1

Драгана Спасић-Ђурић

Народни музеј Пожаревац

Прилог проучавању историје рударства у Костолцу '' Видети свет у зрнцу песка, небо у дивљем цвату, држати бескрај на длану руке и вечност у једном сату...'' (Знамења невиности, William Blake) Динамични развој Костолца од друге половине XIX в. условљен је

отварањем рудника угља 1870.године чиме су постављени темељи модерног

српског рударства. Од тада, па све до данас, живот Костолца је у непосредној

зависности од рударско-енергетских ресурса који га чине једним од

најзначајнијих енергетских пунктова у Србији.

Трагови богате рударске историје су бројни и видљиви на сваком кораку

али, најчешће, препуштени забораву и нагрижени патином. Само два објекта која

симболишу богату рударску историју и достојанство Костолца су отргнута од

пропадања: репарирана локомотива која је изложена у центру града и рударско

окно на '' Мајдану '' у Старом Костолцу.1

Други бројни објекти везани за настанак и развој рудника (Управна

зграда и стамбени објекти рударске колоније из поседењих деценија XIX и са

почетка XX века ), који представљају непокретности, са статусом претходне

заштите на листи Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву,

већ су руинирани и насељени ромским становништвом.

1 Локомотива је произведена 1945.године у САД-у. У Костолцу је непрекидно радила од 1948 до 1997.г.одине.

2

Групи заборављених рударских објеката може се прикључити и руднички

сат чија је историја у непосредној вези са настанком '' Дневног копа Костолац ''

након ослобођења и национализације рудника и формирањем градског насеља у

његовој близини.

Руднички сат се налази у торањском делу објекта са трафо постројењем у

улици Саве Ковачевића, недалеко од зграде некадашње '' Прозивнице .'' Прекривен

прашином и паучином, већ нагризен корозијом, слути на заборав и сећа на

послератне године обнове, отварање новог површинског откопа и изградњу

насеља ('' Централа '') из кога ће израсти градска општина Костолац.

Стари рудари памте то време и тешке године обележене ентузијазмом и

вером да свака тона угља отвара врата лепше будућности.

Тих послератних година, данашња улица Саве Ковачевића је била врло

жива и плава од рударских, често уљем, умазаних одела а ваздух натопљен

мирисом угља ...! Звук локомотиве је, даноноћно , у одређеном ритму, парао

ваздух јер је она транспортовала угаљ од Кленовника до ТЕ Костолац. Све је

пулсирало рударском динамиком ... угаљ је значио живот, како рударима, тако и

насељу које је, постепено, попримало градска обележја.

Улицом том сада пролазе само станари... Експлоатација угља са

Кленовника и Дневног копа Костолац је постепено замирала а истовремено је

интензивирана у Ћириковцу и Дрмну....! Са рударима су сељене машине али је

део, технолошки превазиђене, опреме, увек остајао на празним угљеним пољима,

очигледно, ником потребан ? Празна и закоровљена угљена поља, сада сабласно

зјапе...!

Од некадашње трасе пруге, остали су само вагони под дебелим слојем

корозије, зграда некадашње '' Прозивнице '' и Трафо постројење са рудничким

сатом. А некад је он, као визуелни и звучни репер, рударима најављивао почетак

и крај смене, јутра нових производних рекорда и смирај дана за преморене јамске

раднике.

3

Изглед звоника сата са сказаљкама и бројчаником

Актери тих давних рударских година знају од каквог су значаја за рударе

били Прозивница и сат ! О значају сата у јавном и приватном рударском животу

сведочи и фотографија-разгледница првог рудника на '' Мајдану '' у Старом

Костолцу: на торњу Управне зграде, на једној страни се налазио сат, а на другој

грб Виминацијума! Дакле, богата историја Костолца је још тада, у виду снажних и

јасних симбола, била видно истакнута на најзначајнијем, централном објекту

рударског насеља!

Управна зграда рудника, почетак XX в.

4

Очигледно, по угледу на прво рударско насеље у Старом Костолцу, са

истом функцијом 1952.године , монтиран је сат на згради Трафо постројења у

Новом Костолцу. Неколико деценија непрекидно, сат је мерио дуге, и угљеном

прашином засићене, рударске сате. А онда је утихнуо....незванично, пре

двадесетак година....? Од тада је само објекат или слика без звука! Старији

Костолчани га се све ређе сећају, а они млађи, за њега и не знају. Некако је скривен

и ушушкан дивљом шумом израслом на насипу испод кога је била траса пруге!

Чини се да је са сатом све стало...ентузијазам педесетих, шездесетих година,

вера и амбиција да Костолац буде град у правом смислу...оаза зеленила и

светлости изграђена од црног злата ...град симбол рударске муке и части!

Снажна стрепња да се руднички сат не претвори само у сећање и још једну

'' рударску нигдину '' отиснула ме у потрагу за његовим пореклом .

Срећом, сат није демолиран и још увек није касно да се сачува као вредан

сегмент рударске историје. Испоставило се да је лако доћи до основних, али врло

значајних података. Потребно је само пробити слојеве прашине и мрежу паучине

која све казује о нашем немару и забораву...!

Сат се налази у таванском делу зграде данашњег Трафо постројења.

Кућиште сата, или механизам, затварала су дрвена врата; на једном крилу је

исписан датум и година: 15/VII 1952; на другом, само иницијали И. Г.(И је

исписано грешком латинично), претпостављам, монтера-бравара ? Скромно, али

довољно за документацију и хронологију. На предњој кружној скали за

подешавање сата налази се ознака произвођача: П.Ђ. Пантелић, 1900, Земун.

Сатни механизам садржи :

- помоћну скалу за подешавање сказаљки

-главни бубањ са челичним ужетом повезаним са главним тегом (баласт); служи за

навијање сата

-помоћни бубањ са челичним ужетом повезаним са помоћним тегом (баласт);

служи за подешавање велике сказаљке

-помоћни бубањ са челичним ужетом повезаним са помоћним тегом (баласт);

служи за подешавање мале сказаљке

5

-клатно

-управљачка командна, гранична ужад за кочионо-откочну регулацију и

подешавање периода укључивања откуцаја звона; 3 тега (баласта) је котурачно

окачено помоћу челичне ужади за кровну конструкцију, на висину око 8 m. изнад

сатног механизма. Оријентациона маса сваког тега износи од 150 до 200 kg.

Предња страна сатног механизма

Задња страна механизма представља зупчасти, сатни преносни механизам са

вертикалним осовинским преносом до разводника преноса за покретање сказаљки.

Цела конструкција се налази у дрвеном ормару са по два крила са обеју

страна и са електро инсталацијом за осветљење. Осветљење више није у

функцији, а врата ормара се не затварају.2

Сат је торањског типа, са теговима и клатном. Његов смештај и тренутно

стање, заједно са инсталацијама у трафо постројењу, могу представљати већу

опасност по околину.3

2 Техничко снимање и опис објекта, 21.02.2012.г., извршили су: мр Радиша Ђурић и ел. тех. Момо

Јованчић. Њихов снимак и предлог мера заштите указали су ми на овај изузетно вредан

индустријски објекат, посебно драгоцен за историју рударства Костолца.

6

Задња страна сатног механизма

Подаци о радионичком пореклу на предњој скали за подешавање сата,

недвосмислено указују да се ради о вредном занатском производу. Наиме, чувена

'' Ливница Пантелић '' је настала 1854.г. као мања браварска радионица коју је

основао Ђорђе Пантелић у породичној кући у Земуну. Њен успон почиње 1870.г.

када најстарији син, Павле Пантелић, преузима радионицу и почиње са

звоноливењем и производњом торањских сатова за цркве и најважније градске

палате. За даљи рад радионице која производи предмете у '' шлосерају'' и њену

трансформацију у велику ливницу, биле су пресудне године које је Павле провео

служећи у аустријској војсци и местима у околини Беча.4 3 Сатни механизам је пун прашине, паучине и под слојем корозије.Челична ужад и ужетњача су

непроверени и дотрајали и постоји могућност да дође до падања тегова (баласта) са наведене

висине, што може узроковати пробијање плафона зграде и оштећење трафо постројења, уз

несагледиве последице. Електро инсталација је дотрајала и небезбедна и услед варничења , због

велике количине паучине, може изазвати пожар у у објекту. У таванском делу не постоји

унутрашња расвета.

4 После смрти Павла Пантелића, 1924.г. Ливницу је преузео његов братанац, Тома Пантелић који

њом руководи све до 1964.г. када она престаје са радом. Након његове смрти, 1978.г., зграду

7

Звона ливнице Пантелић звоне у преко 130 градова бивше Југославије,

Мађарске и Румуније, како у црквама тако и школама а сатови ове ливнице красе

фасаде Саборне цркве, Народног позоришта, Народног музеја у Београду и бројне

друге палате.

Ливница је била једна од најпознатијих у Аустро-Угарској монархији,

везана за развој црквене архитектуре, са производњом која је првенствено зависила

од потреба у обнови и изградњи црквених објеката.

Година 1900-та, наведена на предњој страни сатног механизма, вероватно

указује на годину производње овог модела сата ? У недостатку прецизније

документације, није искључена претпоставка да се ради о сату са прве Управне

зграде на Мајдану у Старом Костолцу, који је, у време изградње рудника и насеља

у Новом Костолцу, пренет и монтиран у близини Прозивнице ? Интересантно је да

у документацији Ливнице постоји фотографија истог модела сата какав је монтиран

у Костолцу.

Модел торањског сата, '' Ливницa Пантелић '' Ливнице је преузео Завод за заштиту споменика културе града Београда. Идеја о претварању

ливнице Пантелић у Музеј занатства, једна је од бројних, тужних прича о нашем односу према

културно-историјском наслеђу , вид.: Gordić, M. 1973: Livnica Pantelić, Beograd: Zavod za zaštitu

spomenika kulture.

8

Занатско-техничка, функционална, радионичка и историјска вредност овог

објекта, сврстава га у културно добро или објекте индустријске архитектуре који

има статус претходне заштите.5

По угледу на Београд и друге градове, на чијим се најстаријим

архитектонским здањима и данас налазе сатови '' Ливнице Пантелић, '' руднички

сат би , уз извесна улагања, могао поново закуцати, али монтиран на неком

примеренијем месту (нпр. Управна зграда Привредног друштва или трг у

Костолцу ), достојном његове историјске вредности и симболике.6

Костолац има богату историју и континуирану цивилизацијску вертикалу

чији се обриси назиру још у 6 миленијуму. Познат је по античкој метрополи,

Виминацијуму, на кога асоцира незаштићени камени саркофаг, изложен у центру

поред локомотиве, усамљеног рударског симбола...! Започета истраживања

средњовековног Браничева на Малом граду, исписују ново поглавље костолачке

историје. Као књижевни ехо на прво рударско насеље, основан је часопис

'' Мајдан '' који истрајава...! И то је све!

Градска општина Костолац нема Музеј, нема збирке које доказују његово

трајање...нема ни Музеј рударства који би чувао доказе његовог индустријског

развоја ! Не постоји визуелно обележје Ђорђу Вајферту за чије се име везује

модернизација и интензивни развој рудника, а ни Драгутину Тодићу, почасном

грађанину костолачке општине и великом задужбинару! Однос према културно-

5 У Новом Костолцу не постоји ни један објекат који ужива заштићени статус; на листи Регионалног

завода за заштиту споменика културе у Смедереву, налази се више објеката са Мајдана у Старом

Костолцу, међу којима су и Управна зграда рудника и Рударска колонија. 6 За обнову (чишћење, конзервацију, демонтажу и поновну монтажу) сата су неопходна извесна

средства која свакако нису велика узимајући у обзир његову занатско-уметничку и историјску

вредности. Предлог санације подразумева:

-обезбеђивање помоћи одређених заинтересованих привредних субјеката око рестаурације овог

вредног туристичко-урбанистичког и индустријског објекта;

-обезбеђивање потребне документације за безбедан рад уређаја и читавог механизма-довођење у

радно стање; на тај начин би, поред рестауриране локомотиве у центру града, он представљао

другу реперну тачку рударске историје и вредно занатско-естетско обележје Костолца.

9

историјском и рударско-индустријском наслеђу је видљив и на примеру

заборављеног рудничког сата у улици Саве Ковачевића! Иако се у Европи далеко

одмакло са индустријском музеологијом, у Србији је она још увек у зачетку.

Међутим, у Костолцу, који у том смислу представља тежишно подручје, још нису

учињени први кораци !

Локомотива и камени римски саркофаг у центру, као два скромна белега из

различитих фаза његове историје, нису довољна да покажу вишемиленијумски

значај, цивилизацијско богатство и рударско-енергетску историју овог краја. Они

више опомињу него што спомињу и казују !

Руднички, торањски сат је један од бројних објеката који би, као културно

добро и инвентар, имао значајно место у будућем Музеју рударства. Међутим,

много је значајније вратити његову примарну функционалну и визуелно-естетску

улогу на неком од централних објеката Костолца, по могућству, рударској

амбијенталној целини.

У очекивању Музеја, последњи је тренутак да се започне са заштитом

рударских и индустријских музеалија које би, примерено, репрезентовале богату

историју и рударске јубилеје које Костолац редовно обележава.