Otisci prstiju kao svedoci prošlosti

journal of the serbianarchaeological society

201026БројVolume

Београд Belgrade

ГЛАСНИК СРПСКОГ АРХЕОЛОШКОГ ДРУШТВА

Уредник: Мирослав Вујовић

Редакциони одбор: Анастасиос Антонарас (Солун), Роберт Вејлон (Ан Арбор), Мирослав Лазић, Софија Петковић, Дејан Радичевић, Јелена Цвијетић (секретар).

За издавача: Драгана АнтоновићИздавач: Српско археолошко друштво, Чика-Љубина 18-20, Београд

Лектура: Наташа Стојиљковић и Милена БогдановићЛектура апстракта и резимеа на енглеском: Крис ПрикетКомпјутерски слог: војислав филиповићШтампа: Скенер студио, БеоградТираж: 250

ISSN 0352-5678UDC 902(497.11)

JOURNAL OF THE SERBIAN ARCHAEOLOGICAL SOCIETY

Editor: Miroslav Vujović E-mail: [email protected] Editorial Board: Anastassios Antonaras (Thessaloniki), Miroslav Lazić, Sofija Petković, Dejan Radičević, Robert Whallon (Ann Arbor), Jelena Cvijetić (Editorial Assistant).

Publisher’s Representative: Dragana AntonovićJournal of the Serbian Archaeological Society is a peer-reviewed periodical published annualy by: The Serbian Archaeological Society, Čika-Ljubina 18-20, 11000 Belgrade, Serbia.

Proof reading: Nataša Stojiljković and Milena BogdanovićProof reading (english abstracts and summaries): Chris PrickettTypesetting by: vojislav filipovićPrinted by: Scanner Studio, BelgradePrinted in: 250 copies

Manuscripts should be sent to the Editor, Journal of the Serbian Archaeological Society, Čika-Ljubina 18-20, 11000 Belgrade, Serbia.

Београд 2011. BelgradeСва права задржана © All rights reserved

Гласник Српског археолошког друштва Journal of the Serbian Archaeological Society

ОТИСЦИ ПРСТИЈУ КАО СВЕДОЦИ ПРОШЛОСТИ

Лидија Н. БаљМузеј Војводине, Нови Сад

Лидија Баљ Музеј Војводине Дунавска 3521000 Нови Сад [email protected]

Lidija Balj Museum of Vojvodina

Dunavska 3521000 Novi Sad

[email protected]

Апстракт: У раду се говори о анализи отисака прстију на праисторијским предметима. Њиховим проучавањем може се добити читав низ података, од могућности реконструкције поступка израде предмета до утврђивања да ли су их направила деца или одрасли. Уочено је да су на неким праисторијским минијатурним предметима из збирки Музеја Војводине потпуно очувани отисци прстију, са траговима папиларних линија. На основу запажања о отисцима, као и о величини и начину израде, предмети су протумачени као дечји радови. Због провере, девет минијатурних предмета предато је на папилароскопску анализу у СУП Нови Сад. Вештачење су обавили стручњаци за криминалистичку форензику, који су недвосмислено потврдили да је једну зооморфну фигурину винчанске културе направило дете.

Kључне речи: Музеј Војводине, Гомолава, археологија детињства, винчанска култура, отисци прстију, неолит, керамика.

Abstract: This paper deals with the possibilities offered by the analysis of fingerprints preserved on miniature prehistoric objects. This study has produced a range of data concerning the reconstruction of production and an opportunity to determine whether they were made by adults or children. The dactyloscopic analysis was conducted on nine miniature objects from the prehistoric collection of the Museum of Vojvodina. Forensics carried out by the Novi Sad Police department, confirmed that one case had undoubtedly been made by a child.

Key words: Museum of Vojvodina, Gomolava, childhood archeology, Vinča culture, fingerprints, Neolithic, ceramics, miniature objects

26 (2010) 97–104.

ГСАД/JSAS 26 (2010)

98

Oтисци прстију могу бити сачувани на различитим археолошким налазима. Најчешћи су на керамици јер особине овог материјала погодују њиховом трајном очувању. У зависности од технологије производње и услова под којима је била употребљавана и депонована, на керамици се јављају и отисци прстију стари више хиљада година. Констатовани су и на најстаријим керамичким предметима – фи-гуринама из Доњих Вестоница и Павлова у Моравској, чија се старост процењује на 25.000 година (Кrálík and Nejman 2007, 6). Први археолог који је документовао отиске прстију на керамици био је Вилијам Фредерик Баде (William Frederic Badé). Године 1927, током ископавања на Тел ен-Насбеху (Tell en-Nasbeh) у данашњем Израелу, откривене су велике количине керамике са стотинама отисака прстију. Били су толико добро очувани да је експерт за криминалистичку форензику, кога је ангажовао Баде, закључио да је сву керамику направио исти грнчар. На основу тог податка могло се закључити да је ово место било насељено током краћег периода (Jägerbrand 2007, 19).

У археологији се отисци прстију на керамици најуспешније користе за проце-ну старости особе која је предмет направила. Ова истраживања посебно су значај-на за развој археологије детињства јер се на основу трагова прстију готово сигурно може одредити да ли је неки предмет направило дете или одрасла особа (Kamp et al. 1999; Кrálík and Novotný 2003).1

Установљено је, наиме, да се цртежи папиларних линија формирају до седмог месеца пренаталног развоја и да се током живота не мењају.2 Растом детета, а тиме и прстију, цртеж остаје исти, али постаје већи, односно међупапиларни простор се шири (Maver 2004, 389). Најважнија карактеристика отисака прстију је њихова раз-личитост, односно индивидуалност. Доказано је да су цртежи папиларних линија другачији код сваког човека, па се и код једнојајчаних близанаца јасно уочавају разлике. Два иста цртежа папиларних линија не могу да се јаве не само код разли-читих особа већ ни на два прста исте руке (Maver 2004, 392).

У домаћој стручној литератури отисцима прстију на археолошким налазима до сада није поклањана посебна пажња. У земљама региона издваја се покушај

1 Археологија детињства је новија област истраживања, усмерена на изналажење могућности за препозна-вање трагова детињства у археолошким налазима. Заснива се на изучавању остатака који сведоче о животу деце и њиховом положају у друштву. Настала је као резултат повећаног интересовања за археологију рода, у којој је наглашен значај проширења интерпретације прошлости на родне улоге и на неопходност уважавања улоге жена и њиховог доприноса у производњи артефаката. Пошто успешна интерпретација археолошких налаза захтева уважавање свих чланова друштва, потребно је и проучавање улоге деце (Baxter 2005, 9).

2 У кожи се налазе квржице које окружују канал знојне жлезде и имају више врхова на једној основи. Ове квржице се називају папиле (од латинске речи papillae). Њихов облик подсећа на вулкански кратер; њихова висина износи 0,110–0,255 mm, а ширина 0,2–0,5 mm. У средишту папиле је отвор канала знојне жлезде, који се назива пора. Поре су најгушће на табанима, длановима и прстима. Велики број папила надовезује се у низ и образује гребен који подсећа на бразду у ораници. Мноштво оваквих бразда распоређено је тако да су међу собом углавном паралелне. Пошто сваку бразду чини низ папила, добиле су назив папиларне линије. Све папиларне линије на једној целини, као што су прст, длан и табан, чине цртеж папиларних линија (Maver 2004, 390).

Из археолошких збирки

99

Дубравке Бален-Летунић да на основу отисака прстију добије потврду да су неке минијатурне посуде направила деца. Ове посудице су прегледане у лабораторији РСУП-а у Загребу, где је утврђено да је због киселости земље њихов површински слој ољуштен и да папиларне линије нису видљиве, па даље анализе нису биле могуће (Balen-Letunić 1982, 70).

Током испитивања праисторијских минијатурних предмета из збирки Музеја Војводине, на многима су утврђени очувани трагови прстију настали приликом израде, углавном у виду утиснућа, удубљења, отисака папиларних линија, убода ноктију и потеза повлачења прстима.3 Према досадашњем искуству, најчешће се срећу на дечјим радовима и последица су недостатка вештине и искуства. Јављају се, међутим, и на минијатурним предметима које су направили одрасли јер њихо-вој изради често нису поклањали већу пажњу. Моделујући их понекад у журби, одрасли су немарније обављали завршне фазе обраде, као што је глачање, па су и у тим случајевима отисци очувани.

На основу величине отисака прстију, који су често сувише мали да би припа-дали одраслој особи, установљена је подела на предмете које су израдили одрасли и предмете које су направила деца. При томе се узимају у обзир и друге каракте-ристике предмета: величина, фактура, квалитет израде и општи изглед.

На неким минијатурним предметима утврђено је постојање комплетних оти-сака прстију, са очуваним треговима папиларних линија. На основу запажања о 3 У минијатурне предмете убрајају се керамички предмети веома малих димензија. Ту, пре свега, спадају

минијатурно кухињско посуђе, минијатурне антропоморфне и зооморфне фигуре, минијатурни ритуални предмети и звечке, калемови за предиво, тегови и друго.

Л. Баљ Отисци прстију као сведоци прошлости

Сл. 1. Група минијатурних предмета са отисцима прстијуFig. 1 A group of miniature objects with fingerprints preserved


100

отисцима, као и о величини и начину израде, ови предмети су сврстани у гру-пу дечјих радова. Да бих проверила ово становиште обратила сам се експерти-ма за отиске прстију у Министарству унутрашњих послова у Новом Саду и замолила за њихово стручно мишљење.4 На анализу је предато девет предмета који потичу са локалитета Гомолава (сл. 1). У тој групи су се нашли предмети који припадају винчанској култури: две минијатурне статуете, две минијатурне фигуре животиња, минијатурна посуда са изливком и минијатурна посуда, као и три минијатурне посуде из латенског периода.

Обраду су извршили капетан Марко Миливојевић, шеф Одсека за кримина-листичку и ПД технику, капетан Бранко Дошен, руководилац групе за кримина-листичко-техничку регистрацију и иден-тификацију, и водник Драгољуб Илић, специјалиста за истражну фотографију.5

Сматрајући је веома значајном и интересантном с обзиром да не пред-ставља стандардну експертизу за пот-ребе правосудних органа, вештаци су са посебном пажњом приступили обради предмета. Приликом анализе материја-ла примењене су следеће опште мето-де: посматрање, упоређивање, мерење, реконструкција покрета, проучавање појединих случајева, логичка, као и спе-цијалне криминалистичко-техничке ме-тоде, односно компаративно посматрање, мулажирање, дактилоскопирање, фотог-рафисање (методом истражне фотографије) и дактилоскопско проучавање.

Након посматрања, уз примену помагала и уређаја за увеличавање, конста-товано је да се само на једној фигури налазе трагови папиларних линија које по

4 Вештачење је обављено у мају 2001. године. 5 Овом приликом им се још једном срдачно захваљујем.


Сл. 2. Минијатурна зооморфна фигурина на којој су сачувани дечји отисци прстијуFig. 2 Miniature zoomorphic figurine with the preserved fingerprints of a child

Сл. 3. Минијатурна зооморфна фигурина са траговима папиларних линијаFig. 3 Miniature zoomorphic figurine, with traces of papillary lines

101

општим карактеристикама могу да дођу у обзир за даљу обраду (сл. 2 и 3). На осталим предметима таквих трагова нема или су неподесни за обраду. Методом мулажирања фигурице помоћу специјалне синтетичке масе са учвршћивачем, до-бијени су одливци отисака прстију, који су затим отиснути на папир (сл. 4 и 5).6 Том приликом су добијена четири различита отиска прста која су, с обзиром на величи-ну фигурице, могла настати притиском врхова јагодица. Након тога се приступило увеличавању отисака и извршена је њихова компарација са другим отисцима.

На основу свих налаза, а захваљујући стручности и искуству вештака, уз ува-жавање раста човека током биолошког развоја, изнето је мишљење да су анализи-рани отисци прстију дечји и да су настали приликом израде фигурице. На основу мале ширине папиларних линија и међупапиларног простора, као и према плитком рељефу, величини и другим карактеристикама фигурице, вештак Дошен је закљу-чио да припадају детету старом највише 10 година, док вештак Миливојевић сма-тра да је било у узрасту до 12 година.

Извештај са папилароскопског вештачења састоји се од записника, чији увод-ни део садржи кратак преглед и основне податке о папилароскопији, и фотодоку-ментације, са фотографијама анализираног предмета и отисака прстију на њему.7

У циљу идентификовања дечјих радова међу археолошким налазима, К. Камп и сарадници (Kamp et al. 1999) применили су експериментални приступ који је спроведен у две етапе. Прва етапа је подразумевала израду зооморфних фигурина по узору на примерке нађене на археолошким локалитетима, док се друга састоја-

6 Примењене методе су потпуно безбедне за керамичке предмете и нису оставиле никакве последице на њима.7 Извештај се чува у документацији Музеја Војводине.


Сл. 4-5. Отисци прстију детета са винчанске зооморфне фигуринеFigs. 4-5 The fingerprints of the child, Vinča culture


102

ла од прикупљања отисака прстију на папиру. Циљ истраживања био је добијање параметара који би послужили као основа за поређење са отисцима прстију сачува-ним на археолошким налазима, а према којима би се могла утврдити старост особе којој припадају. Да би се испитао ефекат скупљања глине, односно њеног смањи-вања након сушења и печења, мерени су отисци прстију на глиненим плочицама пре и након сушења, а потом и после печења (Kamp et al. 1999, 310).

Резултати експеримента су показали да се мере папиларних линија узете са отисака прстију могу користити за процену старости особе којој припадају. Отисци варирају у зависности од пола, величине шаке, раста и етничке припадности, али пре свега од узраста (Kamp et al. 1999, 314). Закључено је да се веома тешко може утврдити да ли одређени отисак припада мушкој или женској особи јер су просечне разлике у величини отисака прстију међу половима мале. Веће разлике најверова-тније су у вези са узрастом или етничком припадношћу особе. У случајевима када је етничка структура хомогена, разлоге за велике диспаритете у мерама папилар-нх линија треба тражити у различитим годинама живота. Такође је извесно да се, и поред варијабилности мера код различитих етничких група, веома мали отисци прстију пре могу приписати деци него одраслим особама (Kamp et al. 1999, 315).

На ову студију надовезује се истраживање које су спровели М. Кралик и В. Новотни (Кrálík and Novotný, 2003). Они су испитивали отиске прстију на керами-ци у данашњим грнчарским радионицама, примењујући другачију методологију мерења и обраде података. Резултати су показали да отисци на керамици могу да се користе као показатељи година живота (од рођења до зрелог доба) и пола (код одраслих особа). У појединим етничким групама отисци прстију су погодни за поређење индивидуалне старости. Код одраслих особа полни диморфизам био је јасно одређен иако су предмети били направљени од различитих врста глине. Раз-лике у величини отисака код тинејџера поклапају се са полним диморфизмом код одраслих особа, па се због тога морају узимати у обзир све варијабилности које могу бити у вези са узрастом и полом (Кrálík and Novotný 2003, 5).

На основу свега изнетог може се закључити да проучавање отисака прстију на археолошким налазима пружа веома значајне могућности за даља истраживања. Због тога је посебно важно да се приликом обраде материјала обрати пажња на евентуалне трагове прстију и да се они правилно документују.8

Анализом отисака прстију може се добити низ различитих података, од оних који омогућавају реконструкцију поступка приликом моделовања предмета до утврђивања узраста особе која их је направила. За папилароскопску анализу по-требна је, међутим, сарадња стручних форензичара јер само они имају потребно искуство у овој области. У раду је описан случај предмета који је несумњиво из-рађен дечјом руком. Ова потврда утолико је значајнија што је у питању интересан-тан примерак зооморфне пластике винчанске културе (сл. 2 и 3), која се најчешће

8 За стандарде и методологију документовања отисака прстију видети: Jägerbrand 2007.


103

сврстава у култне предмете и самим тим се везује за одрасле чланове друштва. Спровођење високостручног вештачења на већем броју праисторијских керамич-ких предмета са сачуваним отисцима папиларних линија омогућило би потпуно нов приступ њиховој анализи, било да се ради о дечјим играчкама или некој другој врсти налаза.

БИБЛИОГРАФИЈА

Åström, Paul. 2007. The study of ancient fingerprints. Journal of Ancient Fingerprints 1: 2–3.Balen-Letunić, Dubravka. 1982. Prethistorijske minijaturne posude - igračke iz Arheološkog muzeja u Zagrebu. Vjesnik arheološkog muzeja u Zagrebu, 3. serija - sv. XV: 69–95.Balj, Lidija. 2008. Praistorijske dečije igračke u Muzeju Vojvodine. Magistarski rad, Univerzitet u Beogradu.Baxter, E. Jane. 2005. The archaeology of childhood: children, gender, and material culture. Walnut Creek: Altamira Press.Jägerbrand, Mikael. 2007. Documentation of fingerprints on ancient artefacts. Journal of Ancient Fingerprints 1: 19–25.Kamp, A. Kathryn. 2001. Prehistoric Children Working and Playing: a Southern Case Study in Learning Ceramics. Journal of Anthropological Research 57: 427–450.Kamp, A. Kathryn, et al. 1999. Discovering Childhood: Using Fingerprints to Find Children in the Archaeological Record. American Antiquity 64(2): 309–315.Kimberlee, M. Sue. 2007. Unintentional artefacts: fingerprinting material culture. Journal of Ancient Fingerprints 1: 16–18.Králík, Miroslav, and Ladislav Nejman. 2007. Fingerprints on artifacts and historical items: examples and comments. Journal of Ancient Fingerprints 1: 4–15.Králík, Miroslav, and Vladimir Novotný. 2003. Epidermal Ridge Breadth: an indikator of age and sex in paleodermatoglyphics. Variability and Evolution 11: 5–30.Летица, Загорка. 1967. Минијатурни судови из Винче. Зборник Народног музеја (Београд) V: 77–137. Maver, Darko. 2004. Kriminalistika: uvod, taktika, tehnika. Ljubljana: Uradni list Republike Slovenije.



104

lidija n. balj

FINGERPRINTS AS WITNESSES OF THE PAST

Summary

The study of miniature objects from the collections of the Museum of Vojvodina, has revealed the existence of many fingerprints. Most frequently they appear in the form of imprints, papillary lines, finger and nail marks. According to current scholarship, fin-gerprints are most commonly encountered in the work of children due to their lack of skill and experience. However, fingerprints are common on miniature objects made by adults since less attention was devoted to their processing.

Оn some miniature objects the existence of complete fingerprints with preserved imprints of papillary lines has been noted. Based on the study of these fingerprints, as well as on the size and manner of manufacture, these items have been identified as ob-jects made by children. Fingerprint experts at the Ministry of Internal Affairs at Novi Sad were asked to investigate this further. They analyzed nine objects from the archaeologi-cal excavations at Gomolava (Fig. 1). The group of miniature objects belonging to the Vinča culture included two figurines, two zoomorphic figurines, a vessel with a spout and a small vessel. Three small La Tène vessels were also analyzed.

Тhe following general methods were аpplied: observation, comparison, measure-ment, reconstruction of movement, individual case study, logical method, as well as special forensic methods: comparative observation, casting, dactyloscopy, investigative photography and dactyloscopic study.

Traces of papillary lines, fit for further examination were found on only one figurine (Fig. 2–3). Casting in a special synthetic plastic mass revealed four different fingerprints which were printed on paper (Figures 4–5). Following this a comparative analysis of magnified prints were performed.

Based on the competence and experience of experts, as well as on the biological dimensions of human development, it was determined that the fingerprints occurred due to production process. Judging by the small width of the papillary lines, inter-papillary spaces, shallow relief, size and other characteristics of the figurines, it was found that these fingerprints belonged to a child aged from 10 to 12 years. This study demonstrates that implementation of highly professional expertise on a number of objects with finger-prints and preserved papillary lines, might enable a whole new approach to the analysis of prehistoric pottery, whether on toys or any other type of evidence.

Изворни научни рад/ Original scientific articleПримљено: 12. 03. 2011.Одобрено: 15. 04. 2011.UDK: 903.2(497.113 Гомолава)“634“


Otisci prstiju kao svedoci prošlosti

Documents

Transcript of Otisci prstiju kao svedoci prošlosti