АЛФА УНИВЕРЗИТЕТ БЕОГРАД

ФАКУЛТЕТ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ДИПЛОМИРАНИХ ПРАВНИКА ИДИПЛОМИРАНИХ ЕКОНОМИСТА ЗА РУКОВОДЕЋЕ КАДРОВЕ

НОВИ САД

ДИПЛОМСКИ РАД

ПРЕКРШАЈНИ ПОСТУПАК

МЕНТОРСТУДЕНТ

НОВИ САД, ОКТОБАР 2012.

Садржај

Садржај....................................................2Увод.......................................................3Појам прекршајног поступка.................................4Врсте и фазе прекршајног поступка........................5Начела прекршајног поступка..............................61.3. Субјекти у прекршајном процесу.....................101.4. Органи за вођење прекршајног поступка..............101.4.1 .Надлежности органа за прекршаје................11Изузеће...............................................11Органи за вођење прекршајног поступка према новом Законуо прекршају...........................................12

Прекршајно процесне странке.............................12Окривљени.............................................12Оштећени..............................................13Бранилац..............................................13

1.6. Општи процесни институти у прекршајном поступку....14 1.6.1. Поднесци и записници..........................141.6.2. Рокови и враћање у пређашње стање..............15 1.6.3. Трошкови прекршајног поступка.................151.6.4. Имовинско-правни захтев........................161.6.5. Доношење и саопштавање одлука, достављање писмена...............................................16

Прекршајни поступак......................................18

Мере којима се обезбеђује присуство окривљеног..........19Докази и доказни поступак...............................212.2.1. Саслушање окривљеног...........................212.2.2. Саслушање сведока..............................222.2.3. Вештачење......................................232.2.4. Увиђај.........................................232.2.5. Претрес просторија и лица......................242.2.6. Усмени претрес.................................252.2.7. Одржавање реда у току поступка и прекид прекршајног поступка..................................25

Решење о прекршају......................................262.3.1. Исправљање и достављање решења о прекршају.....28

Редовни правни лекови...................................282.4.1. Основе за побијање решења о прекршају..........292.4.2. Поступак по жалби..............................31

Ванредни правни лекови..................................323. Посебни прекршајни поступци............................36 Прекршајни поступак према малолетницима................363.2. Поступак за накнаду штете због неоправданог кажњавања...............................................37Прекршајни поступак који воде органи управе.............38

Закључак..................................................40Литература................................................41

Увод

Под појмом прекршај подразумева се „повреда јавногпоретка одређена законом и другим прописима, за који јепрописана казна или заштитна мера.“1 За прекршај се можеказнити само ако је пре него што је учињен био законом илидругим прописом предвиђен и ако је за њега била прописанаказна. Прекршаји се могу прописивати законом, уредбом иодлуком општинске скупштине. За одговорност за прекршај1 Група аутора, Мала енциклопедија просвете, општа енциклопедија, издавачко предузеће „Просвета“, Београд, 1978, стр. 909.

довољан је нехат учинилаца уколико прописом о прекршају нијеодређено да ће се казнити само за умишљај. Нико не може битикажњен у прекршајном поступку два или више пута за иступрекршајну радњу. Због тога се не може казнити за прекршајлице које је у кривичном поступку или у поступку попривредном преступу проглашено кривим за дело које садржи иобележја прекршаја.

За прекршаје одговарају правна и физичка лица. Правнолице може бити одговорно када је то прописом о прекршајуодређено. За прекршај се могу прописивати новчане казне иказне затвора. За један исти прекршај може се прописати иновчана казна и казна затвора, али тако да се може изрећисамо једна од њих. Казна затвора може се прописати самозаконом, уз њу се само законом могу прописати и заштитнемере. У заштитне мере убрајају се: одузимање предмета којису употребљени за извршење прекршаја, који су прибављенипрекршајем, или су настали извршењем прекршаја; одузимањеимовинске користи; одузимање дозволе за бављење одређенимпослом; одузимање возачке дозволе; одузимање дозволе задржање и ношење ватреног оружја; удаљење странаца из земље изабрана повратка у земљу; може се изрећи и заштитна мераобавезног лечења алкохоличара и наркомана.

Законом су предвиђени рокови у којима наступа застарелостправа на покретање и вођење прекршајног поступка, као изастарелост права на извршење изречене казне.

Појам прекршајног поступка

Прекршајни поступак јесте „законом уређен поступак у коменадлежни органи утврђују да ли је учињен прекршај, ко јеучинилац тог прекршаја, да ли је прекршајно одговоран и којаће се прекршајна санкција изрећи прекршајно одговорномучиниоцу прекршаја.“2 Регулисање прекршајног поступка натакав начин који у највећој мери доприноси расветљавању ирешавању прекршајне ствари3 јесте задатак прекршајногпроцесног права. „Прекршајно процесно право је гранапрекршајног права која регулише поступак у коме се утврђујеодговорност учиниоца прекршаја и изриче прекршајна казна илидруга прекршајна санкција.“4 Њиме се одређују и регулишупроцесне радње које врше субјекти прекршајног поступка иодноси између тих процесних субјеката, који се успостављајуу току прекршајног поступка, да би се утврдило постојањеучињеног прекршаја, прекршајна одговорност учиниоцапрекршаја и према њему применила одговарајућа прекршајнасанкција.

Појам прекршајни поступак користи се у различитом смислу:1. Прекршајним поступком назива се прекршајно процесно

право као грана правног система. У овом случају ипрекршајни поступак и прекршајно право означавајускуп правних прописа којима се регулише поступак укоме се разјашњава и разрешава прекршајна ствар.

2 Ђорђевић, М. Ђорђе, Прекршајно право, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2008, стр. 221.3 Прекршајна ствар јесте реални догађај поводом кога се води прекршајни поступак, због тога што тај догађај има елементе неког прекршаја и указује на неко лице као учиниоца тог прекршаја

(Ђорђе М. Ђорђевић)4 Ђорђевић, М. Ђорђе, исто дело, стр. 221.

2. Прекршајним поступком назива се и наука прекршајногправа која се бави проучавањем прописа којисачињавају прекршајно процесно право као гранупрекршајног права.

3. То је назив за део наставног предмета који сеизучава у оквиру наставне дисциплине прекршајногправа.

4. Прекршајним поступком назива се и сам поступак којисе води због учињеног прекршаја против његовогучиниоца, а који се одвија предузимањем различитихпроцесних радњи од стране прекршајнопроцеснихсубјеката у циљу коначног правилног и законитогрешења конкретне прекршајне ствари.

Професор доктор Митар Кокољ дефинише прекршајни поступаккао „законом регулисано предузимање прекршајнопроцеснихрадњи од стране прекршајно процесних субјеката, у циљудоношења одлуке надлежног органа о прекршајној ствари,одговорности учиниоца прекршаја, санкцијама, трошковима,имовинскоправним захтевима и другим процесним односима којису у вези са конкретном прекршајном ствари, а који захтевајуучешће и одлуку надлежног органа за вођење прекршајногпоступка“.5 Професор доктор Ђорђе М. Ђорђевић овај појамдефинише као „законом регулисан поступак у комепрекршајнопроцесни субјекти предузимају одређенепрекршајнопроцесне радње и поводом тога заснивају одређенепрекршајнопроцесне односе са заједничким циљем правилног изаконитог решења прекршајне ствари“.6

Врсте и фазе прекршајног поступка

Прекршајни поступак служи разрешењу већег броја питања,која се приликом разрешавања прекршајне ствари могу

5 Кокољ, Митар, Прекршајно право, Привредна академија, Нови Сад, 2007, стр. 79.6 Ђорђевић, М. Ђорђе, исто дело, стр. 223.

поставити, па због тога имамо различите врсте прекршајногпоступка које служе решавању конкретних, уже одређенихпитања укупне целине прекршајног права:

1. Општи прекршајни поступак-води се када је учињенпрекршај. У том поступку утврђује се да ли је уконкретном случају учињен прекршај, да ли је лицекоје се сматра учиниоцем тог прекршаја заистаучинило тај прекршај и да ли је одговорно за њега,па се учиниоцу, ако се све ово утврди, изричуодговарајуће прекршајне санкције.

2. Посебни прекршајни поступак-води се ради разрешавањаизвесних посебних случајева прекршајне ствари, којисе од општих разликују према субјектима против којихсе поступак води, према органима који их воде ислучајевима на које се односе. Посебни прекршајнипоступци деле се на: а) поступке против малолетника-воде се када суучиниоци прекршаја лица млађа од 18 година,б) поступке за накнаду штете због неоправданогкажњавања-воде се ради решавања овог посебног питањау случајевима када је неко лице правоснажним решењемо прекршају неоправдано кажњено за прекршај, или мује изречена заштитна мера, па по ванредном правномлеку дође до обустављања прекршајног поступка,в) поступке којe воде органи државне управе-могубити редовни поступци и поступци за наплату новчанеказне на лицу места, који одређени државни органиспроводе углавном за лакше прекршаје.

Предузимањем низа процесних радњи према правилимапрекршајног поступка од стране прекршајнопроцесних субјекатаодвија се прекршајни поступак, који се може поделити на двеосновне фазе:

1. Првостепени прекршајни поступак-фаза редовногпрекршајног поступка у току кога се расветљавапрекршајна ствар, да би се на крају ове фазе поступкадонело првостепено решење о прекршају. У овој фази

прекршајног поступка поступак води судија за прекршајеили комисија за прекршаје. У првој фази првостепеногпрекршајног поступка, претходном поступку, утврђују сесве потребне чињенице да би се прекршајна стваррасветлила до те мере да се може одржати усмени претрескао следећа фаза првостепеног прекршајног поступка. Наусменом претресу у потпуности се утврђују сверелевантне чињенице, да би се на основу њих донелопрвостепено решење о прекршају.

2. Поступак по правним лековима-фаза прекршајног поступка укојој се, по правним лековима, испитује исправностдонетих решења о прекршају. Овај поступак се и сам делиу две фазе:а) поступак по редовним правним лековима (жалбенипоступак)-води се по жалби против решења о прекршају,б) поступак по ванредним правним лековима-води се позахтеву за понављање прекршајног поступка, захтеву заванредно преиспитивање правоснажног решења о прекршајуи захтеву за заштиту законитости. О захтеву запонављање прекршајног поступка одлучује првостепениорган за прекршаје (судија за прекршаје или комисија запрекршаје), а о захтеву за ванредно преиспитивањеправоснажног решења о прекршају и о захтеву за заштитузаконитости одлучује Врховни суд Србије.

Начела прекршајног поступка

Сви делови казненог права (кривично, преступно ипрекршајно право) заснивају се на одређеним принципима(начелима) или правилима, који су слични и повезани(законитост, легитимност, индивидуализација, субјективнаодговорност физичких лица, правичност, сразмерност,хуманост). На начелима се заснива и прекршајни поступак.Њима се одређује врста, тип и каракер поступка. Начела сујасно формулисана у Уставу и законима, а некада се до њихдолази тумачењем и изналажењем смисла законског текста.

Флексибилност њихове примене огледа се и у томе што кодсваког од њих постоји одређени број изузетака (nulla regulaesine exceptione). Начела се односе на одређене субјекте иодређене радње. На неким се заснива цели прекршајнипоступак, а неки се односе само на поједине његове делове.

Постоји више начела:1. Начело законитости обезбеђује да се прекршајни

поступак води строго према одредбама закона ипрописа којима је регулисано прекршајно право.Учинилац прекршаја може бити кажњен само за онајпрекршај који је одговарајућим прописом био одређенкао прекршај пре него што је био учињен и може мубити изречена само она санкција која је за тајпрекршај била предвиђена у време његовог извршења.Само надлежни прекршајни орган у прекршајномпоступку може донети решење о прекршају. Задатакпрекршајног права и обезбеђивање пуне заштите праваграђана у прекршајном поступку може се остваритисамо на тај начин. Сврха овог начела је да никоневин не буде кажњен за прекршај, а да се учиниоцупрекршаја увек изрекне одговарајућа прекршајнасанкција у складу са законом и другим прописима.

2. Начело покретања прекршајног поступка на захтевовлашћеног органа или оштећеног обезбеђује дапрекршајни поступак може да се покрене само назахтев овлашћеног субјекта (надлежни овлашћени органили оштећени). Да ли ће се прекршајни поступак ипокренути одлучује надлежни прекршајни орган усваком конкретном случају. Прекршајни орган надлежанза вођење прекршајног поступка не може покренутипрекршајни поступак без поднетог захтева овлашћеногсубјеката. Од овог правила постоји изузетак кадапрекршајни орган надлежан за вођење прекршајногпоступка може по службеној дужности да покренепрекршајни поступак чим сазна да је прекршај учињен

(прекршаји из области царинског, спољнотрговинског идевизног пословања).

3. Начело претпоставке невиности-нико се не можесматрати одговорним за прекршај све док то не будеутврђено правоснажним решењем о прекршају.

4. Начело утврђивања истине обезбеђује да орган којиводи прекршајни поступак мора утврдити истину о свимправнорелевантним чињеницама на основу којих доносиодлуку о одговорности за прекршај. Истина сеутврђује на основу доказа који се изводе упрекршајном поступку и на основу којих прекршајниорган треба да добије тачну и потпуну представу оучињеном прекршају и прекршајној одговорностињеговог учиниоца.

5. Начело слободне оцене доказа-прекршајни орган којиводи прекршајни поступак дужан је да утврди правуистину о прекршајној ствари о којој се водипоступак. Ту истину он сазнаје и утврђује на основудоказа који се односе на чињенице релевантне задоношење решења о прекршају. Прекршајни органоцењује доказну вредност сваког појединог доказа ииз укупне оцене свих доказа доноси закључак о томешта је у конкретном случају права истина, поштодокази до којих се дошло у прекршајном поступку нисуувек потпуни, а некад и не потврђују праву истину.

6. Начело испитивања окривљеног обезбеђује утврђивањеправа окривљеног да се у прекршајном поступкуизјасни о свим чињеницама и доказима који га теретеи да изнесе чињенице и доказе који су у његовукорист. Извесно ограничење примене овог начелапостоји у случају ако окривљени за прекршај, који јеуредно позван, не дође, а не оправда тај својнедолазак, или ако не да своју писмену одбрану уодређеном року, а прекршајни орган који водипрекршајни поступак оцени да његово испитивање нијенужно да би се утврдиле чињенице које су потребне задоношење одлуке.

7. Начело одбране окривљеног-омогућава да окривљени упрекршајном поступку има право на своју одбрану(личну или стручну). Лична је она одбрана којуокривљени врши сам тако што се у току испитивањаизјашњава о свим чињеницама и доказима, указује нанове чињенице и предлаже нове доказе, користи правона жалбе, приговоре и ванредне правне лекове.Окривљени има право и на стручну одбрану-помоћубраниоца, који има потребна стручна знања, остварујепотпунију и квалитетнију одбрану.

8. Начело помоћи неукој странци-незнање и неукостокривљеног не смеју бити на штету остварења правакоја има у прекршајном поступку. Из неукости инезнања странке могу произаћи одређене негативнепоследице, па је законом створена обавеза судада о томе води рачуна и странку у томе поучава иупозорава.

9. Начело употребе матерњег језика у поступку-изражавасе право окривљеног и других учесника у прекршајномпоступку да се при извођењу процесних радњи и наглавном претресу служе својим матерњим језиком, каои обавеза органа прекршајног поступка да имостваривање тог права омогуће. Уколико се поступакне води на њиховом језику, потребно је обезбедитипревођење њихових излагања, превођење исправа ињиховог доказног материјала.

10. Начело двостепености прекршајног поступка-изражавасе право на подношење жалбе на решење о прекршајукоје је донето у прекршајном поступку. То правоимају окривљени и подносилац захтева за покретањепрекршајног поступка, као и лица која по закону могуда изјаве жалбу у корист окривљеног.

11. Начело јавности-обезбеђује информисање странака играђана о току прекршајног поступка и радњама којесе у њему предузимају непосредно или путем средставаобавештавања. Јавност рада обезбеђује се: јавнимодржавањем претреса, објављивањем одлука, давањем

обавештења заинтересованим лицима о току прекршајногпоступка и упознавањем јавности о свом раду путемсредстава јавног информисања. Јавност рада може се употпуности или делимично искључити из разлога чувањатајне, заштите морала, интереса малолетника, илизаштите других посебних интереса друштвенезаједнице.

12. Начело постојаности прекршајне ствари. Прекршајнипоступак воде надлежни прекршајни органи и само онимогу решавати конкретне случајеве учињенихпрекршаја. Лица овлашћена за подношење захтева запокретање прекршајног поступка могу се својимзахтевом обратити само прекршајним органиманадлежним за вођење поступка, а ако до покретањапрекршајног поступка дође, могу овај захтев у токупоступка проширивати и допуњавати. Прекршајни органобавезан је да поступак води у оквирима поднетогзахтева, укључујући ту и његово проширење илидопуну, али се не може кретати без њега. Изузетак јеу случајевима када се прекршајни поступак води послужбеној дужности, на основу сазнања надлежногпрекршајног органа о томе да је учињен прекршај.

13. Начело расправности-омогућава да окривљени износичињенице које се односе на предмет расправљања и дасе изјашњава о њима, као и о другим чињеницамазначајним за поступак. Тиме се успостављаравноправан однос окривљеног са подносиоцем захтеваза покретање прекршајног поступка.

14. Начело непосредности изражава правило да орган којиводи прекршајни поступак све чиниоце и околностикоје су од значаја за решавање конкретног случаја поправилу сазнаје из непосредног контакта саокривљеним и другим учесницима у прекршајномпоступку. Изузеци: када су испитана лица умрла,душевно оболела, када су болесна, или када их немогу пронаћи.

15. Начело одељености прекршајнопроцесних субјеката-искључена је могућност да исто лице у истомпрекршајном поступку обавља две или више процеснихфункција. Изузеци су најчешће у случајевима када сеоштећени у прекршајном поступку саслушавају каосведоци.

16. Начело непоновљивости истих прекршајнопроцеснихсубјеката у истој прекршајној ствари (ne bis inidem)-исто лице не може два пута одговарати за истипрекршај. Изузетак постоји само у случајевимапоступка по ванредним правним лековима, који се могууложити против правоснажних решења о прекршају.

17. Начело економичности у прекршајном поступку-суд једужан да поступак спроведе ефикасно и безодуговлачења, да окривљени у најкраћем могућемвремену буде изведен пред суд и да му се суди безодлагања, али овај принцип не сме ићи на штетуутврђивања материјалне истине и квалитета судскиходлука.

18. Начело накнаде штете неоправдано задржаном иликажњеном лицу-у случајевима неоправданог задржавањалица, или неоправдане осуде, оштећено лице биће наодговарајући начин обештећено у погледу штете којује због тих одлука претрпело.

19. Начело забране reformatio in peius-забранапреиначења на горе предвиђена је за случај улагањажалбе и захтева за понављање поступка у користокривљеног. У оба случаја окривљени не може проћигоре ако се само у његову корист уложила жалба, илиако се захтевало понављање поступка.

1.3. Субјекти у прекршајном процесу

Прекршајнопроцесни субјекти су лица која учествују упрекршајном поступку. Она у том поступку врше одређенефункције и, као таква, имају одређена права и дужности. То

су физичка или правна лица, чија права и дужности зависе одфункције коју она у том процесу врше. Постоје:

1. главни прекршајнопроцесни субјекти (надлежанпрекршајни орган који води прекршајни поступак,окривљени и подносилац захтева);

2. споредни (помоћни) прекршајнопроцесни субјекти(оштећени-ако није подносилац захтева за покретањепоступка, законски заступник, представник правноглица, овлашћена службена лица, органи унутрашњихпослова, сведоци, вештаци, преводиоци).

1.4. Органи за вођење прекршајног поступка

Прекршајни поступак воде прекршајни органи-општинскисудија за прекршаје и веће за прекршаје, који се образујуодлуком Владе Републике Србије.7 Већа за прекршаје постојеза територију града Београда, Ваљева, Зајечара, Крагујевца,Краљева, Лесковца, Ниша, Смедерева, Ужица и Новог Сада. Овиоргани су у свом раду независни и због тога судије запрекршаје не могу бити позиване на одговорност за мишљењеизнето у вршењу те функције, као и за одлуке у прекршајномпоступку.

Судија за прекршаје не може истовремено да врши политичкуили управну функцију, као ни дужност која би могла утицатина његову самосталност и независност. Дужан је да чува угледсудијске функције и органа за прекршаје. За свој радодговорни су Влади, а извештаје подносе Министарству правде.Судије за прекршаје у општинским органима и у већима запрекршаје именује Влада. Кандидати морају бити држављаниСрбије са завршеним правним факултетом и положенимправосудним испитом. Кандидат за именовање за судију већамора имати и најмање пет година радног искуства у струци.

Веће за прекршаје врши преглед и прати рад општинскихоргана за прекршаје, па због тога може да од општинских7 Васиљевић, Драган, Основи прекршајног права са заштитом јавног реда и мира, Виша школа унутрашњих послова, Београд, 1998, стр. 36.

органа за прекршаје тражи податке и извештаје потребне запраћење примене закона.

Дужност судије за прекршаје може престати: 1) на захтевсудије за прекршаје, 2) због испуњења услова за пензију и 3)кад буде разрешен дужности. Судија за прекршаје може битиудаљен са дужности услед: 1) покретања истраге или одређеногпритвора, 2) покренутог поступка за његово разрешење збогосуде за кривично дело које га чини недостојним за вршењеслужбе судије за прекршаје, или других разлога због којихје постао неподобан за вршење дужности.

1.4.1 .Надлежности органа за прекршаје

Постоји више надлежности органа за прекршаје: 1. Стварна надлежност је право првостепеног прекршајног

суда да у законито покренутом и спроведеном поступкуразјасни и разреши конкретну прекршајну ствар. У тунадлежност улазе све прекршајне ствари осим оних којесу у првостепеној надлежности органа управепредвиђене посебним законским одредбама. Прекршајнисуд одлучује и о захтеву за понављање поступка и вршидруге послове одређене Законом. У оквиру овенадлежности Виши прекршајни суд одлучује о жалбама наодлуке првостепеног прекршајног суда, о жалбама наодлуке које доносе органи управе, о сукобу ипреношењу месне надлежности судова и врши другепослове одређене законом.

2. Месна надлежност представља право и дужност неког одстварно надлежних органа да разматра и решипрекршајну ствар на основу одређене територијалневезе која постоји између органа и прекршаја, односноњеговог извршиоца. Критеријуми за одређивање месненадлежности предвиђени су у Закону. Постоји редовна иванредна месна надлежност. Према редовној надлежностипрекршајни поступак води се пред месно надлежниморганом за прекршаје, а ванредна надлежност примењује

се када се не може применити ниједан од критеријумаза редовну месну надлежност.

Ако суд, коме је предмет достављен, сматра себененадлежним, неће се моћи огласити ненадлежним, већ можепокренути поступак за решавање сукоба надлежности пред Вишимпрекршајним судом, који о томе решава. Обавеза је судова илиоргана у сукобу око надлежности да предузму оне радње закоје постоји опасност од одлагања.

Изузеће

Судија не сме имати било какав лични интерес за решењепрекршајне ствари. Између њега и странака или прекршајнествари не сме постојати нека веза која би изазвала некусумњу у објективност. У супротном, може се тражити његовоизузеће. Законом је предвиђено обавезно искључење судије уследећим случајевима:

1. ако је оштећен прекршајем;2. ако му је окривљени, бранилац окривљеног, представник

окривљеног правног лица, подносилац захтева запокретање прекршајног поступка, оштећени или његовзаконски заступник брачни друг или сродник по крви управој линији до било ког степена сродства, у побочнојлинији до четвртог степена, а по тазбинском сродству додругог степена;

3. ако је са окривљеним, представником окривљеног правноглица, браниоцем окривљеног, службеним лицем које је уиме овлашћеног органа поднело захтев за покретањепрекршајног поступка или оштећеним у односу старатеља,стараника, усвојитеља, усвојеника, хранитеља илихрањеника;

4. да је у истом предмету као службено лице у имеовлашћеног органа поднео захтев за покретањапрекршајног поступка, или је учествовао као представникокривљеног правног лица, бранилац окривљеног, законски

заступник или пуномоћник оштећеног, или је саслушан каосведок или као вештак;

5. ако је у истом предмету учествовао у доношењупрвостепене пресуде.

Органи за вођење прекршајног поступка према новом Закону о прекршају

Закон као надлежне органе за вођење прекршајног поступкауводи прекршајне судове и Виши прекршајни суд. Прекршајнипоступак у првом степену воде прекршајни судови, а у другомВиши прекршајни суд. Понекад органи управе воде одређенипоступак у првом степену, али и за ове прекршаје по жалбамау другом степену одлучује Виши прекршајни суд, који решава исукоб надлежности између судова.

Прекршајно процесне странке

Носиоци основних функција у прекршајном поступку јесупроцесне странке, које имају сва права и дужности које супотребне да би били остварени задаци прекршајног поступка.Процесне странке су окривљени и надлежни орган за покретањепоступка. Уз ове главне странке појављују се још и бранилаци оштећени као учесници у прекршајном поступку.

Окривљени

Окривљени је лице против кога се води прекршајнипоступак.8 Окривљеним се може сматрати свако лице које позакону може бити одговорно за прекршај. Ово лице упрекршајном поступку има права да подноси доказе, стављапредлоге и користи правна средства предвиђена законом, апосебно да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца.Окривљени се не сматра кривим док се то не утврди8 Васиљевић, Драган, исто дело, стр. 45.

правоснажном одлуком. Право окривљеног је да му се пружимогућност да буде испитан, чиме му је пружена шанса даизноси чињенице које му иду у корист. Окривљени има и правода приликом првог испитивања буде упознат са прекршајномствари која му се ставља на терет, са захтевом за покретањепрекршајног поступка и доказима који га терете.

Окривљеног брани адвокат кога може заменити адвокатскиприправник, а којима окривљени даје пуномоћје, које може ида опозове. Окривљени је дужан да се појави пред надлежниморганом, осим у ситуацијама прописаним законом. Окривљениможе бити и правно лице (домаће или страно).

Оштећени

Оштећени је физичко или правно лице чије је неко личноили имовинско право повређено или угрожено прекршајем. Оволице има право да подноси и заступа захтев за покретањепрекршајног поступка; да подноси доказе, ставља предлоге иистиче имовинско-правни захтев за накнаду штете или повраћајствари; да се жали на пресуду (решење).

Оштећени може имати законског заступника-кад је оштећенималолетно лице или лице лишено пословне способности, илипуномоћника-када је оштећени правно лице.

Бранилац

Функцију браниоца може вршити само адвокат, а њега можезаменити адвокатски приправник. Ако у месту, у коме јеседиште првостепеног органа за прекршаје, нема адвоката,окривљени за браниоца може узети и неко друго лице, али ономора бити дипломирани правник. Ангажовани бранилац морапрвостепеном прекршајном органу пред којим се водипрекршајни поступак поднети пуномоћје издато од странеокривљеног, или другог лица које је овлашћено да окривљеномузме браниоца.

Има право да у корист окривљеног предузима све радње којеможе да предузме и сам окривљени, при чему поступањебраниоца не умањује права окривљеног да се сам брани и у томциљу предузима радње на које је овлашћен. Осим ових праваима и права карактеристична за његов процесни положај: дабуде обавештен о свим радњама у поступку, да присуствујењиховом извођењу, контактира са окривљеним ако је овајзадржан, да разгледа списе, предлаже доказе и учествује уњиховом извођењу, да даје завршну реч и придржава се реда упоступку.

1.6. Општи процесни институти у прекршајном поступку

Да би прекршајни процес био вођен у складу са Законом ида би пресуда била одговарајућа и правда задовољена, мора севодити рачуна о правовременом, тачном и уредном вођењудокументације, као и о правовременом достављањудокументације одговарајућим лицима.

1.6.1. Поднесци и записници

Поднесци су изјаве или саопштења која се подносе уписаној форми или дају усмено на записник, а која су одзначаја за вођење прекршајног поступка. Морају битиразумљиви и морају садржати све оно што је потребно да будеу њима, да би се по њима могло поступити. У поднескеспадају: предлози за покретање прекршајног поступка,различити предлози прекршајнопроцесних субјеката у токупоступка, жалбе или други правни лекови овлашћених субјекатапротив решења у прекршајном поступку.

Записник је писани акт који се саставља о свакој радњипредузетој у прекршајном поступку (записник о испитивањуокривљеног, или саслушању сведока, записник о увиђају,записник о претресању стана и лица и друго). Саставља сеистовремено кад се одређена процесна радња врши, а у

случајевима када то није могуће, саставља се непосреднопосле изведене процесне радње. Води га записничар, а када севрши претресање стана или лица, или када се процесна радњаобавља изван службених просторија првостепеног органа запрекршаје, писање записника може да обави и лице којепредузима процесну радњу.

Записник садржи податке о предузетој радњи, њеном току ињеној садржини. У њега се уноси и битна садржина оног што јесаслушавано лице изјавило, као и подаци о одузетим списимаили предметима, садржи и изјаву окривљеног о томе да ли имакаквих предлога у погледу извођења других доказа. Узаписнику се не може вршити дописивање, измена или брисањеодређених података, а ако је то потребно због исправкеевентуалних грешака, исправке се могу унети на крајузаписника уз обавезну оверу тих исправки од стране лица којаиначе потписују записник.

Лица која учествују у поступку имају права да прочитајузаписник. Записник обавезно потписују, у зависности од тогао којој се предузетој радњи води записник. Уколико испитаноили саслушано лице одбије да потпише записник, то ће сезабележити у записник, као и разлози тога. У записник сеуносе и приговори који се односе на садржину, ако је таквихприговора било. Потписују га судија и записничар.

1.6.2. Рокови и враћање у пређашње стање

Рок је одређен размак времена у коме се процесна радњамора, треба или не сме предузети; тј. временски интервалчије прецизно одређивање омогућује правилно и целисходноодвијање прекршајног поступка. Рокови могу бити законски(трајање је одређено законом и не могу се мењати) и роковиоргана за вођење прекршајног поступка (одређује их надлежниорган поступка). Према последицама које наступају уследпропуштања, рокови могу бити преклузивни и инструктивни.Преклузивни су они чије пропуштање доводи до губитка правана предузимање одређене прекршајнопроцесне радње.Инструктивним роковима је допуштено предузимање неке

процесне делатности, али њиховим пропуштањем не долази догубитка тог права. Рокови могу бити везани за материјалноправо – рок застарелости, или за процесно право – рок зажалбу.

Рокови могу бити одређени рачунајући на сате, дане,месеце и године. При томе, сат или дан рока течерачунајући од првог наредног сата или дана од оног у комје извршена предаја, саопштавање или достављање, или јенастао догађај од кога тече рок. Ако последњи дан рока падау недељу или на дан државног празника или у дан кад надлежниорган за прекршаје не ради, као последњи дан рока узима сепрви наредни дан, односно дан кад надлежни орган запрекршаје ради.

Повраћај у пређашње стање јесте правно средство по коме семоже дозволити да учесник у поступку који није у прописаномроку предузео процесну радњу, исту накнадно предузме, иакоје због пропуштања рока изгубио право да предузме процеснурадњу. Повраћај у пређашње стање може се дозволити када јеиз оправданих разлога пропуштен рок за жалбу на решење опрекршају од стране окривљеног (нпр. због тешке болести).Молба за повраћај у пређашње стање може се поднети у року одосам дана од дана престанка узрока због кога је рок за жалбупропуштен, али најкасније у року од месец дана од данапропуштања рока. Подношење ове молбе не задржава извршењерешења о прекршају ако је оно постало правоснажно, алипрвостепени орган за прекршаје, зависно од околностиконкретног случаја, може да одлучи да се застане саизвршењем решења до доношења одлуке по поднетој молби.Против решења првостепеног органа за прекршаје којим седозвољава повраћај у пређашње стање, није дозвољена жалба,али против решења којим није дозвољен повраћај у пређашњестање жалба је могућа.

1.6.3. Трошкови прекршајног поступка

Трошкови су издаци учињени ради вођења прекршајногпоступка од његовог почетка до завршетка.9 У таксативноодређене трошкове спадају: трошкови за сведоке, вештаке итумаче, трошкови увиђаја, трошкови превоза окривљеног,издаци за довођење окривљеног, путни трошкови службених лицакоја учествују у поступку, нужни издаци оштећеног, нужнииздаци и награда за рад браниоца, паушални износ.

Плаћање трошкова везано је за исход поступка – плаћа ихлице кажњено за прекршај. У случају обуставе поступка,трошкове сноси суд који је водио поступак. Изузетак постојиако је до обустављања поступка дошло до лажног захтеваоштећеног или због одустајања оштећеног од поднетог захтева,када трошкове сноси оштећени.

О трошковима поступка одлучује се у пресуди. Законом супредвиђени случајеви ослобађања окривљеног лица од трошкова(нпр. ако би плаћањем трошкова било доведено у питањеиздржавање окривљеног или лица које је он дужан по закону даиздржава). Трошкови за сведоке, вештаке и тумаче, као итрошкови увиђаја, исплаћују се унапред из средстава органакоји води прекршајни поступак.

1.6.4. Имовинско-правни захтев

Извршењем прекршаја често се причињава штета некимлицима, која, ради свог обештећења, имају право да упрекршајном поступку поднесу имовинско-правни захтев, којиможе да се односи на накнаду штете и на повраћај ствари.Захтев се може поднети у прекршајном поступку, али се можеостваривати и у парници пред судом. Оштећени свој имовинско-правни захтев остварује подношењем одговарајућег захтеванадлежном првостепеном органу за прекршаје у коме требатачно да наведе на шта се захтев односи и да приложи доказе.Првостепени орган за прекршаје може да усвоји захтев уцелини или делимично. Оштећени се упућује на парницу ако сезахтев усвоји делимично, у случајевима када је захтев за9 Кокољ, Митар, исто дело, стр. 97.

покретање прекршајног поступка одбачен, или ако јепрекршајни поступак обустављен.

Када је имовинско-правни захтев оштећеног усвојен,првостепени орган за прекршаје одређује рок у коме јеокривљени дужан да плати износ утврђене штете.

1.6.5. Доношење и саопштавање одлука, достављање писмена

Све одлуке у прекршајном поступку саопштавају се одмахнакон доношења. Врсте одлука и органи надлежни за њиховодоношење предвиђени су законом. Одлуке могу бити у формипресуде, решења, наредбе, закључка и забелешке. За доношењепресуде надлежан је само суд, а за остале одлуке, поредсуда, и органи управе надлежни за вођење прекршајногпоступка. Усмено саопштење одлуке бележи се у записнику илиспису, а лице коме је такво саопштавање учињено потврђује топотписом.

Одлуке Вишег прекршајног суда доносе се апсолутномвећином гласова чланова већа након обављеног усменогвећања и гласања. Они морају да гласају о питањима којапред њих изнесе председник већа. Већање и гласање нијејавно, а могу му присуствовати само чланови већа изаписничар. Записник о већању и гласању затвара се у посебаномот.

Писмена се достављају заинтересованим процеснимсубјектима како би они били обавештени о одлукама у поступкуи роковима и како би могли да, у вези са њима, предузимајупроцесне радње и поступају на начин регулисан правилимапоступка. Достављање може да се врши на различите начине,како би се обезбедило да лица којима се писмена достављајусигурно и на време приме оно што им се доставља. Начинидостављања су:

1. Лично достављање – прималац мора да потпишедоставницу која потврђује да је примио писмено. Њупотписује и лице које је извршило уручење. Ако

прималац одбије да потпише, достављач ће токонстантовати на доставници и означити датумизвршеног уручења, што је у том случају довољно да сесматра да је уручивање извршено.

2. Посредно достављање – примењује се уколико се лицекоме треба да буде извршено лично достављање незатекне на месту где треба да му буде извршено личнодостављање. Достављач ће писмено предати некоме одпунолетних чланова домаћинства.

3. Достављање на радном месту – ако лице које треба даприми писмено није на послу, достављање може да сеизврши лицу овлашћеном да прима пошту у тој установи,или неком другом лицу које је запослено на том истомрадном месту, али само ако оно на то пристане.

4. Достављање у случају одбијања пријема писмена –уколико лице или чланови његовог домаћинства одбијуда приме писмено, сматра се да је уручивање извршеноако се писмено остави у стану, или прибије на вратапримаоца.

5. Достављање браниоцу, заступнику, или пуномоћнику –све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбуобавезно се достављају браниоцу окривљеног ако гаима.

6. Достављање војним лицима, припадницима полиције инеким другим лицима која врше одређене службе – овимлицима достављање се врши преко њихове команде,установе или непосредног старешине. Лицима лишенимслободе писмена се достављају преко управе установе укојој су та лица смештена.

7. Достављање писмена државним органима и правним лицима– писмена се предају у писарници тог државног органа.Уколико се писмена достављају правним лицима, она сепредају лицу које је у правном лицу овлашћено запримање писмена.

8. Достављање истицањем писмена на огласној табли – овајначин се примењује када није могуће извршитидостављање писмена на адресу окривљеног, његовог

законског заступника или оштећеног, због тога што онинису обавестили првостепени орган за прекршаје опромени своје адресе до које је дошло у токупрекршајног поступка.

9. Разматрање и преписивање списа – ово право имајуподносилац захтева за покретање прекршајног поступка,окривљени, бранилац окривљеног, пуномоћник окривљеногправног лица, оштећени, његов законски заступник ињегов пуномоћник. Другим лицима, која имају за топравни интерес, судија може дозволити разматрање ипреписивање списа.

Прекршајни поступак

Ђорђе М. Ђорђевић дефинише претходни прекршајни поступаккао обухватање свих оних активности надлежних државнихоргана и других лица које се предузимају да би се противучиниоца прекршаја предузео прекршајни поступак.10 Онепретходе прекршајном поступку, а предузимају се чим се сазназа извршени прекршај због прикупљања података и доказа оучињеном прекршају и његовом учиниоцу, како би прекршајнипоступак могао да се покрене.

Подноси се прекршајна пријава, акт којим се орган надлежанза покретање прекршајног поступка обавештава о томе да јеучињен прекршај, као и о лицу које је тај прекршај учинило.За највећи број прекршаја поступак се покреће подношењемзахтева за покретање прекршајног поступка од странеовлашћеног субјекта, тј. надлежног органа државне управе,овлашћених инспектора, јавног тужиоца, као и оштећеног. Запрекршаје из области царинског, спољнотрговинског и девизногпословања органи надлежни за вођење поступка могу га

10 Ђорђевић, М. Ђорђе, исто дело, стр. 269.

покренути и по службеној дужности, чим сазнају да јепрекршај учињен.

Прекршајна пријава није акт којим се покреће прекршајнипоступак, њоме се само обавештава орган надлежан запокретање прекршајног поступка о учињеном прекршају, да бион тај поступак покренуо. Њу може да поднесе свако лице.Пријава треба да садржи податке о органу коме се пријаваподноси, податке о учињеном прекршају, опис прекршаја, местои време његовог извођења, навођење прописа који је повређен,податке о учиниоцу прекршаја и доказе. Она мора садржати иподатке о подносиоцу пријаве и датум подношења. Уколикоорган који разматра пријаву нађе да нема основа за покретањепрекршајног поступка, пријава бива одбачена.

Следећи корак је подношење захтева за покретањепрекршајног поступка од стране овлашћених субјеката надлежномпрвостепеном органу за прекршаје. Овлашћени субјекти су:надлежни органи државне управе, овлашћени инспектори, јавнитужилац и други надлежни органи и организације које вршејавна овлашћења у погледу извршења или надзора над извршењемпрописа у областима у којима су предвиђени прекршаји и лицакоја су оштећена извршеним прекршајем.

Захтев треба да садржи: 1) назив органа или име, презимеи тачну адресу лица које подноси захтев; 2) називпрвостепеног органа за прекршаје коме се захтев подноси; 3)основне податке о окривљеном; 4) чињенични опис учињеногпрекршаја, време и место његовог извршења и околности којесу потребне да би се тачније одредило у чему се састојиучињени прекршај; 5) пропис који је повређен прекршајем; 6)предлог у погледу доказа који би требало да се изведу радидоказивања чињенице које треба утврдити да би се донелорешење о прекршају; 7) потпис подносиоца захтева, а ако јеподносилац захтева правно лице, потпис овлашћеног лица ипечат.

Уколико првостепени орган за прекршаје прими неуреданзахтев, тј. захтев који не садржи све потребне податке,позива његовог подносиоца да захтев употпуни у року којипрекршајни орган одреди, али не дужем од петнаест дана. По

примању захтева за покретање прекршајног поступка,првостепени орган за прекршаје приступа испитивању иутврђивању да ли постоје сви потребни услови за покретањепрекршајног поступка. Ако утврди да не постоје услови запокретање прекршајног поступка, захтев се одбацује. То седешава у следећим случајевима: 1) ако радња (дело) наведенау захтеву не представља прекршај; 2) уколико се утврди дапрвостепени орган није стварно надлежан за вођењепрекршајног поступка у конкретном случају; 3) ако постојеоснови који по закону искључују одговорност за прекршај лицана које се захтев односи; 4) ако се утврди да је наступилазастарелост за покретање прекршајног поступка; 5) ако језахтев поднет од стране органа или лица која нису овлашћеназа подношење захтева и 6) уколико у другим случајевимапостоје разлози због којих се, по закону, не може покренутипрекршајни поступак (нпр. ако учинилац прекршаја уживадипломатски имунитет). Уколико је захтев одбачен,првостепени орган мора да обавести оштећеног да својимовинско-правни захтев може остварити у парници.

Мере којима се обезбеђује присуство окривљеног

Присуство одређених процесних субјеката може битиобавезно, а некад факултативно. Закон о прекршајима предвиђавелики број мера за обезбеђење присуства окривљеног, које се,у зависности од случаја, према њему примењују. С обзиромда постоји више врста ових мера, по правилу се првопримењује најблажа, а тек ако она не остварује своју сврху,примењује се строжа мера. Те мере у нашем прекршајном правујесу следеће:

1. Позивање – првостепени орган за прекршаје упућујепозив окривљеном у писменој форми у затворенојковерти. Њиме се окривљени позива да се у одређеновреме и на одређеном месту јави органу који гапозива. На позиву мора бити службени печат

прекршајног органа и потпис судије или другогслужбеног лица које је позив упутило. У позиву сеназначава да ли окривљени мора лично приступити радииспитивања, или може дати и писмену одбрану. Ако јењегово присуство неопходно, окривљени се у позивумора упозорити да ће у случају неодазивања битидоведен. Уколико се окривљени први пут позива, узпозив се доставља и примерак захтева за покретањепрекршајног поступка и поука окривљеном да има правона браниоца.

2. Довођење – лице које је окривљено за прекршај дужноје да се одазове на позив првостепеног органа запрекршаје и да у одређено време приступи на одређеноместо. Неодазивање мора оправдати на веродостојанначин, а ако га не оправда, првостепени орган запрекршаје може наредити да се примени мера довођења,што може учинити само ако је у позиву било назначенода ће се у случају неодазивања применити довођење.Наредба за довођење издаје се у писменој форми,потписује је судија који је наредио довођење, а узпотпис се обавезно ставља и печат органа запрекршаје. Извршење наредбе за довођење спроводенадлежни органи унутрашњих послова. Уколико окривљенине поступи по позиву органа унутрашњих послова,довођење се спроводи принудно. Трошкови извршењанаредбе о довођењу падају на терет лица које седоводи. У неким случајевима довођење се може извршитии према лицима која још немају статус окривљеног,односно лицима затеченим у вршењу прекршаја, приликомчега се није могао утврдити њихов идентитет, или акопостоји опасност да ће лице наставити са вршењемпрекршаја.

3. Задржавање – привремено превентивно лишење слободеокривљеног може се применити: 1) ако није могућеутврдити идентитет или боравиште окривљеног, апостоји основана сумња да ће окривљени побећи; 2)уколико би окривљени одласком у иностранство могао да

избегне казну затвора и 3) ако је учинилац прекршајазатечен у извршењу прекршаја за који може да сеизрекне казна затвора, а примена мере задржавања јепотребна да би се спречило да учинилац не настави садаљем вршењем покушаја. Задржавање може трајатинајдуже 24 сата. Задржавање лица у алкохолисаномстању не може трајати дуже од 12 часова. Оваквозадржавање може да нареди и овлашћени органунутрашњих послова.

4. Јемство – примењује се у случајевима када је противлица покренут прекршајни поступак, а он нема сталнопребивалиште у нашој земљи или привремено борави уинoстранству, или у случајевима када постоји опасностда окривљени може бекством у иностранство да избегнеодговорност за учињени прекршај. Окривљени лично, илинеко други за њега, пружа гаранцију да он нећепобећи, при чему окривљени треба да обећа да се нећекрити и да неће напуштати своје боравиште безодобрења надлежног органа. Јемство се одређује уновчаном износу, или се састоји у давању личнеобавезе једног или више грађана да ће платитиутврђени износ јемства у случају ако окривљенипобегне. Висину јемства одређује орган који водипрекршајни поступак. Јемство се задржава до окончањапрекршајног поступка, тј. до правоснажности решења опрекршају.

Докази и доказни поступак

Митар Кокољ наводи да је доказ потврда о истинитости илинеистинитости спорне чињенице.11 Да би се дошло до доказа,користе се следећа доказна средства: саслушање окривљеног,саслушање сведока, увиђај и вештачење. Ова средства могу сепредлагати у току целог прекршајног поступка. Сам захтев запокретање прекршајног поступка мора садржати предлог доказа11 Кокољ, Митар, исто дело, стр. 109.

и доказних средстава који потврђују основану сумњу да јеодређено лице учинило одређени прекршај. Окривљени може дапредлаже извођење доказа о чињеницама које му иду у прилог.Откривање доказа може учинити свако лице које има одређениправни интерес. Највећи значај доказа уочава се приликомглавног претреса.

У прекршајном праву прихваћена је слободна оцена доказакоји се испољава кроз право судије за прекршаје и другихдржавних органа да утврде постојање или непостојањерелеваннтних чињеница на начин да нису везани ни ограничениформалним доказним правилима, која би унапред одредилавредност сваког појединог доказа.

2.2.1. Саслушање окривљеног

Испитивање окривљеног је процесна радња којом долазимо доисказа окривљеног као врло важног извора доказа упрекршајном поступку. Окривљени није дужан да да исказ, нитије одговоран за давање лажног исказа или прећуткивањеистина. (Друга лица која се саслушавају у прекршајномпоступку због тога кривично одговарају.) Саслушавањеокривљеног јесте истовремено и његова одбрана. Саслушањесе врши усмено, али, ако орган управе који води прекршајнипоступак сматра да то није потребно због података којимарасполаже, саслушање може бити и писмено.

Суд је дужан да окривљеног, приликом првог испитивања,поучи о праву да има браниоца, али може бити саслушан безбраниоца (у записник се уноси изјава окривљеног о разлозимаодсуствовања бараниоца). Након узимања личних податакаокривљеном се саопштава зашто се окривљује и позива се данаведе све што има у своју одбрану. Мора му се омогућити данесметано излаже о свим околностима које га терете и даизнесе све чињенице које му служе за одбрану. Ако окривљениодбија да одговара, указаће му се да тиме отежава својуодбрану. По завршетку саслушања, окривљеном се постављајупитања ако је потребно да се у његовом излагању попуне

празнине или отклоне нејасноће. Саслушање се врши безупотребе силе, претње, обмане, обећања, изнуде илиизнуривања. Ако би изјава или признање били прибављени натакав начин, на њима се не би могла заснивати одлука.

Саслушање окривљеног може се обавити и пред органом којине води прекршајни поступак, у случају кад окривљени имапребивалиште или боравиште ван подручја суда. Испитивањеможе бити обављено на посебан начин, па и преко тумача кадза то постоје услови и на начин који је одређен у Закону(када је окривљени глув, нем...).

2.2.2. Саслушање сведока

Сведочење је доказно средство којим се долази до исказасведока и служи као доказ у прекршајном поступку. Сведоци суфизичка лица за које постоји вероватноћа да имају одређенасазнања која могу бити од користи за утврђивање истине упоступку. Лице стиче статус сведока од момента када јепозвано да сведочи. Позивање сведока врши орган за прекршајепо својој иницијативи, или на предлог подносиоца захтева запокретање поступка, или браниоца. Свако лице које је позванокао сведок, дужно је да се одазове позиву.

Ако сведок треба да буде малолетно лице које нијенавршило шеснаест година, њему се уручивање позива вршипреко његовог законског заступника, односно преко његовогстаратеља. Позвани сведоци саслушавају се на месту које јеозначено у позиву или се, у случају болести сведока, можеобавити у његовом стану. Лице које је позвано да приступикао сведок обавезано је да се одазове позиву, чак и услучајевима кад по закону није дужно да сведочи. Уколиконије у могућности да се одазове позиву, лице је дужно дасвој недолазак оправда. У супротном, суд може наредитињегово довођење, а може га и казнити новчаном казном. Немогу се саслушавати лица у следећим ситуацијама: 1) ако билице својим сведочењем повредило дужност чувања војне тајнеи 2) ако је у питању бранилац окривљеног, уколико би требало

да сведочи о ономе што му је његов брањеник поверио. Сведокје ослобођен дужности сведочења: 1) ако је сведок брачнидруг окривљеног, 2) ако је са окривљеним у крвном сродству управој линији или у побочној линији до трећег степена, или усродству по тазбини до другог степена закључно, 3) ако јесведок усвојилац или усвојеник окривљеног, 4) ако јесведок верски исповедник окривљеног, а потребно је дасведочи о ономе што му је окривљени рекао у својојисповести.

Не може се саслушати као сведок ни малолетно лице којеније способно да схвати смисао, односно значај свог права дане сведочи, изузев у случају да сам окривљени захтева његовосведочење.

Саслушавање сведока врши првостепени орган за прекршајекоји води прекршајни поступак. Сведочење се може обавитиусмено, писмено, или уз помоћ тумача. Уколико у поступку имавише сведока, сваки од њих саслушава се појединачно, причему саслушавању не присуствују остали сведоци. Пресаслушавања сведок је опоменут на последице давања лажногисказа, као и да није дужан да сведочи ако постоје разлозиза ослобођење од дужности сведочења. При саслушавању сведокаод њега се узимају лични подаци, а потом и његов исказ. Можесе вршити и суочавање сведока (истовремено се могу суочаватисамо два сведока).

Сведок је дужан да сведочи о свему што му је познато, ашто је потребно за разјашњење и решење конкретне прекршајнествари. Сведок не мора да одговори на питања ако сматра даби тиме изложио себе или свог блиског сродника тешкојсрамоти, знатној материјалној штети или кривичном гоњењу. Усупротном, недавање одговора повлачи за собом новчану казну.

2.2.3. Вештачење

Вештачење је радња у прекршајном поступку, коришћена услучајевима када треба утврдити и оценити неке важнечињенице за чије је утврђивање потребно посебно стручно

знање (вештина). Вештак је стручњак неке ванправне струкеод кога судија тражи да о одређеним чињеницама поднесе својисказ. Вештачење мора бити одређено писменом наредбом судаили органа управе који води поступак. Најчешће се одређујеједан вештак, а ако је вештачење сложено, онда два или вишевештака. Окривљени и оштећени обавештавају се о именувештака пре предузимања вештачења, које може бити повереноодговарајућој стручној установи, државном органу илистручњаку. Од вештака се може тражити стручни налаз илимишљење, или и једно и друго. Налаз се састоји уконстатовању постојања или непостојања чињеница, а мишљењеје стручни суд о чињеницама које постоје.

Вештак мора поседовати стручну способност, тј. знањеодређене струке која се потврђује дипломом и потврдом оискуству, као и правну способност, тј. правнуквалификованост. За вештака се не може ангажовати лице којене може бити саслушано као сведок, лице које је ослобођеноод дужности сведочења, као ни лице које је оштећенопрекршајем. Вештак има право и да предложи извођење доказаили прибављање предмета и података који су важни завештачење. Редослед одвијања вештачења одређен је законом.Вештачење се састоји од: припремања вештачења, оперативнефазе вештачења и давања исказа. У припремној фази руководиорган поступка који га је наредио, који на почетку вештачењаозначава предмет вештачења и поставља питања на која требадати одговоре. Лице које изводи вештачење упозорава се дадавање лажног исказа представља кривично дело. Вештачење сеобавља у присуству органа који га је наредио и записничара.Вештаку се могу давати разјашњења, а може му се дозволити иразгледање списа. После оперативног дела вештак се саслушаваод стране судије и странака. Свој налаз и мишљење дајенајчешће у писаној форми. Исказ вештака цени се по слободномуверењу судије. Ако се вештак не одазове, а свој изостанакне оправда, може бити кажњен новчаном казном.

2.2.4. Увиђај

Увиђај је радња која може представљати извор доказа упрекршајном поступку. Састоји се у непосредном чулномопажању чињеница које су од значаја за разрешењепрекршаја.12 Увиђај спроводи надлежни орган за прекршајекоји води прекршајни поступак. Користи се као доказносредство када је потребно путем непосредног личног опажањаутврдити неке чињенице, прикупити доказе или индиције очињеницама. Увиђај се може вршити на одређеном месту,одређеним стварима, или на лицима, у зависности од тога гдесе могу наћи трагови учињеног прекршаја или други докази очињеницама.

Судија који врши увиђај користи своја лична општа истручна знања и искуство, а може користити и знања другихстручњака које може позвати да вештаче. Извођењу увиђајаприсуствују лица чије је присуство потребно. У том смислу,судија који води прекршајни поступак одређује у свакомконкретном случају која ће лица бити позвана да присуствујуувиђају.

2.2.5. Претрес просторија и лица

Претресање се врши ради доказа – предмета или траговаучињеног прекршаја који могу бити од значаја као докази упрекршају, или се уз помоћ њих може ухватити учинилацпрекршаја. Потребно је да се ради о тежим прекршајима, илида постоји вероватноћа да ће се претресањем пронаћипредмети, трагови, или учинилац прекршаја, да би се моглонаредити претресање. Лицима која имају имунитет помеђународном праву, не може се извршити претрес.

Претресање се врши на основу писмене наредбе коју издајепрвостепени орган за прекршаје који води прекршајнипоступак. Ова наредба се пре почетка претреса предаје лицучије ће просторије бити претресене, тј. лицу на коме ће се12 Васиљевић, Драган, исто дело, стр. 70.

претрес обавити. Прво се лице позива да добровољно предаствари које се траже, а ако то не учини, приступа сеобављању претреса. Претресању, поред службених, морајуприсуствовати и два пунолетна лица, а позива се и лице учијим се просторијама врши претрес. Кад се врши претресањелица, претрес обавља службено лице истог пола. Уколико лицеодбије да отвори просторије у којима се претрес требаизвршити, приступа се насилном отварању просторија при чемусе води рачуна да не дође до непотребних оштећења ствари.

Саставља се записник о обављеном претресу, који потписујусва лица чије је присуство у претресању обавезно, као и лицекод кога је вршен претрес, односно над којим је вршенопретресање. Њему се издаје препис записника. Предмети којимаје вршен прекршај, који су били намењени за извршењепрекршаја, или су настали извршењем прекршаја, могу сеодузети привремено или трајно. Привремено одузети предметичувају се до окончања прекршајног поступка. Ако би чувањеових предмета изазвало несразмерно велике трошкове, или акосу ти предмети подложни квару од стајања, они се продају, адобијен новац од те продаје предаје се на чување банци додоношења дефинитивне одлуке о њима у прекршајном поступку.Уколико првостепени орган за прекршаје донесе решење којимсе поступак обуставља, привремено одузети предмети, тј.новац добијен њиховом продајом, враћају се власнику. Акопривремено одузети предмети не буду трајно одузети, а немогу се вратити власнику пошто се не зна ко је њиховвласник, објављује се оглас којим се позива власник предметакако би му предмети (или новац добијен њиховом продајом)били враћени. У случају да се до годину дана нико не јави,предмети, тј. новац, постају државна својина.

2.2.6. Усмени претрес

У оквиру усменог претреса предузимају се одређене радње,које имају за циљ да се што потпуније и детаљније утврдечињенице за утврђивање чињеница у поступку. Да би се усмени

претрес одвијао успешно, обавезно се позивају окривљени ињегов бранилац, а ако је окривљени правно лице, на усменипретрес позива се његов представник. Усменом претресу могуприсуствовати и подносилац захтева за покретање поступка,сведоци и вештаци. Без присуства окривљеног усмени претресне може се одржати, али ако се окривљени не одазове позиву,а недолазак не оправда, усмени претрес се може одржати и безњега. Ако се подносилац захтева за покретање прекршајногпоступка не одазове, претрес се може одржати и без његовогприсуства. Усменом претресу могу присуствовати свазаинтересована лица у границама просторних могућностипросторије у којој се усмени претрес одржава, али судијаможе искључити јавност за цео усмени претрес или за самоједан део претреса, ако сматра да је то у интересу поступка.Уколико се прекршајни поступак води против малолетника,јавност је обавезно искључена. У случајевима када је јавностискључена са усменог претреса, судија упозорава присутне дасу обавезни да све што су сазнали током претреса чувају каотајну (повреда тајности поступка представља кривично дело).

Ток усменог претреса започиње изношењем садржине захтеваза покретање прекршајног поступка, после тога приступа сеиспитивању окривљеног. Затим се врши саслушавање сведока ивештака и извођење других доказа. У току усменог претресаподносилац захтева за покретање поступка, окривљени, његовбранилац, представник и бранилац окривљеног правног лица иоштећени имају право да чине предлоге за извођење доказа,као и да чине друге предлоге у вези са поступком који севоди, а уколико им судија, који води поступак, то дозволи,могу да постављају питања лицима која се на усменом претресусаслушавају.

После завршеног усменог претреса судија може одмах донетирешење о прекршају. Ток усменог претреса уноси се у записниккоји потписују судија и записничар.

2.2.7. Одржавање реда у току поступка и прекид прекршајног поступка

Судија који води поступак стара се о одржавању реда јерима одговарајућа овлашћења за то. Може да примени:опомињање, удаљавања учесника у поступку са места и новчанокажњавање тих лица. Ако окривљени, његов бранилац,пуномоћник, оштећени, законски заступник, сведок, вештак,тумач или неко друго лице омета ред у току поступка, или сене покорава наређењима судије, судија га може опоменути. Акои после тога настави са ометањем извођења процесних радњи,судија га може и удаљити, а може му одредити и новчануказну.

Прекршајни поступак се из одређених разлога можепрекинути, а касније се може наставити када престану дапостоје разлози због којих је дошло до прекидања. Поступаксе може прекинути: 1) ако се не може утврдити боравиштеокривљеног; 2) ако је наступило привремено душевно обољењеокривљеног; 3) ако је окривљени у бекству; 4) ако ниједоступан државним органима; 5) ако се на неодређено временалази у иностранству. Пре него што судија донесерешење о прекиду прекршајног поступка, обавезно сеприкупљају сви докази о учињеном прекршају и одговорностиокривљеног за прекршај до којих се може доћи. Када престанусметње због којих је дошло до прекида прекршајног поступка,прекинути прекршајни поступак се наставља, о чему сеобавештава подносилац захтева за покретање прекршајногпоступака.

Решење о прекршају

Решење доноси првостепени орган за прекршаје који водипрекршајни поступак. Оно се мора заснивати на доказимаизведеним у поступку и на чињеницама које су на основу тих

доказа утврђене.13 Решење може да се односи само на лицепротив кога је поднет захтев за покретање поступка и само наонај прекршај за који је тај захтев поднет. Када је реч орешењу о прекршају које се доноси у прекршајном поступкукоји се води за прекршаје из области царинског,спољнотрговинског и девизног пословања, орган надлежан завођење поступка није при доношењу решења о прекршају везанзахтевом за покретање прекршајног поступка, у делу који сеодноси на лице које се терети за прекршај и прекршаја којије предмет поднетог захтева, јер се прекршајни поступак заове врсте прекршаја може водити и без захтева.

Уколико постоје законски разлози, доноси се решење опрекршају којим се прекршајни поступак обуставља. Ти разлозису следећи:

1) утврђено је да радња због које је вођен прекршајнипоступак није прописана као прекршај;

2) у конкретном случају постоје околности због којих сеискључује одговорност за прекршаје;

3) утврђено је да је прекршајни поступак вођен, а нијепостојао захтев за покретање прекршајног поступка, или језахтев постојао, а није био поднет од стране овлашћеноглица:

4) утврђено је да првостепени орган за прекршаје који јеводио поступак није био надлежан за вођење прекршајногпоступка у том случају;

5) окривљени против кога је вођен прекршајни поступак већје за исту радњу кажњен за прекршај, или је поступак вођенпротив њега за ту радњу правоснажно обустављен;

6) окривљени је за исто дело у кривичном поступку,односно у поступку за привредни преступ, већ проглашенкривим за кривично дело, односно за привредни преступ;

7) окривљени ужива дипломатски имунитет; 8) наступила је застарелост за вођење прекршајног

поступка;

13 Васиљевић, Драган, исто дело, стр. 75.

9) у току прекршајног поступка није доказано да јеокривљени учинио прекршај због кога је против њега вођенпрекршајни поступак;

10) у току прекршајног поступка окривљени је умро,односно окривљено правно лице престало је да постоји;

11) овлашћени подносилац захтева за покретање прекршајногпоступка одустао је од захтева пре него што је донето решењео прекршају;

12) утврђено је да постоји неки од других разлога заобустављање прекршајног поступка који су предвиђени законом.

Решење о прекршају којим се окривљени сматра одговорним.Када се прекршајни поступак води због више прекршаја,решењем се обухватају сви прекршаји. Уколико је у таквомслучају у односу на неке прекршаје утврђена одговорност запрекршаје, а у односу на друге прекршајни поступак требаобуставити, у решењу се прецизно одређује за које сепрекршаје окривљени оглашава одговорним, а за које сепрекршајни поступак обуставља. Решење се објављује усменоуколико је окривљени присутан. При том се даје и поука оправу на жалбу. У записник се уносе: констатација о усменообјављеном решењу, датом кратком образложењу одлуке и одатом упутству о правном леку. Писмено решење израђује се уроку од осам дана по окончању свих процесних радњи упрекршајном поступку.

Решење о прекршају садржи:1. Увод – назив првостепеног органа за прекршај, лично име

судије, лично име окривљеног, место његовогпребивалишта (односно назив и седиште правног лица),прекршај за који се води поступак, датум када је решењедонето и податак о томе по ком основу је донето решење.

2. Изреку решења о прекршају – личне податке окривљеног ињегово пребивалиште (назив и седиште правног лица),чињенични опис прекршаја, одлуку о прекршајној ствари.

3. Образложење решења о прекршају – кратку садржинузахтева за покретање прекршајног поступка, наводе оутврђеном чињеничном стању, доказе на основу којих је

донета одлука, разлоге који се односе на сваку тачкукоју решење садржи

4. Упутство о праву на жалбу – садржи поуку о овом правномлеку у којој се указује на то коме органу се изјављујежалба, коме се предаје, у ком року, као и да се жалбаможе изјавити писмено или усмено.

Уколико је решењем о прекршају изречена новчана казна,изрека обавезно треба да садржи означен рок за плаћањеизречене казне и назнаку о начину замене новчане казне услучају њеног неплаћања казном затвора, односно о принуднојнаплати неплаћене новчане казне у случајевима када се онанаплаћује принудно.

2.3.1. Исправљање и достављање решења о прекршају

Може се десити да приликом писања или преписивања дође догрешака у решењу о прекршају. Оне се исправљају посебнимрешењем које се у том случају сматра саставним делом решењао прекршају. Исправке се врше по службеној дужности, или напредлог окривљеног, посносиоца захтева за покретањепоступка, или оштећеног. Када се врше исправке садржинеизреке решења о прекршају којим се окривљени оглашаваодговорним, исправљени препис решења доставља се свим лицимакоја имају право жалбе против тог решења.

Решење се доставља окривљеном и подносиоцу захтева запокретање прекршајног поступка, али се неће достављати акосу се одрекли права на жалбу. Решење се доставља и уследећим случајевима:

1. Решење се доставља оштећеном ако је решењем опрекршају одлучено о његовом имовинско-правном захтеву, а онније у конкретном случају посносилац захтева за покретањепрекршајног поступка.

2. Решење се доставља власнику ствари ако је решењем опрекршају изречена заштитна мера одузимања предмета, аодузети предмет није својина окривљеног.

3. Решење се доставља лицу коме је изречена мера одузимањаимовинске користи у случају када је та мера изречена лицу накоје је без накнаде, или уз накнаду која не одговарастварној вредности, пренета имовинска корист која јеостварена извршењем прекршаја.

Редовни правни лекови

Редовни правни лекови су правна средства којима се можепобијати првостепена одлука у овом поступку. У прекршајномпоступку постоји само један редовни правни лек – жалба.

Жалба се изјављује Вишем прекршајном суду, као јединомдругостепеном органу, а предаје се суду, односно органууправе који је донео првостепену одлуку. По Закону опрекршајима жалба се подноси у року од осам дана од усменосаопштене одлуке, односно од дана достављања пресуде илирешења.14 Ако лице које се жали погрешно упути жалбудиректно Вишем прекршајном суду а не првостепеном органу,сматраће се да је жалба благовремена ако је Вишемпрекршајном суду упућена у року од осам дана од дана усменосаопштене одлуке, односно од дана достављања пресуде илирешења.

Право на жалбу имају окривљени и подносилац захтева.Окривљени може изјавити жалбу само у своју корист, аподносилац захтева и у корист и на штету окривљеног. Укорист окривљеног жалбу могу поднети и: његов бранилац,брачни друг, сродник по крви у правој линији, брат, сестра,законски заступник, усвојитељ, хранитељ и лице са којим живиу ванбрачној заједници. Ако је окривљени правно лице, жалбуможе изјавити представник правног лица.

Жалба која је благовремено изјављена, одлаже ступање направну снагу и извршење одлуке, осим ако то није Законом опрекршајима другачије одређено. Окривљени и подносилацзахтева имају право и да се одрекну права на жалбу, што се14 Перишић, Снежана, Закон о прекршајима, МУП РС, „Безбедност“, 1995,стр. 95.

уноси у записник о усменом претресу, а окривљени иподносилац захтева потписују се да би то било ваљано. Ако сеокривљени одрекне права на жалбу, остали субјекти који имајупараво на жалбу у корист окривљеног, губе право на улагањежалбе у своје име. Жалба треба да буде у писменој форми.

Основи жалбе јесу групе недостатака или недостаци истеврсте услед којих се може побијати одлука. Жалба се можеуложити због правних и чињеничних недостатака, као и збогпогрешног примењивања или непримењивања прописа.

2.4.1. Основе за побијање решења о прекршају

Постoје четири разлога због којих се решење о прекршајуможе побити: ако постоје битне повреде одредаба прекршајногпоступка, уколико постоје повреде материјалног прописа опрекршају, ако је погрешно или непотпуно утврђено чињеничностање и у случају да је донета погрешна одлука о прекршајнимсанкцијама, или о одузимању имовинске користи.

Битне повреде одредаба о прекршајном поступку:1. Ако је прекршајни поступак водио и одлуку донео судија,

односно службено лице у органу управе, који је правоснажномодлуком изузет од вођења поступка и одлучивања.

2. Уколико је прекршајни поступак водио и одлуку донеосудија, односно службено лице у органу управе, који се мораоизузети.

3. Ако окривљени у прекршајном поступку није саслушан предоношења одлуке, осим у случајевима кад се пресуда можедонети и без испитивања окривљеног.

4. Уколико окривљени није поучен о праву на употребујезика.

5. Ако је противно закону била искључена јавност наусменом претресу.

6. У случају да је судија, односно службено лице у органууправе, одбацио захтев за покретање прекршајног поступкапротивно одредбама којима је то регулисано.

7. Ако је судија обуставио прекршајни поступак противноодредбама које регулишу кад се може решењем обуставитипоступак, или је донео пресуду којом се окривљени ослобађакривице, противно одредбама које то регулишу.

8. Уколико је пресуду донео суд који због стварненадлежности није могао судити о тој ствари на основу одредбекоја регулише поступање у случају ненадлежности.

9. У случају да усмено саопштена одлука није унета узаписник.

10. Ако одлуком суд, односно орган управе, није у целостиодлучио о захтеву за покретање прекршајног поступка.

11. Уколико је суд одлучио мимо захтева за покретањепрекршајног поступка.

12. У случају да се одлука заснива на доказу на комесе, по одредбама Закона о прекршајима, не може заснивати,осим ако је, с обзиром на друге доказе, очигледно да би ибез тог доказа била донета иста одлука.

13. Ако се одлука заснива на исказу окривљеног који нијебио упозорен на право да узме браниоца по свом избору, илида буде испитан у присуству браниоца.

14. Уколикоко је повређена одредба о забрани преиначењана горе.

15. Ако је изрека одлуке неразумљива, противречна самасеби или разлозима одлуке, или ако одлука уопште немаразлога или у њој нису наведени разлози о одлучујућимчињеницама, или су ти разлози потпуно нејасни, или у знатнојмери противречни, или ако о одлучујућим чињеницама постојизнатна противречност између оног што се у разлозима одлукенаводи о садржини исправа или записника о исказима датим упоступку и самих тих исправа и записника, осим у случајуодредбе о објављивању пресуде.

Повреде материјалног права Ове повреде постоје ако је прекршајни материјални пропис

повређен у погледу следећих питања: 1. је ли радња за коју се окривљени гони прекршај,

2. да ли има околности које искључују прекршајнуодговорност,

3. постоје ли околности које искључују прекршајно гоњење ида ли је наступила застарелост прекршајног гоњења, илије ствар већ правоснажно пресуђена,

4. да ли је у погледу прекршаја примењен закон или другипропис који се не може применити,

5. је ли одлуком о казни, заштитној мери или одузимањуимовинске користи прекорачено овлашћење које судија,односно службено лице у органу управе има по закону,

6. да ли су повређене одлуке о урачунавању задржавања,притвора и издржане казне.

Погрешно или непотпуно утврђено чињенично стањеПогрешно утврђено чињенично стање постоји када надлежни

орган у доказном поступку узме у разматрање све одлучујућечињенице и изведе све расположиве доказе, али погршно оценизначење изведених доказа и дође до погрешног закључка опостојању чињеница. Непотпуно утврђено чињенично стањепостоји када надлежни орган пропусти да утврди некерелевантне чињенице или не изведе све важне доказе оодлучујућим чињеницама.

Грешке у одлуци о прекршајним санкцијама, одузимању имовинскекористи, трошковима прекршајног поступка и имовинско-правномзахтеву

Побијање решења о прекршају због одлуке о прекршајнојсанкцији може се вршити када првостепени орган за прекршајеније правилно одлучио о избору или о одмеравању казне, кадаје погрешно применио, или није применио одредбе о ублажавањуказне, или када није изрекао опомену, иако су постојалиуслови за њену примену. Побијање решења о прекршају збогодлуке о заштитној мери или о одузимању имовинске користипостоји када је првостепени орган за прекршаје погрешнодонео одлуку о изрицању ових мера, или тако што је изрекаомеру када за то нису постојали законски услови, или каданије изрекао меру када су законски услови за њено извршење

били испуњени. Решење о прекршајима може се побијати и увези са одлуком о имовинско-правном захтеву, као и у вези саодлуком о трошковима када је у погледу тих питањапрвостепени орган за прекршаје донео одлуке противноодредаба Закона.

2.4.2. Поступак по жалби

Жалба на решење предаје се првостепеном органу запрекршаје који је донео решење. Пре него што се жалба сасписима достави другостепеном органу (рок за достављање јетри дана), који је надлежан да о жалби одлучује, првостепениорган дужан је да прегледа жалбу, провери да ли јеблаговремено поднета, да ли је дозвољена и изјављена одстране овлашћеног лица. Ако није, првостепени орган запрекршаје одбациће жалбу и донети своје решење. Другостепениорган разматра жалбу и списе. Узимајући у обзир изнетеразлоге за жалбу, доноси одговарајућу одлуку по жалби: 1)жалба се одбацује, 2) жалба се као неоснована одбија ипотврђује првостепено решење, 3) жалба се усваја, апрвостепено решење се преиначава или укида.

Решење којим се жалба одбацује другостепени орган ћедонети у свим оним случајевима када су разлози за одбацивањежалбе постојали (неблаговременост, недозвољеност, изјављенаје од стране неовлашћених лица, тако да је жалбу требало даодбаци првостепени орган коме је била предата али је он топропустио да учини. Уколико није донео решење о одбацивањужалбе, другостепени орган приступа садржинском испитивањукако би донео одлуку о усвајању или одбијању жалбе. Ако јежалба изјављена у корист окривљеног, а жалилац није навеооснову по којој напада решење о прекршају, другостепениорган ограничиће се на испитивање побијаног решења само пооним питањима по којима је увек дужан да испитује нападнуторешење, као и на испитивање одлуке о казни, заштитним мерамаи о одузимању имовинске користи. У случајевима када има вишеокривљених па другостепени орган, поступајући по жалбипротив решења о прекршају која је изјављена од било ког од

овлашћених лица, донесе решење у корист неког од окривљених,а утврди да су разлози због којих је такво решење донео одкористи и за друге окривљене, он ће те разлоге узети у обзири за њих, иако они на њих у својим жалбама нису указивали,или жалбу нису ни изјавили.

Решење којим се жалба одбија, а првостепено решењепотврђује, другостепени орган ће донети у случају кадаутврди да не постоје разлози због којих се у жалби решењепобија, нити да постоје повреде закона на које је дужан даобрати пажњу по службеној дужности.

Решење којим се жалба уважава, а првостепено решењепреиначава другостепени орган ће донети у следећимслучајевима: 1) ако утврди да су у првостепеном поступкуодлучне чињенице утврђене, али да треба донети другачијерешење према утврђеном чињеничном стању; 2) ако сматра да супрвостепеним решењем учињене теже повреде закона, али да сеоне могу отклонити и без укидања првостепеног решења опрекршају; 3) уколико нађе да приликом одмеравања казнеизречене првостепеним решењем нису биле узете у обзир свеоколности од значаја за правилно одмеравање казне, илиизрицање заштитне мере, или ако нађе да околности које суузете у обзир при одмеравању казне нису правилно оцењене упогледу њиховог утицаја на доношење одлуке о тим питањима;4) ако утврди да је првостепени орган погрешно оцениоисправе и доказе које он сам није изводио, а на основу којихје донео решење о прекршају.

Решење којим се жалба уважава, а првостепено решење укидадругостепени орган доноси у следећим случајевима: 1) акоутврди да постоји битна повреда одредаба о прекршајномпоступку, која је била од утицаја на решење прекршајнествари; 2) уколико оцени да је чињенично стање погрешно илинепотпуно утврђено, тако да га треба допунити, или ако оценида је потребно поново спровести нови поступак; 3) ако јерешењем о прекршају прекршајни поступак обустављен због тогашто су погрешно оцењени докази, или што су погрешнопримењени материјални прописи прекршајног права. Може седесити да само за поједине делове решења о прекршају постоје

разлози за њихово укидање, па ће другостепени орган у таквомслучају решење само делимично укинути, али само ако јемогуће да се ти делови решења издвоје без штете за правилноодлучивање о њима, као и за прекршајну ствар у целини.Другостепени орган је дужан да укаже које је повреде закона,при оцени навода узео у обзир и које су повреде одредаба опрекршајном поступку учињене, као и да укаже у чему сесастоје недостаци у погледу утврђеног чињеничног стања.

Када донесе решење по жалби на решење о прекршају,другостепени орган доставља потребан број оверених преписасвог решења првостепеном органу ради уручивања ових преписарешења подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступкаи окривљеном. У случају када је другостепени орган донеорешење којим се жалба против решења о прекршају уважава, апрвостепено решење укида, он предмет враћа првостепеноморгану на поновно одлучивање, а у решењу указује које радњетреба предузети и која питања треба решити у поновљеномпоступку.

Ванредни правни лекови

„Ванредни правни лекови у прекршајном поступку јесу правнасредства којима се могу побијати правоснажна решења опрекршају, донета у првостепеном и другостепеном прекршајномпоступку.“15 Ванредни правни лекови у нашем прекршајномправу јесу:

1) захтев за понављање прекршајног поступка, 2) захтев за ванредно преиспитивање правоснажног решења о

прекршају,3) захтев за заштиту законитости.По Закону о прекршају захтев за понављање прекршајног

поступка може се поднети у року од годину дана од данаправоснажности одлуке.16

15 Ђорђевић, М. Ђорђе, исто дело, стр. 312.16 Перишић, Снежана, исто дело, стр. 103.

Захтев за понављање прекршајног поступка. Овај ванредниправни лек може да поднесе лице које је правоснажним решењемкажњено за прекршај, његов бранилац и лице које је поднелозахтев за покретање прекршајног поступка. Уколико је кажњениумро, захтев за понављање поступка могу поднети и његовбрачни друг, крвни сродник у правој линији, законскизаступник, усвојилац и усвојеник. Захтев за понављањепрекршајног поступка може се поднети:

1. уколико се правоснажном судском одлуком илиправоснажним решењем о прекршају докаже да је решењео прекршају засновано на лажној исправи или на лажнојизјави сведока;

2. ако се правоснажном пресудом докаже да је до решења опрекршају дошло због кривичног дела судије или некогдругог лица које је учествовало у прекршајномпоступку;

3. уколико се утврди на основу правоснажног решења да јелице које је кажњено за прекршај већ једном билокажњено за исту радњу у прекршајном поступку;

4. ако се у захтеву за понављање прекршајног поступкаизнесу нове чињенице или докази који би довели додоношења другачијег решења о прекршају од оног којеје донето.

Захтев за понављање прекршајног поступка подноси сепрвостепеном органу за прекршаје који је донео првостепенорешење о прекршају. До одбацивања захтева долази у следећимслучајевима: 1) уколико поднети захтев не садржи наводе отоме по ком се основу тражи понављање прекршајног поступка икојим се доказима поткрепљују чињенице на којим се засниваподнети захтев; 2) ако је захтев поднело лице које нијеовлашћено за подношење захтева; 3) уколико захтев нијеподнет благовремено; 4) у случају да нема законскихуслова за понављање поступка; 5) уколико чињенице идокази на којима се заснива захтев очигледно нису такви даби били поднесни да се на основу њих дозволи понављањепрекршајног поступка.

Поновном спровођењу прекршајног поступка приступа се акопрвостепени орган за прекршаје по разматрању поднетогзахтева утврди да захтев не садржи недостатке због којих бибио одбачен. Обавезан је да води рачуна о забрани преиначењана горе под условима који се на ту забрану односе.

Првостепени орган за прекршаје у поновљеном поступку можедонети две одлуке: одбијање захтева за понављање прекршајногпоступка, или усвајање захтева и укидање (у целости илиделимично) ранијег решења. Подношење захтева за понављањепрекршајног поступка не повлачи одлагање извршеног решења опрекршају по коме је тражено понављање прекршајног поступка.Али се може одложити извршење нападнутог решења ако се оценида постоји могућност да захтев буде уважен. Када је донеторешење којим је дозвољено понављање прекршајног поступка,одлагање извршења решења о прекршају обавезно је до окончањапоновљеног поступка. Жалба против овог решења ниједозвољена.

Захтев за ванредно преиспитивање правоснажног решења опрекршају. Овај правни лек стоји на располагање кажњеном,браниоцу и законском заступнику. Може се поднети противдругостепене пресуде због повреде закона, под условимаодређеним Законом о прекршају. Окривљени који није користиоредовни правни лек против првостепене пресуде, не можеподнети захтев за ванредно преиспитивање правоснажнепресуде, осим ако је по жалби подносиоца захтева изреченастрожа прекршајна санкција, предвиђена у случајевима укојима је допуштен овај правни лек. У Закону о прекршајимаодређени су случајеви у којима је допуштен захтев, као иразлози због којих се може поднети. Као случајеви кад језахтев допуштен предвиђене су ситуације када је изречена: 1)казна затвора, 2) заштитна мера забране вршења одређенихделатности, 3) заштитна мера забране правном лицу да вршиодређене делатности, 4) заштитна мера одговорном лицу даврши одређене послове, 5) заштитна мера забране упрвљањавозилом на моторни погон лицу које је по занимању возач, 6)новчана казна физичком лицу, или одговорном лицу у правномлицу и предузетнику, као и правном лицу за царинске,

спољнотрговинске, девизне и пореске прекршаје, 7) заштитнамера одузимање предмета за царинске,спољнотрговинске и девизне прекршаје, 8) одлука опоништењу возачке дозволе.

Захтев се може поднети због: 1. повреде материјалног права на штету кажњеног за

прекршај,2. битне повреде одредаба прекршајног поступка (чл.234,

ст.1, т.1-4 и т.7-15 ЗОП-а),3. погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања,4. одлуке о казни (чл. 237, ст.1, ЗОП-а)Захтев за ванредно преиспитивање правоснажне пресуде

подноси се у писменој форми Врховном суду Србије у року одпетнаест дана од дана пријема пресуде донете у другомстепену.

Врховни суд може:1. решењем одбацити неблаговремени, недозвољени, или од

неовлашћеног лица поднети захтев.2. пресудом (решењем) одбити захтев као неоснован ако

утврди да не постоји повреда прописа на коју сепозива подносилац захтева,

3. пресудом (решењем) преиначити правоснажну пресуду илије укинути у целини или делимично и предмет вратитисуду (органу управе) на поновно одлучивање.

Уколико Врховни суд нађе да разлози због којих је донеоодлуку у корист кажњеног постоје и код неког од осталихкажњених лица у поступку, који није поднео захтев, поступићепо службеној дужности као да је такав захтев поднет. УколикоВрховни суд укине правоснажну пресуду и врати предмет напоновно суђење, може да суду (органу управе) наложи извођењеодређених процесних радњи које су ти органи дужни даспроведу. У случају поновног суђења окривљени може пред тиморганима истицати нове чињенице и доказе. Захтев у правилуне одлаже извршење пресуде осим у изузетним случајевима.

Захтев за заштиту законитости. Овај захтев подноси се упрекршајном поступку против првостепеног решења о прекршају

ако је тим решењем повређен закон или неки други пропис опрекршају, како би се та повреда закона или другогпрекршајног прописа отклонила. Захтев за заштиту законитостиможе поднети републички јавни тужилац, који представља органкоји се стара о законитости у раду и доношењу одлука упрекршајном поступку. Овај захтев не могу поднети:окривљени, подносилац захтева за покретање прекршајногпоступка, ни друга заинтересована лица у поступку. Они сесамо могу обратити републичком јавном тужиоцу да он тоучини, а од његове одлуке зависи да ли ће он то и учинити.

Уколико републички јавни тужилац поднесе захтев зазаштиту законитости, о том захтеву одлучује Врховни судСрбије на седници већа тог суда. Врховни суд може донетиједну од следећих одлука: одбијање захтева за заштитузаконитости или уважење захтева. Одлуку о одбијању захтеваза заштиту законитости доноси ако утврди да је захтевнеоснован, јер не постоји повреда прописа на коју је узахтеву указано. Ова одлука доноси се у форми пресуде, чијасадржина може бити: 1) правоснажна пресуда се преиначава; 2)у целини или делимично укидају се одлуке првостепеног идругостепеног органа за прекршаје и предмет се враћапрвостепеном органу на поновно одлучивање, 3) пресудом сесамо утврђује да је постојала повреда прекршајног прописа,али се решење о прекршају не преиначава нити укида.

Врховни суд ће донети пресуду којом се решење преиначавакада утврди да постоји повреда прописа, а да се она можеотклонити преиначењем првостепеног решења. Пресуду којом сепрвостепено решење о прекршају у целини или делимично укидаи предмет враћа првостепеном органу на поновно одлучивање,доноси онда када утврди да постоји повреда прописа опрекршају, али је за њено отклањање потребно да се поновоспроведе прекршајни поступак. Пресуду којом се самоконстантује да постоји повреда прописа о прекршају, Врховнисуд Србије доноси онда када је захтев за заштиту законитостибио подигнут на штету кажњеног, па суд нађе да је оноснован. Врховни суд је везан забраном преиначења на горе.Своју одлуку, донету по захтеву за заштиту законитости,

доставља првостепеном органу за прекршаје прекодругостепеног органа. Одлука се доставља у одговарајућемброју примерака.

3. Посебни прекршајни поступци

Посебни прекршајни поступци установљени су да се у њимарешавају прекршајне ствари за које је општа форма поступканеодговарајућа или непотребна. Ови поступци су одступање одредовне прекршајне процедуре за поједине прекршаје илипоједине категорије учинилаца прекршаја.17 Резултат супотребе да се неки прекршаји решавају у другачијем поступкуприлагођеном специфичностима прекршаја или његовог учиниоца.

Прекршајни поступак према малолетницима

Позивање малолетника врши се преко његових родитеља,односно старатеља. Од тога се може одступити када позивањена овај начин није могуће, када је то потребно с обзиром нахитност поступка, или када за то постоје неки другиоправдани разлози. У таквим случајевима орган који водипрекршајни поступак дужан је да обавести родитеље(старатеље) да је против малолетника покренут поступак. Овалица у току прекршајног поступка против малолетника имајуправо да се упознају са током поступка, да дају предлоге иуказују на чињенице и доказе који могу бити од значаја задоношење правилне одлуке у прекршајној ствари. Иста права упрекршајном поступку против малолетника има и органстаратељства.

17 Кокољ, Митар, исто дело, стр. 135.

Првостепени орган за прекршаје, по пријему захтева запокретање прекршајног поступка, може да одлучи и не покренепрекршајни поступак ако због околности под којима јепрекршај учињен, ранијег живот малолетника и његових личнихсвојстава, оцени да не би било целисходно да се у конкретномслучају води поступак. Тада орган за прекршаје доноси решењео одбацивању захтева за покретање поступка, у којем обавезнодаје и образложење о томе због чега је захтев за покретањепоступка одбачен, али је обавезан да о томе обавестиродитеља (старатеља).

Када је малолетник учествовао у извршењу прекршаја сапунолетним лицима, поступак према малолетнику се издваја ипосебно води уз примену одговарајућих одредби које се тичупрекршајног поступка према малолетницима. Поступак премамалолетнику може се водити и заједно са пунолетним лицимаако је то неопходно ради свестраног разрешења прекршајнествари. Не постоји могућност ослобођења од дужностисведочења у случајевима када је у питању сведочење ооколностима које су потребне да би се оценила развијеностмалолетника, упознавање његове личности, као и прилика укојима малолетно лице живи. Уколико је решењем о прекршајумалолетник проглашен одговорним за прекршај, посебнеодредбе о прекршајном поступку против малолетника проширујукруг лица која имају право да поднесу жалбу, тако да, поредлица која и иначе имају право подношења жалбе, жалбу могуподнети још и старалац, брат, сестра и хранилац малолетника,чак и у случају ако се малолетно лице томе противи.

Може се догодити да се у прекршајном поступку који севоди против малолетног лица утврди да то лице у времеизвршења прекршаја није имало навршених четрнаест годинаживота, па је Законом о прекршајима прописано да у таквомслучају првостепени орган за прекршаје који води прекршајнипоступак мора обуставити поступак и обавестити родитеља(старатеља) о прекршају који је од стране тог малолетноглица учињен. О томе се може обавестити и школа којумалолетник похађа. Прекршајни поступак против малолетника

увек води прекршајни суд, чак и када су у питању прекршајиза које иначе поступак воде одређени органи управе.

3.2. Поступак за накнаду штете због неоправданог кажњавања

Ово право има лице коме је правоснажним решењем опрекршају била изречена казна или заштитна мера, па је таказна (мера) извршена, а касније је, поводом ванредногправног лека, обустављен прекршајни поступак. Од овогправила о праву на накнаду штете постоје изузеци каданеоправдано кажњено лице, тј. лице према коме је неоправданоизречена или извршена заштитна мера, нема право на накнадуштете. То је предвиђено у следећим случајевима:

1. прекршајни поступак је обустављен због одустајања одзахтева за покретање прекршајног поступка од странеоштећеног у току новог поступка поводом ванредногправног лека, а до тог одустајања је дошло збогспоразума оштећеног са окривљеним;

2. дошло је до новог прекршајног поступка поводомзахтева за понављање прекршајног поступка, а онда јенови прекршајни поступак обустављен зато што јеокривљени умро или оболео од тешке душевне болести;

3. наступила је застарелост гоњења за прекршај збогнедостижности окривљеног да се прекршајни поступакоконча, па је нови прекршајни поступак обустављен;

4. до кажњавања за прекршај дошло је услед лажногпризнања окривљеног, или ако је он то намерно или нанеки други начин проузроковао, изузев ако је тоучинио под принудом.

Лице има право на накндау:1. уколико је према окривљеном пре правоснажности пресуде

било одређено извршење прекршајне санкције, а ужалбеном поступку прекршајни поступак буде обустављен;

2. ако је окривљени био задржан у прекршајном поступку, акасније прекршајни поступак против њега будеобустављен;

3. у случају да је кажњени издржао казну затвора, акасније му поводом ванредног правног лека, или поводомњегове жалбе против решења којим је одређено извршењеказне пре правоснажности решења којим је она изречена,буде изречена казна затвора у краћем трајању одиздржане, или му, уместо раније изречене казне затвора,буде изречена нека друга прекршајна санкција која непредставља лишење слободе.

Постоје случајеви када лице коме је нешто неоправданонаплаћено, има право да тражи да му се врате одређениновчани износи или одузете ствари, односно новчане вредностиодузетих ствари. Право на овај повраћај има лице коме је упрекршајном поступку неоправдано изречена новчана казна, илизаштитна мера одузимање предмета, или му је неоправданоизречена мера одузимања имовинске користи.

Обустављање прекршајног поступка треба да је дошло уследтога што дело због ког је вођен прекршајни поступак, нијепрекршај. Уколико је лице против кога је вођен прекршајнипоступак само својим лажним признањем довело до кажњавања,оно нема право да тражи повраћај новчаног износа. Ако јенеоправдано кажњено лице умрло, право на накнаду штете,односно повраћај новчаног износа, могу да траже и његовисродници које је он по закону био обавезан да издржава.

Право на накнаду штете, односно на повраћај новчаногизноса застарева за годину дана од дана правоснажностирешења о прекршају по коме је дошло до обустављањапрекршајног поступка.18 Застарелост не тече за време трајањапоступка за накнаду штете или повраћаја новчаних износа.

За остваривање свог права на накнаду штете лице које јенеоправдано кажњено у прекршајном поступку, или друго

18 МУП Р. Србије, збирка прописа , секретаријат у Нишу, 2005, стр. 280.

овлашћено лице, дужно је да се за то својим захтевом обратиМинистарству правде, како би са њим постигло споразум опостојању штете и висини њене накнаде. Уколико се такавспоразум не постигне у року од два месеца од дана поднетогзахтева, овлашћено лице може у таквом случају поднети тужбуза накнаду штете. Тужба се подноси против Републике Србије,а подноси се надлежном суду у року од тридесет дана од данакада је истекао рок од два месеца за постизање споразума саМинистарством правде. Захтев овлашћеног лица за повраћајновчаног износа подноси се републичком органу управенадлежном за послове финансија. Ако овај орган одбијезахтев, или да по њему не донесе одлуку у року од двамесеца, овлашћено лице треба да се обрати суду са тужбом занакнаду штете против Републике Србије.

Прекршајни поступак који воде органи управе

Ова врста посебног прекршајног поступка јавља се као:редовни поступак који воде органи државне управе и поступакза наплату новчане казне на лицу места.

Редовни поступак. Некад се законом може прописати дапрекршајни поступак за одређене прекршаје воде одређениоргани државне управе, онда када се сматра да ће одређениоргани државне управе успешније спроводити прекршајнипоступак (прекршаји из области јавног прихода, царинског,спољнотрговинског и девизног пословања). Овакав поступакможе се предвидети само за оне прекршаје за које јепрописана само новчана казна. Када су за вођење поступканадлежни одређени органи државне управе, прекршајни поступакможе водити и одређено службено лице у том органу, когодређује функционер који руководи органом државне управе. Тослужбено лице мора бити дипломирани правник са положенимправосудним испитом и најмање три године искуства у правнојструци.

За прекршаје по жалбама на решење о прекршају одлучујеВеће за другостепени прекршајни поступак при министарству

надлежном за послове финансија. Ако жалба против решења опрекршају не буде изјављена, решење се доставља надлежномопштинском органу за прекршаје ради извршења.

Поступак за наплату новчане казне на лицу места. Овајпоступак најчешће се примењује код лакших саобраћајнихпрекршаја, али и код других лакших прекршаја. Казну уоваквим случајевима изричу саобраћајна полиција, санитарнаинспекција и др. За ове прекршаје прописана је казна уфиксном износу. Предности оваквог поступка су: брзина иекономичност поступка, заштита права окривљеног обезбеђујесе кроз могућност да окривљени своју невиност доказује преднадлежним органом за прекршаје. Уколико учинилац прекршајане плати казну на лицу места, овлашћено лице му уручујепозив да у року од осам дана плати казну, или да приступи унадлежни орган државне управе у циљу вођења прекршајногпоступка против њега од стране тог органа. На решењенадлежног органа за прекршаје може се изјавити жалба у рокуод осам дана од дана његовог уручења. када другостепениорган донесе решење о прекршају, на њега се жалба више неможе изјавити.

Закључак

Живот у цивилизованом друштву и савременој државиподразумева постојање и поштовање утврђених друштвенихправила (правних норми) које је држава прописала каоопштеобавезна правила понашања. То је нешто од чега нема (ине сме бити) одступања уколико држава жели да сачувасопствену стабилност и да истовремено обезбеди правну исоцијалну сигурност својих грађана.

Није случајно што је у народу устаљено мишљење да људиманишта није теже него кад у земљи нема реда и закона, јер јебезакоње (хаос) најтеже стање у коме се може наћи једнодруштво и једна држава. Зато су судови последња заштитаљудских права и слобода од њиховог кршења.

Ипак, погрешно је схватање да се људска права и слободемогу заштитити само делатношћу правосудних органа иизрицањем санкција за прекршаје и остала противправна дела.Зато је неопходно превентивно деловати да сераспрострањеност ових појава сведе на најмању могућу меру.Основно питање јесте зашто до таквих појава уопште долази ишта друштво, са свим својим институцијама, мора предузети даби се отклонили узроци који до тога доводе. При томе се морапоћи од породице у којој започиње формирање личности, азатим подстаћи васпитна улога школе не само променомзаконске регулативе већ и позитивном селекцијом кадрова којиће уписивати факултете за оспособљавање будућих наставника уциљу што успешнијег обављања овог изузетно одговорног иплеменитог позива.

Али успешност у спречавању противправних појавапрвенствено лежи у синхронизованом деловању свих друштвенихинституција (државних органа, јавних установа, удружењаграђана) и свих облика самоорганизовања младих (спортскадруштва, културно-уметничка друштва, извиђачи и сл.). Њиховосновни циљ треба бити усмерен ка развијању способности заулогу одговорног грађанина, који ће учествовати у изградњи иочувању демократски уређеног и хуманог друштва, заснованогна поштовању људских и грађанских права, права наразличитост (националност, вероисповест, језик, пол,друштвени положај, образовање), бризи за друге и развијањуличне одговорности за опстанак и развој друштвене заједнице.

Литература

1. Бркић М, Црногорчевић Ј, Основни закон о прекршајима сакоментарима, Београд, 1959.

2. Васиљевић Драган, Основи прекршајног права са заштитомјавног реда и мира, Виша школа унутрашњих послова,Београд, 1998.

3. Вучковић М, Поповић А, Лисица Д, Основни закон опрекршајима, Београд, 1967.

4. Грубач Момчило, Одредбе о прекршајном поступку у новомзакону о прекршајима, Зборник радова „Новине у областипрекршајне праксе“, изд. Глосаријум, Београд, 2006.

5. Димитријевић Предраг, Јовашевић Драган, Прекршајноправо, Београд, 2005.

6. Димитријевић Предраг, Прекршајно право, општи део,Београд, 2001.

7. Ђорђевић М. Ђорђе, Прекршајно право, Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2008.

8. Јелачић Миленко, Прекршајно право – теорија и пракса,Службени гласник, Београд, 2004.

9. Лалић С, Управно право, Београд, 1995.10. Марковић М, Овлашћење органа МУП-а у подношењу

прекршајне пријаве, у Зборнику „Прекршајна одговорност“,Београд, 2002.

11. Миланковић Дејан, Тодоровић И, Закон о прекршајима сакоментаром, Београд, 1974.

12. Митар Кокољ, Прекршајно право, Привредна академија,Нови Сад, 2007.

13. Мрвић – Петровић Н, Појам прекршаја, Зборник радова„Новине у области прекршајне праксе“, изд. Глосаријум,Београд, 2006.

14. Пантелић О, Решење у прекршајном посупку, у Зборникурадова са саветовања Удружења судија за прекршајеРепублике Србије, Златибор, 2003.

15. Перишић Снежана, Закон о прекршајима, МУП РС,„Безбедност“, 1995.

16. Пихлер Станко, Прекршајно право, Нови Сад, 2000.