JUS COGENS kao osnov ništavosti i kao osnov prestanka dejstva međunarodnog ugovora

Његослав ЈовићJUS COGENS КАО ОСНОВ НИШТАВОСТИ И КАО ОСНОВ ПРЕСТАНКА...

183

Његослав Јовић* УДК347.7Прегледничланак

JUS COGENS КАО ОСНОВ НИШТАВОСТИ И КАО ОСНОВ ПРЕСТАНКА ДЕЈСТВА

МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА

doi:10.7251/GPF1335183J

Апстракт: Бечка конвенција о уговорном праву је норму jus cogens обухватила чланом 53 и чланом 64. Она је члан 53 који се односи на сукоб уговора са постојећом нормом jus cogens сврстала у дио о ништавости уговора а члан 64 који се односи на сукоб уго-вора са новонасталом императивном нормом општег међународ-ног права (jus cogens superveniens) сврстала у дио Конвенције који се односи на престанак дејства међународног уговора.

У овом раду ћемо се прво осврнути на настанак норме jus cogens у међународном праву, затим ћемо пажњу посветити jus cogens-у као основу ништавости међународног уговора, те на-станку нове императивне норме општег међународног права (jus cogens superveniens) као основу престанка дејства међународног уговора.

Кључне ријечи: jus cogens, члан 53 и 64 Конвенције о уговор-ном праву, ништавост уговора, престанак дејства уговора.

УВОД

Међународноправојескупправнихправилакојарегулишуодносеизмеђу субјекатамеђународногправа.Оно се у савреме-номсмислуразвијалоупосљедњачетиривијекастимдасеси-стематизовалокрајемдеветнаестогипочеткомдвадесетогвијека.* ЊегославЈовић,мастерправа,приправнику„ЕКО-БеЛ-у“д.о.о.Лакташи

Годишњак Правног факултета Универзитета у Бањој Луци

184

ЈезгроопштегмеђународногправајенасталонатлуЕвропе.Држа-веизваневропскецивилизацијесупредстављалеобјектетогпра-ва јер јеЕвропа својомполитичкомснагом,правонањеномтлуквалификовалакао јединоважећемеђународноправо.Уодноси-маевропскихдржаваидржаваизванЕвропепримјењивалисусеприроднизакони,односнозакони„хришћанскогморалакоји је...истоветансастаромнаравственомиверскомподлогомаријскеијелинско-римскесавестикојајеоличенауThemisиFas“.1

Међународноправосезасниванасагласностивољадржавакаоравноправнихчлановамеђународнезаједницекојасепојављујекаотворацмеђународногправаионојесамимтимаутономнопра-во,односноправокојестварајусамисубјекти.Унутрашњеправојехетерономногкарактера,његанестварајусамисубјективећјенаметнутонародуодстраневладајућевећине.

Способност за закључивање међународних уговора пре-васходно имају државе. Међутим, поред држава та способностјепризнатаидругимсубјектимамеђународногправакаоштосумеђународнеорганизације,ауодређенимслучајевимаидијеловифедералнихдржаваускладусасвојимуставима,међувладинеор-ганизације,интернационализованаподручјаипризнатиустаници.

Међународни уговор је најефикаснији инструмент за ства-рање и развијање међународних односа, тј. најподеснији обликпутем којег субекти међународног права уговарају многобројнеиразличитеправнепослове.2Уговорјесвакиспоразумзакљученизмеђусубјекатамеђународногправа,сциљемдасепостигнеод-ређеноправнодејство.Њимасеодређујуправаиобавезестранауговорница,утврђујуправилапонашањанакојесеонеобавезујудаихпоштују,макакавбиопредмет,обликилиназивусвојенодстранеуговорница.3

1АлфонсоРивиер,Међународно јавно право,I-II,(преводМ.Веснић),1897,15-16.2СтеванЂорђевић,„Кодификацијаправамеђународнихуговора“,Анали Правног факултета у Београду,2/2006,62.3 Ibid.,60-61.


185

Међународни уговори се закључују на неодређени или од-ређени временски период важења. Ако су у тренутку њиховогзакључењапостојалинедостаци,таквиуговорићебитипроглаше-ниништави.Такође,уговоримогупрестатидаваженаосновуне-когодосновапрестанкадејствауговора.

Jus cogensможебитиосновапсолутнеништавостиуговораакосуодредбезакљученогуговорасупротневажећојимператвнојнорми.Такође,уговорпрестаједаважикаданастаненоваимпера-тивнанормаопштегмеђународногправаjus cogens superveniensањенеодредбесусупротневажећеммеђународномуговору.Утомслучајујенормаjus cogensосновпрестанкадејстватогуговора.

1. ПОЈАМ И НАСТАНАК JUS COGENS-А У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ

Утеоријимеђународногправапостојенесугласицеокона-станкапојамаjus cogens,односноправакојеобавезујенезависноодвољесубјеката.Већинатеоретичарамеђународногправакоријенпојмаjus cogensналазиумаксимамаримскогправа„Jus publicum privatorum pactis mutari non potest“ и „Privatorum conventio juri publico non derogat“.4Премапроф.дрМиленкуКрећи„израз jus cogensсенеможенаћиуримскомправу.Настаојеурадовимапан-декиста, и стекао право грађанства како у општој теорији праватакоиумеђународномправу“.5Термин„jus cogens“изазиване-доумице јернијепознатунекимправнимсистемимакаошто јеcommon law.Каоњегова замјена предлагани су терминифунда-менталнипринципимеђународногправа,међународни јавнипо-редак (international public policy), принудно међународно право(Zwingendes Volkerrecht)идруги.6

4J.Jurt,Zwingendes Völkerrecht,1933,16;McNair,Law of Treaties,1961,214;L.A.Aleksidze,„Problemjuscogensvsovremienommeždunarodnomprave“,SEMP,1969,128;наведенопремаМиленкоКрећа,Jus cogens у међународном јавном праву,докторскадисертација,Београд1977,18,фн.1.5М.Крећа(1977),18,фн.1.6 Ibid.


186

ПремаSchwelb-уконцептjus cogens-ајепреузетизмуници-палнихправнихсистематењеговарецепцијаумеђународнопра-водијелимане својственемуниципалноправних аналогија7, докGutteridgeсматрадајеправилозаснованонааналогијисарјешењи-мауприватномправукојасеразликујуувеликојмјериузависно-стиодкарактераправногсистема,тедастоганемаоправдањазаустановљењеодговарајућихправилаумеђународномправу.8

Jus cogens9 је „скуп оних норми међународног права, обичај-них или уговорних, што их државе (за разлику од диспозитивног права) не могу својим споразумом измијенити, односно не примије-нити. Њихово непримјењивање и заобилажење чини међународни деликт, а правни посао који садржи повреду такве норме јесте ништав“.10

Проф. др Милан Бартош је истакао да jus cogensозначава„стварањеосновазаопштупромјенуодносадржавнесувереностипремаправномпореткуумеђународномјавномправу“тедаомо-гућава „установљење услова за владавину права над слободномвољомдржаваусклапањууговораивршењууговорнедјелатно-сти“.11

Данас општеприхваћену дефиницију jus cogens-а садржичлан53Конвенцијеоуговорномправуионгласи:„УсврхуовеКонвенције, императивна норма општег међународног права јенормакојујеприхватилаипризналачитавамеђународназаједни-цадржавакаонормуодкојениједопуштеноникаквоодступањеикојасеможеизмјенитисамоновомнормомопштегмеђународногправаистеприроде“.

7E.Schwelb,„SomeaspectsofinternationaljuscogensasformulatedbytheILC“,AJIL,1967,vol.61,948.8GA,VICttee, 18-th session, 786 thmeeting, par. 4, наведенопремаМ.Крећа(1977),85.9Лат. jus–правоиcogere–присилити,натјерати;такође jus strictum–тачно,строго,изричитоправо.10ВладимирИблер,Рјечник међународног јавног права,Загреб1972,113.11МиланБартош,„РадКомисијезамеђународноправоу1963“,Међународни проблеми,3/1963,135-152.


187

У формалне изворе jus cogens-а спадају међународни уго-вор,обичајимјешовите (интермедијарне)норме.Осталиизворикаоштосуопштаправнаначелапризнатаодстранецивилизова-них(просвјећених)народа,једностраниактидржаваидр.немогубитиизворнормиjus cogens-азбогприроденастанкаимператив-нихнорми.Такође,ибилатералниуговорисунеподобникаоизворнормиcorpus iuris cogentisa.

Постоји опште мишљење да Повеља Уједињених нацијачининесамоосновусавременогмеђународногправавећиглавниматеријалниизворнормиjus cogens-а.

Постојимноштвоставоватеоретичарамеђународногправаоjus cogens-уињеговоммјестуумеђународномправу.УнаставкурадаистичемомишљењатројицесудијаМеђународногсудаправ-де.

УслучајуCase concerning the aplication of the Convention of 1902 governing the guardianship of Infants из 1958. године судијаMoreno Quintana јеистакаода „Међународни јавнипоредакдеј-ствује у оквиру граница системамеђународног јавног права кадонопредстављаизвјеснепринципекаоштосуопштепризнатана-челамеђународногправаифундаменталнаправа држава чије јепоштовање неодвојиво од правне коегзистенције политичких је-динкикојечинемеђународнузаједницу....Типринципи,сакојимасмосвидоброупознатијерсуврлоограничениитаправа,такође,имају перемпторан карактер и универзални дјелокруг. На једнојстрани, слободамора, спречавањепиратерије,међународни кон-тинуитетдржаве,неповредивостјурисдикцијеиправилакојарегу-лишуратинадругојстранинеповредивостуговора,независностиправнаједнакостдржава“.12

У случају South West Africa Cases из 1966. године, судијаTanakaјеистакаода„уколикоуведемонамеђународнипланједнуправну категорију, наиме jus cogens... врсту императивног правакојеконституишесупротностуодносунаjus dispositivum,којијеподобанизмјенипутемспоразумаизмеђудржава,извјесносеможе12ICJReports,1958,106-107.


188

сматратидаправокојесетичезаштитељудскихправаприпадаjus cogens-у“.13

УслучајуBarcelona Traction CaseсудијаAmmounјеуодвоје-номмишљењуистакаода„крозвећподужупраксуУједињенихна-ција,концептjus cogens-астичевишистепенефективности,путемратификације принципа који се појављују у преамбули Повеље,каоимперативненормемеђународногправа“теистичеда„већинадржава на Бечкој конференцији о уговорномправу преко својихпредставникасеизјаснилауприлогрјешењапроблема jus cogens-аподобногдадâдефинитивнусанкцијууодносунапринципеПо-веље,којипринципеПовељесматраимперативнимправнимнор-мама“.14

Склапајући међународне уговоре који садрже правила ко-гентнеприроде,државенемајунаумупојединачнеинтересевећискључиво опште интересе, интересе међународне заједнице уцјелини.15 Правила jus cogens-а прихваћена су због тога што сунужназазаштитујавнихинтересадруштвадржаваилизаодржа-вањестандардаморалакојесуонепризнале.16Правилаcorpus iuris cogentisa одражавају у светунормативног суштинскеполитичке,економске,друштвенеиморалнезахтјеведатеепохе.17Какомеђу-народни јавни поредак чини само суперструктуру међународнезаједнице, правила jus cogens-а чине неодвојиво језгро правилакојасунужнадабисеуређенимеђународниодносиучинилимо-гућим.18

Све постојеће норме jus cogens-а су настале из норми jus dispositivum-а, јер јекласичномеђународноправобилодиспози-тивнеприроде.Диспозитивненормесуиданасосновзастварањекогентнихправилаалинормеjus cogens-анемогупостатинормеjus dispositivum-а.

13 Ibid.,1966,298.14 Ibid.,1970,304,312.15 Ibid.,1951,23.16McNair,The Law of Treaties,London1961,215.17М.Крећа(1977),116.18YILC,I,1963,76.


189

По мишљењу McNair-а императивне правне одредбе, подкојимасеподразумијевајуправилаjus cogens-аналазесемеђупра-вилима: а) обичајног међународног права; б) општег уговорногмеђународногправа,ив)ПовељеУједињенихнација.19Поњего-воммишљењу jus cogens сачињавају „правила која суприхваће-на,билоизричитоуговоромилипрећутнообичајем,каонужнадазаштитејавнеинтереседруштва,државаилидаодржестандардејавногморалапризнатаодњих“.20

Von Heydtразликујетригрупенорми jus cogens-а:1)нормекоје су саставнидио свакогправногпоретка (начело више силе,pacta sunt servanda,нормаcivilitater utiидр.);2)нормекојесуза-хваљујући свомкарактеру тијесноповезане са односимадржава(нпр.одређениминимумправастранаца);и3) свенорме закојеје заинтересована међународна заједница као цјелина или њеничлановипонаособ.MinagavaистокаоиVon Heydt разликујетригрупекогентнихнорми:1)правилапримарноетичкеприроде;2)правиламеђународногсоцијалногправа(каоштојезаштитаљуд-скихправаиначеламеђународноградногправа);и3)политичкијавнипоредак(којисеодносинаупотребусиле,принципсамоо-предељењаинеравноправнеуговоре).ПоAleksidze-усвенорме jus cogens-амогусекласификоватиучетиригрупе:1)принципикојиустановљавајуосновнасуверенаправадржаваинарода(једнакост,самоопредељење,немијешањеисл.);2)принципикојиштитемирибезбједностнарода;3)принципикојизабрањујузлочинепротивмира и човјечности; и 4) принципи који забрањују запосједањедијеловапростораодвиталневажностизасведржавесвијета(нпр.слободаотвореногмора,надваздушногпростораисл.).21

Ian Brownlie истиче да су најмање контроверзни примјериимперативних норми забрана употребе силе, забрана геноцида,принципрасненедискриминације,забраназлочинапротивчовјеч-ности,каоизабранатрговинеробљемипиратерија.22

19McNair,214.20 Ibid.,167-168.21НаведенопремаМ.Крећа(1977),322.22IanBrownlie,Principles of Public International Law,Oxford2001,515.


190

Понашеммишљењуданасважећенорме jus cogens-а, inter alia,представљају:забранапријетњеиупотребесиле,забранатр-говинеробљем,фундаменталнаправилаљудскихправа,принципсамоопредјељења,принцип слободеотвореногмора, забрана вр-шења геноцида, принцип pacta sunt servanda, забрана интервен-цијеидр.

2. JUS COGENS КАО ОСНОВ НИШТАВОСТИ МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА

Правилосадржаноунормикојајенесагласнасанормомjus cogens-анеможепостатидиоопштегмеђународногправа јерседејствоjus cogens-аиспољавакрозневажностакатакојисумусу-протни.Норма jus cogens недозвољавауспостављањесупротногправногрежимаодње.Санкцијаништавостипогађасвемеђуна-роднеспоразуме(билатералнеилимултилатералне)ако јењиховсадржајсупротансадржајунормеjus cogens.Постојијединиизузе-такувидусвеопштегмултилатералногуговоракојиконституишеновуимперативну(перемпторну)норму.

Бечкаконвенцијаоуговорномправуучлану53каже:„Ништавјесвакиуговоркојијеутренуткузакључењаусупротностисане-комимперативномнормомопштегмеђународногправа.Засврхеовеконвенцијеимперативнанормаопштегмеђународногправајенормаприхваћенаипризнатаодцјелокупнемеђународнезаједни-цедржавакаонормаодкојениједопуштеноникаквоодступањеикојаможебитиизмијењенасамоједномновомнормомопштегмеђународногправаистогкарактера“.

Укоментаручлана 53истакнуто је да се у „кодификовањууговорногправаимапоћиодосноведаданаспостојеизвјеснапра-вилаодкојихдржавеуопштенисуовлашћенедадерогирајууго-ворним аранжманима и које могу битимијењане једино другимправиломистогкарактера“.23

Ништавост уговора усљед несагласности са нормом jus cogens-анијесамасебициљ,већсредствокојетребадаспријечида23YILC,II,1966,247.


191

супротниактидржаваконституишусадржајнодругачијирежим.24 Сходночлану53конвенцијеоуговорномправууговорјеништавab initioсамоакојенесагласанправилуjus cogens-акојејеважилоутренуткузакључењауговора.Услучајузакључењатаквогугово-раниједнадржаванеможезахтјеватињеговоизвршењеоддруге,нитиможеподићитужбузанакнадуштетепротивње.Каопримјеруговора који је у супротнсти са постојећом нормом jus cogens-аможемонавестиуговоризмеђудвиједржавекојимсеобавезујудавојноинтервенишунатериторијитрећедржавесациљемдањенутериторију послије евентуалне војне окупације подијеле измеђусебе.Такавуговорбибиоништавјерјењеговпредмет,inter alia,усупротностисанормом jus cogens-акојизабрањујепријетњуиупотребусиле.Такавуговорнијеres inter alios actaзаосталедржа-веитичесецјелокупнемеђународнезаједнице.

Lauterpachtистичедајеуговорилипојединаодњеговиход-редби ништава у случају: а) дањегово извршење подразумијеваакткојијеилегаланпомеђународномправуиб)даМеђународнисудправдедонесепозитивнуодлукуутомсмислу25,докWaldock ништавостуговораусљедсукобасанормомjus cogens-апостављаалтернативно,везујућијебилозаобјектуговора,билозањеговоизвршење.26

Посљедицеништавостиуговоракојијеусукобусанекомим-перативномнормомопштегмеђународногправадефинисанесуучлану71Бечкеконвенцијеоуговорномправу.Члан71гласи:„1.Услучајуништавостиуговора,наосновучлана53странеуговорни-цесудужне:

а)даотклоне,уколикојемогуће,посљедицесвакогчинаиз-вршеногнаосновунекеодредбекојајеусукобусаимперативномнормомопштегмеђунардногправа;и

б)дасвојемеђусобнеодносеускладесаимперативномнор-момопштегмеђународногправа“.

24М.Крећа(1977),218-219.25YILC,II,1963,154.26 Ibid.,48.


192

Уоваквојситуацијиуговорпостајеништавпримјеномобјек-тивног правног правила, те би се требао установити аутоматскиу виду апсолутне ништавости. Међутим, пошто може доћи дозлоупотребаприликомутврђивањаништавостиуговоракоји јеусупротности са императивном нормом, Бечка конвенција о уго-ворномправујеучлану65ичлану66предвидјелапоступакокоништавостиуговора,његовогпрестанка,повлачењаједнечланицеилисуспензијењеговепримјенекаоипоступаксудскогрјешавања,арбитражеимирења.

Члан65Конвенцијегласи:„1.Чланицакојасенаосновуод-редабаовеКонвенције,позовебилонатодапостојиманауњеномпристанкудабудевезанауговором,билонаразлогзаоспоравањеважностиуговора,његовпристанак, повлачењеизњега, суспен-зијуњеговепримјене,морада саопштиосталимчланицама својзахтјев.Саопштењемморанавестимјерукојасепредлажеупогле-дууговораиразлогезаовумјеру.

2.Акопоистекурокакоји,осимуслучајупосебнехитности,небимогаодабудекраћиодпериодаодтримјесецарачунајућиодпријемасаопштења,ниједначланицанемапримједби,чланицакојајеобавијестиламоже,уформикојупредвиђачлан67,преду-зетимјерукојујепредложила.

3.Међутим,акојеприговорставиланекадругачланица,чла-ницеморајудатражерјешењенаначинпредвиђенучлану33По-вељеУједињенихнација.

4. Ниједна одредба претходних ставова не нарушава праваилиобавезечланицакојипроизлазеизсвакеодредбенасназимеђуњимаупогледурјешавањаспорова.

5.Недирајућиучлан45,чињеницададржаванијеупутиласаопштењепрописаноуставу1,неспречава једаучиниовоса-општењекаоодговорнекојдругојчланицикојатражиизвршењеуговораилисепозиванањеговокршење“.

Члан66Конвенцијегласи:„Уколикоурокуоддванаестмје-сециодданастављањаприговоранијебиломогућепостићирје-шењепремаставу3члана65,примјењујесесљедећипоступак:


193

а)свакастранауспоруокопримјенеилитумачењачланова53или64,можетужбомподнијетиспорнарјешавањеМеђународ-номсудуправде,осимакочланиценеодлучеспоразумнодаизнесуспорпредарбитражу;

б)свакастранауспоруокопримјенеилитумачењабилокогчлана дијелаVКонвенције може покренути поступак наведен уПрилогуКонвенције,подношењемутомсмислузахтјевГенерал-номсекретаруУједињенихнација“.

Изчланова65и66Конвенцијејевидљиводаонапредвиђавишестепенипоступак утврђивањаништавостии престанка деј-ства међународног уговора.Ови поступци су предвиђени за свеосновеништавостииосновепрестанкадејствауговорапатакоинаjus cogensкаоосновништавостиикаоосновпрестанкадејствауговора.

У случају захтјева државе за утврђивање ништавости илипрестанкадејствауговоракојисуусукобусанормомjus cogens-апремаставу1члана65ипрећутногпристанкаосталихдржавачла-ницауговора,уговорпостајеништавилипрестаје.Акоприговорставинекадржавачланица,рјешењесеможенаћидипломатскимпутемпримјеномчлана33ПовељеУН-а.Каопосљедњерјешење,постојимогућностизношењаспорапредМеђународнисудправдеилиарбитражукојибидалидефинитивансудпопитањупредмет-ногспора.

Постојимогућностдасустранкеуговорницеипакпредузелеизвјесне акте на основу ништавог уговора.У том случају, свакауговорнастранајеовлашћенадатражиреституцију,тј.успоставустањакоје јепостојалоумеђусобнимодносимада тиактинисуизвршени.Самачињеницаништавостиуговоранедираузакони-тостакатаизвршенихудобројвјерипријенегоштојеништавостистакнута.27

27МиленкоКрећа,Међународно јавно право,Београд2010,471;Вид.MalcolmN.Shaw,International Law,Cambridge2003,850-851.


194

3. НАСТАНАК НОВЕ ИМПЕРАТИВНЕ (ПЕРЕМПТОРНЕ) НОРМЕ ОПШТЕГ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА КАО ОСНОВ

ПРЕСТАНКА МЕЂУНАРОДНОГ УГОВОРА

Настанак нове императивне норме општег међународногправа (jus cogens superveniens) је један од основа престанка деј-ствамеђународногуговора.Улитературијепознатикаоправнанемогућностизвршења.28Онјеизразмогућностидасенормеjus cogens-а могу временоммијењати, настајати и престајати, те данису непромјењива категорија. Међутим, овај основ престанкауговораједостаспецифичанизпростогразлогаштоједанважећимеђународниуговоркојијеиспуњаваосвеусловеприликомњего-вогсклапањапостајенакнадно„ништавипрестаје“безвољедр-жавакојесугазакључиле.

Бечкаконвенцијаоуговорномправуучлану64каже:„Аконастане нова императивна норма општег међународног права,свакипостојећиуговоркоји је у сукобу са овомнормомпостајеништавипрестаједаважи“.

У случајуновонасталеимперативненормеопштегмеђуна-родногправанерадисеоретроактивности,већопримјениинтер-темпоралногправакојеподразумијевадасеваљаностконкретногправногактаимацијенитипремаправукојејенасназиумоментунастајањатаквогакта.29Престанакдејствауговоранаступаex nunc,односнопрестаједаважизаубудуће.Признајеседејствоуговоруодмоментањеговогзакључењадомоментанастанкановеимпе-ративненорме.Свакоправо,обавезаилиправнаситуацијанаста-лаизвршењемтаквогуговораможебитиодржананаконнастанкановеимперативненормеудијелуукомењеноодржавањенијеусупротностисановонасталомимперативномнормом.28JurajAndrassy,Međunarodnopravo,Zagreb1976,350;МиленкоКрећа,Преста-нак дејства уговора у савременом међународном јавном праву, Београд1988,107-121;ВеснаЦрнић-Гротић,Право међународних уговора,Ријека2002,281-283.29М.Крећа(1977),277.


195

Правне ситуације, односно права и обавезе произашле изуговоракојијеувријемезакључењаиспуњаваосвеусловезапу-новажностуговорапремамеђународномправу,нисусамепосебилишенеправнеснагенаосновучињеницедајенасталановаим-перативнанорма.Дабиуговоростаонасназињеговеодредбесуподвргнуте услову сагласности са садржајем новонастале импе-ративненорме.Jus cogensнеограничаваслободууговарања,већслободудржавадаодређујупредмет,односносадржинууговорапремасвомнахођењу.

Према проф. Бартошу примјер несагласности с доцнијимопштимправилимамеђународногправапредстављачлан103По-вељеУН који одређује: „У случају неподударности између оба-везачлановаОУНпоовојПовељиињиховихобавезамапокомдругоммеђународномспоразуму,њиховеобавезепоовојПовељибићемјеродавне“.НаовуодредбуПовељепозваосеЕгипатпре-тендујућидавишеневажиуговоркојијесклопиосаВеликомБри-танијом1936.године.30

Постојетри31схватањакаквоједејствоновонасталеимпера-тивненормеопштегмеђународногправанаважећеуговореакојисадржесупротнеодредбеоднормиjus cogens-а.

ПрвосхватањејезаступаоTunkinионјеистицаода„Дејствоновихправила jus cogens-атребадабудеистокаодејстворанијепостојећихправила.Стогајебитнодајезикодредабакојесетичустарихиновихправилатребадабудеистиидаутврђенепосљеди-цетребадабудуисте“теда„билокојиуговоркојидођеусукобсановимправиломмеђународногправакојеимакарактерjus cogens-атребадабудеништавзбогилегалности“.32Оваквосхватањенијеприхватљивоизразлогаштобиувелоретроактивнодејствоугово-рааонониједозвољеноумеђународномправу.

ДругосхватањејезаступаоVerdross33 који је сматрао да у слу-чају настанка нове императивне норме важи правило lex posterior 30МиланБартош,Међународно јавно право – Уговорно право,Београд1986,381-382.31Вид.ширеМ.Крећа(1988),119-121.32YILC,I,1963,16.33 Ibid.,159.


196

derogat lex priori.Ниовосхватањенијеисправнојерправило lex posterior derogat lex prioriважиизмеђупрописаистеправнеснагеаовдјетонијеслучај.

Трећесхватањејеуграђеноучлан64Конвенцијеоуговор-номправуионо једанасважеће.Аконастаненоваимперативнанорма општег међународног права, сваки постојећи уговор којијеусукобусаовомнормомпостаје„ништавипрестаје“даважи.Овдјесерадиопрестанкууговоракојијеsui generis.Напрвипо-гледмијешајусеинститутиништавостиипрестанкауговоракојисеутеоријскомсмислуискључују.ВјероватносусечлановиКо-мисијезамеђународноправослужилипрактичнимразлозимапри-ликомусвајањаоваквеформулацијечимесухтјелиистаћиспец-ифичност овог основа престанка дејства међународног уговора.Комисијајеукоментарунасадашњичлан64истакладасеон„од-носинаслучајевегдјеуговор,легаланувријемесклапања,постајеништавипрестајезбогнакнадноустановљеногновогправилаjus cogensскојимсуњеговеодредбеусукобу.Ријечи„постајеништавипрестаје“чинејасним,сматралајеКомисија,дапојавановогjus cogensправиланесмијеиматиретроактивнодејствонаваљаностуговора.Неважностсестичетекодвременаустановљавањановогправилаjus cogens-а“.34

Посљедицепрестанкауговоранаосновуновонасталеимпе-ративненормеопштегмеђународногправасудефинисанеучлану71 став 2Бечке конвенције.Члан 71 став 2 гласи: „2.У случајууговоракојипостајеништавипрестајеускладусачланом64,пре-станакуговора:

а)ослобађастранеуговорницеобавезеданаставесаизврша-вањемуговора;

б)недираниукаквоправо,обавезуилиправнеситуацијестранауговорницакојисунасталиизвршавањемуговорапријење-говогпрестанка.Међутим,таправа,обавезеилиситуацијемогусеодржатисамоуонојмјериукојојњиховоодржавањенијесамопосебиусукобусановомимперативномнормомопштегмеђународ-ногправа“.34 Ibid.,II,1966,261.


197

Комисијазамеђународноправојезастав2члана71истак-ла да се у случају сукоба уговора са новонасталом нормом jus cogens-арадиоспецијалномслучајупрестанкаи,уистовријеме,оспецијалномслучајуништавостиуговора.35Премапроф.Крећи„у случају несагласности уговора са новонасталом нормом jus cogens-арадисенеоништавостивећопосебнојврстиокончањамеђународног уговора које настаје независно од воље странакаприменомсамогправногправилауопштеминтересумеђународнезаједницекаоцјелине“.36

Поступакутврђивањапрестанкадејствауговорапредвиђенчлановима65и66Конвенцијеакојисмоизложилинакрајудије-ларадаJus cogensкаоосновништавостимеђународногуговорајеидентичан и у случају новонастале норме општегмеђународногправатакодагаовденећемопосебнообразлагати.

ЗАКЉУЧАК

Разликеизмеђуништавостиуговорапочлану53ипрестанкууговорапочлану64Конвенцијесувидљиве.Члан53јесврстанудиоКонвенцијеоништавостиуговораачлан64удиоКонвенцијеопрестанкудејствауговора.Став5члана44Конвенције јеоне-могућиодасеодредбеуговоразаснованенаосновучлана53могудијелити.Тајчланнепредвиђаистузабрануизачлан64,штозначидапојавановеимперативненормеопштегмеђународногправанеморададирауговоруцјелинивећсамоонењеговедијеловекојисунеспојивисановонасталимкогентнимправилом.Утомслучајупрестајудаважеодредбеуговоракојесунесагласнесановонаста-ломимперативномнормом ако га јемогуће одвојити од остаткауговора,односноакотеодредбенепредстављајусуштинскиосновсагласностинаобавезивањеуговоромидајеразумноиправичнонаставитисаизвршењемпреосталогдијелауговора.

У теорији међународног права су постојале недоумице далиновонасталанорма jus cogens-апоништавауговородњеговог35 Ibid.,266.36М.Крећа(1977),313-314.


198

настанкаилине.Заразликуодситуацијекада језакључениуго-ворусупротностисапостојећомнормомjus cogensикаданаступаништавостуговораex tunc,уговоркојипостанесупротаннекојно-вонасталојнормиjus cogens-апрестаједаважиex nunc.

Njegoslav Jović37

JUS COGENS AS A BASIS VOID AND AS A BASIS TERMINATION OF INTERNATIONAL TREATY

Summary

Article 53 and Article 64 of the Vienna Convention on the Law of Treaties considered jus cogens norm. Article 53 of the Vienna Con-vention on the Law of Treaties which relates to a treaty conflict existing with the norms of jus cogens is a part of the Convention related to the void of the treaty, and Article 64 which relates to a treaty conflict with the new peremptory norm of general international law (jus cogens su-perveniens) is a part of the Convention related to the termination of international treaty.

In this work we will first address the emergence of jus cogens norms in international law, then we will devote attention to jus cogens as basis for invalidity of an international treaty, and the emergence of a new peremptory norm of general international law (jus cogens super-veniens) as the basis for termination of international treaty.

Keywords: jus cogens, Article 53 and 64 of the Convention on the Law of Treaties, nullity of the treaty, termination of the treaty action.

37NjegoslavJović,MA,Atraineeat„EKOBEL“Ltd.Laktasi


199

ЛИТЕРАТУРА

Књиге, чланци

J.Andrassy,Međunarodno pravo,šestoizdanje,Školskaknjiga,Zagreb1976.

М.Бартош,„РадКомисијезамеђународноправоу1963“,Међуна-родни проблеми,3/1963.

М.Бартош,Међународно јавно право - Уговорно право,СлужбенилистСФРЈ,Београд1986.

I. Brownlie, Principles of Public International Law, Fifth edition,OxfordUniversityPress,Oxford2001.

С.Ђорђевић,„Кодификацијаправамеђународнихуговора“,Анали Правног факултета у Београду,2/2006.

В.Иблер,Рјечник међународног јавног права,Загреб1972.М.Крећа,Међународно јавно право,четвртоиздање,Правнифа-

култетУниверзитетауБеограду,Београд2010.М.Крећа,Престанак дејства уговора у савременом међународном

јавном праву,Научнакњига,Београд1988.М.Крећа,Jus cogens у међународном јавном праву,докторскадис-

ертација,ПравнифакултетУниверзитетауБеограду,Београд1977.

McNair,The Law of Treaties,London1961.А. Ривиер, Међународно јавно право, I-II, (превод М. Веснић),

1897.M.N.Shaw,International Law,CambridgeUniversityPress,Cambridge

2003.E.Schwelb,„Someaspectsofinternationaljuscogensasformulatedby

theILC“,AJIL,vol.61,1967.В.Црнић-Гротић,Право међународних уговора,Правнифакултет

СвеучилиштауРијеци,Ријека2002.YearbookofInternationalLawCommission(YILC),1963,VolumeI,

преузето са: http://untreaty.un.org/ilc/publications/yearbooks/Ybkvolumes%28e%29/ILC_1963_v1_e.pdf,20.09.2012.

ГодишњакПравногфакултетаУниверзитетауБањојЛуци

200

YILC,1963,VolumeII,преузетоса:http://untreaty.un.org/ilc/publi-cations/yearbooks/Ybkvolumes%28e%29/ILC_1963_v2_e.pdf,20.092012.

YILC,1966,VolumeII,преузетоса:http://untreaty.un.org/ilc/publi-cations/yearbooks/Ybkvolumes%28e%29/ILC_1966_v2_e.pdf,20.09.2012.

СТРУЧНИ ЧЛАНЦИ

JUS COGENS kao osnov ništavosti i kao osnov prestanka dejstva međunarodnog ugovora

Documents

Transcript of JUS COGENS kao osnov ništavosti i kao osnov prestanka dejstva međunarodnog ugovora