and always evades totalizations. It develops as a performance that enables the speaker (narrator) and the listener (reader), and, therefore, an uncontained, inconclusive circular event without definite beginning and end. Because its vitality relies on its ephemeral nature, the text/narrative/story also becomes a shifting medium, a restless nomadic phenomenon, whose meaning is modified with each appreciation.

Kocić Ana (anakocic@hotmail.com), Faculty of Philosophy, Niš

Is communication between two cultures really (im)possible? – Nathaniel Hawthorne's Gentle Boy

The paper deals with the relationship between two very influential religious groups in Colonial America and their relationship; namely, the Puritans as the dominant majority group and the Quakers as a very influential and notoriously persecuted minority group. Firstly, a brief historical overview of both groups is given, with a special emphasis on the religious differences that caused major clashes between the two groups. A firmly closed totalitarian Puritan matrix is contrasted with an overly-enthusiastic and sometimes even self-destructive perseverance of the Quaker sect. In the second part of the paper, an attempt is made to link historical and sociological considerations of the two groups with the analysis of Nathaniel Hawthorne’s short story Gentle Boy. As the story recontextualizes the clash of two cultures, its fictional outcome poses and maybe even answers the question from the title.

Kostić Ivana (kosticivana87@hotmail.com)Filološko-umetnički fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Prevod engleskih viceva na srpski

Od davnina, komunikacija među ljudima bila je ključni faktor za obavljanje raznih delatnosti od velikog značaja, i stoga su ljudi nastojali da je podignu na viši nivo. Među tipovima komunikacije, jedno od najznačajnijih sredstava je jezik kao sredstvo verbalne komunikacije. Međutim, u procesu interlingvalne komunikacije pored značenja koja se u poruci mogu preneti jezičkim sredstvima, postoje i one skrivene strukture koje nije lako predstaviti u poruci, kao što su kulturološki obrasci specifični za jednu govornu sredinu, bilo da se radi o kulturnoistorijskispecifičnim sadržajima jezika izvornika (JI) ili jezika cilja (JC). Na ovakav problem nailazi se u prevodu kratkih šala ili viceva kao vrste teksta. U radu su predstavljene neke vrste viceva u engleskom jeziku, sa akcentom na onim koji su iz navedenih razloga teško prevodivi na srpski. Cilj rada je bilo iznalaženje prevodilačkih sredstava odnosno postupaka kojima se prevodioci u ovkvim situacijama služe kako bi prevazišli nultu ekvivalenciju i

19

čitaocima u srpskom kao JC najadekvatnije preneli sadržaj kao estetski jednakovredan ekvivalent. Zaključak je da odabir ovih sredstava zavisi od vrste vica koji se prevodi kao i od cilja koji se prevodom želi postići.

Костић-Пахноглу Тамара (tamara@filfak.ni.ac.rs),Филозофски факултет Ниш

Говор као текстуални индикатор у роману Епидемија грчког послератног писца Андреаса Франгјаса

Савремена поетика у извесној мери надокнађује неправду учињену ликовима у прози, која се огледала у њиховом занемаривању и упадљивом подређивању радњи. Лик у роману дефинитивно није мртав и могуће га је реконструисати на основу различитих индикатора карактера. Иако у начелу било који елемент у тексту може послужити као индикатор карактера, неки елементи повезани су са карактеризацијом чешће него други. Широко прихваћен метод карактеризације јесте онај који нуди Шломит Римон-Кенан у својој студији Наративна проза. Један од најзначајнијих текстуалних индикатора карактера који се користи при индиректном представљању јесте говор, који може бити схваћен као разговор или као мисао. Било својим садржајем или својом формом и стилом може указивати на једну или више особина лика. Радња романа ''Епидемија'' одвија се на острву-логору и једини актери су затвореници и представници власти. У тим специфичним условима и комуникација је специфична, како међу ове две јасно подвојене групе, тако и унутар њих. Проучавање говора као текстуалног индикатора карактера у овом роману представља веома валидан извор информација за синтезу ликова.

Kovačević Miloš (mkovacevic31@gmail.com), Filološki fakultet Beograd / FILUM Kragujevac

O nekim razlozima bisemičnosti rečenica u novinarskom jeziku

U radu se, na primerima iz publicističkog stila, tačnije iz novinarskog podstila, analiziraju biosemične(dvoznačne) rečenice. Rad ima za cilj da se razotkriju i obajsne strukturno-stilski razlozi bisemičnosti. Osnovna hipoteza koja se u radu obrazlaže jeste da postoje dva osnovna razloga bisemičnosti, koja se uslovno mogu okarakterisati kao svesna (namerna) i nesvesna (spontana) bisemičnost. Prva zapravo reprezentuje poetsku funkciju jezika, odražava jezičke strukture svesno tvorene za izražavanje dvoznačnosti temeljene na saodnosu drugostepene i prveostepene modelativnosti jezičke jedinice. Taj se tip bisemičnosti susreće u strogo (pod)žanrovski određenim tekstovima publicističkog stila. Drugom tipu bisemičnosti razlog je jezička nemarnost, tj. strukturna i/ili stiolska nedorađenost rečenice. I za jedan i za drugi tip bisemičnosti navode se primeri iz publicističkog stila, i “modeluju” jezički razlozi koji su im u osnovi.

Krombholc Viktorija (viksic@gmail.com), Filozofski fakultet Novi Sad

‘The messages that pass along them’: secret communication in Sarah Waters’ Affinity

Set in late nineteenth century London, Sarah Waters’ neo-Victorian novel Affinity (1999) is a narrative of lesbian desire centred around Selina Dawes, an inmate in Millbank prison, and Margaret Prior, a female visitor who falls into her web of deception. The novel uses epistolary voice in the form of diary entries written by the two protagonists. Seemingly providing a secret outlet for her most intimate thoughts and passions, Margaret’s diary is exposed as the vehicle for her destruction, as it becomes clear that its privacy has been compromised and abused by her own maid, Vigers. At the same time, Margaret discovers only too late the secret correspondence between Selina and Vigers, which manages to circumvent the close supervision imposed by the prison guards. Finally, the second set of diary entries is revealed to the reader alone and provides privileged insight into the details of Selina’s life prior to her imprisonment, exposing Vigers as the real mastermind of the fraud.

20

Lazarevic Nina (nina.lazarevic@gmail.com), English Department, Faculty of Philosophy, University of Niš

Intercultural communicative competence in the EFL classroom

The importance of intercultural communicative competence (ICC) has become foregrounded in foreign language teaching, in addition to language and sociopragmatic competences. The multicultural reality calls for more ‘interculturally’ competent students, able to successfully negotiate intercultural encounters. The EFL classroom proves to be a logical and practical place to introduce the concept of ICC and raise students’ awareness of its importance (Sen Gupta 2003, Aguilar 2008, Scarino 2009), as language teaching already includes different aspects of ‘visible’ culture (festivities, customs, food, etc.). However, the resources on ICC in English language teaching materials in Serbia are scarce. The elements of a foreign culture are present only as add-on activities or fillers, while ICC is rarely worked on. It is therefore important to provide enough material with intercultural elements that teachers can include in their teaching practices. As a possible solution, the culture-specific assimilator (Triandis 1995), as a technique used in cross-cultural and intercultural training, might be adapted for both language and intercultural training. The paper will show the assimilator that has been designed, the particular aspects of culture that have been included, as well as the possibilities for its application in foreign language instruction.

Lazić Andjelka (andjelka11@gmail.com)Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Šabac

Непосредан сусрет ученика средње школе са лексиком традиционалне културе

Бројне речи из народне књижевности и из текстова писаца романтичарске и реалистичке епохе присутних у нашим средњошколским читанкама спадају у лексичка подручја и семантичке кругове који су сасвим удаљени од искуства наших данашњих ученика. У Школи за уметничке занате у Шапцу спроведено је микроистраживање с намером да се утврди колико ученици познају семантику лексике традиционалне културе, што је неопходан услов за рецепцију старијих текстова, комуникацију са својим непосредним сеоским окружењем, нарочито у оним сегментима који се директно тичу наставних циљева школе у којој се образују. Пошло се од провере знања ученика као конкретног показатеља на основу кога ће се издвајати лексика.Тестом је утврђено да је нашим ученицима непозната семантика лексике традиционалне културе у текстовима у нашим читанкама, што представља проблем и наставницима и ученицима при обради и рецепцији текстова. Да би се разумео начин живота у 19. веку, као и у савременом селу и терминологији старих заната, први је услов да се загонетка семантике лексике као аналогије вантекстовне стварности решава кључем језика у адекватном речнику лексике традиционалне културе све док култару, схваћену као начин живота, лексикограф не учини познатом и на појмовном и на лексичком плану.

Lopičić Vesna (lovevuk@gmail.com),Filozofski fakultet Niš

„Ne/verstvo jeziku i književnosti“: problem komunikacije i pisac u tuđini

Esej Davida Albaharija „Prvi jezik, druga zemlja“ poslužio je kao inspiracija za promišljanje teme položaja pisca u tuđini i problema komunikacije kroz književnost u rasejanju. Čitav niz poteškoća i nedoumica prati autora koji stvara u imigraciji: značaj njegovog dela za maticu i dijasporu, nacionalno određivanje pisca, mogućnost komuniciranja na maternjem jeziku, dilema između očuvanja jezika ili kvaliteta književnosti, raskol između održanja kontinuiteta jezika i duha sa jedne i sistema vrednosti sa druge strane, problem prenošenja ili pronalaženja stila na novom jeziku, prednost stvaranja na svom jeziku itd. Komuniciranje srpskih pisaca u kanadskoj tuđini odražava probleme sa kojima se susreće većina pisaca u bilo kojem rasejanju. Pozivajući se na stavove Graema Danfija (2001), rad ima za cilj da ukaže na važnost perspektive iz koje pisac komunicira, odnosno na postojanje emigrantske i imigrantske perspektive.

21

Macura Sergej (gargantua_xp@yahoo.com), Filološki Fakultet Beograd

Objava broja 49 ili operacije 72 ili jednačine 25+24+20: mnogostrukost zaključaka u potrazi Edipe Mas

Polazni obrazac za određivanje interpretativnih mogućnosti ovog štiva nalazi se kod Umberta Eka u Kulturi, informaciji, komunikaciji: vjerovatnoća da će se od dva događaja ostvariti jedan iznosi 1/2, a svaka daljnja “račvasta staza” u Pinčonovom tekstu eksponencijalno povećava broj binarnih disjunkcija koje ulaze u igru (1/4, 1/8 itd). Potraga Edipe Mas za rješenjem misterije oko ostavštine njenog bivšeg muža svojevrsna je analogija čitaočevoj potrazi za smislom romana, ali što tekst dalje odmiče, broj binarnih opozicija DA-NE sve više raste i broj mogućih odgovora na ovo temeljno pitanje eksponencijalno se povećava do tačke urušavanja smisla, tj. nule. Sam broj 49 ima čitav repertoar značenja u tibetanskoj i hrišćanskoj tradiciji, koja se mogu beskonačno usklađivati sa pripovjedačkim predstavljanjem događaja, pridajući tako jednom tumačenju status šuma, a drugom ili drugima status informacije. Pored binarne, u čitanju ovog romana može se primijeniti i neodređena logika, koja počiva na principu DA-NE-MOŽDA, i stvara “sivu zonu” između dva nedvosmislena pola odlučivanja. Na taj način i tumačenje se dodatno usložnjava, pošto se sam čitalac nalazi pred binarnom opozicijom koju čine dva logička sistema.

Makarova, Elena (makarova.h@gmail.com), Taganrog Institute of Management and Economics, Russia

Writer – Reader Interaction in Teaching Literature

The paper investigates the role of background knowledge in text comprehension. TESOL is a challenging experience, but teaching literature to the same category of learners is double challenging. Experiment participants read English text preceded by a passage containing cultural information relevant to the corresponding story, thus activating existing schemata. Control group of participants read the same extract without cultural information. Both groups did the comprehension check and recalled the story. The experimental group showed superior understanding and recall compared to the control group. Results suggest that better understanding and memory facilitation is due to background knowledge activation leading to construction of knowledge structures that combine both generic knowledge and the story passages elements. Results support theories of instruction in literature that focus on the understanding of context based on reader’s background knowledge which is the heterarchical system of generic knowledge. Reading is reader’s and writer’s schemata interaction. If there are no shared schemata, comprehension is impossible. Research work is directed to how text is organized in descriptive, narrative, and expository genre and psychological processes involved in dealing with texts. It involves interactions with issues of 'content schemata' and 'formal schemata', and is related to teaching and learning languages and literature.

Makišova Ana (makisova.anna@gmail.com), Filozofski fakultet Novi Sad

Načini komuniciranja na predškolskom uzrastu

Motivisanje dece za sticanje komunikativnih iskustava i aktivno učešće u razvijanju komunikativnih veština na predškolskom uzrastu pripada vaspitačici. Sve aktivnosti, kako verbalne tako i neverbalne, ne smeju biti nametnute već motivisane. U okviru verbalne komunikacije, na ovom uzrastu ima dominaciju monolog, i to monolog vaspitačice. Njeni monolozi su češći i duži, obraća se celoj grupi, sledi dijalog sa decom koja su govorno aktivnija, komunikativnija. Na ovom uzrastu ređe su zastupljene kod dece u upotrebi rečenice, već samo reči. U većini slučajeva komunikaciju započinje vaspitačica i ona tu predstavlja bitan faktor u razvoju detetovog govora kako i uspešne komunikacije. Da bi komunikacija bili uspešna, vaspitačica mora postavljati prava pitanja, uspostavljati pravi dijalog i uključivati i decu, koja su govorno manje aktivna. Drugi tip komunikacije zastupljen na predškolskom uzrastu jeste neverbalni. Ovim tipom komunikacije ovladava ne samo vaspitačica, nego i deca. Zastupljena je mimika, pokreti rukom, glavom, pogledom, ili razni izrazi lica.

22

Maksimović Danijela (danijelamaksimovic@yahoo.it), Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet

Aleksa Šantić i Gabrijele d’Anuncio – primer intertekstualne komunikacije

Šantić je zbog svog tradicionalizma zapamćen kao pesnik koji se klonio eksperimentisanja. Ova pomalo nepravedna uspomena na njegovo izuzetno stvaralaštvo bacila je senku na najotvoreniji i najkomunikativniji deo njegove poezije, nastao 1910. godine kada se desio veoma značajan preokret u Šantićevom radu – povukao je paralelu između svojih i D’Anuncijevih stihova. Primenio je ono po čemu je veliki italijanski pesnik ostao upamćen: dugu strofu, kratak stih i melodična, slikovita sazvučja. Ovaj primer intertekstualne komunikacije obuhvata nivoe teme, leksike, forme i zvuka. Njihovom analizom otkrivaju se moderni aspekti Šantićeve poezije.

Marinković Ivana (ivana.marinkovic@isj.sanu.ac.rs), Institut za srpski jezik SANU Beograd

Mehanizmi ostvarivanja i održavanja kontakta sa čitaocem u naučnom diskursu

U ovom istraživanju ćemo se baviti mehanizmima pomoću kojih se ostvaruje i održava kontak sa čitaocem u naučnom tekstu na korpusu naučnih radova iz različitih oblasti. Naime, predmet našeg interesovanja biće: jezičke konstrukcije kojima se realizuje određeni način izlaganja (npr. upotreba bezličnih i pasivnih konstrukcija kojima se ostvaruje impersonalni način izlaganja nasuprot personalnom struktuiranju rečenice), zatim upotreba 1. l. jd. Ili 1. l. mn., upotreba trpnog i drugih prideva, kao i zastupljenost određenih leksičko-semantičkih grupa glagola (npr. perceptivnih gl.). Cilj našeg istraživanja je da ukaže na sličnosti i razlike koje se ostvaruju različitim jezičkim sredstvima prilikom formiranja naučnog teksta u humanističkim i prirodnim naučnim disciplinama.

Marojević Radmilo (radmilo@mail.ru),Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Inverzija pridjeva i predloško-imeničke veze sa aspekta komunikacije (Luka Milovanov, Mažuranić, Slovo o polku Igoreve)

U prvom dijelu rada razmatra se poetika Luke Milovanova Georgijevića, koji inverziju (“premetnju”) ilustruje samo navedenim tipom. U drugom dijelu rada razmatraju se, sa aspekta komunikacijone percepcije, primjeri inverzije u spjevu Smrt smail-age Čengijića, a u jednom primjeru se rekonstruiše predlog s. U trećem dijelu rada novom argumentacijom se potkrepljuje autorovo tumačenje jednog tamnog mjesta u staroruskom spjevu Slovo o polku Igoreve (umjesto imenice rekonstruiše se posesiv u sintagmi: saltan’i za zeml'ami), a pogrešna tumačenja objašnjavaju se sa aspekta komunikacionih teškoća percepcije neobičnog reda riječi.

Matić Maja (majamatic@sezampro.rs), Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Kulturna specifičnost jezičkih kolumni

Kulturne specifičnosti jezičke kolumne kao vrste teksta sagledaće se najpre dijahronijski, dakle kroz kratak istorijat ove vrste teksta u različitim kulturnim i jezičkim zajednicama. Predmet ovog rada su kolumne novijeg datuma pisane na nemačkom i srpskom jeziku. Detaljnija, sinhronijska analiza sprovedena je na korpusu kolumni iz nemačke i srpske štampe s ciljem utvrđivanja njihovih najvažnijih stilskih odlika, pragmatičkih obeležja i tekstualnih funkcija. Predmet analize jezičkih kolumni biće, između ostalog, izbor tema, monolog ili dijalog sa čitaocem, kao i udeo zabavnih i/ili poučnih delova teksta, realizovanih najrazličitijim jezičko-stilskim sredstvima. Navedene razlike delimično su uslovljene time da li je u pitanju autor iz naučno-akademskih krugova ili novinar zainteresovan za jezička pitanja. Uporedna analiza iste vrste teksta pisane ne samo na različitim jezicima, nego i u okviru različitih novinarskih i lingvističkih tradicija, jasno ukazuje kulturne specifičnosti diskura o jezičkim normama, promenama i nedoumicama.

23

Mićić Sofija (smicic@ptt.rs), Faculty of Medicine, University of Belgrade

Professional Communication between English-speaking and Serbian Doctors

In the last 40-odd years, there has been the advance of medical science and technology undreamed of before. New branches of medicine (molecular biology), new diseases (for example, SARS – severe acute respiratory syndrome) as well as new machines (laser, scanner etc.) have been developed. The English language of medicine is linguistically highly sophisticated and has been successful in following this development. Having the role of lingua franca of science, it influences other world languages of medicine by imposing its rules on how to build their own languages of medicine. However, the Serbian language of medicine hardly follows this fast-paced development of medical science and technology. Consequently, it has been laden with anglicisms which have mostly not been linguistically analysed and adapted to the Serbian language. The paper discusses how these newer anglicisms have been mostly inappropriately used in the modern Serbian language of medicine with examples from medical books and journals. Some suggestions have been provided on how to improve the situation so that the anglicisms in question are properly adopted into the Serbian language of medicine. This, in the author’s opinion, requires a collective, multidisciplinary effort involving medical doctors, on one hand, and translators, terminologists, documentalists, applied linguists and English language teachers, on the other.

Milatović Biljana (biljanamo@yahoo.com), Filozofski fakultet Nikšić, Crna Gora

Strah od komunikacije na stranom jeziku u učionici

Sedamdesetih godina prošlog vijeka problemi u komunikaciji su objašnjavani uticajem više faktora, a jedan od njih je nedostatk spremnosti za komunikacijom. McCrockey (1977) smatra da je spremnost za komunikacijom situacijski fenomen i definiše je kao individualnu predispoziciju da se otpočne komunikacija sa drugim.Uviđajući da studenti često izbjegavaju komunikaciju na časovima engleskog jezika obavili smo istraživanje uz pomoć upitnika,koji se koristi za mjerenje spremnosti za komunikacijom WTC (Willingness to communicate) autora McCrockey i Richmond (1987). U radu su prjedstavljeni rezultati ovog istraživanja koje je obavljeno na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, Univerzitet Crne Gore, na studijskim programima za engleski, njemački, italijanski, ruski i francuski jezik sa studentima prve godine.

Milenković Branka (brancca.milenkovic@gmail.com), Filološko-umetnički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu

Neki aspekti komunikativnosti pisanog diskursa na C2 nivou u okviru osnovnih akademskih studija

Pisani diskurs je vid komunikacije u čijoj osnovi su dva polazišta – ideja kao proizvod pisanja I prijem te ideje kod čitaoca. Komunikativni pristup nastavi uopšte obeležio je poslednje tri decenije dvadesetog veka, a sam termin komunikativna kompetencija prema mišljenju Brauna jeste ,onaj aspect naše kompetencije koji nam omogućuje da prenosimo poruke i interpretiramo značenja u procesu komunikacije sa drugim ljudima u okviru određenog konteksta’. (Brown, D. 1987: 199) Širim prihvatanjem komunikativnog pristupa u nastavi stranih jezika, pisanje kao jezička veština obeleženo je svrhom pisanja i svešću o ciljanom recipijentu. Stoga, predmet ovog istraživanja ukazao bi na neophodnost aktiviranja upravo komunikativne svesti o prijemu ideje i svesti o ciljanom recipijentu kod studenata anglistike na C2 nivou (Zajednički evropski referentni okvir za žive jezike). Kao polazište u ovom istraživanju uzet je u obzir obrazac teoretičara Paltridž (Paltridge, 2001: 51) koji studente, kao recipijente, upućuje na interakciju sa piscem i na dekodiranje teksta sa ciljem podrobnijeg razumevanja intencije samog pisca. Analiza popunjenih obrazaca upućuje na zaključak da se nameće potreba za izmenom programa nastave pisanja na C2 nivou, prvenstveno u pogledu obuhvatanja elemenata višeg reda pisanja, koji su prema Binu superijorniji u odnosu na elemente nižeg reda pisanja. (Bean, J. 1996: 226-227)

24

Milošević Jovanka (Jovanka.Milosevic@isj.sanu.ac.rs),Institut za srpski jezik Beograd

O (ne)uspelim reklamnim porukama

Nezaobilazni deo savremenog potrošačkog društva jesu reklame, koje predstavljaju svojevrsno sredstvo komunikacije. Kao jedna od bitnih osobina savremenog reklamnog diskursa ističe se preplitanje različitih kodova – jezičkog, vizuelnog i auditivnog (poslednji u zavisnosti od medija putem kojeg se reklama ostvaruje), a predmet ovog rada jeste jezički sloj reklama, i to onih u kojima se prepliće samo jezički i vizuelni kod (bilbordi, novinske reklame). Jezičke poruke reklama analiziraćemo sa leksičko-semantičkog, morfološkog, sintaksičkog aspekta, pri čemu ćemo razmatrati i da li i u kojoj meri one odstupaju od standardnojezičke norme. Na osnovu rezultata naše analize razmotrićemo pitanje komunikativne (ne)uspelosti jezičkih poruka reklama, te (ne)ostvarenosti marketinških ciljeva razmatranih reklama.

Milutinović Maja (maja.milutinovic77@gmail.com), Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Konstituisanje Sopstva: komunikacija i identitet u Kunderinom romanu Neznanje

U radu ćemo najpre nastojati da damo kritički osvrt na ne(mogućnost) uspostavljanja komunikacije u okvirima Rikerove dijalektike identiteta-idem I identiteta-ipse u procesu konstituisanja narativnog identiteta, kako junaka/emigranata, tako I Starog/Novog Sveta, mesta/nemesta I jezika samog.Posebna pažnja će biti posvećena pokušaju izlaska iz Ožeovog nemesta, odnosno “ništa-komunikacije” sveta Kunderinih protagonista, koji je istovremeno I svet autora Neznanja.Takođe će biti razmatran I ulazak u tekst/pisanje kao potencijalno otvaranje hermeneutičkog horizonta u kontekstu Rikerovog konfigurisanja dijalektike Sopstva junaka, ali I autorskog subjekta.

Mijanović Ljiljana (lillimon@gmail.com), Filozofski fakultet Nikšić, Crna Gora

Mogućnost i nemogućnost komunikacije Orijenta i Okcidenta u Forsterovom romanu Jedan put u Indiju

Jedan put u Indiju E. M. Forster je napisao sa željom da uspostavi komunikaciju između civilizacija Istoka i Zapada, svjestan naposljetku činjenice da neke stvari moraju zauvjek ostati odvojene, bez obzira na individualne želje i htijenja. Forster pokušava da u ovom romanu prevaziđe crno-bijelu tehniku prikazivanja kolonijalnih odnosa i da se bavi nekim pitanjima koja su jednako aktualna i u koloniji i u metropoli. Ulazeći duboko u kompleksnost kolonijalnih odnosa, Forster nam predočava marginalne grupe, odnosno pred nama je slika metropole i kolonije ne kao monolitnih blokova, već kao složenih struktura sa hijerarhijskom ljestvicom moći. Roman Jedan put u Indiju počiva na trostrukoj strukturi – Džamija, Pećina i Hram. Metaforičan naziv prvog dijela romana, ,,Džamija’’, predstavlja mogućnost razgovora i komunikacije Engleza i Indijaca. Postojeća teza o eventualnom prijateljstvu ovjekovječena individualnim prijateljstvima i tolerancijom u prvom djelu, biva zamjenjena antitezom u drugom djelu romana posjetom Marbarskim pećinama. Treći dio romana, Hram, ukazuje na moguću sintezu međuljudskih odnosa i pomirenje. Dakle, E. M. Forstera shvata kulture kao homogene ipotčinjene svjesan činjenice da se one uzajamno nalaze u jednom neprestanom ambivalentnom, pa čak i antagonističkom, ali nikada harmoničnom odnosu napetosti. Kulturni kontak dovodi se u vezu sa fenomenima nadređivanja i podređivanja. Forster civilizacije shvataju kao komplementarne, ukazujući na neophodnost koegzistencije, ali i da katkad postoje nepremostive razlike Orijenta i Okcidenta.

Milošević Danica (ivana44yu@yahoo.com),Filozofski fakultet Niš

Sam Shepard and David Mamet on Parent-Child Communication

The purpose of this paper is to explore the topic of communication between parents and children in the plays The Cryptogram by David Mamet and A Lie of The Mind by Sam Shepard. The two authors, the first one minimalist and the second one realist, both speak of disintegration of family life and traditional family values,

25

which seriously reflects on the way their characters behave and use language in communication. Also, the paper will present similar viewpoints on the theme of disturbed family relations and inadequate language, of other two respectable writers, Edward Bond and Harold Pinter. The aim of this paper would be to highlight the importance of honest and human two-way communication, which is intentionally missing in Mamet and Shepard’s plays, but should be considered absolutely essential in social contexts in which they place their characters since they can be regarded as our universal representatives.

Miloradović Sofija (sofija.miloradovic@sanu.ac.rs),Institut za srpski jezik SANU / Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini

Jezik u kondiciji – omladinski muzički žargon

Žargon je jezička pojava atribuirana efemernošću. Visokoj ekspresivnosti žargonskih leksema svojstvena je relativna kratkovekost. U pitanju su neprekidna inovativnost i promenljivost žargona, čija je dinamičnost neuporedivo veća od prosečne, uobičajene učestalosti promena u jezicima. Imajući u vidu stav da je gotovo nemoguće dati ikakav „precizan i hronološki omeđen prikaz leksičkog razvoja“ ove vrste leksike, ovde ću pokušati da načinim jedan dijahroni presek srpskih muzičkih žargonizama, a upravo zbog inherentne promenljivosti i nestalnosti substandardnog registra. Taj presek pokušaću da predstavim na primeru žargonske leksike iz Rečnika žargona objavljenog 1976. godine, autora Dragoslava Andrića, tačnije – na primeru izdvojenih žargonizama iz muzičke sfere upotrebe, kao i na primeru ove vrste leksike izdvojene iz Rečnika savremenog beogradskog žargona, autora Borivoja i Nataše Gerzić, objavljenog 2002. godine, povlačeći paralele sa materijalom koji sam prikupila za domaći mini leksikon savremenog omladinskog muzičkog žargona. Podrobniji pregled žargonskog materijala zabeleženog u pomenutim dvama rečnicima, te poređenje izdvojenih žargonskih leksema iz muzičke sfere upotrebe sa savremenim muzičkim žargonskim fondom urbane mladeži, pokazuje da je došlo do izvesnih promena na morfofonetskom i, značajnije, na semantičkom planu.

Милосављевић-Тодоровић Марија, Спасојевић Марина(marija.milosavljevic@isj.sanu.ac.rs, marina.spasojevic@isj.sanu.ac.rs),Институт за српски језик САНУ Београд

Прагматички аспекти употребе језичких средстава у дискурсу оглашавања на интернету

Предмет овог рада јесте прагматичка анализа граматичких и лексичких средстава коришћених у огласима на интернет сајту Лимундо. Циљ је да утврдимо којим се лингвистичким и нелингвистичким средстима утиче на примаоца поруке, с обзиром на то да су огласи индиректни говорни чинови, а неограничен простор и одсуство цензуре на интернету остављају оглашаваоцу доста слободе у избору средстава којима делује на адресата. Наиме, исказе ћемо посматрати у оквиру теорије говорних чинова и грађу представити на тај начин (нпр. репрезентатив: Продајем штикле. Нове, ношене три пута, једном на матури; експресив: Лично преузимање у Београду. Извињавам се што није наведено раније; вердиктив –Прелеп женски шешир од кашмира. Идеалан да будете елегантни у зимским данима; директив: Купац је дужан да се јави у року од три дана по завршетку лицитације; комисив: Купца очекујем да се јави у року од два дана. У супротном следи негативна [оцена]). Такође, пратићемо којим се језичким средствима остварује контакт са примаоцем поруке и подстиче даља комуникација између пошиљаоца и примаоца.

Miljković Nataša (natmiljkovic@gmail.com),Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Igra imenovanja / Imenovanje kao igra u romanu Zlatna beležnica Doris Lesing

Ne samo da Ana Vulf u romanu Zlatna beležnica igra “igru imenovanja”; ne samo da se sam roman sastoji od četiri beležnice, u pokušaju da se pripiše pravo ime Aninom identitetu i njenim raznovrsnim ulogama u životu -pokušaju koji je krunisan ali potencijalno ne i razrešen zlatnom beležnicom – ovaj roman je bogat i mnogim drugim primerima vezanim za probleme imenovanja. Ovaj referat će se baviti pokušajem pružanja uvida u problematiku imenovanja, u cilju dolaženja do mogućih zaključaka o tome da li je Anino mentalno rastrojstvo posledica pomenutog problema. Pokušaće da odgovori na pitanje u kom stepenu je komunikacija moguća i

26

koliko (ne)mogućnost ostvarivanja komunikacije utiče na (mentalni) život ljudi, tj. da li su reči adekvatno sredstvo imenovanja ili imenovanje ostaje samo igra, u kojoj nema utvrđenih pravila, već vladaju proizvoljnost, slučaj i sreća.

Mišić Marijan (marijanmisic@yahoo.com), Filozofski fakultet u Nišu

Pisanje tela i traganje za telom: kognitivne osnove narativne imaginacije i književne recepcije

Književni tekstovi poseduju inherentni informativni potencijal. Čak i onda kada pretenduju na potpunu nekomunikativnost, takav postupak tumači se kao visokokomunikativni akt, kao što je to slučaj sa delima avangardne umetnosti. Neuralna teorija jezika, kao i kognitivna lingvistika uopšte, objašnjavaju takvu prirodu književnog teksta apsolutnom telesnom i iskustvenom uslovljenošću jezika. U skladu s tim, ovaj rad ima za cilj da predstavi teorijski koncept koji posmatra priču (literarnu sposobnost strukturiranja priče) kao suštinski mehanizam ljudskog mišljenja. Koristeći se dostignućima na polju kognitivne nauke, posebno neuralne fiziologije i neuralne kombinatorike, niz teoretičara stvara teorijske koncepte koji objašnjavaju prirodu narativne imaginacije u kontekstu osnovnih principa ljudske kognicije. Na taj način otvara se mogućnost za temeljnu reviziju ključnih pitanja savremene naratologije i književne recepcije, i uspostavljanja drugačije perspektive razmatranja književnog teksta i njegove funkcije u svakodnevnom životu.

Mišić Ilić Biljana (bmisicilic@gmail.com), Filozofski fakultet Niš

Inferencija u jezičkoj komunikaciji – nekoliko tipova specifične upotrebe vlastitih imenica

Rad polazi od shvatanja jezičke komunikacije kao složenog interaktivnog procesa koji predstavlja svojevrsnu koordinaciju stanja učesnika u komunikaciji, pri čemu se pod stanjima podrazumevaju informacije, znanja, namere, planovi, delatnosti i emocije. Pri tome, procesom inferencije slušalac na osnovu konteksta interpretira ono šo govornik saopštava, a što ne mora biti eksplicitno rečeno.Proces inferencije ilustrovan je u radu razmatranjem nekoliko tipova specifične upotrebe vlastitih imenica. Radi se o slučajevima kada se vlastite imenice ne koriste referencijalno, da označe svoje primarne referente, već su upotrebljene da referiraju na neke druge referente, kojima se tako pripisuju određena svojstva, ili se koriste metonimijski, da označe neke referente/pojmove/događaje koji su u vezi sa primarnim referentom vlastite imenice. Mogući načini interpretacije iskaza koji sadrže ovako upotrebljene vlastite imenice zasnivaju se na inferenciji u procesu jezičke komunikacije i podrazumevaju kooperativnost sagovornika i brojne pretpostavke o zajedničkom znanju, uverenjima i kontekstu.

Mišković-Luković Mirjana (mirjanamiskovic@yahoo.co.uk), Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

Jezik i komunikacija: šta govornik kaže a šta eksplicitno saopštava?

Naslov ovog referata ukazuje na jedno od gorućih problema u savremenoj pragmatičkoj teoriji inferencijalne provenijencije, koji možemo sumirati sledećim pitanjem: gde prestaje semantika a počinje pragmatika deklarativnih iskaza na eksplicitnom planu komunikacije? Referat polazi od pretpostavke o kodnoj poddeterminaciji iskaza i pristupa ovom pitanju iz perspektive radikalnog kontekstualizma. U referatu se kontrastiraju pojmovi onoga što se kaže (Grice 1989), impliciture (Bach 2007) i eksplikature (Carston 2002) u svetlu postuliranih principa eksplicitno-implicitne dihotomije, konkretno principa poništivosti bez kontradikcije(Grice 1989) i principa (kognitivne) raspoloživosti (Recanati 1989). Diskusija se ograničava na generalizovane implikature (Grajsova pragmatika) i formiranje koncepata ad hoc (pragmatika teorije relevancije). Cilj je da se ukaže na mogućnost formiranja operativnog konstrukta, kao osnovne jedinice eksplicitne komunikacije, koji bi uključivao kako intuicije sagovornika tako i kodno-inferencijalni aspekt eksplicitne komunikacije.

27

Mitić Petra (petrasam@eunet.rs), Filozofski fakultet, Niš

Stranci samima sebi: razlika iznutra kao okvir interakcije s drugim

Iako ostaje u pojmovnim okvirima Lakanovog modela subjekta, teorija Julije Kristeve polazi od uverenja da se razlika unutar subjekta može sagledati kao potencijal plodonosne interakcije s drugim. Pojam razlike, koji se u feminističkoj teoriji uglavnom upotrebljava da ukaže na problem rodnih, a zatim i drugih različitosti, Julija Kristeva objašnjava kao utemeljujuću karakteristiku subjekta, conditio sine qua non njegovog postojanja u Simboličkom poretku kulture. Kristevin model identiteta ne postavlja razliku kao prepreku koju treba premostiti kako bi se ostvarila komunikacija s drugačijim od sebe, već kao platformu na kojoj ova komunikacija jedino i može počivati. Taj stranac u nama mora biti prepoznat i uvažen kako bi izbegli da, kroz večitu projekciju sopstvene drugosti, ostanemo zatočenici poznatog okvira destrukcije u kome nasuprot ‘nama’ stoje ‘oni’. Psiholingvistički pristup koji koristi Kristeva uzima ‘razliku’ kao polazište drugačijoj viziji etike koja ne upućuje na poštovanje Zakona, već na neophodnost uvidjanja sopstvene razlike. Rad će imati za cilj da Kristevin model subjekta, i semiotičku teoriju na koju se ovaj model naslanja, postavi u kontekst suprotstavljenih pozicija unutar feminističke teorije koje, u ovom slučaju, predstavljaju teoretičarke poput Keli Oliver i Džudit Batler.

Мојсиловић Бојана (bojana.mojsilovic@gmail.com),Институт за српски језик САНУ Београд

Лингвистички аспект проучавања вицева

У раду се разматра на којим језичким нивоима може настати хумористички ефекат у вицевима на српском језику (нпр. прозодијском нивоу место акцента, на фонетском различитим асимилацијама, редупликацијама и сл., на морфолошком падежном хомонимијом и различитим творбеним аналогијама, на лексичком нивоу хомонимија, паронимија итд.). Анализирају се лексеме (или групе лексема) које су носиоци тог ефекта и њихови парадигматски односи, те се издвајају најфреквентнији типови засновани на хомонимији, паронимији итд. Као корпус за ово истраживање коришћени су вицеви пронађени на интернету, и то само они код којих се хумор заснива на „игри речима“.

Mutavdžić Predrag (predrag.mutavdzic@fil.bg.ac.rs),Filološki fakultet Beograd, Katedra za neohelenske studije

Savremeni grčki kao medijum kominiciranja u Evropi i na Balkanu

Savremeni grčki jezik (dimotika) deli istu sudbinu sa svim ostalim balkanskim i takozvanim malim evrospkim isvetskim jezicima u okvirima komuniciranja na međunarodnom nivou, što će reći da su njegovo mesto i ulogauglavnom marginalizovani na račun velikih (svetskih) jezika. Međutim, njegov značaj ipak nije marginalizovan izbrojnih razloga. U poslednje vreme, barem na Balkanskom poluostrvu, čini se da savremeni grčki ipak postajevažan jezik međunarodne komunikacije. U prilog tome svedoči kako broj upisanih studenata koji izučavajusavremeni grčki kao glavni predmet na katedrama širom Balkana i sve veći broj zaniteresovanih pojedinaca zanjegovo učenje tako i politička koju Republika Grčka ima u Evropskoj uniji, sa jedne strane, odnosnoekonomsko-politička na Balkanu.

Недељковић Александар Б. (abnedelkovichscifi@yahoo.com),Филолошко-уметнички факултет – ФИЛУМ, Крагујевац

Attempt at direct communication with God in the story The Nine Billion Names of God by Arthur C. Clarke

Од свих облика комуникације, можда најамбициознији али најнеизвеснији је покушај да се нешто каже Богу, да му се упути макар и једна порука. Молитве су облик тога. Али у овој причи, употребљена је стара будистичка легенда да ће свет нестати онога тренутка кад неко тачно погоди свих девет милијарди Божјих имена. Ако је то истина, онда је наш свет илузија, “маја”, која ће почети да се размотава и нестаје у тренутку кад неки такав услов буде испуњен. А то се и дешава у овој теолошки оријентисаној

28

научнофантастичној причи, која повезује религију (али не хришћанску) и науку, наиме компјутере, који би, програмирани на прави начин, можда могли да произведу девет милијарди тачних одговора на једно такво питање. А кад би се то десило, била би то последња употреба језика и комуникације. Културолошки гледано, то је нека крајња црта после које језик нестаје и престаје. Тема је међутим теологија. Помак у односу на чувени роман о Богу Звездотворац Олафа Стејплдона из 1937. састоји се у томе што није употребљено астрално путовање, које би се могло схватити и као литерарна конвенција, него један научни проналазак, компјутер

Nikčević Batrićević Aleksandra (alexmontenegro@t-com.me), Filozofski fakultet u Nikšiću, Univerzitet Crne Gore

Istorija komunikacije feminističke književne teorije: neki francuski i anglo-američki primjeri

O feminističkoj teoriji i kritici objavljen je veliki broj studija. Brojni su i zbornici radova i pojedinačni tekstovi posvećeni ovoj problematici i načinu na koji su o njoj komunicirale feministički usmjerene teoretičarke. U posljednje dvije decenije česte su i polemike koje se bave pitanjem vitalnosti feminističke teorije i kritike, kao i mjesta književnosti, žene i estetike/žene i kreativnosti, u feminističkoj teoriji uopšte. Francuskinje su davale sopstvene iskaze o ovoj problematici i, u okviru svojih tekstova i studija, insistirale su na različitim konceptima o kojima su pisale na originalne načine: u svom tekstu Elen Siksu kreće od „neobjašnjivog, misterioznog, konkretnog,” Irigaraj je polemična i poetična, zahvata u filozofski kanon misli, Kristeva je hermetična i platipusovski intertekstualna u nastojanjima da, između ostalog, „preispita dominaciju reprezentativnih teorija jezika, ali i postojanje govorećeg ili pišućeg subjekta” koji se kroz te teorije sugeriše. Njeno pisanje teško je razumijeti jer, kako je to naveo M. Ben-Naftali, prevodilac Kristevinih Ljubavnih pripovijesti na hebrejski, njen jezik je dionizijski više nego platonski, barokni više nego klasičan. „Dok se klasični jezik zasniva na vrijednostima reda, jedinstva, jasnosti, hijerarhije i stabilnosti, barokni jezik Kristeve je jezik prekoračenja, raspusnosti, pokreta, odbijanja pravila i neprihvatanja autoriteta.”

Nikolic Enisa (ivannik@neobee.net), Tehnoloski fakultet, Bor

Uloga prevođenja u komunikativno orijentisanoj nastavi jezika struke

Sa pojavom i utemeljenjem komunikativnog pristupa nastavi stanih jezika, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, takozvano pedagoško prevođenje kao i upotreba maternjeg jezika smatrani su neprihvatljivim u procesu usvajanja ciljnog jezika. Površni zagovornici metodičkih inovacija smatrali su da prevođenje ne doprinosi razvijanju komunikativne kompetencije učenika te da za tu vrstu aktivnosti nema mesta u komunikativno orijentisanoj, monolingvalnoj nastavi stranih jezika. Prevođenje kao tehnika često je izjednačavano sa gramatičko-prevodnom metodom, te je od strane izvesnog broja autora okarakterisano kao dosadna, nekomunikativna i nevažna aktivnost. Međutim, imajući u vidu novija istraživanja u ovoj oblasti, može se reći da je opšti stav prema prevođenju u nastavi stranih jezika značajno je promenjen. Sve veći broj autora smatra ga legitimnim pedagoškim sredstvom koje zaslužuje da se rehabilituje. U svetlu oživljenog interesovanja za pedagoško prevođenje, u ovom radu se ukazuje na pozitivne aspekte njegove primene u komunikativno fokusiranoj nastavi jezika struke i iznose argumenti u prilog tvrdnji da se dobro osmišljenim vežbama prevođenja može podići nivo komunikativne kompetencije studenata.

Николић Часлав (caslav.nikolic@yahoo.com), Филолошко-уметнички факултет Крагујевац

Политички дијалог Милоша Црњанског

Нужном претпоставком дијалога у роману Михаил Бахтин именује самосвест с убјекта обраћања –самосвест која је дијалогизирана, зато што је „окренута према споља“, зато што себе може да верификује тек када се интензивно отвара према „себи, другом, трећем“.Захваљујући том оспољашњењу самосвести дијалог омогућава и да се расветле и размотре унутрашњи простори јунака али и самог говора, што, поред фабулативног и сижејног интереса, односно поред текстуалног значаја дијалога као таквог, указује на његову много обухватнију приповедачку

29

искористивост, на слојевитију политичку употребљивост, те стога захтева и већу истраживачку позорност. Радом ће се настојати расветлити обликотворне стратегије у конституисању политички функционалног дијалога, у приповедању и у новинским текстовима Милоша Црњанског. Истраживачки корпус представља дијалог у Роману о Лондону, као и у неколиким Црњансковим политичким текстовима из тридесетих година 20. века. Покушаћемо испитати видове политичког кодирања у приповедном дијалогу, наративни значај политичке дистрибуције језика у роману, манифестације отварања романа свету, али ћемо настојати да утврдимо и облике дијалогичности Црњанскових политичких текстова, као и могућности повезивања политичких аспеката приповедања и дијалошких аспеката политичког дискурса.

Novakov Predrag (novakovp@eunet.rs),Filozofski fakultet, Novi Sad

Prevođenje, kôd i ,,buka'' u komunikacionom kanalu

Prema dobro poznatoj teoriji informacija koja prati put od slanja do primanja poruke kroz komunikacioni kanal, odnosno tok informacija od pošiljaoca do primaoca, problemi u komunikaciji mogu da nastanu zbog nedovoljnog poznavanja dva kôda (izvornog i ciljnog), ali i zbog smetnji u samoj komunikaciji (,,buka'' u komunikacionim kanalu). Imajući u vidu pisano prevođenje kao jedan .oblik komunikacije, uspešnost komunikacije se može razmotriti na nekoliko nivoa, od same kompetencije prevodioca kada se radi o izvornom (pa i ciljnom) kôdu, kulturoloških elemanata koji mogu dovesti do problema u ispravnom razumevanju poruke, pa do stilskih i pragmatičkih komponenti koje utiču na proces komunikacije. Ove moguće problematične tačke u prevodu kao obliku pisane komunikacije razmatraju se kako sa teorijske tačke gledišta, tako i kroz konkretne primere iz novijih objavljenih prevoda sa engleskog na srpski jezik, prvenstveno iz oblasti društvenih nauka i umetnosti.

Novokmet Slobodan, Slijepčević Svetlana (bobannov@ptt.rs, s.slijepcevic@gmail.com), Institut za srpski jezik SANU Beograd

O jezičkim nedoumicama korisnika društvene mreže Fejsbuk

S obzirom na to da poslednjih nekoliko godina komunikacija putem interneta postaje sve dominantniji oblik opšteg sporazumevanja, razvijanje tzv. društvenih mreža, među kojima one sa najviše članova – Fejsbuk, neminovno sa sobom povlači i promene u jeziku, ali istovremeno otvara mogućnost (samo)preispitivanja svih onih koji se tim i takvim jezikom služe. Ovaj rad bavi se pitanjima i nedoumicama članova različitih jezičkih grupa oformljenih u cilju rešavanja jezičkih problema. Korpus se bazira na desetak grupa na Fejsbuku i na oko 1000 postavljenih pitanja njenih članova ekscerpiranih odatle. Cilj rada je da pokaže 1) koji su to najčešći jezički problemi za koje korisnici Fejsbuka na srpskom jeziku traže savete i rešenja i 2) koje su to karakteristične jezičke nedoumice članova koje se ne mogu pronaći u jezičkim priručnicima ili za koje je literatura teško dostupna.Praktična primena ovakvog istraživanja ogleda se i u tome što daje odgovor na pitanje sa kakvim se jezičkim poteškoćama suočavaju prosečni korisnici interneta i društvenih mreža danas u Srbiji. Takođe, možemo skrenuti pažnju na one jezičke pojave koje nisu obrađene u odgovarajućim priručnicima i time dati predlog za njihovo unapređenje.

Обрадовић Радмила (obradovicr@ptt.rs),Филозофски факултет, Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици

Турцизми у Андрићевој приповеци Љубав у касаби и њиховa комуникативна вредност

У Андрићевој приповеци „Љубав у касаби“ бележимо низ турцизама, како оних који у српском језику немају замену, тако и оних који се „врло често употребљавају у свагдашњем говору“ а у књижевном језику„само ако се жели нешто истакнути са одређеним циљем“ или „ако се жели дочарати какав догађај из прошлости“ (Шкаљић), који су и предмет нашег интересовања. С обзиром на то да „турцизми имају велику стилистичко-поетску вредност и [да се] њихова функција [...] не састоји само у етничком бојењу језичког исказа“ (Ајдачић), за комуникацију Андрићеве приповетке са страним читаоцем значајно је да ли се и како турцизми из горе поменуте групе преносе на страни језик, а посебно турцизми употребљени у парапрономиналној функцији, што смо показали на примеру превода ове приповетке на француски језик.

30

Panić Marija (manapanic@yahoo.co.uk),Faculty of Philology and Arts / University of Kragujevac

In the Background or in Focus: Man in the French Mediaeval Bestiaries

This paper treats the position of a man (or a woman) in the French12th and 13th century bestiaries. As well as Physiologos, bestiaries represent compilations divided into chapters which present some aspects of the life of the described animals (“natures”). The second part of the chapters is dedicated to the allegoric interpretation, according to which every animal is interpreted as an image of God, man or devil. Thus, relying on the animal lore, bestiaries give advice to a Christian on how to behave. Men are usually absent from the symbolic image: apart from the renowned image of the lady and the unicorn, humans rarely inhabit the first, descriptive part of the chapters. However, in many chapters their presence is expected in the background, mostly as the hunters.Some men occupy a socially important position (king, priest). Without trying to answer the question if bestiaries are about animals or about men, we will try to observe how much is communicated by the presence of men in the symbolism of bestiaries, which largely influenced the European heraldry.

Pavlović Dragana, Vulic Tatjana (draganap@filfak.ni.ac.rs),Filozofski fakultet Niš

Komunikacija mladih i drustvene grupe

Ideja o društvenim grupama postoji jako dugo. Napori da se omogući njihov nastanak uloženi su još na samim počecima Usenet-a i Arpanet-a kao prethodnicima Interneta kakav poznajemo danas. Tokom devedesetih su postojali brojni servisi koji su omogućavali četovanje i razmenu podataka. Ali novo lice društvenih grupa koje je nastalo krajem devedesetih dovelo je do neverovatne ekspanzije ovih servisa. Trenutno je Facebook, koji je osnovan 2004. godine, najrasprostranjenija društvena grupa na svetu. U radu ćemo analizirati u kojoj meri se ovi trendovi prate u Srbiji. Istraživanja pokazuju da u Srbiji više od 1.450.000 ljudi poseduje Internet priključak. To svakako deluje kao impozantan broj, ali u poređenju sa brojem stanovika, to je samo oko 13,5%. Pored toga, svaki treći korisnik Interneta ima dvadeset ili manje godina, dok je onih preko 51 godine, koji se služe Internetom, svega 6%. Jasno je da Internet najviše utiče na život i komunikaciju mladih osoba. U radu ćemo analizirati koje društvene grupe su najpopularnije u Srbiji, i na koji način ih mladi koriste.

Pavlović Milica, Zlatanović Ljubisa (milicapavlovic@sbb.rs),Filozofski fakultet Niš

Komunikacija i psihološke igre među ljudima

Komunikacija predstavlja osnovni oblik socijalne razmene među ljudima – sponu kojom se na najrazličitije načine može povezati veliki broj različitih osoba. Bilo da se ona odvija verbalnim ili neverbalnim znakovima, veoma je važno da poruke koje se njome šalju budu iskrene, autentične, jasne i nedvosmislene, kako bi se očuvali i ostvarili pravi i iskreni međuljudski odnosi. Dešava se, međutim često, da jedan od učesnika komunikacije svesno ili nesvesno promeni tok komunikacije, koja tada poprima karakter psihološke igre. Za razliku od svakodnevnog poimanja reči „igra”, u okviru transakcione analize ovaj izraz ima negativno a ponekad i fatalno značenje. Odnosi se na niz skrivenih, repetitivnih transakcija sa jasno definisanom psihološkom dobiti. Igre mogu biti svesne i nesvesne. U svesnim igrama, osoba koja inicira igru uvek je svesna svog cilja i dobiti koju će imati ako ostvari taj cilj i zato svesno i planski koristi druge ljude i situacije kako bi ga ostvarila. Mnogo češće osobe nisu svesne igre koju igraju. Imaju doživljaj da su drugi odgovorni za to što se njima događaju uvek iste stvari i što ”uvek upadaju” u slične situacije, izlaze iz njih na jedan isti način, što uvek ”nailaze” na tačno određen tip ljudi... Psihološke igre predstavljaju jednu od veoma čestih formi svakodnevne ljudske komunikacije, pa je rasvetljavanje suštine i mehanizma njihovog nastanka važan korak u uspostavljanju i održavanju iskrenih međuljudskih odnosa. U radu se kroz prikazivanje tri najšešće uloge-spasilac, progonilac i žrtva, objašnjava mehanizam nastanka, tok i oblik koji psihološke igre najšečće poprimaju.

31

Pavlović Vladan (vladanp2@gmail.com), Filozofski fakultet, Niš

The Importance of Syntactic Constructions in Communicating Meaning - the View Taken by Construction Grammar

The paper will first briefly present the basic tenets of A. Goldberg’s Construction Grammar, as one of the theories developing within the cognitive linguistic approach to the grammatical level of language structure. It will thereby especially focus on those notions put forward by the given theory that may support its claim that syntactic constructions are indispensible in communicating meaning, such as the notion that constructions (including the syntactic ones) are to be treated as symbols (pairings of form and meaning) and that they themselves can potentially serve as the semantic centre of a sentence and carry meaning in and of themselves irrespective of the actual words / word groups that may appear in it as its arguments. This will then be illustrated not only by the construction types typically cited in the relevant literature in the construction grammar theory, such as the ‘’time – away construction’’ (e.g. He slept the afternoon away), the ‘’way construction’’ (e.g. He tricked his way into your house to see what he could steal), and the like, but also by several construction types in Serbian that the author will attempt to analyse and discuss from the perspective of the given theory.

Perić Vladimir (dadajok@eunet.rs),Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu

Komunikabilnost dadaističkog teksta: šum, barijera, diskontinuitet

Definisanje morfologije destruktivnog upravljanja komunikacijom u procesu prenošenja poruke dadaističkog teksta osnovni je cilj našeg istraživanja. Rešavanje ovog kibernetičko-književnog problema realizuje se na tri nivoa: kroz komunikacioni šum, komunikacionu barijeru i receptivni diskontinuitet pravca. Oblici komunikacionog šuma se kreću u dijapazonu od namernog kršenja tradicionalnog književnog kodiranja do svesnog proizvođenja informacionih anomalija oličenih u apsurdu i alogizmu. Strategije manipulisanja dadaističkom receptivnom barijerom realizuju se kroz svesnu konstrukciju šoka i kroz transkodiranje neknjiževnih registara kao što su matematički ili muzički u književni. Diskontinuitet odnosno odbacivanje pravca kao receptivna terminalna posledica nastaje iz dadaističke zloupotrebe književnih kôdova u svrhu namernog izazivanja izneverenog književnog očekivanja te destrukcije književnih horizonata prevarenih dadaističkih recipijenata.

Petković Danijela (danij.petkovic@gmail.com), Filozofski fakultet Niš

Make it more like a murder mystery’: Communicating Trauma in Stuart: a Life Backwards

Stuart: a Life Backwards by Alexander Masters is the first biography of a homeless person ever to be written, published and critically acclaimed (it won The Guardian First Book Award in 2005, in addition to being shortlisted for the Samuel Johnson Prize for Non-Fiction and the Whitbread Biography Award). The subject matter of the book, the important life of Stuart Clive Shorter, is the history of maltreatment: sexually abused as a child, Stuart spent the greater part of his life in custody, in prison and on the streets of Cambridge as a violent, self-harming, suicidal, polydrug-addicted, alcoholic, ‘Jekyll and Hyde’ personality with delusional paranoia, before killing himself at the age of thirty-three. In addition to all this, Stuart suffered from a rare form of muscular dystrophy which made his walking and speaking progressively difficult. Yet the book, contrary to all expectation, is genuinely humorous (occasionally even hilarious) and uplifting. This apparent paradox is the starting point of the paper, which proposes to examine how these multiple traumas are narrated by both Stuart and Alexander, so that the final product is unexpectedly but undeniably life-affirming. Stuart, known for his ‘brutal frankness’, communicates countless traumatic experiences backwards – an approach that deliberately turns his life into an Agatha-Christie-like murder mystery (in itself a significant gesture). Alexander Masters, on the other hand, employs scientific discourse (background research, ‘academic quotes’) and humor both to distance himself from the terrible subject matter, and to express his genuine fondness for Stuart. The widely dissimilar approaches intertwined in a single book illustrate the wealth of the ways in which storytelling can be used for communicating, and possibly making sense of, almost unutterable experiences.

32

Петковић Ивана (iva212965@gmail.com), Филозофски факултет Ниш

Комуникација у Библији

Рад се бави позитивним и негативним аспектима општења у Библији; сусретом добра и зла; односом природног и натприродног; хоризонталним општењем и вертикалним Богоопштењем; разговором човека са Богом и другим створеним бићима. Разматра се вербална и невербална комуникација. Посебан нагласак стављен је на знаковно и симболичко општење. Кључ тумачења је етички, есхатолошки и сотириолошки.

Petrović Lena (lnpetrovic@gmail.com), Filozofski fakultet, Univerzitet u NišuResending the Message: Jeannette Winterson’s Power Book

In his essay ‘Communication and he Artist’, I. A. Richards claimed that communication, despite the artist’s habitual disavowal, is his/her chief concern. This simple assertion, problematised and contested from various standpoints in poststructuralist theory, has found an eloquent support in the concluding chapter of Valentine Cunnigham’s study Reading After Theory, named appropriately ‘Touching Reading’. In my paper I will make use of its Keatsian metaphor for the act of writing – an outstretched hand, reaching for a contact – in an analysis ofJeannette Winterson’s novel The Power Book. Usually taken for a classic postmodern text, Winterson’s book, I will argue, departs from card-carrying literary postmodernism in two major respects: in making communication ( rendered as it is through semantic ambiguities of the electronic media jargon), the narrator’s as well as the author’s explicit purpose; and in assigning to passionate love the redemptive power once given to it by the romantics and modernists. In both these aspects, The Power Book invites comparison with Virginia Woolf ‘s fiction, hence the second part of may paper will be concerned with possibilities of reading Winterson’s novel as resending the message of Mrs Dalloway.

Popescu, Carmen (cpopescu71@gmail.com),University of Craiova, Romania

From Dialogism to Metacommunication with Application to Romanian Postmodern Poetry

Although Bakhtin was inclined to discuss dialogism and polyphony almost exclusively with reference to the novelistic discourse, it is quite clear that postmodern poetry, marked by an increased hybridity and perspicuous intertextuality/ interdiscursivity, is ostentatiously polyphonic.At the same time, one can perceive, in the postmodern poetic discourse, beyond this inherent and somewhat undifferentiated dialogism, a move towards a “systematic” treatment of the issue of (interpersonal as well as poetic) communication per se. In a theoretical framework inspired (mainly) by Roger D. Sell (Literature as Communication, 2000) my aim is to study the metacommunicative strategies and rhetoric devices used by Romanian postmodern authors in order to foreground the communicative processes involved by the dynamics of writing and reading poetry. The explicit thematisation of such processes reveals the metapragmatic awareness of these theory-savvy writers. The metalinguistic dimension generates particular poetic structures, such as the poems moulded on everyday conversation and casual dialogue or the “confessional” poems. The “cooperative principle” underlying all types of communication is here brought to the surface, made explicit. The receiver is literally “in the text”, as a pervasive presence, willing to negotiate a new status for herself and a more flexible reading contract.

Popovska, Solzica (solzica_popovska@yahoo.com), Faculty of Philology “Blaze Koneski”, Cyril and Methodius University, Skopje, Macedonia

What is communicated by English for Specific Purposes

Since language is all about enabling communication, language teaching supplies methods, sources and environment for acquiring communication competence. In addition, it is recognized that “an international exchange of ideas is essential in areas ranging from the environment—global warming etc. …to the political challenges of a global economy” ( cited by Jan D. Hortas, Director of the English Language Institute at Yale

33

University, USA) so it becomes evident that worldwide communication of experts from different areas of human experience has become an imperative. Hence is the increasing need of learning foreign language in a particular academic context, where the English for Specific Purposes actually belongs. What is communicated by the ESP course is a variable that depends on the needs of the particular group of students that attend it. This paper deals with academic skills that can be achieved by an ESP course based on the rhetorical functions particularly in the field of science and technology.

Prelević Duško (dprelevic@yahoo.com), Filozofski fakultet u Beogradu

Dvosmislenost običnog govora i mogućnost uspešne komunikacije

Običan govor je po svojoj prirodi višeznačan i podložan različitim tumačenjima. To je čest uzrok nastanka neformalnih logičkih greški poput ekvivokacije i amfibolije. U filozofiji se često verovalo da filozofski problemi nastaju upravo zbog neadekvatnog korišćenja jezika. Stoga su filozofi poput Fregea i Rasela pokušavali da pronađu dublju jezičku i logičku strukturu koja se krije iza svakodnevne upotrebe izraza kojih koristimo. Takav formalizovani sistem, u kom bi dvosmislenost bila eliminisana, imao bi primenu u izgradnji jezika egzaktne nauke. Ipak, ako se ograničimo na polje uspešne komunikacije u širem smislu, dvosmislenost je često njen sastavni deo. Cilj ovoga rada je da se ustanovi da li dvosmislenost može da igra i konstruktivnu ulogu u određenim tipovima komunikacije. Razmatra se pokušaj Daglasa Voltona da, na tragu Grajsovih maksima uspešne komunikacije i konverzacijskih implikatura, formuliše pravila pomoću kojih se dvosmislenost može detektovati, protumačiti, i ustanoviti da li i u kojoj meri predstavlja problem za uspešnu komunikacijsku praksu.

Radin-Sabadoš Mirna, Milivojević Nataša (anrim.nidar@gmail.com, natasazinger@gmail.com),Filozofski fakultet Novi Sad

Virtuelne društvene mreže i savremeni oblici pismenosti u oblasti studija stranog jezika

U radu se razmatra potreba za stvaranjem virtuelnog okruženja kao dela hibridnog obrazovnog prostora (neposredan kontakt u učionici u kombinaciji sa razvijenom virtuelnom mrežom) u programima studija stranog jezika. Budući da je hibridno okruženje stimulativno za razvijanje savremenih oblika pismenosti, ovladavanje vizuelnom i elektronskom pismenošću, uz visoke jezičke kompetencije, preduslov je uspešnog profesionalnog razvoja studenata stranog jezika. S druge strane, uključivanje hibridnog okruženja u nastavni proces posebno pogoduje stvaranju fleksibilnijih uslova za komunikaciju predavača i studenata, kao i za međusobnu komunikaciju studenata. Time se stvaraju uslovi za brže napredovanje i znatno efikasnije savladavanje nastavnih sadržaja, ali i za prilagođavanje nastavnih sadržaja individualnim potrebama studenata. Rad posebnu pažnju posvećuje mogućnostima proširivanja planom i programom definisanih nastavnih sadržaja u realnim situacijama, te mogućnostima za usavršavanje nastavnika.

Radić-Bojanić Biljana (radic.bojanic@gmail.com), Filozofski fakultet, Novi Sad

Virtual Communities on Facebook: Collaboration, Contribution, Communication

Collaboration can be defined as “working together for a common goal and sharing of knowledge” and it occurs when two or more people communicate and interact to reach a goal. This paper applies this concept onto an electronic environment of Facebook which overcomes physical distance, increases the speed of communication and information exchange and results in an increased level of knowledge and expertise and the possibility of more collaborative work in the future. This approach goes in line with the definition of virtual communities (social networks of people who interact through electronic media thus overcoming geographical boundaries in order to share common goals or interests), many of which can be found on the internet and, more specifically, on Facebook. Having in mind that there are situations when it is impossible to reach the objective without collaboration, the paper considers how online exchanges of different Facebook group participants contribute to common goals of academic achievement, personal development and student satisfaction. The paper relies on the methods of virtual ethnography, in particular the role of a participant-observer with a vantage point, and

34

illustrates the theoretical framework with recent examples of communication and information exchange, collaboration and contribution to some Facebook groups.

Radovanović Aleksandar (toologize@gmail.com), Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

Umetnost laganja: provokacija dendizma kao sredstvo komunikacije u Vajldovim društvenim komedijama„Uzeo sam dramu, najobjektivniju formu znanu umetnosti, i učinio je sredstvom izražavanja ličnim koliko i stih soneta.“ Način na koji Vajld u De Profundisu formuliše ocenu svog dramskog rada na prvi pogled izaziva podozrenje: kako umetnikov izraz može biti ličan, kad je u njegovoj estetici bitan stil, a ne iskrenost, kad je preimućstvo izveštačenog nad prirodnim neprikosnoveno, i kad kao osnovnu svrhu umetnosti on ističe laganje, kao iznošenje divnih neistina? S druge strane, Deklan Kibard opaža laganje kao duboko ukotvljenu praksu u irskoj tradiciji. U podjarmljenoj zemlji, svaka laž izrečena predstavnicima vlasti ne samo da je bela, već predstavlja i patriotski čin, pa se laganje u Irskoj vremenom etablira kao legitimno sredstvo odbrane i formira svojevrsnu alternativnu moralnost. Vajldovo delovanje na viktorijanskoj pozorišnoj sceni nadovezuje se na tradiciju patriotskog laganja. Šokantne i šarmantne, laži koje njegovi likovi izgovaraju podrivaju vrednosti engleske publike, a njihov idealan glasnogovornik je dendi, čiji je modus operandi upravo izvrtanje istine kroz ironiju i paradoks. Svoju poetiku i politiku Vajld sabija u epigrame koje usmerava protiv moći, pazeći pritom da kritika ostane implicitna, čime uspostavlja složenu igru zavođenja i subverzije, a neistine pretvara u žarište u kom se prelamaju istine o pitanjima klase, roda i kulture.

Radović Vladeta, Cvetanović Ivan (vladeta@filfak.ni.ac.rs), Filozofski fakultet Univerziteta u Nišu

Preciznost verbalnog iskaza – problemski principi i osnovni kriterijumi uspešnosti medijske komunikacije

Mišljenje karakteriše kombinacija poznatih elemenata u nove celine i stvaranje novih formi. Razvojem mišljenja i svesti razvijan je i jezik, kao sistem izraza mišljenja. U odnosu na mišljenje, jezik ima dvojaku funkciju - kao nosioca misli, a potom i kao svojevrsnog kalupa za misao. Jezik prenosi misao, ne utičući na strukturu mišljenja, međutim ulogom kalupa, jezik oblikovan rečima utiče i na strukturu misli. Jezik ne samo da oblikuje misao već je podstiče, razvija i kristalizuje. S toga su pismo i pismenost u razvoju misaone funkcije veoma značajni. Prinuđen na precizniji izraz, čovek, pisanom formom, najdalje seže u razvoju mišljenja. Preciznijim i brižljivim izrazom napisanog, neuporedivo je lakše razviti i verbalni faktor. U introspekciji, gramatika i rečnik imaju suženu ulogu u određivanju prirode i sadržaja misli. Na komunikativnom nivou, jezik poprima eksplikativnu, odnosno ekspresionu funkciju. Kolokvijalno rečeno, ima uredničku ili izdavačku ulogu, jer da bi misao bila saopštena, izraz je neophodno oblikovati, redigovati - urediti. Jezik je izraz mišljenja, a misli - sadržajni elementi jezičkih izraza. Ljudskom biću su imanentni komunikacija i izražena potreba za upoznavanjem okruženja, odnosno imenovanjem i klasifikacijom svega spoznatog. Tako postupak označavanja, postaje veoma značajan i za nauku.

Radulović Milica (mlcradulovic2@gmail.com), Faculty of Philosophy, Niš

Communicative Function of Newspaper Headlines in the Light of Relevance Theory

This paper is a discussion on the construction of newspaper headlines in the light of relevance theory developed by Dan Sperber and Deirdre Wilson. Headlines are a bridge between the story and the reader and their function is to attract the reader's attention to the story, but they can also be seen as instances of art for art's sake if the reader chooses to skip news stories and read only headlines. Headlines can be seen as an embodiment of the principle of relevance because they are written in such a way as to achieve maximal amount of contextual effects investing the minimal amount of processing effort in an informationally-rich environment that a newspaperprovides. The basic tenets of relevance theory are illustrated with newspaper headlines taken from the international news section of The Guardian Weekly. The examples show how relevance theory can be relevant

35

in explaining the communicative function of newspaper headlines and how we get "the best (informational) value for the least (cognitive) money possible" (Dor 2003).

Raljević Selma (selma.raljevic@unmo.ba; selma.raljevic@gmail.com), Fakultet humanističkih nauka Univerziteta “Džemal Bijedić” u Mostaru, Bosna i Hercegovina

Communicating between Oral and Written in Gerald Vizenor’s Hiroshima Bugi: Atomu 57

The paper discusses Gerald Vizenor's 2003 novel Hiroshima Bugi: Atomu 57 within the context of, what the writer calls, a kabuki novel, which is a meditative communication between the tribal oral tradition and the contemporary written narrative in post-World War II Japan and Native American community of the White Earth Reservation. Through an analysis of Vizenor's rule-breaking style of writing that the writer describes as a visual experience, the paper will explore his Hiroshima as the dialogue between contradictions written in the oral tradition of indigenous peoples of the United States and Japan, striving to embody the essence of oral culture in the written narrative in order to present a more complex vision of reality than those forms of writing generally recognized as factual. The aim of this paper is to focus on a dynamic performance on nuclear devastation in an unordinary language game and communication between oral and written in Vizenor’s imaginative reformulation of Hiroshima past by nativizing a contemporary social situation that moves the reader beyond the words to the cryptic realm of experience and experimental reality.

Ricker, Brooke (Brooke.ricker@gmail.com), University of Nis, Faculty of Philosophy

Writing as Authentic Communication: Teaching the Wikipedia Article

In our modern world, students often use the internet to exchange ideas and information with people around the world. Thus, students need to learn not only how to think critically about the information they encounter on the web, but also how write effectively for this global audience.In an assignment inspired by Christine Tardy’s 2010 English Language Forum article, students write Wikipedia articles and then submit them to the website for publication. Writing a Wikipedia article serves as a useful introduction to many techniques involved in academic writing, such as writing paraphrases and using citations, and also gives students valuable insight into the way websites such as Wikipedia are created and modified. This presentation discusses the motivation for the assignment and survey data regarding students’ reactions to the assignment. It outlines the steps involved in the assignment, including genre analysis, topic selection, research, drafting, peer review, and editing. It gives an overview of the challenges of adapting an assignment originally designed for a small, linguistically diverse classroom in the US for a large class of third-year university students in Serbia, offering suggestions for teachers and focusing on the potential benefits of the assignment for Serbian students.

Ristić Anka (ankaristic@yahoo.com), Filološko-umetnički fakultet, Univerzitet u Kragujevcu

Drugi kao ja u Zitiju despota Stefana Lazarevica Konstantina Filozofa

U radu ce biti dovedena u pitanje komunikacija izmedju Konstantina Filozofa i naroda zemlje u koju se doseljava. Bavicemo se procenom relevantnosti podataka koje nam pruza Zitije despota Stefana Lazarevica, Konstantina Filozofa, a koji se odnose na period zivota i vladavine spomenutog despota. Centralno pitanje vodice se oko cinjenice da sliku vladara i njegovog naroda, u ovom slucaju Srpskog, donosi jedan, uslovno receno, egzilant, koji pred najezdom Turaka bezi iz svoje zemlje, nalazi novu domovinu, iz Bugarske dolazi u Srbiju. Pokazacemo da li je uspostavljanje komunikacije uopste moguce, i ako jeste, u kojoj meri, izmedju nekoga ko je nasilno otrgnut od svoje rodne grude i nove zemlje koju isti pokusava da dozivi kao svoju. Resenje problema komunikacije izmedju “Drugog i mene, pri cemu ja pokusavam da budem Drugi” resice problem pitanja da li su i koliko verno i zivopisno prikazani srpski despot I srpski narod od strane jednog Bugarina. Ako je Konstantin Filozof stvorio delo koje predstavlja vrhunac u razvitku srpskih srednjovekovnih biografija, koje ostavlja za sobom hagiografski ton, onda cemo pokusati da odgovorimo da li je objektivnost slike uslovljena distanciranoscu posmatraca ili je Filozof u nekoj meri, u nekom trenutku i sam postao Srbin, da li je to postignuto

36

uspesnim uspostavljanjem komunikacije izmedju “mene” i “drugog”, zakljucno sa pitanjem da li je mogucnost ostvarenja komunikacije stecena jednostavnom, a s druge strane i mukotrpnom izgradnjom novog identiteta.

Ristović Jelena (Zlocko83@live.com), Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

(Ne)mogucnost komunikacije u romanu Biblija otrovne masline B. Kingsolver

U ovom radu analizirace se problem (ne)mogucnosti komunikacije, kao I granice I uzroci (ne)mogucnosti komunikacije u romanu “Biblija otrovne masline”. Problem ce se analizirati na nivou (ne)mogucnosti interindividualne komunikacije (odnos otac – majka, otac- kceri), interkulturoloske (Amerikanci – Afrikanci) I komunikacije izmedju razlicitih religijskih modusa (pagani- katolici). Problem komunikacije na individualnom I kolektivnom planu bice sagledan I sa stanovista psiholoskih aspekata.

Росић Tиодор (tiodor_rosic@vektor.net),Педагошки факултет у Јагодини

О савременој српској ироничној поезији

У раду су најпре описане намере, потребе, циљеви и важност разматрања савременог српског ироничног дискурса. Расправњано је о методологији која ће бити коришћена и успостављена чврста веза измеђуциља и принципа истрживања. Указано је на моделе и типове савременог српског ироноичног песничкеироније. Објашњено је како су иронични типови поетског говора конструисани. Дата је типологија савремене српске ироничне поезије према значењу и према начину казивања. Разматрано је који песници предтстављају овај начин казивања и како и по чему се ови песници међусобно разликују. Задатак рада је био да се превазиђу стереотипна вантекстуална вулгарно-позитивистичка тумачења савременог поетског исказа.

Rusimović Tanja (tanjarusimovic@yahoo.co.uk), Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

Жаргонизми са пејоративним значењем као вид вербалног насиља у говору омладине

Један вид нетолеранције у социјалним односима, тј. у комуникацији млађе урба не популације представља и вербално насиље. У раду ћемо анализирати омладински жаргон полазећи од чињенице да језик, поред тога што је друштвена категорија, представља и индивидуалну карактеристику сваког појединца, док је омладински жаргон својеврсни језик у језику, тј. служи за идентификацију и комуникацију унутар групе чије чланове повезује заједнички интерес или начин живота. С тим у вези истраживаћемо употребу жаргонизама – квалификатива и апелатива у разговорном језику младих и показаћемо да су у комуникацији млађе урбане популације фреквентнији жаргонизми са пејоративним значењем, а у раду ће бити разматрана употрба ових жаргонизама са социолингвистичког и прагматичког аспекта.

Savić Milica (savic.milica@gmail.com), English Department, Faculty of Philosophy, University of Niš

Who could they be talking to? Advanced Serbian EFL learners’ pragmatic comprehension

Interlanguage pragmatics (ILP) issues have begun to be extensively researched since the 1990s, when pragmatic competence was recognized as one of the key components of language knowledge in Bachman’s (1990) and later Bachman and Palmer’s (1996) models of language ability. The majority of ILP studies to date have investigated L2 speech act production, exploring speech act realization strategies employed at various proficiency levels, thus focusing almost exclusively on the pragmalinguistic component (Alcón Soler & Martínez-Flor 2008) and generally neglecting L2 learners’ sociopragmatic competence. In addition, L2 speech act research has tended to disregard another dimension of learners’ pragmatic competence – comprehension.

37

Indeed, “studies focusing on pragmatic comprehension are the least well represented, with only a handful of studies done to date” (Kasper & Rose 2002: 118). In an attempt to address the issue of the pragmatic comprehension of III- and IV- year English Department students, the present study employs a contextual rating questionnaire accompanying a listening task as the data collection method. It sets out to examine the participants’ ability to draw inferences about the power and distance variables based on the linguistic form of the request, apology and refusal speech acts they have heard. The findings are analysed in the light of their possible practical application in EFL pre-service teacher training.

Silaški Nadežda, Đurović Tatjana (silaskin@sbb.rs, tdjurovic@sbb.rs),Ekonomski fakultet, Beograd

Communication with the electorate – Animate and inanimate metaphors in Zoran Đinđić’s speeches and interviews

Our analysis is set in a theoretical framework which takes into account the claims of both Conceptual MetaphorTheory and Critical Metaphor Analysis. Metaphor, as introduced and elaborated by Lakoff and Johnson (1980), has been proved to have a highly persuasive function (Charteris-Black 2004), which is why it is frequently used in political discourse. Metaphors may impart value judgements and by choosing via metaphors what aspects of a concept they will emphasise, politicians more or less consciously reveal their ideological stance. In this paper we focus on animate and inanimate metaphors in the speeches and interviews given by the former Serbian prime minister Zoran Đinđić in the period 1997-2002. The analysis shows that the main metaphorical topics centre on the ontological, animate THE STATE IS A PERSON metaphor (with its sub-metaphor THE STATE IS A PATIENT), and the animate THE STATE IS A MACHINE metaphor (with its sub-metaphor THE STATE IS A MEANS OF TRANSPORTATION), which are all illustrated by their linguistic instantiations. The aim of our paper is twofold: to show how metaphors as cognitive tools invoked by Zoran Đinđić necessarily reveal a certain outlook on life and the world around us, and to emphasise the pragmatic role of metaphors in Đinđić’s political discourse aimed at forming opinions and mobilising the electorate to actively participate in social changes.

Spasojević Aneta (anetasamanc@yahoo.com)Institut za srpski jezik SANU Beograd

Komunikativna sposobnost naslova knjiga

U radu se sa lingvističkog aspekta analiziraju naslovi najčitanijih knjiga za 2010. i 2009. godinu, sa ciljem da se sadržaj tih naslova, kao specifičnih oblika komunikacije autora sa potencijalnim čitaocem, opiše, da se uočene jezičke osobine klasifikuju i eventualno dovedu u vezu sa kulturnim, socijalnim i drugim karakteristikamavremena i prostora u kome su nastali. U radu se naslov tretira kao vid javne komunikacije, kao signal koji privlači ili odbija. U tom smislu, ispituje se lingvistička podloga najčitanijih domaćih naslova, njihovi formalno-sintaksički modeli i dominacija određenih jezičkih osobina, te njihov eventualni uticaj na odabir od strane čitalaca. Iz ove analize izuzeli su se kriterijumi autorevog autoriteta, književnih nagrada, grafička osmišljenost izdanja i sl. Građa za ovaj rad preuzeta je sa sajta Narodne biblioteke Srbije, na čijim su stranama objavljene rang-liste najčitanijih knjiga domaćih autora u mreži narodnih biblioteka Srbije.

Stamenković Dušan, Vlajković Ivana (dukiss@gmail.com, ivanavly@gmail.com) Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet i Univerzitet Alfa

Jezički identitet u komunikaciji na društvenim mrežama u Srbiji

Rad analizira načine na koje komunikacija na internetu, a naročito ona na društvenim mrežama utiče na jezički identitet govornika srpskog jezika. Najpre se predstavljaju odnosi između društvenih mreža i virtuelne kulture, a zatim i između društvenih mreža i jezičkog identiteta uopšte. U centralnom delu rada se, uz pomoć analize korpusa, razmatraju karakteristike ortografije, nove konvencije, kao i gramatičke, pragmatičke i leksičke osobine srpskog jezika u upotrebi na internetu, sa posebnim osvrtom na uticaj engleskog jezika na hibridizaciju srpskog i na razvoj komunikativnih navika domaćih korisnika društvenih mreža. Kroz zaključke se predlažu i potencijalni smerovi delovanja u cilju postizanja što većeg nivoa jezičke kulture.

38

Stameski Trajče (tstameski@gmail.com), Filološki fakultet “Blaže Koneski” – Skopje, Makedonija

Recepcija Sremčevih romana (književnost i film)

Osnovna intencija ovog teksta je da pokaze kako su romani Stevana Sremca, jednog od najznačajnih pretstavnika srpskog realizma, aktuelna i danas i kako oni (pomoću različitih medijuma izraza) komuniciraju sa savremenom publikom, ne samo u Srbiji nego i šire, na Balkanu. Naša će zamisao biti sprovedena na tri nivoa: na jezičkom (dijalekt na kom su dela pisana), na narativnom i semantickom i na filmskom (ekranizacija Sremčevih dela) kao specifičnom medijumu izraza s mnogostrukim mogućnostima. Iako je makedonska publika pokazala velik interes za filmove “Zona Zamfirova” i “Ivkova slava”, to svakako ne znači da je ekranizacija Sremčevih romana naštetila njegovom knjizevnom izrazu. Naprotiv, njegova su dela zanimljiva i današnjoj publici, kako za čitanje, tako i za gledanje.

Станојевић Добривоје (dobrivoje.stanojevic@fpn.bg.ac.yu), Факултет политичких наука, Београд

Jавни дискурс и савремена комуникација

Аутор се у раду бави проблематиком употребе и злоупотребе јавнога говора. Све чешћа манипулација речима, бројни еристички медијски изазови упућују на то да се живот у свету медијских симулација доживљава као својеврсно вербално насиље. Комуникативни односи су претежно одређени тим представама. Неминовно се, отуда, поставља питање јавнога говора и његовог положаја на медијској сцени. Успоставља се својеврсни еристички систем коме је ближа манипулација од креативности. Етика се оставља по страни. Различитим видовима пропаганде промовишу се циљане, а не пожељне вредности. Све је мање критичког духа, ироније и стваралачког хумора којима би се релативизовао погубни утицај јавне еристике. Тако долазимо до парадокса да чиниоци јавног дискурса више утичу на то да се не разумемо него да се разумемо. Често „минус-присуство“ (Јуриј Лотман) аутентичне комуникације на јавној сцени упућује на одсуство основних елемената професионалне етике.

Stanojević Veran (veranva@sbb.rs), Filološki fakultet u Beogradu

Glagolska vremena i komunikacija: rezultativnost u sadašnjosti u srpskom i u francuskom jeziku

U radu razmatramo izražavanje rezultativnosti u sadašnjosti i razlike koje u tom pogledu postoje između srpskog i francuskog jezika. U fokusu naše pažnje naći će se izražavanje rezultativnosti u svakodnevnoj komunikaciji i to pre svega upotrebe nekih prošlih vremena u govornom jeziku. Naime, upravo su za govorni jezik karakteristične upotrebe perfekta u kojima je komunikativni akcenat ne na samom događaju nego na posledicama događaja u momentu govora (npr. Ala sam se najeo. Ne mogu da dišem; Igrao se u blatu. Skroz je prljav.). Cilj nam je da ispitamo uslove pod kojima se rezultativnost javlja u govoru, te da uporedimo sredstva koja u tom pogledu stoje na raspolaganju govornicima srpskog i govornicima francuskog jezika. Poseban akcenat stavićemo na status aorista u srpskom u pogledu izražavanja rezultativnosti, utoliko pre što se aoristu pripisuju i neka značenja koja se eventualno mogu dovesti u vezu sa osećanjem nekih govornika da je i sa aoristom u govoru moguć ovaj efekat. U radu ćemo posebno ukazati na značaj šireg komunikativnog konteksta za aktiviranje rezultativnog značenjskog efekta kako u srpskom, tako i u francuskom.

Стевановић Aлександра (as.sandra.2906@gmail.com), ФИЛУМ, Крагујевац

Анализа механизама настанка кованица у делу Национални парк-Србија и њиховог значења као и њихове комуникацијске улоге са гледишта културолошко-идеолошко-социолошке оправданости

Дело Национални парк-Србија је, заправо, један ироничан и духовит осврт на друштвени систем и вредности које се последњих деценија пропагирају као праве и једине у нашој стварности од стране групе оних којима медиокритет одговара као најповољније тле за живот. Писац расклапа стварност, провлачи

39

је кроз призму различитих концепата, одева је у пажљиво одабране метафоре не би ли у нама активирао низ потенцијалних асоцијација. Анализом дискурса у овом делу која се заснива на теоријама о социјалном и индивидуалном раслојавању језика као и на савременим проучавањима у оквиру комуникативних теорија покушаћемо да покажемо каква је комуникативна вредност овог дела које је цело написано попут метафоре и ироније, а ипак је разумљиво широкој популацији.

Stišović Milovanović Ana (anaorfelin@gmail.com), Turistička škola Novi Beograd

Mučna nejasnost tumačenja književnosti (kao paradigma Empsonove ideje)

Вилијам Емпсон, поета и књижевни критичар, засновао је своју поетику и научну мисао на идеји „делфијске мучне нејасности“ књижевног дела, инсистирајући на комуникацијском коду, који је нужно двосмислен. Крајња истина о књижевноуметничком делу, за којом трага наука о књижевности, увек је била условљена неким од комуникацијских фактора: интенцијом аутора, психолошким, језичким и искуственим дискурсом, субјективним детерминантама тумача и коначно-избором методе тумачења. Ни једна од књижевнотеоријских метода проучавања дела, није се усудила да негира способност и обавезу књижевнсти да комуницира са публиком. Различите методе проучавања су модел комуникације тумачиле у складу са одабраним инструментаријем, те се научна мисао кретала од идеје једносмерне и тенденциозне комуникације аутора/дела са публиком (позитивистички приступ), до идеје да дело егзистира у пуноћи смисла тек када се оствари комуникацијски код између дела и публике, тек када се дело трансформише у естетички предмет (феноменолошка књижевна критика). Филозофски постулати Мерло–Понтија и идеје Умберта Ека о „отвореном делу“, отварају суштинско питање облика и смисла комуникације и потврђују да се дело, како је тврдио и Башлар, увек опире коначном тумачењу, остављајући отворен простор за започињање новог дијалога.

Stojanović Prelević Ivana (ivanas@filfak.ni.ac.rs),Filozofski fakultet u Nišu

Ostinovo razlikovanje ozbiljnih i neozbiljnih govornih činova: govor na bini kao fiktivna komunikacija?

Džon Ostin je pravio razliku između ozbiljnih govornih činova (u svakodnevnoj komunikaciji) i neozbiljnih govornih činova (vicevi, poezija i govor na bini). Pored uslova za uspešne/neuspešne performative on je sastavio i listu mogućih grešaka: neuspešnost, prisutnost neodgovarajućih objekata, nerazumevanje i promašaji. Autor se bavi analizom govornih činova na bini, i ispituje da li se na njih može primeniti Ostinova lista grešaka. Ostin je odbacio „neuspešne činove“ jer predstavljaju fikciju. Ipak, pitamo se da li stvarnost može biti kriterijum za pravljenje ove distinkcije i ako može da li je govor na bini kao što je Ostin verovao fiktivan govor. Neki teoretičari sa pozorištem povezuju život a ne fikciju npr. Antonin Artaud i Viktor Tarner. Po njima predstava crpi inspiraciju iz života, a naročito performans predstavlja umetnički izraz koji zahteva iskrenost a ne glumu. S obzirom da pozorište predstavlja grupnu komunikaciju (između glumaca i publike), autor kritikuje Ostina jer to nije imao u vidu.

Стојановић Милица, Миланов Наташа (milica.marjanovic@isj.sanu.ac.rs, natasa.markovic@isj.sanu.ac.rs), Институт за српски језик САНУ Београд

Изрази са семантичком компонентом говорења у српском језику

Предмет нашег рада биће изрази са семантичком компонентом говорења у српском језику, тј. изрази који у најширем смислу представљају појам „говорити“. Изразе ћемо разврстати у семантичка поља према појмовном значењу, нпр. према начину на који неко говори, према садржају изреченог итд. Изрази као вишелексемни спојеви имају релативно стабилну структуру и значење. Наш циљ је да представимо значења израза са семантичком компонентом говорења са синхронијског становишта, као и најпродуктивније структурне типове.

40

Stojičić Violeta (vikis@eunet.rs), Filozofski fakultet, Niš

Thematic Fronting in Clause as Message

Within textual metafunction in SFL, which views clause as an instrument of communication, differences in wording imply differences in communicative significance, even along the same propositional meaning. Theme, as the element of the thematic structure of a clause, is the first clause constituent, which typically coincides with the syntactic element of Subject in declarative sentences. When Theme-Subject coinciding is not the case, as some other syntactic element has been fronted to function as Theme from which the message develops and which offers further significance to the communication act, the Theme is marked. Thematic fronting or thematization produces a marked effect in communication through unexpected clause structuring, such as Find it he did, soon after dawn, and not far from the sand pits (H. G. Wells, The War of the Worlds). This paper will explore the factors of choice of marked Theme and the effects of markedness on wording in a variety of English texts.

Stojković Miljana (nele_trajce@yahoo.com),Visoka poslovna škola strukovnih studija, Leskovac

Upotreba simulacija u pripremi studenata za poslovno komuniciranje na stranom jeziku

Cilj nastave jezika struke je postizanje “komunikativne sposobnosti” (Hymes, 1971), koja se definiše kao izražavanje, interpretacija i sporazumevanje na stranom jeziku (Savignon, 1997). Za komuniciranje na stranom jeziku neophodno je usvajanje kulturoloških elemenata jezika cilja, što se može ostvariti putem simulacija. Zbog nedovoljnog broja istraživanja o primeni i značaju simulacija, cilj ovog rada je da ukaže na značaj koji simulacije imaju u pripremi studenata za poslovno komuniciranje na engleskom jeziku. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 100 ispitanika (starosti 20±1 godina) koji su bili podeljeni u dve grupe: kontrolnu i eksperimentalnu. Ispitanici eksperimentalne grupe su bili izloženi usvajanju jezika struke kroz simulacije, dok su ispitanici kontrolne grupe usvajali jezik preko aktivnosti koje nisu obuhvatale nikakav oblik simulacije. Varijabla koja je korišćena za utvrđivanje razlike bila je ocena na završnom usmenom ispitu. Uporednim T-testom je utvrđeno da postoji statistški značajna razlika u postignutim rezultatima na završnom ispitu. Ispitanici eksperimentalne grupe su zabeležili bolje rezulatate u poređenju sa ispitanicima kontrolne grupe i na taj način smo ukazali na značaj koji simulacije imaju u pripremi studenata za komuniciranje na stranom jeziku.

Stojković Nadežda (Nadezda.Stojkovic@elfak.ni.ac.rs), Elektronski fakultet, Niš

What Exactly is Communicated in English for Specific Purposes

The proposed paper will examine the cultural issues hidden in the syllabus of English for Specific Purposes course. It will argue against the proposition that such syllabi are culturally void being supposedly focused on expert language only. The main argument for this is that the new global economic order, informationalism, following advances in computing technology and telecommunications, has for one of its consequences the dominance of the communicative approach within the field of English language teaching. The emphasis of the communicative approach on functional interaction, rather than on achieving native-like perfection, corresponds to the imperatives of the new society, in which English is shared among many groups of non-native speakers. In the global context as it now is, professionals have to master skills of professional communication. The question that arises is whether they are equally able to express themselves. Among the ESP practitioners there need to grow this awareness that critical approaches need to be integrated in their syllabi.

41

Стојменовић Виолета (sloterdajk@gmail.com), Филолошки факултет Универзитета у Београду

„…изгледа да је немогуће говорити а не рећи ништа“: ко, коме и о чему говори у НемуштомСамјуела Бекета?

Немушто ће бити пример за сажету и селективну историју разумевања Бекетовог дела од Бланшоа до Бадјуа, без обзира на то да ли су одређени аутори писали о њему, или су од стране других препознавани као његови „саговорници“, а којом ће се илустровати како се кроз читање заснива комплементарност, конвергенција, укрштање текста и различитих филозофских, антрополошких, комуниколошких… концепата изабраних читалаца. Тиме би се омогућило мапирање кључних аспеката, као што су: апстракција, „симулирана“ алегорија, одлагање и премештање тема, изневеравање текстом наговештених контекста разумевања, огољавање и пражњење форми и поступака, идиосинкратична синтакса и интерпункција…, који су „призвали“ овакав дијапазон ре-контекстуализација. Испитујући улогу који су у формирању сопствених концепата теоретичари и филозофи придали Бекетовом делу (да ли су испитивали спремност текста да се повинује њиховим интерпретативним „алатима“, или су у тексту трагали за потврдом, или су у исказима, као и у немисливости ситуације коју текст евоцира проналазили импулсе чија је разрада довела до нових категорија мишљења…) моћи ћемо да испитамо и колико далеко у антиципирању своје рецепције Немушто иде, и колико је присвајање његових исказа и импликација од стране других дискурса уопште адекватан одговор на проблем који текст поставља. Имајући у виду начин на који су различити аспекти и видови комуникације представљени у Немуштом, требало би преиспитати који је вид комуникације са текстом њему заиста „веран“ (у Бадјуовом смислу).

Szlavi, Anna (anna.szlavi@gmail.com), Eötvös Loránd University, Budapest, Hungary

How the Media Communicate to Us: Verbal and Visual Image of Women

Grounded in cognitive linguistics, the present analysis is dedicated to examining and visualizing the category of WOMAN as it appears in Hungarian advertisements. According to Kövecses (2005), meaning making is governed by the dual forces of embodiment and cultural context; thus, our definition of womanhood is determined not only by our personal experiences, but also by the culture we are living in. As one of the most influential segments of modern culture, I put media, more specifically, billboards and magazines, in the focus of my study. The way they portray WOMAN reflects what the given culture wishes to communicate about womanhood and what people are expected to adjust their individual definitions to. In addition to presenting the conceptual mechanisms such as categorization (Lakoff 1987), prototypization (Rosch 1978), frames (Fillmore 1975), and metaphor-metonymy (Lakoff & Johnson 1980, Kövecses & Radden 1998), which underlie the verbal and visual communication of ads, I am going to reflect on the relation between the cultural image and the body-based experience of womanhood.

Šarčević Ana (ana.sarcevic@gmail.com),Filološko-umetnički fakultet Kragujevac

Tjudori među nama - tranzitivnost informacija kroz analizu prevoda

Audiovizuelno prevođenje postoji u praksi već decenijama, ali lingvisti se ovom temom više bave tek poslednju deceniju. Ova vrsta prevođenja je specifična, zato što s jedne strane nameće kvantitativna i kvalitativna ograničenja, dok sa druge strane slika i prozodijski elementi u dijalogu koji nadopunjuju prevod predstavljaju prednost u odnosu na pisani tekst. Komunikativni pristup u prevodu tekstova sa istorijskim sadržajem je nužan uslov prevazilaženja kulturološkog jaza između monolingvalnih govornika različitih jezika, a prevodilac ima dužnost da postigne najprecizniju komunikativnu ekvivalenciju kada je u pitanju efektivnost prevoda na ciljni jezik. Cilj ovog rada je da se ispita u kojoj meri se mogu dobiti ekvivalenti engleskog kao izvornog jezika i srpskog kao ciljnog, kada se uzmu u obzir arhaične reči i fraze, kao i izrazi koji su delimično ili u potpunosti izgubili ili promenili značenje u savremenom jeziku, a koji predstavljaju stilističke markere na leksičkom nivou, gde će kao korpus poslužiti televizijska serija „Tjudori“. Rad će ukazati na pozitivan rezultat u tranzitivnosti informacija koje se komunikativno i stilistički mogu preneti u ciljni jezik.

42

Šehić Emir (emir_seha@yahoo.de),Internacionalni univerzitet u Sarajevu, Bosna i Hercegovina

Breaking the Silence: Sandra Cisneros and the Issue of Cross-Cultural Communication

The ‘assimilation problem’ is one of the central motifs in the works of contemporary ethnic writers. The Chicana/o case reveals various aspects related to this issue which generates the complex realities present in the majority of Mexican-American families. This paper examines these realities as depicted in two works by Sandra Cisneros,The House on Mango Street and Caramelo, paying specific attention to the various modes of adaptation to the U.S. society. Being a pivotal constituent of existence, communication plays a major role in communicating ethnic experience, but also the pronounced gender differences reflected in everyday acts of communication. The nature of communication – most notably the choice of language in a culturally mixed society – is further linked to the fear of identity loss and the ethno-cultural loyalty paradigm, but also to the not infrequently witnessed discriminatory attitude of the ‘white’ population. Besides the analysis of Chicana/o experience, this paper displays the techniques by virtue of which Sandra Cisneros as a female writer tries to bridge the distinct gaps and overcome the prejudices that are generated by the lack of communication between the separate ethnic groups, positioning language as both the embodiment of and instrument for the achievement of cross-cultural understanding.

Šutanovac Vladan (Vladan.sh@gmail.com), Department of English – Applied Anglistic Linguistics, University of Vienna, Austria

Applied Linguistics: The Art of Communication

When we observe the world in its entirety, we cannot but perceive it as a living entity, comprised of a great number of other minute living entities. All of whom further complement and contribute to the universal wholeness of the world. Among the entities there lies a vast number of I’s* - a vast number of Individuals. In order for all these I’s to be able to establish a meaningful relationship with one another, there needs to exist, concurrently, a communicative tool which enables and offers copious modes of expression, i.e. a Lingua. Such a tool provides an individual with a wide range of means to articulate and successfully convey to other I’s thoughts, feelings, emotions and all that resides in their deepest unconsciousness. The unique inherent Nature is that which gives birth to and permeates each and every Individual, making it one of a kind. Bearing this in mind, it can be argued that every Individual consequently uses an individual-specific mode of communication which plays a vital role not only in expressing, but also in understanding the messages one comes in touch with and being conveyed by others. The fact that a large number of Individuals populate everyday reality, and that each and every one of them nurtures their unique individuality implies that, in terms of communicative preferences, there exist many different types of people, who prefer one MC (mode of communication)/ SCP (system of communicational preferences – audio, visual, kinaesthetic) to another. Consequently, the different personal communicative preferences contain the potential to cause a veritable mental whirlwind, threatening to hinder the birth of a motive-guided thought and disrupt its growth into a full-fledged comprehensible entity - successful communication. We should also be aware that the disentanglement of the mental knot presents but a small fraction of the whirlwind’s vortex. For in the heart of it there also lie (at the first glance dormant) “complex states” of I’s “involving feelings, behavior, impulses and psychological changes” (Plutchik 1994: 139), i.e. emotions. These complex entities, psychosomatic in nature, are also a crucial factor in the entire communicative process. Furthermore, our individual distinctions, encompassing all of the afore-mentioned, carry in them a perilous potential to cause people to grow apart. By fully understanding the fundamental nature of our own SCP and those of the people we come in touch with on a daily basis, as well as the complex psychological states, the ever present void of conflicts and misunderstandings can be transcended.1 * The conceptual term I/I’s is used here to replace the conventional term individual(s)

Tabaku Vjollca (vjollcatabaku@hotmail.com), University of Tirana, Albania

Communication, the ability to communicate and its connection to teaching

Obviously, the classroom is one of the most interesting exemplars of a communicative process in our society. Consequently, it is natural to ask how the communicative act is related to effective teaching. As we know a

43

communicative act entails two components: what is said and the way it is said; the report and the command. This research focuses on the command aspect of communication to examine teacher effectiveness, without wanting to deny the importance of the report aspect. In an effort to describe the types of classroom communication which are particularly effective, two instructional communication theories of immediacy and clarity will be put forward. The first instructional communication theory is immediacy which refers to the communication traits that impact the perception of psychological and physical closeness between teacher and student (Frymier, 1994; Frymier & Weser, 2001; Moore, Masterson, Christophel, & Shea, 1996). Clarity is the second instructional communication theory and has been defined as the process by which an instructor is able to effectively stimulate the desired meaning of course content in the minds of students through the use of appropriately-structured verbal and nonverbal messages (Chesebro & McCroskey, 2001; Myers & Knox, 2001).

Tasevska Vesna (tasevskavmk@yahoo.com.mk), FON University Skopje, Macedonia

The Art of Communication with High Ranking Law-Enforcement Officers in the English Classroom

Communication is defined as a process by which we assign and convey meaning in an attempt to create shared understanding. When creating safe learning environment one should take into consideration all the characteristics of the learners and determine the best possible techniques to attain respect, openness, confidentiality, encouragement and acceptance. Whatever level of motivation the students bring to the classroom will be transformed, for better or worse, by what happens in that classroom. The paper will present the specifics of teaching adult learners from law-enforcement agencies and their transformation from silent observers in the classroom into motivated and dedicated learners of English language.

Tasić Marko (tasic_marko@yahoo.com), Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu

Problem jezika i komunikacije u naučnofantastičnom romanu Vavilon 17 Semjuela Dilejnija

Komunikacija i jezik igraju važnu ulogu u velikom broju naučnofantastičnih dela, bilo da se radi o problemu komunikacije između različitih rasa, telepatskoj komunikaciji, ili komunikaciji posredstvom različitih mrežnih sistema, koja je najzastupljenija u kiberpanku – podžanru naučne fantastike. Jedan od problema komunikacije obrađuje i Semjuel Dilejni, poznati američki pisac naučne fantastike, u romanu Vavilon 17, koji prikazuje traganje za tajnom jezika “Vavilon 17” – potpuno vanzemaljskim oblikom govora, a koji je sredstvo moći i manipulacije. Cilj rada je da, koristeći se između ostalog i Sapir-Vorfovom hipotezom, pokažemo snažan uticaj jezika i komunikacije na percipiranje stvarnosti u Dilejnijevom romanu, ujedno osvrćući se na mit o Vavilonskoj kuli, koji je inkorporiran kroz ceo roman.

Tasić Miloš (baulkarea@gmail.com), Univerzitet u Nišu, Mašinski fakultet

Upotreba engleskog jezika u međunarodnoj tehničkoj komunikaciji

Autor se u ovom radu bavi ulogom engleskog jezika u međunarodnoj tehničkoj komunikaciji, a naročitoneophodnim poznavanjem engleskog jezika od strane inženjera u Srbiji radi što lakšeg proboja na međunarodnuakademsku i profesionalnu scenu. U tekstu se ukazuje na ekskluzivni status koji engleski jezik uživa u odnosu na druge svetske jezike i monopol koji drži kada je u pitanju naučna i stručna literature. Razmatraju se mnogi aspekti komunikacije, od pisane do usmene, kao i raznovrsne situacije u kojima se inženjeri svakodnevno nalaze, a u kojima im adekvatno znanje i upotreba engleskog jezika daleko olakšavaju sporazumevanje i donose ogromnu prednost nad kolegama koje se slabije služe engleskim. Na kraju, autor konstatuje neminovnost daljih kretanja u međunarodnoj tehničkoj komunikaciji kao duboko zasnovanoj na engleskom jeziku i kritički se osvrće na prednosti i mane takvog stanja stvari.

44

Terzić Olivera (oliverat@ac.me),Institut za strane jezike, Univerzitet Crne Gore, Podgorica

Komunikacija Petka i Robinzona i njene implikacije u romanu Petko ili Čistilišta Pacifika Mišela Turnijea

Poznato je da je i u romanu Robinzon Kruso Danijela Defoa koji je Mišelu Turnijeu poslužio kao inspiracija za njegov roman, iako suštinski izmijenjen u odnosu na ovaj prvi, komunikacija između dva glavna lika u romanu, Robinzona i Petka, vrlo ograničena. U romanu ovog jednog od najznačajnijih savremenih francuskih pisaca bivamo tako svjedoci komunikacije koja, od početne nemuštosti koja je u prvom redu mogla biti opravdana uzajamnim nepoznavanjem jezika dva junaka preko nastojanja da se ona prevaziđe savladavanjem govora onogdrugog i mimikom, postepeno evoluira od komunikacije svedene na minimum do specifičnog vida komunikacije ogoljene na sâmo ukazivanje na smisao. Kao takva, komunikacija između dva lika biva svjesno oslobođena razuđene eksplikativnosti a nabijena značenjem i saopštavanjem koje nije ograničeno samo na riječi već angažuje, čak u većoj mjeri u odnosu na govor, i sve druge vidove neverbalne komunikacije namijenjene (spo)razumijevanju. U ovom radu nastojali smo da pružimo uvid u tu implicitnu komunikaciju u romanu i izvedemo njene konsekvence, kao i da iznesemo zaključke koji, iako potekli na osnovu analize ovog konkretnog romana, mogu biti dalekosežni i od opšte važnosti u otkrivanju istina o čovjekovoj moći ili/i nemoći saopštavanja sebe drugima i razumijevanja drugosti.

Todorov Nada, Panajotović Artea (nada_todorov@yahoo.com), Fakultet za strane jezike, Alfa univerzitet

Stavovi studenata anglistike i srbistike prema sms porukama kao vidu komunikacije

SMS poruke, kao nov i jedinstveni vid komunikacije, manifestuju se kao skup varijeteta koji odražavaju različito poreklo, stavove i potrebe mnogobrojnih korisnika. U komunikaciji izostaju odlike govornog jezika: simultani fidbek, ritam komunikacije, razlika u načinima preuzimanja reči, brzina i spontanost komunikacije i nemogućnost da se jezikom iskažu osnovni prozodijski, parajezički, kinezički i proksemički elementi. U radu će se istražiti stavovi studenata anglistike i srbistike (po 50 studenata u svakoj grupi) prema SMS porukama. Anonimnim upitnikom, koji će se zasnivati na Likertovoj skali i dva pitanja otvorenog tipa, utvrdiće se odnos studenata prema SMS porukama kao oblicima verbalne komunikacije, na korišćenje šablona, na kompetencije za pisanje poruka, na estetske, jezičke i druge osobenosti poruka, na odsustvo interpunkcije. Upitnikom će se analizirati šta studenti misle o SMS porukama kao odrazu govornog diskursa, korišćenju slenga, nepovoljnom uticaju na govorni i pisani jezik, o ograničenju komunikacije između pošiljaoca i primaoca poruke, funkcija igrica, itd. Hipoteza istraživanja je da će studenti srbistike kritičnije pristupiti SMS porukama sa lingvističkog stanovišta, a podhipoteze da će se odgovori razlikovati u zavisnosti od godina studija (III i IV) grupe i uspeha na studijama. Analiza rezultata izvršiće se statističkom i deskriptivno-analitičkom metodom.

Todorović Dušica (ladusica@beotel.rs), Filološki fakultet Univerzitet u Beogradu

Porodični razgovori na Siciliji Elija Vitorinija

Oslanjajući se na Ekovu ideju teksta kao lenje mašine, dijalogu prilazimo kao načinu da se prizivanjem zajedničkih i intertekstualnih scenarija čitalačka kooperativna strategija angažuje na najefikasniji i najneposredniji način. Tematizovanje porodice, opet, podrazumeva i književno propitivanje o vrednostima zajednice. Porodični dijalog kao književna slika porodičnih odnosa ima i snažan potencijal demistifikujućeg govora, ili bahtinovskog familijarnog govora kao mogućnosti za naročit, nezvaničan, slobodan pristup stvarnosti. Značaj Vitorinijevog književnog i kulturnog rada na otvaranju italijanske zajednice u doba fašizma prema američkoj književnosti i kulturi je odlučujući, a uticaj američke književnosti na Vitorinijev književni rad nesumnjiv.U našoj analizi porodičnih dijaloga u Vitorinijevom romanu naročitu pažnju posvetićemo načinu na koji Vitorini kroz Silvestrov dijalog s mrtvim bratom aktivira i staru književnu temu susreta s mrtvima.

45

Tošić Jelica (jelica.tosic@znrfak.ni.ac.rs), Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite na radu

“Greenwashing” in Environmental Communication

Environmental communication appeared as a form of communication concerned with environmental issues and protection of the environment. Ever since the 1980s when environmental movements took a strong position in influencing public opinion and corporate behaviour, there has been a strong tendency of business and advertising agencies to show that their production, products and intentions are “green”, i.e. that they care about the environment. As a lot of industries are inherently dirty and polluting, they invented a special form of publicizing which is, sometimes more and sometimes less, contradictory about the relationship between the actual practice and the alleged concern about the environment. The term coined to denote this phenomenon is “greenwashing” and this paper is trying to analyze its origin and meaning.

Tučev Nataša (natasamlk@gmail.com), Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet

Šta Beovulf govori savremenom čitaocu: tumačenje Dž. R. R. Tolkina

Tolkinovo predavanje o Beovulfu, naslovljeno „Čudovišta i kritičari“, predstavlja prekretnicu u izučavanju ovog staroengleskog speva. Odbacujući do tada uvreženo mišljenje da je vrednost Beovulfa prevashodno dokumentarna, i da leži u njegovom istorijskom sadržaju, on skreće pažnju na snagu pesničke imaginacije u spevu, a pre svega na metaforično značenje Beovulfove borbe sa čudovištima. Iz Tolkinovog tumačenja proizilazi da je Beovulf u osnovi elegija koja simbolično oslikava tragediju čovekove egzistencijalne situacije. Stoga ovo delo može komunicirati i sa današnjim čitaocem, ne samo zahvaljujući svojim estetskim vrednostima, već i zato što ukazuje na određene metafizičke preokupacije koje još uvek zauzimaju središnje mesto u svesti zapadnog čoveka.

Urošević Sonja (urosevic.sonja@gmail.com), Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Valjevu

„Pakt sa čitaocem“: Komunikativna struktura u romanima Zavičajni muzej i Čas nemačkog Zigfrida Lenca

Zigfrid Lenc se deklariše kao angažovan autor čija proza predstavlja pokušaj tumačenja društvenih i istorijskih fenomena iz perspektive pojedinca. Kompleksnost stvarnosnih struktura, iracionalnost istorijskih dešavanja i njihovih tragičnih posledica Lenc u romanima Zavičajni muzej i Čas nemačkog filtrira kroz kazivanje pripovedača u prvom licu, koje zbog svojevrsne izolovanosti pripovedne situacije kod čitaoca izaziva osećaj direktnog obraćanja njemu. Društveni i istorijski odnosi se svode na moralne i psihološke konstelacije likova koji agiraju u okviru jasno određenog toposa zavičaja. Posredstvom tako stilizovanog literarnog kosmosa autor lako ostvaruje komunikaciju sa čitaocem, što je, pored tematike koju problematizira, njegovom delu uopšte, a posebno ovim romanima, osiguralo veliku popularnost.Cilj ovog rada je da analizira internu komunikativnu strukturu i način na koji ona aficira čitaoca, kao i potencijal tako ostvarenog „pakta sa čitaocem“ koji treba da, po rečima autora, doprinese boljem razumevanju ljudi, dešavanja i konflikata u cilju smanjenja zla u svetu.

Vekić Saša (dedalusbelgrade@yahoo.com),Filološki fakultet Beograd

Savremena irska popularna muzika: identitet, globalni prostor, komunikacija

U dvadesetom i početkom dvadeset prvog veka, tokom i nakon mnogih kulturnih, društvenih, tehnoloških promena, ali i transformacija u muzičkom izrazu, stilu i ikonografiji, kako na globalnom nivou tako i u lokalnom okviru, diversifikacijom irskog identiteta u novom multikulturnom miljeu Republike Irske i uticajem neprekidnih procesa (kulturne) globalizacije, irska popularna muzika, kao i irska kultura, menjala je svoj profil, dobijala je nove teme i značenja, ali i sve više mesta u (za nju) relativno novom i širem globalnom prostoru, i pri tom inicirala nova pitanja koja se odnose na njen identitet u novim društvenim iskustvima, kao i na prirodu njene

46

komunikacije sa publikom izvan Irske. Ovaj rad bavi se nekim od tih pitanja, između ostalog, i kroz analizu rada nekih od najznačajnijih predstavnika savremene irske popularne muzike; kakvu komunikaciju ostvaruje irska popularna muzika na globalnom nivou i koji je domet i kakva je percepcija njene poruke kod publike širom sveta? Da li postoji dihotomija između (tumačenja) autentičnosti i hibridnosti ili fluidnosti irske popularne muzike, koja, između ostalog, često obuhvata i tradicionalne idiome? Da li nove muzičke strategije menjaju percepciju i shvatanje irskog identiteta (kako kod inicijatora tako i kod recipijenta u tom procesu komunikacije)?

Veljković Mekić Jelena (vmjelena@live.com), Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Pirotu

Nemoć komunikacije u romanu Iščekujući Varvare

Pored razumevanja jezičkog koda, koje je od presudne važnosti za uspešnu komunikativnu razmenu, razlike u polu, staležu, moralnim stanovištima, kao i odsustvo određenih iskustava, potiskivanje emotivnog i individualnog plana, neki su od činioca koji u bitnome uslovljavaju tok i ishod komunikativnog procesa. U romanu Iščekujući Varvare, neravnopravan položaj učesnika u komunikaciji često rezultira nerazumevanjem i otuđenjem, pa i nasilnom komunikacijom koja za posledicu ima traumatična iskustva, oskrvavljena tela i razlomljene identitete. U radu se razmatraju činioci koji blokiraju normalan komunikacijski tok, kao i uzroci i posledice pukotina u komunikacijskim procesima, a kojima je Kuci pišući roman Iščekujući Varvare, te razmatrajući različite vidove saobraćanja i različite aspekte uspostavljanja komunikacijskih niti, ukazao na sveprisutan problem nemoći komunikacije.

Videnović Radomir (ravi.nissin@sbb.rs)Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet

Istina i komunikacija kod Karla Jaspersa

U filosofiji Karla Jaspersa značajni, ključni pojmovi su (osim egzistencije) komunikacija, istina, filosofska vera. Za Jaspersa, komunikacija nije puko sporazumevanje, a ni razumevanje dva ljudska bića već potraga, traženje istine, borba za istinu, borba u ljubavi. Važno je zajedno sa drugim ljudskim bićem naći istinu, a ne biti u pravu. Komunikacija je zajednička usmerenost ka istini.Njegovo govorenje o istini je filosofija egzistencije.Komunikacija je komuniciranje jedne egzistencije sa drugom egzistencijom

Vlahović Dubravka (dvlahovic@useens.net)Fakultet za pravne i poslovne studije, USEE, Novi Sad

Communication in the Culture of the Deaf

The most effective way to express the significance of the communication is to say that the lack of it inhibits any interaction between people. Despite the common attitude that communication is a great barrier dividing hearing people from the deaf, it is interesting to learn that deaf people actually communicate in numerous ways, both when their interaction involves hearing people and when they interact only among themselves, the deaf. This paper is an attempt to clarify how people of the Deaf Culture communicate, from early stages of language acquisition and factors they depend on, to social activities they later engage in. It is of great importance to recognize and understand cultural aspects of the Deaf world, and what belonging to the Deaf Culture actually means, since the Deaf Culture does not automatically include all people who are deaf or hard of hearing. Like any other culture, Deaf Culture also consolidates specific behaviour, language, customs, values and tradition.

47

Voicu, Cristina Georgiana (voicucristina2004@yahoo.fr),Alexandru Ioan Cuza University of Iaşi, Romania

The Law of Language and the Law of Kinship Structure in the dominant masculine discourse of Jean Rhys’s Wide Sargasso Sea

This paper attempts to show that the Law of Language is simply the entry into the symbolic order of language in which the subject-to-be, given the choice of “your meaning or your life,” undergoes the castration which cannot be avoided by any subject upon entry into language, because in order to be a “subject,” one must accept the subordination of the subject to the symbolic order which creates it, and one must accept the lack of any subjectivity outside the Law of the symbolic order. The Law of Kinship Structure, on the other hand, cannot be easily summarized, because our ways of conceptualizing it by way of the Name-of-the-Father and the Incest Taboo are so prevalent as to prevent our figuring it outside of these “local articulations”. Though, both represent the dominant modes in which sexual identification occurs. These articulations define the parents as privileged objects to be desired and identified with, while at the same time prohibiting eroticized relations within the family. The Positive Oedipus complex, then, is not the normative response to the Law of Kinship per se, but to the dominant ideological narrative(s) of the family. If the Law of Language and the Law of Kinship Structure cannot be avoided, the subject can, nonetheless, attempt to rearticulate his or her relation to them, and to the semblance of ‘the truth’ which they would create. Upon confronting such ‘refashioned’ subjects in the West Indies, who mock as many elements of proper English subjectivity as they affirm, Jean Rhys’s Edward enters into a world which not only refuses to recognize him on his terms, but presents a number of subjects whose rearticulation to the dominant Colonial order resists incorporation into it. The result is Edward’s own psychic disordering.

Vučo Julijana (julivuco@gmail.com),Univertitet u Beogradu, Filološki fakultet

Da li ključ otključava sva vrata?

Ključ kao didaktički instrument u udžbenicima, vežbankama, radnim sveskama, ili pri pregledanju zadataka, testova, cerifikacija korisno je I obavezno sredstvo koje korisniku služi kao pouzdani oslonac u radu. Postojanje ključa u udžbenicima I vežbankama učeniku i nastavniku daje nedvosmisleno traženi odgovor autora udžbenika. Kod priprema za međunarodne certifikacije pomaže učeniku da proveri ili pronađe odgovor certifikatorske institucije na zadati problem na certifikovanom nivou., nastavniku put koji treba da sledi u pripremi kandidata za cerzifikavciju. Ključ je neophodan instrument pri ocenjivanju testova. Nastavniku daje sigurnost da pema zamisli autora testa ili drugog didaktičkog materijala objektivno obavi ocenjivanje prema zamišljenom konceptu. Kod ocenjivanja velikog broja testova koje obavlja više ocenjivača, pomaže brzom obavljanju zadatka I služi za postizanje objektivnosti i usaglašenosti kriterijuma. U radu se diskutuje o validnosti ključa kao didaktičkog instrumenta. Prikazuju se rezultati istraživanja obavljenog na korpusu certifikacija za proveru nivoa znanja italijanskog jezika. Ponuđena rešenja u ključu upoređena su sa opšte priznatom jezičkom normom iskazanom u savremenim gramatikama.

Vujović Marija (mmilosevic@filfak.ni.ac.rs), Filozofski fakultet Niš

Propaganda i mediji u službi nacizma

Rad govori o propagandi i medijima u nacističkoj Nemačkoj, od 1933. godine, od dolaska Adolfa Hitlera na mesto kancelara, do završetka Drugog svetskog rata 1945. godine. Propaganda je najprisutnija u kriznim vremenima, kada vlada opšta nesigurnost, a budućnost je neizvesna. Zato su ovaj rat i Hitlerov diktatorski režim bili najplodniji prostor za širenje uverenja vođa manipulatora. Nacisti su posebno vešto koristili medije za masovno komuniciranje. To su štampa, radio, film i televizija u prvim danima. Autorka u radu pokušava da objasni kako su ovi mediji bili zloupotrebljeni, a slobode medija i novinarstva ugrožene.

48

Vuletić Sanja (vuleticsanja01@gmail.com), Visoka škola strukovnih studija za vaspitače Šabac

Razvijanje veština komunikacije u nastavi engleskog kao jezika struke u medicinskim školama

Pojedine studije navode da je uočena bliska veza između aspekata komunikacije u toku nege u zdravstvenoj ustanovi i pozitivnog zdravstvenog statusa pacijenta (emocionalno stanje, simptomi, kontrola bola). Tvrdi se da komunikacija predstavlja ‘’glavni sastojak’’ zdravstvene nege. Elementi efektivne komunikacije mogu da posluže ko osnova za razvoj verbalnih veština u okviru nastave jezika struke u školama koje obrazuju učenike za zdravstvena zanimanja. Interaktivni proces protoka informacija između pacijenta i lekara/sestre odvija se u toku prikupljanja podataka pri pregledu,davanja uputstava, razmatranja plana lečenja. Bitna dimenzija komunikacije nije samo efektna razmena informacija već i emocionalna podrška pacijentu. Sama komunikacija pored verbalne razmene obuhvata i ostale oblike prenosa informacija: bolesničke liste, kartone, tabele, planove, naredbe, beleške, elektronske sisteme, softvere, telefone, radio veze i slično. Cilj ovog rada je da se ukaže na metodičke postupke za poboljšanje veština komunikacije u radu sa učenicima medicinskih škola uz analizu sadržaja udžbenika engleskog jezika koji se koriste pri obradi tema u vezi sa negom pacijenata.

Vukićević Garić Vanja (vanja.v@t-com.me), Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet – Nikšić

Communicating the Significant Absence in Last Orders by Graham Swift

Examining the complex relations between past and present, as well as between individual and collective identities, Graham Swift’s fiction is predominantly focused on communication and the modes in which it can be realised in order to break the walls of human isolation. His novel Last Orders (1996) – the winner of the 1996 Booker Prize – is remarkable for both its thematic and structural treatment of the need to communicate what is by definition unspeakable and unrepresentable. This paper will therefore deal with the polyphonic structure of his narrative as a method to approach the pervading and significant sense of loss and absence dominating the lives his characters. Built on a multiplicity of voices, mostly interior monologues, including the “talk from the other side” attributed to the dead character which is in many ways the focus of the narration, the composition of this novel recalls some of the most successful modernist and postmodernist experimental techniques whereas the story itself outlines the everlasting human preoccupations with transience, mortality and mutuality. The aim of this text is to point to those preoccupations and to the narrative modes in which they are articulated in what has become one of the most cathartic contemporary British novels.

Златковић Сања (sanja_zlatkovic@yahoo.com), Филозофски факултет Нови Сад

Екфраза у роману Нит михољског лета Николе Милошевића

У овом раду настојаћемо да укажемо на посебност романа “Нит михољског лета“ Николе Милошевића у контексту теорија о екфрази, тј. о екфрастичним књижевним врстама. Познато је да је вербално и књижевно представљање визуелне уметности старо барем колико и Хомер, који у осамнаестом књизи„Илијаде“ описује призоре насликане на Ахиловом штиту. Екфраза или „вербални приказ графичког приказа“ присутна је у многим делима домаће и светске књижевности, без обзира на жанровску детерминисаност. У случају романа „Нит михољског лета“ појава екфразе, која користи један медијум приказивања да би приказала други, подразумева необичну и посве јединствену појаву у српској књижевности. Наиме, присуство двеју Де Кирикових слика у роману „Нит михољског лета“ превазилази границе обичниих реминесценија или „дозивања“ и својеврсне „комуникације“ у оквирима књижевног текста. Аутентичност интермедијалне игре обремењена је и нераскидивом, јединственом везом тог романа са филозофским учењем о „трнсценденцији“ Карла Јасперса. У настојању да се боље осветле проблеми поетичко – естетске природе тог романа, биће осврта и на друге у потпуности или делимично екфрастичне врсте, као што су поједина дела Иве Андрића, Милоша Црњанског, Бошка Петровића и Данила Киша.

49

Zorica Ivana (ivana_zorica@yahoo.de), Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad

Kontrastivna analiza poslovnih pisama

Kako se razvijala pisana poslovna komunikacija razvili su se i različiti žanrovi poslovno pismo, prijava za posao, faks, i-mejl, biografija itd. Poslovna pisma su ipak najčešći oblik poslovnog komuniciranja i ukazuju na specifičnosti takvog vida međuljudskog opštenja. Na osnovu kontrastivne analize korpusa poslovnih pisama na srpskom, engleskom i nemačkom u radu se diskutuje o različitostima i sličnostima utvrđene strukture, forme i komunikativne funkcije poslovnih pisama na ova tri jezika.

Žeželj Aleksandra (aleksandra.zezelj@gmail.com), Faculty of Philology, Belgrade

Communicating Precarious Truths With(out) Fear: E. Albee’s Who’s Afraid of Virginia Woolf?

The purpose of this essay is to shine the light on the questions surrounding the issue of communication as perceived in E. Albee’s Who’s Afraid of Virginia Woolf?. The play’s characters become involved in a lexical battlefield of epic proportions only to expose themselves naked in the face of uncertain and dangerous truths –nothingness, imperfection, frailty, dependence, decay, faith and love. The wounds inflicted in the process of arriving at the very marrow of things turn out to be not only irreversibly damaging, but equally enlightening as well. Albee’s protagonists are revealed as true heroes of the tragedy that openly pronounces how vital it is to live authentically and communicate your emotions both to yourself and others. Though the cost of truth-speaking may prove too high, the only road to dignity and maturity is exactly to be taken through honest language.

50

Spisak učesnika/ List of participants:

Andrejić Jelena (jelena_andrejic@hotmail.com) Andrijević Maja, (amaya011@yahoo.es)Anđelkovic Jelena (jelenaplecas9@gmail.com) Аnđelković Maja (filologija.filum@yahoo.com) Anghel Florentina (florianghel1@yahoo.com)Aracki Zoran (azoran2002@yahoo.com)Balla Monika (moniballa@gmail.com)Banković Marko(markobankovickg@gmail.com)Banović-Markovska Angelina (ana_ban@hotmail.com)Basta Jelena (jelenav@medianis.net)Bilandžija Sofija (sofibi75@gmail.com) Blagojević Bojan (bojanb@filfak.ni.ac.rs) Blagojević Savka (savkab@ptt.rs)Bojičić Gordana (bgole81@yahoo.com)Bondžić Dragomir (dragomirbondzic@ptt.rs)Bošković Dragan (dudi@verat.net) Bulatovic Vesna (vesnabu@ac.me) Cvetanović Ivan (ivanc@filfak.ni.ac.rs)Cvijović Dragana(dragana.nastanovic@gmail.com)Ćirković Miladinović Ivana (ivanaivica@open.telekom.rs)Čutura Ilijana (marinajanjicvr@yahoo.com)Dabić Tijana, (tijanadabic@yahoo.com)DanilovićJelena (martadimitrijevic@filfak.ni.ac.rs)Denkova Jovanka (jovanka.denkova@ugd.edu.mk)Dimitrijević-SavićJovana(martadimitrijevic@filfak.ni.ac.rsDimitrijevićMarta, (martadimitrijevic@filfak.ni.ac.rs)Dimković Telebaković Gordana (gargatel@verat.net)Đaković Radmila (rada.djakovic@gmail.com)Đerić Borjanka (borjanka.djeric@gmail.com) Đorđević Jasmina (djordjevic.jasmina@gmail.com)Đorović Danijela (ddjorovi@f.bg.ac.rs)Đurović Tatjana (tdjurovic@sbb.rs)Đurić Miloš (djuric@etf.rs )Đurić Mina (mina_drazic@yahoo.com)Fejzić Adi (adifejzic@gmail.com)Genovesi Bogićević Alessandra (rada2@inwind.it) Gligorić Slobodanka (popkica@yahoo.com)Gordić Petković Vladislava (vladysg@yahoo.com)Halupka-Rešetar Sabina (halupka.resetar@gmail.com)Ilić Džonić Violeta (violeta@filfak.ni.ac.rs) Ivanović Nenad (nesoni779@gmail.com) IvanovićBarišićMilina(milina.barisic@ei.sanu.ac.rs) Ivanović Tatjana (tanja.r80@gmail.com)Jankovic Ljiljana (ljili13@yahoo.com)Janjić Marina (marinajanjicvr@yahoo.com)Jelić Kouburidou Marica (marajelic2003@yahoo.gr,)Jerotijević Danica (danicajerotijevic@gmail.com) Jevtovic Zoran, (zjevtovic@filfak.ac.ni) Jovanov Nataša (modestyj@yahoo.com)Jovanović Đokica (djole@junis.ni.ac.rs)Jovanović Ružica (Dimdjur@open.telekom.rs)Jovanović Vladimir Ž. (vulpus@filfak.ni.ac.rs)Jovićević Jelena (jjovicevic@yahoo.com)

51

Kalezić Sofija (pgstudio@t-com.me)Kalezić Radonjić Svetlana (svetla@t-com.me)Kamčevski Danko (dkamcevski@gmail.com)Kasumagić-Kafedžić Larisa (larisakasumagic@yahoo.com) Karanfilović Nataša (karanfil@sbb.rs)Knežević Marija(marija13a@gmail.com) Kocić Ana (anakocic@hotmail.com) Kostić Ivana (kosticivana87@hotmail.com)Kostić Milena (mkostic76@gmail.com)Kostić-Pahnoglu Tamara(tamara@filfak.ni.ac.rs)Kovačević Miloš (mkovacevic31@gmail.com)Krombholc Viktorija (viksic@gmail.com)Lazarević Nina (nina.lazarevic@gmail.com)Lazić Andjelka (andjelka11@gmail.com)Lopičić Vesna (lovevuk@gmail.com)Macura Sergej (gargantua_xp@yahoo.com)Makarova Elena (makarova.h@gmail.com)Makišova Ana (makisova.anna@gmail.com)Maksimović Goran (goranm@filfak.ni.ac.rs)Maksimović Danijela (danijelamaksimovic@yahoo.it)Marinković Ivana (ivana.marinkovic@isj.sanu.ac.rs)Marojević Radmilo (radmilo@mail.ru)Matić Maja (majamatic@sezampro.rs)Micić Sofija (smicic@ptt.rs) Milanov Nataša (natasa.markovic@isj.sanu.ac.rs)Milatović Biljana (biljanamo@yahoo.com)Milenković Branka (brancca.milenkovic@gmail.com)Milivojević Nataša (natasazinger@gmail.com)Milošević Jovanka (Jovanka.Milosevic@isj.sanu.ac.rs)Milutinovic Maja (maja.milutinovic77@gmail.com)Mijanović Ljiljana (lillimon@gmail.com)Milošević Danica (ivana44yu@yahoo.com)Miloradović Sofija (sofija.miloradovic@sanu.ac.rs)Milosavljević Todorović Marija(marija.milosavljevic@isj.sanu.ac.rs)Miljković Nataša (natmiljkovic@gmail.com)Mišić Marijan (marijanmisic@yahoo.com)Mišić Ilić Biljana (bmisicilic@gmail.com)Mišković-Luković Mirjana (mirjanamiskovic@yahoo.co.uk)Mitić Petra (petrasam@eunet.rs)Mojsilović Bojana (bojana.mojsilovic@gmail.com)Muždeka Nina (nina.muzdeka@gmail.com)Mutavdžić Predrag (predrag.mutavdzic@fil.bg.ac.rs)Nedeljković Aleksandar B. (abnedelkovichscifi@yahoo.com)Nikčević Batrićević Aleksandra (alexmontenegro@t-com.me)Nikolić Enisa (ivannik@neobee.net)Nikolić Časlav (caslav.nikolic@yahoo.com)Novakov Predrag (novakovp@eunet.rs)Novokmet Slobodan (bobannov@ptt.rs)Oakley Todd (todd.oakley@case.edu)Obradović Radmila (obradovicr@ptt.rs)Panajotović Artea (nada_todorov@yahoo.com)Panić Marija (manapanic@yahoo.co.uk)Pavlović Dragana (draganap@filfak.ni.ac.rs)Pavlović Milica (milicapavlovic@sbb.rs)Pavlović Vladan (vladanp2@gmail.com)Pejović Anđelka (atolimir@gmail.com)

52

Perić Vladimir (dadajok@eunet.rs)Petković Danijela (danij.petkovic@gmail.com)Petković Ivana (iva212965@gmail.com )Petrović Lena (lnpetrovic@gmail.com)Popescu Carmen (cpopescu71@gmail.com)Popovska Solzica (solzica_popovska@yahoo.com)Prelević Duško (dprelevic@yahoo.com)Radin-Sabadoš Mirna (anrim.nidar@gmail.com)Radić-Bojanić Biljana (radic.bojanic@gmail.com)Radovanović Aleksandar (toologize@gmail.com)Radović Vladeta (vladeta@filfak.ni.ac.rs)Radulović Milica (mlcradulovic2@gmail.com)Raljević Selma (selma.raljevic@unmo.ba)Ricker Brooke (Brooke.ricker@gmail.com)Ristić Anka (ankaristic@yahoo.com)Ristovic Jelena (Zlocko83@live.com)Rosić Tiodor (tiodor_rosic@vektor.net )Rusimović Tanja (tanjarusimovic@yahoo.co.uk)Savic Milica (savic.milica@gmail.com)Silaški Nadežda (silaskin@sbb.rs)Slijepčević Svetlana (s.slijepcevic@gmail.com)Spasojević Aneta (anetasamanc@yahoo.com)Spasojević Marina (marina.spasojevic@isj.sanu.ac.rs)Stamenković Dušan (dukiss@gmail.com)Stameski Trajče (tstameski@gmail.com)Stanojević Dobrivoje (dobrivoje.stanojevic@fpn.bg.ac.yu)Stanojević Veran (veranva@sbb.rs) Stevanović Aleksandra (as.sandra.2906@gmail.com)Stišović Milovanović Ana (anaorfelin@gmail.com)Stojanović Prelević Ivana (ivanas@filfak.ni.ac.rs)Stojanović Milica (milica.marjanovic@isj.sanu.ac.rs)Stojičić Violeta (vikis@eunet.rs)Stojković Marija (marija@filfak.ni.ac.rs)Stojković Miljana (nele_trajce@yahoo.com)Stojković Nadežda (Nadezda.Stojkovic@elfak.ni.ac.rs)Stojmenović Violeta (sloterdajk@gmail.com), Sutherland Fraser (rodfrasers@sympatico.ca)Szlavi Anna (anna.szlavi@gmail.com) Šarčević Ana (ana.sarcevic@gmail.com)Šehić Emir (emir_seha@yahoo.de)Šutanovac Vladan (Vladan.sh@gmail.com)Tabaku Vjollca (vjollcatabaku@hotmail.com)Tasevska Vesna (tasevskavmk@yahoo.com.mkTasić Marko (tasic_marko@yahoo.com)Tasić Miloš (baulkarea@gmail.com)Terzić Olivera (oliverat@ac.me)Todorov Nada (nada_todorov@yahoo.com)Todorović Dušica (ladusica@beotel.rs)Tošić Jelica (jelica.tosic@znrfak.ni.ac.rs)Tučev Nataša (natasamlk@gmail.com)Urošević Sonja (urosevic.sonja@gmail.com)Vekić Saša (dedalusbelgrade@yahoo.com)Veljković Mekić Jelena (vmjelena@live.com)Videnović Radomir (ravi.nissin@sbb.rs)Vlahović Dubravka (dvlahovic@useens.net)Vlajković Ivana (ivanavly@gmail.com)Voicu Cristina Georgiana (voicucristina2004@yahoo.fr)

53

Vučo Julijana (julivuco@gmail.com)Vujović Marija (mmilosevic@filfak.ni.ac.rs)Vuletić Sanja (vuleticsanja01@gmail.com) Vulić Tatjana (tanjakg@filfak.ni.ac.rs)Vukićević Garić Vanja (vanja.v@t-com.me) Zavišin Katarina (katarina.zavisin@gmail.com)Zlatanović Ljubiša (zlatanovic@filfak.ni.ac.rs)Zlatković Sanja (sanja_zlatkovic@yahoo.com)Zorica Ivana (ivana_zorica@yahoo.de)Žeželj Aleksandra (aleksandra.zezelj@gmail.com)

54

Važne odrednice / Important Sites: