Kruševački zbornik 14 - Krusevac Collection 14

КРУШЕВАЧКИ ЗБОРНИК 14

NATIONAL MUSEUM KRU[EVAC

Kruševac, 2009.

НАРОДНИ МУЗЕЈ КРУШЕВАЦ

Крушевац, 2009.

KRUŠEVAC COLLECTION

XIV

КРУШЕВАЧКИ ЗБОРНИК

XIV

СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ

Душан Рашковић

Dušan Rašković

Бранислав Цветковић

Branislav Cvetković

Гоце Ангеличин Жура

Goce Angeličin Žura

Марина Лукић Цветић

Marina Lukić Cvetić

Уна Поповић

Una Popović

Археолошка топографија окружја става Јужне Мораве и Западне Мораве у антици

Weapon Archeological Topography of the South Morava and the Western Morava Confluence in Antique

О улози „орнамента“ у сакралном контексту

On function of ornament in a sacral context

Новооткривени ликови охридских светитеља Климента и Наума

Newfound Images of Ohrid Saints Kliment and Naum

Црква Светог Петра и Павла у селу Пољна

The Church of the Holy Peter and Paul Apostles in the Village Poljna

Појам, значај и рад едукативних одељења у уметничким музејима

An Idea, Importance and Work of the Educational Departments in Art, Museums

Уредник:Мр Љубиша Васиљевић

директор Народног музеја Крушевац

Уредништво:др Растко Васић, др Љиљана Гавриловић, др Милан Радујко, Живка Ромелић,

Ема Радуловић, Биљана Грковић (секретар редакције)

САДРЖАЈSUMMARY

Editor:Ljubisa Vasiljevic MA

Director, Museum Krusevac

Editorial Board:PhD Rastko Vasic, PhD Ljiljana Gavrilovic, PhD Milan Radujko, Zivka Romelic,

Ema Radulovic, Biljana Grkovic (Secretary)


ISSN 0352-7255UDK 93/99(082)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

ПРИЛОЗИ

Селена ВитезовићКоштана индустрија са локалитета Страгари-Шљивик

Selena VitezovićBone industry from the site Stragari-Šljivik

Гордана Чађеновић Налазишта ватинске културне групе у зони става Јужне Мораве и Западне Мораве

Gordana ČadjenovićFindings of the Vatin Culture Group in the Zone of The Juzna and Zapadna Morava Confluence

Растко Васић О „илирским“ шлемовима још једном

Rastko VasićIllyrian Helmets Again

Љубиша ВасиљевићАрхеолошки споменици бога Марса у римским провинцијама у Србији

Ljubiša Vasiljević Archeological Monuments of Mars the God in Roman Provinces in Serbia

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

. . . . . . . 67. . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

. . . . . . 83. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 101. . . .

. . . . 111. . . .

124. . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . 135. . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149. . . .

161. . . .

171. . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181. . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186. . . .

195. . . . . . .

. . . . . . . . . . . 210


. . . 215Георги Геров

Приступ истраживању фреско украса улазних простора православног храмаGeorgi Gerov

An Approach to Research of Fresco Ornaments on the Entrance to Orthodox Temple

Срђан Катић и Драгана АмедоскиПроизводња бродске ужади у селима крушевачког санџака Батоте и Шареница

Srdjan Katić and Dragana AmedoskiHawser Production in Villages of Krusevac Sandzak Batote and Sarenica

Татјана КатићУзгој коза и оваца на простору кадилука Бован крајем XVI века

Tatjana KatićShe-goat and Sheep Breeding in the Area of Bovan Kadilik by the End of the 16th Century

Олга Зиројевић Шира и пекмез

Olga ZirojevićMust and Jam

Ранко БаришићПолитичка и дипломатска мисија краља Петра I Карађорђевића у Петрограду, Цариграду и манастиру Хиландару 1910. године

Ranko BarisićPolitical and Diplomatic Mission of King Peter I Karadjordjevic in Petrograd, Constantinople and Hilandar Monastery in 1910

Миодраг ЈовановићЛазарица и Бела Вода чувари континуитета српске скулптуре

Miodrag JovanovićThe Lazarica Church and Bela Voda- Keepers of Serbian Sculpture Continuity

Александра СавићНови живот музеја: музеји на фејсбуку

Aleksandra Savić Museum New Life: Museums at Facebook

ЗБИРКА

Зорица Симић, Живка Ромелић Ковчези успомена - колекција ковчега у етнолошкој збирци Народног музеја Крушевац

Zorica Simić, Zivka RomelićCrates of Memories - Collection of crates in ethnologic collection of the Museum Krusevac

ПРИКАЗИ

Биљана ГрковићСрђан Марковић, Децембарска група

Biljana GrkovićSrdjan Marković, December group

Ема РадуловићЧасопис „Музеји“ - Нова серија

Ema RadulovićPeriodical „Museums“ - New series

ХРОНИКАНародни музеј Крушевац (2009)National museum Kruševac

СТУДИЈЕ И ЧЛАНЦИ

. . . . . 230

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

. . . . . . . . . . . . . 236

. . . . . . . . . . . . . . 237

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 252

. . . . . . . . . . . . . . . . 253

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 269

. . . . . . . . . . . . . . . . 277

. . . . . . . . . . 282

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 285

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 311

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323

Конфигурација терена одиграла је одлучујућу улогу у настанку и 1развоју насеља у зони става Јужне Мораве и Западне Мораве. Природна

левкаста сужења речних котлина Централне Србије, крушевачке котлине на западу, параћинско-јагодинске на северу и алексиначке котлине на југу, састају се у окружју моравског става, на почетку Великоморавске равнице,

2условљавајући концентрацију комуникација преко овог подручја. (сл. 1) Може се рећи да је та неоспорна стратешка важност, разлог континуитета живљења и великог броја археолошких налазишта на овом простору.

У овом плодном равничарском крају на местима контакта долине са брдским залеђем налазе се најбогатија археолошка налазишта. На појединим локалитетима остаци материјалне културе указују на постојање конти-нуитета од најстаријих археолошких култура, Старчево и Винча, дакле од


Душан Рашковић Народни музеј Крушевац

УДК 903.2 „638” (497.11) 903.8 „638” (497.11)

АРХЕОЛОШКА ТОПОГРАФИЈА ОКРУЖЈА СТАВАЈУЖНЕ МОРАВЕ И ЗАПАДНЕ МОРАВЕ У АНТИЦИ

Апстракт: Почетак античке цивилизације у подручју моравског става сведоче налази новца македонских владара. Присуство Скордиска потврђују налази каснолатенске керамике и скупних металних налаза. Рани римски интерес за Поморавље препознајемо преко налаза римског републиканског новца. За време римске власти магистралну моравску комуникацију прате путне станице. Густ распоред остатака римских викуса налазимо на речним терасама и околном побрђу. Налази новца показују периоде стагнације условљене ратним дешавањима. Престанак циркулације за време хунске провале 441. године, означава крај антике у Поморављу.

Кључне речи: Скордисци, моравски став, opidum, praesidium, оставе, керамичке пећи, викуси, оставе новца.

1Под „ставом“ подразумевамо место где се састају две реке, у овом случају Јужна Морава и Западна Морава.

2Б. Ж. Милојевић, Долине Западне Мораве, Мораче и Треске, Београд, 1948, 5-30; М. Костић, Алексиначка котлина, Друштвеногеографска проучавања, Зборник радова Географског института Јован Цвијић, 22 (Београд 1969) 454 и 457-458.

9

10

3М. Стојић, Г. Чађеновић, Крушевац, Културна стратиграфија праисторијских локалитета у зони става Западне Мораве и Јужне Мораве, Крушевац 2005, 124-126.

4Н. Ђокић, Д. Рашковић, Град Сталаћ капија Поморавља, Весник Војног Музеја, 34 (Београд 2007) 11-28.

5M. Stojić, Gradine u basenu Velike Morave, Odbrambeni sistemi u praistoriji i antici na tlu Jugoslavije, Novi Sad 1986, 74-79.

6Пронађени остаци материјалне културе на овим налазиштима углавном су резултат рекогносцирања Народног музеја Крушевац или случајни налази овдашњих мештана, али на


времена када је и почело стално насељавање људских заједница у Помо-рављу. Локалитети надомак моравског става који се датују у најстарији археолошки период показују нам да су се на овом простору налазиле оне основне природне погодности које су пре 8000 година омогућиле развој

3првих насеља и почетка пољопривреде у овом делу Европе.Анализирамо ли стање истражености налазишта из периода који су

наследили неолит - млађе камено доба, констатујемо да се ту, уздуж обала великих река, Велике Мораве, Западне Мораве, Јужне Мораве и Расине, нижу насеља датована у периоде бронзаног и старијег гвозденог доба која, логично, користе све повољности живота уз велике реке, али су смештена на високим терасама, потпуно заштићена од високих водостаја.

Међутим, нећемо се задржавати код вишеслојних праисторијских равничарских археолошких налазишта, који се савршено уклапају у слику богатог густо насељеног Поморавља. Најпре ћемо нашу пажњу усмерити према почецима историјских периода, односно локалитетима који су у немирним и несигурним временима сеоба, сукоба и ратова у протоистријском периоду дошли највише до изражаја.

Дакле, сасвим је јасно да је археолошки значај места где Јужна Морава и Западна Морава чине Велику Мораву, управо у његовом стратешком

4положају. Подручје које се налази усред алувијалне равнице, на месту где се састају две велике реке, логично је у свим историјским епохама развоја људског друштва коришћено у стратешке сврхе. Још од периода енеолита долазе до изражаја положаји са којих је могућа контрола траса природних комуникација и прилаза одређеним подручјимa, односно релативно затвореним речним долинама, као што су Алексиначка котлина, Крушевачка

5котлина или Горња котлина Велике Мораве. Када је реч о првим насељима на стратешким висовима у зони моравског става, то су положај код „Куле Тодора од Сталаћа“ у Град Сталаћу, локалитет ,,Гологлава“ код Сталаћа, и локалитет „Градиште“ у Прасковчу, на јужном почетку сталаћке клисуре. Треба истаћи и изузетан стратешки положај низинског локалитета „Бедем“ у селу Маскаре, где је конфигурација једног меандра Западне Мораве била природна заштита и омогућила континуитет живота на овом положају у свим периодима живота у Поморављу.

Када је реч о периоду гвозденог доба, поменутим утврђењима додајмо и утврђење „Укоса“, које се налазило на јужној ивици села Град Сталаћа, на око 1 км јужно од средњовековног града, на коси Мојсињских планина, око 50 м

6од леве обале Јужне Мораве.

Сагледамо ли ситуацију на терену, увиђамо да су се уз сам моравски став формирала три изузетно важна утврђења: „Бедем“ у селу Маскаре, „Кула Тодора од Сталаћа“ у Град Сталаћу и „Укоса“, такође у Град Сталаћу (сл. 2). Овим утврђењима уз саме моравске обале додаћемо и два утврђења гвозденог доба која су се налазила на вишем планиском терену, а која спадају у нешто шири тематски круг који покрива овај рад. Реч је о утврђењу на положају „Чукар“ у Бољевцу, на планини Јастребац и утврђењу на Великом Ветрену, највишем врху планине Јухор.

Налазишта из предримског периода

У протоисторијском периоду релативно издвојени врхови праис-торијских Градина, у окружју става српских Морава, коришћени су за суверену контролу подручја и постали су центри стратешке одбране читавог околног краја. Са виса код Куле Тодора од Сталаћа (205 м), контролише се читава долина Варваринског поља и дела Горње котлине Велике Мораве, све тамо до Јухор планине, док се са виса „Градиште“ у Прасковчу (260 м) контролише северни део Алексиначке котлине, са виса „Богомољишта” у Кукљину (324 м) визуелно се контролише читава Крушевачка котлина. Утврђење „Укоса“ (240 м) није на истуреном положају, али мало увучено у клисуру Јужне Мораве, доминирало је и прелазом преко Мораве и самим северним гротлом сталаћке клисуре. Изградња ових утврђења био је велики подухват, а то је могла извршити само добро организована заједница са чврсто организованом влашћу. На неким од утврђења, као нпр. на „Градишту“ у Прасковчу или на „Богомољишту“ у Кукљину код Крушевца,

7велики насипи главних одбрамбених кула се јасно распознају. На основу гомила црвено печене земље ових кула претпостављамо да су куле страдале у ратним пожарима.

Централни Балкан, па свакако и Поморавље, ушли су у жижу ратних збивања нарастањем македонске државе у IV веку пре Христа. То је и време када се подручје Централне Србије јавља у делима античких историчара као што су: Страбон, Тит Ливије, Плиније Старији, Апијан и Дион Касије. Подручје данашње Србије се у овим делима помиње у вези са историографијом којој је био циљ да опише наступање македонске државе под вођством Филипа II према северу Балкана. Познато је такође да су и први војни походи Александра Великог 335. године пре Христа били усмерени

11

Археолошка топографија окружја става Jужне Mораве и Западне Мораве у антици

локалитету Гологлава код Сталаћа су проведена археолошка истраживања од стране Балканолошког инситута САНУ: Н. Тасић. Е. Томић, Археолошка истраживања у долини Западне Мораве и неки проблеми етногенезе Дарданаца, Гласник Српског археолошког друштва, 4 (Београд 1987) 129-134; Г. Чађеновић, Праисторијске градине у зони става Западне и Јужне Мораве, Крушевачки зборник, 12 (Крушевац 2007) 7-20.

7Г. Чађеновић, Богомољиште код Крушевца, Градинско насеље старијег гвозденог доба, Гласник Српског археолошког друштва, 14 (Београд 1998) 95-101; Г. Чађеновић, М. Трифуновић, Прасковче-Градиште-насеље из металног доба, Гласник Српског археолошког друштва, 18 (Београд 2002) 263-269.

према северу Балканског полуострва, и трибалској земљи, односно ширем 8подручју Поморавља. Тај поход сасвим сигурно су доживела и утврђења

централног Поморавља, па су можда и остаци спаљених бедема на нашим утврђењима, „Градиште“ у Прасковчу и „Богомољиште“ у Кукљину, последица дешавања од IV до I века пре Христа. Стратешки положаји на подручју данашње Србије, у временима ратова, који су обухватила подручја Европе, Блиског истока и Средњег истока, нису могли бити заобиђени. Спорадични налази новца су још једна потврда историјских извора. Познати налази из археолошке литературе су: налази драхми локализованих на

9 10ширем подручју Левча, налази грчког новца у околини Крушевца, такође и налази драхми Филипа II и Александра Македонског са локалитета

11„Глождак“ у самом Параћину и налаз драхми, ковање Дирахиона, са 12локалитета „Атиште“ недалеко од Параћина.

Према добро познатим анализама историјских извора, почетком III века пре Христа, према Поморављу се померају Аутаријати, а нешто касније, 279.

13године, Келти крећу у свој чувени поход према Делфима. То је време када у Поморављу почиње нова епоха, млађе гвоздено доба, чији су носиоци углавном келтска племена.

Након тешког пораза током делфског похода, келтска племена се приликом повлачења поново сусрећу са Дарданцима. Сада ослабљени и неорганизовани Келти бивају уништени. Међутим, једно од келтских племена је преживело делфски пораз и страдање повлачења. Под вођством Батаната, племе, у историографији познато као Скордисци, успело је да се врати и учврсти у Подунављу. Потчинивши, крајем II века пре Христа, домаће Аутаријате и Дарданце, у праскозорје историје, Скордисци су заузели и Моравску долину. Тема овог рада, наравно, није етногенеза Скордиска, али на основу карактеристичне материјалне културе, топонимије и територијалне распрострањености, већ давно је уочено Келтско-Трако-Дачко стапање у окриљу племена Скордисци, које се наметнуло домо-

14родачким племенима у каснолатенском Поморављу.

У селу Рутевац је још у 1957. години констатован налаз мача карактеристичног за млађе гвоздено доба који је упозорио на присутност

15келтских ратника у Рутевцу. Датовање овог налазишта у каснолатенски период потврђује и случајан налаз керамике из отпадне јаме са карактеристичним каснолатенским материјалом. Најзанимљивији одломак је мања шољица која као имитација подржава облик мегарских шољица, тако да је приписујемо хеленистичком периоду, односно оквирно датујемо у

16време 150-50. године пре Христа. Стратешки значај овог положаја на магистралној комуникацији, у средишту Алексиначке котлине, лако је претпоставити и у време келтске и римске експанзије у Поморављу.

Током археолошких истраживања локалитета „Бедем“ у селу Маскаре, установљен је интензиван слој археолошких остатака насеља из каснолатенског периода. Наиме, у трећем и четвртом ископном слоју, до дубине 0,90 м овог локалитета, интензиван је слој каснолатенске керамике. Реч је о карактеристичној углачаној керамици фине фактуре, као и налазима типичне грубе, руком рађене керамике, украшене метличастим и грубим

17чешљастим орнаментима. Приликом археолошких ископавања, на истом локалитету током кампање 2009. године, пронађен је сребрни новац ковање Дирахиона. Поменимо и налаз бронзаног олпе делимично украшеног сребром, израђеног у хеленистичком маниру, пронађеног на непознатом локалитету у селу Бошњане, у непосредној близини, неколико километра од

18локалитета Бедем.Током археолошких ископавања локалитета „Укоса“ у Град Сталаћу,

који непосредно доминира ставом Морава, спроведених од стране Народног музеја Крушевац 2009. године, спорадично се проналазила типична каснолатенска керамика, а на подручју Град Сталаћа, пронађена је и једна каснолатенска гвоздена фибула која се такоће може датовати у период I века

19пре Христове ере (сл. 5: 2). Можемо констатовати да је стратешка улога положаја локалитета у Град

Сталаћу и „Бедема“ у Маскару непобитна, а то проистиче из јасних географских околности, сустицања широких речних котлина у једном уском простору, којим доминира мојсињско побрђе (сл. 3).

Током археолошких ископавања налазишта „Лазарев град“, проведених током шездесетих година XX века, пронађени су одломци типичне каснолатенске керамике као што су фрагменти здела „S“ профилације фине фактуре, рађени на витлу сиве боје печења или лонаца рађених руком са

8M. Mirković, Bevolkerung und Romische stadte in Obermoesien, Aufstig und Niedergang der Romischen Welt, II, 6, Berlin 1977, 812-845.

9Д. Ујес, Остава хеленистичког новца из Левча у завичајном музеју у Јагодини, Нумизматичар, 18/19 (Београд 1996) 31-37.

10Д. Ујес, Д. Рашковић, Грчки новац и римски републикански денари из збирке Народног музеја Крушевац, Гласник Српског археолошког друштва, 11 (Београд 1996) 140-148.

11П. Поповић, Остава новца града Киме, Нумизматичар, 18/19 (Београд 1996) 31-37, 5.12С. Ветнић, Нови прилози о Петрусу, Петрушка област у средњовековној Србији,

Параћин., 1999, 18.13F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena u rimskom periodu, Sarajevo 1969, 80.14A. Mócsy, Pannonia and Upper Moesia, Boston-London 1974, 4-10; N. Theodossiev, North

Western Thrace from the fifth to first Centuries B. C., BAR International series, 859, Oxford, 2000, 10-45; N. Theodossiev, Celtic settlement in North-Њestern Thrace during the Late Fourth and Third Centuries BC, Celts on the margin:Studies in the Europian cultural interaction VII c BC-I c AD., Essays in Honor of Zenon Woźniak, Krakov, 2004, 1-11 (www.caorc.org/programs/mellonpubs/Theodossiev).

15Ј. Тодоровић, А. Симовић, Праисторијска некропола у селу Рутевац код Алексинца, Старинар, Нова серија, књига, IX-X (Београд 1958-1959) 267-271.

16Д. Рашковић, Римско насеље Praesidium Pompei-Римљани у алексиначкој котлини, Ниш и Византија, Зборник радова, III (Ниш 2005) 207-208.

17Д. Рашковић, Стање истражености античких налазишта Расинског округа-трагом рекогносцирања Драгослава Срејовића и Николе Тасића 1954. године, Научни скуп: Рад Драгослава Срејовића на античкој археологији и историји, Крагујевац 2003, 37-39.

18Античко сребро у Србији, Београд 1994, 276.19Д. Рашковић, Стање истражености, 37.

Душан Рашковић Археолошка топографија окружја става Jужне Mораве и Западне Мораве у антици

12 13

задебљаним ободом испод кога се налази жлеб и чешљастим или 20метличастим урезима на трбуху. Дакле, реч је о типичној каснолатенској

керамици карактеристичној за период с краја II и I века пре Христа, све до појаве Римљана и I века Христове ере.

Нерешено је питање тачног места налаза републиканских денара из села Наупаре. У Народном музеју у Београду налазе се три примерка римских републиканских денара - ковањe М. Iunius D. Filius Silanusa датованo у 145. годину пре Христа, денар C. Calpurnis Piso L. F. Frugi, датован у 67. годину пре Христа и денар L. Valerius Acisculus датован у 45. годину пре

21Христа. Један примерак ковања Аполоније из времена римске власти чува 22се у Народном музеју у Нишу. Претпостављамо да је место налаза овог

новца локалитет „Гроће“ који се налази на улазу у село Наупаре, на издигнутом речном платоу недалеко од десне обале Расине. Локалитет „Гроће“ је потврђен као антички локалитет, али на основу датовања овог новца није претерано очекивати да се у селу Наупаре налазило насеље из каснолатенског периода. Уосталом, и само име села Наупара, на основу

23суфикса - пара, наводи нас на Трачко порекло имена овог насеља. Дакле, индикације као што су постојање археолошких трагова, међу којима су и поменути налази новца, али и само име села Наупара, говоре нам о насељу из предантичког периода у долини реке Расине.

Горе наведени налази потичу са налазишта смештених на равни-чарским речним терасама, уз саму моравску обалу, односно уз комуникације у моравској равници. Међутим, домородачке каснолатенске опидуме налазимо и на стратешким, тешко приступачним висовима. Народни музеј Крушевац је, почетком новембра месеца 2002. године, добио на поклон случајан скупни налаз од неких тридесетак гвоздених предмета пронађених на локалитету „Чукар“ у селу Бољевац на источним падинама Великог

24Јастрепца. „Чукар“ је локалитет који је већ од раније био познат као праи-сторијско и рановизантијско утврђење. Налаз садржи типичне предмете које везујемо за време келтског присуства у Поморављу. Једним делом налази са „Чукара“ су предмети за свакодневну употребу, који указују да на овом брду треба тражити цивилно насеље из каснолатенског периода. Налази као што су маказе, трозуби жарачи, дршке котлића, бронзани симпулум, упућују на такав закључак. Ипак, о војном карактеру насеља на „Чукару“ говори

25коњаничка опрема, мамузе, копље, стрелица. Уосталом, Келти, у овом случају Скордисци, познати су по деловању своје коњице. Коњица игра одлучујућу улогу у биткама Римљана и Келта 119. године пре Христа, када је

26погинуо и сам римски претор Секст Помпеи. Међу пронађеним предметима истичу се два ножа украшена урезаним издуженим волутама сличним оним које налазимо и на келтској керамици. Међу пронађеним гвозденим предметима издвајамо делимично очувану гвоздену фибулу каракте-ристичну за I век пре Христа, за коју можемо рећи да је блиска типу Neuhaim

27 иако стопа фибуле није сачувана (сл. 5: 1), као и делимично очувана копча 28типа Ламинци. На истом простору нађен је и један римски републикански

денар датован у 101. годину пре Христа. Реч је о ковању M. Lucius Rufusa са главом Роме на десно с натписом PV на аверсу и Викторијом у биги на

29реверсу, с натписом RVF M LVCILI. (сл. 6: 2) Овај примерак новца уз датовање осталих пронађених предмета недвосмислено нам говори да је утврђење на Јастрепцу учесник ратних догађаја с краја II и током I века пре Христа, а због свог положаја вероватно је играло и видну улогу у тим догађањима. Стратегија овог положаја је могућност суверене контроле читаве долине Рибарске реке, а вероватно и неке планинске комуникације према долини Топлице на југу.

Слична је и улога локалитета „Велики Ветрен“, смештеног на још повољнијем стратешком положају - највишем врху Јухора, одакле се контролише цела Горња котлина Велике Мораве. Скупни налаз металних, карактеристичних келтских предмета са Великог Ветрена, садржи коњаничку опрему која је такође овде могла бити склоњена у време борби

30Скордиска и Римљана током I века пре Христа.Овде је потребно поновити чињеницу, установљену током скорашњих

ископавања локалитета „Укоса“, односно запажање стечено на основу увида у пронађену керамику, да је и утврђење на вису „Укоса“ егзистирало и у каснолатенском периоду.

Прича о присуству Скордиска у Поморављу уводи нас у време када је Поморавље већ увелико било у сфери интереса римске државе. Присуство Римљана у Поморављу сеже у немирно време друге половине II века пре Христа. Римљани ће готово два века бити у сталном рату са народима

31северно од провинције Македоније. Након што је римски легат Тит Дидије

20Резултати досадашњих археолошких истраживања комплекса Лазаревог града 1961-2002. (Каталог изложбе) Крушевац 2004.

21Б. Борић-Брешковић, П. Поповић, Новац римске републике, Збирке Народног музеја у Београду и Београдског универзитета, Београд, 2006, кат. 165, 1183, 1465.

22Д. Јанковић-Михалџић, Збирка грчког новца у Народном музеју у Нишу, Зборник Народног музеја Ниш, 1 (Ниш 1984) 35.

23С. Поповић, С. Ћурчић, Географска локација и историја манастира Наупара, Манастир Наупара, Београд 2000, 17.

24Налаз је Народном музеју Крушевац поклонио налазач Радислав Аксентијевић из села Каоник.

25Д. Рашковић, М. Трифуновић, Касноантичка и рановизантијска археолошка налазиш-та Јастрепца, Заштита природе, 55/1-2, Београд 2004, 75; Д. Рашковић, Стање истражености рановизантијских утврђења на северозападу области Наиса, Ниш и Византија, Зборник радова III (Ниш 2005) 185.

26F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena, 222.27А. Капуран, Прилог праисторијској топографији Felix Romuliane у светлу нових нала-

за, Гласник Српског археолошког друштва, 24 (Београд 2008) 258.28М. Сладић, Појасна копча са локалитета Жидовар, Културе гвозденог доба Југосло-

венског Подунавља, Београд 1994, 131-136.29Д. Рашковић, М. Трифуновић, нав. дело, 75.30M. Stojić, Veliki Vetren, Beograd 2003.31M. Š. Kos, The military role of Macedonia from the civil wars to the establishment of the

Moesian limes, Limes, 11, Szekesfehervar 1977, 277-295.


14 15

101. године пре Христа покорио Тракију, Поморавље је због важности моравско-вардарског прилаза у провинцију Македонију постало подручје од највећег интереса, с једне стране Римљанима, али са друге стране наравно и Скордисцима. Скордисци, након римског покорења Тракије, почињу за своје

32 походе користити моравско-вардарски правац. Развој историјских догађаја принудиће римске легије да цео I век пре Христа посвете настојању да

33учврсте своје војно присуство на Дунаву, и успоставе контролу Поморавља.Покрете римске војске и римски утицај на збивања у Централном

Поморављу сведоче налази римских републиканских денара и других ковања, из времена римске републике, пронађених на више локалитета као што је, на жалост, неистражено и занемарено налазиште у Рутевцу и Ћићини – „Praesidium Pompei“. На подручју „Praesidium Pompei“ пронађена су три примерка римских републиканских денара и један примерак ковања

34Дирахиона. (сл. 6: 1) Налаз, доста тешко читљивог, републиканског денара, 35потиче са локалитета изнад потеза „Друговац“, код Ражња. Налаз новца

Дирахиона пронађен је током ископавања локалитета „Бедем“ у селу Маскаре. Као што је поменуто, републикански денар датован у 101. годину пре Христа, пронађен је на положју утврђења „Чукар“ у Бољевцу. Постоје и појединачни налази на локацијама уз обале Западне Мораве. Тако је републикански денар датован у 136. годину пре Христа случајни налаз из

36Мачковца, налаз денара датованог у 82. годину пре Христа потиче из 37Љубостиње, или налаз Тасоске тетрадрахме пронађене негде у Трстенику,

38датоване у I век пре Христа. Ту су и поменути налази три републиканска денара и једног примерка ковања Аполоније, у селу Наупаре, на десној обали Расине. Сви ови налази новца су јасан одраз контаката Римљана са простором Поморавља током I века пре Христове ере.

Налазишта из римског периода

Рим се учврстио у Подунављу, довољно моћан да може да покрене своје походе на прекодунавске територије, тек негде у време Аугустове

39владавине, и похода римског легата Корнелија Лентулуса. Лентулус тада,

40између осталих војних подухвата, зида и уврђења, пресидија. Можемо чак претпоставити да су између осталих неки од тих пресидија били смештени у Поморављу: „Пресидијум Помпеји“ у Алексиначкој котлини и „Пресидијум Дасмини“ у селу Брачин, недалеко од десне обале Велике Мораве и моравског става. Али чак и без обзира на тачно време њиховог настанка, два пресидија на релативно малом простору, на траси моравске магистрале, говоре колику су важност Римљани давали том прометном чворишту. Основа привредног и друштвеног развоја овог краја, поред плодности моравских равница, свакако је и стратешка важност комуникација које су биле од највећег значаја не само за провинцију Горњу Мезију и касније Мезију Приму и Медитеранску Дакију, већ и за опстанак читавог одбрамбеног система Централног Балкана.

Најближи муниципални центар овог подручја био је суседни Horreum Margi, који се, као што је познато, налазио у Ћуприји, чији је муниципални териториј обухватао широк појас, не само горње котлине Поморавља, већ и Шумадије, до реке Лепенице и Крагујевца на западу. Ту је била гранична линија са царском рударском управом космајских и рудничких рударских ревира и муниципалним подручјем Municipium Celegerorum, смештеним у Чачанској котлини, на крајњем западу. Територија Horreum Margi према истоку није ишла даље од рудничког подручја које гравитира рекама Млава и

41Пек, односно западног побрђа Кучајских планина. Након формирања нових провинција, Мезије Приме и Дакије Рипенсис, подручје Horreum Margi, ка југу, низ моравску долину, сеже тек негде до насеља Mutatio Sarmatorum.

Римски итинерери као што су Tabula Peutengeriana с краја III или почетка IV века, itinerarium Antonini Augusti, с почетка IV века, затим itinerarium Hierosalumitanum, из 333. године, доносе путне станице између

42 насеља од Horreum Margi до Наиса.Tabula Peutengeriana : Horreo Margi - Praesidium Dasmini - Praesidium Pompei – Grampianis - Naiso.itinerarium Antonini Augusti: Horreo Margi – Pompeis - Naiso.itinerarium Hierosalumitanum: mansio Oromago -Mutatio Sarmatorum-mutatio Cametas - mansio Impompeis - mutatio Rappiana – civitas Naisso.Где лоцирати Mutatio Sarmatorum, прво насеље које можемо уврстити у

ширу зону моравског става, археолошка наука још није разрешила. То је прво веће насеље на југ од Horreum Margi. Постоји више налазишта о којима се може размишљати као о Сарматоруму. Да ли је то место на подручју данашњег Параћина, који је сувише близу Horreum Margi? Параћин, место на моравском друму, где су били прелази преко речице Црнице, одакле се звездасто шире друмови према источној Србији, Темнићу, Левчу и Шумадији, увек је имало велики значај. То су друмови који прате долине река


32F. Papazoglu, Srednjobalkanska plemena, 225-234; A. Jovanović, A contribution to research of the rapport between the Scordisci and the dardanians in the end of the second and the beginning of the first century b c, Balcanica, XXVI (Beograd 1995) 143-152.

33Н. Вулић, Ратови римски у данашњој Србији до 29. године Пре Христа, Глас Српске Краљевске Академије, LXXXII, Други разред, 49, Београд 1910, 78-100.

34Новац се налази у колекцији Саше Ристића из Рутевца.35Денар је проналазак Радислава Раше Аксентијевића из села Каоник.36Д. Ујес, Д. Рашковић, нав. дело, 140-147.37Б. Борић-Брешковић, П. Поповић, нав. дело, 205-206.38Б. Борић-Брешковић, Тасос: предложак масовни тип или копије и имитације,

Радионице и ковнице сребра, Монографије, књига, 9, Београд 1995, 55-56.39A. Mócsy, Pannonia and Upper Moesia, 34-35; R. Syme, Lentulus and origin of Moesia,

Danubian papaers, Bucharest 1971, 40-60; Isti, The Early History of Moesia, The Provincial at Rome and Rome and Balkans 80 BC-AD 14, Exeter 1999, 193-217.

40A. v. Premerstin, Die Anfänge der Provinz Moesien, Jahreshefte des Österreichischen Archäologischen Institutes, I, Wien, 1900, 193.

41A. Mócsy, Gesellschaft und Romanisation in der römischen Provinz Moesia Superior, Budapest, 1970, 142-144.

42M. Vasić, G. Milošević, Mansio Idimum, Beograd 2000, 140.

16 17

које се спуштају са истока, долина Црнице или долина реке Грзе, или иду западно према газовима или прелазима на Великој Морави, или наравно прате долину Велике Мораве. О значају који је у антици придаван прометном

43раскршћу говоре налази у самом Параћину и у ближој околини, код мотела 44„Слатина“ и налази са локалитета „Глождак“. Сакрални значај места

показује налаз места обожавања култа извора, пронађеног под данашњим Карађорђевим брдом, непосредно изнад савременог Параћина. Реч је о мањем светилишту са пронађеним посветним даровима, мањим плочама са

45рељефним приказима божанстава. Најзанимљивији је мањи рељеф трачког коњаника. У подножју рељефа уско натписно поље на којем се чита делимично излизан натпис из кога проистиче да је плочу са иконом трачког коњаника поставио војник легије IIII Флавије Aleksandrianae, што нас

46опредељује да плочу датујемо у 222-235. годину. Дакле, Параћин је због свога положаја раскршћа на моравском друму био посадно место једног одељења IV легије.

Друга могућа локација Сарматорума јесте Стрижа, јужно од Параћина, где су на вишеслојном локалитету Ливаде, на имању Крсте Јовановића и Добросава Марјановића, још 1934. године нађене опеке, црепови, згура и

47римски новац. Ч. Марјановић бележи случајне налазе римског новца, један с почетка IV века код сељана Стриже - бронзани новчић Константина Великог и други код учитеља Живановића - новчић III века Галијена и

48почетка IV века Лицинија.Ипак, многи сматрају да Сарматорум треба тражити на простору

сеоских атара између села Доње Видово и Сикирица и код савременог гробља у Сикирици, на десној и левој обали Крежбиначке реке. На овом

49 равничарском широком простору налазе се остаци античког насеља.Завичаји музеј у Параћину чува и бројне површинске налазе античке керамике. На истом простору су пронађене три оставе римског новца, које се чувају у Завичајом музеју у Параћину. Реч је о две оставе из средине III и једној из IV века.

Претпоставља се да се магистрални антички друм негде ниже од Сикирице одвајао у правцу према западу, лучно обилазећи благо набрани брдски крај Послонских планина, обилазећи место Ћићевац. Ћићевац је смештен на самој северној ивици Параћинске котлине, на простору где се долина сусреће са брдовитим тереном Послонских планина, на саставку трију Морава. Велика остава сребрних антонинијана III века пронађена је у

50самом центру Ћићевца 1989. године. На подручју Ћићевца налазимо трагове насеља још из периода гвозденог доба, али постоје назнаке да је на простору Ћићевца било веће римско насеље, тако да није немогуће да је једним делом римски пут ишао у правој линији према Ћићевцу, а да се једним краком спуштао у Алексиначку котлину преко Послонског побрђа и античког насеља „Гробљиште” у селу Мађере, обилазећи тако неугодни превој „Мечка“ са западне стране.

Само име Сарматорум можемо везати за Сармате који су овде могли стићи римским планским пресељењем становништва из прекодунавских крајева, у раном периоду римске офанзивне политике у Подунављу. Можда је то била последица офанзиве Корнелијуса Лентулуса негде пред крај

51Аугустове владавине. Познат је податак о пресељењу 50 000 Гета у подручје јужно од Дунава, у каснију Мезију, које је отприлике у исто време извршио

52легат Aelius Catus. Сарматски Јазиги су пресељени даље од Дунава, у Велико Мађарски простор. Пресељење Јазига могао је извршити управо

53Лентулус. Археолошки траг пресељења становништва налазимо баш на подручју Параћина, односно на локалитету „Глождак“, где је истражена некропола за коју се на основу материјалних остатака може тврдити да је

54припадала дачком насељу у Параћину. Поменимо и име следећег насеља у овом комуникацијском низу Praesidium Dasmini. Дасменус је лично име домородаца југозападне Паноније. Један од вођа великог Панонског устанка

55 био је управо Дасменус. Дакле, на малом простору, на деоници комуникације дуж моравске долине, налазимо места које носе имена, најпре народа Сармати, затим место које носи лично име Дасманус и место које носи име непознатог римског легата или личности неког другог ранга, извесног Помпеја. Један Помпеј је био намесник провинције Македоније у време Овидијевог изгнаништва на Црном мору, односно у време око великог панонског устанка. Дасменус се звао један од вођа устанка, а Сармати су народ који је био један од актера ратних догађања у првим деценијама Христове ере. Можда би и размишљање у овом смеру могло помоћи, када


43М. Гарашанин, Д. Гарашанин, Архив нишког музеја-Параћински срез, Археолошка налазишта у Србији, Београд 1951, 51, 179; В. Живанић, Извештај са рекогносцирања локалитета у општини Параћин у 1998. години, Гласник Српског археолошког друштва, 18 (Београд 2002) 275-284; В. Живанић, А. Срндаковић, Познолатенски локалитети на подручју општине Параћин, Гласник Српског археолошког друштва, 18 (Београд 2002) 125-136.

44Завичајни музеј Параћин (Каталог музеја), Период римске доминације, (Фото: 1, 2 ,3), Параћин 1988, 6, 21.

45A. Cermanović-Kuzmanović, Die denkmaler des trakischen Heros in Jugoslavien und das Problem des trakischen reitergottes, Archeologica Iugoslavica, IV, Beograd, 1963, 32-33; M. Tomović, Roman sculpture in Upper Moesia, Beograd, 1992, fig, 44 –47.

46P. Petrović, Horreum margi et la Vallée de la Grande Morava, Inscriptions de la Mesie Superieur IV, Beograd, 1976, 113, no.92: M. Aur(elius) Lucius m(iles) leg(ionis) IIII / F(laviae) Al(exandriae) v(otum) p(osuit) l(ibens) m(erito).

47М. Гарашанин, Д. Гарашанин, исто.48Ч. Д. Марјановић, Параћин и Јагодина, историјски и културни преглед, Темнићки

зборник, 3 (Београд 1936) 36-37.49В. Живанић, А. Срндаковић, нав. дело, 131.

50Д. Рашковић, Налази римског сребрног новца у ширем окружењу града Крушевца, Радионице и ковнице сребра, Монографија, 9, Београд 1995, 202.

51Т. Д. Златковская, Мёзия в I и II веках нашей эры, Москва, 1951, 42-4352R. Syme, Lentulus and origin of Moesia, 57.53A. Mócsy, Pannonia and Upper Moesia, 36.54П. Поповић, Глождак у Параћину-дачка некропола I века н. eре, Рад Драгослава

Срејовића на истраживању античке археологије, Крагујевац 2003, 259-266.55A. Mócsy, Gesellschaft und Romanisation, 48, напомена 13; A. Mócsy, Pannonia and

Upper Moesia, 39.

18 19

тражимо оквирно време у коме су Римљани подигли своје путне станице у Поморављу.

Вратимо ли се на убикацију насеља Пресидијум Дасмини, на основу милијације забележене на римским итинерерима, и на основу остатака на терену, констатујемо да се насеље Praesidium Dasmini налазило у атару села Нови Брачин, односно делу села званом „Јовановац“, бивши „Шупељак“. Да је римски друм ишао у правцу Новог Брачина говоре нам налази римских миљоказа недалеко од овог села. Наиме, између два рата у Новом Брачину је пронађен цео сачуван миљоказ датован у 250. годину, а на потезу Мале Вратнице, у самом селу почетком педесетих година овог века, откопан је један доста оштећен римски миљоказ. Сачувани миљокази говори нам не само о смеру магистралног римског друма, већ и о грађевинским интервенцијама у овом крају за време владавине Трајана Деција и Валеријана. Грађевинске активности половином III века, када су се многе опасности надвијале над римским провинцијама централног Балкана, сасвим сигурно су укључивале и зидање нових или бар обнову старих утврђења. У склопу обнове сигурно су укључени и пресидијуми дуж магистралног друма, као што је био Пресидијум Дасмини, који је био савим сигурно добро утврђен и пружао сигурно уточиште путницима на траси магистралне via publica. Индикативан је налаз надгробног натписа извесног Флавија Капитона, пронађеног у Злокућанима код Пећи, на коме јасно стоји да је Капитон убијен од стране латрона приликом његовог пута између

56Виминацијума и Дасминија.Након Praesidium Dasmini следећа путна станица је Mutatio Cametas.

Римски друм је од Дасминија ишао питомом, благо заталасаном долином, 57затвореном падинама Послонског и Буковичког побрђа. Једину путну

потешкоћу чини неугодни превој Мечка. Управо надомак Мечке налази се Ражањ, природни излаз из Алексиначке котлине. Данашње стање истражености и познавања археолошке топографије Републике Србије стоји на становишту да се путна станица Mutatio Cametas налазила у месту

58Ражањ. Међутим, ми ћемо бити прецизнији и рећи да се римско насеље налазило изван данашњег насеља Ражањ, на платоу, југоисточно изнад самог Ражња, на положају званом „Шабазовица“, у заселку Качаница. Сматрамо да познати антички локалитет Нишбар, 1954. године случајно пронађена касноантичка некропола, управо припада насељу на „Шабазовици“, а не

59насељу у самом месту Ражањ (сл. 7).Римска власт донела је период мирног живота у насеља Поморавља.

Стратешки положаји који су играли улогу у ратним операцијама римских легија и келтских Скордиска су напуштени. Живот се концентрише углавном

уз магистралну моравску комуникацију via publica и на речне терасе у Поморављу. У окружју се живот наставља у бројним викусима смештеним на платоима овог ниског побрђа. Остатке античкe фазе живота, од друге половине I до средине III века, дакле, више не налазимо на положајима утврђења старијег и млађег гвозденог доба. Рим није имао стратешке разлоге да своја утврђења подиже по брдима и планинским врховима, већ је своја утврђења подизао на трасама комуникација, док је домородачко становништво наставило живот на плодним речним терасама, потпуно напустивши утврђене брдске висове. Претпостављамо да нека од насеља на којима налазимо каснолатенску материјалну културу, а које везујемо за Скордиске, континуирано живе и у раном римском периоду у I, па чак и у II веку Христове ере. Налази, као што су фибула дачког стила пронађена у

60Ћићевцу (сл. 5: 3) и најновији непубликовани налаз емајлиране римске фибуле, пронађен на локалитету „Бедем“ у селу Маскаре, говоре управо о континуитету каснолатенских насеља у римском периоду.

Археолошки материјал који налазимо на овдашњим античким налазиштима у највећој мери потиче из периода III-IV век. Бројни су римски викуси тог периода на моравским и обалама моравских притока или у побрђу брдских пејсажа моравског окружја. Углавном су остаци тих насеља појединачни налази прикупљени током проспекције терена, откупом или поклонима случајних налазача, али и приликом сондажних археолошких ископавања. При том, индикативни су налази римског новца.

Свакако су од највеће важности насеља смештена уз моравске комуникације које опет долазе до изражаја у несигурним временима изазваним ратним збивањима. То потврђују оставе, групни и случајни,

61појединачни налази римског новца. Велики број остава из половине педесетих година III века у Поморављу, мора да је изазвала нека већа

62опасност на границама царства. Одраз таквог немирног стања су налази остава новца и у окружју моравског става. Оставе завршавају ковањима

63 владара из средине III века: ковањем Требонијана Гала, Требонија Гала, 64 65 Волусијана и Емилијана (сл. 8). Дакле можемо констатовати да је римска

провинција Горња Мезија половином III века била угрожена, или директним нападима варварских суседа, или деловањем домаћих пљачкашких дружина,


56A. Mócsy, Gesellschaft und Romanisation, 194.57М. Гарашанин, Д. Гарашанин, Ражањски срез, Ражањ, Археолошка налазишта у

Србији, Београд, 1951, 197.58П. Петровић, Ниш у античко доба, Ниш 1976, 93.59А. Јуришић, Ражањ-Нишбар, Саопштења Завода за заштиту споменика културе Наро-

дне републике Србије, 1, Београд 1956, 133-135.

60Д. Рашковић, Рекогносцирање античких локалитета и комуникација на подручју Послонских и Мојсињских планина, Гласник Српског археолошког друштва, 14, Београд, 1998, 174.

61М. Арсенијевић, Периоди похрањивања остава римског новца током III века наше ере у Горњој Мезији, Гласник Српског археолошког друштва, 21, Београд, 2004, 230-231.

62M. Vasić, Ostave 247. i 254. godine u Narodnom muzeju u Beogradu, Arheološki Vestnik, XXIII, 1972, 57.

63I. Mirnik, Coin Hoards in Yugoslavia, BAR-s, 95, Oxford, 1981, br. 241, 73.64Б. Борић-Брешковић, Две оставе бакарног римског новца Виминацијума и Дакије,

Зборник Народног музеја, XIII-1 (1988) 89-101.65Д. Рашковић, Налази римског сребрног новца, 197-206; W. Kubitschek, Ein fund romische

Antoninianen aus Serbien, Numismatische Zeitschrift, 39, 1901, 185-194; М. Васић, Остава из Јабланице (Купаца), Старинар 18 (Београд 1967) 63-83.

20 21

латрона, који су редовно користили кризне ситуације и слабљење централне власти. Међутим, стање истражености археолошких налазишта упућује нас на констатацију да управо од средине III века почиње римска обнова у Горњој Мезији, односно почиње стварање услова за дугогодишњу одбрану државних граница на лимесу. Насеља која датујемо у период III-IV века уистину су бројна у широј зони моравског става. Локалитети римских викуса нижу се како низ моравску раван, тако и на ивичним брдским положајима. Појединачне налазе новца бележимо на налазиштима римских викуса, у селима Обреж и Доњи Катун, селу Варварин, на левој обали Велике Мораве и у самом Варварину. Остатке касноантичке материјалне културе налазимо на локалитетима у селу Бачина, локалитету „Селиште“ у селу Бошњане и локалитету „Кућиште“ у селу Шанац. Са Мојсињских планина које доминирају моравском долином, римски новац потиче са локалитета „Дуга њива“ у Макрешанима, „Јеринин град“ у Трубареву, „Укоса“ у Град Сталаћу и „Крушкар“ у Трубареву. Са локалитета „Дуга њива“ потичу налази римских фибула и појасне опреме. У Послонским планинама, на десној обали Јужне Мораве, римски новац потиче са налазишта викуса код цркве Св. Сава у селу Браљина и локалитета „Гробљиште“ у селу Мађере и „Брег“ у Прасковчу. Са локалитета код цркве Светог Саве у селу Браљина потичу налази делова појасне опреме, а са локалитета „Брег“ у Прасковчу потичу налази римских фибула и римских бронзаних предмета. Новац IV века налази се на локалитету „Шабазовица“ код Ражња, где је убициран Mutatio Cametas. На брдском делу изнад налазишта „Друговац“, југоисточно од Ражња, такође налазимо локалитет римског викуса који потврђују налази новца из IV века. На левој обали Јужне Мораве налазимо римски новац и фибуле датоване у III-IV век.

На обалама Западне Мораве, новац III-IV века налазимо на локалитету „Грабак“ у Почековини, у Великој Дренови, у Маренову, на локалитету Конопљара у селу Читлук, у самом Крушевцу. Предмете римске материјалне културе налазимо на локалитетима „Дивље поље“ у Богдању, „Конопљара“ у Читлуку и „Лазарев град“ у Крушевцу.

Најпродуктивнија занатска производња у антици, масовна индустрија античког света, била је производња керамике. Говорећи о широј зони којом се бави овај рад, најбољи доказ за то је касноантичка керамичка радионица, пронађена у новембру 2002. године у селу Суваја, уз саму десну обалу реке Расине, 20 км јужно од Крушевца, непосредно испод бране вештачког језера Ћелије.

Радионица се састоји од три керамичке пећи које су укопане у земљу у облику тролиста. Сва три ложишта су усмерена у заједнички средишњи део, што је пружало могућност ложења свих пећи из централног укопа. Цео простор у коме се пећи налазе укопан је у земљу неких 1 до 1,20 м. Након што су пећи престале с радом, цео укопани простор самих пећи и простор који је служио за ложење испред пећи, служио је као отпадна јама за остатке ложења и керамику. Реч је углавном о кухињској, тзв. утилитарној керамици за свакодневну употребу. Најчешће су у питању зделе, тањири, крчази, лонци,

поклопци, лоше фактуре са много примеса зрнаца песка у фактури. Међу одбаченом керамиком и остацима гарежи није пронађен никакав други отпад, тако да није реч о отпадној јами неког домаћинства. Таква ситуација нас упућује да у најближој околини овог налаза треба очекивати још пећи у

66којима је печена одбачена керамика. О керамичкој производњи не говори само налаз керамичке радионице

из Суваје, него и резултати истраживања других античких локалитета у широј зони овог дела Поморавља. Приликом археолошких истраживања локалитета „Конопљара“ у селу Читлук, пронађена је јама већих димензија, позајмиште за глину које је секундарно служило за одлагање отпада римског насеља на „Конопљари“. Глина која је пронађена на самом дну овог позајмишта слабијег је квалитета. Таквој квалификацији глине из позајмишта на „Конопљари“ одговара и квалитет керамике пронађене у јами. Међутим, глина из овог позајмишта је могла служити и за облепљивање стамбених објеката, јер је у непосредној близини поменуте јаме пронађена велика количина лепа неког спаљеног античког објекта.

Приликом сондажног рекогносцирања „Гробљишта“ у селу Мађере пронађено је слично позајмиште за сировину - глину, али овде нешто мањих димензија. Наиме, изгледа да је откривена само четвртина ове јаме - позајмишта. Позајмиште је касније, као и у низу других случајева, опет логично послужило као отпадна јама. Приликом истраживања, на самом дну позајмишта пронађена је изузетно квалитетна масна глина светло зелене боје, која се након вађења и као потпуно сува врло лако меси и обликује. Квалитет керамике пронађене у отпадној јами, наводи на закључак да је израђена управо од глине из овог позајмишта.

Приликом рекогносцирања локалитета Praesidium Pompei у селу Ћићина, констатовали смо да се у профилу одводног канала, укопаног у сам

67локалитет, јасно уочавају остаци цигларске пећи. Вероватно су се те пећи, судећи према конфигурацији налазишта, налазиле на западној ивици насеља Praesidium Pompei. Пећи су знатно оштећене, али су лако доступне и било би их лако истражити.

Коначно, на локалитету код Куле Тодора од Сталаћа, на јужном делу уз 68 плато код цркве Светог Духа пронађене су две античке цигларске пећи

(сл. 9).Приликом археолошког истраживања налазишта „Бедем“ у селу

Маскаре, 2001. године, пронађена је јама већих димензија, која припада рановизантијској фази налазишта. Велики број цигларског материјала на овом локалитету такође упућује на развијену рановизантијску керамичку индустрију, која је у овом случају служила за потребе градње утврђења током


66Пећи нису публиковане, приказане су археолошкој јавности преко постер презентације, Д. Рашковић, Касноантичка керамичка радионица из Суваје, Српско археолошко друштво XXVI скупштина и годишњи скуп, Пожаревац, 20-22. мај 2004, Пожаревац 2004, 32-35.

67М. Ђорђевић, Д. Рашковић, Налазишта и налази римског периода на доњем току Јужне Мораве, Саопштења, XXXV-2003/XXXVI-2004 (Београд 2004) 34.

68Д. Минић, Цигларска пећ у Сталаћу, Старинар XL-XLI (Београд 1988-1990) 312-313.

22 23

велике Јустинијанове обнове. Јустинијанова обнова је обухватила мрежу утврђених насеља у средишњим балканским провинцијама. У окружју Поморавља то су по правилу утврђени висови. Ови утврђени висови имали су сличну улогу и неколико векова раније, у времену почетка римске експанзије. Готово по правилу, на овим локалитетима налазимо остатке из каснолатенског периода. Локалитет „Бедем“ је изузетак, као равничарско утврђење. Међутим, и оно се уклапа у слику подударности, положаја каснолатенских и рановизантијских утврђења. Тајна његове одбрамбене моћи је у меандрима Западне Мораве (која је некада протицала поред „Бедема“) који су се могли каналисати тако да са својом мочварном околином припомажу ефикаснијој одбрани насеља. (сл. 4) Сам локалитет не носи име по бедемима из времена Јустинијанове обнове, већ по природним речним бедемима, на ивичном делу речне терасе, која је овде високо изнад реке, што је и иначе уобичајени назив у Поморављу. Како видимо из остатака материјалне културе, та природна погодност је коришћена од самог почетка

69људског насељавања у зони моравског става. Дакле, значај „Бедема“ домородачко становништво је знало искористити, како у немирним временима каснолатенског периода, тако и у ратно време Јустинијанове

70владавине. Посебно су интригантне околности настанка и улога снажног рановизантијског утврђења, димензија 130 x 130 м, усред моравске алу-

71 вијалне равни. Живот у Поморављу пореметила су дешавања везана за варварске

провале преко граница римског царства у последњим деценијама IV века. Нестабилност су понајвише узроковале провале Гота. Смрт Валентинијана I, а посебно римски пораз код Хадријанопоља 378. године, промениће начин

72 живота из корена. Готи су се раширили дуж Поморавља и Подунавља.Заштитна ископавања налазишта „Конопљара“ у селу Читлук код Крушевца показала су да је насеље уништено током готске инвазије на запад Балкана. То сведоче скупни и појединачни налази новца пронађеног дуж локалитета, у

73 којима ни један примерак не прелази ковање 365-378. године.Слична ситуација потврђена је налазима новца на више локалитета у

ширем окружју става Морава. Групни налаз бронзаног новца из села Вратаре 74 саржавао је 22 комада новца с примерцима ковања, до ковања 365-378.

75године. Исто видимо и код групног налаза новца из села Бован. Појединачни налази у селима Мареново и на локалитету „Дуга њива“ у

76Макрешану, показују исто. Једино новац пронађен на положају код утврђења „Јеринин град“ у Трубареву обухвата време до средине V века,

77 односно до велике хунске провале 441. године. Хунска провала је проузроковала катастрофу већине насељених места у Поморављу, тако да ће та провала за неко време потпуно парализовати живот на подручју Централног Балкана. Једна од последица хунске власти биће и потпуни прекид циркулације новца.

Закључак

Стратешки значај централног дела српског Поморавља потврђен је већ у само свитање античког живота на овим просторима. Циркулација новца почиње још од македонских ковања чију појаву на овим просторима везујемо за интерес Александра Македонског у Централном Балкану и његово ратовање са Трибалима и келтским племенима. Слабљење моћи балканских суседа користи племе Скордисци чије трагове налазимо на широком простору Поморавља. У зони моравског става реч је о налазима каснолатенске керамике на локалитету „Бедем“, налазима из самог „Лазаревог града“ у Крушевцу, скупном налазу керамике из Рутевца у Алексиначкој котлини, налазу металних предмета на „Чукару“ код Рибарске Бање на Великом Јастрепцу и налазу келтске коњаничке опреме, пронађене на Великом Ветрену, највећем врху Јухора.

Поморавље, па и подручје које гравитира зони где се састају Јужна и Западна Морава, током II века пре Христа постаје предмет интереса римске државе. Налазе римског као и новца кованог под римском контролом срећемо на локацијама уз магистрални друм, у Рутевцу и Параћину, на Јастрепцу, на „Бедему“ надомак моравског става, у Наупару и на обали Расине.

Комуникацију дуж долина Велике Мораве и Јужне Мораве, у античком периоду прате римска насеља, путне станице, од којих су у зони моравског става, Mutatio Sarmatorum, негде између Параћина и Сикирице, Praesidium Dasmini у Новом Брачину, Mutatio Cametas код Ражња, у заселку „Шабазовица“ и Praesidium Pompei, у селу Ћићина, на положају „Зиндан“. У оквирима подручја која су гравитирала месту састајалишта Јужне и Западне Мораве, налазимо густ распоред римских насеља. У највећој мери, о таквим насељима сведоче ситни појединачни налази, углавном одломци античке керамике и налази као што су делови појасне опреме, накит, оруђе и оружје.


69Д. Рашковић, Археолошки споменици и налазишта на подручју општине Варварин, Крушевачки зборник 13 (Крушевац 2008) 81-100.

70Д. Рашковић, Стање истражености, 37-39; исти, Рановизантијски архeолошки локалитети и комуникације у ширем крушевачком окружју, Трећа југословенска конференција византолога, Крушевац-Београд, 2002.

71Д. Рашковић, Н. Ђокић, Резултати рекогносцирања античких налазишта и комуникација на подручју јужног Темнића, Гласник Српског археолошког друштва 13 (Београд 1997) 137-139.

72А. Јовановић, Прилог решавању проблема убикације Стридона, Уздарје Драгославу Срејовићу, Београд, 1997, 396.

73Д. Рашковић, Налази из касноантичког периода на локалитету Конопљара, у: Археолошка налазишта Крушевца и околине, Крушевац-Београд, 2001, 81-109.

74Књига улазног инвентара Народног музеја, бр. 20, од 5. априла, 1963. године.

75Д. Рашковић, Рекогносцирање античких локалитета, 190-193.76Д. Рашковић, Појединачни налази римског и византијског новца Народног музеја

Крушевац, Нумизматичар, 21 (Београд 1998) (2000), 1563.77Новац из Трубарева није публикован, налази се у Народном музеју Крушевац.

24 25

Треба истаћи и налаз радионице за израду керамике из Суваје, и цигларске пећи из Град Сталаћа, као и налазе отпадних јама, позајмишта за глину пронађених на античким локалитетима „Конопљара“ у Читлуку и „Гробљиште“ у Мађеру.

Важан сегменат античке археологије су налази новца, посебно скупни и налази остава римског новца, који нам показују немирна времена која су прохујала моравском равницом. Циркулација новца је посустајала у време ратних немира током III и IV века, али је до њеног потпуног престанка дошло провалом Хуна почетком педесетих година V века.


Dušan RaškovićMuseum Krusevac

The conclusion is that strategic importance of the central part of Serbian Morava Region was confirmed in the early dawn of antique life in these areas. Money circulation started from Macedonian forgery and this is connected in this area with the interests of Aleksandar the Great on Central Balkan and his warfare with the Tribals and Celtic tribes. Weakening of the Balkan neighbors was used by the tribe of Scordisci whose traces are found in the wide area around the Morava. In the zone of the Morava confluence these are findings of late La Tene ceramics on the site of Bedem, founding from the very Lazar's City in Krusevac, joint findings of ceramics from Rutevac in Aleksinac valley, findings of metallic objects on Cukara near Ribarska Banja on Veliki Jastrebac, findings of Celtic cavalry equipment found in Veliki Vetren, the highest peak of Juhor, Central Balkan.

Both the Morava area and the area gravitating the zone where the Juzna Morava meets the ndWestern Morava, becomes the zone of interest for the Roman state during the 2 century B.C.

Findings of Roman coins and coins forged under the Roman reign are found on the locations next to main road, in Rutevac and Paracin, on Jastrebac, on Bedem near the Morava confluence, in

stNaupara on the Rasina bank. During the 1 century a.d. Roman state reinforced government n the area of the Morava.

Communication in the valley of the Velika Morava and the Juzna Morava in the period of antique follows Roman settlements, travel stations such as in the zone of the Morava confluence mutatio Sarmatorum, somewhere between Paracin and Sikirica Praesidium Dasmini, in Novi Beocin mutatio Cametas, near Razanj I a hamlet Sabezovica and Praesidium Pompei in the village Cicina on the site of Zindan. Within the area gravitating to the zone of the Morava confluence, we find thick Roman settlements. Those settlements are testified mostly by small, individual findings, mostly fragments of antique ceramics and finding like pieces of waist equipment, jewelry tooling and weapon. Finding of a workshop for ceramics and brick furnaces are to be stressed together with findings of waist holes, clay sources found on antique localities.

An important segment of antique archeology is finding of coins, specially joint finding and finding of storeroom of Roman coins indicating rough times gone through the Morava

rd thvalley. The circulation diminished during the 3 and the 4 century of war unrest, but complete thcease of circulation happened when Huni broke through in early fifties of the 5 century.

WEAPON ARCHEOLOGICAL TOPOGRAPHYOF THE SOUTH MORAVA AND THE WESTERN MORAVA

CONFLUENCE IN ANTIQUEКарта 1 - Каснолатенски локалитети II-I век пре Христа

Map 1 - Late La Tene sites II-I century B.C.

Карта 2 - Налази новца IV-I века пре Христа

Map 2 - Coin findings IV-I century B.C.

26 27


Карта 3 - Римска насеља: 1) Стрижа, 2) Сикирица, 3) Бачина, 4) Почековина, 5) Мађере, 6) Велуће, 7) Читлук

Map 3-Roman settlements: 1) Sriza, 2) Sikirica, 3) Bacina, 4) Pocekovina, 5) Madjere, 6) Veluce, 7) Citluk

Карта 4 - Налази новца: 1) Сикирица, 2) Ћићевац, 3) Варварин, 4) Варварин Село, 5) Бошњане, 6) Браљина, 7) Ражањ-Шабазовица, 8) Друговац-Црни Као, 9) Ћићина -Пресидијум Помпеји, 10) Укоса, 11) Макрешане, 12) Крушевац - Лазарев град, 13) Јеринин град - Трубарево, 14) Вратаре, 15) Мареново, 16) Бован, 17) Јабланица, 18) Читлук, 19) Крушевац - Буздованиште, 20) Почековина, 21) Парцане, 22) Велика Дренова

Map 4 - Coin findings: 1) Sikirica, 2) Cicevac, 3) Varvarin, 4) Varvarin Selo, 5) Bosnjane, 6) Braljina, 7) Razanj, 8) Drugovac-Crni Kao, 9) Cicina-Presidium pompei, 10) Ukosa, 11) Makresane, 12) Krusevac-Lazar's City, 13) Jerina's City-Trubarevo, 14) Vratare, 15) Marenovo, 16) Bovan, 17) Jablanica, 18) Citluk, 19) K r u s e v a c - B u z d o v a n i s t e , 2 0 ) Pocekovina, 21) Parcane, 22) Velika Drenova

Слика 1 Став Јужне Мораве и Западне Мораве, авионски снимак

Figure 1 The Juzna and the Zapadna Morava confluence, air shot

Карта 5 - Налазишта керамичке производње

Map 5 - Findings with ceramic production

28 29


Слика 2 Окружје моравског става са налазиштима: „Бедем“, „Кула Тодора од Сталаћа“ и „Укоса“. Авионски снимак.

Figure 2 Surrounding of the Morava confluence with findings Bedem Tower Todora od Stalaca, and Ukos. Air shot.

Слика 3 Међусобни положаји стратешких локалитета у средишту моравског става: „Кула Тодора од Сталаћа“ и „Бедем“

Figure 3 Inter-location of strategic localities in the center of the Morava confluence: Tower Todora od Stalaca and Bedem.

Слика 4 Катастарска мапа локалитета „Бедем“

Figure 4 Cadastre map of the site Bedem.

Слика 5 Фибуле: 1) Гвоздена, Neuhaim фибула, налазиште „Чукар“ у Бољевцу, 2) Каснолатенска фибула, налазиште „Кула Тодора од Сталаћа“, 3) Фибула са посувраћеном стопом, дачког типа - „Селиште Радошевачко“ код Ћићевца

Figure 5 Fibula-broach: 1) Iron, Neuhaim fibula, finding Cukar in Boljevac, 2) Late La Tene fibula, finding Tower Todara od Stalaca, 3) Fibula with folded stile, Dacian type, Selite Radosevacko nearby Cicevac.

30 31


Слика 6 Налази новца: 1) Ковање Дирахиона, налазиште Рутевац-Пресидијум Помпеји, 2) Римски републикански денар, налазиште „Чукар“ у Бољевцу.

Figure 6 Coin findings: 1) Dirahion forging, finding Rutevac Presidium Pompei, 2) Roman Republican denar, finding Cukar in Boljevac.

Слика 7 Ужа околина Ражња са назначеним налазиштима „Нишбар“ и „Шабазо-вица“, римски Mutatio Cametas

Figure 7 Closer vicinity of Razanj with pointed findings Nisbar and Sabazovica, Roman mutation Cametas

32 33


Слика 9 Конзервирана касноантичка цигларска пећ из Град Сталаћа

Figure 9 Conserved late La Tene brick furnace from Grad Stalac

Слика 8 Налаз новца из Парцана са примерцима аверсних представа из оставе

Figure 8 Coin finding from Parcane, with examples of averse chart from storeroom

34

Истраживачима средњовековне умености добро је познат украс Добрејшовог четворојеванђеља, бугарског рукописа из прве половине 13.

2века. Специфична структура минијатура и иницијала овог кодекса омогућава лак приступ семантици сликаног украса јер садржи текстуалне

3кључеве који га ближе тумаче. Другим речима, захваљујући натписима


Апстракт: У раду се анализира сложено порекло украсних мотива какви се могу наћи у сликаним заставицама попут оне познате из Добрејшовог јеванђеља, која по натпису представља рај, тј. парадис. Разматрају се хагиографске и иконографске аналогије из уметности средњег века. Посебно се испитују занемарени примери у илуминацији Хваловог зборника и Четворојеванђеља серског митрополита Јакова, као и паралеле из западноевропске уметности. У анализираним примерима се утврђује да идентичне геометријске и флоралне структуре представљају репретоар мотива којима се означава не само рај, већ уопште светост и божанско присуство.

Кључне речи: средњи век, орнамент, ромбоидна мрежа, fleur-de-lis, фасадна декорација, илуминација, Добрејшо, Хвал, Јаков Серски

1Овај чланак је шира верзија саопштења које је под насловом Добрејшово јеванђеље и смисао „орнамента“ прочитано на научном симпозијуму Српско-бугарска узајамност у византијском свету 13. века, одржаном од 30. октобра до 2. новембра 2008. године у Београду. Под таквим насловом рад је цитиран у: Б. Поповић, Спојени орнамент на представама одеће у сликарству и на златовезу средњовековне Србије и Византије у позном периоду, Иконографске студије 2 (Београд 2008) 164, нап. 3. За варијанту рада на бугарском језику, уп. Б. Цветкович, Семантика и орнамент: принос към методологията на изучаване на средновековната украса, Проблеми на изкуството 2 (София 2009) 3-9.

2Уп. А. Джурова, 1000 години българска рукописна книга. Орнамент и миниатюра, София 1981, 36, пр. 75-77 (са старијом литературом).

3На тој основи предложена су и нова тумачења, уп. Е. Коцева, За украсата, Медиевистика и културна антропология. Сборник в чест на 40-годишната творческа дейност на проф. Донка Петканова, София 1998, 345-346.

мр Бранислав ЦветковићЗавичајни музеј, Јагодина

О УЛОЗИ „ОРНАМЕНТА“1У САКРАЛНОМ КОНТЕКСТУ

УДК 75.052/.057 (497.11) „12/14“

35

4J. Trilling, Ornament, The Oxford Dictionary of Byzantium (= ODB) 2, New York-Oxford 1991, 1535-1537. За друге теоријске радове овог аутора, cf. id, The Medallion Style, New York-London 1985; id, “Meaning” and Meanings in Ornament: In Search of Universals, Raritan 12, 4 (Spring 1993) http://raritanquarterly.rutgers.edu/; id, Medieval Interlace Ornament: The Making of a Cross-Cultural Idiom, Arte medievale 9/2 (Roma 1995) 59-86; id, The Language of Ornament, London 2001; id, Ornament: A Modern Perspective, Washington D.C. 2003.

5Cf. M. A. Frantz, Byzantine Illuminated Ornament: A Study in Chronology, The Art Bulletin 16, 1 (Mar., 1934) 42-101; З. Јанц, Орнаменти фресака из Србије и Македоније од XII до средине XV века, Београд 1961; C. Lepage, Remarques sur l'ornementation peinte a l'interieur des églises de la Morava, Моравска школа и њено доба, Београд 1972, 229-237; З. Јанц, Орнаменти на зидном сликарству, Историја примењене уметности код Срба I, Београд 1977, 260-270; Г. Суботић, Керамопластични украс, исто, 43-67; P. Bampoulh, Buzantinh diakosmhtikh, Aqhnai 1977; A. Roshkovska – L. Mavrodinova, Mural Ornaments, Sofia 1985; Ц. Грозданов, Орнаментиката на расцветани лисја во уметноста на Охрид во XI-XII век, Лихнид 6 (Охрид 1988) 11-36 (= Студии за охридскиот живопис, Скопје 1990, 59-74); L. Mavrodinova, L'ornementation dans la peinture murale en Bulgarie medievale: Principes decoratifs, motifs, paralelles, Byzantine East, Latin West: Art Historical Studies in Honor of Kurt Weitzmann, eds. D. Mouriki et al, Princeton 1995, 277-282. За друкчији приступ истраживању, уп. Ј. Магловски, Студенички јужни портал. Прилог иконологији студеничке пластике, Зограф 13 (Београд 1982) 13-26 (с литературом).

6I. Kalavrezou-Maxeiner, The Byzantine Knotted Column, Byzantina kai Metabyzantina 4, ed. Speros Vryonis, Jr., Byzantine Studies in Honor of Milton V. Anastos, Malibu 1985, 95-103. За античко порекло чвора и његову магијску и профилактичку функцију, cf. A. M. Nicgorski, The magic knot of Herakles, the propaganda of Alexander the Great, and Tomb II at Vergina, Herakles and Hercules. Exploring A Graeco-Roman Divinity, eds. L. Rawlings – H. Bowden, The Classical Press of Wales 2005, 97-128. О мотивима чвора у византијском контексту, cf. A. Tüskés, The Role of

rdByzantium in the Dispersion of the Knot-Motif from Antiquity to Medieval Christian Art, 33 Annual Byzantine Studies Conference. University of Toronto, October 11-14 2007, Abstracts, 49.

7О томе, уп. Д. Фокас, „Se ësty doux$ <…> aspid$ gloux$ji i zatyÏka@‹ii ouwi

svoi.“ Към интерпретацията на един инициал от Добрейшовото евангелие, Проблеми на изкуството 3 (София 2006), 3-9.

8Између осталих, уп. С. Радојчић, Хиландарска повеља Стефана Провенчаног и мотив


истраживач није у прилици да се као James Trilling пита, поводом украса у византијској уметности, да ли у њему види исто оно што и човек средњег

4века. Ипак, натписне легенде не стоје уз све елементе сликаног украса у овом рукопису, па се намеће питање да ли је homo mediaevalis само за детаље означене натписом могао да зна да имају одређено значење, док су други за

5њега били само „обичан“ украс, тј. декоративни оквир? Да ли су, дакле, за имаоца кодекса, на минијатурама с јеванђелистима, осим кандила, свећњака и капитела с лављим протомима обележених натписима, можда и колонете балдахина с чворовима по средини могле имати неко значење, иако нису „сигниране“ (сл. 1)? Ова недоумица није без основа, мада је давно показано да су стубови с „Херакловим чвором“ свакако били signum, па ипак, они нису

6посебно означавани, па ни у рукопису попа Добрејша. Уз донаторску представу где се он молитвено обраћа св. Јовану, сасвим необичну форму има иницијал И с уплетеним текстом псалма, чијем је тумачењу недавно

7посвећена једна студија. Нарочиту пажњу, међутим, одувек привлачи заставица коју чини сложен преплет цветних и кружних мотива, насликана испред текста синаксара. Она је често била предмет истраживања јер је над њом сачувана важна натписна легенда: se ëstÚ rai iùe naricaet s=

8paradisy (сл. 2).

Овај рад има два циља. Најпре, да размотри функцију ове врсте украса на ширем плану и истражи његово порекло, али и да укаже на неуочене аналогије из средњовековне српске уметности које би могле допринети појашњењу аутономног статуса „орнамента“ у сакралном контексту. Као основно поставља се питање да ли би се историјско-уметничком анализом могло утврдити да споменута заставица представља рај, ако уз њу не би било легенде? Да ли би једноставан поступак изналажења аналогија у споменичкој грађи могао бити довољан да потврди садржај натписа? Заставица „која представља рај“ има структуру склопљену од густе мреже стилизованих мотива, за разлику од типичних слика раја у хришћанској

9уметности које га приказују у облику ограђеног врта. Ипак, такве представе раја и заставица из Добрејшовог јеванђеља имају један заједнички именитељ, флоралне мотиве, јер су управо цветови неизоставан чинилац сваке рајске

10визије. То је очевидно у низу минијатура из илустрованог бугарског рукописа Манасијевог летописа (Cod. Vat. Slavo 2), где је рајски врт густа

11 шума с дрвећем бујних зелених крошњи препуних црвеног плода.Вегетација је, опет с обилним плодовима црвене боје, насликана како се у густим врежама помаља иза праведничких душа означених натписом YUCAI DIKAIWN, и на представи рајских врата (H QHRA TOU

12PARADEISOU) у чувеном Хлудовском псалтиру.* * *

О стварном значењу заставица које се редовно постављају изнад или испред текстова богослужбених списа могуће је говорити једино прецизним

13дефинисањем ове врсте украса. Не чини се, стога, да типизирана дескрипција води у добром правцу јер почива на субјективним асоцијацијама везаним за неке од „нормираних“ појмова (палмета, акантус, љиљан и сл.). Пример таквог дефинисања пружа текст каталошке јединице о

раја у српском минијатурном сликарству, Хиландарски зборник 1 (Београд 1966) 41-50 (= Узори и дела старих српских уметника, Београд 1975, 33-43); Ј. Максимовић, Српске средњовековне минијатуре, Београд 1983, 52; И. Гергова, Хреловата врата от Рилския манастир като врата към рая, Проблеми на изкуството 1 (София 1992) 17-27; Ј. Магловски, Врзино коло – мотив студеничке пластике. Од метафоре ка моделу, ЗРВИ 37 (Београд 1998) 69-70; Коцева, нав. дело, 345-346; И. Стевовић, Каленић. Богородичина црква у архитектури позновизантијског света, Београд 2006, 196; Фокас, нав. дело, 7-8.

9Cf. G. P(odskalsky) – A. K(azhdan) – A. C(utler), Paradise, ODB 3, 1582-1583 (с литературом); Б. Тодић, Грачаница. Сликарство, Београд-Приштина 1988, 163, Т. XI-XII.

10За флоралну симболику, уп. Д. Поповић, Цветна симболика и култ реликвија у средњовековној Србији, Зограф 32 (Београд 2008) 69-79.

11За колор репродукције, уп. I. Dujčev, Minijature Manasijevog letopisa, Sofija – Beograd 1965, br. 3-6.

12Фототипско издање: М. В. Щепкина, Миниатюри Хлудовской псалтири, Москва 1977, fol. 119v.

13За бројне примере, уп. S. Radojčić, Stare srpske minijature, Beograd 1950; М. Харисијадис, Раскошни византијски стил у орнаментици јужнословенских рукописа из XIV и XV века, Моравска школа и њено доба, изд. И. Божић – В. Ј. Ђурић, Београд 1972, 211-227; иста, Два српска четворојеванђеља из XIV века у Лењинграду и Москви, Зограф 4 (Београд 1972) 35-42, сл. 11; Максимовић, нав. дело, passim; R. S. Nelson, Palaeologan Illuminated Ornament and the Arabesque, Wiener Jahrbuch für Kunstgeschichte 41 (Wien 1988) 1-21.


36 37

Литургијском свитку с Патмоса (Cod. 707), у каталогу велике изложбе у њујоршком Метрополитен музеју; ту се раскошни архитектонски оквир, на почетку свете службе, наслања на заставицу квадратног облика с цветним

14украсом која се у каталогу назива ћилим. Да је овде реч колико о неодговарајућем, толико и о необавезујућем термину, сведоче извори на које је давно указао С. Радојчић у свом раду о Хиландарској повељи и мотиву

15раја. Познати цитат из Житија св. Симеона Немање, где се Света Гора описује симболичним синтагмама: prhkrasni cvhti pr(o)roqyskie

propovhdi, драгоцен је податак јер прецизно исказује природу односа 16средњовековног човека према „украсу“ у сакралном контексту. Средњи век

није оперисао речима у њиховом буквалном, већ у пренесеном смислу, па зато ту не треба трагати за ботаником, пошто смисао реторичког исказа јесте: прекрасни цветови (јесу као) пророчке проповеди, односно, проповеди пророка јесу прекрасне као цвеће. Да је флорални украс у сваком застављеном пољу ознака за присуство светости показује пример рукописног Апостола (МГУ греч. 2/2280), где с једне стране, минијатура с представом раја, означена натписом °o paradejsos (у којој су Богородица и

праведни разбојник) и раскошна заставица на почетку текста Дела 17апостолских с друге, чине јединствену семантичку целину.

Одговоре на претходна питања нуди споменичка грађа, а с њом и резултати истраживања јудео-хришћанских парадигми који упозоравају на

18то да је суштински важно не одвајати „орнамент“ од сакралног контекста. Пошто првобитна значења симбола и декоративних система протоком времена често не остају иста, нужно је водити рачуна о томе на коме се месту и када јављају. Истраживања показују да диспозиција појединих типова орнаментике на фасадама храмова, оквирима икона и у илуминацији представља снажан основ за закључак да украс задржава своје традиционално значење, јер представља ознаку за светост и присуство божанства, следећи прастаре обрасце којима су украшавани застори

19старозаветне скиније. О таквом симболичком дискурсу византијске уметности сведоче рукописи као што су синајске Беседе Григорија

Назијанзина (gr. 339), те ватикански и париски примерак Беседа Јакова Кокиновафског (Vat. gr. 1162 и Par. gr. 1208), где у овим кодексима „архитектонски“ оквири не приказују стварне грађевине, већ заправо

20имагинарни свет вишњег Јерусалима.Питање које је постављено поводом заставице пред синаксаром у

јеванђељу попа Добрејша може се поставити и код преплета тзв. архитектонских заставица у рукописима какав је Псалтир Бранка

21Младеновића. Да ли би, сходно наведеном асоцијативном механизму, те 22преплете требало разумети као ћилиме или завесе? Истраживачи су

темељито показали да мотиви вела и завесе јесу значајни делови иконографског програма и симболике хришћанског храма, будући засновани

23на прастарим моделима. Понекад би мотив у укупној замисли програма добио нарочит значај, о чему сведоче примери његове асиметричне

24диспозиције у Станичењу, или с „аплицираним“ текстом на спратном 25параклису бојанске цркве у Софији, као и у олтару храма Светих 40

26мученика у Великом Трнову.У низу студија Х. Кеслер је указао на суштинску важност сликаних

представа скиније у сачуваним рукописима Хришћанске топографије, јер оне представљају извор симболичних мотива који се јављају у многим

14Cf. N. Patterson-Ševčenko, Liturgical Roll, The Glory of Byzantium. Art and Culture of the Middle Byzantine Era A.D. 843-1261, eds. H. C. Evans – W. D. Wixom, New York 1997, 110-111, No. 64.

15Радојчић, Хиландарска повеља, 33-37.16На сасвим слично поређење у тексту са тзв. Косовског стуба недавно је указао

Поповић, Спојени орнамент, 174.17В. Пуцко, Иллюстрации константинопольской рукописи Апостола 1072. г. (Москва,

МГУ, греч. 2/2280), ЗЛУМС 22 (Нови Сад 1986) 7-6, рис. 1.18H. L. Kessler, Spiritual Seeing. Picturing God's Invisibility in Medieval Art, Philadelphia

2000, 53-103.19За неке од примера, cf. Immagini della Gerusaleme celeste dal III al XIV secolo, ed. M. L.

Gatti Perer, Milano 1983, 149-156; Т. Вирсаладзе, Росписи Атенского Сиона, Тбилиси 1984, 13, сл. 7; B. Kühnel, From the Earthly to the Heavenly Jerusalem. Representations of the Holy City in Christian Art of the First Millenium, Rom-Freiburg-Wien 1987, fig. 105-108; Стевовић, Каленић, 159-198; K. Meneši, Sarajevska Hagada – najlepši primerak sefardske grupe rukopisa, Рад музеја

Војводине. Годишњак војвођанских музеја 49 (Нови Сад 2007) 79-84, сл. 3-4. Такође, уп. М. Чанак-Медић, Сликани украс на цркви Св. Ахилија у Ариљу, Зограф 9 (Београд 1978) 5-11; С. Пејић, Манастир Свети Никола Дабарски, Београд 2009, 54-57, сл. 31-32.

20А. М. Лидов, Образ Небесного Иерусалима в восточнохристианской иконографии, Иерусалим в русской культуре, изд. А. Баталов – А. Лидов, Москва 1991, 15-33. За наведене минијатуре, cf. J. C. A(nderson), The Liturgical Homilies of Saint Gregory of Nazianzus, Glory of Byzantium, 109-110, No. 63; id, Homilies on the Life of the Virgin of James the Monk, ibid, 107-109, No. 62; Trésors de Byzance. Manuscrits grecs de la Bibliothèque nationale de France, Paris 2001, 21-22, No. 29.

21Уп. Максимовић, Српске средњовековне минијатуре, 53-59, Т. 48, 49, 52, 60, 67, 68.22О значају скупоцених тканина у средњем веку, cf. A. Muthesius, Byzantine Silk Weaving

AD 400 to AD 1200, Vienna 1997; И. Чокоев, Текстил от средновековни археологически обекти в България, В. Търново 2006; Б. Поповић, Костим и инсигније српске властеле у средњем веку I-II, магистарски рад Филозофски факултет, Београд 2006. За занимљив пример култне функције тканина и њеног одраза у уметности, cf. N. Moran, Byzantine Carpet Ideology, Проблеми на изкуството 1 (София 2007) 13-15; Б. Пенкова, Чудото на св. Никола с килима в Боянската църква, Проблеми на изкуството 1 (София 2008) 6-10.

23О томе исцрпно и убедљиво, cf. H. Papastavrou, Le voile, symbole de L'Incarnation. Contribution à une étude sémantique, CA 41 (Paris 1993) 141-168.

24Б. Цветковић, Ктиторски портрети: М. Поповић – С. Габелић – Б. Цветковић – Б. Поповић, Црква Светог Николе у Станичењу, Београд 2005, 99-104.

25Б. Пенкова, За поминалния характер на стенописите в параклиса на горния етаж на Боянската църква, Проблеми на изкуството 1 (София 1995) 32. Текст на завесици (kourtina

rekoma zavhsa) на северном зиду протумачио је З. Ждраков, Фрагменти от надписи върху

изписани завеси на две български църкви от XIII век, Palaeobulgarica XXVIII (София 2004), бр. 1, 94-105. Такође, cf. A. Lidov, 'Image-Paradigms' as a Category of Mediterranean Visual Culture. A Hierotopic Approach to Art History, Closing Cultures. Conflict – Migration – Convergence. Papers of

ndthe 32 International Congress in the History of Art, Melbourne 13-18, January 2008 (у штампи).26Д. Косева, Новооткрит стенопис в диаконикона на църквата „Св. 40 мъченици“ във

Велико Търново, Palaeobulgarica XXIII (София 1999) 30-40.

Бранислав Цветковић О улози „орнамента“ у сакралном контексту

38 39

27садржајима. Њих је могуће подвести под релативно узак круг знакова, увек укључених у структурни систем (звездасте схеме, цветна поља, преплетне и ромбоидне мреже, шаховска поља). Тако, на пример, резултати истраживања каленићке архитектуре показују да је један од мотива – „шаховско поље“ (од антике употребљаван као ознака за небеску сферу и у подним мозаицима) у хришћанској архитектури смислено постављан у хијерархијски више

28 положаје, у куполе, врх зидног платна, на греду иконостаса и на лукове.Далеко порекло мотива растера је на сводовима египатских гробница и касетираним таваницама античких храмова, али и стела које симболишу

29небо и Јелисијум, па су се исти ови мотиви касније природно нашли и на осликаним таваницама ранохришћанских катакомби (Via latina,

30Comodillaе). Феномен је могуће пратити у безброј случајева и на најширем подручју у европској уметности, све до рубних области као што је Британија, на примерима позносредњовековних енглеских парохијских цркава у

31Тотернхоу или Лутону.Застори скиније украшени звездама, цветовима, ромбоидном мрежом

или шаховским пољима преношени су на фасаде храмова изоловано, као на 32Лазарици, или комбинацијом неколико мотива, као у куполи и на своду

западног травеја у кападокијској цркви Агач Алти, где се истиче мотив 33идентичан са заставице из Добрејшовог јеванђеља (сл. 3-4). Просторна

диспозиција и близина крсту сведоче о традиционалном значењу украса

склопљеног од преплетених цветова, који у семантичком смислу не мора означавати само рај, већ светост уопште.

У овом смислу занимљив је пример архитектонских минијатура из рукописа Свјатослављевог Изборника, где ромбоидна мрежа с цветним мотивом доследно покрива горње, хијерархијски значајније делове

34симболичне грађевине. Чести су примери књижне илуминације с преплетним заставицама у које су уписане речи, као што је Хиландарско

35јеванђеље бр. 4, или Милешевски штампани псалтир, где је сложена 36преплетна структура оквир синтагме Свете Тројице (сл. 5). Преплетна поља

свих заставица, без обзира на мотив, одликују особине реда, хармоније и лепоте, што су категорије иманентне божанском начелу, дакле супротне принципу хаоса, због чега су примерене да представљају оквир Божијем

37имену.Улози орнамента у контексту дечанског храма била је посвећена студија

М. Марјановића, који је, између осталог, указао и на проблем недостатка 38одговарајуће терминологије у истраживању орнамената. Колико је овај

проблем сложен уочава се већ у уводу студије где аутор образлаже значење појма орнамент користећи латински глагол ornare, као и француску именицу

39décor, али не и грчки термин, Ð kÒsmoj. У радовима посвећеним смислу и значењу орнаментике одавно је уочена важност етимологије речи којима се у

40различитим језицима означава украс. Право значење и улогу орнамента стога није могуће разумети при важећој дефиницији, која врши поделу на

41геометријске, биљне и животињске. Пракса истраживача је издвајање 27H. L. Kessler, Medieval Art as Argument, Iconography at the Crossroads, ed. B. Cassidy,

Princeton 1993, 59-70; id, Gazing at the Future. The Parousia Miniature in Vatican Cod. gr. 699, Byzantine East, Latin West: Art Historical Studies in Honor of Kurt Weitzmann, eds. D. Mouriki et al, Princeton 1995, 365-371; id, Configuring the Invisible by Copying the Holy Face, The Holy Face and the Paradox of Representation, eds. H. L. Kessler – G. Wolf, Bologna 1998, 129-151. До истих резултата истраживања дошле су Г. М. Зеленская, Новый Иерусалим. Путеводитель, Москва 2003, 143-149, 262-268; иста, Новый Иерусалим под Москвой. Аспекты замысла и новые открытия, Jerusalems. Hierotopy and Iconography of Sacred Spaces, ed. A. Lidov, Moscow 2009 М. Орлова, Орнамент в монументальной живописи древней Руси, конец XIII – начало XVI века. Часть I, Москва 2004, 23-33. Питање је, заправо, давно разматрао E. Kantorowicz, The King's Two Bodies: A Study in Mediaeval Political Theology, Princeton (1966) 1997, 67-77.

28Стевовић, Каленић, 166-179 (са примерима и литературом). За сличне примере, cf. P. L. Vocotopoulos, Church Architecture in the Despotate of Epirus: The Problem of Influences, Зограф 27 (Београд 1998-1999) 79-92, fig. 5, 8, 10. За лук нише трпезарије у Чарикли, cf. N. Thierry, La Cappadoce de l'antiquité au Moyen âge, Turnhout 2002, 206, fig. 128.

29О томе, cf. I. Lavin, The Ceiling Frescoes in Trier and Illusionism in Constantinian Painting, DOP 21 (Washington D.C. 1967) 97-113; Ј. Магловски, Гробница Енијеваца. Прилог иконологији шемпетерских гробница, Свеске ДИУС 11-12 (Београд 1981) 21-31. За сличан изглед таванице цркве Бахатин Килисеси у Перистреми, cf. Thierry, op. cit, 149, Sch. 54.

30H. Stuart Jones, The Catacomb of Commodilla, The Journal of Theological Studies VII/28 (London 1906) 615-620; J. Elsner, Imperial Rome and Christian Triumph: The Art of the Roman Empire AD 100-450, Oxford 1998, 139, 156-158, fig. 104; id, Inventing Christian Rome: the role of early Christian Art, Rome the Cosmopolis, eds. C. Edwards – G. Woolf, Cambridge 2003, 94, fig. 11.

31R. Marks, Image and Devotion in Late Medieval England, Phoenix Mill 2004, 98, 158, figs. 64, 109.

32Уп. В. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 151, сл. 45.33Thierry, op. cit, Pl. 52, 54. Слични мотиви насликани су и на сводовима кападокијских

цркава Св. Стефан, Св. Василије и Кокар килисе, cf. op. cit, 141, fig. 92, No. 33, Pl. 40, 47, 54, 59.

New , 745-771 и

34За колор репродукцију, cf. O. Z. Pevny, Kievan Rus', Glory of Byzantium, 282.35З. Ракић, Сликани украс ћирилских рукописа XVI и XVII века, Манастир Хиландар, изд.

Г. Суботић, Београд 1998, 310.36Д. Медаковић, Графика српских штампаних књига XV-XVII века, Београд 1958, T. CI, 1;

T. CVI, 1; В. Хан, Дуборез Србије, Македоније и суседних земаља у светлу орнаментике Моравске школе, Моравска школа и њено доба, 330, сл. 18; А. Јевтић, Милешевски штампани псалтир и значај псалтира у животу српског народа, Милешева у историји српског народа, изд. В. Ј. Ђурић, Београд 1987, 205-218; Ј. Љ. Немировски, Прва и друга штампарија манастира Милешеве, Милешевски записи 2 (Пријепоље 1996) 160, 173, сл. 6.

37За магичне квадрате који у својој структури спајају савршене геометријске облике и словне знаке, cf. U. Ernst, Literaturbeziehungen zwischen Byzanz und dem Westen. Das Figurengedicht als europäische Gattung im Spannungsfgeld zweier Kulturen, Byzanz – das „andere“ Europa, Das Mittelalter. Perspektiven mediävistischer Forschung 6, 2 (Berlin 2001) 61-82.

38М. Марјановић, Основна објашњења о намени и врстама орнамената у дечанском живопису, Зидно сликарство манастира Дечана. Грађа и студије, изд. В. Ј. Ђурић, Београд 1995, 513-531; А. Нитић, Сликани орнаменти у Дечанима. Мотив и распоред, исто, 473-511. Такође, уп. С. Орловић, Орнаменти са фресака цркве манастира Крупе, Гласник ДКС 33 (Београд 2009) 64-168.

39Основно значење речи је ред, распоред, поредак, а затим украс, накит, свемир и свет, док појам Ð di£kosmoj означава још и ред у свету, уп. N. Majnarić – O. Gorski, Grčko-hrvatski ili srpski rječnik, Zagreb 1983, 96-97, 238.

40О томе, cf. Trilling, “Meaning” and Meanings in Ornament, http://raritanquarterly.rutgers.edu/.41Уп. M. Š(epe)r, Ornament, Enciklopedija likovnih umjetnosti 3, Zagreb 1964, 600; З. Ракић,

Заставица (застава), Лексикон српског средњег века, изд. С. Ћирковић – Р. Михаљчић, Београд 1999, 220-222; Ј. Ердељан, Минијатуре, исто, 408-411; З. Ракић – Ј. Ердељан, Орнаменти, исто, 472-473.


40 41

појединачног мотива из структуре који се затим подвргава анализи, као да је реч о самосвојном симболу. У том смислу, постојећа категоризација такође не доприноси решавању питања, јер највећи број заставица чине комбинације мотива у ромбоидној мрежи, као у Беседама св. Григорија

42Богослова (МСПЦ 119) (сл. 6). Дескриптивни метод све теже је применљив 43чим је структура заставице сложенија (Хил. 21) и неупотребљив ако се у

44структури јави текст (Хвалов зборник).Интенционалност у диспозицији орнамента опажа се на широком

простору, док је консеквентност његове појаве у вишим зонама свакако у вези с прозорским отворима као извором светлости која се изједначава с Божанским Логосом. Неки примери керамопластичног украса на фасадама цркава дословно понављају мотиве са застора старозаветне скиније

45(Љуботен, Кучевиште, Заум, Преспа). На другој страни, ромбоидна мрежа са љиљанима, чест фасадни мотив у керамопластици, још више је присутан у живопису, као на луку једног прозора у Дечанима (сл. 7) или на осликаним

46стубовима наоса кападокијске цркве у Ески Гимиш (сл. 8). У више студија Х. Кеслер је указао да мрежасти мотив с цветовима има порекло у изгледу застора старозаветне скиније, истакавши као аргументе минијатуре у синајском и ватиканском рукопису Хришћанске топографије (Sinai cod. 1186

47и Vat. gr. 699) (сл. 9). О томе додатно сведочи и позадина Христове фигуре у виду ромбоидне мреже с љиљанима на минијатури у ватиканском препису Хришћанске топографије (Vat. gr. 699), којом је представљено небеско

48царство. Метафоричност иконографског језика је основ који омогућава употребу ромбоидне мреже с љиљанима као ознаке за божанско присуство, што је Х. Кеслер такође показао на примеру минијатуре из ватиканске Лествице (Vat. Ross. gr. 251), где су Мандилион и Керамион натписима повезани за Мојсијеве плоче Декалога, а орнаментом за изглед скиније

49(сл. 10).Ромбоидна мрежа јесте мотив који се среће и на ходочасничким

ампулама које представљају Свети гроб, на примерцима ране камене пластике и парапетним плочама, као и на највећем броју очуваних примерака

50црквених врата из средњег века. Та теолошки дубоко заснована симболика

препознаје се у сваком контексту који је претпостављао присуство светости, па је таква и тканина којом је огрнут бугарски хан Борис у сцени покрштавања у рукопису Мадридског Скилице, а исти мотив је и на хаљини коју носи краљ Тиридат на фресци његовог крштења у цркви Тиграна Оненца

51у Ани. Треба тек испитати пролиферацију мотива на тканинама и њихову могућу симболичну вредност у смислу јеванђеоског цитата „обуците се као изабраници Божији“ (Кол. 3, 12) јер се мотиви са застора старозаветне скиније срећу на тканинама дворског и властеоског костима. У том смислу важно је имати у виду чињеницу да је персонификација Цркве на студеничком Распећу одевена у симболичну одежду идентичну тканини

52Мандилиона. Како је ромбоидна мрежа с цветним мотивима најчешћи украс тавлиона у светитељском костиму и значајних „тканина“ као што су наслон или седиште Христовог или Богородичиног престола, Богородичин одар и узглавје, покривке моштију, подее и енхириони, или владарски

53супедиони, грађа пред истраживача поставља питање није ли функција овог 54мотива била аналогна улози какву су имали panni literati. Упечатљив је

пример посебне функције тог „украса“ у западном травеју градачке цркве, где је с истом наменом употребљен у низу суседних тачака, на Христовом трону, сакосу покојног краља Уроша, покривкама за мошти у обе сцене

55преноса на западном зиду, као и на Мандилиону над порталом. О суштинској повезаности овог „орнамента“ с оним што се у средњем веку сматрало сакралним, сведочи изглед подее окачене испод иконе Богородице Одигитрије у представи 23. строфе Акатиста у Козији, где је на позадини украшеној ромбоидном мрежом с уписаним цветовима приказана фигура

42 Максимовић, Српске средњовековне минијатуре, 127, Т. 60.43Исто, 125, сл. 145.44Codex »Christiani« nomine Hval. Potpuno faksimilirano izdanje originala iz Univerzitetske

biblioteke u Bolonji, Sarajevo 1986, fol. 133r.45В. Кораћ, Споменици монументалне српске архитектуре XIV века у Повардарју,

Београд 2003, 114, црт. 4, сл. 13, 17, 20, 21 (Љуботен), 138, црт. 9, сл. 13, 16, 19-22 (Кучевиште), 247, 249, црт. 4-6, сл. 9-11 (Заум); Г. Суботић, Охридска сликарска школа XV века, Београд 1980, сл. 10, 11 (Преспа).

46Thierry, op. cit, 207, fig. 129.47Kessler, Medieval Art as Argument, Spiritual Seeing, 59, fig. 3.4; Kühnel, op. cit, 152-155, fig.

119.48Kessler, Gazing at the Future, Spiritual Seeing, 88-103, Pl. III.49Kessler, Spiritual Seeing, 58-87, fig. 3.5, Pl. IVb.50Гергова, Хреловата врата от Рилския манастир като врата към рая, 17-27. За

поједине примере, уп. М. Ђоровић-Љубинковић, Средњовековни дуборез у источним областима Југославије, Београд 1965, 42-53. Такође, cf. M. E. Frazer, Church Doors and the Gates of Paradise: Byzantine Bronze Doors in Italy, DOP 27 (Washington D.C. 1973) 147-162.

51S. Tomeković, Note sur la conversion des Russes dans l'art byzantin, Зограф 19 (Београд 1988) 9-10, fig. 9, 12.

52Уп. Г. Бабић – В. Кораћ – С. Ћирковић, Студеница, Београд 1986, 79, сл. 67.53За тавлион, уп. В. Ђурић, Византијске фреске у Југославији, Београд 1974, Т. XXXVIII.

За одар у Успењу, уп. С. Габелић, Манастир Лесново. Историја и сликарство, Београд 1998, сл. 28. За подеу, cf. N. Patterson-Ševčenko, Icons in the Liturgy, DOP 45 (Washington D.C. 1991) 45-57. За енхирион cf. V. Nunn, The Encheirion as adjunct to the Icon in the Middle Byzantine Period, BMGS X (London 1986) 73-102. Симболични „подножник Бога“ (хебрејски шекина), тј. Божије присуство на земљи, исказан овим мотивима налази се на царским хаљинама и супедиону, cf. H. Maguire, Images of the Court, Glory of Byzantium, 182; id, The Homilies of John Chrysostome, ibid, 208, No. 143, али и као подножник јеванђелиста, cf. P. L. Vocotopoulos, L'Évangile illustré de Mytilène, Студеница и византијска уметност око 1200. године, изд. В. Кораћ, Београд 1988, 378, fig. 5.

54За мотиве panni literati, уп. Л. Павловић, Иконографска епиграфика код пророка, ЗЛУМС 20 (Нови Сад 1984) 3-45. За обичај мултипликовања хришћанских тема на рановизантијском текстилу, cf. H. Maguire, Magic and the Christian Image, Byzantine Magic, ed. H. Maguire, Washington D.C. 1995, 51-71.

55Б. Живковић, Конзерваторски радови на фрескама манастира Градца, Саопштења VIII (Београд 1969) 124-125, сл. 6-7; Б. Тодић, Сопоћани и Градац. Узајамност фунерарних програма две цркве, Зограф 31 (Београд 2006-2007) 59-76, сл. 2, 8, 9, 11.


42 43

56византијског цара у молитви. Да избор управо овог мотива није била случајност показује изглед скараникона на дворским портретима у Типику Линколновог колеџа, где је представа цара на трону постављена на идентичну

57позадину.Временом је највећи део „сакралне“ орнаментике, чији је смисао

неодвојив од просторног контекста хришћанског храма, заборављен. О томе сведочи пример олтара знамените Еуфразијеве базилике у Поречу, где је у центру апсидалног зида, изнад саме катедре, у техници opus sectile изведен стилизован Голготски крст на брду са позадином коју чини ромбоидна мрежа (сл. 11). У научној литератури се, међутим, анализа зауставља само на истицању Голготског крста, док се у позадини види поље које подсећа на

58звездано небо. О свесној употреби мреже с цветовима као ознаке за небеску сферу и присуство светости, доказ пружа њихова доследна примена на луковима храмова јер у топографском погледу представљају симбол неба, о чему сведоче споменици који су просторно и временски веома удаљени,

59Антонијевски манастир у Новгороду или Нова Токале црква у 60Кападокији.

У рукописној илуминацији Хваловог зборника налази се досад неуочено сведочанство да је човек средњег века у заставицама и раскошној

61орнаментици видео ознаке за присуство божанства, тј. светости. На листу с текстом поглавља Десет Божијих заповести насликана је раскошна заставица с ромбоидном мрежом и хералдичким љиљанима изведеним у злату. Уз њу се налази текстуални „кључ“, сличан оном из Добрејшовог јеванђеља (сл. 12). На левој маргини, уз застављено поље, писар Хвал крстјанин записао је Божије име у абревијатури: b(og)y, у форми sacra

nomina, чиме је читаоцу ставио до знања шта би требало да представља 62раскошна заставица која претходи речима забележеним на Синајској Гори.

Изузетно важно сведочанство о месту које је за средњовековне учене људе и уметнике имао растер с уписаним цветним мотивом представља раскошни рукопис Четворојеванђеља које је 1354/5. израђено за серског

63митрополита Јакова, а данас је у фонду Британске библиотеке. Све досадашње студије о овом рукопису истичу византијско порекло и његових заставица и минијатуре с портретом Јакова, с тим што се сегмент над митрополитом, коју чини појас ромбоидне мреже с мотивима цветова,

64описује само као „украс“, тј. цветна позадина (сл. 13). Нема никакве сумње, међутим, да растер следи структуру већ описиваних заставица па је овај сегмент минијатуре погрешно тумачити као „цветну позадину“ или обичан

65украс. Његово је значење исказано положајем у представи, јер је постављено над полукружним сегментом неба с Христовим попрсјем. По томе се иконографија минијатуре непосредно везује за византијске обрасце и синајски рукопис Хришћанске топографије бр. 1186 (сл. 14). Између сегмента изнад Јаковљевог портрета и слике неба у синајском рукопису (која је, штавише, означена натписом h basile…a tîn ouranîn) постоји апсолутна једнакост, јер је у оба случаја небеско царство дочарано ромбоидном мрежом с љиљанима. Осим тога, код обе минијатуре уцртана је једна кружница; у лондонском рукопису у круг је смештен текст Јаковљеве есхатолошке

66молитве, док је у синајском уписан Христов лик.Досад неуочена структурална и топографска подударност између ових

примера учвршћује уверење да за „украс“ у сакралном контексту треба користити прецизнији језик, онај који извире из суштине украшених богослужбених списа. О томе сведочи и сам писар лондонског јеванђеља, Калист расодер. Он је у колофону рукописа оставио о томе чврст доказ јер је

67целокупан украс у кодексу упоредио са звезданим небом. То је небо, али не у 68астрономском, већ у теолошком смислу. На исти начин биљни украс у

56G. Babić, L'iconographie constantinopolitaine de l'Acathiste de la Vierge à Cozia (Valachie), ЗРВИ XIV/XV (Београд 1973) 178, 83-188, Fig. 4, 6.

57I. Spatharakis, The Portrait in Byzantine Illuminated Manuscripts, Leiden 1976, 190-206, fig. 144, 146-149; Babić, op. cit, Fig. 10-11.

58A. Terry, The Opus Sectile in the Eufrasius Cathedral at Poreč, DOP 40 (Washington D.C. 1986), 153-154, Panel 11. Такође, уп. M. Vicelja-Matijašić, Istra i Bizant. Neki povijesno-ikonografski aspekti u interpretaciji umjetnosti 6. stoljeća u Istri, Rijeka 2007, 154, sl. 90, 141; G. Noga-Banai, Time and Again in Poreč: A Note on the Decoration Program of the Apse in Basilica Eufrasiana, Ikon 1 (Rijeka 2008) 80, fig. 5; M. Vicelja-Matijašić, Christological Program in the Apse of Basilica Eufrasiana in Poreč, ibid, 94, fig. 14.

59Вл. В. Седов, Сакральное пространство древнерусского храма: архитектурный аспект, Hierotopy. The Creation of Sacred Spaces in Byzantium and Medieval Russia, ed. A. Lidov, Moscow 2006, 578, сл. 3.

60Thierry, op. cit, No. 35, Pl. 80. За Токале, cf. A-J. W. Epstein, Tokali Kilise. Tenth Century Metropolitan Art in Byzantine Cappadocia, Washington D.C. 1986.

61Уп. Zbornik Hvala Krstjanina. Transkripcija i komentar, izd. H. Kuna, Sarajevo 1986, 361; J. Maksimović, Iluminacija Hvalovog zbornika, isto, 22-29; V. J. Đurić, Minijature Hvalovog rukopisa, ИГ 1-2 (Београд 1957) 43.

62Codex »Christiani« nomine Hval, fol. 151r. Уп. Zbornik Hvala Krstjanina. Transkripcija i komentar, izd. H. Kuna, Sarajevo 1986, 361. У издању има доста пропуста, као и грешака у транскрипцији.

63Уп. Г. Острогорски, О серском митрополиту Јакову, ЗФФ X (Београд 1968) 219-225.64 eM. Harisiadis, Les miniatures du Tétraévangile du métropolite Jacob de Serrès, Actes du XII

Congrès International d'études byzantines. Ochride, 10-16 septembre 1961, Tome III, Beograd 1964, 121-130; иста, Раскошни византијски стил у орнаментици јужнословенских рукописа из XIV и XV века, 214; Spatharakis, op. cit, 89-90, 243-244, 260, fig. 57-58; Ch. Walter, The Portrait of Jakov of Serres in Londin. Additional 39626, Зограф 7 (Београд 1976) 65-72; J. Maksimović, Les

eminiatures byzantines et serbes vers le milieu du XIV siècle, Дечани и византијска уметност средином XIV века, изд. В. Ј. Ђурић, Београд 1989, 141-142, fig. 3-4; Z. Gavrilović, The Gospels of Jakov of Serres (London, B. L., Add. 39626), The Family of Branković and the Monastery of St. Paul Mount Athos, Through the Looking Glass: Byzantium through British Eyes, ed. R. Cormack – E. Jeffreys, Aldershot 2000 (= Studies in Byzantine and Serbian Meideval Art, Pindar Press, London 2001, 271-280); S. McK(endrick), The Gospels of Jakov of Serres, Byzantium. Faith and Power (1261-1557), ed. H. C. Evans, New York 2004, 54, n. 7, No. 25.

65Cf. A. Džurova, La production de manuscrits à l'époque des Croisades (Cod. D. Gr. 358 et 339), Dopo le due cadute di Costantinopoli (1204, 1453): Eredi ideologici di Bisanzio. Atti del Convegno Internazionale di Studi, Venezia, 4-5 dicembre 2006, eds. M. Koumanoudi – Ch. Maltezou, Venezia 2008, 322, T. 9.

66Kessler, Spiritual Seeing, 29-103, fig. 3.2, 5.4, 5.7, Pl. IVa.67Стари српски записи и натписи I, изд. Љ. Стојановић, Београд 1902, 38-39, бр. 103.68За различите начине приказивања неба, cf. A. Grabar, L'Iconographie du Ciel dans l'art

chrétien de l'Antiquité et du haut Moyen Age, CA 30 (Paris 1982) 5-24.


44 45

облику розете над фигуром праоца Јакова, на страницама с приказом Христовог родослова у Четворојеванђељу цара Ивана Александра из Британске библиотеке (Add. Ms. 39627), не представља тек орнамент без

69икаквог посебног значења, већ управо „звезду Јаковљеву“ (сл. 15). О спремности да се апстрактни појам изрази симболом или дијаграмом

70 сведоче и дечански рукописи Поука аве Доротеја. Као једина „илустрација“ у дечанском рукопису бр. 78, на маргини л. 64v насликана је кружница с

71бојеним преплетима. Везана је непосредно за текст поуке крај које је насликана, а представља слику теоцентричног универзума у чијем је центру Бог, док су преплетне траке „путеви човечијег живота“, како стоји у самом

72тексту. Овај необични цртеж по облику подсећа на схематични „дијаграм“ из рукописа научног трактата византијског цара и писца Теодора II

73 Ласкариса, сада у Националној библиотеци у Паризу. Чини се зато оправданим закључак да се разматрани мотиви, чије је порекло у представама застора старозаветне скиније, могу користити за испитивање начина представљања присуства светости у различитом контексту, укључујући и сликане украсе на реликвијарима, као што је, на пример, средњовековни кивот с моштима св. Јована Рилског, који је тек недавно

74публикован (сл. 16).* * *

У западноевропској уметности средњег века разматрани мотиви су широко коришћени, о чему сведоче хиљаде примера. Довољно је указати на оне као што су Латински псалтир из Болоње с краја 13. века или Дучова

75Madonna dei franziscani. Истоветни инструменти за представљање светости 76долазе до изражаја на оковима икона. Од позновизантијских примера који

су доспели у западне колекције веома занимљив је чувени мозаички Диптих с представама Великих празника, сада у Фиренци, чији је раскошни емајлни оквир већим делом састављен од плочица с мотивом ромбоидне мреже с

77љиљанима.Употреба сегментираног ромбоидног поља с уписаним златним

љиљанима као ознаке за светост у западноевропској уметности упоредо је коришћена и у владарској симболографији, о чему сведоче многобројни

78извори. Ипак, појава мреже с љиљанима никако није ограничена на контекст владарских портрета, што је очевидно на примеру неких од најраскошнијих рукописа где се ромбоидна мрежа јавља као позадина

79сакралних приказа. Она се често користи у илустрацијама Генезе, представи Стварања неба, али треба уочити да се среће и на минијатурама које приказују старозаветну скинију, дакле у свом традицоналном смислу, као у рукопису Библијске историје из Националне библиотеке у Паризу

80(сл. 17).Ипак, чини се да у западноевропској историографији преовлађује

уверење да мотив има деноминацију искључиво везану за краљевску власт, па се тумачи у националним категоријама, пошто се до крина као симбола (fleur-de-lis) дошло издвајањем појединачног мотива из структуре небеског

81растера. Употреба крина у владарској иконографији и хералдици, међутим, 82није била ограничена само на једну област, државу или династију. На другој

страни, извори указују на стално присуство „небеског свода“ у владарској сценографији у форми познатој као „cloth of honour“, која је требало да укаже

83 на небеско порекло власти, што је био случај и с владарским инсигнијама.

69За колор репродукцију, cf. E. Dimitrova, The Gospels of Tsar Ivan Alexander, London 1994, 6, fig. 1.

70Слова аве Доротеја (1390-1400), Дечани Рс 78, fol. 64r. Cf. B. B(aldwin), Dorotheos of Gaza, ODB 1, 654. За преписе Доротеја у домаћим збиркама, уп. Д. Богдановић, Инвентар ћирилских рукописа у Југославији (XI-XVII века), Београд 1982, 30. За преводе на другим словенским језицима, уп. И. Христова, Славянските преводи на монашеските поучения на авва Доротей, Palaeobulgarica XXV, 2 (София 2001) 36-53.

71Овај је лист репродукован у црно-белој техници још у: Примери из старе српске књижевности, изд. Ђ. Трифуновић, Београд 1975, XIX.

72За савремени превод, уп. Поуке аве Доротеја, Манастир Хиландар 2000, 63.73BNF, Ms. suppl. gr. 460, fol. 197v, cf. Trésors de Byzance, 24,-25, No. 35.74И. Гергова, Ковчегът с мощите на св. Йоан Рилски, Християнско изкуство и култура в

югозападните български земи. Материали от научна конференция, Известия IV, Благоевград 2005, 60-72, пос. 61, сл. 4. Слично су украшени и млађи кивоти, уп. В. Ј. Ђурић – С. Ћирковић – В. Кораћ, Пећка патријаршија, Београд 1990, 292, 294, сл. 188; Б. Кулић, Тронови за мошти у фрушкогорским манастирима половином XVIII века, ЗМСЛУ 32-33 (Нови Сад 2003) 171-181.

75Ch. F(örstel), Latin Psalter, Byzantium. Faith and Power, 472-473, No. 282; J. Polzer, Studies in Late Dugento and Early Trecento Painting. Who is Duccio?Part I, Зограф 30 (Београд 2004-2005) 105, fig. 16.

76С. Радојчић, За историју сребрног рељефа у византијској уметности, Узори и дела старих српских уметника , Београд 1975, 53-72; A. Grabar, Les revêtements en or et en argent des icônes byzantins du Moyen Age, Venezia 1975; И. А. Стерлигова, О значении драгоценного убора в почитании святых икон, Чудотворная икона в Византии и древней Руси, ед. А. М. Лидов,

Москва 1996, 123-132; J. Durrand, Precious-Metal Icon Revetments, Byzantium. Faith and Power, 243-251 (252-257, cat. no. 150-155). Такође, cf. H. Belting, Likeness and Presence: a history of the image before the era of art, Chicago 1997, passim; G. Peers, Sacred Shock. Framing Visual Experience in Byzantium, Penn State Press 2004, passim; B. Pentcheva, Icons and Power: the Mother of God in Byzantium, Penn State Press 2006, passim.

77A. E(ffenberger), Mosaic Diptych with Cycle of Feast Days, Byzantium. Faith and Power, 219-220, No. 129, fig. 7.1.

78За примере уп. дигиталну датотеку, Bibliothèque nationale de France, http://gallica.bnf.fr/.79Cf. M-P. L(affitte), Missel à l'usage de la Sainte-Chapelle, Le trésor de la Sainte-Chapelle,

Paris 2001, 196-197, Cat. 48; D. G(aborit)-C(hopin), Evangiles de la Sainte-Chapelle dits «l'Apocalypse», ibid, 215-220, Cat. 59.

80Bibliothèque nationale de France, Ms. fr. 8, fol. 62v (Tabernacle), http://gallica.bnf.fr/.81Драстичан пример је A. Lombard-Jourdan, Fleur de lis et oriflamme: Signes célestes du

royaume de France, Paris 1991. За приказ књиге, cf. B. Bedos-Rezak, Speculum 69, 1 (Jan., 1994) 205-207. Крин се, међутим, као симбол јавља на новцу Јудеје још у доба Антиоха III, па свако „национализовање“ сакралног порекла крина као симбола нема никакве историјске основе.

82О крину симболу, cf. http://en.wikipedia.org/wiki/Fleur_de_lis; С. Марјановић-Душанић, Владарске инсигније и државна симболика у Србији од XIII до XV века, Београд 1994, 129-131 (са прегледом литературе). О крину као симболу св. Трифуна, уп. S. Gabelić, O ikonografiji sv. Trifuna, Културно наследство 28-29 (Скопје 2004) 107-117. Настанак традиције о чуду св. Трифуна са цветањем увелог крина у Никеји досад није довођено у етимолошку везу с именом светитеља, пошто грчки tÒ tr…fullon значи тролист, уп. Majnarić – Gorski, Grčko-hrvatski ili srpski rječnik, 421.

83Cf. http://en.wikipedia.org/wiki/Baldachin.


46 47

О томе је реч у познатој француској хроници ремског надбискупа Јувенала: Поред светих сцена, у Паризу се 1389. године, приликом доласка Изабеле Баварске као супруге Шарла VI, између осталих призора, могло видети како се спушта један анђео помоћу добро направљених справа с торњева Богородичине цркве; управо када краљица пролази, он се пробија кроз пукотину плавог, златним љиљанима украшеног тафтаног застора којим је прекривен сав мост, ставља јој на главу круну и поново нестаје као што је и

84дошао, као да се сам од себе вратио у небо.Старозаветни мотиви који су преко икона-парадигми, какав је

Мандилион, снажно утицали на изглед и употребу симбола и орнамената, 85временом су падали у заборав. О томе добро говоре покушаји да се само на

основу појаве ромбоидне мреже с уписаним цветовима на икони Светог убруса из катедрале у Лану одреди њено порекло. Пошто је уочио да се „украсни“ мотив на Мандилиону подудара с орнаментима на оковима икона пронађених током археолошких истраживања брда Трапезице у Трнову, К. Мијатев је својевремено претпоставио да је чувени лански Убрус такође

86морао потицати из бугарске престонице. Мотив се и у најновијим студијама 87објашњава тешко доказивим преузимањем из других техника. Обиље

примера, међутим, јасно показује да је ромбоидна мрежа с цветним мотивима семантички неодвојива од дугом традицијом утврђеног сакралног контекста.

84Jéan Juvenal des Ursins, Histoire de Charles VII, Roy de France, eds. Michaud-Poujoulat, Lyon-Paris 1851, 378. За превод, уп. Ј. Хојзинга, Јесен средњега века, Београд 1991, 356.

85Kessler, Medieval Art as Argument, Spiritual Seeing, 60-63; id, Gazing at the Future, ibid, 100-103.

86K. Mijatev, Über den Ursprung der Ikone »La Sainte Face da Laon«, ЗНМ IV (Београд 1964) 231-238. За колор репродукцију, cf. A. Popov, Tsarevgrad Turnov, Sofia 1985, 41. За икону у Лану, cf. A. W(eyl) C(arr), The Holy Face of Laon, Byzantium. Faith and Power, 174-175, No. 95.

87Cf. M. Brown, When Illuminated Manuscripts are not What They Seem: the Cases of Holkham Bible Picture Book and a Newly Discovered Croatian Altarpiece, Ikon 1 (Rijeka 2008), 104, 105, где се “diaperwork backgrounds, resembling figured silks” тумаче угледањем на “opus anglicanum”.

МА Branislav CvetkovićRegional Museum, Jagodina

The author sets an analysis by firstly examining ornamental motifs in the well-known thheadpiece illustration of the Synaxarion in the 13 C. Bulgarian manuscript Gospels of

Dobreysho. With structure made of interlaces and of intertwined circles and palmettes, it has long been a matter of scholarly attention, due to following inscription written above it: this is the Heaven, also called Paradise, which clarifies its meaning. In order to uncover the actual origin of the motifs, the author surveys a huge body of comparative material scrutinizing existing methods in research of both function and sense of medieval Byzantine ornament. The issue of terminology is firstly questioned, as being mirrored in free associations used in descriptions (headpieces as “carpets”), in unfounded typology (classification of ornaments as geometric, floral or animal), and in superficiality of “norms” (palmettes, acanthus, lily, etc).

Given the immense significance of etymology of terms denoting ornament in various languages, which has been traced in a number of scholarly works, the author puts forward his argument that the sense of “ornament” in a sacred context was never purely or only decorative, but that its basic role was to denote sacredness of a particular space and/or presence of God. Various examples from all periods of Byzantine art corroborate the thesis, from the manuscript illumination and wall paintings (in Cappadocia, Russia, Balkans), to revetments and backgrounds of icons. Herbert Kessler's recent research of Judaeo-Christian symbols-paradigms points to essential value of OT Tabernacle images from manuscripts of Christian Topography in producing sources of symbolic motifs to appear in multiple later instances. Although not much varied, the motifs always form a structural unit (starry or flowery fields, interlace or diaper schemes, checkerboards). They originate from the coffered ceilings of antique tombs and temples signifying Heavens and Elysium, and reappear with identical forms in medieval art. The author analyzes the neglected segment of the portrait miniature from the Gospels of Jacob, the Metropolitan of Serres, perhaps the most obvious testimony to the meaning the diapered pattern with flower motifs had for the medieval people and their artists, as well as hitherto overlooked example from the headpiece preceeding the Ten Commandments chapter in the Codex of Hval, with textual explanatory inscription similar to the one from Gospels of Dobreysho.


ON FUNCTION OF ORNAMENTIN A SACRAL CONTEXT


48 49


Слика 1 Добрејшово јеванђеље, НБС, л. 7 (по: Д. Фокас)

Figure 1 Gospel of Dobrejse, NLS, p.. 7 (according to D. Fokas)

Слика 2 Добрејшово јеванђеље, НБКМ, л. 121 (по: Д. Фокас)

Figure 2 Gospel of Dobrejse, NLKM, p.. 121 (according to D. Fokas)


50 51


Слика 3 Агач Алти, Кападокија, западни травеј (фото: Бојан Поповић)

Figure 3 Agacalti, Cappadokia, western trave (photo: Bojan Popovic)

Слика 4 Агач Алти, Кападокија, купола (фото: Бојан Поповић)

Figure 4 Agacalti, Cappadokia, dome (photo: Bojan Popovic)


52 53


Слика 5 Милешевски псалтир (по: В. Хан)

Figure 5 Psalter of Milesevo (according to: V. Han)

Слика 6 МСПЦ 119, л. 291 (по: Ј. Максимовић)

Figure 6 MSPC 119, p.. 291 (according to: Ј. Маksimovic)


54 55


Слика 7 Дечани, прозорски лук (фото: Бојан Поповић)

Figure 7 Decani, window arch (photo: Bojan Popovic)

Слика 8 Ески Гимиш, наос (по: N. Thierry)

Figure 8 Eski Gimis, nave (according to: N. Thierry)


56 57


Слика 9 Vat. gr. 699, fol. 89 (по: B. Kuehnel)

Figure 9 Vat. gr. 699, fol. 89 (according to: B. Kuehnel)

Слика 10 Vat. Ross. gr. 251, fol. 12v (по: H. Kessler)

Figure 10 Vat. Ross. gr. 251, fol. 12v (according to: H. Kessler)


Слика 11 Еуфразијева базилика, Пореч (по: M. Vicelja-Matijašić)

Figure 11 The Euphrasian Basilica, Porec (according to: M. Vicelja-Matijašić)

58 59


Слика 12 Хвалов зборник, л. 151 (по: H. Kuna)

Figure 12 Hval Manuscript, p. 151 (according to: H. Kuna)


Слика 13 British Museum, Add. 39626, fol. 292v (по: Ј. Максимовић)

Figure 13 British Museum, Add. 39626, fol. 292v (according to: Ј. Maksimovic)

60 61


Слика 14 Sinai cod. 1186, fol. 69 (по: H. Kessler)

Figure 14 Sinai cod. 1186, fol. 69 (according to: H. Kessler)


Слика 15 British Museum, Add. 39627, fol. 6v (по: E. Dimitrova)

Figure 15 British Museum, Add. 39627, fol. 6v (according to: E. Dimitrova)

62 63


Слика 16 Кивот св. Ивана Рилског, Рила (по: И. Гергова)

Figure 16 Coffin of St. Ivan of Rila (according to: I. Gergova)


Слика 17 BNF Ms. fr. 6, 62v (http://gallica.bnf.fr/)

Figure 17 BNF Ms. fr. 6, 62v (http://gallica.bnf.fr/)

64 65

Настављајући раније започета истраживања на територији Доња Преспа, Корча, Москопоље (Р. Албанија; сл.1), открили смо још неколико до

1сада непознатих ликова словенских светитеља Климента и Наума.Иако су протеклих тридесетак година истраживачи из балканских

земаља и неких европских центара дали значајан допринос расветљавању овог периода историје Охридске архиепископије, мноштво цркава крије још непубликоване ликове ових светитеља, поштованих, не само у Охридској архиепископији, већ и на ширим просторима Балкана.

Истраживања уметности XVIII века на поменутом подручју значајно је пре двадесетак година унапредио Цветан Грозданов, радећи на књизи


Апстракт: У наосу цркве Успења Богородице у Москопољу, на јужном зиду, одмах до олтарске преграде, откривена је представа светог Климента Охридског. С његове десне стране насликани су првоапостоли свети Петар и Павле. Овим тематским избором, иначе ретким, непознати зографи су желели да подсете на апостолску делатност светог Климента Охридског међу Словенима.У цркви светог Ђорђа, село Шиписка, на источној страни североисточног ступца, у олтару, откривен је лик светог Наума. И поред великог броја представа овог светитеља, портрет охридског чудотворца из Светог Ђорђа издваја се по томе што је насликан у олтару, у простору где се монашки портрети ретко сликају. Иако није сачуван ктиторски натпис, мишљења смо да је овај изванредан лик светог Наума настао почетком XVIII века.

Кључне речи: Москопоље, црква Успења Богородице, свети Климент Охридски, свети Петар и Павле, село Шиписка, црква Свети Ђорђе, свети Наум.

1Екипа у саставу: Гоце Ангеличин Жура - руководилац, др Агим Полоска, проф. на Филолошком факултету - Скопље, др Сашо Цветкоски, историчар уметности, директор Музеја Струга и Горан Патчев, дипл. инж. арх. из Завода и Музеја Охрида, вршила је теренска истраживања у периоду од 27 – 31. марта 2009.

УДК 75.046.3 (497.17) „08/17“

Гоце Ангеличанин ЖураЗавод за заштиту споменика културеНародни музеј Охрид, Македонија

НОВООТКРИВЕНИ ЛИКОВИ ОХРИДСКИХСВЕТИТЕЉА КЛИМЕНТА И НАУМА

67

2Ц. Грозданов, Портрети на светителите од Македонија од 9-18 век, Скопjе 1983.3Ц. Грозданов, Свети Наум Охридски, Скопjе 1995.4Г. Ангеличин Жура, Нова Македонија, ЛИК, 17. јул 2002; исти, Пештерните цркви во

Охридско-Преспанскиот регион, Р. Македонија, Р. Албанија, Р. Грција, Охрид 2005; Д. Барџиева Трајковска и Г. Ангеличин Жура, Претставите на Св Климент и Св Елефтериј во црквата Св Богородица, Мали Град Преспа – Р. Албанија, Културно наследство, 28-29/2002-2003 (Скопjе 2004) 121-128; Г. Жура, Непознати ликови на Св Климент во средновековни цркви, Први научни скуп поводом празника патрона НУБ-а ''Св Климент Охридски'', Услови, појава и развој на словенската писменост, Скопjе 2007, 17-36; R. Lozanovas, Images of Slavic Saint in Moschopolis and Vithkuqi/Albania, Годишник на Софиѝския университет ''Св. Климент

Охридски'', центьр за славяно-византиѝ ски проучвания ''Иван Дуѝчев'' Том 92 (11) 2002

(София, 2003) 177, 189; Р. Русева, Образите на Св Наум в црьковната живопис на територията на Албания, Зборник радова са међународног научног скупа Свети Наум Охридски, живот и дело, Охрид, 19-22. октобар 2005, Скопjе 2006, 246-258.

2посвећеној иконографији светитеља слављeних на тлу Македоније и то у условима када није било лако истраживати на територији Албаније и Северне Грчке.

Он објављује велики број до тада непознатих портрета словенских светитеља – светог Климента, светог Наума, Седмочисленика и др.

Поменута истраживања Цветан Грозданов допунио је десет година касније важним прилозима и новим сазнањима о уметности Охридско –

3Москопољског ликовног круга.Подстакнути резултатима овог аутора, пажњу на ову тему обратили су и

други истраживачи, захваљујући чијим прилозима су сазнања о заступљености словенских светитеља у црквама југозападног дела Охридске

4архиепископије знатно обогаћена.Иако смо у неколико наврата и сами истраживали споменике на

територији Доња Преспа – Корча – Москопоље, наш недавни боравак нам је омогућио да откријемо још два непозната лика светог Климента и светог Наума Охридског у црквама Москопоља и Шиписке.

Наиме, у цркви посвећеној Успењу Богородице у Москопољу (сл. 2 и 3, црт. 1), једном од храмова датованих у прве деценије XVIII века, на јужном зиду наоса, одмах до олтарне преграде, откривена је представа светог Климента Охридског (сл. 4 и 5). Светитељ је приказан као архијереј у тамно црвеном сакосу, украшеном флоралним орнаментима, а по крајевима златним рубом /паспулом/. Око врата и на грудима је омофор, у левој руци држи затворено јеванђеље а десном благосиља.

Непосредно уз лик сачувана је сигнатура ОАГИОС КЛИМИС АХРИДОС, што отклања сваку сумњу у погледу светитељевог идентитета.

Типологија Климентовог лика разликује се у потпуности од оне коју познајемо из старије уметности Охридске архиепископије. Светитељ је, наиме, насликан са тамном косом, прогрушаном белим праменовима; високо чело, које је једна од главних особености у физиономији његовог лика, овде је такође напуштено, док је његова брада, која је на старијим портретима бела, дуга и на крајевима сужена у два одвојена прамена, на портрету у Москопољу замењена много широм, скоро лепезастом, налик брадама са

5приказа светог Атанасија Александријског и светог Григорија , уз то исто прошарана наглашеним белим праменовима.

До светог Климента Охридског, према западу, насликани су 6првоапостоли свети Петар и Павле, који између себе држе модел цркве.

(сл 6)Нема сумње да су зографи оваквим тематским и програмским

решењем, ретким у повести фрескописања, желели да подсете на апостолску делатност светог Климента Охридског међу Словенима.

Пажњу за себе привлачи чињеница да се портрет охридског светитеља из храма Успења Богородице издваја од његових портрета сликаних у

7црквама у Москопољу, Виткући и Корчи. Логично отуда звучи закључак да непознати зографи који су насликали овај лик нису познавали типолошке особености својствене за старије портрете Климента Охридског и према нашем мишљењу нису припадали зографској радионици која је сликала на територији Охридске архиепископије.

* * *

Осим овог портрета светог Климента Охридског у цркви посвећеној светом Ђорђу, у селу Шиписка открили смо и до сад непознат портрет светог Наума Охридског.

Према историјским изворима село Шиписка, смештено изнад 1500 м надморске висине, потиче из византијског периода, тачније из периода Јустинијана I (527 – 565). Име је добило по жбунастој биљци - шипак и према казивањима становника, од њега су правили најразличитије напитке.

Свој успон ово село постиже у XV веку а пуни развој достиже на крају XVII и почетком XVIII века, када има више од 300 кућа и око 8000 становника.

Према једној гравури Христифора Жефаровића из 1740/1. године, у селу се виде велелепно грађене куће на више спратова, степенасто постав-љене, већина са аркадама, док су улице калдрмисане.

Почетком XVIII века насеље губи примат на рачун суседног села Москопоља, које постаје центар економско – политичких и културних прилика у целом региону, и које ће, при крају XVIII века, доживети свој највећи процват и прерасти у град са преко 30000 становника, 24 цркве, научном академијом, штампаријом, библиотеком.

Црква посвећена светом великомученику Ђорђу припада типу тробродне базилике са наосом, нартексом и припратом (сл. 7, црт. 2). Објекат

5Ц. Грозданов, Портрети на светителите од Македонија.6Слична представа је она у цркви Свете Богородице Перивлепте у Охриду где су у наосу,

одмах до иконостаса насликани свети Петар и Павле са моделом цркве – на јужном зиду, а као пандан на северном зиду свети Климент Охридски и Охридски архиепископ Константин Кавасилас. Види: П. Миљковиќ – Пепек, Делото на зографите Михаило и Еутихиј, Скопjе 1967.

7R. Lozanovas, Images of Slavic.

Новооткривени ликови охридских светитеља Климента и НаумаГоце Ангеличанин Жура

68 69

се датује у XVII век, а зна се да је својом замисли и типом грађења постао 8образац – пример за будуће црквене грађевине које ће испунити Москопоље.

Лик светог Наума Охридског насликан је на источној страни североисточног ступца, у олтару цркве (сл. 8 и 9). Типолошки, лик следи старију иконографију овог светитеља, неговану без одступања у уметности XVIII века. Свети Наум је и овде приказан са тамном кратком косом и дугом тамном брадом која се при крају сужава у два одвојена прамена. Обучен је у монашку одећу - светлобраон мантију, црвени огртач и аналав на грудима. У десној руци светитељ држи монашки – игумански штап, а у левој затворен свитак.

Његова је сигнатура сачувана у целини – ОАГИОС НАУМ. Изнад ореола лебди анђео раширених крила. И поред великог броја истоветних или сличних представа светог Наума, овај портрет охридског чудотворца издваја се по значају места на којем је насликан, будући да се монашки портрети

9ретко сликају у олтару.Овим је светом Науму Охридском дато значајно место и самим тим што

је насликан насупрот ниши у протезису где се у време свете литургије спомињу најпоштованији светитељи и моли се за њихову помоћ и заступништво.

Нажалост, у цркви није сачуван ктиторски натпис који би говорио о времену настанка овог живописа, иако је изнад улазних врата сачувана ктиторска композиција.

Мислимо да је овај изванредан лик настао почетком XVIII века. Да је тако уверавају нас његови портрети сачувани у Корчи, Москопољу и Виткући. Наиме, захваљујући њима знамо да је сликање светог Наума са монашким штапом, иначе, одраније познато у разматраним пределима, раширено управо током прве половине XVIII века.

Наша последња истраживања на простору Корче, Москопоља и 10 Шиписке, као и недавни обилазак предела Доње Преспе – село Туминец,

показују да се, и поред пажње која се последњих година поклања уметности ових области, у споменицима монументалног сликарства могу очекивати новине, па и изненађења, између осталог и на пољу тематског репертоара и иконографије словенских светитеља. Ликови Климента и Наума Охридског,

8Сама конфигурација терена допринела је временом руинирању цркве Светог Ђорђа; тако се 2002. срушила кровна конструкција над нартексом што је довело и до великог оштећења објекта. Свеобухватној реконструкцији цркве приступило се почетком 2004, а радови су окончани током 2008. године. Целокупни конзерваторски захват приказан је на паноима у трему цркве. У склопу цркве на јужној страни дограђена је капела посвећена Охридском чудотворцу св Науму.

9У цркви Светог Ђорђа, село Врбјани-охридско откривен је лик светог Наума представљеног као архијереј. Насликан је са Кирилом Филозофом на северном зиду у олтарском простору. Види: Г. Жура, Црквата Св Ѓорѓи во село Врбјани – охридско, Лихнид, Зборник радова, 6 (Охрид 1988) 241–261, исти, Страници од историјата на уметноста на Охрид и охридско (XV – XIX век), Охрид 1997, 127-136.

10Г. Ангеличин Жура, Два прилога за познавање на поствизантиската уметност во Охридско – Преспанскиот регион, Културно наслеђе, 34 (Скопје 2008) 53-73.

Goce Angeličanin ŽuraInstitute for Protection of Cultural Monuments National Museum, Ohrid, Macedonia

In continuation of our research on the territory Donja Prespa, Korca, Moskopolje-R. Albania (Fig. 1) we have discovered few more unknown images of the Slavic Saints Kliment and Naum of Ohrid.

Although many researchers from the Balkan European countries contributed enlightening of this period of history of the Ohrid archbishopric in the last thirty years, many churches still hide unknown images of saints that were respected not only within Ohrid archbishopric, but also the images of saints respected on wider Balkan area.

In the church dedicated to Holy Mother of God Dormition in Moskopolje, on the south naos wall, next to the altar compartment, there was a figure of Kliment of Ohrid discovered.

It is noticeable that the saint has thick hair and wide chin instead of high forehead and a long narrow chin being typological features of his character.

On the west of St. Kliment of Ohrid there are first apostles Peter and Paul holding a church model between them.

No doubt, zoograpths anted to emphasize the apostle activities of St. Kliment among the Slavs by this program design.

Beside this portrait of St. Kliment of Ohrid in the church St. Djordje in a village of Sipiska, we have discovered also a portrait of St. Naum of Ohrid that was unknown until now.

The image of St. Naum as painted on the east side of northeast column in the church altar thfollows traditional typological characteristics of his portraits as cherished during the 18

century.Regarding all present portraits, this one is distinguished by painting on the altar space

whereon monk portraits have been rarely painted.Exposed research results in the area Donja Prespa-Korca-Moskopolje-Sipska indicate

that new discoveries might be expected from studies of monumental painting of this area, although they have been developing intensively in the last years. Described characters of St. Kliment and Naum of Ohrid fulfill significantly our knowledge on the topic cherished on Ohrid

tharchbishopric, on the iconography of the Slavic apostles, and on the Balkan art of the 18 century as a whole.

NEWFOUND IMAGES OF OHRID SAINTS KLIMENT AND NAUM


70 71

приказани у овом раду, представљају само мали део грађе које назначена територија, некада подложна дијецези Охридске архиепископије, пружа за познавање уметности XVIII века.


Цртеж 1

Drawing 1

Цртеж

Drawing 2

2

72 73


Слика 1

Figure 1

Слика 2

Figure 2

74 75


Слика 3

Figure 3

Слика 4

Figure 4

76 77


Слика 5

Figure 5

Слика 6

Figure 6

78 79


Слика 7

Figure 7

Слика 8

Figure 8

80 81

Гоце Ангеличанин Жура

Слика 9

Figure 9

82

У селу Пољни, које сада територијално припада општини Трстеник, а 1географски области Доњег Левча, кроз које пролази пут Крушевац -

Крагујевац, налази се црква скромних димензија, посвећена Светим апостолима Петру и Павлу. Првобитно, Пољна се налазила испод самог брда Благотина, које је богато рудом, а из њега извиру и кроз село теку истоимени Благотински поток, делећи данашње насеље по средини, и Влашки поток. Благотин је чувено неолитско налазиште из бронзаног доба, чије је


Апстракт: Црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу у селу Пољни припада скупини храмова прве половине XIX века. Осим што се помиње у шематизмима, о овој цркви до сада ништа није писано. Објекат се налази на старијем култном месту, на шта указују надгробне плоче из XIX века, са архаичном геометријском декорацијом и натписима. Хоризонтална надгробна плоча са представом људских ликова изведених у високом рељефу, из друге половине XIX века, чије је порекло вероватно из Белe Водe, до сада је непознат и јединствен тип споменика у левачком крају.По црквеном летопису ктитор храма је кмет, а касније обер кнез Живко Шокорац, док је главни мајстор Живко Колар. Храм је једнобродан, издужене правоугаоне основе, са полукружном олтарском апсидом, на којој се споља налази пет плитких вертикалних ниша. Црква је зидана ломљеним каменом, са мермерним порталима, нишама и допрозорницима. Свод је полуобличаст, кров је изведен на две воде, а првобитно је био покривен каменим плочама. Иконостас је радио иконописац Илија Димитријевић из Крагујевца, који је нажалост у новије време неуким чишћењем и пресликавањем девастиран. Кључне речи: Левач, Трстеник, Пољна, Црква Светог Петра и Павла, Благотин, Живко Шокорац, Живко Колар, свештеник Добривоје Бунарџић, иконостас, иконописац Илија Димитријевић

1У списку села код Т. Бушетића, Пољна је сврстана у Стари Левач: Т. Бушетић, Левач, 461.

УДК 271.22(497.11-523.4 “18“ 726.54(497.11) „18“

Марина Лукић ЦветићЗавод за заштиту споменика културе, Краљево

ЦРКВА СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛАУ СЕЛУ ПОЉНИ

83

2У Рајковом потоку и потоку Степовцу наилази се на згуру, па је могућно да је то била рударска варош. Т. Бушетић, нав. дело, 476.

3Подаци о селу Пољни су преузети из црквеног летописа.4Назив Шер Пољна употребљава Т. Бушетић, који каже да је то била варош на јужном

подножју Благотина, где се наилази на старине и зидане бунаре који су земљом затрпани и „развалине од двеју цркава.“ Т. Бушетић, нав. дело, 476, 481.

5Подаци преузети из црквеног летописа.6Т. Бушетић, нав. дело, 500.7О постављењу Живка Шокорца за кмета говори се у црквеном летопису, када је од кнеза

Милоша добио симболично „тесте барута“ (фишек). Шокорац је као и Милош био неписмен па је имао писара из Рековца. Нова искра , 1900, 12.

8Када је добио чин обер-кнеза предати су му је сабља и ат и тада је често долазио код Милоша у Крагујевац. Свештеник Бунарџић је забележио да се његов диван и чибук са ћилибаром и врстама, дугачак 1,20 м, налазе у кући трговца Мицка Парађанина.

9О кнезу Живку Шокорцу види: Д. Јовановић, Јованова буна у Јагодинском округу, Корени I (Јагодина 2003) 31-40; Архивска грађа. Књажеска канцеларија Јагодинска нахија I 1815-1823, Јагодина 2005, 39; Р. Милосављевић, Јагодински биографски лексикон, Јагодина 2006, 196.

10Географски и историјски подаци преузети су из црквеног летописа; Т. Бушетић каже да су Коларевићи досељеници из нишке околине, док Шокорце не помиње . Т. Бушетић, нав. дело, 492.

11Ј. Вујић, Путешествије по Сербији I, Београд 1901, 140.

истраживање започео Милоје Васић. Брдо је добило назив по легенди о царици Милици, која је ту чекајући сина, деспота Стефана Лазаревића, као брижна мајка рекла: „Благо мени, ево мога сина!“ Друга верзија је да је

2топоним изведен од речи благо, што означава руду.Првобитно насеље, после напада и турског паљења, премештено је у

3поље, где су мештанима биле појате, па отуда топоним Пољна. По предању, 4за време Турака његово име је било Шехер Пољна. Поред села, косом је

водио Цариградски пут, који је ишао из правца Милутовца ка Опарићу, а 5везивао је Цариград, Ниш, Крушевац, Крагујевац и Београд. Преко

Благотина од Крушевца за Каленић ишао је пут Дервен-Вошиновац, у доба 6кнеза Лазара.

Већина становника се доселила из Топлице и Врања, а насељавање је интензивирано за време кнеза Милоша, после ослобођења Србије.

По првој административној подели, Пољна је припадала кнежини 7Левачкој, а од историјских личности познат је сеоски кмет, касније обер-

8кнез и капетан Живко Шокорац, кога је поставио господар Јеврем, по налогу 9 кнеза Милоша Обреновића, а који је био један од вођа Јованове буне. У овом

крају је остала изрека: „Силан као Шокорац“. Његов син Аврам је био председник суда у Крушевцу и судија апелационог суда у Београду. Mеђутим породица Шокорац, која је припадала староседеоцима, у Пољни више не постоји. По колективном сећању данашњу цркву је подигао кнез Живко Шокорац, а неимар је био Живко Колар који је и материјално помагао градњу. Он је дошао из Врања и од њега воде порекло Коларевићи, чија се породица

10такође угасила.На свом путу од Опарића до Рибника, кроз село Пољну, прошао је

11Јоаким Вујић, али о њему ништа није забележио.

Црква Светих апостола Петра и Павла (сл.1 и 2) налази се на крају села, 12на благом узвишењу. Има пространу, равну порту код чијег улаза је сада

стари храст-запис. Временски и стилски припада храмовима прве поло-вине XIX века. О овом сакралном објекту до сада готово ништа није писано, осим што је уз уобичајене податке, обухваћен црквеним шематизмима.

Црква Светог Петра и Павла помиње се у попису цркава штампаном 131874. године који је урадио митрополит Михаило, и она је тада

територијално сврстана у Окружје Јагодинско. У њему се каже да датира из 1841. године и да је зидана од тврдог материјала. Наводе се две парохије, Пољанска и Риљачка, са именима села и бројем домова.

14У попису из 1895, од истог аутора, Пољна је припадала Срезу Левачком и имала је две парохије, Пољанску и Милутовачку, а тадашњи свештеници су били Атанасије Поповић – пољански и Стеван Трпковић – милутовачки. За цркву се каже да је зидана од тврдог материјала, али је убележен другачији податак о времену градње и овога пута се помиње 1843. година.

О историјату цркве најбоље говори летопис који је врло темељно водио 15свештеник Добривоје Бунарџић од 1937. до 1944. године, који осим

историјских има и књижевних вредности. Писано излагање, са пуно труда да достигне свог претходника, наставља 1957. године свештеник Драгослав Јаковљевић, који пише о стању цркве после рата, наставља са пописом свештеника и детаљно описује подизање нове богомоље.

Објекат није археолошки истражен, па се не зна са сигурношћу да ли се налази на старијем култном месту, мада се налази убележен у документацији

16Народног музеја у Крушевцу.О зидању цркве говори легенда коју је такође забележио свештеник

Бунарџић. На месту које се звало Грчка црква, где је данашња капела Светог Пантелејмона, налазила се стара црква коју су Турци срушили, а затечено

17становништво побили, док су два звона бацили у бунар и затрпали. Слична се легенда, у којој се помиње покољ становништва код цркве, односи и на

18 манастир Руденицу. Скривање црквених звона која још нису пронађена, честа је прича у овом крају. О старој пољанској цркви постоји легенда да ју је подигла књегиња Милица после косовске битке, да би била близу манастиру

19 Каленићу, задужбини њенога сина деспота Стефана Лазаревића, јер се 20налази на путу који је повезивао Крушевац са манастиром.

12У црквеном летопису је податак да је црква подигнута на имању кмета Живка Шокорца.13Митрополит Михаило, Православна србска црква у књажеству Србии, Београд 1874, 29. 14Митрополит Михаило, Православна србска црква у књажеству Србии,Београд 1895, 48. 15Свештеник Добривоје Бунарџић је у летопису оставио и своју кратку биографију.16Локалитет код нове пољанске цркве идентификовао је археолог Душан Рашковић.17Легенду о покољу код цркве забележио је Петар Чобановић; П. Чобановић, Село испод

Благотина, Нови Сад 1965, 15.18М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 720. 19Свештенике из пољанске цркве, када су били одсутни, замењивали су каленићки

јеромонаси, како је забележено у црквеном летопису.20П. Чобановић, Село испод Благотина, 15.

Марина Лукић Цветић Црква Светих aпостола Петра и Павла у селу Пољни

84 85

21 22Тодор Бушетић исту црквину назива „Госпођина црква“, помиње њене темеље и каже да су „под од камена и камени сводови око врата“ употребљени за садашњу пољанску цркву, док за Грчку цркву каже да се зна

23место, али њених остатака нема.Преживело становништво је одлучило да нову богомољу премести на

шумовит брежуљак, склоњен од очију Турака и обрастао шипражјем, тако да се цркви може прићи само узаном стазом. Да не би била уочљива како је у летопису сликовито објашњено, црква није ни малтерисана, ни кречена.

Тачна година подизања цркве није утврђена, а такође ни име њеног ктитора. У Служебнику, (сада загубљеном) из кога, тада слабо читљив натпис, цитира свештеник Бунарџић, помиње се 1804. година:

„Ово је служебник цркве пољанске храма Свјатаго апостола Петра и Павла који се сазида 1804. год. С помоћу Живка Шокорца и Колар Живка оба из Пољне. Ово исписа поп Радисав Поповић, свештеник пољански, риљачки и

24мало сугубински.“ Аутору летописа, свештенику Бунарџићу, датовање је било нелогично,

с обзиром да је тада почео Први српски устанак, а натпис је оставио свештеник Радисав Поповић који је службовао у Пољни од 1847. године, а од 1846. године почињу да се воде књиге рођених и умрлих. Бунарџићева претпоставка је да се ради о грешци и да то само може бити 1824. година, а образложење је да је Милош Обреновић владао од 1815. до 1839. године.

Кнез Живко Михаиловић Шокорац (? – око 1845) јавља се као приложник у манастиру Каленићу, где на престоној икони Богородице са

25Христом стоји натпис за његово здравље и 1829. година. Годину из Служебника не треба одмах одбацити као нетачну, јер је

свештеник Поповић започео своје службовање у Пољни 90 година пре свештеника Бунарџића, тако да је временски ближи грађењу пољанске цркве, па је мања вероватноћа да је погрешио. У време Карађорђа, односно крајем XVIII и почетком XIX века, у Србији су подигнуте бројне цркве јер су

26многе богомоље страдале у ратовима па их је требало обновити, а турски 27 закон постаје нешто либералнији. Међутим, имена ктитора Живка Шокорца

и градитеља Колар Живка, временски се не уклапају са овим податком.Раном датовању цркве на сам почетак XIX века, у прилог иде чињеница

да на њој нема европских архитектонских утицаја. По својој конструкцији и

начину градње она потпуно припада традиционалном црквеном гради-тељству и стилски је блиска скромнијим црквама које припадају периоду после обнове Пећке патријаршије. Треба имати у виду чињеницу да је ово сеоска црква, па се није ни могло очекивати да буде већа и репре-зентативнија. Такође, на самом почетку Милошеве владавине у црквеном градитељству је задржан традиционализам.

Пољанска црква има једноставну форму са одликама домаћег градитељства. То је једнобродна грађевина, без куполе (сл. 1), издужене правоугаоне основе, дужине 10 м, ширине 6,3 м, а висина је 5,5 м (ц. 1). Са источне стране налази се полукружна олтарска апсида, нешто ужа од наоса, са нижим кровним венцем, која је вертикално рашчлањена са пет узаних ниша, што се јавља и у средњовековној архитектури, тако да се на тај начин стиче визуелни утисак да је петострана. Засведена је полуобличастим сводом, а кров је урађен на две воде, док је апсида са полукалотом покривена изломљеним петостраним кровом.

Црква има два улаза, главни је са западне стране, а споредни са јужне. На западном зиду прозор је у облику узаног отвора који је постављен високо, непосредно испод забата (сл. 2). На јужном зиду је монофора већих димензија, оперважена ширим каменим квадерима, са полукружном нишом исклесаном у камену, изнад натпрозорника (сл. 1). У централном делу олтарске апсиде, монофора је постављена у средишном делу, у полукружној ниши. Прозорски отвор на северном зиду има металну решеткасту испуну од кованог гвођа, која је уоквирена већим каменим квадерима. Изнад њеног натпрозорника је постављена полукружна ниша, такође уклесана у камену.

Фасада је осим различитих прозорских отвора, рашчлањена самосталним плитким нишама. Једна је на западном зиду изнад улаза као полукружна лунета, а друга је изнад јужног улаза са занимљивим решењем, са сараценским луком (сл. 4), који се у српској средњовековној архитектури јавља у моравској стилској групи, пре свега на манастиру Каленићу, који је од Пољне удаљен само 12 километара. Њен доњи део је мермерни квадер у секундарној употреби, са доње стране лучно обрађен. Сви ови елементи, уграђивани на фасади, узети су са старијег објекта, чије постојање и атрибуцију би требало да докажу будућа археолошка испитивања. Такву претпоставку потврђује црквени летопис у коме је забележено да су надвратник западних врата, прозорски оквири и оригинални амвон од белог мермера, донети са старе цркве коју су Турци срушили, док се у тексту

28Тодора Бушетића помиње и првобитни камени под. Главна западна и бочна јужна врата имају сличне оквире од мермера, са

довратницима који се завршавају капителима. Лукови изнад врата украшени су скромном, плитком каменом пластиком. Западно су троугласти орнаменти, распоређени као трака у два реда, а завршетак је тордирано уже (сл. 5). На јужним вратима су стилизовани флорални мотиви у облику лозице, изнад које је бордура са троугластим цик-цак орнаментом, на коју се

21Тодор Бушетић је 35 година радио као учитељ у Пољни и са својим колегом Станојем Мијатовићем се бавио антропогеографским испитивањем; Т. Бушетић и Ст. Мијатовић, Левач – Темнић, студија, издање САН, Београд 1925.

22Назив Госпођина црква упућује на празник Велику Госпојину, односно Успење Богородице, а народ користи и термин Велика Госпођа.

23Т. Бушетић, нав. дело, 499.24Натпис је објавио и П. Чобановић; П. Чобановић, Село испод Благотина, 17.25Б. Цветковић, Иконостас у храму манастира Каленића, Саопштења ХХХIX (Београд

2007) 235, Сл. 4, 5.26Б.Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791 - 1848, Београд 1986, 75 – 82. 27Ферманима из 1793. и 1794. године добијене су повластице које се односе на подизање и

обнову цркава и манастира. Б. Вујовић, нав. дело, 76.28Т. Бушетић, нав. дело, 499.

Црква Светих aпостола Петра и Павла у селу Пољни

86 87


надовезују срцолики облици, уоквирени на исти начин, са уписаним тролистом који се једва назире. Тролист се продужава у крст, са својим четвртим краком који прекида бордуру и долази до лозице, која на том месту мења смер распореда листова, па су на саставу они афронтирани.

Приликом последње обнове цркве, пошто је камена пластика била премалтерисана, брусилицом је скидан малтер, тако да је све доведено у једну раван и већи део декорисане површине је уништен, па се само назиру основни облици орнаментике.

Црква је зидана ломљеним каменом са спојницама од кречног малтера, са масивнијим и правилније обрађеним квадерима који образују и ојачавају углове здања. Довратници, допрозорници и нише су од белог мермера.

Наос је унутра рашчлањен са два пара плитких пиластера и потпорних лукова, који наглашавају структуру храма, делећи ентеријер на два травеја и ужи олтарски простор. Они имају једноставне капителе, чији се профили настављају по јужном и северном зиду, формирајући унутрашњи венац. На њих се надовезују ојачавајући лукови као носачи полуобличастог свода. Ниже од нивоа капитела, директно од пиластера, полазе потпорни лукови који смањују распон и на тај начин ојачавају свод.

Зидови су масивни, доста широки, тако да су у њима са унутрашње стране другог травеја, северно и јужно, изведене плитке полукружне певнице, које се споља не могу видети. Њихово решење је слично као у цркви Успења Пресвете Богородице у Варварину. У зиду су направљене ниске, плитке четвртасте нише за црквени мобилијар и иконе. Једна се налази југозападно, друга је на јужном зиду западног травеја, а по две се налазе у олтару у простору ђаконикона и проскомидије.

Начин зидања ломљеним каменом је карактеристика старијих цркава као и обрада фасаде која је потпуно поједностављена и све је сведено на неопходну меру. У летопису је забележен сликовит податак о избору обраде без малтерисања и кречења, да се црква не би белела и привлачила пажњу Турака.

Црквени летопис је веома значајан због тога што даје прецизан опис првобитног изгледа храма. У њему се каже да је висина била мања за 0,5м и да су првобитни кровни покривач биле камене плоче, које су касније замењене ћерамидом. Масивна ћерамида је због своје тежине угрозила стабилност цркве, тако да се „1880. године црква распукла на пола.“ Појавила су се велика оштећења због слегања, западна врата нису могла да се употребљавају, а и јужна су се једва отварала, тако да су предузети санациони радови. Црква је надвишена и утегнута, урађен је нов свод од дрвета преко кога је нанет слој малтера, постављен је „домаћи цреп“ и тада је изведено малтерисање и кречење споља.

Опсежни грађевински радови, изведени су по пројекту инжењера чешког порекла Војтеха Хрничека, који је радио у Јагодини. У цркви је уклоњен камени под и постављен је патос од јелових дасака, а око цркве је урађена калдрма. Забележен је податак да је поправка коштала 1846 динара и 32 паре, а да је радове извео Јанко Николић, дунђерин из Трстеника коме је

плаћено „200 дуката.“ Тада је надлежни свештеник био Атанасије С. Поповић, звани поп Таса, који је у цркви службовао 52 године.

Очигледно, село је деведесетих година XIX века економски ојачало, јер je после поправке постојеће цркве планирано подизање нове богомоље, тако да је поручен пројекат код истог инжењера Војтеха Хрничека, са предмером и предрачуном, за 6420 динара. Свештеник Бунарџић је ту занимљиву и значајну документацију сачувао у летопису, залепивши је на крају свеске. Ту се налази снимак основе, подужни и попречни пресек, црква je требало да буде једнобродна грађевина правоугаоне основе.

Најсличнија храму Светог Петра и Павла у Пољни, по свом основном облику је црква манастира Рукумије, са готово истоветно конципираном

29основом, осим што је нешто већих димензија и има припрату. Обе цркве су правоугаоне основе, без куполе, са полукружном апсидом. Пиластрима су унутра ојачани зидови, којима је наглашена подела на травеје, док су певнице изнутра полукружно назначене у самој дебљини зида.

У црквеној порти, осим цркве Светог Петра и Павла, сада се налази стара црквена кућа са бондручном конструкцијом из 1938. године, за чију градњу је искоришћена грађа од старијег срушеног објекта, у коме је једно време радила школа, све до 1891. године. Затим је у истом била кафана, до забране таквих објеката у црквеним портама.

Испред старе цркве је монументална звонара са гробницом из 1937. године (сл. 3), земљорадника и црквеног благајника Благоја Таврића и његове друге жене Милице, рађена „по инжењерском пројекту“. Квадратне је основе и хоризонтално је издељена кордон венцима, којима се завршава ниски сокл и приземни део, трапезоидно сужен навише, на коме је улаз. Кула звоника има две етаже, са монофором и бифором у плитким нишама, са горње стране је низ полукружних аркада. На врху је ниски осмострани тамбур са кружним прозорским отворима, засведен калотом и покривен осмостраним кровом. Са десне стране се налази правоугаона просторија, са посебним улазом, у којој је гробница.

Југозападно од цркве је споменик изгинулим ратницима Првог светског 30рата, у облику обелиска, од тамно сивог мермера, са уклесаним именима.

Нова црква (сл. 3), зидана у комбинацији две боје фасадне опеке, са високим соклом од рустично клесаних камених квадера, грађена је од 1968. до 1974. године, али по новом пројекту, са триконхалном основом и осмостраним кубетом. Лоцирана је југоисточно од старе цркве, док се десно у односу на њу, налази савремени црквени дом са станом за свештеника.

Иако припада скупини скромних сеоских богомоља, црква Светог Петра и Павла у Пољни представља занимљив сегмент из периода владавине кнеза Милоша Обреновића, која захтева комплексније истраживање, што се пре свега односи на прикуљање евентуално сачуване архивске грађе. Затим, неопходна су археолошка ископавања и конзерваторски радови, да би се

29М. Цуњак, Манастир Рукумија, Пожаревац 1996, 28-29.30Првобитно споменик је био југоисточно од олтарске апсиде старе цркве, па је измештен

због улаза у нову цркву.


88 89


стекао потпунији увид о храму и некрополи, а такође потребно је проучити везе које су у то време биле између цркве у Пољни и манастира Каленића. Овај рад би требало да буде подстрек будућим истраживачима да покушају да дају комплетнију анализу овог храма, повезујући га са осталим цркавама левачког краја које припадају овом историјском периоду.

Скромним, једноставним и складно конципираним иконостасом пољанске цркве (сл. 6) нико се није озбиљније бавио, осим што га је Павле

31Васић прво сврстао у радове Живка Павловића Пожаревљанина и датирао у 1843. годину, као и у попису митрополита Михаила. Исту атрибуцију и

32годину од Павла Васића, преузима Бранко Вујовић, али без икаквих других осврта на ово сликарство. Живко Павловић Пожаревљанин је био веома тражен и активан као иконописац и живописац у овом делу моравске Србије, у време велике обнове и градње цркава и манастира. У непосредној близини Пољне, у вароши Трстенику, стара црква је имала иконостас Живка

33Павловића Пожаревљанина, међутим он је изгорео и сачувано је само неколико икона и крст. У цркви Светог арханђела Гаврила у Горњем Рибнику, приликом конзерваторских радова на иконостасу, на кушаку је откривен

34 35његов потпис. Исти аутор је радио иконостасе у Лазарици и у цркви 36Вазнесења Господњег у Кожетину.

Павла Васића је на овакав закључак навео вероватно распоред светитеља и композиција као и поједина истоветна иконографска решења,

37пре свега старозаветне сцене на парапетима (сл. 7). Приликом рада на Уметничкој топографији Крушевца, Павле Васић у

свом прилогу о уметности Крушевца, за иконостас из Пољне каже да је рад Илије Димитријевића. Илија Димитријевић је крагујевачки сликар, који је похађао Уметничку академију у Бечу, а радио је као иконописац у Барањи и

38Славонији осамдесетих и деведесетих година XIX века, затим одлази у Мађарску, а последњи сигнирани рад са историјском тематиком, је „Јован

39Курсула и Апатин“. Васић том приликом пољански иконостас датира у шездесете године

XIX века, остављајући могућност да је настао и раније, јер је по сликарским дометима ближи зографском наративном сликарству. Као коректнији рад, истакнуте су престоне иконе са допојасним представама Богородице и Христа, док декоративне вазе са царских двери повезује са маниром Живка

Павловића Пожаревљанина. За представе арханђела Михаила и архиђакона Стефана на бочним дверима каже да су савременије, а за фигуре у композицијама сматра да су доста складно укомпоноване. Такође, цитиран је натпис са именом аутора на парапетној плочи Жртва Аврамова (сл.7), где се може прочитати да је иконостас насликан у тадашњој Милошевој престоници Крагујевцу: „Намоловао Се Темпло Илиа Димитриевић Иконописац. У Крагоевц“.

На жалост у новије време овај иконостас је потпуно девастиран неуким чишћењем и готово комплетним пресликавањем тако да не дозвољава адекватну историјско - уметничку анализу и валоризацију. Пољански иноностас припада типу високих олтарских преграда са три пролаза: са централним царским дверима и бочним дверима, које воде у проскомидију и ђаконикон.У најнижој зони су парапетне плоче, затим следи ред престоних икона, изнад којих су два реда икона са представама апостола и празника. На врху су крст са Распећем, Богородица и Свети Јован.

Распоред икона на иконостасу (ц. 8): 1. Арханђео Михаило2. Богородица са малим Христом3. Бекство у Египат 4. Свети Арханђео Гаврило, Благовести5. Богородица, Благовести6. Исус Христос7. Жртва Аврамова8. Свети Првомученик Стефан9. Свети Петар10. Свети Филип11. Свети Андреј12. Свети Јаков13. Свети Марко14. Свети Лука16. Свети Тома16. Свети Павле17. Свети Вартоломеј18. Свети Јован19. Свети Симон20. Исус Христос21. Свети Матеј22. Рођење Богородице23. Ваведење 24. Благовести25. Успење26. Рођење Христово27. Обрезање28. Крштење

31П. Васић, Живко Павловић молер пожаревачки и његово доба, Пожаревац 1968, 266.32Б. Вујовић, Уметност обновљене Србије 1791-1848, Београд 1986, 266.33Сто година храма Свете Тројице у Трстенику 1900 – 2000, Трстеник 2001, 199-203.34Конзервацију икона из Горњег Рибника радио је сликар Иван Величковић из Трстеника,

који ми је на овај податак љубазно указао.35П. Васић, нав. дело, 17. 36Исто.37Исто, 23.38О Илији Димитријевићу и литератури о њему види: M. Kolarić, Dimitrijević Ilija,

Enciklopedija likovnih umjetnosti 2, Zagreb 1962, 48; V. Knežević, Dimitrijević Ilija, Likovna enciklopedija Jugoslavije I, Zagreb 1984, 308.

39П. Васић, Уметничка топографија Крушевца, Нови Сад – Крушевац 1990, 200 - 2001.


90 91


29. Сретење 30. Васкрсење31. Вазнесење32. Преображење33. Силазак Светог Духа34. Богородица 35. Распеће36. Свети Јован

На дверима које воде у проскомидију приказан је Арханђео Михаило у оклопу, са црвеним огртачем, како у рукама држи теразије и мач.

Престона икона Богородице са малим Христом је боље очувана, тако да се види да је њен аутор Илија Димитријевић имао солидно сликарско обра-зовање и да је радио на начин и у стилу свог времена, када је традиционално зографско сликарство полако замењено барокизацијом (сл. 8). Допојасна фигура благо је окренута у лево и у руци држи Младенца. Одевена је у плаву доњу хаљину и огрнута је цинобер мафорионом, са златним тракама, ресама на рамену и ромбоидним орнаментом у функцији звезде, на челу и раменима. Испод њега је бели вео који пада на чело, а који је карактеристичан за иконе левантинског барока. Рамена су спуштена, што није у анатомском складу. Врат је дуг и око њега је узан украсни оковратник, док су око руку наруквице. Лице је издужено, са фином линијом носа, уста су мала, очи су смеђе, бадемасте, са благо спуштеним капцима и наглашене су дугим, танким луком обрва.

Фигура Христа - Младенца је доста статична. Лице има сличности са Богородичиним, риђи праменови косе му падају на чело. Десном руком благосиља, а левом држи сфаирос. Одевен је у белу кошуљу кратких рукава, обрубљену златном траком и цинобер плашт са позлатом (асизи). Боса стопала су у Богородичиној десној руци. Позадина је светло плава и на њој су исписане сигнатуре.

Испод ове иконе, на парапетној плочи, налази се јеванђеоска сцена Бекство у Египат, која се својом тематиком симболично везује за њу. Догађај се одиграва у пешчаном пејзажу са пригушеним светлом. Богородица, са младенцем у наручју, јаше на магарцу, док се старац Јосиф као пастир из Поклоњења, ослоња о штап. Са неба, анђео - чувар будно мотри на њих.

На царским дверима, у овалним медаљонима, налазе се Благовести. Са леве стране Арханђео Гаврило је приказан у тренутку када слеће у Богородичин дом. Дат је у профилу, како стоји на облаку, са љиљаном у левој руци, док десним кажипрстом указује ка сегменту неба. На десној половини двери, Пресвета Богородица стоји пред пултом, са десном шаком положеном на грудима. Левом руком, мало забаченом уназад, придржава ружичасти мафорион, огрнут преко плаве доње хаљине. На глави јој је само бело платно. Поглед је спуштен ка земљи као знак прихватања вести коју јој је донео арханђео.

Сликарско умеће Илије Димитријевића очигледно је и на престоној икони Исуса Христа Пантократора, представљеног чеоно, како благосиља десницом, док су му у левој руци скиптар и сфаирос (сл. 9). Спаситељ је одевен је у пурпурну доњу хаљину, опасану у струку и огрнут је плавим плаштом, оперваженим златном бордуром. Набори драперије су зналачки исликани, али са нешто јачим контрастом сенки, тако да изгледају донекле тврдо. Облик главе је правилан, око финог овала лица пада риђа коса, раздељена по средини и зачешљана иза ушију, која досеже до рамена. Врат је снажан и нешто шири у односу на величину главе. Брада је такође риђа, фино и мекано моделована. Светлом инкарнату, боје слонове кости, обраћена је посебна пажња. Лук обрва, веома изражајне очи, правилна линија носа и стиснуте усне, дају строг израз. Позадина је светло плава. На њој се лево и десно од нимба налази исписана сигнатура.

Старозаветна сцена Жртва Аврамова, као повиновање Божјој вољи, насликана је на парапетној плочи. Догађај се одиграва у шумовитом пејзажу. Аврам је замахнуо мачем изнад Исакове главе, док га анђео из облака зауставља. Наги Исак седи на гомили дрва, са повезом преко очију и рукама на леђима. У позадини је ован који треба да буде жртвован.

На дверима која воде у ђаконикон, представљен је Свети Стефан Првомученик у полупрофилу, одевен као ђакон, са кадионицом у десној руци и затвореним јеванђељем у левој, преко које је пребачен орар.

Изнад престоних икона налази се ред апостола и јеванђелиста, међу којима се налази Исус Христос. Представљени су у стојећем ставу, на облацима, са својим атрибутима и јеванђељима. Сви су одевени у хитоне и химатионе. Од севера према југу, прво је насликан Свети Петар, са кључевима у десној руци као симболом на коме је утемељена хришћанска црква. У левој руци му је склопљено јеванђеље. Следе: Свети Филип, Свети Андреј, Свети Јаков, јеванђелисти Марко са лавом и Лука са крилатим волом, затим апостол Тома, који је окренут ка Светом Павлу у чијој левој руци је мач, којим је посечен. Свети Вартоломеј и јеванђелист Јован са орлом, држе затворена јеванђеља. Свети Симон и јеванђелист Матеј са анђелом, имају отворена јеванђеља, док између њих Исус Христос држи раширено бело платно, попут порекције. На њему су вероватно били насликани свици, за сваког апостола по један, што је уобичајен иконографски детаљ у представи

40Космоса.Циклус Великих празника започиње сценом Рођења Богородице. На

левој половини је високи лежај, на коме је Ана. Изнад узглавља је представљена девојка, док су у предњем плану колевка и посуда са водом. Десно, поред Ане је Јосиф који клечи поред пулта са књигом и млада жена, опасана кецељом, која држи Богородицу у наручју.

Сцену Ваведење чине такође две вертикалне целине. Са леве стране, на степеницама Јерусалимског храма је представљен првосвештеник Захарија.

40З. М. Јовановић, Азбучник православне иконографије и градитељства, Београд 2005, 388 – 389.


92 93


Десно су Богородица као девојчица, са родитељима Јоакимом и Аном позади ње, који држе свеће у рукама.

На пољанском иконостасу, Благовести су представљене други пут, у Циклусу Великих празника. Овога пута Арханђео Гаврило на облаку, прилази са леве стране, у истом гесту, са љиљаном у левој руци, док кажипрстом десне показује ка небу. Богородица клечи, са прекрштеним

41рукама на грудима у гесту понизности, док јој зрак небеске светлости шаље Свети Дух.

Успење је сцена са Богородицом на одру и скупином апостола и архијереја поред ње. У централном делу је фигура Исуса Христа, који прима мајчину душу. На поду, испод одра је посуда, иконографски детаљ везан за обичај остављања „благословене водице“, којом сваки посетилац попрска

42упокојеног, што се се и данас по селима упражњава. У композицији Рођења Христовог раздвојен је горњи и доњи план

слике. У горњој зони је небо са великом звездом у средини и сигнатуром поред ње. Доњи план композиције надвисује пећина у облику троугла. Новорођени младенац је повијен, лежи на белом, раширеном платну, које држи Богородица. Са десне стране, поред ње је Јосиф као чувар Свете Породице. Лево су глава вола и два пастира у профилу, који су управо дошли на Поклоњење, док је испод јасала бело јагње.

Осам дана по рођењу, као што је налагао јудејски обичај, извршено је Обрезање Младенца и дато му је име Исус, што значи Спаситељ. У централном делу композиције је сто на коме дете лежи. Изнад њега стоје Богородица, Јосиф, један архијереј и јеврејски свештеник који врши тај чин.

Сцена Крштења Господњег састоји се из два сегмента. У централном делу композиције је наг Христос, који стоји у плиткој води, са рукама склопљеним у молитви. Са десне стране налази се Свети Јован, који га крштава шаком сипајући воду на његову главу. Његов пандан, са леве стране је анђео на облаку, са тканином у руци. У горњем делу композиције, у сегменту неба, у истој линији са фигуром Христа, је Свети Дух у виду голуба.

Сретење Господње је догађај који се одиграо у храму, четрдесетог дана после Христовог рођења. Архитектура је наглашена античким стубовима. Композиција је вертикално подељена на два скупине. Са леве стране клечи Симеон Богопримац са испруженим рукама, док су десно представљене стојеће фигуре Богородице која му пружа повијеног Младенца и Јосифа са котарицом. У њој су две грлице као дар Господу за првенца.

Представа Васкрсења Господњег има сведену форму. Његови актери су само Спаситељ и два војника. У доњем делу композиције је отворен сарко-фаг, из кога вири бело платно. Поред су војници, од којих један спава, а други исказује чуђење. Фигура Исуса Христоса као победника доминира. Омотан је белим перизоном око бедара, десницом показује ка небу, а у левој руци је велика, црвена застава. Од спаситељевог нимба полазе зраци светлости.

Вазнесење Господње је композиција подељена у два регистра. У горњем, заклоњен облацима је Исус Христос у плавој одежди, док су испод њега, у Гори Елеонској, Богородица у центру, представљена фронтално и апостоли распоређени у две скупине, у профилу.

Преображење Господње је догађај везан за Исуса Христа који је ученицима Петру, Јакову и Јовану открио своју божанску славу. На врху горе Тавор стоји Спаситељ у белој одећи, са подигнутим раширеним рукама, од кога полазе зраци светла. У доњем делу композиције, апостоли, заслепљени светлошћу, клече у молитвеном ставу.

Силазак Светог Духа на апостоле догодио се десет дана по Вазнесењу. Изнад апостола су се појавили пламени језици који их испунише Духом светим и они проговорише различитим језицима. Композиција се састоји из две целине: сегмента неба, са Светим духом и групе апостола на земљи, који стоје или клече око Богородице представљене на коленима, са рукама скрштеним на грудима, у молитви.

Пресвета Богородицa у медаљону, представљена је у три-четврт профилу како стоји у пејзажу и левом подигнутом руком указује ка Распећу, док јој је у десној руци велики бели убрус. Одевена је у ружичасту доњу хаљину и плави плашт. На глави јој је бели повез као знак жалости.

На самом завршетку иконостаса је Велики крст са представом Распећа, на чијим су крајевима симболи јеванђелиста и лобања као Адамов гроб. Крст са оба медаљона са стране, чини целину и сажету варијанту овог великог

43 празника у оквиру иконографског програма иконостаса. Икона Светог Јована Богослова у медаљону, има исто иконографско

решење као медаљон са иконостаса цркве брвнаре у Врби, који је ту однекуд донет и оваква ликовна представа је веома ретка (сл. 10). Млади светитељ који рида представљен је у целој фигури, у анфасу, са белим убрусом којим је прекривено цело његово лице, све до чела, па је могуће да се ради о истом аутору.

Од старијих предмета црквеног мобилијара у функцији су дарохранилница са почетка XX века и две иконе, рађене уљем на платну, на

44 којима су насликане фигуре светог Стефана Првомученика и светог Николе које датирају из истог периода, са почетка ХХ века, и представљају серијски рад непознате сликарске радионице. Црква има месингани полијелеј из

45периода између два рата, који је индустријски произведен. Пољанској цркви 1938. године, уступљена је плаштаница коју је

освештао епископ Димитрије у цркви Светог Архистратига у Нишу, 1. октобра 1786. године. Плаштаница је урађена као графички отисак црном

41О композицији Благовести, са Богородицом која клечи види: З. М. Јовановић, нав. дело, 30.

42P. Vlahović, Običaji, verovanja i praznoverice naroda Jugoslavije, Beograd 1972, 43 – 44.

43О Распећу у оквиру иконографског програма иконостаса види: М. З. Јовановић, нав. дело, 336 – 337.

44Икону Светог Стефана Првомучеика је поклонила Митра Парађанин за покој душе преминуле кћери, а икону Светог Николе за покој душе својих родитеља 1904. године, што је забележено у црквеном летопису.

45У црквеном летопису постоји списак црквеног мобилијара, који више није у црквеном олтару, са именима приложника.


94 95


бојом на платну. Њу је 1914. године, у турској кући из околине Призрена, пронашао ратник Исидор Трошић из Риљца и понео је са собом. Не знајући о каквом се предмету ради, плаштаницу је прикачио на зид у својој кући, да би је по савету свештеника, његова супруга донела у цркву.

46Надгробне плоче

Југоисточно од олтарске апсиде старе цркве налазе се три надгробне плоче, за које у црквеном летопису пише да су припадале пољанским свештеницима: Радисаву Поповићу из Риљца, који је службовао од 1847.

47године, Ристи Мачужићу из Мале Сугубине који је службовање започео од 1857. године и Момиру Парађанину – Деспотовићу младом свештенику из Пољне, који је службовао кратко, од 1874. до 1878. године. Место сахрањивања у цркви и око ње у црквеној порти, још од средњег века има устаљена правила. Са спољне јужне стране, у простору ка олтарској апсиди, обично се сахрањују игумани, а нешто даље су сахрањени монаси – пострижници. Овај обичај се задржао и у XIX веку, тако да су у Пољни јужно сахрањивани њени свештеници. Са североисточне стране цркве налази се некропола где су сахрањивани мештани, највероватније ктитори и приложници. Све плоче су урађене од ситнозрног пешчара, постављене су хоризонтално преко гробова и имају натписе из XIX века. Због архаичних мотива постоји могућност да су оне донете са непознатог локалитета, а да је

48текст накнадно уклесан.

49Монолитна надгробна плоча, прва по реду, југоисточно од старе цркве, са равном горњом површином, правоугаоног облика, димензија 81 х 191 цм, украшена је плитким заобљеним рељефом. По ивици су уклесана два паралелна жлеба, која је рубни украс и образује завршни оквир. У горњем делу (у висини покојникове главе) налазе се три концентрична круга попут диска, што симболише Сунце, на које се са горње стране надовезује равнокраки крст, што може да указује на црквено лице. Испод ње, у величини до самог дна уклесано је грчко слово Х, чији су кракови са горње стране савијени попут штапова (сл. 11, ц. 2). Оно има двојако симболично значење,

50пре свега као Христов монограм - симбол хришћанства и Андрејин крст, симбол апостоловог страдања, чији су краци дијагонално постављени. Ако орнамент посматрамо као укрштене штапове, то указује на достојанство све-штеничког чина. Са леве стране је сачуван део натписа који је сада нечитљив.

Монолитна правоугаона плоча, правих углова, друга од олтара, димензија 75 х 233 цм може се довести у везу са монументалним надгробним плочама из села Бела Вода. На њој је у средини дата геометријска представа људске фигуре у плитком рељефу, која је потпуно упрошћена (сл.12, ц. 3). Глава је у облику круга, а труп и удови су сведени на вертикални штап. По ивици плоче је исклесана завршна заобљена лајсна.

Оваква стилизација људске фигуре на надгробнику веома је архаична. Јавља се у средњем веку, као што је пример у селу Дежеви, у некрополи поред

51 цркве, која датира из XIII века. У сличној варијанти, овакав симбол налази 52се и на гробљу у Белoj Води, из XIX века, где је у кругу који означава главу

уписан равнокраки крст, чије се кракови на њему завршавају. У селу Орашју код Варварина, у подзиду гробља, поред цркве Светог Јована, у секундарној употреби је стећак са сличном представом, где су у кругу представљене стилизоване очи и уста.

Хоризонталне надгробне плоче великих димензија, које прекривају цео гроб и прелазе његову величину, карактеристичне су за стари део гробља у

53селу Бела Вода, али изнад њих се налази узглавник, а код ногу доњак, док у Пољни нема сачуваног ни једног од ових елемената, па је питање да ли их је уопште било, јер на плочама нема усека.

Део натписа је сачуван са левој страни из кога се види да је покојник 54 живео 45 година и да се упокојио 1847. године.

Трећа надгобна плоча, димензија 68 х 175 цм, такође има равну повр-55шину и састоји се из два дела. У горњем делу налази се астрални мотив

комбинован са крстом, најзаступљенијим орнаментом и симболичким знаком који се јавља и пре појаве хришћанства (сл. 13, ц. 4). Рељефна розета је правилан круг, са уписаним равнокраким крстом грчког типа, чији се краци завршавају сферно, самом ивицом кружнице, око које иде тордирано уже. Чист круг је представа и симбол Сунца, међутим у овом случају то је представа звезде, јер су около правилно распоређени троугласти зраци, са теменом на спољној ивици круга. Натпис је уклесан на горњој површини изнад и бочно од розете, али је нечитљив.

У црквеном летопису је забележен значајан податак да је у гробу, трећем од олтара, сахрањен млади свештеник из Пољне, син Милане и Деспота Парађанина, Момир Парађанин – Деспотовић.

Иза олтарске апсиде цркве Светог Петра и Павла је надгробна плоча трапезоидног облика, која се сужава одозго наниже, димензија 90 - 71,5 х 209 цм (сл. 14, ц. 5, 6). Направљена је од монолитног камена и има ћирилички

51Плоча из Дежеве лево и десно од главе покојника има урезане крстове са стопом. Н. Дудић, нав. дело, 34, сл. 5.

52Н. Дудић, нав. дело, 223, т. 59/253Н. Дудић, Стара гробља и надгробни белези у Србији, Београд 1995, 53.54Конзерваторски радови ће омогућити боље ишчитавање натписа.55Д. Ђукић и М. Ивановић, нав. дело, 71-73.

46Део о надгробним плочама је посебно насловљен јер заслужује озбиљнији приступ, који сада није могућ, јер су неопходни конзерваторски радови и откривање читаве некрополе.

47У црквеном летопису налази се фотографија свештеника Ристе Мачужића.48Археолог Емилија Пејовић ми је указала на ту могућност.49Вертоватно је ту сахрањен најстарији свештеник Радисав Поповић.50Д. Ћукић и М. Ивановић, Стари надгробни споменици и црква на српском гробљу у

Горњој Брњици код Приштине, Приштина 1996, 76.


96 97


натпис црквено - словенског писма после реформе, који је уклесан у посебном пољу горње зоне (ц. 7):

ОВДИ ЛЕЖИ Т(Е)ЛО ПЕТРА РАДОВАНОВИЋАИЗ ПОЛИ ПОЖИВЕО 18 ГО(ДИ)НА ПРЕСЕЛИ СЕ (У ВЕ)ЧНОСТ 21 ЈАНУАРА 1863 ГОДИНАПОД ОВОМ ПЛОЧОМ ЛЕЖИ ТЕЛОИ ЊИОВЕ МАТЕРЕ МИЛОСЛ(А)ВЕ КОИДЕПОЖИВЕЛА 55 ГОДИНА ПРЕСЕЛИ СЕУ (ВЕ)ЧНОСТ 8 ЈУЛА 1871 ГОДИНЕОВДИ НАДГРОБНИ СПОМЕН ПОДИЖЕ М(А)РИСАВ ЂОРИЋТРГОВАЦ ИЗ ПОЉНИ Испод текста је јединствена ликовна представа покојника, мајке и сина,

који леже на одру, изведена у високом пластичном рељефу. Оваква концепција лежећих фигура није својствена српском поднебљу нити православним надгробним плочама. На заједничком јастуку су главе мајке и сина, који су покривени до испод груди. Руке су благо савијене у лакту и равно су спуштене преко покривача, са отвореним шакама. Глава, коса, руке, дати су рељефно, док је попрсје тек наглашено, а преостали делови су равни, преко којих је затегнут прекривач, а на њему је као орнамент био плитко урезан разлистали крст, кога су атмосверилије избрисале и који се једва назире када је споменик влажан.

У доњим угловима трећег, завшног дела, представљена је стилизована лисната орнаментика, попут лепезе, односно палмете. У средини је вегетабилни украс у облику великог четворолатичног цвета, са укомпо-нованим тролистом у међупросторима и са прашником у средини. Сличан орнамент се налази као једини украс на вертикалном надгробнику у Белој

56Води.Глава мајке је врло архаична, коса је кратка, густа, у дебелим

испреплитаним праменовима и зачешљана иза ушију, тако да подсећа на змије са главе медузе. Овом лику врло је слична медуза са римске сполије,

57уграђена на фасади манастира Рукумије. Међутим, за разлику од ликовне представе античких медуза које палацају језиком, овде су уста мала и тек назначена једном хоризонталном цртом. Очи нису застрашујуће, али су отворене, иако је у питању покојница. Бадемастог су облика и урезане плитком линијом, док је зеница назначена тачком. Покојница носи јелек, део српске народне ношње, што се препознаје по карактеристичном срцоликом изрезу, испод кога је кошуља узаних рукава.

Лик сина, иако у натпису стоји да се упокојио у осамнаестој години, знатно је млађи и изгледа као дете. Облик главе, коса, очи, уста и руке, исти су

као код мајке, али су мањих димензија. Нос једне и друге фигуре, пошто је више излазио из основне равни, односно висине лица, делимично је оштећен.

Људски ликови који асоцирају на ово неуобичајено решење јављају се 58на стећцима, али су представљени у покрету: у колу, лову, или на коњу.

Чувена Бела Вода, село у близини Крушевца, са мајданима ситнозрног пешчара и добрим каменоресцима, који су чак долазили из Италије, терито-ријално би се најлогичније могла везати за Пољну. Оваквих надгробника на њиховом гробљу нема, али се понекад појављују исклесани ликови, који би

59могли да се евентуално повежу са овим спомеником.Појава двојног надгробног споменика, подигнутог особама упокојеним

у различитим временским периодима, неуобичајена је. На основу уклесаног текста и квалитета надгробне плоче, може се закључити да је наручилац

60 61споменика трговац Марисав Ђорић из Пољне, био доброг материјалног стања, јер је ангажовао талентованог мајстора, који је по својој оригиналној идеји споменик подигао вероватно својој супрузи и сину.

За место сахране одабрана је црквена порта, а ту је сахрањивање било 62уобичајено за црквене великодостојнике, свештенство, монахе, чланове

владарске породице, ктиторе, угледне грађане, док се у сеоским срединама 63појављују кметови. Гробови жена на том месту су реткост.

Надгробна плоча је уметнута у камени оквир са угловима ојачаним металним спојницама, док се десно налази квадратна камена плоча, која би могла да буде поклопац, односно да затвара улаз у гробницу. Ову смелу претпоставку моћи ће да провере будућа археолошка ископавања и спуштање нивоа око старе цркве, да би се откопале и све преостале плоче. Гробнице у XIX веку нису у Србији честе и углавном се јављају као крипте у самим црквама, и у њима су сахрањени чланови породице Обреновић, док се зидана гробница кнеза Милете Радојковића налази са јужне стране цркве у Варварину. Такође у селу Орашју код Варварина, код цркве Светог Јована, налази се заједничка гробница свештеника, сазидана у црквеној порти.

Некропола код цркве Светог Петра и Павла је већим делом затрпана, али се место гробова назире, што захтева њихово чишћење, конзервацију и

56Н. Дудић, нав. дело, 216, Т 52/1. 57О разлогу уграђивања римске сполије са медузом на фасади православног храма

види: М. Цуњак, нав. дело, 25-26, фотографија на стр. 23.

58Narodne i borbene igre na stećcima, katalog izložbe, Muzej XIV zimskih olimpijskih igara, Sarajevo 7. 3 – 25. 3. 1986, Plesačica – Premilovo polje kod Ljubinja.

59Лик девојчице Виде из 1896. године, по облику носа и уста могао би се повезати са спомеником у Пољни, међутим овде су очи склопљене, а руке прекрштене на грудима. Н. Дудић, нав. дело, 442, Т 278.

60Архаично име Марисав се и данас даје у левачким селима.61У црквеном летопису Ђорићи се помињу као староседеоци, који су се прво презивали

Радовановићи, онда су са Милосављевићима одселили у Срем, одакле су се касније вратили у Пољну и од тада се презивају Ђорић.

62Уредба да се у манастирским портама могу сахрањивати само чланови владарског дома, архијереји и ктитори донета је 1891. године. Зборник правила уредаба и наредаба Архијерејског сабора, Београд 1900, 335.

63Жене се сахрањују у портама само у случају да су њихови ктитори и да су оставиле цркви своју имовину. Ђорићи се у црквеном летопису помињу међу црквеним приложницима.


98 99


адекватно одржавање. На тај начин прикупљени подаци, највероватније ће употпунити причу о цркви, ктиторима, сахрањеним мештанима, а уједно ће се урадити валоризација свих надгробних плоча, што ће дати потпунији увид и омогућити детаљнију анализу ове специфичне некрополе.

Приликом последњих великих грађевинских радова и обнове храма

Светог Петра и Павла, без консултовања надлежнe установе заштите, делимично су измењене њене архитектонске вредности. Црква је препокривена бибер црепом, што је солидно урађено, али то никако није могао бити оригинални кровни покривач. Том приликом постављени су полуобличасти олуци, што се не уклапа са објектом. Изливен је тротоар од бетона, на коме нема каналчића за одвод кишнице која иде из олука, тако да се зидови запљускују и влаже. На цркви је обијен спољни малтер, како би камен остао видљив због рустичног ефекта, јер је очигледно била намера да се цркви врати првобитни изглед, али није урађена испуна фуга. Током наставка радова неоходно је пре свега урадити одговарајућу дренажу, санирати пукотине, које су вероватно настале као последица земљотреса у Милутовцу и на крају приступити финалном дерсовању. Потребно је избацити бетон и поплочати простор око цркве каменом.

Унутар цркве као подна облога, што је наружило и девастирало ентеријер, постављене су неадекватне глазиране керамичке плочице, које су вероватно замениле патос, али право решење би било постављање камених плоча. Недопустиво је што је избачен оригинални амвон од белог мермера, који сада стоји демонтиран и одбачен у звонари!

Такође, пошто старог мобилијара, који се помиње у летопису као поклон пољанској цркви, сада нема, потребно је да се на основу описа пронађе и да се врати у олтар. Треба трагати и за старим књигама и, евентуално, сачуваним богослужбеним предметима који су још старији и не

64помињу се у летопису.

Marina Lukić CvetićInstitute for the Protection of Cultural Monuments Kraljevo

In the Village Poljna that geographically belongs to the area of Levca, and territorially to the Municipality of Trstenik, there is a church of Sent Peter and Paul originating from the first

thhalf of the 19 century. Important data on its building and history are in the church chronicle kept by the priest Dragoljub Bunardzic from 1937 to 1944 where it was written that the founder had been a peon, later high duke Zivko Sokorac, and the builder had been Zivko Kolar from Vranje. The church is a single-nave building, domeless, of rectangle base with semicircular apse on the east vertically divided outside with five shallow niches giving the impression at first sight that it is five sided. The main entrance is on the west, the side is on south and at side, there is one monofora each. Niches are on the façade as a decoration element, and the south one has Saracen arch.

The church interior is dominated by iconostasis that is fully devastated in modern times by improper cleaning and repainting. However, on the parapet board illustrating Abraham's sacrifice, in the bottom left corner there is a preserved inscription of the icon painter Ilija Dimitrijevic, the icon painter from Kragujevac, who completed Art Academy in Vienna.

Next to the church, there is older necropolis with archaic horizontal stone plates, with geometrical ornaments and a unique gravestone of the Djoric family representing characters in

thhigh embossment, erected by the end of the 19 century.

In the flat spacious churchyard, beside old church and necropolis, there are also church house of post and pan, built bell tower, monument to dead solders of the World War I, a new church of triple base and a modern church house.

After the earthquake in Milutovac comprehensive civil engineering works have been done to alter partly the architectonic value of the church, so certain changes are to be made, first it is necessary to put back an old ambon and stone floor. Outside, skilled reconstruction of cracklings, wall flattening, drainage and making of stone pavement are necessary.

64Надлежни свештеник Владимир Трошић је вољан да се претражи стара црквена кућа, која сада није у функцији, да би се евентуално пронашло нешто од старина.


THE CHURCH OF THE HOLY PETER AND PAUL APOSTLES IN THE VILLAGE POLJNA

100 101



Слика 1 Јужни изглед*

Figure 1 South view

Слика 2 Западни изглед

Figure 2 West view

Слика

3 Objects in the church yard

3 Објекти у црквеној порти

Figure

Слика

4 Niche with a Saracen arch

4 Ниша са сараценским луком

Figure Слика

5 An arch above western door

5 Лук изнад западних врата

Figure *Аутор фотографија је Далибор Анђелковић.

102 103



Слика

Figure 6 Iconostatsis

6 Иконостас

Слика

Figure 7 Abram's victim

7 Жртва Аврамова Слика са малим Христом

Figure 8 Mother of God with Christ Child

8 Богородица

Слика

Figure 9 Jesus Christ Pantocrator

9 Исус Христос Пантократор Слика

Figure 10 St. John the Evangelist

10 Св. Јован Богослов

104 105



Слика круговима и крстом

Figure 11 Plate with concentric circles and a cross

11 Плоча са концентричним Слика људском фигуром

Figure 12 Plate with line styled human figure

12 Плоча са стилизованом

Слика симболом

Figure 13 Plate with astral symbols

13 Плоча са астралним Слика фигура мајке и сина

Figure 14 Gravestone plate of the Djorics, figure of Mother and son

14 Надгробна плоча Ђорића,

Цртеж 1 Изглед основе*

Drawing 1 Base view

Цртеж Цртеж 3 Плоча са стилизованом људском фигуромЦртеж 4 Плоча са астралним симболом

Drawing 2 Plate with concentric circles and a crossDrawing 3 Plate with line styled human figureDrawing 4 Plate with astral symbols

2 Плоча са концентричним круговима и крстом

*Аутор цртежа је арх. Стефан Драшковић, а калка натписа надгробне плоче је конзерватор Бојана Дабић.

106 107



Цртеж

5 Gravestone plate of the

Djorics (a detail)

5 Надгробна плоча Ђорића (детаљ)

Drawing

Цртеж

6 Gravestone plate of the

Djorics

6 Надгробна плоча Ђорића

Drawing

Цртеж 7 Натпис са плоче Ђорића

Drawing 7 Inscription from the plate of the DjoricsЦртеж

8 Iconostasis scheme

8 Схема иконостаса

Drawing

108 109


Појам и историјат музејске едукације

Према статуту ИКОМ-а музеј се сматра непрофитном институцијом, 1која чува, тумачи и промовише аспекте природног и културног наслеђа.

Овом дефиницијом увиђа се један од основних задатака музеја, а то је да кроз интерпретацију своје колекције, помоћу музејске дидактике пренесе знање и успостави сазнање о некоме или нечему. Музеј данас сву своју пажњу усмерава на публику, нудећи све активније начине представљања својих експоната, поставки и изложби. Тежи се да музеји и поставке буду прави

2догађаји, простори искуства и учења. Едукација у музејима или музејска едукација дефинише се као процес

искуства које је у релацији са учењем кроз посматрање, слушање, визуелно и


Апстракт: Овај рад настоји да предочи појам едукације у уметничким музејима. Уз појам и историјат музејске едукације и едукативних одељења као таквих, рад поставља примере и моделе рада педагошких одељења два музеја, Витни музеја америчке уметности у Њујорку и Музеја савремене уметности у Београду. Компарацијом данашњег модела рада, каквог срећемо у Одељењу за едукацију Витни музеја америчке уметности у Њујорку и некадашњег модела који је спроводио Центар за визуелну културу и информације МСУБ, уочавају се две врсте педагошког приступа према публици. Данас су то углавном радионице (приступ учењу кроз игру), а некада је то била тзв. активна учионица, која је подразумевала више облик предавања прилагођеног за одређени узраст или интересовање особе.

Кључне речи: едукација, педагошка одељења у музејима, музеј, изложба, посетиоци, радионице, Витни музеј америчке уметности у Њујорку, Центар за визуелну културу и информације, Музеј савремене уметности у Београду

1www.icom.org2K. Žilber (ur.) Muzeji i publika,Clio, Narodni muzej, Beograd 2005.

УДК 069.12:37.036 37.036: 069 (497.11)

37.036: 069 (73)

Уна Поповић Музеј савремене уметности Београд

ПОЈАМ, ЗНАЧАЈ И РАД ЕДУКАТИВНИХ ОДЕЉЕЊAУ УМЕТНИЧКИМ МУЗЕЈИМА

(примери праксе: Едукативно одељење Витни музеја америчке уметностиу Њујорку и Центар за визуелну културу и информације МСУБ)

111

3E. Hooper Green Hill, Museum and Gallery Education, London-New York 1991, 19.4Isto, 20.5Jelica Radovanović, pref.cat. Muzejske zbirke i izložbe kao resursi okruženja u nastavi,

Muzej savremene umetnosti, Beograd, 2009

ментално-асоцијативно повезивање. Свако уметничко дело је нека врста концентрата података о простору и времену у коме је настало. Анализирајући разне елементе уметничког дела и контексте у којима је дело настало, реконструишемо системе вредности, дешифрујемо различите стратегије комуникације, како прошлих времена тако и савремених. Рад са публиком у простору музеја уз педагошко-образовне моделе који интерпретирају различите контексте изложеног дела, има шири значај у самом формирању публике, појединца или групе људи, у њиховом активном ставу према сопственом друштву и окружењу, као и формирању њихових културних вредности.

Музеј није образовна институција у класичном смислу речи. Ајлин Хопер Грин Хил у својој книзи Едукација у музејима и галеријама посматра музеј у контексту едукације као институцију која може да понуди образовање

3кроз искуство различитих дисциплина. Намера музејске едукације јесте да спроведе ситуацију учења или образовну ситуацију при којој посетиоци имају искуство учења. Учење у музејима јесте на бази менталне или физичке реакције, тј. путем погледа, слушања, играња. Ствари које се нуде на интерпретацију спајају се, повезују и постављају у једну ширу контекстуалну мапу. Посета музеју представља тако колекцију или групу искустава, а то је више од једностране едукације. Свака информација, повезана рационално или на основу асоцијација, носи у себи социјалне предуслове повезане даље са понашањем. Асоцијације ће бити умеморисане од стране посетиоца и свако касније призивање овог искуства повезаће се и

4поставити у неки шири оквир значења. Рад са ученицима и децом у простору музеја има велики значај у формирању њиховог става према самим музејима, у свести тако негованих личности музеји више неће бити места “смрзнуте формалне културе већ места на коме друштво активно преиспитује своје

5вредности”. На тај начин, музеји данас као извори интелектуалне стимулације и забаве постају места која формирају погледе на савремени свет. Кроз различите облике представљања изложби, стручних интерпретација изложби, предавања, радионице, квизове, рад са школама, остварују се принципи едукативних активности у музеју.

Једна од улога едукативних одељења унутар уметничких музеја јесте да послуже као медијатори између публике и колекције. Ово јесте основни циљ и улога педагошких одељења, ако бисмо њихов рад описали овако једнообразно. Међутим, перцепција публике, кустоса, директора, по питању едукативних одељења унутар музеја нагло се променила од седамдесетих година, очигледно услед промена на плану едукативне методологије, приступа рада, културне политике али и промена у самој уметничкој пракси.

Едукација је суштински и битно везана за појам јавних музеја. Лувр је за време Француске револуције 1780. године, трансформисан од краљевске

палате, приватне галерије до “јавног музеја за едукативне сврхе”. Овај 6термин “музеј за едукативне сврхе” јесте био званични термин који је

успоставила тзв. Едукативна секција нове Републике а који је описивао и означавао функцију музеја као таквог. Улаз је био отворен и слободан за све грађане, а неки дани су били намењени посебно студентима академија уметности. Овако је Лувр, а самим тим и музеји тих година, представљен као институција за учење, било кроз акт формалне или неформалне едукације. Један век касније, оваква врста едукације имала је и одређенији мотив. Током XIX века у Великој Британији идеја о музејској едукацији повезана је са чињеницом или термином селф-импровмент што значи само-дограђивање, оспособљавање, рад на себи. Наиме, сматрало се да време за доколицу треба да се потроши рационално, смислено, у виду некакве “менталне рекреације”. Ова теза заснована је на деветнаестовековном уверењу да се кроз уметност човек оплемењује, а сама улога уметности треба да буде таква да створи осећај “уједињеног друштва”. Музеји су били виђени као одговарајућа места где се различити слојеви друштва сусрећу, где су сви на једнаком нивоу и где

7се успоставља заједнички језик. Још крајем XIX века у музејима у Великој Британији организоване су вечери када би се угостила радничка класа која ради преко дана. Такође, тих година излази тзв. Основни акт о едукацији који је нагласио значај учења кроз употребу објекта. Дакле, музеји сада постају очигледни ресурси за потребе образовања становништва како наводи Ајлин Хопер Грин Хил у својој књизи Едукација у музејима и галеријама : “Развој музејске едукације још у XIX веку кренуо је у два смера - учење унутар музеја и учење у школама на основу позајмице која је подразумевала да се дело из музеја уступи школама. На основу оваквог двојаког система едукације, школа у музеју, музеј у школи, који и данас представља основи модел или програм рада педагошких одељења, можемо да закључимо да музеј са својом збирком није, нити треба да буде, затворен систем институције која само прикупља дела као друштвено-уметничке артефакте једног времена, већ отворени систем који омогућава директнији и приснији контакт са објектом, самим тим и једну лежернију варијанту комуникације и учења.

Током двадесетих година XX века идеја о едукацији у музејима зашла је други план, више се размишљало о колекцији, формирању и излагању збирки. Кустоси се у великој мери повлаче из односа са публиком и сву пажњу усмеравају на организовање изложби које сада представљају главни облик комуникације и интерпретације музејског садржаја. Размишљања о едукацији у овом тренутку ишла су у правцу да музеј не треба да буде јавно игралиште већ пре свега треба да служи стручној јавности, професорима, истраживачима, уметницима, а “када постане превише отворен за публику,

8када га јавност изакумулира, музеј губи снагу”.

6E. Hooper Green Hill, нав.дело, 77.7Isto, 79.8Isto, 111.

Уна Поповић Појам, значај и рад едукативних одељењa у уметничким музејима

112 113

У другој половини XX века сматра се да су три личности вратиле едукацију музеју. Џорџ Бровн Гуд, из Смитсониан Института у Вашингтону један је од њих. По његовим речима “активни едукативни рад подразумева систематичнију организацију колекције, а под активним едукативним радом подразумевамо вођење тура кроз изложбу, јавна предавања, рад на разним нивоима са публиком али и екстензивне описе и легенде поред изложених

9радова у простору. За Гуда образовни рад у музеју подразумева конкретан напор јер по њему он представља немалу мисију или улогу, а она је “да учи музејски нестручног посетиоца музејским стварима.” Гуд је назначио и значај штампања музејских брошура, публикација и водича и формулисао их као битну форму музејске едукације. Друга значајна фигура која је назначила важност едукације у музејима јесте Ђон Котон Дана, директор Њуварк музеја у Енглеској. И трећа особа, на коју су утицале прве две, јесте Артур Касевел Паркер. Паркер је назначио три основне ставке које треба да постоје у музејима, када су у питању однос или комуникација са публиком, а то је забава, стимулација сензорима и осећање приснијег контакта. Ове идеје Паркера касније су утицале на обликовање програма Метрополитен музеја у

10Њујорку. У другој половини XX века излази и књига Пола Маршал Реа под

називом Музеј и заједница, која истражује однос музеја и друштва. Такође, Реа је познат по томе што је увео кованицу активна интерпретација која се односи на то да педагог у музеју приликом рада са публиком мора да активира исту а сам музеј треба да има за циљ да направи јавни интерес о некоме или нечему и тек тада музеји неће бити усамљене, изоловане и

11дистанциране институције. Све горе наведено говори нам о томе да је од краја XIX века па све до

отприликe 1970. године образовни рад у музејима био један од музејских циљева или улога. Међутим, ова улога није нужно била примарна у свим музејима, нити је била на прави начин третирана од стране великог броја музејских стручњака, што значи да едукација, образовни рад са публиком у овом периоду није био централна мисија музеја.

Циљ ране музејске едукације, до друге половине XX века, јесте да се посетиоци кроз процес активног учења као неконвенционалног комуникативно-динамичног приступа, упознају са историјским тренутком или чињеницома коју би касније могли да имплементирају у даљи процес размишљања, мисли и осећања а, кроз то и сазнања. Међутим, тек шездесетих и седамдесетих година ова мисија активног учења кроз курс играоница, театра, перформанса или директно креативног стваралачког чина као нпр. прављење рада, добија свој прави значај, управо и због тога што је спроведена кроз нови концепт уметности која сада и сама постаје један

активан процес. У овом периоду, када се уметност отворила према новим медијима, када је дело постало сам догађај или ауторов неформални гест у коме се потиру границе између уметности и живота, публика и сами музеји почињу да реагују на нове захтеве. Колико год да концептуална уметност носи идеју спонтаности у изведби настанка дела, уметност постаје донекле неразумљива већем броју посетиоца. Музеји у ово доба не представљају само физички простор за презентацију конкретног уметничког производа, већ постају и места информације, комуникације, управо и због тога што често уметников рад постаје толико личан да не може да опстане без додатне интерпретације. Музеј модерне уметност у Стокхолму, под управом Понтуса Хултена може да служи као пример отвореног музеја у којем су се одржавале изванредне изложбе као врсте хепенинга, окупљале су бројну публику и

12 изазивале њихово активно учешће у догађају. Образовни рад у музејима, као рад са публиком, нагло се променио у последњих тридесет година. Може се рећи да је добио одређенији положај и да је заиста постао једна од основних ствари унутар музејске делатности. Од седамдесетих едукација постаје једна од кључних ствари захваљујући и другачијим образовним школским силабусима, политици мултикултуралности, државној политици о туризму и промени буџета у јавним секторима.

Одељење за едукацију Витни музеја америчке уметности у Њујорку

Кратак преглед организационог модела и програма Одељења за едукацију Витни музеја америчке уметности у Њујорку има за намеру да предочи савремене педагошке методе рада са публиком. Музеј је формиран на основу приватне колекције младе богате жене Гертруде Вандербилт Витни, 1931. године. Намера и политика формирања колекције јесте да се излажу и откупљују дела савремених америчких аутора. Ово је и данас основна мисија музеја, који је 1966. добио музејску зграду са намером да прати, излаже и прави колекцију актуелних и рецентних дела америчких аутора. Једна од главних мисија музеја с почетка његовог формирања била је оснивање едукативног одељења или педагошких врста услуга према публици. Током раних седамдесетих Витни је спроводио два основна педагошка програма, тзв. Отворени програм и Програм за децу, а почетком осамдесетих почиње да уводи Програм за старије.

Данашњи модел функционисања установљен је почетком деведесетих година, када је директор институције био Давид Рос који је желео да едукацију направи много више интегралним делом програма музеја. Тадашњи шеф Одељења за едукацију била је Констанца Волф која у интервјуу датом током деведесетих говори о томе да долази до битних промена на пољу педагошких услуга у овом музеју: “Едукативна одељења су

9Terry Zeller “The Historical and Psihological Foundations of Art Museum Education in America” у књизи: Nancy Berry, Susan Mayer (ur.) Museum Education: History, Theory and Practice, Reston 1989, 112.

10Исто, 113.11Нав. место

12J. Vinterhalter, Muzeji moderne umjetnosti, Informatica Museologica, 3-4, Мuzejski doku-mentacioni centar (Zagreb 1983) 3.


114 115

увек на последњем месту у музеју. Ово одељење је дуго имало улогу да само извршава послове који други намећу. Сви би учествовали у одлуци прављења изложбе и колекције, сем Одељења за едукацију. Са Давидом Росом као директором ствари се мењају, Одељење добија положај да размишља о изложбама и активно учествује у прављењу програма. Такође, оно почиње да се посмата као неки облик маркетинг службе јер, заправо, Одељење за едукацију релевантно размишља о томе које и какве програме треба организовати, кога позвати и представити, на који начин анимирати и

13приволети публику”. Током деведесетих ово Одељење се шири и данас оно броји око четрнаест запослених који су по образовању историчари уметности, а већина њих има специјалистичке студије из области педагогије. У Одељењу је врло јасна подела посла који подразумева осмишљавање пратећег програма постојеће или наступајуће изложбе. Уз то треба назначити да запослени у Одељењу не спроводе те програме, они их само осмишљавају, а за вођење тура или радионице ангажују се студенти или стручни људи са стране.

Одељење за едукацију Витни музеја америчке уметности у Њујорку спроводи неколико програма: Отворени програм, Програм за грађане старије доби, Програм за децу, Програм за школе, омладину и породицу, Програм директног рада са наставницима и професорима, Осмишљавање разних начина интерпретације музејског садражаја (онлајн едукација, аудио-водичи..) и Кустоски програм.

Отворени програмОтворени програм подразумева директну сарадњу са уметницима,

кустосима, теоретичарима. Одржава се у форми предавања или већег семинара који има за циљ да се осврне на кључне теме, питања, наративе из савремене америчке уметности. Програм се обично надовезује на Витни колекцију али и осврће на шире уметничке трендове. У оквиру овог програма организује се неколико подпрограма као што је Отворени студио, Годишњи разговор и Академска сарадња. Отворени студио подразумева представљање уметника приликом рада на изложби у Витни музеју. Прати се његов процес рада, постављање изложбе и том приликом публика може директно да разговара са уметником о делу или начину поставке. Годишњи разговор подразумева представљање или презентацију уметника једном годишње, који би том приликом представио читав свој дотадашњи рад. Академска сарадња подразумева сарадњу са неким од њујоршких универзитета. У трајању од неколико месеци одредила би се тема која жели да се испита, а посетиоци који су се определили за ову врсту програма, заједно са едукатором и представником са универзитета дефинисали би и анализирали одређене теме и проблематике из области уметности на основу увида у дело из музејске колекције.

Програми за грађане старије добиДва едукатора унутар одељења задужена су за спровођење програма за

грађане старије доби. За њих се одржавају специјална предавања или приватне туре по изложби. Такође, у овај програм спада обука за старије грађане волонтере, тј. грађане који би водили посетиоце кроз изложбу. За њих се организују предавања о историји модерне америчке уметности која трају три месеца.

Кустоски програмОво је стручни програм који води посебно одељење при Витни музеју

америчке уметности а зове се Индепендент Стади Програм (Независни студијски програм) који је основан 1968. године. Подразумева пријављивање младих стручњака из области историје и теорије уметности који девет месеци имају организовану кустоску праксу. Уз раговоре са уметницима, предавања, у обавези су да након девет месеци осмисле и реализују уметнички пројекат.

Програми за децу и омладинуОви програми су посебно интересантни. Спроводе се у форми

радионица или учења кроз игру, на пример тзв. учења гледањем које се фокусира на активностима које охрабрују децу да гледају и мисле о томе како да одговоре задатом делу. Неки уметнички радови деци се интерпретирају кроз употребу музике, као што је сликарство Џексона Полока, које им се предочава како кроз визуелни, тако и кроз аудио доживљај. Осећајем који се буди музиком, деца уче да развијају синхронизацију механичког геста, гест руком и емотивни доживљај. Ове радионице се раде заједно са педагозима и психолозима. Такође, рад са децом се заснива на посебној опрезности. За школску децу праве се тзв. материјали за обуку директно са наставницима, превасходно из веровања да наставници много боље знају шта се свакодневно дешава у учионици и какве би едукативне методе у музеју функционисале. За сараднике узимају се три наставника из њујоршких школа и са њима се сарађује пре и после посете музеју. За ученике и студенте организују се силабуси, једночасовна или једноипочасовна посета као што је Посета музеју: увод у разумевање уметности у којем се студенти фокусирају на визуелну перцепцију, емотивни догађај. За студенте се организује и летњи програм у трајању од шест недеља који подразумева учешће око две стотине младих људи, који на основу музејске колекције студирају, истражују и пишу рад који врло често у концепту мора да се осмишља интердисциплинарно. Дела се анализирају унутар контекста са религијом, литературом, антропологијом и историјом. Наиме, основни начин истраживања или интерпретације рада и дела са ђацима и студентима јесте мултидисциплинарни. Учи се да посматрање и повезивање не сме бити једнострано и самим тим штуро, већ уметнички радови треба да добију виши степен тумачења. Едукатори и аниматори имају задатак да их у

13E. Stoller, The Whitney museum of American Art, New York 2000, 6.


116 117

интерпретацији ослове као контекстуални део неког времена или тренутка. Како Констанца Волф наводи: “Посетиоце не можемо учити о нечему или некоме на основу индивидуалног постојања као таквог, мора се заправо учити о другоме. Историја уметности повлачи низ дисциплина са собом, археологију, антропологију, историју, социологију али и математику. Музејски едукатори требају да допринесу естетском развоју младих људи на разним нивоима, методама које би њима биле занимљиве, а не нама

14едукаторима.”

Центар за визуелну културу и информације МСУБ

“Музеј савремене уметности у Београду отворен је за јавност 20. октобра 1965. године. Својом богатом излагачком и педагошком делатношћу за кратко време постао је једна од водећих установа те врсте у нашој земљи. Тежећи да буде што мање музејска установа, Музеј савремене уметности

15постаје жива и полемичка трибина. Овако гласи почетни део текста у новинама који је изашао две године пошто је зграда Музеја на Ушћу отворена за јавност. Већ из ове реченице можемо да закључимо да управник музеја Миодраг Б. Протић није видео музеј као установу која само сакупља, чува, проучава и излаже дела домаћих и страних уметника од 1900. године, већ да подржава идеју о музеју као модерној институцији културе која савременом друштву предлаже различите аспекте посматрања, вишеслојност тумачења своје сабране колекције, изложби, па и читаве институционалне организованости, а то све преко односа и комуникације са јавношћу. Одмах по свом оснивању, паралелно са осталим одељењима, текућим задацима и програмом рада у музеју, формирала се и педагошка служба. Пуни назив одељења био је Одсек за педагошки рад и пропаганду. Формирање оваквог одељења био је важан али и деликатан посао с обзиром на почетна искуства и на то да је педагошка служба била релативно нова и неразвијена у ондашњим

16југословенским музејима. Први кустос педагог била је Ирина Суботић, а нешто касније као

спољни сарадник или испомоћ при пословима ангажована је Љиљана Симић. Године 1967. Одељење је преузео Коста Богдановић. Главни задаци овог одељења били су сарадња са школама, универзитетима, установама културе, најширом публиком али и радним колективима, а термин пропаганда у називу одељења открива још једну особеност одељења - оно је било задужено да прави и оглашава музејске програме кроз форму плаката, најава, брошура и водича. Дакле, методологија рада Педагошког одељења заснивала се на перманентном образовању кроз програме као што су јавни семинари и предавања али и на друштвеној усмерености уметности, што је

подразумевало и сарадњу са фабрикама и државним предузећима. Ово је свакако производ датог друштевно-политичког тренутка, социјалистичке културе која је сада приписивала друштвено-ангажовану страну уметности и идеју да сама уметност треба да постане неопходан чинилац човекове свакидашњице „и да пред уметношћу треба отворити фабрику, као нови физички простор из кога је до сада она била искључена, да би се отворио и нов духовни простор у раднику“. Сарадња са радним колективима одвијала се у два вида: 1) организовањем изложби са делима из фонда Музеја у просторијама радних колектива. На пример, како је ова пракса настављена касније у преименованом одељењу или Центру за визуелну културу и информације, склопљен је уговор са Грађевинским предузећем Комграп, РУ Ђуро Салај и предузећем Ратко Митровић за потребе организовања изложби Надежда Петровић и њени савременици и Југословенско сликарство између два рата. 2) други облик сарадње подразумевао је посету чланова радних колектива музеју, сталној поставци и повременим изложбама.

Године 1974. Одсек за педагошки рад и пропаганду преименован је у Центар за визуелну културу и информације, а главни задужени био је Коста Богдановић, по образовању историчар уметности са искуством педагога. Коста Богдановић имао је намеру да Одељење преименује и због тога да би поставио конкретније циљеве, односно усмерење ка одређеним педагошко-образовним пројектима који више не морају и не могу да се базирају само на вођењима кроз изложбу. Музеј је тиме имао намеру да оформи тим кустоса педагога и озбиљније организује педагошку службу. Придружиле су се колегинице Јадранка Винтерхалтер, Јасна Тијардовић и нешто касније Љубица Станивук. Термин визуелна култура настојао је да упути на основни семинар у сада новој образовној методи, а термином информације замењен је досадашњи термин пропаганда. По Богдановићу васпитни рад у музејима савремене уметности треба да иде примарно ка повезивању појединих чињеница, знакова, симбола из визибилног света са сличним конструктима у ликовној или визуелној култури. Неке савремене знакове и симболе можемо да откријемо у одређеним визуелним референцама у сликарству, скулптури, дизајну и архитектури. Ово би био тзв. асоцијативни начин учења који омогућава повезивање различитих ствари а кроз то и брже памћење, а само поспешивање визуелног опажања подразумева и визуелно описмењавање што је »битан предуслов за интеграцију и успешну комуникацију јединке са окружењем и засигурно један од главних исхода образовања за сваку област

17учења«. Занимљиво је ипак назначити да назив Центар за визуелну културу и информације произилази из намере Музеја да се на модеран и ангажован начин укључи у процесе демократизације културе уз перманентни начин образовања. Такође, битно је нагласити да у то време долази до нових појава у уметности, као што је концептуална уметност која настоји да премости уочени јаз између живота и уметности, услед наметања и препознавања

14Исто, 10.15N.N, Više nego muzej, Telegram, Zagreb, 19. maj. 1967. 16J. Vinterhalter, Upitnik za muzeje i galerije moderne umjetnosti u Jugoslaviji, Informatica

Museologica 3-4 (Zagreb 1983) 9.17K. Bogdanović, Uvod u vizuelnu kulturu, Beograd 1986, 44.


118 119

свакодневних теденција, искуства, понашања и човековог мишљења сада у природи уметности.

На основу увида у организоване програме Центра можемо да закључимо да се целокупни васпитно-образовни рад заснивао кроз шест области:

1. Истраживачки рад у области визуелне културе и музејске едукације 2. Семинари у музеју (визуелна култура, нове појаве у уметности, кинотека у музеју)3. Стручна и јавна вођења кроз изложбе и сталну поставку4. Сарадња са школама и факултетима5. Катедра музеја6. Сарадња са другим установама

Семинар и истраживачки рад у области визуелне културеКао основни задатак Центар за визуелну културу и информације

поставио је усавршавање методологије образовања путем уметности и визуелне културе. Концепт везивања за појам визуелне културе по речима Косте Богдановића, произилази из чињенице да »савремена уметност и њене поетике могу се разумети и тумачити једино везама њених узрока и узора са целовитошћу култура минулих времена и облицима свести, рада и мишљења које су одредили препознавање материјала, облик и начин функцио-

18 нисања«. Кроз појам и истраживање визуелне културе Центар је, наиме, сматрао да нуди једну могућност образовања управо кроз релацију виђено – повезано – означено – схваћено. У форми предавања углавном за омладину, студенте, одрасле, уз слајдове, дијапозитиве, фотографије, објекте и припремљене текстове доводиле су се у узајамне односе различите чињенице из ликовног и визибилног света. Курс Увод у визуелну културу био је један од три курса унутар семинара који је спроводио Центар. Други курс је био намењен новим појавама у уметности, а трећи је подразумевао презентацију филмова и анализу филмске и видео уметности. Сваке године теме курсева су се мењале. Семинар Центра трајао је једну школску годину, од новембра до јуна. Центар је организовао семинаре различите тематике, а на почетку сваке школске године публика се пријављивала на један или на сва три курса. Прве три недеље у месецу биле су резервисане за сваки од три курса, сваки курс водио је по један кустос, први је водио Коста Богдановић, други Јадранка Винтерхалтер а трећи Јасна Тијардовић. Богдановић је по семинару штампао и публикацију којом је настојао да заокружи једну целину истраживачког рада а касније неке од њих као уџбенике штампао је и издао Завод за уџбенике и наставна средства у Београду. Наслови појединих публикација су Гледање и виђење, Увод у визуелни културу, Логика просторности мртве природе у фигуралним композицијама Саве Шумановића, Свест о облику I, II, Облици, појаве, стања као могућности визуелних значења. Богдановић је у оквиру Семинара визуелна култура

организовао две образовне изложбе, Увод у визуелну културу – појмови једнако, неједнако, слично (Салон Музеја савремене уметности, 26. 04 - 15. 05. 1979) и Појам лице у визуелној култури (Салон Музеја савремене уметности, 28. 11 - 22. 12. 1985). Изложбе су представљале покушај да се конкретним материјалним примером објасне разноврсни односи који постоје у реалном свету, па према томе и у свету ликовне уметности. Коста Богдановић, као аутор изложбе, представио је једно лично тумачење појмова, једнако, неједнако, слично. Али ове педагошке изложбе нису претендовале на дефинитиван став или закључак, већ су имале намеру да пробуде радозналост код посматрача, његову перцепцију, како би се уочиле чињенице и сличности из света природе и света који је човек оформио али кроз њихове другачије односе и значења.

СеминариЈедна од тема осталих курсева унутар главног годишњег семинара била

је Савремена југословенска уметност - утицаји и развој коју је водила Јадранка Винтерхалтер, а трећи курс Нови медији у уметности као и Представљање уметника водила је Јасна Тијардовић. Сви ови курсеви били су представљени на исти начин као и Увод у визуелну културу у форми предавања са репродукцијама, уз често прављење малих презентационих изложби. Тако су биле организоване мале ретроспективе видео радова југословенских уметника, Марине Абрамовић, Сање Ивековић, Далибора Мартиниса, Горана Трбуљака, Раше Тодосијевића итд. Представљена је и серија видео радова из колекције Музеја модерне уметности у Њујорку и Музеја Стеделијк у Амстердаму. Курс Савремена југословенска уметност - утицаји и развој представљао се уз велике деценијске ретроспективе југословенских уметничких појава или ретроспективе уметника. Сви семинари су били јако популарни. Према подацима из извештаја о раду, може се видети да се раних година на семинар пријављивало више од хиљаду учесника, што је чинило велике организационе тешкоће, а током осамдесетих семинар је пратило неколико стотина слушалаца годишње. Постојала је стална група учесника годинама и то је један од разлога због којих се морао мењати садржај програма сваке године. У двадесет година, колико је семинар трајао, није се поновио ни један програм. Године 1986. на место кустоса Јадранке Винтерхалтер долази кустос Предраг Церановић. Предраг Церановић уз Косту Богдановића наставља да води семинар током деведесетих година, сваког првог и другог петка у месецу. Коста Богдановић је водио курс под називом Свест о облику а Церановић Свест слике.

Сарадња са школама и универзитетимаЦентар за визуелну културу и информације редовно је обавештавао

школе и факултете из Београда и унутрашњости путем циркуларних писама и кратких водича о изложбама и другим програмима у музеју. У циљу боље координације Центар је био у вези са Просветно-педагошким заводом из

18Исто, 46.


120 121

Београда. Ово је подразумевало стручно вођење ученика кроз поставку музеја или тренутне изложбе, али се при томе водило рачуна о методологији вођења, тј. различитим приступима и садржајима тумачења према одређеној групи. Током 1975. године остварена је сарадња са катедром за Историју уметности Филозофског факултетета у Београду. Током неколико година организована је пракса за студенте историје уметности из предмета Музеологија и заштита споменика културе. Пракса је трајала по петнаест дана за седам студената које би факултет изабрао. Студенти су том приликом били упознати са организацијом Музеја, били упућени у рад свих одељења а главни циљ је био да се кроз практичан начин упознају са радом институције. Кустоси Центра су водили и неки вид менторства за студенте који су овим путем обављали део студија из предмета Музеологија и заштита споменика културе, а као производ стручног боравка студенти су имали задатак да истраже и напишу рад о одређеном одељењу унутар Музеја.

Катедра музејаКатедром музеја називао се програм који је подразумевао предавања

појединих стручњака из области уметности и других наука. Организована су била стручна предавања из области савремене уметности, теорије, естетике, филозофије, архитектуре итд. Катедра музеја почела је с радом 1966. године, а први предавач био је др Лазар Трифуновић, тадашњи управник Народног музеја у Београду који је одржао предавање на тему Теоријски проблеми

19структуре слике. Програм Катедре настојао је да допинесе расветљавању појединих питања из области теорије и историје уметности. Рад катедре је био усаглашен са радом школа и универзитета, тако да су предавања кретала у јесен и трајала до лета. Главна идеја је била да се реализују три циклуса предавања, први је био посвећен проблему односа уметности и друштва, намењен историчарима уметности, критичарима и ужем кругу познавалаца савремене уметности, други је третирао историју југословенске уметности од 1900. године па на даље и био је намењен ученицима и студентима, а трећи популарни циклус, са темом Приступ савременој уметности, био је намењен најширем кругу потенцијалних љубитеља уметности, а

20 првенствено омладини. Предавачи су били реномирани историчари уметности, теоретичари и уметници. Уз гостовање предавача након семинара, а и независно од њега, штампале су се мале књиге популарно назване свеске, у форми збирке текстова. Збирка текстова Доналда Куспита, Филиберта Мене, Карла Ђулија Аргана, Роберта Смитсона, аутора покрета Флуксус итд. и дан-данас представља драгоцену литературу приликом истраживања модерне и савремене уметности. Ова едиција је издавана између 1984. године и 1986. године, а задужени кустоси су били Зоран Гаврић, Александра Јанковић, Јасна Тијардовић и Јелена Гавриловић.

Сарадња са радним колективимаУ социјалистичком периоду сматрало се великом обавезом музеја да

преноси идеју, тј. да се бави педагошким радом на разним нивоима и са разним друштвеним структурама, па тако и радничким колективима. Горе поменута сарадња са радним колективима спровођена је од 1975. године и настављена до 1990. године. Током седамдесетих ова сарадња је нарочито била активна. Организоване су биле тематске изложбе у индустријама и радним организацијама. Године 1979. у Индустрији прецизне механике, у грађевинском предузећу Напред и Хемијско-фармацеутској индустрији Галеника реализоване су изложбе Демонстрација материјала у савременој ликовној уметности. Кроз пример рада са различитим материјалима, плексигласом, јувидором, металом, папиром, изложба је требало да кроз материјале са којима су радници упознати на занимљив али дидактички начин предочи дела савремене уметности. На тај начин уметност се више није нудила као апстрактна и неразумљива, а самим радницима је било разумљивије да појме нешто што је произведено у истом материјалу са којим и они раде.

19N.N, Prvo predavanje na katedri Muzeja savremene umetnosti, Borba, Beograd, 16. 4. 1966.20N.N, Muzej koji neće da bude samo to. Počinje da radi katedra Muzeja savremene umetnosti,

Politika, Beograd, 15. 4. 1966.


122 123


Una PopovićMuseum of Contemporary Art, Belgrade

Educational departments within museums as special and specific departments deal with interpretation of the museum content through various educational-pedagogic models and levels differing from the basic educational model. Museums introduce various educational programs

thever since the 18 century, and museum policy is has been specifically changed from the thseventies of the 20 century, when private sector started to invest. Through examples of

Educational Department of Whitney Museum of the American Art in New York and the Center for Visual Culture and Information of the Museum of Contemporary Art during seventies and eighties, various approaches for work with the visitors have been researched, generally considering seventies and on. Programs of the Center for Visual Culture and Information were first ideologically different from the present educational programs of Whitney Museum of American Art in New York. They are specific for the political moment they have been realized in, for socialism; nowadays, when democratic approach to everything is stressed, when visitors are diversified, when their potentials and interest are various, it seems best to follow and define it within the framework of educational programs based on idea and approach pluralism. From establishment in 1965, Museum of Contemporary Art in Belgrade introduced pedagogic service. At the beginning, the role of pedagogic department was to service information concerning Museum of Contemporary Art, exhibition programs, museum collections with a distinct role in educating visitors by leading them through current exhibitions and standing setting of the Museum. The number of audience, numerous visiting f larger exhibitions and retrospectives, made it necessary to rename the educational department into more modern name Center for Visual Culture and Information. Awareness on approach that is more organized and directed to the audience, and growing need to introduce the audience and inform it in appropriate way on the art of the time is reflected in educational programs of Whitney Museum of American Art in New York. Apart from similar direct approach to the visitor, educational departments of these two museums, there are two different pedagogic approaches to the audience; today these are mainly workshops (education through game), once it was so called active workshop for higher level of teaching adjusted, however, to specific age or an interest of a person.

AN IDEA, IMPORTANCE AND WORK OF THEEDUCATIONAL DEPARTMENTS IN ART, MUSEUMS

(Examples from practice Educational Department of Whitney Museumin New York and the Center for Visual Culture and Information (MCA)

Брошура - информатор за школе, Витни музеј америчке уметности, 2008.

Brochure - Information leaflet for a school program, Whitney Museum of the Ame-rican Art in New York, 2008.

124 125

Брошура - информатор за програм за породице, Витни музеј америчке уметности, 2008.

Brochure - Information leaflet for a family program, Whitney Museum of the American Art in New York, 2008.


Витни музеј америчке уметности, Њујорк, 2008, фото - Уна Поповић

Whitney Museum of the American Art in New York, 2008., 2008, photo Una Popovic

Вођење кроз изложбу, МСУБ, седамдесетих, фото - М. Маодуш

Leading through an exhibition, MCAB, the seventies, photo M. Maodus

126 127


Вођење кроз изложбу, Музеј савремене уметности Београд, осамдесетих

Leading through an exhibition, Museum of Contemporary Art, Belgrade, the eighties

Посета школе у изложбеном простору МСУБ, седамдесетих, фото - М. Маодуш

School visit in exhibition rooms, MCAB, the seventies, photo M. Maodus

128 129


Радионица цртежа Центра за визуелну културу и информације МСУБ, сада

Drawing workshop of the Center for Visual Culture and Information. MCAB, now

Семинар за децу на изложби у Музеју, осамдесетих, фото - М. Маодуш

Children seminar at the exhibition in Museum, the eighties, photo M. Maodus

130 131

Уна Поповић

Семинар Центра за визуелну културу и информације, МСУБ, седамдесетих

Seminar of the Center for Visual Culture and Information. MCAB, the seventies

132

ПРИЛОЗИ

Локалитет Страгари–Шљивик налази се на код села Страгара, недалеко од Трстеника. Праисторијско насеље било је смештено на благој узвишици, ограниченој Риљачком реком, која се 7 км даље улива у Западну Мораву. Прва истраживања на Страгарима обавио је Народни музеј из Крушевца, а од 1986. године ископавања је наставио Центар за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду. У периоду од 1986. до 1988. године

2истражено је око 170 м . Неолитско насеље захватало је површину од око 50 2ари, и просечна дебљина културног слоја износила је око 1,70 м.

Насеље је вишеслојно; два сигурно раздвојена стамбена хоризонта 3припадају винчанској култури, фазама Винча-Тордош I и II. Интерпретација

трећег и евентуално постојање четвртог слоја нису у потпуности решени.


Апстракт: У раду је анализирано тридесет и шест предмета од тврдих сировина животињског порекла са налазишта Страгари–Шљивик, који потичу са ископавања из 80-их година XX века. Понуђена је типолошка класификација заснована на вези између облика и функције. Поред тога, на основу трагова израде, реконструисан је „оперативни ланац” израде предмета, а на основу трагова употребе на којим су материјалима ови предмети коришћени. Такође је указано на значај коштане индустрије у проучавању економије праисторијских заједница.

Кључне речи: коштана индустрија, типологија, технологија, неолит, винчанска култура, Страгари–Шљивик

1Ауторка је стипендисткиња Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије.

2S. Stanković, Neolitsko naselje u Stragarima, Beograd, Trstenik 1988, 3; С. Станковић, Неолитско насеље у Страгарима (истраживања у 1988 години), Гласник Српског археолошког друштва 5 (Београд 1989) 29-33.

3S. Stanković, Neolitsko naselje u Stragarima, 5, 6; S. Stanković, Šljivik – Stragari, Trstenik. Neolithic of Serbia, ed. D. Srejović, Beograd 1988, 95 и д.

УДК 903 „634“ (497.11 Страгари-Шљивик)

1Селена Витезовић Београд

КОШТАНА ИНДУСТРИЈАСА ЛОКАЛИТЕТА СТРАГАРИ-ШЉИВИК

135

4S. Stanković, Neolitsko naselje u Stragarima, 21.5С. Станковић, нав. дело, 32.6S. Stanković, Neolitsko naselje u Stragarima; С. Станковић, нав. дело.7За уступање материјала на обраду посебно сам захвална др Дубравки Николић. 8Russell N, The bone tools, Selevac. A neolithic village in Yugoslavia. Eds. R. Tringham and D.

Krstić. Los Angeles 1990, 527; Lyneis M, Antler and bone artifacts from Divostin, Divostin and the neolithic of central Serbia, eds. Alan McPherron and Dragoslav Srejović. Pittsburgh 1988, 301.

9Лични утисак на основу површног прегледа фауналних остатака. 10H. Camps-Fabrer et D. Stordeur, Orientation et définition des différentes parties de l'objet. U

Industrie de l'os et bois de cervidé durant le néolithique et âge des métaux. Première réunion du groupe de travail no. 3 sur l'industrie de l'os préhistorique. Ed. H. Camps-Fabrer. Paris 1979: 9–15.

11Уп. M. Newcomer, Study and replication of bone tools from Ksar Akil (Lebanon), World Archaeology 6/2 (1974), 138–153; J.-L. Voruz, Outillages osseux et dynamisme industriel dans le néolithique jurassien. Lausanne 1984.

Aутор ископавања прво је понудио тумачење о укупно четири културна слоја, три винчанска и четврти из финалне фазе старчевачке културе, али са напоменом да ће са наредним ископавањима „однос између винчанске и

4 старчевачке културе бити прецизно утврђен”. У извештају након ископавања из 1988. године, међутим, аутор је опрезно констатовао само два слоја из Винча-Тордош фазе и један врло танак слој опредељен у „финални средњи неолит, односно са елементима старчевачке културе”. Откривени

5објекти протумачени су као винчански.Истражени су остаци пет кућа и откривен је богат археолошки

материјал; поред велике количине разноврсних керамичких посуда (зделе, пехари, поклопци), камених и кремених алатки, нађен је и сразмерно велики

6број жртвеника и фигурина. Један део материјала са ових ископавања смештен је у Центру за археолошка истраживања Филозофског факултета и то је материјал који је овде обрађен, укупно 36 предмета од коштаних

7сировина. Бројчано, збирка коштаних предмета са Страгара спада међу мање –

8Селевац, на пример, броји 1032 предмета, а Дивостин 470. Међутим, треба имати у виду да су коштани налази са Страгара генерално слабо очувани, и то не само коштани предмети, већ и остаци фауне, кости често имају оштећене

9површине, а неки мањи фрагменти мрве се на додир.

Дефиниције и методи рада Коштана индустрија подразумева предмете израђене од кости у ширем

смислу, тачније од тврдих сировина животињског порекла (matières dures animales, animal hard tissue), у које спадају коштане творевине кичмењака: кости, зуби и рогови цервида, а ту се могу убројити и љуштуре шкољки и пужева.

Терминологија делова предмета и њихова оријентација углавном је 10усвојена онако како је предложила Х. Кан-Фабрер, и како је већи број аутора

11прихватио. Тако се као проксимални део дефинише део који се држи у руци или углављује у дршку, док је дистални радни део, радни врх или радна ивица – aктивни део алатке, који је најдаље од руке која га употребљава.

Пре него што се приступи проучавању предмета израђених од костију и рога, потребно је препознати их и издвојити из фауналних остатака, за шта је важно разликовати трагове на костима. Бројна истраживања, претежно експерименталне природе, посвећена су проучавању различитих трагова на костима, посебно разликовању трагова који су последица депозита од

12трагова комадања животиње и трагова намерне обраде и употребе. Поступак који сам применила полази од проучавања технологије.

Појам технологије узет је у широком смислу, и обухвата избор сировина, поступак израде предмета и употребу готових производа. Критеријуми које сам узела у обзир приликом анализе јесу следећи: зоолошка идентификација сировина (у оној мери у којој је могућа), процес израде и коначног обликовања, и употреба, реконструисана на основу морфологије радног дела и трагова употребе. Трагови обраде и употребе на предметима проучавани под увећањем до 20 пута.

Типологија Типолошка класификација коју сам усвојила у овом раду јесте она која

се базира на вези између облика и функције. Овакву типологију предложила 13је и применила Х. Кан–Фабрер. Основни критеријуми за ову класификацију

који су узети јесу морфологија и намена дисталног краја, анатомско порекло сировине и технологија, односно начин израде.

На основу тога предмети су разврстани у три основне групе: 1) зашиљени предмети (objets pointus), у које спадају бројни типови шила, различите игле, бодежи, пијуци, удице, врхови стрела, итд; 2) предмети са оштрицом (objets tranchants), у које, поред осталог, спадају длета, клинови и ножеви; и 3) тупи предмети (objets mousses) – њихова је карактеристика затупљени дистални крај и они обухватају глачалице, спатуле, стругаче. Поред тога, ове три основне категорије допуњене су „предметима посредницима” (objets intermédiaires), као што су различите врсте дршки и усадника, и посебно су издвојени украсни предмети. Даље поделе на типове у оквирима ових основних група врше се на основу различитих других

12Одређивање дела скелета, врсте животиња и уопште терминологија јесу према I. W. Cornwall, Bones for the archaeologist, London 1968, E. Schmid, Atlas of animal bones for prehistorians, archaeologists and quaternary geologists, Amsterdam–London–New York 1972. и Ж. Јанковић и С. Поповић, Анатомија домаћих животиња. Остеологија и миологија, Београд 1988, за кост и рог, и A. Billamboz, Les vestiges en bois de cervidés dans les gisements de l'époque holocène. Essai d'identification de la ramure et ses différentes composantes pour l'étude technologique et l'intérpretation palethnographique. Industrie de l'os et bois de cervidé durant le néolithique et âge des métaux. Première réunion du groupe de travail no. 3 sur l'industrie de l'os préhistorique, ed. H. Camps–Fabrer. Paris 1979, 93– 129, само рог. Тафономија – R. L. Lyman,

stVertebrate taphonomy, Cambridge 2001 (1 publ. 1994), са литературом.13H. Camps-Fabrer, Principes d'une classification de l'industrie osseuse néolithique et de l'âge

des métaux dans le Midi méditerranéen, Industrie de l'os et bois de cervidé durant le néolithique et âge des métaux. Première réunion du groupe de travail no. 3 sur l'industrie de l'os préhistorique, ed. H. Camps-Fabrer. Paris 1979, 17.

Коштана индустрија са локалитета Страгари-ШљивикСелена Витезовић

136 137

одлика, као што су варијације у облику дисталног краја, облици 14проксималног краја, и друго.

Оваква основна типолошка класификација широко је прихваћена код анализе различитих праисторијских коштаних индустрија, обично са допунама и прилагођена материјалу који је у питању. Тако је, на пример, анализирајући коштану индустрију са натуфијенског налазишта (Mallaha), Д. Стордер разврстала предмете према општој форми активног дела у четири велике морфо-техничке породице: 1) оруђа и оружја са шиљком; 2) предмете коришћене за глачање и стругање; 3) предмете за ударање и притискање; и 4) предмете са равном радном ивицом – ова група обухвата длета, сечива и

15ножеве. Дршке и украсни предмети посебно су издвојени.А. Бачкалов је даље разрадио и применио на пренеолитски и неолитски

16материјал из Србије типологију Х. Кан-Фабрер. Преузевши горепоменуте основне категорије, он је разврстао предмете у седам група, које се даље деле на двадесетак примарних типова.

У раду сам усвојила овакву типологију као основу, са даљим допунама. Задржала сам категорије предмета за бушење, сечење, глачање и ударање, са типовима које оне обухватају. У пету, групу предмета посебне намене, сврстала сам различите помоћне предмете, као што су дршке, радне површине, и сл; док сам неутилитарне предмете (пре свега украсне) издвојила у засебну групу. Предмети који нису очувани у довољној мери да би се могли определити у неку од претходних шест категорија чине посебну, категорију некомплетних предмета. Дефиниције типова углавном прате А.

17Бачкалова.Основни критеријум код поделе на типове јесте функција, односно

начин на који се радни врх употребљава. Тако у предмете за бушење спадају сви предмети који имају шиљак као радни крај, без обзира да ли су у питању алатке (шила, игле, сврдла) или оружје (харпуни, удице, пројектили), и тако даље.

Предмети потпуно различитог облика могу имати исте трагове употребе, и обратно, морфолошки идентични предмети могу послужити у

18 сасвим различите сврхе, те сам стога траговима употребе и претпоставље-ној функцији дала предност над морфологијом. Функционални критеријум, међутим, није могао бити доследно примењен кроз целу типологију, због тога што трагови употребе нису увек очувани у довољној мери да би се идентификовала сировина на којој су коришћени. Тако морфолошки уједначени предмети у оквиру једне групе и једног типа, који су служили за једну врсту послова али на различитим материјалима, нису издвајани у

посебне подтипове (предмети који су служили за бушење меких материјала сврстани су под шила без обзира на то да ли су коришћени на кожама или биљним материјалима, и тако даље). Код одређивања подтипова предност је дата морфологији и анатомском пореклу сировине.

Идентификација трагова обраде и употребе извршена је на основу резултата различитих експерименталних радова, од којих су најзначајнији

19радови С. Семјонова.

Група I. Предмети за бушење

ШилаШила су предмети са шиљком на дисталном крају чија је основна

функција била пробијање и бушење мекших материјала, као што су кожа и биљна влакна; још су могли бити коришћени код израде керамичких предмета, и тако даље.

На основу материјала од ког су израђени, а који у великој мери одређује њихов основни облик, шила су подељена у два подтипа: А) шила израђена од дугих костију, који на дисталном делу могу имати очувану природну епифизу кости, обично у функцији дршке (варијанта А1), или је епифиза уклоњена (варијанта А2); и Б) шила израђена од пљоснатих костију, која могу бити једнострана (Б 1), или су двострана, односно имају оба краја дотерана у шиљак (варијанта Б2).

Шила од дугих костију (А). У анализираној збирци откривено је само једно шило од дуге кости (Ст 07), израђено од неодређене дуге кости, која је цепана по дужини тако да је добијено пљоснато, доста танко, али дугачко шило. Ово је шило доста оштећено, недостају и сам шиљак и база, од трагова обраде очувани су само слаби трагови глачања на бочним ивицама, док су трагови употребе наглашени, и указују да је шило вероватно коришћено за

20обраду коже. Неколико шила подтипа шила са очуваном епифизом на базном делу (А 1) откривено је током ранијих истраживања на Страгарима. У питању су шила од метаподијалних костију овце/ козе са очуваном

21дисталном епифизом.Шила од пљоснатих костију (Б). Очувана су укупно три предмета

опредељена у овај подтип. Шила Ст 02 и Ст 12 израђена су од ребара тако што

14Op. cit, 18. 15D. Stordeur, Outils et armes en os du gisement natoufien de Mallaha (Eynan), Israel, Paris,

1988, 3. 16A. Bačkalov, Predmeti od kosti i roga u preneolitu i neolitu Srbije, Beograd 1979, 31 и д.17Оp. cit.18Уп. S. A. Semenov, Prehistoric technology. An experimental study of the oldest tools and

artefacts from traces of manufacture and wear, Wiltshire 1976, 191.

19Semenov, op. cit; такође и M. Newcomer 1974, op. cit; A. Peltier, Étude expérimentale des surfaces osseuses façonnées et utilisées, Bulletin de la Société Préhistorique Française 83/1 (1986), 5–7, R. Christidou, Fabrication d'outils end os. Exemple d'opérations de raclage et d'abrasion, Dossiers d'Archéologie 290 (2004), 56–57 и A. Legrand et I. Sidéra, Les outils en matières osseuses. Exemple des sites de Khirokitia (Chypre) et de Drama (Bulgarie), Dossiers d'Archéologie 290 (2004), 52–55.

20уп. S. A. Semenov, op. cit, M. Newcomer, op. cit, A. Peltier, op. cit, R. Christodou, op. cit.21S. Stanković, Neolitsko naselje u Stragarima, 6, илустрација.


138 139

је ребро цепано по дужини и потом се од једне коштане плочице сечењем и глачањем ивице дотерају тако да се формира правилан шиљак. Трагови

22 употребе показују да су они коришћени за рад са биљним материјалима.Шило Ст 21 израђено је од фрагмента мандибуле, међутим, слабо је очувано, те се о његовој форми и намени не може много рећи.

И шила од пљоснатих костију позната су са ранијих истраживачких 23кампања. Шила оваквог типа, од цепаних дугих костију и ребара, позната су

24са бројних неолитских налазишта – између осталог, јављају се на Селевцу и 25Дивостину. Оно што је необично на Страгарима, то је израда једног шила од

фрагмента мандибуле, пошто међу шилима од пљоснатих костију иначе доминирају она израђена од подужно цепаних ребара.

ПробојциПробојци су слични шилима и по изгледу и по изради, али се разликују

по томе што имају јачи и масивнији радни врх. Употребљавани су за пробијање отпорнијих материјала и расцепљивање рогова, костију или дрвета.

Укупно два предмета сврстана су у овај тип. Оба су израђена од парожака рогова, Ст 11 од јелењег и Ст 18 од рога срндаћа. Пробојац Ст 11 има добро очуване трагове обраде и употребе. Одвојен је cut-and-break техником - више од две трећине пуног обима је претестерисано кременом алатком и онда је остатак преломљен; ситни трагови глачања на радном врху показују да је вероватно дооштраван у току употребе. Коришћен је на меким материјалима, вероватно претежно биљним.

Пијуци Пијуци се најчешће користе за рад на земљи (копање, вађење

кртоластих плодова, и сл.). На свом радном врху имају трагове употребе карактеристичне за контакт са земљом: излизаност и исполираност; понекад се могу уочити и стрије, чији правац показује положај и покрет предмета

26током рада, а које су израженије и дубље код тла које је више песковито. Пронађен је само један предмет овог типа, Ст 33, израђен од парошка

јелењег рога, са траговима употребе који указују да је коришћен на песковитом тлу. Овакви пијуци јављају се и на другим неолитским

27налазиштима, мада никад у великом броју. Остали предмети за бушење. Пронађене су још две алатке које се могу

сврстати у групу предмета за бушење, али су исувише оштећене да би се одредио тип – Ст 13 и 15. Предмет Ст 13 издваја се по томе што је израђен од

неуобичајено великог фрагмента ребра, и, мада сам радни врх није очуван, вероватно је у питању пробојац.

Група II. Предмети за сечење

ДлетаДлета су предмети намењени за расцепљивање костију, рогова, дрвета и

других материјала, са радном ивицом која може бити једнострана и двострана. У зависности од тога да ли је длето коришћено самостално или као посредник ударца, на бази се могу видети трагови од удараца.

Укупно два предмета припадају овом типу, Ст 17 и Ст 31. Оба су израђена од цепаних дугих костију, бочне ивице су обрађене глачањем, док је дистални крај грубљим глачањем стањен и тако формирано доста оштро сечиво, равно код длета Ст 31 и вероватно више лучно код длета Ст 17. Код овог другог предмета уочава се глачање и на спољној, делом и унутрашњој површини. Оба предмета су коришћена на мекшим материјалима.

28Длета од костију нису честа на неолитским налазиштима. Са ранијих 29истраживања на Страгарима помињу се длета од рогова.

Ножеви Као ножеви опредељени су предмети који имају оштрицу намењену за

сечење на бочној ивици дисталног краја. Сам врх често се завршава као шиљак, међутим, трагови употребе најизразитији су на бочној, оштрој ивици. Како ови ножеви, не могу постићи ону оштрину као кремени ножеви, служили су више као нека врста цепача (chopper), дакле више за раздвајање, него за право сечење кроз материју. Могли су бити коришћени и у обради дрвета, за љуштење коре, затим за израду керамике, и слично.

Само један предмет опредељен је као нож, Ст 10, израђен од зуба. Десна ивица предмета, доста оштра, делмично искрзана од употребе, била је радна ивица, мада су по целој површини предмета видљиве густе попречне стрије; паралелне и благо укрштене, које показују да је предмет коришћен за рад са

30глином.

Група III. Предмети за глачање

СпатулеОткривене су укупно четири спатуле; једна је израђена од јелењег рога,

а три су од фрагмената ребара. Спатула Ст 04 израђена је тако што је од сегмента јелењег рога издвојена једна плочица из кортекса, која је сечењем и

22A. Legrand et I. Sidéra, op. cit. 23S. Stanković, op. cit, 6, ilustracija. 24N. Russell, op. cit. 25M. Lyneis, op. cit. 26Уп.S. A. Semenov, op. cit. 27Уп. S. Perišić, Predmeti od kosti, roga i kamena iz Odseka za praistoriju Muzeja grada

Beograda, Beograd 1984, 45

28S. Perišić, op. cit, 40. 29S. Stanković, op. cit, 18. 30S. Semenov, op. cit.


140 141

љуштењем танких трака материјала обликована у издужени предмет, са два неправилно полулучна краја. За глачање су послужила оба краја, као и цела доња површина, која је наглашено абрадирана. Спатуле Ст 19 и Ст 30 израђене су од фрагмената подужно цепаних ребара, који су обликовани сечењем и глачањем (трагови ретушираног кременог сечива видљиви су на спатули Ст 30). Неки од предмета са ранијих истраживања вероватно спадају

31међу спатуле овог типа. Сличног типа као ове била је и спатула Ст 32, која је, међутим, израђена

од доста великог фрагмента ребра, дужине преко 20 цм, које није цепано по дужини, већ су очуване обе коштане плочице. На дисталном делу је формирана радна ивица тако што је кост дијагонално засечена, а искоришћена је и бочна ивица, као глачалица или можда као стругач, а

32трагови употребе указују да је предмет коришћен за обраду коже.

Шила-спатулеШила-спатуле, или шила-глачалице, обично имају један крај обликован

у шиљак, који је служио као шило, док је други крај искоришћен за послове глачања. Један предмет сврстан је у ову групу, Ст 08, израђен од једне коштане плочице ребра, на једном крају налази се шиљак, а на другом равна радна ивица спатуле. Трагови употребе интензивни, покривају велики део површине и указују да је коришћен на глини, вероватно за израду

33керамичких предмета.Два зашиљена предмета од пљоснатих костију, публикована са ранијих

34истраживања, могла би исто бити шила-спатуле.

Група IV. Предмети за ударање

УдарачиПредмети дефинисани као ударачи (punches, percuteurs) служили су за

ударање, дробљење и мрвљење различитих супстанци (хране, пигмената...), као нека врста тучка, за ломљење коштуњавих плодова, и тако даље. Укупно три артефакта, сва три од јелењих рогова, сврстана су у ову групу.

Ударачи Ст 05 и 06 израђени су од парожака рогова. За радне врхове код оба ова предмета није искоришћен природни врх парошка, већ је радна површина обликована засецањем, тако да је код ударача Ст 06 добијена овална површина, а код предмета Ст 05 нешто оштрија радна ивица. Радна ивица ударача Ст 06 морфолошки одговара затупљеним шиљцима са

35Селевца (blunt antler point). Да ли су радни делови били овако обликовани

од самог почетка коришћења ових предмета, или је оваква форма последица накнадног дотеривања, када је природни врх парошка оштећен или истрошен, није могуће утврдити.

Од трагова употребе на оба ова предмета уочавају се углачаност и ситна оштећења, посебно наглашена у дисталном делу, што показује да су коришћени на нешто отпорнијим материјалима. Ударач Ст 06 потиче са основе куће, али не може се одредити да ли је коришћен као кухињска или нека друга алатка.

Ударач Ст 34 разликује се по томе што је израђен је од рога већих димензија – од дела стабла, једног целог и једног фрагментованог парошка (укупна очувана дужина износи преко 20 cm). Очувани парожак наглашено је углачан и истрошен и већи део његове површине прекривен је ситним, кратким линијама од употребе, вероватно на биљним материјалима, док је сам врх оштећен и затупљен од употребе. Цео предмет доста је масиван, али и оштећен, и тешко је реконструисати како је тачно могао бити коришћен.

Група V. Предмети посебне намене

Радне површине Укупно три фрагмента ребара били су коришћени као радне површине. Предмет Ст 09, има оба краја одломљена, трагови обраде нису

присутни, па се може претпоставити да је фрагмент кости искоришћен без посебног обрађивања. На спољној површини кости примећују се врло густи снопови линија различитог смера, који се благо укрштају и делимично преклапају, што указује на глину као контакт материјал, па се закључује да је ово била нека врста подлоге или подметача код израде керамичких

36предмета.Друге две радне површине, Ст 14 и Ст 36, коришћене су код обраде

коже. Обе су израђене од мањих фрагмената ребара код којих су очуване обе коштане плочице. Висок степен углачаности и излизаности, са ретким, ситним стријама од употребе, карактеришу оба ова предмета; ови су трагови наглашенији на спољној страни кривине ребра код предмета Ст 14, а код предмета Ст 36 на унутрашњој површини. Њихова намена могла је бити код финалних фаза израде предмета од коже и могуће је да су овим предметима сродни предмети коришћени за истезање каишева (thong stretchers),

37откривени на Селевцу.

Коришћени астрагал с перфорацијом Откривен је један употребљени астрагал, Ст 01, од крупног унгулата.

Перфорација је смештена у горњем делу, пробушена је сврдлом и то тако да је бушена само с једне стране – горњи пречник већи је од доњег. Цео предмет

31S. Stanković, op. cit, 6, ilustracija.32Уп. A. Peltier, op. cit; A. Legrand et I. Sidéra, op. cit. 33G. A. Semenov, op. cit.34S. Stanković, op. cit, 6, ilustracija.35N. Russell, op. cit, 529, fig. 14.5.

36Уп. S. A. Semenov, op. cit; N. Russell, op. cit.37N. Russell, op. cit, 533.


142 143

је наглашено истрошен – бочне конвексне површине предмета су заравњене, спонгиозно ткиво се назире испод оштећеног слоја компактне кости.

Астрагали са перфорацијама нису неуобичајен налаз на неолитским 38налазиштима, и то на ширем географском подручју. Обично се тумаче као

украсни, култни или предмети за игру, на основу етнографских и паралела са 39античком цивилизацијом.

Култни карактер оваквих предмета у античком и каснијим периодима заиста је недвосмислен, међутим, осим присуства перфорације, која је често повод да се неки предмет определи као украсни и/или култни, других разлога да се неолитски астрагали овако интерпретирају нема. Напротив, положај перфорације и уопште масивност овог примерка не допуштају да он буде заиста ношен; осим тога, трагови интензивног коришћења присутни су на великом делу површине.

За шта и како је оваj предмет могао бити коришћен тешко је утврдити без експерименталних радова, међутим, као аналогију треба поменути један астрагал без перфорације са интензивним траговима употребе нађен на

40 налазишту кукутенске културе Драгушени-Остров (Draguşeni-Ostrov).Високи степен углачaности на већем делу овог предмета објашњава се његовом употребом у функцији глачалице.

Коштани штапић Један предмет условно је сврстан у ову групу, Ст 23. Израђен је од

подужно цепане метаподијалне кости и на проксималном крају има очувану половину дисталне епифизе. Други крај предмета је одломљен, али се на основу опште форме може претпоставити да се сужавао у шиљак. Тело предмета је пажљиво обрађено, странице су заравњене и углачане пешчаром. Пажљива обрада, поред тога што недостају изражени трагови употребе, какви се иначе срећу на оруђима, указују да у питању није алатка. Ситне, неправилне линије, траг контакта са биљним материјалима, које се уочавају на већем делу површина, сугеришу да је у питању вретено или неки други помоћни предмет у процесу израде влакана и њихове прераде.

Поред ових, међу предмете посебне намене сврстан је и један мањи, оштећени предмет, Ст 28. У питању је мањи предмет од парошка рога срндаћа; сaм врх парошка дотеран је глачањем, али се не завршава у оштар шиљак, већ је до извесне мере затупљен, уз то је цео предмет неправилног, закривљеног профила. Намена предмета није јасна, могуће је да је био неки помоћни предмет или део неког сложеног предмета.

Група VI. Неутилитарни предмети

Пронађен је само један предмет који би се могао определити као неутилитаран, Ст 16. У питању је мали парожак, вероватно од јелењег рога, изузетно углачан, чак исполиран; без трагова употребе. База је оштећена, док се врх завршава у шиљак, благо затупљен. Намена овог предмета није јасна, али могуће да је у питању украсна игла или копча за одећу.

Два зуба, публикована са ранијих истраживања, можда представљају украсне предмете. Такође се помињу коштани украсни предмети, али без

41ближег одређења о каквим се предметима ради.

Група VII. Некомплетни предмети

Известан број артефаката у збирци коштаних предмета са Страгара није очуван у довољној мери да би се одредио њихов тип; међутим, неколико фрагмената јелењих рогова даје податке о техникама израде.

Предмет Ст 03, од фрагмента дуге кости, можда представља прави полуфабрикат. Кост је подужно цепана и исечена испод епифизе, на базном делу и на једној бочној ивици има видљиве трагове сечења фино ретушираним кременим сечивом, док је друга бочна ивица углачана неким абразивним средством, вероватно пешчаром. Кост је, дакле, прво обликована кременим сечивом, а потом глачана; и присуство две технике израде, сечење кременим сечивом и глачање пешчаром, пружа значајне податке о начину израде, посебно о оперативном ланцу.

Избор, набавка и располагање сировинама. Од тридесет и шест предмета од коштаних сировина, чак тринаест (око једне трећине) израђено је од парожака рогова. Преостали предмети израђују се готово искључиво од костију – само је један предмет од зуба, док друге коштане сировине, као што су љуштуре шкољки и пужева, нису заступљене.

Међу костима, најбројније су пљоснате, посебно ребра; следе дуге кости, док се остале јављају у сасвим малом броју (на пример, само један обрађени астрагал). Од којих животиња, за већину није било могуће утврдити, али се може уочити да су кости ситнијих животиња нешто учесталије.

Избор костију у целини – претежно ситније кости, као и трагови грубог сечења и ломљења који су на некима видљиви, указују да су као извор сировина за израду коштаних предмета послужиле управо кости оних животиња које су већ убијене да би биле искоришћене за добијање других сировина – меса и кожа, пре свега. Већина искоришћених костију, према

38Уп. Д. Јацановић и Д. Шљивар, Налази астрагала са неолитског локалитета Беловоде, Зборник Народног музеја, XVII-1 (Београд 2001) 31-36; са литературом и N. Russell, op. cit, 538-9 са литературом.

39Нав. дела.40A. Bolomey şi S. Marinescu-Bîlcu, Industria osului în aşezarea cucuteniana de la Draguşeni-

Ostro,. Studii şi cercetari de istorie veche şi arheologie, 39/4 (1988), 347 и фиг. 7/6.

41S. Stanković, Neolitsko naselje u Stragarima, 6, илустрација. Енглески и српски текст нису идентични. „Bone objects of adornment”, коштани украсни предмети, помињу се само у енглеском тексту.


144 145

томе, представља кухињски отпадак. Поред тога, одабир само неких (погоднијих) костију за израду предмета показује да је коштаних сировина било у довољним количинама, те се овде не може говорити о евентуалној

42штедњи или рационалној употреби, што је претпоставила Н. Расел код анализе селевачке коштане индустрије.

Међу роговима, преовлађују јелењи – свега два предмета израђена су од рогова срндаћа. Углавном су у питању парошци, али је необичан предмет од већег комада јелењег рога (Ст 34) – дела стабла са два парошка. За већину није могуће поуздано утврдити да ли су у питању одбачени рогови, али највероватнија претпоставка да потичу са одбачених или у сваком случају рогова код којих је окоштавање окончано. Употреба одбачених рогова практичнија је из више разлога; пошто је период окоштавања окончан, физички квалитети сировине погоднији су за израду предмета; уз то, набавка

43не малих количина врло је једноставна. С обзиром на сразмерно велику количину јелењих рогова на овим насељима, може се претпоставити да су рогови скупљани планирано у ближем или даљем окружењу. Одбачени

44рогови преовлађују и на другим неолитским налазиштима (нпр. Дивостин). Систематско, планирано скупљање јелењих рогова као сировине за израду

45предмета претпоставља се за многе праисторијске заједнице. Рогови срндаћа се и иначе ретко користе за израду предмета на

неолитским налазиштима - на Дивостину, на пример, постоји изузетно богата индустрија од јелењих рогова, али је откривено само шест предмета

46од рога срндаћа, од тога два потичу од неодбачених рогова. Морфологија ових предмета доста је неуједначена, неки су предмети претрпели измене у форми и намени, што показује да рогови срндаћа нису искоришћавани систематски, већ више као допуна или проба. Мада су на Страгарима откривена свега два предмета од рогова срндаћа, нешто уједначенија форма можда указује да је ова сировина овде имала нешто већу улогу.

Уопште, израда предмета од рогова је изгледа на Страгарима имала нешто већи значај. Занимљиво је приметити и да је прелиминарна анализа фауне показала да се кости и рогови јелена налазе у већим количинама, као и да су откривени комплетни рогови са лобањама у необичном положају, као да

47су били делимично укопани. Велике разлике у заступљености рогова као 48сировине за израду предмета на појединим налазиштима можда указује да

су се скупљањем и обрадом рогова бавиле не све, већ само неке праисторијске заједнице – можда у зависности од доступности локалних ресурса, преовлађујуће економије или неких других, непознатих фактора.

Становници неолитских насеља са малим бројем предмета од рогова можда су их набављали путем размене, било као сировину, било као готове предмете.

Израда предмета. Предмети са Страгара слабије су очувани, поред тога, касније фазе израде и употреба често потпуно маскирају раније фазе израде предмета. Па ипак, може се реконструисати основни „оперативни ланац” (chаîne opératoire) за већину алатки од костију – након што се ломљењем и/или цепањем каменим облутком или каменом секиром издвоје мањи комади кости, они се даље сечењем и/или тестерисањем кременим предметом (углавном финије или грубље ретушираним сечивом или длетом) дотерују у основни облик. Већина костију се цепа подужно, па је тако основни полуфабрикат од дуге кости половина цилиндра дијафизе (са епифизом или без ње), а код ребара једна коштана плочица.

Већина алатки се потом даље обликује брушењем и глачањем. У највећем броју случајева, све исечене и оцепљене ивице (посебно бочне) глачају се неким абразивним средством, вероватно пешчаром. Брушењем и глачањем су се постизале правилне, али и глатке ивице, и може се претпоставити да ове технике нису имале улогу у само финалним фазама, кад је предмет већ уобличен и само је потребно дотеривање, већ и у самом давању форме, као што је већ претпостављено код анализе селевачке

49коштане индустрије. Глачање и полирање обично су и завршне технике обликовања

предмета; перфорације су присутне само на два предмета, док украшавање није уочено ни на једном. Перфорација на коришћеном астрагалу изведена је кружним покретом сврдлом, о чему сведоче правилни концентрични кругови на ивицама рупа.

Код рогова, најчешћа техника одвајања сировине јесте техника сечења и ломљења (cut-and-break); кременим сечивом или тестером се започне жљеб на делу рога или укруг пуним обимом, и онда се преостали део оцепи каменом алатком. Неки парошци имају на базним деловима отиске од камених секира.

Све ове технике добро су познате и са других неолитских налазишта – слично или на идентичан начин израђени су и предмети од костију и рогова са Дивостина и са Селевца (Lyneis 1988, Russell 1990). Радно место за израду предмета од костију и рогова није откривено, али, уједначеност у начину израде и присуство, додуше малобројних полуфабриката, указује да су предмети израђивани у оквиру насеља.

Заступљеност типова. Као што је већ напоменуто, овде није анализиран целокупан репертоар коштаних предмета са Страгара; уз то, сразмерно слаба очуваност коштаног материјала указује да је првобитан број предмета могао бити много већи, тако да одсуство појединих типова предме-та не треба сматрати коначним, односно треба га тумачити с резервом.

42N. Russell, op. cit, 544. 43A. Bačkalov, op. cit; A. Billamboz, op. cit. 44M. Lyneis, op.cit, 301. 45A. Bačkalov, op. cit, 42.46M. Lyneis, op. cit, 309.47S. Stanković, Neolitsko naselje u Stragarima, 18.48Уп. А. Bačkalov, op. cit; М. Lyneis, op. cit.

49N. Russell, op. cit, 541.


146 147

Најзаступљенији типови предмета јесу они који се најчешће срећу и на другим неолитским налазиштима – шила и спатуле. Одсуство игала могло би бити последица слабог степена очуваности коштаног материјала.

Потпуно недостаје оружје (харпуни, удице, пројектили), као и предмети за грубљу обраду дрвета – секире и слично. Украсни предмети такође су ретки – откривен је само један.

Типови, подтипови и варијанте предмета који се јављају на Страгарима уклапају се у винчанску коштану индустрију, посебно у поређењу са

50налазиштима у Шумадији – са Дивостином и Селевцем. Свако од ових неолитских насеља, међутим, поред предмета који се могу сматрати стандардним и типичним, има и одређене специфичности, у чему се и огледа разноврсност неолитске коштане индустрије. Оно по чему се издваја коштана индустрија са Страгара јесу предмети стандардних облика али необично великих димензија – један предмет за бушење, вероватно пробојац (Ст 13), спатула Ст 32, типа пљоснатих спатула од ребара, и ударач од јелењег рога Ст 34, јединствени су и немају правих аналогија међу поменутим коштаним индустријама.

Употреба. Највећи део предмета припада алаткама намењеним за ситне послове у домаћинству и за ситне занате. Најбројнији су предмети коришћени за обраду коже и крзна, а потом следе предмети намењени обради биљних влакана. Пронађени предмети имају трагове употребе који показују да су коришћени у готово свим фазама рада – од почетног издвајања и обраде сировине, па од израде финалних производа. Једино недостају игле за шивење и ткање, али, као што је већ речено, то може бити и услед других фактора.

У извесној мери присутни су и предмети коришћени за обраду дрвета – ударачи, пробојац и длето, али недостају предмети за грубљу обраду дрвета, као што би биле секире. Свега два предмета носе трагове рада са глином – нож и шило-спатула. Па ипак, постојање два различита типа предмета за рад са глином показује да су коштане алатке и овде имале одређену улогу.

Од земљорадничких алатки присутан је само један пијук. Потпуно недостају предмети коришћени за обраду камена – ретушери или радне површине; такође нема ни оружја – харпуна, удица или пројектила. Неутилитарни предмети такође су ретки, нађен је само један украсни предмет.

Мада бројчано мала, коштана индустрија са Страгара показује разноврсност у типовима, а посебно су занимљиви предмети посебне намене (коришћени астрагал с перфорацијом и коштани штапић).

Хронолошко опредељење. У целости, коштана индустрија са Страгара уклапа се у познате коштане индустрије са других винчанских налазишта – по избору сировина, техникама израде и по формама готових предмета. Најбројнији типови су шила и спатуле, док су слабо заступљени или потпуно недостају они типови који се и на другим винчанским насељима

51јављају врло ретко – харпуни, удице, пројектили, секире, пијуци, ретушери. Већа разноврсност предмета посебне намене (коришћени астрагал и коштани штапић) можда указује да су ови типови, и већа укупна разноликост у избору типова, одлика старијих фаза винчанске културе.

Kоштана индустрија са Страгара пружа значајне податке о свако-дневном животу на овом праисторијском насељу. Технике израде предмета, избор сировина и коначне форме предмета указују на висок степен искуства, добро познавање својстава сировина и уопште добар технолошки ниво. Трагови употребе на предметима показују да су на насељу од ситних заната били присутни обрада коже, крзна и биљних влакана. Поређење са коштаним индустријама са других неолитских налазишта показује да је уједначеност у изради, формама и употреби доста велика, али мање разлике које се уочавају можда и јесу оно што је најзанимљивије код коштане индустрије, односно питања која одатле произилазе – питање организације основних економских активности како у оквиру појединачног неолитског насеља, тако и у ширим, међунасеобинским оквирима.

51уп. А. Bačkalov, op. cit; M. Lyneis, op. cit, N. Russell, op. cit. *The author is the fellowship holder of the Ministry of Science and Technological

Development of the Republic of S erbia.50M. Lyneis, op. cit, N. Russell, op. cit.

Selena Vitezović,* Belgrade

In this paper were analyzed thirty six objects made from animal hard tissue from the site Stragari-Šljivik, recovered on the excavations from 1980's.

Typological classification that I have adopted in this work is the one based on the link between the shape and the function, and encompasses objects for piercing, cutting, polishing and striking, with their respective types. The identification of traces of working and use was determined according to different experimental works, among which the most important are the works of S. Semenov.

Most common are piercing implements– awls made from split long bones or ribs, used on soft organic materials, and points from antler tips, used probably for woodworking. Cutting objects were not numerous – two chisels from split long bones and one knife from tooth. Polishing objects are well represented by different spatulae, made from antler or ribs, and one awl-spatula. Among striking objects, three antler punches were recovered. Among objects of special use, three rib fragments used as work surfaces were found, one bone rod – perhaps used as spindle, and also one used astragal, with perforation in the upper part and intensive traces of

BONE INDUSTRY FROM THE SITE STRAGARI-ŠLJIVIK


148 149

use on the whole object, probably used as some sort of polisher. Only one artefact can be classified as non-utilitarian – small antler, highly polished, without use wear, probably decorative needle or piece of clothing. Two teeth from earlier excavations may also represent decorative objects.

The choice, the acquiring and the managing of raw materials. Out of thirty six objects from animal hard tissue, thirteen (approximately one third) is made from antler tines. The others are almost exclusively made from bone – there is only one object made from tooth, while shells are not represented. The most common are flat bones, ribs in particular, after that different long bones; usually from small or medium size mammals. The choice of bones in total – mostly smaller bones, which were first split or broken, suggest that as the source of the raw material were used animals previously killed for different purposes; most of the used bones are therefore kitchen debris.

Among antlers, those of red deer are the most common; only two objects were made from roe deer's antlers. The most common part of antlers are the tines. Considering the amount of red deer's antler on the site, it is reasonable to assume that the antlers were collected in a systematic way in the surrounding area.

Shaping of objects. The reconstructed basic “chаîne opératoire” for most of bone tools would be like this – after breaking or splitting with a stone chopper or axe smaller pieces of bone are extracted, they are shaped by cutting or sawing with a flint retouched blade or burin. Grinding and polishing are main techniques for final shaping of artefacts. The perforations are present only on two objects. The decorations were not present. Most common technique for working antlers is cut-and-break technique; final shape is accomplished again with a flint burin – by cutting or whittling the antler.

The use of bone tools. Almost all of these objects were used for small house works and small crafts. Implements for working of hides and fur are the most common and are followed by implements for working of plant fibres and clay. Some of them may have been used on wood, but tools for rough wood-working, such as axes, are not present.

Chronology. The bone industry from Stragari does not differ from known bone industries from other Vinča culture sites – in its raw material choices, methods of shaping and in forms of finished artefacts. The greater diversity in objects of special use, such as used astragal or bone rod – probably spindle, may suggest that the greater variety in shapes is to be expected in earlier phases of Vinča culture.

The bone industry from the Stragari – Šljivik site provides us important data about everyday life on this prehistoric settlement. The techniques used to produce objects, the choice of raw materials suggest that the technological level was rather high. Traces of use on artefacts show that small craft, such as hide and leather working, and plant fibres processing were present in the settlement. In comparing to the bone industries from other Neolithic sites, we may observe homogeneity in techniques, final forms and use, however, every site has some unique trait, which is even more interesting, since it opens questions like how were the basic activities organized, in the settlement itself, as well between several settlements.

Селена Витезовић Коштана индустрија са локалитета Страгари-Шљивик

Група/ тип Group/ type Број /Number Укупно/TotalПРЕДМЕТИ ЗА БУШЕЊЕ. PIERCING OBJECTS 1 9Шила

Awls

укупно шила /awls total

Шила, тип А

Awls, type А

1 5Шила, тип Б

Awls, type Б

4Пробојци

Points

2Пијуци

Picks

1ПРЕДМЕТИ ЗА СЕЧЕЊЕ.

CUTTING OBJECTS

3Длета

Chisels

2Ножеви

Knives

1ПРЕДМЕТИ ЗА ГЛАЧАЊЕ.

POLISHING OBJECTS

5Спатуле

Spatulae

4Шила–спатуле

Awls -spatulae

1ПРЕДМЕТИ ЗА УДАРАЊЕ.

STRIKING OBJECTS.

3Ударачи

Punches

3ПРЕДМЕТИ ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ.

OBJECTS OF SPECIAL USE

1 6

Радне површине

Cutting boards

3Коришћени астрагали Used astragals 1Коштани штапићи Bone rods 1НЕУТИЛИТАРНИ ПРЕДМЕТИ NON-UTILITARIAN

OBJECTS1 1

НЕКОМПЛЕТНИ ПРЕДМЕТИ. UNCOMPLETED OBJECTS.

9

Са траговима обраде With traces of shaping 2Са траговима обраде и употребе With traces of shaping and

use 7

Укупно Total 36

Табела 1. Заступљеност типова предмета. Table 1. Types of objects represented on the site.

150 151


Таб

ела

2. З

асту

пљ

ено

ст п

ојед

ин

их

кош

тан

их

сиро

вин

а.

Tab

le 2

. Oss

eous

raw

mat

eria

ls r

epre

sent

ed o

n th

e si

te.

Ст 01 – астрагал с перфорацијом; дим: висина 7,5 cm, ширина 5 cm; сонда/квадрат Е 2/1

Ст 02 – шило (Б 1); дим: дужина 10,8 cm, ширина 1,8 cm; сонда/квадрат F 15Ст 03 – некомплетан предмет; можда предмет за бушење I; дим: дужина 4,3 cm,

ширина 2,3 cm; без података Ст 04 – спатула; дим: дужина 4,5 cm, ширина 2 cm; сонда/квадрат Е аО

Страгари. Каталог.

С

рн

даћ

/R

oe d

eer

Дуг

е ко

сти

/М

етап

оди

јалн

е ко

сти

/Р

ебра

/ О

стал

е п

љо

снат

е ко

сти

/н

еод

ређе

не

кост

и/

Рог

ови

/ З

уби

/ Љ

ушту

ре

шко

љки

/

ong

bon

esM

etap

odia

l b

one

s

R

ibs

Oth

er f

lat

bone

s

Ост

але

и

Oth

er a

nd

inde

t. b

ones

A

ntle

rs

Tee

th

She

lls

-

3

-

1

-

--

-

4

-

-

-

--

-

5

2

-

1

1-

-

-

-

-

- -

-

-

-

-

-

- -

-1

-

-

-

10

--

-

-

-

-

2 -

--

-

-

-

-

--

--

--

--

-

112

21

131

0

Eле

мен

твр

ста/

Ele

men

t vr

sta

L

Кру

пн

и с

иса

р/

Lar

ge

mam

mal

-

Си

тни

си

сар/

Sm

all

mam

mal

1

Нео

дре

ђ.

сиса

р/In

det.

mam

mal

5

Овц

а/ко

за/

Sh

eep/

goat

-

Сви

ња/

Pig

-

Јеле

н/R

ed d

eer

- -

Ост

але

жи

воти

ње/

Oth

er a

nim

als

-

Нео

дре

ђен

о

/In

det.

-

Уку

пн

о /

Tot

al6

152 153


Ст 09 – радна површина; дим: дужина 8 cm, ширина 2,5 cm; јама А Ст 10 – нож; дим: дужина 5,7 cm, ширина 1,6 cm; без податакаСт 11 – пробојац; дим: дужина 8 cm, ширина 2 cm; без податакаСт 12 – шило (Б); дим: дужина 3,7 cm, ширина 0,9 cm; без податакаСт 13 – шило (Б); dим: дужина 15,5 cm, ширина 2,3 cm; сонда/квадрат Е 21

Ст 05 – ударач; дим: дужина cca 9,5 cm, ширина cca 2,5 cm, врх 0,8 cm; сонда/квадрат D

Ст 06 – ударач; дим: дужина 12 cm, ширина cca 2 cm, ширина врха cca 1,2 cm; сонда/квадрат F

Ст 07 – шило (А); дим: дужина 13 cm, ширина 1,6 cm; без податакаСт 08 – шило-спатула; дим: дужина 7,7 cm, ширина 1,6 cm; без података

154 155


Ст 20 – некомплетан предмет; дим: дужина 7 cm, ширина 3 cm; без податакаСт 21 – шило (Б); дим: дужина 5 cm, ширина 2 cm; сонда/квадрат D, профил F-XСт 22 – некомплетан предмет; дим: дужина cca 6 cm, ширина 2,5 cm; сонда/

квадрат DV a 1Ст 23 – коштани штапић, вретено; дим: дужина cca 7 cm, ширина 2,5 cm;

сонда/квадрат D 4 /d2Ст 24 – некомплетан предмет; дим: дужина 7,2 cm, ширина 1,3 cm; сонда/квадрат G

Ст 14 – радна површина ; дим: дужина cca 13 cm, ширина 1,5 cm; сонда/квадрат Т 3Ст 15 – предмет за бушење; дим: дужина 8,8 cm, ширина 1,6 cm, 0,3 cm; без податакаСт 16 – неутилитарни предмет, можда украсна игла; дим: дужина 5,8 cm, ширина

0,9 cm; без податакаСт 17 – длето; дим: дужина 4,8 cm, ширина 1,9 cm; без податакаСт 18 – пробојац; дим: дужина 7,9 cm, ширина 1,5 cm; сонда/квадрат D /t 2Ст 19 – спатула; дим: дужина 10,3 cm, ширина 1,7 cm; сонда/квадрат D /e 3

156 157


Ст 32 – спатула; дим: дужина cca 22 cm, ширина 4 cm; без податакаСт 33 – пијук; дим: дужина cca 19 cm, ширина 4,5 cm; сонда/квадрат E /l1Ст 35 – некомплетан предмет; дим: дужина 12 cm, ширина 4,5 cm; сонда/квадрат

А/јама 1

Ст 25 – некомплетан предмет; дим: дужина 4 cm, ширина 1 cm; сонда/квадрат DСт 26 – некомплетан предмет; дим: дужина 7,4 cm, ширина 2 cm; сонда/квадрат

F 263Ст 27 – некомплетан предмет; дим: дужина 3,5 cm, ширина 1,5 cm; сонда/квадрат

D 4Ст 28 – предмет посебне намене; дим: дужина 3 cm, ширина 1 cm; сонда/квадрат

E /l 0Ст 29 – некомплетан предмет, вероватно шило (Б); дим: дужина 6 cm, ширина 1 cm;

сонда/квадрат DСт 30 – спатула; дим: дужина 5,8 cm, ширина 1,3 cm; сонда/квадрат U 2Ст 31 – длето; дим: дужина 8,5 cm, ширина 2,3 cm; сонда/квадрат D p 42/ H-8 Ст 36 – радна површина; дим: дужина 7 cm, ширина 2 cm; сонда/квадрат Е /l 1

158 159

Селена Витезовић

Ст 34 – ударач; дим: дужина cca 24 cm, ширина базе 4 cm, макс. ширина 12 cm; дужина парожака 17 и 5 cm; сонда/квадрат G/подница куће

160

Ватинска група добила је име по налазишту у Ватину, првом значајном налазишту ове групе, а заслуга је припала F. Millekeru, који је написао и прву

1монографију о налазима из Ватина. Иако досада нису вршена обимнија ископавања на било ком насељу

2 ватинске културне групе у Поморављу, осим Љуљацима, број регистрова-них локалитета (више десетина) и њихова дистрибуција указује на то да је ватинска културна група обухватала целу Србију. На основу археолошке грађе са једнослојних насеља и из затворених целина у Србији јужно од Саве и Дунава установљено је шест развојних фаза ватинске културне групе, од којих су две означене као протоватинске (протоватин I-II), а четири као развојне фазе ватинске културне групе (Ватин I-IV). Протоватинске фазе


Апстракт: Ватинска група добила је име по налазишту у Ватину, првом значајном налазишту ове групе, а заслуга је припала F. Millekeru, који је написао и први стручни рад о налазима из Ватина.Иако досада нису вршена обимнија ископавања на било ком насељу ватинске културне групе у Поморављу, осим Љуљацима, број регистрованих локалитета (више десетина) и њихова дистрибуција указује на то да је ватинска културна група обухватала целу Србију.Керамика ватинског типа нађена је на неколико локалитета у зони става Западне Мораве и Јужне Мораве: „Лазарев град“ у Крушевцу, „Бедем“ у Маскару, „Ивље“ у Глободеру, „Гологлава“ у Сталаћу, „Јазбина“ у Макрешану, „Маркове баре“ у Мађеру, Црквена порта у Малом Шиљеговцу, „Ђерђелин“ у Маренову, „Школска градина“ у Рутевцу, „Црнокалачка бара“ у Рујишту, непо-знато налазиште у Орашју, „Река“ у Старагарима и поток Коларац у Шанцу.

Кључне речи: Ватин, ватинска културна група, рано бронзано доба, култура двоухих пехара, протоватин, Крушевац

1F. Milleker, A Vattinai Ostelep, Temesvar 1905.2М. Богдановић, Љуљаци, Насеље протоватинске и ватинске културе, Крагујевац 1986.

УДК 903 „6373“ (497.11)

Гордана Чађеновић Народни музеј Крушевац

НАЛАЗИШТА ВАТИНСКЕ КУЛТУРНЕ ГРУПЕУ ЗОНИ СТАВА ЈУЖНЕ МОРАВЕ И ЗАПАДНЕ МОРАВЕ

161

3М. Стојић, Г. Чађеновић, Крушевац, Археолошка грађа Србије, Београд-Крушевац 2006, 31.

припадају раном бронзаном добу, а репрезентују их богате целине у Мајуру (протоватин I), и Остриковцу (протоватин II). Средње бронзано доба јужно од Саве и Дунава у целини карактерише развој ватинске културне групе. Градинско насеље „Градац“ у Ланишту репрезентује најстарију фазу ватинске културне групе - Ватин I, једна богата целина из Мајура - Ватин II, а једнослојно градинско насеље Соколица у Остри - Ватин II. Ватин IV већ припада крају средњег и почетку млађег бронзаног доба, а карактеришу га некрополе у Мојсињу и Добрачи, као и бројне друге некрополе.

Показало се да територија културне групе Бубањ-Хум II, односно културе двоухих пехара, обухвата цело Поморавље и српско Подунавље низводно од ушћа Саве, укључујући и Банат. На локалитетима „Лазарев град“ у Крушевцу, „Јазбине“ у Макрешану, „Школска градина“ у Рутевцу, „Црнокалачка бара“ у Рујишту и поток Коларац у Шанцу нађене су керамичке форме које оправдавају назив културне групе из раног бронзаног доба у Поморављу - културе двоухих пехара.

Осим у Крушевцу, Макрешану, Маскару, Руишту и Страгару, одакле је део керамике која потиче са ископавања, сва остала ватинска керамика у зони става Јужне Мораве и Западне Мораве нађена је случајно, на местима на којима нису обављена археолошка ископавања. У крушевачкој регији, на основу случајних налаза керамике, регистровано је осам ватинских локалитета, у нишкој седам, а у лесковачкој постоји осам налазишта овог типа. Дакле, само у средњем делу басена Јужне Мораве, у делу који је најбоље истражен, налази се двадесетосам ватинских налазишта.

Керамика ватинског типа нађена је на неколико локалитета у зони става Западне Мораве и Јужне Мораве: „Лазарев град“ у Крушевцу, „Бедем“ у Маскару, „Ивље“ у Глободеру, „Гологлава“ у Сталаћу, „Јазбина“ у Макрешану, „Маркове баре“ у Мађеру, Црквена порта у Малом Шиљеговцу, „Ђерђелин“ у Маренову, „Школска градина“ у Рутевцу, „Црнокалачка бара“ у Рујишту, непознато налазиште у Орашју, „Река“ у Старагарима и поток Коларац у Шанцу. Осим два пехара из Крушевца као и фрагмената пехара из Глободера, Маренова и Маскара који су украшени, сва остала ватинска керамика са овог подручја је неукрашена. У Доњем Катуну је нађена урна која садржи елементе културног хоризонта Мојсиње - Добрача, последње

3манифестације ватинске културне групе у Поморављу.

Глободер, локалитет „Ивље“

4Локалитет „Ивље“ налази се западно од Крушевца, смештен је између села Глободера и Мачковца. На „Ивљу“ је констатован већи број

5праисторијских хумки од којих су три раније археолошки истраживане.На потезу „Ивље“, 500 м од тумула према североистоку налази се

вишеслојно праисторијско насеље. Од керамике из бронзаног доба издвајају се два фрагмента ватинског типа.

Фрагмент оштрије профилисаног биконичног трбуха пехара тањих зидова, средње фактуре, сиве боје. Дршке су тракасте. На рамену са налази украсни мотив са три јамичаста удубљења (Т. I/1) и дршка пехара типа ansa lunata (Т. I/2).

Крушевац, локалитет „Лазарев град“

Археолошка истраживања, која се са извесним прекидима обављају од 60-их година XX века до данашњих дана, показала су да се на локалитету

6„Лазарев град“ налази вишеслојно насеље из млађег каменог доба, бронзаног и гвозденог доба. Поред керамике из претходних периода нешто бројнија керамика из бронзаног периода документује живот на овој локацији у раном и средњем бронзаном добу, културе двоухих пехара, из

7протоватинског и ватинског периода.Од протоватинске керамике издвајају се пехар веће величине, S

профилације, тањих зидова, средње фактуре, мрке боје, који на рамену има хоризонтално бушну дршку (Т. II/4) и лоптасти пехар, тањих зидова, лоше фактуре, мрке боје (Т. II/10).

Керамика ватинског типа је далеко више заступљена, и пехар као керамичка форма ватинске културе: фрагмент пехара средње величине, нешто оштрије S профилације, дебљих зидова, средње фактуре, мрке боје, који на рамену има хоризонтално бушну дршку (Т. II/3); фрагмент пехара оштрије S профилације, са двема дршкама типа ansa lunataтањих зидова, фине фактуре, мрке боје (Т. II / 9); фрагмент пехара S профилације, са двема дршкама, које су на горњој страни благо угнуте, што подсећа на дршке типа ansa lunata, средње фактуре, танких зидова мрке или црне боје (Т. II/5);фрагмент пехара S профилације, средње фактуре, танких зидова мрке боје са узаним дршкама које незнатно прелазе обод (Т. II/1); фрагмент лоптастог суда тањих зидова, средње фактуре, мрке боје са двема дршкама

4Ibid, 89, Т. XXII,13,14.5А. Palavestra, A. X. Bahkoff, F. Winter, Хумка из старијег гвозденог доба у Глободеру код

Крушевца, Гласник САД 6 (Београд 1990) 84-91. A. Палавестра, Позлатска река и Глободер-старије гвоздено доба на подручју Крушевца, Археолошка налазишта Крушевца и околине, Крушевац-Београд 2001, 199.

6М. Стојић, Г. Чађеновић, op. cit., 101-121, сл. 127Ibid, 27-31.

Налазишта ватинске културне групе у зони става Јужне Мораве и Западне МоравеГордана Чађеновић

162 163

типа ansa lunata (Т. II/8); фрагмент крушколиког пехара са двема тракастим дршкама које су благо угнуте по средини, тањих зидова, лоше фактуре, мрке боје (Т. II/6).

Фрагмент плитке веће зделе тањих зидова, фине фактуре, сиве боје. Обод је пластично наглашен, хоризонтално профилисан и има троугаона проширења (Т. II/7).

Фрагмент веће посуде нешто оштрије S профилације, тањих зидова, средње фактуре, мрке и црне боје. На рамену са налази тракаста дршка, која је на горњој страни благо угнута (Т. II/2).

Пехар S профилације, средње фактуре, танких зидова и црне боје. На ободу се налазе троугласта проширења. Дршке су у делу ближе ободу профилисане на начин који подсећа на дршке типа ansa lunata. Раме пехара, украшено је са два реда тачкастих убода (сл.2/2).

Приликом радова на изградњи свештеничке куће непосредно уз цркву св. Стефана, наишло се на керамику из бронзаног доба, која припада ватинској културној групи.

Од керамичких форми ватинске културне групе заступљене су зделе, пехари и лонци. Зделе су већих димензија, дебљих зидова, средње фактуре, сиве су боје. Обод им је прстенасто обликован, а на њему се налазе проширења у облику кружних одсечака (Т. I/1). Осим једног који је већих димензија, остали пехари су средње величине. Пехари су S оштрије профилације, изразито су фине фактуре, полиране површине, танких и изразито танких зидова и црне су боје (Т. I /3, 4, 5). На ободу се налазе троугласта проширења. Трбух је изразито оштро профилисан. Дршке су у делу ближе ободу профилисане на начин који подсећа на дршке типа ansa lunata. Раме једног пехара, који је реконструисан, украшено је са два реда тачкастих убода, а изнад њих изведен је мотив који се састоји од по четири тачкаста убода (сл.2/1). Од лонаца заступљена су два типа: полулоптасти, танких зидова, средње фактуре, мркосиве боје, чији је обод хоризонтално профилисан: на рамену се налази тракаста дршка чије су спољне ивице благо уздигнуте тако да подсећа на дршке типа ansa lunata, S профилације, дебљих зидова, грубе фактуре (Т. I/6, 7). Дршке су типа ansa lunata и повезују обод и раме.

Мађере, локалитет „Маркове баре“

8Сам локалитет „Маркове баре“ налази се на улазу у село Мађере на благој падини код сеоског гробља.

Рекогносцирањем нађен је фрагмент трбуха ватинског лонца дебљих зидова, лоше фактуре, мрке боје, на коме се налазила вертикално бушeна дршка. Од дршке надоле налази се пластична трака покривена косим зарезима. Трбух је украшен јамичастим удубљењима.

Макрешане, локалитет„Јазбине“

9У селу Макрешане археолошки истраживан је локалитет „Јазбине“, где су нађена два фрагмента керамике који припадају култури двоухих пехара или протоватину: фрагмент лонца благе S профилације, тањих зидова, лоше фактуре, мрке боје. Обод је украшен косим зарезима. Тракаста дршка повезује обод и раме (Т. III/2); фрагмент лоптастог лонца дебљих зидова, лоше фактуре, мрке боје са двема тракастим дршкама које не прелазе обод који је украшен отисцима врхова прстију. На рамену се налази мања

10трапезаста дршка (Т. III/1).

Мали Шиљеговац, локалитет „Црквена порта“

Приликом рекогносцирања црквене порте нађен је фрагмент лоптастог 11пехара који припада средњем бронзаном добу, односно ватинској култури.

Фрагмент је танких зидова, лоше фактуре, сиве боје, с тракастом дршком која не прелази обод и која у горњем делу има профилацију типа ansa lunata (Т. III/4).

Мареново, локалитет „Ђерђелин“

12Са локалитета „Ђерђелин“ потичу два фрагмента која припадају средњем бронзаном добу, односно ватинској култури: фрагмент оштрије профилисаног биконичног трбуха тањих зидова, фине фактуре, црне боје. Горњи конус, раме, украшен је јамичастим удубљењима (Т. III/5); фрагмент лоптастог трбуха лонца дебљих зидова, средње фактуре, тамносиве боје, на коме се налази тракаста дршка (Т. III/3).

Маскаре, локалитет „Бедем“ Приликом археолошких ископавања 2005. године на локалитету

13„Бедем“ у селу Маскаре нађена је већа количина керамике из енеолита, бронзаног доба, гвозденог доба и млађег гвозденог доба. Поред керамике из претходних периода налази керамике из бронзаног доба документују живот на овој локацији у средњем бронзаном добу, односно у време трајања ватинске културе: фрагмент нешто оштрије профилисаног пехара, S профилације, танких зидова, фине фактуре, мрке и сиве боје, делимично

8Ibid, 129.

9Е. Томић, Енеолитско насеље на локалитету Јазбина у Макрешанима, Рашка баштина 3 (Краљево 1988) 179-184.

10Ibid, Т. LXXI, 97, T. LXXII, 106.11M. Стојић, Г. Чађеновић, op. cit, 150,Т. LXXX/1.12Ibid, 151,Т. LXXXI/1, 2.13Ibid, 167-169.


164 165

углачане површине. Дршка је тракаста и прелази обод. Изнад обода дршка је оштро преломљена; фрагмент пехара благе S профилације. танких зидова, фине фактуре, окер боје, углачане површине. На ободу се налази троугласто проширење.

Фрагмент пехара са двема тракастим дршкама, благе S профилације танких зидова, средње фактуре, мрке боје. Дршка у горњем делу је незнатно удубљена по чему подсећа на дршке типа ansa lunata.

Фрагмент оштрије профилисаног биконичног трбуха пехара тањих зидова, фине фактуре, мрке боје, који је украшен са два реда јамичастих удубљења.

Фрагмент минијатурног лонца, благе S профилације, танких зидова, фине фактуре, сиве боје. Спољна ивица обода украшена је косим зарезима. Раме је украшено отисцима врхова прстију у чијем је нивоу и мала језичаста дршка. Доњи део трбуха украшен је неправилно урезаним линијама. На дну се налази X урез.

Фрагмент лоптастог лончића с тракастом дршком која не прелази обод танких зидова, средње фактуре, мрке боје.

Фрагмент веће коничне дубоке посуде, дебљих зидова, фине фактуре, мрке боје. На рамену се налази хоризонтално бушена дршка.

Фрагмент изразито благо S профилисаног суда, танких зидова, средње фактуре, окерсиве боје, са тракастом дршком која незнатно прелази обод. На рамену се налазе већa овална удубљења.

Фрагмент пехара благе S профилације. На ободу се налази троугласто проширење (Т. IV/1).

Фрагмент тракасте дршке суда која полази са обода. Обод је украшен са три удубљења (Т. IV/2).

Фрагмент сличан претходном (Т. IV/6).Фрагмент пехара са двема тракастим дршкама, оштре S профилације.

Дршка у горњем делу је незнатно удубљена по чему подсећа на дршке типа ansa lunata (Т. IV/5) .

Фрагмент коничне дубоке посуде. На рамену се налази хоризонтално бушена дршка (Т. IV/4).

Фрагмент нешто оштријег S профилисаног пехара, са тракастом дршком која незнатно прелази обод (Т. IV/3).

Фрагмент минијатурног лонца, благе S профилације, са тракастом дршком, која спаја раме и обод (Т. IV/7).

Фрагмент пехара са двема тракастим дршкама нешто оштрије S профилације. Дршке су тракасте и прелазе обод. На ободу се налази троугласто проширење (Т. IV/8).

Орашје Крстић Миленко из села Орашја при обради земље наишао је на урну,

коју је уништио, а шољу и пехар предао Музеју 1970. године. Керамика 14припада средњем бронзаном добу, односно ватинској културној групи.

Пехар је S профилације, фине фактуре, танких зидова и мрке боје. На ободу се налазе троугласта проширења, а дршке су профилисане на начин типа ansa lunata (сл. 2/3).

Рујиште, локалитет „Црнокалачка бара“

15„Црнокалачка бара“ у Рујишту је вишеслојно насеље из неолита, бронзаног и гвозденог доба. Нађено је неколико типичних посуда културе двоухих пехара из раног бронзаног доба: фрагмент великог пехара са двема тракастим дршкама које не прелазе обод, благе S профилације, танких зидова, лоше фактуре, мрке боје (Т. V/7); двоухи пехар са дршкама које прелази обод суда, док се на трбуху налазе закржљале језичасте дршке, фине

16фактуре, тамномрке боје (сл. 2/4).

Рутевац, локалитет „Школска градина“

У приватној збирци Саше Ристића из Алексинца налазе се четири оштећене посуде из раног бронзаног доба, са локалитета „Школска градина“

17у селу Рутевац. Фрагмент пехара S профилације, са двема тракастим дршкама које не

прелазе обод, тањих зидова, средње фактуре, мрке боје. Прелаз врата у трбух наглашен је профилацијом (сл. 2/5).

Фрагмент пехара S профилације, са двема тракастим дршкама, тањих зидова, лоше фактуре, мрке боје (сл. 2/6).

Фрагмент пехара S профилације, с једном тракастом дршком, тањих зидова, фине фактуре, сиве боје (сл. 2/7).

Незнатно оштећена посуда типа урне S профилације, тањих зидова, фине фактуре, сиве боје, широког и разгрнутог обода. Прелаз врата у раме наглашен је профилацијом. Трбух је благобиконичан. На рамену се налазе две наспрамно постављене трапезасте дршке, које су на три места вертикално пробушене. Такве дршке су најчешће карактеристичне за бакарно доба, али профилација и друге одлике суда су такве да се он може сместити у рано бронзано доба или протоватин I (сл. 2/8).

14Ibid, 182. 15М. Стојић, Г. Чађеновић, op. cit., Т.CIX/94.16Н. Тасић, Е. Томић, Црнокалачка бара насеље старчевачке и винчанске културе,

Крушевац – Београд 1969, Т. VI/10.17М. Стојић, Г. Чађеновић, op. cit, 206.


166 167

Са ранијих ископавања на овом локалитету нађена је керамика ватинске културне групе.

Фрагментован пехар, светлосмеђе боје са очуваном једном дршком, која 18 прелази преко обода.

Фрагмент благобиконичног пехара са дршком типа ansa lunata која 19прелази обод суда.

Фрагмент биконичног пехара са тракастом дршком типа ansa lunata која 20полази од обода суда.

Сталаћ, локалитет „Гологлава“

21„Гологлава“ се налази на источној периферији Сталаћа, са леве стране пута који води према Крушевцу. Својим стратешким положајем при погледу на став Јужне Мораве и Западне Мораве представља типично градинско насеље. Археолошка грађа указује на то да се на локалитету налази вишеслојно насеље из бронзаног и гвозденог доба. Насеље из бронзаног доба карактерише керамика ватинског типа: биконични пехар са дршкама типа ansa lunata, средње фактуре, окер боје (Т. V/3).

Фрагмент полулоптасте шоље, танких зидова, лоше фактуре, мрке боје, са дршком типа ansa lunata, која знатно прелази обод (Т. V/8). Фрагмент полулоптасте шоље, танких зидова, фине фактуре, окер боје, са дршком типа ansa lunata (Т. V/5).

Фрагменти здела лоптастог облика, са језичастим дршкама вертикално пробушеним, средње фактуре, окер боје (Т. V/1,2).

Два фрагмента већих дршки типа ansa lunata, фине фактуре, окер боје (Т. V/4, 7).

Страгари - локалитет „Река“

На самом излазу из села Страгари, идући ка Великој Дренови, налази се 22неолитски локалитет „Река“. На основу керамичког налаза, који припада

ватинској култури утврђено је постојање средње бронзане културе.Од ватинске керамике издваја се фрагмент оштрије профилисаног

трбуха пехара танких зидова, фине фактуре, мркосиве боје. Пехар је имао дршке (Т. VI/2).

Шанац, локалитет „поток Коларац“

23На локалитету „Коларац“ у селу Шанцу нађена је керамика из раног бронзаног доба, културе двоухих пехара и фрагмент пехара из средњег бронзаног доба, који припада ватинској културној групи.

Фрагмент пехара изразито благе S профилације, танких зидова, средње фактуре, мрке боје, са двема дршкама које не прелазе обод (Т. VI/6).

Фрагмент великог пехара благе S профилације, танких зидова, средње фактуре, мрке боје са широким тракастим дршкама које не прелазе обод (Т. VI/3).

Фрагмент пехара благе S профилације, танких зидова, средње фактуре, са тракастим дршкама које не прелазе обод (Т. VI/5).

Ватинској керамици припада једино фрагмент пехара S профилације, благобиконичног трбуха, танких зидова, фине фактуре, мркосиве боје (Т. VI/4).

Закључак

На основу овога може се закључити да јужни део басена Велике Мораве и северни део Јужне Мораве и доњи и горњи део слива Западне Мораве чине зону, у којој се прожимају културе раног бронзаног доба, односно ватинска културна група.

Показало се да територија културне групе Бубањ-Хум III, односно културе двоухих пехара, обухвата цело Поморавље и српско Подунавље низводно од ушћа Саве, укључујући и Банат. На локалитетима „Лазарев град“ у Крушевцу, „Јазбине“ у Макрешану, „Школска градина“ у Рутевцу, „Црнокалачка бара“ у Рујишту и поток Коларац у Шанцу нађене су керамичке форме које оправдавају назив културне групе из раног бронзаног доба у Поморављу - културе двоухих пехара.

Као што је већ познато на неколико локалитета у басену Велике Мораве регистровани су елементи ватинске керамике: „Лазарев град“ у Крушевцу, „Бедем“ у Маскару, „Ивље“ у Глободеру, „Гологлава“ у Сталаћу, „Маркове баре“ у Мађарима, Црквена порта у Малом Шиљеговцу, „Ђерђелин“ у Маренову, непознато налазиште у Орашју, „Школска градина“ у Рутевцу, „Река“ у Страгарима и поток Коларац у Шанцу.

Полулоптасте ватинске зделе са полукружним проширењима на ободу аналогије имају у примерцима здела истог типа из ватинске јаме са

24локалитета „Вецина мала“ у Мајуру. Ватинска јама у Мајуру одакле потиче поменута здела карактерише фазу II ватинске културне групе јужно од Саве и

18J. Тодоровић, A. Симовић, Праисторијска некропола у селу Рутевац код Алексинца, Старинар IX (Београд 1959) 267-271, сл. 4/6.

19Ibid, сл. 4/7.20Ibid, сл. 4/9.21М. Стојић, Г. Чађеновић, op. cit, 207, Т. CX, 1,2,3.22Ibid, T. CXXI/29.

23Ibid, 234, Т. CXXIX/1.24M. Стојић, Праисторијско насеље Вецина мала у Мајуру код Светозарева, Старинар,

н.с. XXXVII (Београд 1987) 145-152.


168 169

25Дунава. Ватински пехари имају стилскотиполошке одлике пехара из 26протоватинског хоризонта II. Осим полулоптастих здела остала ватинска

керамика има директне стилскотиполошке аналогије у керамици фазе 27протоватин II. На пример, лонци S профилације су по свим својим одликама

укључујћи ту изглед дршки веома слични лонцима из затворених целина које 28одликују протоватинску фазу II. Може се закључити да керамика из

бронзаног доба потиче из фазе протоватин II и фазе Ватин II.Керамику ватинског типа крушевачке регије карактеришу полу-

лоптасте, биконичне или зделе-пехари S профилације које на ободу имају троугласта проширења и лучна удубљења дуж дршки. Осим два пехара из Крушевца као и фрагменти пехара из Глободера, Маренова и Маскара који су украшени, сва остала ватинска керамика са овог подручја је неукрашена. У Доњем Катуну је нађена урна која садржи елементе културног хоризонта Мојсиње - Добрача, последње манифестације ватинске културне групе у

29Поморављу. У нишкој и лесковачкој котлини регистровано је петнаест налазишта

керамике ватинског типа. Овако велики број ватинских локалитета на релативно малој територији недвосмислено указује на културну основу из које је настала брњичка културна група-култура позног бронзано гвозденог

30доба. На најстаријој брњичкој керамици, у релативно великом броју, има елемената који указују на ватинску традицију, као што су троугласта проширења на ободу, дршке типа ansa lunata. Истоветну улогу имала је ватинска културна група и у настанку осталих културних група позног бронзаног и гвозденог доба ( Параћин I и II, Жуто брдо I и II, Белегиш I и II ) у Србији, које карактерише међусобна етнокултурална блискост. И у керамици ових етнокултуралних група има доста ватинских елемената, па чак и керамичких форми које су скоро у непромењеном облику и даље

31израђиване, као што су пехари са двема карактеристичним дршкама. Етничка блискост Дарданаца, Трибала и Меза, добрим делом, последица културне традиције из времена ватинске културне групе, будући да су се управо из ватинске основе развиле све културе позног бронзаног доба,

32гвоздено доба I и II.

25M. Stojić, М. Lieux de trouvaille de la ceramiljues de type Vatin en Serbie au sud de la Save et du Danube, in Die Kulturen der Bronzezeit in dem Gebiet des Eisemen Tores, Bukarest 1998. (Rumanische-jugoslawische Kommisson fir die Erforschung der Region des Tores, Archaologische Abteilung, II), 93.

26Ibid, 92, Carte 1.27Ibid, 93.28M. Garašanin,Vatinska grupa, Praistorija jugoslovenskih zemaljа IV, ed. A.Benac, Sarajevo

1983, 524.29M. Стојић, Г. Чађеновић, op. cit, 31.30М. Стојић, Керамика Ватинског типа у Нишком крају, Зборник бр. 13-14 (Ниш 2005) 42.31Ibid.32Ibid.

FINDINGS OF THE VATIN CULTURE GROUP IN THE ZONEOF THE JUZNA AND ZAPADNA MORAVA CONFLUENCE

Gordana ČadjenovićMuseum Kruševac

On the archeological area around the confluence of the Zapadna and Juzna Morava near by Krusevac (Krusevac and Aleksinac Valley) there are 13 localities of the Vatin Culture Group registered and they are: Lazar City in Krusevac, Bedem in Maskare, Ivlje in Globoder, Gologlava in Stalac, Jazbina in Makresane, Markove Bare in Madjere, Crkvena Porta in Siljegovac, Djerdjelin in Marenovo, unknown finding in Orasje, Skolska Gradina in Rutevac, Crnokalacka Bara in Rujiste, Reka in Stragari and the spring Kolarac in Sanac. Apart from two decorated beakers from Krusevac and fragments from Globoder, Marenovo, Maskare and Madjar, all other Vatin ceramics from this area are not decorated.

Ceramic forms have been found on localities Lazar City in Krusevac, Jazbina in Makresane, Skolska Gradina in Rutevac, Crnokalacka Bara in Rujiste and the spring Kolarac in Sanac and they justify the name of the culture group from an early bronze in Pomoravlje-the culture of double-eyelet beakers.

Except for Krusevac, Makresane, Maskare, Rujuste and Stragar, wherefrom is a part of ceramics from excavations, all Vatin ceramics has been found by accident in the zone of confluence of the Juzna and Zapadna Morava on the spots where there were no archeological excavations.

Such a huge number of Vatin localities at a relatively small territory indicates, without doubt, to cultural foundation arising from Brnjicka culture group. On the oldest Brnjicka ceramics there are elements indicating Vatin tradition such as triangle extensions on the brim, holders of ansa lunata type The same role was played by Vatin culture group in creation of other culture groups of the ate bronze and iron age (Paracin I and II, Zuto Brdo I and II, Belegis I and II) in Serbia. There are many Vatin elements in ceramics of this age and even more ceramic forms that were made further on, like beakers with two characteristic holders.


170 171


172 173


174 175


176 177


178 179


Такозвани илирски шлемови, који се карактеришу четвртастим отвором за лице, троугаоним или издуженим парагнатидама и заштитником за врат, и имају два уздужна ребра на горњем делу за перјаницу, јављају се као честа тема у археолошким радовима из више разлога. Прво, распрострањени су на великој територији - на Балканском полуострву и ван њега; друго, постоји велика разноврсност облика овог типа, и треће, готово непрестано се јављају нови занимљиви налази, који захтевају нове анализе и

1нова тумачења ових шлемова.О њима је доста писано, међу страним археолозима треба посебно

истаћи Емила Кунцеа, који је ископавао у Олимпији где је нађен велики број 2шлемова овог типа, и Ханса Пфлуга, који је дао последњу синтетичку

3студију о њима, док су се многи наши археолози, овде помињемо Милутина 4 5 6Гарашанина, Васила Лахтова и Ивана Маровића , осврнули краће или дуже

на ову проблематику.

Апстракт: У раду је реч о тзв. илирским шлемовима са територије Србије и њеног непосредног суседства, из Мраморца, Ражане, Пећке бање, Сремске Митровице, са Гласинца, Румуније и Куманова. Аутор долази до закључка да сви шлемови датују у V век пре н.е. и да њихову појаву највероватније треба везати за ширење Гласиначке групе на исток у то време.

Кључне речи: илирски шлемови, Србија, V век, гласиначка група

УДК 903 : 623.445.2 „638”] (497.11)

Др Растко ВасићАрхеолошки институт, Београд

О ИЛИРСКИМ ШЛЕМОВИМА ЈОШ ЈЕДНОМ„ “

1На овом месту захваљујем колегама Вери Крстић из Народног музеја у Београду, Милоју Мандићу из музеја у Ужицу, покојном Боривоју Човићу из Центра за балканолошка испитивања у Сарајеву, Валентину Чедики из Музеја Баната у Темишвару и Небојши Борићу из Археолошког института на могућности да објавим слике шлемова са територије у питању у овом раду.

2E. Kunze, Der sogenannte illyrische Helm, VI Bericht aus Olympia,1958,125- 155, isti, Der sogenannte illyrische Helm, VIII Bericht aus Olympia, 1967, 116-133.

3H. Pflug , Illyrische Helme, in: Antike Helme, RGZM Monographien 14, Mainz 1988, 42-64.4М. Гарашанин, Илирско-грчки шлем из Ражане, Весник Војног музеја 4 (Београд 1957)

37 – 51.5В. Лахтов, Илирскиот боречки гроб од селото Речица - Охридско и проблемот на грчко-

илирскиот шлем, Ситула 8 (1965) 47 - 78.

181

Уз сву разноврсност која постоји, утврђен је, захваљујући у првом реду радовима Емила Кунцеа, типолошки развој овог шлема, од VIII до III века пре н.е, при чему се јасно разликују три облика: рана форма, са ниском полулоптастом калотом и без вратног заштитника, средња, по Кунцеу органски жива форма, „organisch-belebte“, са већом или мањом троугаоном парагнатидом, вратним заштитником и низом нитни са главицама уздуживице шлема, и, коначно, касна форма са издуженим парагнатидама и упрошћеним имитацијама нитни на ивицама. Уз три основне форме постоји велики број варијанти, нарочито на прелазу из средње у касну форму, које комбинују различите елементе, од којих су неки преузети од коринтског или

7халкидског типа шлема.Само име „илирски“ дато је из разлога што је велики број шлемова

нађен на западном Балкану, у Далмацији и Херцеговини, простору где се сматра да су живела илирска племена, и мада је било и других, каткад оправданих, предлога имена, махом је прихваћен у литератури из практичних разлога. Наиме, другог типа шлема са називом „илирски“ нема, па не може да буде забуне око иденитификације. Треба истаћи, међутим, да је шлем највероватније пореклом са Пелопонеза, да је у VI и делом V веку био највише распрострањен у грчкој Македонији и да се тек касније у V и IV веку пре н.е, јавио на илирској територији, где је могуће да је израђиван и у

8локалним радионицама.На овом месту рекли бисмо нешто о илирским шлемовима нађеним на

подручју Србије и њеном непосредном суседству и покушали да осветлимо њихову појаву на овом простору.

Илирских шлемова са овог подручја нема много.У околини Трстеника, на имању Петра Живановића, нађен је 1870. г.

један „илирски“ шлем, који је ускоро затим доспео у Народни музеј у Београду (сл. 1). Каниц помиње шлем узгред, с нетачним детаљима, док Милутин и Драга Гарашанин дају најпотпуније податке на основу

9инвентарских белешки. Шредер није, објављујући шлем, дао литературу, што значи да је о њему обавештен из Београда, највероватније писмено, јер каже „Тротеник“ а не „Трстеник“. Према издуженим парагнатидама и стилизованим украсима на ивицама који су правоугаоног а не кружног облика, шлем би припадао позној фази касне форме и датовао најраније у средину V века пре н.е.

У време ископавања тумула у западној Србији, М. и Д. Гарашанин су открили у гробу V, 1 некрополе под хумкама у Ражани, која припада

гласиначкој групи, један илирски шлем (сл. 2), заједно са гвозденим копљем. Других прилога у гробу није било. Шлем из Ражане би по стилским карактеристикама - мање издужене парагнатиде, наглашени кружни чавли уз ивицу - био старији од шлема из Трстеника. На основу анализе фибула из хумке V, у којој је шлем нађен, могло би се закључити да гробови из ове хумке датују од друге четвртине VI до почетка V века пре н.е., па би и шлем

10требало датовати најкасније у почетак V века.Занимљиво је истаћи да су на самом Гласинцу, где је нађен велики број

гробова из старијег гвозденог доба, шлемови ретки. Уз коринтски шлем нађен у Араревој громили, откривена су до сада само два фрагмента од шлемова, по свој прилици илирских, један у Талинама а други у Русановићима (сл. 3), са накитом, пре свега фибулама чертоза типа и једнопетљастим фибулама са наребреним луком, на основу чега би оба гроба

11требало ставити у прву половину V века.У кнежевским гробовима у Пећкој бањи код Пећи, нађена су три

илирска шлема, делимично оштећена (сл. 4), који сличе шлему из Ражане, док би се по пропратном материјалу, пре свега сребрном накиту, овај скупни налаз датовао у сам крај VI или почетак V века пре н.е. Нажалост, налаз је још

12увек непотпуно објављен, па су одређене резерве неопходне.Према несигурним подацима аустријска војска је за време Првог

светског рата вршила ископавања једног тумула на западу висоравни Широко код Суве Реке на Косову где је у гробу са скелетом нађен шлем и неки

13други прилози. Ако су подаци тачни, шлем би могао бити „илирски“.На више места у литератури помињу се илирски шлемови из Купанове,

налазишта које су неки археолози довели у везу са Кумановом, тик уз нашу 14границу. Ова претпоставка се, међутим, показала као погрешна. Ћиро

Трухелка у два маха 1899. и 1901. г. помиње два шлема из Купанове које је 15видео у приватној збирци у Солуну. Године 1898. Адолф Штрук, архитекта

који је радио за македонску жељезницу у Солуну, путује у западну Македонију и у близини ондашње Ниаусте, односно данашње Наусе у западном делу грчке Македоније, врши пробна ископавања, у месту Купанова или Ано Копанос, где је пре тога у измешаном слоју шљунка и земље нађено доста керамике, оружја и накита, између осталог и два шлема „илирског“ типа. Штрук прибавља један од два шлема за себе, касније из

10М. Гарашанин, op.cit, 37 sqq.; R.Vasić, The Early Iron Age Regional Groups in the Užice Area, Balcanica 28 (1997) 45-62.

11F. Fiala, Die Ergebnisse der Untersuchung prähistorischer Grabhügel auf dem Glasinac im Jahre 1895, Wiss. Mitt. Bosn. Herz. V, 1897, 4 (Rusanovići VIII,1); 14 (Sokolac-Taline I,1).

12Silber der Illyrer und Kelten im Zentralbalkan, Keltenmuseum, Hochdorf/Enz, Eberdingen 2004, Ausstelungskatalog, Nr. 57.58.

13Lj. Dašić, Praistorijsko naselje na Širokom, Glasnik Muz. Kos. Met. II, 1958, 249.14Pflug, op.cit. 51, Abb. 9,10.15Ć.Truhelka, Rezultati preistoričkog istraživanja u Bosni i Hercegovini, Gl. Zem. Muz.13

(1901) 5; isti, Zwei prähistorische Funde aus Gorica (Bezirk Ljubuški), Wiss, Mitt. Bosn. Herz. VIII, 1902, 8.

6I. Marović , L'elmo greco-ilirico, u: Jadranska obala u protoistoriji, 1972, 287-300.7E. Kunze, VIII Bericht, 123 sqq. Nr. 44.8Многи илирски шлемови из грчке Македоније до сада нису публиковани и налазе се у

музејима у Солуну, Козанима, Килкису, итд. док највећи број шлемова са непознатих налазишта или са аукција потиче такође највероватније из грчке Македоније.

9F. Kanic, Römische Studien in Serbien II, 1892, 70; B. Schroeder, Thrakische Helme, Jahr. d. Deutsch - Arch. Inst. 27 (1912) 342, Beil. 16, 5; M. i D. Garašanin, Arheološka nalazišta u Srbiji, Beograd 1951, 208.

О „илирским“ шлемовима још једномРастко Васић

182 183

Солуна одлази у Атину где постаје библиотекар Немачког археолошког 16института, но ускоро затим умире. Шлем из Купанове његова унука

поклања много година касније музеју у Дармштату, где се и данас налази. Тај 17шлем припада средњој форми илирских шлемова. Сличан шлем овом из

Дармштата Солунски музеј добија 1916. г, као случајан налаз из Ано 18Копаноса. На основу свега овога могуће је да је чак пет шлемова нађено у

Ано Копаносу код Наусе, а у најмању руку четири, ако се претпостави да је у Солунски музеј доспео онај други илирски шлем који је Штрук видео у Науси 1898. г.

Из Сремске Митровице потиче фрагментован шлем са локалитета „Шећерана“ (сл. 5), у чијој су близини откривени и неки други предмети,

19бронзана стопа трапезоидне фибуле и ланчић, који је висио на фибули. На основу тога шлем би се могао датовати у прву половину Vвека, за шта говоре и облик парагнатиде и урезани украси по ивици.

На територији данашње Румуније до сада су нађена четири илирска шлема. Три од њих, из Жидовина, Гоставаца и Окне Мурешулуи, познати су

20од раније. Сматра се да су на североисток Балкана стигли захваљујући везама са југозападом и да припадају V веку пре н.е, при чему би шлемови из Жидовина и Окне Мурешулуи на основу детаља, облика парагнатида и искуцаних украса уз ивицу, били старији од шлема из Гоставаца и датовали у почетак или прву половину V века пре н.е. Четврти шлем, из Гавојдије код Темишвара (сл. 6), нађен је недавно и по облику је близак шлему из Окне Мурешулуи. Он се посебно истиче тиме што је украшен сребрним фигурално обрађеним апликама: лавовима и вепром на челу и коњаницима

21на парагнатидама, које су данас једва видљиве. Овако украшени илирски шлемови су ретки, до сада су два нађена у Олимпији и један у Требеништу, датују се у крај VI века и представљају веома важне статусне симболе својих власника. Шлем из Гавојдије би био према облику нешто млађи од осталих, али је свакако занимљиво и важно да се један овако украшен шлем јавља тако

22далеко на северу Балкана. Овај последњи налаз из Румуније подстиче нас да учинимо једну

претпоставку, можда смелу на први поглед, али свакако могућу. Испод

Петрове цркве у Новом Пазару нађена је пре много година гробница под хумком са богатим сребрним и златним накитом и бронзаним посуђем и

23керамиком, највећим делом импортованим с југа. После дуже дискусије коначно је прихваћено да је реч о женском а не мушком гробу, односно да је ту сахрањена једна принцеза крајем прве четвртине V века пре н.е. Даља истраживања нису била могућа због опасности да се озбиљно оштети Петрова црква. Међутим, ако би се претпоставило да се недалеко од гроба кнегиње у Новом Пазару налазио и гроб кнеза, као што је то био случај у Атеници код Чачка, и ако би се нагађало шта би прилози тога гроба могли да садрже, онда би, уз мање злата и сребра него код кнегиње, и више светлог оружја, као могући прилог био управо један илирски шлем са сребрним апликама, као овај из Гавојдије.

Разматрајући на крају како су илирски шлемови стигли на територију Србије, треба пре свега имати у виду развој и распадање гласиначке културне групе. Гласиначка културна група, као најмоћнија културна група западног Балкана, распрострањена у источној Босни и западној Србији, формирана је тек почетком старијег гвозденог доба. Свој врхунац доживела је у другој половини VI века пре н.е. када је стала да се шири на запад и исток, мада су

24неке мање групације остале на првобитном подручју. Друга половина VI века је време када се илирски шлемови јављају у великом броју у грчкој Македонији, али у унутрашњости Балкана још нису толико познати. Овде ће се појавити у већем броју тек од краја VI века, у време када гласиначка група није била више онако кохерентна као деценију или две раније. Из тих разлога шлемови нису нађени у великом броју на њеном подручју - два фрагмента на самом Гласинцу, један шлем у Ражани, три у Пећкој бањи, ови последњи у гробовима поглавара који нису припадали гласиначкој групи у правом смислу те речи него били њени блиски савезници. Шлемови нађени на северу, у Сремској Митровици и Румунији, могу се означити као шлемови носилаца гласиначких групација које су у V веку продрле даље на североисток, док би тако некако могао да се објасни и шлем из Трстеника, за који је вероватније да је стигао у околину Крушевца са запада, него са југа, јер у том смеру до сада нису нађени илирски шлемови све негде до грчке границе.

16A. Struck, Prähistorische Funde bei Kupanova in Makedonien, Verhandlungen der Berl. Ges. f Anthropologie, Ethnologie und Urgeschichte, 19 November 1898.

17A. Büttner, Neuerwerbung der archäologischen. Sammlungen, Lebendiges Darmstadt 9/10, 1977.

18Treasures of Ancient Macedonia, Catalogue of the exhibition, No.71. Na podacima zahvaljujem gdji P. Adam-Veleni, direktoru Arheološkog muzeja u Solunu.

19R. Vasić, A Contribution to the Study of “Illyrian” Helmets in the North Balkans, Archaeologia Iugoslavica 22/23, 76-80.

20D. Berciu, Le casque greco-illyrien de Gostavaţ (Oltenie), Dacia N.S.II, 1958, 437-450.21F. Medeleţ, V.Cedica, Coiful greco-ilir de la Gavojdia (Jud.Timiş). Analele Banatului, S.N.

Arheologie-Istorie X-XI, 2002-2003, Timişoara 2004, 97-100.22E. Kunze, VIII Bericht, 123 sqq. Nr. 44; Lj. Popović, Katalog nalaza iz nekropole kod

Trebeništa, Beograd 1956, 47, Br.158; M. Hockey et al, An Illyrian helmet in the British Museum, Ann. Br. School in Athens 87, 281-291.

23Ђ. Мано-Зиси/Љ.Поповић, Грчко-илирско благо из Новог Пазара, Београд 1969.24R. Vasić, Beleške o Glasincu, Balcanica 32 (2001) 7-36.

О „илирским“ шлемовима још једномРастко Васић

184 185


PhD Rastko VasićArcheological Institute, Belgrade

So-called Illyrian Helmets characterized by a square opening for face, triangle or extended cheek guards and neck protection, and with two longitudinal ribs on the upper part for a plume is often a topic in archeological works for many reasons. First, they are prevailing on a large territory-at the Balkan Peninsula and beyond; second, there is a wide diversity of the shape of this type, and third, almost all the time there are new interesting findings of these helmets requiring new analysis and new interpretation.

They have been written about a lot both here and abroad. Typological development of this th rdhelmet has been defined from the 8 to 3 century B.C. There are three different forms, with a

low hemispheric half and no neck protection, middle one with bigger or smaller triangle face guard, neck protection and a line of headed rivets along the helmet edge. In addition, finally, there is a late form with longitudinal face guards and simplified rivet imitations on the edges. With these three forms there is great number of variants, specially at transition from middle to late form, combining various elements some of them being taken from the Corinth or Halkidiki helmet type.

This is a spot where we want to say something about Illyrian helmets found on the Serbian territory and its direct vicinity, and we tried to lighten up their appearance in this area. There are not so many Illyrian helmets from this site.

In Trstenik surrounding an Illyrian helmet was found in 1870 and it is in National Museum in Belgrade. As for extended face guards and stylized ornaments on the edges being rectangular and not circular in shape, the helmet would probably belong to the phase of late form dating

thearliest from the mid 5 century B.C.In the tomb V, 1 of the necropolis under the tumulus in Razana, belonging to the Glasinac

Group, there is an Illyrian helmet found together with an iron spear. There were no other items in the tomb. Regarding less extended face guards and pointed rounded studs along the edge, one can conclude that this helmet is older than the one from Trstenik. Based on fibula from the tumulus V, where the helmet has been found, one can concluded that tombs of this tumulus dated

th thfrom the second half of the 6 and early 7 century B.C. and the helmet should be dating latest thfrom the early 5 century.

It is interesting to point out that helmets are very rare in Glasinac itself. Only two helmets fragments have been discovered up to now with the Corinth helmet found in Arare's tumulus; they are most likely Illyrian, one in Taline and another in Rusanovic, together with jewelry, first fibula certosa and single loop fibula with a ribbed arch and on basis of that both tombs are to be

thclassified in the first half of the 5 century.Prince tombs in Pecka banja near Pec contained three Illyrian helmets, similar to the

helmet from Razana, but the rest of material, first silver jewelry, ranks this finding in the very end th thof the 6 century or early 5 century B.C.

There are several mentioning in literature about Illyrian helmets from Kupanova; these are the findings that some archeologists brought together with Kumanovo, just along our border. This assumption proved wrong. Ciro Truhelka mentions two helmets from Kupanova he saw in a private collection in Thessalonica. In 1898 Adolf Struck, an architect working for Macedonian railway in Thessalonica traveled to Western Macedonia and near Niausta of that time, Nausa today, in the western part of Greek Macedonia, carried out some trial excavations in the place of Kupanova or Ano Kopanos; a lot of ceramics, weapons, and jewelry, with two Illyrian helmets,

were found in the mixed layer of pebbles and soil. Struck took one out of two helmets for himself. Many years later, his granddaughter gave it as a gift to the Museum in Darmstat. Similar helmet to the one in Darmstat was given to Thessalonica Museum in 1916 as an accidental finding from Ano Kopanosa. It says that it is possible that even five helmets have been found in Ano Kopanosa.

Fragmented helmet originated from Sremska Mitrovica from the site Secerana where some other objects had been found, including bronze foot of trapezoidal fibula, indicating that

ththe helmet might originate from the first half of the 5 century testified by the form of face guards and craved ornaments along the edge.

On the territory of present Romania there are four Illyrian helmets found so far. Three of them from the sites of Zidovin, Gostavat and Ocna Muresului have been already known. It is assumed that they reached northeast Balkan thanks to the links with southeast and they belong to

ththe 5 century B.C. The fourth helmet from Gaojdija near Timisoara has been recently found. It is distinguished by decoration with silver spiral figural-machined applications: lions and a boar at front and cavaliers at the face gourds that are hardly visible today. Such decorated Illyrian helmets are rare. Two have been found in Olympia and one n Trebeniste and they date from the

thend of the 6 century. They represent very important status symbols of their owners.When we consider how Illyrian helmets have reached the Serbian territory, we have to

have in mind development and decay of Glasinac cultural group. Glasinac cultural group, as the most powerful cultural group of the west Balkan has been spread in east Bosnia and west Serbia

thand it was formed in early iron age. It was in its peak in the second half of the 6 century B.C. when it started spreading to the east and the west, although some smaller groups remained in the

thinitial position of the area. The second half of the 6 century is the time when Illyrian helmets appeared numerously in Greek Macedonia, and they were not known in inner Balkan. They will

thbecome more numerous by the end of the 6 century at the time Glasinac group had not been as coherent as a decade or two ago. That is why there were no more helmets found on this territory before-two fragments on Glasinac, one helmet in Razana, three in Pecka Banja in the tombs of masters that had not belonged to the Glasinac group in the original sense of the word, they were close allies. The helmets found in the north in Sremska Mitrovica and Romania can be

thdesignated as the helmets of the heads of the Glasinac groups that penetrated in the 5 century to the northeast, and that might explain the helmet from Trstenik that reached Krusevac surrounding most probably from the west than from the east, as no Illyrian helmets have been found in that direction p to the Greek border.

This last finding from Romania makes basis for an assumption, perhaps a bold one at first sight, but possible. Under the Petrova Church in Novi Pazar, a tomb was found under the tumulus with rich silver and golden jewelry and bronze dishes and ceramics, mostly imported from the south. After a long discussion, it was accepted that a princess was buried there by the end of first

thquarter of the 5 century B.C. Further research was not possible for danger of damaging the Petrova Church. However, if we assume that near the princess tomb in Novi Pazar there is also prince's tomb, as it was a case in Atenica near Cacak, and if we suppose what would be the content of that tomb, that there could be an Illyrian helmet with silver applications, just like the one from Gavojdija.

ILLYRIAN HELMETS AGAIN

186 187


Слика 1 Шлем из Трстеника

Figure 1 Helmet from Trstenik

Слика 2 Шлем из Ражане

Figure 2 Helmet from Razan

188 189


Слика 3 Фрагменти шлемова из Русановића и Талина, са Гласинца

Figure 3 Helmet fragments form Rusanovica and Talina, from Glasinac

Слика 4 Шлем из Пећке бање

Figure 4 Helmet from Pecka Banja

190 191


Слика 5 Фрагментовани шлем из Сремске Митровице

Figure 5 Fragmented Helmet from Sremska Mitrovica

Слика 6 Шлем из Гавојдије код Темишвара

Figure 6 Helmet from Gavojdije near Timisoara

192 193

Марс представља једно од најстаријих италских божанстава, које је под разним именима поштовано код бројних племена (Маворс код Латина, Мамерс код Оска и Сабињана, Марсл код Етрураца, Маурте у Тускулу и Мармар или Мармор у песми свештеничког реда арвалске браће).

У званичној римској религији, Марс је бог рата (Gradivus), али и заштитник земљорадње и сточарства (Pater). Празници посвећени Марсу славе се у марту и октобру и означавају почетак и крај ратних похода, али и пољопривредних радова. Пошто влада бојним пољем и плодним њивама, Марсу се упућују молитве да заштити земљу, како од непријатеља, тако и од свих елементарних непогода.

Марсови симболи су свето копље (hastae Martis) и свети штитови (ancilla). Од животиња посвећени су му вук (lupus Martius), бик (bos arator) и детлић (picus Martius). Као бог рата поистовећиван је са грчким Арејем. Најпознатији епитет, Осветник (Ultor), добио је крајем Републике, јер се

1веровало да је он казнио Цезарове убице.У ликовној уметности Марс је приказиван на два основна начина. Под

утицајем грчке и хеленистичке уметности приказиван је као Ареј (наг


Апстракт: У раду су представљени археолошки споменици посвећени римском богу Марсу који су откривени на територији Србије. Представљени су вотивни споменици, рељеф, статуете, геме, парадни оклоп, скиптaри, прстен и серија новца који сведоче о култу овог божанства који је у античком периоду био поштован на нашим просторима.

Кључне речи: Марс, провинције, Србија, вотивни споменици, рељеф, парадни оклоп, гема, скиптар

УДК 75.052 : 726.71

Мр Љубиша ВасиљевићНародни музеј Крушевац

АРХЕОЛОШКИ СПОМЕНИЦИ БОГА МАРСАУ РИМСКИМ ПРОВИНЦИЈАМА У СРБИЈИ

каталог налаза

1A. Cermanović Kuzmanović - D. Srejović, Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Beograd 1992, 333-334.

195

2Isto.3IMS II 299.4Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик XLVII (Beograd 1909) 143-144,

бр. 66.5M. Mirković, Sirmium-its history from the I century A. D. To 582. A. D, Sirmium I (Beograd

1971) 66-67, n. 22; CIL 3235.

младић са шлемом, копљем и штитом). Римски Марс Ултор представљан је 2као зрео брадат мушкарац, одевен у легионарску униформу.

У оквиру рада биће представљени до сада познати споменици посвећени овом римском божанству, који су откривени на територији данашње Србије, који су обрађени у оквиру посебних целина. Рад је постављен тако да су прво обрађени топоними који указују на ово божанство, потом вотивни споменици и ситна пластика, накит, као и парадни оклоп и скиптри.

Топоним

1. МАРТИНЦИИ. Јунг наводи да је у Мартинцима, код Сремске Митровице, пронађен

мањи број римских објеката. Аутор, који не даје ближе податке о месту налаза, идентификује ово место са Passus Martius. Име римског божанства

3задржало се у топониму све до наших дана.

Вотивни споменици

1. ВИМИНАЦИЈУМВотивни споменик посвећен Марсу. Димензије споменика износе:

висина 58 цм, ширина 44 цм, дебљина 33 цм. Висина слова износи 5 цм. Споменик је откривен на локалитету Калиште 1905-6. године.

Премештен je у Мало Црниће 1909. године. Изгубљен.Текст натписа гласи: Mart(i)| Sac(rum) | Т. F(lavius) Sapi(еns?) | еx viso(!)Н. Вулић је предложио разрешење когномена, у трећем реду, као

4Sapi(ens).

2-3. СРЕМСКА МИТРОВИЦА (два споменика)Два камена са натписом откривена су на обали Саве у Сремској

Митровици. Марсиљи бележи да се на оба камена налазио истоветан кратак натпис: MARTI

Марсиљијева претпоставка је гласила да је реч о имену тврђаве, Castra 5

Martis. Сматрамо да је вероватније да су у питању дедикације Марсу.

4. СРЕМСКА МИТРОВИЦАУ Сремској Митровици је пронађен вотивни споменик који је Јупитеру

Оптимусу Максимусу и Марсу Кустосу посветио будући римски цар Пертинакс. Постоје различити подаци о тачном месту налаза. Споменик је изгубљен. На бочној страни споменика налазила се представа секире.

Текст натписа гласи:I(ovi) O(ptimo) M(aximo) | et Marti | Custodi | P. Helvius | Pertinax |

praef(ectus)Занимљиво је да је на натпису употребљен епитет Кустос, који се ретко

повезује са Марсом.Публије Хелвије Пертинакс, будући римски цар, био је префект IIII или

VII Gallorum Cohort у Сирији, трибун VI или XX Victrix Legion у Британији, префект I или II Tungrorum Cohort у Британији и, на крају, префект једне але у Мезији. Подизање вотивног споменика у Сирмијуму може се повезати са његовом префектуром у Мезији. Могуће је и да је Пертинакс учествовао у

6дунавским ратовима које је водио римски цар Марко Аурелије.

5-7. СРЕМСКА МИТРОВИЦА (три споменика)У бенефицијарној станици у Сирмијуму пронађена су три вотивна

споменика посвећена Марсу. Све жртвенике су подигли конзуларни бенефицијари који су посветили вотивне споменике и Јупитеру. На неким споменицима из бенефицијарне станице у Сирмијуму Марс се поштује у

7натписима заједно са Јупитером.

8. ТИМАКУМ МИНУС Веома фрагментован вотивни споменик посвећен Марсу. Споменик је

израђен од пешчара. Откривен је у Равни, испод амбара Јовице Маринковића. Вотивни споменик је посветила Друга дарданска милијарија у част заштитника свог логора. Из тог разлога Марс носи епитет Кампестрис.

[Marti] Campestr[i cohors II Aur(elia)] | [Dard(anorum) m(illiaria)] eqit(ata) 8pro [salute] | [-

9. ТИМАКУМ МИНУСВотивни споменик од пешчара. Димензије споменика износе: висина

98 цм, ширина 48 цм, дебљина 32 цм. Пронађен је у рушевинама античког Тимакум Минуса, код данашње Равне. Изгубљен.

Текст натписа гласи: Mart(i) Eq(uitum) | pro salute do | minor(um) n(ostrorum duorum) Se | veri et Antonini | imp(eratorum duorum) C. Atrius Deco | rat(us) trib(unus) coh(ortis) II Aurel(iae) | Dard(anorum) Antonini | anae (miliariae) eq(uitate) l(ibens) p(osuit)

6Ibid. 66, n. 20; CIL 3232.7M. Mirković, M. Jeremić, P. Milošević, Sremska Mitrovica Sirmium-beneficijarna stanica,

Arheološki pregled, Ljubljana 1988 (1990). 8Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик XCVIII (Beograd 1941-48) 41, бр.

171; A. i J. Šašel, Inscriptiones Latinae, Situla 25 (Ljubljana 1986) 29, br. 1280.

Љубиша Васиљевић Археолошки споменици бога Марса у римским провинцијама у Србији

196 197

Текст је уређен у редовима подједнаке дужине. Од првог до петог реда слова се пропорционално смањују, пети и шести ред су клесани словима подједнаке висине, док су седми и осми ред клесани словима висине приближно као у трећем реду. Знаци за растављање представљени су у облику троугластог зареза.

Закључак П. Петровића гласи да је споменик првобитно био посвећен и Гети. После Гетине damnatio memoriae, 212. године, брисани су не само име цара и његове титуле, него читав текст од петог до осмог реда, после чега је поново урезано име дедиканта и назив јединице са новим епитетом Antoniniana. Посао око радирања и урезивања новог текста оставио је трага у приметно удубљеном натписном пољу, које започиње са именом дедиканта. Споменик је израђен између 208. и 211. године. Промена текста урађена је

9212. године.

10. ТИМАКУМ МИНУСВотивни споменик од кречњака. Димензије жртвеника износе: висина

59 цм, ширина 43 цм, дебљина: 52 цм. Са бочних страна је обијен. Жртвеник има облик равне плоче, која је са горње стране профилисана. Пронађен је у античком утврђењу код села Равна. Данас се налази у Народном музеју у Нишу.

Текст натписа гласи: [Mart]i Equitum te[mplum]| [pro salut]a(e) domino[rum n(ostrorum duorum)] | [Seve]ri et Antonin[i] | [per C.] Atrium Deco[ratum trib(unum)] | [coh(ortis) II Aur(aliae) Dard(anorum) An[toni]| [nia]ne (milliariae) eq(uitata) A[---

Текст натписа је брижљиво урађен по ширини натписног поља и започиње од горње ивице профилисаног дела. Натпис у трећем реду, са именима царева, налази се симетрично у средини поља. У тексту натписа нема лигатура. Знаци за растављање, у прва три реда, исклесани су у облику троугластог зареза, док су у последња три реда изведени у виду две плитко урезане косе црте које се додирују под правим углом.Слова на натпису су дубоко и правилно резана. У горња три реда угао урезивања је оштар, а слова су нагнута на десну страну.

Натпис се датује у 208-211. (примарни облик), односно 212. годину (последња три реда натписа).

На простору Равне епиграфски је потврђено постојање три античка храма; један је био посвећен Марсу, други Дијани, док се о постојању трећег закључује на основу натписа који говори о подизању храма.

Трећи натпис пронађен је на брегу западно од тврђаве и насеља у Равни, у рушевинама цркве Света Тројица. На основу материјала нађеног у рушевинама, антички храм на брегу Света Тројица највероватније је био посвећен Јупитеру.

Није прецизније познато где су се налазили храмови посвећени Марсу и Дијани у Равни. Према једној белешци у инвентару нишког музеја и

подацима сакупљеним на терену могуће је да се ради о локалитету удаљеном око стотинак метара јужно од античког логора. На овом месту су 1934. године извршена археолошка ископавања, а поред вотивних споменика посвећених Дијани, откривени су и статуа Јупитера Долихена, глава Сераписа и друге

10мермерне скулптуре и жртвеници.Према мишљењу које је изнео А. Јовановић, археолошки налази из

Равне сведоче о могућности да су на овом простору постојали и антички 11храмови посвећени неком од оријенталних божанстава и Венери.

11. ТИМАКУМ МИНУСОдломак плоче од пешчара. Димензије плоче износе: висина 81 цм,

ширина 47 цм, дебљина 42 цм. Плоча је откривена у Равни. Била је у секундарној употреби. Пронађена је узидана у угао куће Мике Вукића.

На плочи је сачуван само део натписа са именом божанства: 12MARTI

12. ЧАЧАК Вотивни споменик, посвећен Марсу Милитарису, откривен је 1992.

године у Чачку. Споменик је лежао у темељима Богородичине цркве, на северној страни. Споменик је био узидан у сокл цркве, који је дозидан у XIX веку. Жртвеник је израђен од квалитетног пешчара сиве боје.

Димензије споменика износе: висина 46 цм, ширина 31 цм, дебљина 30 цм. Споменик је хоризонтално одломљен на доњем делу. При врху споменика, изнад вишеструке профилације, налази се четвороугаона плоча, која би могла представљати постоље за статуу.

Натписно поље (димензија 31 x 18 цм) уоквирено је урезаном линијом уз коју тече овалан, плитки жљеб. Текст натписа је веома брижљиво урезан.

Текст гласи: Marti Militari | Gn. Pompeius Из јако фрагментовано очуваног текста могу се наслутити две основне

ствари - да је реч о жртвенику посвећеном војничком Марсу, који је подигао 13извесни Гнеј Помпеј.

9П. Петровић, Палеографија римских натписа у Горњој Мезији, Београд 1975, 140, бр. 35, T. XII; A. i J. Šašel, nav. delo, 30, br. 1281.

10П. Петровић, нав. дело, 140, бр. 36, Т. XII; Исти, Станице Timacum на путу Naissus-Ratiaria и античко насеље код села Равна, Старинар XXVI (Београд 1976); Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик 98 (Beograd 1941-48) 81, бр. 172.

11А. Јовановић, Храмови у Равни (Timacum Minus), у: Огледи из античког култа и иконографије, Београд 2007, 175-187.

12Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик LXXI (Београд 1931) 82, бр. 191; A. i J. Šašel, nav. delo, 29, br. 1279.

13У Чачку је откривен још један натпис који нам омогућава да сазнамо још неке детаље о дедиканту. У збирци Народног музеја у Чачку налази се фрагментован жртвеник посвећен Серапису и Изиди. Жртвеник је откривен у Рајићевој улици, која се налази у самом центру града. Нису познате околности налаза. На споменику се налази натпис који је урезан лепим, китњастим словима. Текст натписа гласи: Serapi et Isidi | Gn. Pomp(eius) | Politianus | trib(unus) coh(ortis) II. Палеографска сличност оба натписа на којима се спомиње Гнеј Помпеј указује на велику вероватноћу да је реч о истој личности. Дедикант оба споменика је био трибун кохорте, која може бити само Друга делматска кохорта (cohors II Delmatarum). Поменута кохорта

Археолошки споменици бога Марса у римским провинцијама у Србији Љубиша Васиљевић

198 199

Рељеф

1. СМЕДЕРЕВОН. Вулић, Ф. Ладек и А. Фон Премерштајн забележили су вотивни

рељеф од сивог кречњака посвећен Јупитеру, Марсу и Силвану. Рељеф (сл. 1) је узидан у трећој четвртини висине прве куле источног бедема смедеревског града, лево од југоисточног угла, где се и данас налази. Датиран је у II век.

Рељеф је, са горње и доње стране, омеђен са две косе и оивичене траке у којима се налазе нејасни орнаменти. С леве стране налази се коринтски полустуб декорисан косим линијама. Вероватно се идентична представа налазила и са десне стране рељефа.

Фигуре сва три божанства представљене су у стојећем ставу. У средини је Јупитер, који у левој руци држи скиптар, а поред његових ногу највероватније се налази представа орла. С леве стране Јупитера представљен је Силван који у десној руци држи секиру, а у левој лиснату грану. Представа која нас највише занима, бога Марса, постављена је с десне стране Јупитера. Наго божанство стоји на десној нози. Представљен је са спуштеном десном руком у којој се, можда, налазио неки атрибут. У левој

14руци божанство држи округли штит.

Статуете

1. ВИМИНАЦИЈУМ Статуета одевеног Марса представљеног у стојећем положају. Изведена

је у пуно ливеној бронзи. Висина статуете износи 10,7 цм. Статуета је откривена у Костолцу. Данас се налази у Народном музеју у Пожаревцу.

Марс стоји са тежином тела ослоњеном на десну ногу. Лева нога је савијена у колену. Руке су одмакнуте од тела. Коса у ситним коврџама уоквирује лице. На глави Марса налази се шлем са перјаницом. Божанство је одевено у кратку тунику, преко које се налази метални оклоп са два реда кожних језичака у доњем делу. На грудима је представљена рељефно изведена Медузина глава. Глава је окренута удесно, с погледом спуштеним у правцу десне руке. Тело је представљено са фино моделованом мускулатуром која припада млађем мушкарцу. Недостају обе руке до изнад лакта, десно стопало и лева нога до колена.

Статуета представља провинцијски рад по угледу на Алкаменову 15скулптуру Арес Боргезе. Датује се у период II-III века.

2. ВИМИНАЦИЈУМСтатуета Марса (сл. 2) откривена у Виминацијуму. Висина статуете

износи 11,1 цм. Представљено је наго младо божанство у стојећем ставу ненаглашеног контрапоста. Данас се налази у Народном музеју у Београду. М. Величковић је сматрао да је реч о представи легионара. Тежина тела почива на левој нози, десна нога је мало истурена и наговештава смирај окончане радње. У левој руци налази се мали кружни штит (cetra) са профилисаним ободом, којим заклања лево бедро и кук. У десној, подигнутој руци налазио се неjaсaн атрибут пребачен преко рамена. Атрибут који недостаје могао би бити копље или трофеј. На глави божанства је богат шлем са високом перјаницом. Марс је огрнут кратким огртачем који делимично прекрива и груди, причвршћеним аграфом на левом рамену. Огртач мирно пада низ леђа наглашавајући спокој представе. Глава је нагнута налево, мирног израза са погледом у даљину, без егзалтираног тријумфа. Коса у крупним коврџама уоквирује лепо лице пуних волумена. Детаљи лица и мускулатуре тела дорађени су гравирањем и цизелирањем. Задња страна статуете је издубљена. Статуета је изливена заједно са малим постољем

16неправилног облика.Према мишљењу А. Јовановића, на статуети се препознаје далеки

класични узор оличен у Алкаменовом Аресу Боргезеу, али са разложним одступањима.

Код статуете из Виминацијума уочава се подела по вертикали: лева страна са стабилном левом ногом и штитом је пасивна и дефанзивна, док су мало истурена десна нога и исказ тријумфа у подигнутој десној руци израз активног и офанзивног принципа.

Два наведена начела се сустичу у култном садржају Марса. Божанство у руци држи тзв. „трачки штит“, какав носе углавном припадници коњаничких јединица.

Можда се у овом случају ради о статуети Марса Еквитума. Истина, статуета није коњаничка, какву је тешко извести у бронзаној пластици, али присуство кратког огртача, који се код приказа коњаника претвара и вијори у целестални свод, отвара такву могућност.

Хронологија статуете била би последња трећина II и почетак III века. До таквог хронолошког опредељења А. Јовановић долази посредним путем: кружни штит са двоструком профилацијом на крају личи на „олучасте“

17сестерције, који су најчешће коришћени током друге половине II века.

3. ДУШАНОВАЦ - НЕГОТИН Статуета од пуно ливене бронзе на којој је представљен Марс Ултор

(сл. 3). Откривена је у селу Душановац код Неготина. Данас се налази у Музеју Крајине у Неготину. Висина статуете износи 7 цм.

16M. Veličković, Antička bronza u Jugoslaviji, Beograd 1969, 104, br. 140; Исти, Римска ситна бронзана пластика у Народном музеју, Београд 1972, 19, бр. 10.

17А. Јовановић, Иконографске белешке уз култне представе Марса, у: Огледи из..., 210-211, сл. 28.3.

посведочена је и на другим епиграфским споменицима откривеним на простору данашњег Чачка. За оба натписа видети у: П. Петровић, Из епиграфске збирке чачанског музеја, Богородица Градачка у историји српског народа, Чачак 1993, 19-23, сл. 1 и 4.

14Н. Вулић, Ф. Ладек, А. фон Премерштајн, Антички споменици наше земље, Споменик XXXIX, (Београд 1903) 65-66; С. Цветковић, Античка пластика Смедеревске тврђаве-преглед досадашњих истраживања, Смедеревски зборник 2 (Смедерево 2009) 35-39.

15M. A. Ružić, Kultna bronzana plastika u rimskim provincijama severnog Balkana, nepublikovana doktorska disertacija, Filozofski fakultet Beograd 2005, 64, br. 48.

Археолошки споменици бога Марса у римским провинцијама у Србији

200 201

Љубиша Васиљевић

Одевено божанство представљено је у стојећем ставу. Тежина тела ослоњена је на десну ногу, док је лева благо савијена у колену. У десној руци, савијеној у лакту и подигнутој у висину главе, Марс је највероватније држао копље које недостаје. Лева рука је придржавала штит. И овај атрибут је изгубљен. Густа коса, бркови и брада уоквирују лице. На глави се налази шлем са великом троструком перјаницом, везаном за шлем лоптастим постољем.

Марс је одевен у тунику са кратким рукавима. Туника је целом дужином прекривена металним оклопом који има појас са четири реда кожних, богато украшених језичака. На левом рамену налази се раменица чији је један крај причвршћен за оклоп. Други, слободан крај раменице, пребачен је на леђа. Преко десног рамена пребачен је ремен који се спушта косо према левом куку, где је о њега окачен кратак мач. На ногама божанства налазе се штитници-доколенице.

Глава је представљена en face. Детаљи су дорађени гравирањем и цизелирањем. Већ је наведено да недостају атрибути из обе руке (готово је сигурно да су то били копље и штит). Статуета је добар провинцијски рад

18који, можда, представља Марка Аурелија. Датује су у II век.

4. ПЕЋ Стојећа статуета Марса (сл. 4), која је откривена у околини Пећи

(непознат локалитет). Израђена је у пуно ливеној бронзи. Висина статуете износи 7,2 цм. Данас се налази у Народном музеју у Београду.

Марс стоји ослоњен тежином тела на десну ногу, док је леву мало повукао назад. Божанство је представљено у ратничкој опреми. Глава је окренута на десно, са погледом упртим у даљину. На глави има шлем са перјаницом. Шлем је причвршћен ременом испод браде.

Божанство на грудима има оклоп. Преко оклопа, почев од десног рамена, спушта се шири ремен косо према левом куку. У висини десног кука, Марс држи мали штит округлог облика. Преко леве, уздигнуте руке, пада крај огртача који је пребачен дијагонално преко леђа. У левој руци је сигурно држао копље.

Статуета је изливена заједно са ниским округлим постољем. Детаљи су накнадно дорађивани гравирањем и цизелирањем. У питању је

19провинцијски рад. Статуета се датује у III век.

5. ПОДУНАВЉЕСа дунавског лимеса потиче бронзана статуета Марса (сл. 5), за коју се

не може прецизно утврдити локалитет са кога потиче. Статуета се данас налази у Народном музеју у Београду.

Фигурина представља брадатог Марса у ратничкој опреми. Висина статуете износи 11 цм. Марс је приказан у стојећем ставу. Тежина тела

фигуре почива на десној нози, док је лева благо повучена уназад, а њено колено мало истурено напред.

Марс на глави носи шлем коринтског типа. Лице божанства уоквирено је бујном брадом и косом.

На грудима Марса налази се оклоп, украшен на средини рељефном представом Медузине главе. Доњи део оклопа завршава се са три реда кожних језичака. На ногама се налазе доколенице. Преко обе руке, тј. са њихове предње стране, падају крајеви огртача, којим је Марс заогрнуо леђа.

Десном подигнутом руком Марс је држао копље, на које се ослањао. Спуштена лева рука је придржавала штит. Није сачуван ниједан од атрибута

20божанства.Статуета представља веома распрострањен тип Марса. Реч је о

импортованом римском раду, који се временски може одредити у крај II или почетак III века нове ере (вероватно познија фаза владавине цара Септимија Севера). Статуета је делимично оштећена корозијом.

Закључак А. Јовановића гласи да је реч о распрострањеној представи Марса Ултора, чији је узор представљао сакралну окосницу Августовог форума. Квалитетна израда фигурине указује на италски импорт који је,

21вероватно преко Аквилеје, доспео на простор подунавског лимеса.

6. ПОНТЕС Н. Вулић је у Споменику САН објавио налаз бронзане статуете из села

Костола код Кладова (римски Pontes), која се већ у то време налазила у нишком Музеју. Нажалост, није очувана глава статуете што је у великој мери отежавало идентификацију божанства.

Статуета представља висококвалитетни рад од пуноливене бронзе која је по целој површини превучена слојем мрке племените патине. Очувана висина статуете износи 11,7 цм.

Поред главе, фигури недостају оба стопала, шака десне руке и предмет који се налазио у левој руци савијеној у лакту и унапред испруженој. Десна рука је неприметно савијена у лакту и отклоњена од тела као да треба да представи замах у покрету.

Вешто обрађена мускулатура и предње и леђне стране статуете, појачава слику снажног младићког тела представљеног у тренутку живог покрета. Младић се ослања на леву ногу, мало савијену у колену, док му је десна унапред избачена.

Овакав положај тела и ногу може се објаснити само покретом једног тренутка, и то највероватније покретом у игри. Драпирана тканина у виду појаса обавија струк, а својим слободним крајевима који су услед снажног покрета лепезасто раширени и забачени уназад, потврђује претпоставку да је

18Р. Зотовић Жунковић, Три римске бронзане статуете из неготинског музеја, Старинар IX-X (Београд 1959) 211-213, бр. 1.

19M. Veličković, Antička bronza u Jugoslaviji, 88-89, br. 86; M. A. Ružić, nav. delo, 64, br. 47.

20Н. Вулић, Антички споменици наше земље, Споменик XCVIII (Београд 1941-48) 79, бр. 168; M. Veličković, Antička bronza u Jugoslaviji, 88, br. 85; Исти, Римска ситна бронзана пластика у Народном музеју, Београд 1972,18, бр. 9.

21А. Јовановић, Иконографске белешке уз култне представе Марса, Огледи из античког култа и иконографије, Београд 2007, 207-208, сл. 28.1.


202 203


овом фигуром представљен младић у игри. Потребно је истаћи да је вешти скулптор лепршањем тканине успео у потпуности да прати и покрет тела.

На основу положаја леве руке и по вертикалном отвору у стегнутој шаци може се претпоставити да је младић у очуваној руци држао дугачко

22копље. Није могуће утврдити да ли се и у другој руци налазио неки предмет.Ако прихватимо да се копље налазило у руци младића, онда би била

могућа и реконструкција главе, на којој се могао налазити шлем са високом перјаницом.

Сакралну идентификацију, тумачење и хронолошку детерминацију статуете дала је Љ. Зотовић, која сматра да би, прихватањем предложене реконструкције, статуета младића представљала фигуру нагог бога Марса.

По истој ауторки, статуета је у Понтес стигла као импорт из 23малоазијских провинција, у периоду између 106. и 130. године нове ере.

Значајне сугестије за реконструкцију изгледа ове статуете пружио је А. Јовановић који прихвата предложену квалификацију статуете, али нуди нову реконструкцију атрибута које божанство држи у рукама и ново објашњење значења пречаге.

Поменути аутор указује на могућност да је на статуети из Костола приказан Марс са трофејем у левој и копљем у десној руци, а скреће пажњу и на специфичну прегачу (campestre) коју божанство носи. Ова прегача се везује за учеснике у тријумфалним свечаностима на Марсовом пољу у част Марса Кампрестиса, а можда и тројанских игара које су одржаване на овом светом пољу.

Љ. Зотовић и А. Јовановић се слажу у мишљењу да је статуета настала 24поводом победе над дачким краљем Децебалом.

7. ПРВА КУТИНА Статуета Марса Ултора (сл. 6) откривена је на локалитету Прека

Падина, у селу Прва Кутина (општина Гаџин Хан). Данас се налази у Народном музеју у Нишу. Откупљена је под непознатим околностима.

Висина статуете износи 8,9 цм. Статуета је пуно ливена. Недостаје десна подлактица, лева потколеница, десно стопало и штит поред леве руке.

Марс је представљен у ратничкој опреми. Ослонац тела је на десној нози. На глави се налази шлем. Лице је зарасло у густу коврџаву браду и косу, без бркова. Детаљи лица изведени су цизелирањем, убодима и урезивањем.

На грудима Марса налази се кожни оклоп фиксиран ременима, са аплицираном маском Медузе. Преко доњег дела оклопа, око појаса, налазе се три реда пластично изведених језичака. Са задње стране језичци су назначени плитким урезима.

Преко руку и леђа пребачен је кратки огртач. Десна рука, у којој је Марс држао копље, подигнута је у висину рамена. Лева рука је спуштена поред тела, са испруженом шаком која је придржавала штит. На ногама се налазе штитници.

С. Дрча статуету, која представља локални период, временски одређује 25у III-IV век.

Према мишљењу А. Јовановића, посебну пажњу заслужује лик статуете на коме се могу препознати портретне црте Марка Аурелија. Уско продуховљено лице са дугом „филозофском“ брадом, наликује представама

26овог римског цара.

Геме

1. ГРАДУШТИНА-ВЛАДИМИРЦИМања гема елипсоидног облика. У основи геме је опсидијан, док се у

горњем слоју налази плави ахат. Димензије геме износе: дужина 1,2 цм, ширина 0,9 цм, дебљина 0, 3 цм.

На горњој површини геме урезана је представа Марса у стојећем ставу. Марс је левом руком ослоњен на копље, док десном руком, спуштеном поред тела, придржава штит.

Израда је прилично рустична, што наводи на закључак да је гема израђена у периоду III-IV века, односно у периоду када глиптика представља уметност ширих народних маса. Представа Марса је војничког карактера, што потврђује и само место налаза као војничко утврђење на самој граници двеју провинција.

Гема се данас налази у античкој збирци Народног музеја у Шапцу. Заједно са још пет гема (од којих се на још једној налази представа Марса) откупљена је 1962. године. Геме су пронађене на локалитету Градуштина,

27општина Владимирци, на ушћу реке Вукодраж у Саву.

2. ГРАДУШТИНА-ВЛАДИМИРЦИПотпуно очувана гема елипсоидног облика. Основу геме чини

опсидијан, док се на горњем слоју налази плави ахат. Димензије геме износе: дужина 1,3 цм, ширина 1,1 цм, дебљина 0,2 цм.

На горњој страни геме урезана је представа Марса који стоји ослоњен на леву ногу. Божанство десном руком, спуштеном поред тела, придржава штит, а левом руком држи копље.

Гема се налази у античкој збирци Народног музеја у Шапцу. Потиче са локалитета Градуштина, општина Владимирци. Услови открића геме

28идентични су као код претходно описаног налаза са истог локалитета.22Н. Вулић, нав. дело, 79, бр. 168; С. Дрча, Ситна римска бронзана пластика у Народном музеју у Нишу, Нишки зборник 6-7 (Ниш 1991) 21, 26, бр. 5; M. Veličković, Antička bronza u Jugoslaviji, 97-98, br. 120.

23Љ. Зотовић, Три римске бронзане статуете, Старинар XII (Београд 1961) 138-140, sl. 9-12.

24Исто, 140; А. Јовановић, нав. дело, 212-214.

25Н. Вулић, нав. дело, 113, бр. 250; С. Дрча, нав. дело, 20-21, бр. 4, сл. 4.26А. Јовановић, нав. дело, 208-210, сл. 28.2.27Г. Ковић, Геме из античке збирке Народног музеја у Шапцу, Museum Годишњак

Народног музеја у Шапцу 2 (Шабац 2001) 8-9, бр. 2, T. I, сл. 2.28Исто, 8-9, бр. 3, Т. I, сл. 2.


204 205


Прстен

БЕОГРАДЗлатни прстен са гемом од ахата (сл. 7) који се данас налази у Музеју

града Београда. Прстен формирају кружна алка и равна глава у облику касете у коју је

уфасована гема од двослојног ахата сивоплаве и тамносиве боје. Доњи део геме је црне боје. Откривен је у Београду 1955. године (улица Мајке Јевросиме бр. 47). Димензије прстена износе: висина 1,4 цм, ширина 1,5 цм, тежина 2,64 грама. Датује се у другу половину III века.

Алка се према глави постепено шири. На најширем делу алке, уз главу прстена, урезана је са обе стране по једна волута, а између њих се налазе по два кратка, плића уреза. На геми је у сивоплавом слоју приказан Марс у ходу на лево. Десном руком савијеном у лакту он придржава трофеј, док у левој, савијеној руци, држи копље. Преко десне руке божанства је пребачена

29тканина.Прстен припада типу код којег је алка приближно константне ширине, а

касета за камен се налази изнад њене линије. Рамена овог типа прстења су заобљена или благо наглашена. Касета за камен је скоро исте ширине као глава прстена.

Варијанте овог типа прстења у употреби су од средине II до друге половине III века. Алка прстена је декорисана на специфичан начин који се

30користи током читавог III века.Прстен је откривен у улици Мајке Јевросиме број 47, у гробници број

13, која представља једну од две неопљачкане гробнице на овом локалитету. На основу гробних прилога и конструкција гробница, откривени гробови датују се у крај III и почетак IV века.

У гробници је откривен женски скелет са златним накитом. Прстен се налазио на десној руци. Скелетни остаци су најверованије били положени у оловни саркофаг од кога је остало само неколико спљоштених комада

31олова.

Парадни оклоп

РИТОПЕК Пекторална плоча из Ритопека (Castra Tricornia) представљала је грудни

део римског парадног оклопа (сл. 8). Случајан налаз, откривен на локалитету „Игралиште“. Данас се налази у Народном музеју у Београду.

За израду оклопа коришћене су технике ковања, урезивања и пунктирања. Димензије оклопа износе: дужина доње ивице 22,4 цм, дужина горње ивице 16,5 цм, дужина бочних страна 23, 6 цм.

Оклоп представља део пекторала из два дела, трапезоидног облика, са лучним вратним изрезом. Украшен је представама изведеним у високом рељефу. Представе су смештене у издвојена поља.

Први спољни руб има изглед врпце. Са спољне стране налази се други руб, од плитких полукружних линија, на чијим бочним странама се налазе по три бронзана дугмета за прикопчавање на подлогу.

У доњем десном углу курзивним словима је урезано име Aur(elius) Herculanus. Са задње стране оклопа, на рубу који прати лучни вратни изрез, урезано је Martinianus.

Мотиви на површини оклопа, израђени искуцавањем у техници дубоког рељефа, имају војнички карактер. На централном делу плоче представљена је рељефна фигура бога Марса, са чије леве и десне стране се налазе копље и штит.

Према тумачењу И. Поповић, у горњем фризу, у одвојеним пољима, приказана су два попрсја. На левој страни је лик жене која је вероватно представљала божанство војничког карактера (Honos, Virtus или Disciplina), то јест персонификоване или дивинизоване апстракције особина које сваки војник треба да поседује. На десној страни представљен је геније легије VII Клаудије. На главама ове две фигуре је орао као симбол легије, а између њих су војна обележја легије - два сигнума и вексилум између њих.

У средишњем фризу, лево и десно од Марса, приказана је по једна биста мушкарца. На левој страни је цар представљен као Сол, а на десној се налази представа Јупитера.

У левом углу доњег фриза приказан је Сатурн, а у десном Пиетас, персонификација побожности и поштења. Између њих је сцена битке два римска војника високог ранга, а поред њих бик-симбол легије VII Клаудије.

Другачије тумачење приказаних ликова предложио је Р. Петровић. Према овом мишљењу, које прихвата и М. Вујовић, ликови представљају седам планетарних божанстава римског пантеона које персонификују дане у календарској недељи. Р. Петровић прихвата да централна представа у средњем реду заиста припада Марсу, и да она на овом месту означава уторак

32(martis).Прихватљиво је и тумачење М. Вујовића да сцена борбе два ратника,

која се налази у средини доњег реда, не представља приказ реалног

29И. Поповић, Златно римско прстење из Музеја града Београда, Годишњак Музеја града Београда XL/XLI (1993/94) 6-9, бр. 6, сл. 6.

30Д. Бојовић, Римске геме и камеје у Музеју града Београда, Зборник Музеја примењене уметности 28-29 (Београд 1984-85) 140, 142, бр. 9, сл. 9.

31Ј. Тодоровић, В. Кондић, М. Бирташевић, Археолошка налазишта у Београду и околини, Годишњак Музеја града Београда III (Београд 1956) 78-83, сл. 16-18; Д. Бојовић, Римски накит, накит из збирки Музеја града Београда, Београд 1981, 27, бр. 60, сл. 69; Исти, Археолошко одељење, Одсек за антику, 70 година Музеја града Београда, Београд 1973, 74, бр. 82.

32Р. Петровић, Romuliana Arcana, Рача 1999.


206 207


историјског догађаја, него инсценацију сукоба израженог кроз култну игру, 33односно ритуални ратнички плес.

Грудна плоча се са шест очуваних бронзаних дугмади причвршћивала за кожни оклоп, или пак неки метални оклоп који је имао кожну поставу (аналогија постоји у Хрушицама у Словенији).

Најближе аналогије за оклоп из Ритопека, који И. Поповић датује у 34шездесете године III века, проналазе се у Карнунтуму и Аквинкуму.

Скиптар

1. ВИМИНАЦИЈУМ Скиптар из Костолца (сл. 10). Израђен је коришћењем техника ливења и

урезивања. Димензије скиптра износе: пречник 3,6 цм, висина 3,3 цм. Тежина је 63,87 грама. Датује се на почетак III века. Данас се налази у Народном музеју у Београду.

Сачуван је цилиндрични, позлаћени сребрни прстен са скиптра. Прстен је по конструкцији и декоративној схеми аналоган са скиптром из Маргума. Оба скиптра, вероватно, представљају производ исте радионице.

Фриз, постављен између две профилације, сачињавају минијатурне представе божанстава. Марс у оклопу десном руком држи копље, а левом придржава штит, ослоњен на земљу. Представа Марса налази се између Диоскура, који држе коње у хералдичком распореду.

Херкул је представљен са батином у десној руци, док му је преко леве пребачена лавља кожа. Меркур у десној руци држи кесу (marsupium), а у левој, преко које је пребачен огртач, кадуцеј. Следећа фигура представља, највероватније, Аполона који у десној испруженој руци држи патеру, а у

35левој неодређен предмет.

2. МАРГУМ Налаз скиптра (сл. 9) који потиче из Дубравице (античког Маргума).

Израђен је коришћењем техника искуцавања и урезивања. Димензије скиптра износе: пречник 2,8 цм, дужина 24 цм. Тежина скиптра је 95, 36 грама. Датује се у II-III век. Данас се налази у Народном музеју у Београду.

Очувани део палице скиптра (sceptrum) од маслиновог дрвета постепено се сужава ка доњем крају. На врху се налази цилиндрични украсни прстен од позлаћеног сребра на коме је представљен низ минијатурних фигура у високом рељефу.

Изнад и испод овог фриза налази се по један профилисани украс са урезаним орнаментом ловоровог венца. Фигуре су аплициране на равну површину у логичном низу, тако да чине јединствену композицију.

Представљена су војничка божанства у следећем низу: Минерва са Солом, Јупитер Капитолински између два орла, Марс Ултор у пози одмора коме са леве стране у лету на глобусу приступа Викторија, приносећи му венац ка глави.

Иза Викторије налази се трофеј, а затим, једна фигура која седи на престолу ослањајући се на копље уздигнутом руком. Викторија на глави има шлем са перјаницом. Испод цилиндричног прстена налазе се две сребрне нитне са кугластим главама.

Фриз на цилиндричном прстену означава победу римске војске, што је потенцирано приказивањем трофеја и фигуре која седи на трону. Та фигура може да представља богињу Рому или самог императора. Уколико је реч о цару, имајући у виду иконографске особине, могуће је да је реч о представи Каракале (197-217).

На врху скиптра се можда налазила представа орла или царска биста, а сам предмет је припадао неком вођи или представнику сената.

Атрибуте овог типа од друге половине II века носе конзули, а слични скиптри представљени су на новцу III века. Стилске особине рељефних представа указују на антонински период, а сам квалитет израде, на тореутске

36радионице са тла Италије.

* * *

У прегледу споменика посвећених Марсу на територији римских провинција које се данас налазе у саставу Србије, спознали смо да је ово божанство било поштовано на нашим просторима. Поред топонима (Мартинци), који је опстао до данас, пет натписа из Тимакум Минуса (Равне) сведоче да је на овом локалитету постојао храм посвећен Марсу. Познато је још седам вотивних споменика посвећених овом божанству (Виминацијум, Сирмијум –шест, и Чачак). На смедеревској тврђави налази се рељеф на коме су представљени Јупитер, Марс и Силван.

На споменицима се јављају следећи Марсови епитети: Sacrum (Виминацијум), Equitum и Campestris (Тимакум Минус), Custos (Сирмијум) и Militaris (Чачак). Споменике су посвећивали искључиво припадници војничког сталежа (префекти, трибуни и конзуларни бенефицијари).

На територији Србије откривено је седам бронзаних фигурина на којима је представљен Марс (Београд-Доњи Град, Виминацијум (две), Душановац, Пећ, Понтес и непознати локалитет у Подунављу).

33M. Vujović, O paradnom oklopu iz Ritopeka – pohvala vernosti ili carmen saliare, Singidunum 2, Beograd 2000, 255-264.

34И. Поповић, Римски парадни оклоп из Ритопека, Београд 1993; А. Црнобрња, С. Крунић, Војна опрема и коњска орма, Античка бронза Сингидунума, Београд 1997, 265, 279, бр. 451.

35Đ. Mano-Zisi, Antika u Narodnom muzeju u Beogradu, Beograd 1954, 3; Античко сребро у Србији, Београд 1994, 288, бр. 199.

36Ђ. Мано-Зиси, Римски скиптар из Маргума, Зборник радова Народног музеја (Београд 1958) 51-61, сл. 1-2; М. Величковић, Антика, Археолошко благо Србије, Београд 1983, бр. 65, Античко сребро у Србији, Београд 1994, 287, бр. 198.


208 209


Ljubiša Vasiljević MAMuseum Kruševac

The paper presents monuments dedicated to Mars the Roman God found on Serbian territory. Besides toponym (Martinci) that remains, five inscriptions from Timacum Minus (Ravne) testify that there used to be a temple dedicated to Mars the God.

There are seven known votive monuments dedicated to this god (Viminacium, Sirmium (6) and Cacak) as well as a relief where he was presented together with Jupiter and Silvan (Smederevo).

These are the Mars epithets on the monuments in Serbia- Sacrum (Viminacium), Equitum and Campestris (Timacum Minus), Custos (Sirmium) and Militaris (Cacak). Exclusively members of military class (prefects, tribune and consular beneficiaries) visited the monuments.

Seven bronze figurines have been discovered on the territory of Serbia representing Mars (Belgrade-Donji grad, Viminacium (2), Dusanovac, Pec, Pontes and an unknown site in Podunavlje).

Mars presentation is also on two gems (Gradustina-Vladimirci), a golden ring (Belgrade), and parade shield (Ritopek) and two scepters (Dubravica and Margum).

Series of coins has been forged with Mars head on our territory (most probably on Kosmaj) on obverse and a shield on reverse. The other type of coins from the same series carries the image of Diana.

Представа Марса налази се и на две геме (Градуштина-Владимирци), златном прстену (Београд), парадном оклопу (Ритопек) и два скиптра (Дубравица и Маргум).

На нашим просторима (највероватније на Космају) кована је серија новца са главом Марса на аверсу и оклопом на реверсу. На другој врсти новца

37из исте серије налази се представа Дијане.

37С. Душанић, Хератоклитичко metalli у натписима рудничког новца, Živa antika god. XXI av. 2, Skoplje 1971, 535-544.


ARCHEOLOGICAL MONUMENTS OF MARS THE GODIN THE ROMAN PROVINCES IN SERBIAN PROVINCES

Catalogue of Findings

Слика 3 Статуета Марса из Душановца - Неготин (Р. Зотовић Жунковић, Три римске бронзане статуете из неготинског музеја, Старинар IX-X, Београд 1959, 211-213, бр. 1.)

Figure 3 Statuette Of Mars from Dusanovac-Negotin

Слика 1 Вотивни рељеф са Смедеревске тврђаве(С. Цветковић, Античка пластика Смедеревске тврђаве-преглед досадашњих истраживања, Смедеревски зборник 2, Смедерево 2009, 35)

Figure 1 Votive relief from the Smederevo Fortress

Слика 2 Статуета Марса из Виминацијума(А. Јовановић, Иконографске белешке уз култне представе Марса, Огледи из античког култа и иконографије, 210, сл. 28.3.)

Figure 2 Statuette Of Mars from Viminacium

210 211



Слика 6 Статуета Марса из Прве Кутине(А. Јовановић, Иконографске белешке уз култне представе Марса, Огледи из античког култа и иконографије, Београд 2007, 209, сл. 28.2)

Figure 6 Statuette Of Mars from Prva Kutina

Слика 9 Скиптар из Маргума(Античко сребро у Србији, Београд 1994, 287, бр. 198)

Figure 9 Scepter from Margum

Слика 4 Статуета Марса из Пећи(М. Величковић, Античка бронза у Југославији, Београд 1969, 88, бр. 86)

Figure 4 Statuette Of Mars from Pec

Слика 7 Златан прстен из Београда(Д. Бојовић, Римски накит, накит из збирки Музеја града Београда, Београд 1981, 27, бр. 60, сл. 69)

Figure 7 Golden ring from Belgrade

Слика 8 Парадни оклоп из Ритопека(И. Поповић, Римски парадни оклоп из Ритопека, Београд 1993, насловна страна)

Figure 8 Parade shield from Ritopek

Слика 10 Скиптар из Виминацијума(Античко сребро у Србији, Београд 1994, 288, бр. 199)

Figure 10 Scepter from Viminacium

Слика 5 Статуета Марса из Подунавља(А. Јовановић, Иконографске белешке уз култне представе Марса, Огледи из античког култа и иконографије, Београд 2007, 208, сл. 28.1)

Figure 5 Statuette Of Mars from Podunavlje

212 213


На самом почетку треба одредити шта подразумевамо под појмом „улазни простор“ и на какав се садржај наведени појам односи. Јасно је да се ради о збирном појму. Овде га користимо у вези са средњовековним хришћанским храмом. Овај појам обухвата све архитектонско-просторне елементе, поред којих се пролази и који се запажају при уласку у храм. Овакво одређење појма се намеће због разноликости градитељских решења у сачуваном материјалу.

Најједноставнији у том погледу је онај храм, који се састоји само од олтарског простора и наоса. У таквом случају пажња је усмерена на појас око врата која воде у наос. Притом је она подједнако усмерена на ентеријер и на фасаду. Ово обично значи да је за нас од претежног интереса западни део храма. Међутим, има случајева, када се улази у наос налазе и са северне и јужне стране, те због тога њихов изглед такође треба узети у обзир.

Следећи корак у правцу настајања сложене просторне организације храма је додавање припрате (нартекса). У појединим случајевима, какав је на пример Света гора, постоје две припрате: унутрашња (есонартекс) и спољна (егзонартекс). Улазак у храм подразумева пролаз кроз један или више простора постављених у низу. На тај начин уметничка сугестивност


Апстракт: Фреско украс улазних простора православног храма разматра се у складу са њиховом функцијом границе (лимеса) између сакралног простора храма и профаног света који га окружује. Издвајају се четири универзална тематска круга: Простор, Време, Власт и Премудрост. Преко њих се у визуелној форми упућује порука посетиоцу храма. Смисао ове поруке је да изазове психолошку промену код верника и да га на тај начин емоционално припреми за предстојеће општење са Богом.

Кључне речи: архитектура, симболика храма, улазни простори, свето и профано, лиминална функција, лиминална тематика, пустиња, вода, лествица, стуб

УДК 75.052 : 726.71

Др Георги ГеровНови бугарски универзитетСофија, Бугарска

ПРИСТУП ИСТРАЖИВАЊУ ФРЕСКО УКРАСАУЛАЗНИХ ПРОСТОРА ПРАВОСЛАВНОГ ХРАМА

215

1У књижевности преовладава грчки термин peristoa (перистоа) – в. E. Hadjitriphonos, To peristoo stiv ysterobyzantini eklisiastiki arhitektoniki. Shediasmos-Leitourgeia, Thessalonike, 2004; E. Hadjitriphonos, ”Divinity“ and ”World“. Two special realms in the Byzantine church, Иеротопия. Создание сакральных пространств в Византии и Древней Руси. Ред.-сост. А. М. Лидов, Москва, 2006, 238-259.,

2Лат. граница. За њега се везује и термин лиминалан, -лна, - лно, који се користи у тексту.

Георги Геров

простора који се ређају један за другим постаје већа, а тематика фресака богатија.

Горе наведено се у још већем степену односи на просторну композицију 1храма у коју је, поред припрате, укључен и трем или спољна галерија . То је

најзаступљенији, а у погледу архитектуре најразуђенији тип православног храма. Захваљујући галеријама, посетилац храма има могућност да осим наоса, посети и параклисе, који се често налазе у источном делу галерије. Кретање од споља ка унутра постаје сложеније и може се обављати на различите начине у зависности од разлога и мотива посетиоца храма. Тематска разноврсност фресака достиже готово енциклопедијске размере.

Захваљујући свему наведеном, битна особина ликовног украшавања улазног простора православног храма лежи у томе што се његов програм моделира по принципу повећања. Повећавање броја архитектонских елемената у правцу запада (унутрашња и спољна припрата, галерија) условљава појаву потребе за ширењем и диференцирањем тематског репертоара фресака. Коришћени прикази притом имају разноврстан сиже и књижевне изворе и представљају ликовно-пластична решења различитих карактеристика. Њихова заједничка особина је та што чине део јединственог идејног система, у чијој се основи налази опозиција сакрално/профано. То је основна опозиција у улазном простору храма, која проистиче из његове функције границе, и то не само између простора који се налази споља и

2унутра, већ и лимеса између нашег овоземаљског (материјалног) света и Божијег света, чији несавршени материјални лик представља сам храм.

Сложеност архитектуре храма има функционалне мотиве. Улазни простор је место за епитимију. Ту се сахрањују мртви. Врше се неки од богослужбених ритуала и црквених обреда попут освећења воде, давања кољива и др. Није случајно што најразуђенију просторну схему имају катедрални храмови и католикони великих манастира, односно они Божји домови у којима се врши највећи број литургија и богослужења. Све то налази свој одраз у живопису. Он на различите начине „коментарише“ сакралне радње посредством визуелно-уметничких облика.

Дакле, пошто смо себи поставили задатак да анализирамо фреске у улазном простору храма, ми узимамо у обзир различите аспекте једног фундаменталног проблема православног монументалног живописа: културно-историјски, богослужбени, иконографски, тематски. Полазишна тачка у решавању овог проблема је лиминална функција улазног простора. Пре него што пређемо на интерпретацију тематике његовог живописа, упознаћемо се са улогом коју улазни простор игра у богослужењу. На тај начин се може разумети функционално и симболичко значење улаза у храм,

што је од изузетног значаја за анализу фресака које се у њему налазе.Ваља истаћи да се почетак литургије првобитно означава тзв. „уласком

3предстојатеља“. Ово наглашава Александар Шмеман, цитирајући светог Јована Златоустог: Када предстојатељ улази на литургију, он каже: Мир вам. Дуго времена његов улазак, праћен певањем „Трисвтог” и речима "Мир вам", представља почетак литургије. Знатно касније, тек током XII и XIII

4века литургија започиње тзв. „Великом јектенијом“ и „Три антифона“. Улазни простор је дуго био тесно повезан са литургијом и означавао њен почетак. Због тога неки богослови говоре о улазном, динамичном карактеру богослужења, који је најсвојственији литијама и процесијама. Учешћем у њима, верници исказују своју припадност Цркви, која представља пут према Царству небеском, а на тај начин и своју сопствену окренутост

5Царству Божијем.С тим у складу, улазак верника у храм се не посматра само као реалан,

већ и као симболичан акт. Њиме се изражава његова жеља за уласком у Царство Божије. Добро је позната чињеница да је сваки хришћански храм дом Божји и овоземаљски лик небеског Јерусалима. Генеза ове идеје се

6налази у храму који носи име Господње, Бога Израиљева, који је подигао Соломон. У молитви јеврејског владара упућеној Господу на дан освештања храма налазимо једну битну идеју: Бог је већи од небеса и утолико више од овоземаљског храма, али његово име живи у њима. Он чује молитве верника. Заиста, зар ће Бог живети на земљи? Небо и небо небеса не могу Те сабрати, још мање овај храм, који сам саградио (у Твоје име), али погледај милостиво на молитву Твога раба и на његову молбу Господе, Боже мој! Очи Твоје нека су отворене за оваj храм дању и ноћу, за ово место, за које си рекао: Моје име

7ће бити тамо...

Почетком IV века за Евсевија Памфилу (еп. Кесаријског) храм подигнут у Тиру је Христов дом: И ти, нови украсу Божијег храма, поштован од Бога са мудрошћу старца, а у делима и чиновима својим са снагом као у цвету младости (обраћање упућено Павлину, епископу Тирском)... ти подиже на земљи Христов дом, Јединорођеном Прворођеном Сину Божјем, Његовој Проповеди и Његовој Светој и Божанској Невести! Да ли да те зовем новим Веселеилом, градитељем Божиjе скиније, или Соломоном, царем новог најлепшег Јерусалима, или новим Зоровавелом, који је Божијем храму придао

8нову, велику славу.

3А. Шмеман, Евхаристия, таинство царства, у: Литургическое богословие отца Александра Шмемана, С.-Петербург 2006, 243.

4О историјском развоју Улаза в.: J. Mateos, Evolution historique de la liturgie de St. Jean Chrysostome, Proche-Orient Chrétien , XVI (1966) 133-161.

5А. Шмеман op. cit, 246. О важној функцији његове динамичне компоненте говори и Роберт Тафт (R.F.Taft, The Byzantine Rite. A Short History, Collegeville, MN, 1992, руски превод Р. Фр. Тафт, Византийский церковный обряд. Краткий очерк. С. Петербург 2000, 39 – 43.

63. књ. Царства 8:17.73. књ. Царства 8:27-29.8Е. Памфил, Церковная история, Москва 2001, 430.

Приступ истраживању фреско украса улазних простора православног храма

216 217

Према речима патријарха Германа Црква је земаљско небо, у којем живи 9и кружи (emperipatei) небески Бог.

Представа о хришћанском храму као овоземаљском лику Небеског Јерусалима је веома добро приказана у једном фрагменту десете хомилије патријарха Фотија, где се описује улазак у Неу: Али када човек остави за собом атријум и ступи у цркву, каква га радост, усхићење и дивљење обузимају! То је као да је ушао у сама небеса... човек је просвећен и под

10утиском лепоте, која свуда наоколо сија попут звезда.Пролазак кроз улазни простор храма, посматран на мистичној равни,

означава улазак у нематеријални, божански простор. То је простор у коме царује вечни мир. Присетимо се поздрава архијереја док улази у храм: „Мир вам“. Из овог поздрава произилазе правила и ограничења, која не важе за простор изван храма. У њему се не може убијати. У њему може свако потражити спасење. Средњовековно хришћанско право признаје специјални

11статут храма, којим се његова територија схвата као битно различита од сваке друге територије. Овај специјални статут последица је саме чињенице да је реч управо о Божјем дому, о простору, у коме не владају људски, већ Божији закони.

Средњовековно право је само један од примера који илуструју сву посебност зграде, која испуњава улогу хришћанског храма. То је дом у коме се не живи, већ служи. Материјална храна у овом дому је симболична, а духовна храна је она, којом се хране они, који у њему обитавају. У писму из 1305/06. године, упућеном императору Андронику II Пелеологу, Константинопољски патријарх Атанасије извештава да су неки од присутних на богослужењу у патријаршијском храму јели: Али ако су неки људи склони задовољству стомака, како сам приметио јуче, јер када је окупљени народ кренуо из цркве за собом је остављао коске и отпатке, какву би онда корист имали када су се окупили због тога, претварајући дом Божанске Премудрости у место за опијање? И ко би их могао уверити да ће наћи другу могућност за духовно уздизање и налажење Бога путем молитве,

12шта би им омогућили свеци, ако они сами немају такву жељу? Специфични су и односи између полова. У храму су они чисти, односно

понављају понашање прародитеља у рају. У храму човек не ради, као што то

нису чинили ни Адам и Ева пре него што су били протерани из раја. Исто тако, у храму човек не брине о свом материјалном битисању, већ о времену када ће прећи у небитисање.

Дакле, ради се о специјалном простору у коме владају нарочити закони и правила, која су у супротности и којима се коригују биолошки, материјални и историјски начин људског понашања. То је, савременом терминологијом речено, сакрални простор.

Због своје природе овај простор се разликује од осталог, тј. од профаног простора нашег овоземаљског света. Храм је земаљско небо како га назива патријарх Герман, користећи се оксимороном који на најбољи начин приказује сву проблематику са којом су се суочавале архитекте, уметници и скулптори у изради живописа хришћанског храма. Како материјалним средствима представити оно што верници, па и неверници, треба да схвате као овоземаљско небо?

Улазни простор има специфичну функцију у постизању овог циља. Он представља границу између два битно различита света.

Говорећи о храму свети Симеон Солунски прецизира да се он састоји од 13три дела, наглашавајући њихову симболику: јер и Бог је Тројица. У ствари, и

план Соломоновог храма се састоји од три дела и чине га: давира (Светиња 14над светињама), храм и припрата.

У средњем веку Соломонов храм постаје типолошки образац у планирању идеалног хришћанског храма. По Симеону Солунском олтар представља лик небеских обитељи, где се, како се верује, налази престо

15нематеријалног Бога.Храм (Симеон Солунски притом има у виду наос - н. а.) образује

видљиви свет; његови горњи делови – видљиво небо, доњи - оно што се 16налази на земљи и сам рај.

О трећем елементу храма, односно улазном простору, Симеон Солунски пише: његови спољни делови (симболизују) најниже делове земље и саму земљу, односно оне, који живе неразумно и који не знају ништа о

17свевишњем!Ова прилично нејасно формулисана фраза је од нарочите важности.

Посебно када се упореди са његовим виђењем наоса. Док је наос Божијом благодати промењени земаљски свет, чак и овоземаљски рај, улазни простор припада онима, који живе неразумно и онима који не знају ништа о свевишњем. Ту је дакле подвучена граница између сакралног света храма и профаног спољног света.

На тај начин се улазни простор претвара у место, које је углавном намењено неофитима и грешницима, када почне најважнији део литургије:

9Св. Герман Константинопольский, Сказание о Церкви и рассмотрение таинств, Москва 1995, 43.10R. Webb, The Aesthetics of Sacred Space: Narrative, Metaphor, and Motion in Ekphraseis of Church Buildings, DOP 53 (Washington 1999) 68.11При константинопољској Светој Софији у периоду од VI до XV века постоји цела институција- црквена екдика (ekdikoi, ekklesiekdikoi). То је колегијум адвоката, који бране оптужене за убиство, гарантујући им право на црквено уточиште. В. J. Cotsonis, The Virgin and Justinian on Seals of the Ekklesiekdikoi of Hagia Sophia, DOP 56 (Washington 2003) 41 – 55; М.Н. Бутырский, Печати Великой церкви. Образ сакрального пространства в иконографии византийских моливдовулов, Иеротопия. Создание сакральных пространств в Византии и Древней Руси, Ред.-сост. А. М. Лидов, Москва 2006, 465 – 479.12The Correspondence of Athanasios I Patriarch of Constantinople. ed. A.-M.Talbot, DOT 3 (Washington, 1975) 103.

13Сочинения блаженного Симеона архиепископа Фессалоникийскаго. Санкт Петербург 1856 (= Москва, 1994, репринт) 183.

14Сличан опис у 3. књ. Царства, 6.15Сочинения блаженного Симеона, 183.16Ibidem.17Ibidem.

Георги Геров Приступ истраживању фреско украса улазних простора православног храма

218 219

18Иза амвона, у најудаљенијем делу храма, стоје они, који, упркос томе што припадају благочестивима и исповедају веру, још нису просвећени и нису примили свето крштење. Из разлога што још нису прави верници, они нису чланови Цркве, па се због тога они, као недостојни божанског присаједињења, изводе напоље у време изношења Свете тајне,... Они се изводе напоље, а заједно са њима и они, који су се огрешили након крштења, односно они, који су се огрешили о Бога тако што су га се одрекли, они, који су извршили убиство и оскрнавили се братском крвљу, они који су починили неки други злочин, који не дозвољава причешће. Сви они стоје напољу, у

19припратама или на местима, одређеним за оглашене. О функцији атријума као места, које је намењено неофитима и

повезано са идејом о очишћењу верника још пре њиховог уласка у наос, говори Евсевије Памфила (еп. Кесаријски): Уосталом, оном, који је ушао кроз врата (атријума - н. а.), он не дозвољава да одмах уђе у светилиште прљавих и неопраних ногу, већ оставља између храма и капија на огради прилично велико место, украшава га са свих страна са четри полукружна портика, чиме му се придаје изглед четвороугаоника, који са свих страна придржавају ступови. У простору између њих се налазе дрвене решетке сразмерне висине, док је простор између портика отворен с горње стране како би се видело небо и улазио свеж ваздух, освећен сунчевим зрацима. На том месту, преко пута храма, он је поставио симболе светог очишћења, тј. чесме, које обилију водом за умивање верника који улазе у црквено двориште. Овде се заустављају сви они, који у њега улазе и сви виде ту пријатну лепоту; управо је ово место намењено онима, којима је потребна првобитна

20поука.Улазни простор бисмо могли изједначити са граничним појасом, јер он

веома често не представља линију, већ нешто, чему је својствен шири простор. Ово наговештава и Симеон Солунски, говорећи да се улазни простор налази у тесној вези са земљом, односно са материјалним начелом: Због тога смо напоменули да припрате и места, намењена оглашенима, приказују саму земљу, као што они, који у њима стоје, живе на земљи налик немуштим животињама, с једне стране некрштени, који нису рођени за живот (духовни) и, с друге стране, они, који су га се одрекли и пали у искушење, који не живе по Божијој вољи и због тога живе на земљи као

21незнабошци и прогнани из раја.Функција овог улазног појаса је духовна припрема оних који улазе у

храм, односно неофита - за будуће крштење, грешника - за искрено покајање, верника - за Свету тајну предстојећег причешћа. Улазни простор је попут барокоморе, места где се изједначава притисак (емоционално-психолошки), како би се верник након тога могао „загњурити“ у истинске дубине општења

са Богом. Због тога не изненађује што се на овом месту врше ритуали, које 22 23бисмо могли назвати „помоћним“: крштење, освећење воде, парастоси,

24служба седам црквених часова. Њихова веза са земаљским животом је очигледна. С друге стране, узвишени чин приступања Богу путем Евхаристије се врши у наосу, у непосредној близини иконостаса.

Лиминална функција улазног простора није присутна само на нивоу ритуала. Са становишта религиозног живота успешна реализација у виду индивидуалног доживљаја је од изузетне важности. Пролазећи кроз улазни простор, верник треба да „промени“ начин на који прима спољне утиске, осећа и мисли. Свети Симеон Солунски веома надахнуто описује овај процес: На почетку молитвословља ми застајемо изван храма (има се у виду наос – н. а.) као изван раја или самог неба, приказајући само и једино земаљски живот. Понекад заједно са нама стоје покајници, или повратници у веру, или они који су починили смртни грех, или оглашени словом вере. Када се врата отворе после свршетка појања изван храма, ми улазимо у божанствени храм, као у рај или небо, а остали и даље стоје напољу. Овим чином се означава отворање небеских простора и ми смо ушли у Светињу над светињама, уздижемо се према светлости и, приближавајући се,

25приступамо престолу Господњем. Ова „промена“ пре приступања престолу Господњем обавезно

укључује заустављање, клањање и крштење, песмопојање, утицаj очекивања окупљене масе на поjединца. Битну улогу играју и уметнички украси у улазном простору. Посредством средстава визуелне дидактике, њима се сугеришу одређене идеје, принципи, начини понашања.

Његов први задатак је да наговести да је храм нарочит простор од сакралне важности. Улазни простор је означен као граница, која раздваја сакрални свет од осталог материјалног света. У ту сврху православна ликовна уметност користи низ просторних метафора граничне семантике. Неке од њих су хоризонталне: пустиња, вода, док су друге вертикалне: лествица, стуб.

26Пустиња је једна од просторних метафора, којом се границе православног храма (највише његов улазни простор) претварају у симбол,

18Онај, који је заузимао централно место у наосу.19Сочинения блаженного Симеона, 202-203.20Е. Памфил, op.cit. 441.21Сочинения блаженного Симеона, 203-204.

22О ритуалу прања ногу у константинопољској Свeтој Софији в.: J. Mateos Ed., Le Typicon de la Grande Eglise, Vol. II (Rome, 1963) 73 – 75; о свећењу воде в.: Sh.Gerstel, Ritual Swimming and the Feast of the Epyphany, BSC Abstr. 21 (New York 1995) 78.

23О погребима у припрати в. A. Papageorgiou, The Narthex of the Churches of the Middle Byzantine Period in Cyprus, Rayonnement grec: Hommage à Charles Delvoye, 1982, 437- 448; N. Teteriatnikov, Burial places in Capadocian Churches, GOTR, 29. 2, 1984, 141-157.

24О вршењу полуноћнице у припратама према типику константинопољског манастира Христос Пантократор в. P.Gautier, Le Typicon du Christ Sauveur Pantocrator, REB, 32 (1974) 30-33; o вршењу полуноћнице и вршењу првог, трећег и шестог црквеног часа в.: P. Gautier, Le Typicon de la Théotokos Kécharitôménè, REB 43 (1985) 80-82, 86.

25Сочинения блаженного Симеона, 204.26Г. Геров, Входът като пустиня (към проблема за символиката на входните прос-

транства на православния храм), Међународна конференција „Византијско културно наслеђе и Балкан“, Пловдив 6 – 8 септембар 2001. Зборник реферата Софија 2002, 274 – 288 (= G. Gerov, The Narthex as Desert. The Symbolism of the Entrance Space in Orthodox Church Buildings,


220 221

коме је својствен нарочит духовни садржај. У средњовековној култури пустиња није толико присутна као конкретна географска датост, колико као

27симболичка реалност. У представи сваког хришћанина боравак у пустињи се повезује са животом чувених отаца - аскета и монаха. Постоје елементи који дозвољавају идентификовање улазног простора храма са пустињом. На првом месту то је њихов гранични статус. У уобразиљи средњовековног човека пустиња представља крај насељеног света. У макрокосмосу хришћанског храма исту функцију врши улазни простор. Та лиминалност није само просторна. Она је и психолошка. Пустиња је место тешкоћа и искушења. У њој се налази онај који је у потрази за Богом, онај који је напустио профани свет, али је веза са прошлошћу још увек чврста.

28Искушење је и даље присутно. Због тога је пустиња место покајања. Аналогну функцију у храму врши западни (тј. улазни) простор. Што је тежи грех починио покајник, то западније стоји у храму. Навешћемо још једну аналогију. У старозаветној традицији пустиња се доводи у везу са царством смрти. У хришћанству се очувала веза пустиња-смрт. У хришћанству се она интерпретира у виду аскетског живота који је умирање за спољни свет, смрт

29пре реалне физичке смрти. У топографији православног храма тема смрти је заступљена у западном делу храма (тј. улазном простору). Западни део наоса, припрате и тремови представљају она места, која се по традицији користе за сахране. Смрт као тема активно је присутна у живопису ових простора. Све наведене аналогије чине пустињу погодном метафором за улазни простор храма.

30Друга погодна просторна метафора је вода. По својој суштини она (река, море) представља природну границу, којом се обележава крај одређене територије. Вода често врши исте функције у митологији. Довољно је подсетити се реке заборава, која је према древном грчком веровању граница царства мртвих. Можемо рећи да је вода универзални лиминални симбол. Овим се њене манифестације не исцрпљују. Вода је извор живота и одржава живот. Она прочишћава. Ове особине воде су заступљене у митовима, веровањима и ритуалима у целом свету, па тако и у хришћанству.

Зато је сасвим природно што симбол воде, за који су карактеристични наглашено лиминални аспекти, заузима важно место у ликовном украсу улазног простора православног храма. У њему можемо открити две међусобно супротстављене особине воде: опасност, повезаност са смрћу, али и обновитељска својства, као нешто што прочишћава и из чега се рађа нови живот. Притом треба знати да се у средњовековном хришћанском

мишљењу овим појавама није толико придавао физички, колико духовно-етички смисао.

Тема о опасној води нас упућује на смрт, стварањем фантастичног и апокалиптичког лика или илустровањем библијских и хагиографских сижеа. Један од првих утисака, који стиче посетилац православног храма, је повезан са композицијом Страшног суда. Она се обично налази у западном делу наоса, у припрати или на фасади и опомиње на предстојећи дан Другог Христовог доласка, на катаклизме и неизбежни тренутак Божије правед-ности, када ће се свакоме судити према његовим делима и неделима. На овој композицији значајно место припада „огњеној реци“. Она истовремено спаја и раздваја, истиче и супротставља елементе, од којих је састављена панорама Страшног суда. По вертикали „огњена река“ пресеца слојеве свемира. Њен почетак је у небеским просторима, где она извире под ногама Христоса Судије. Затим се спушта све ниже да би се на крају улила у провалију пакла. По хоризонтали „огњена река“ дели свет, кроз који протиче, на десни

31(праведни) и леви (неправедни) део. На тај начин река истовремено повезује и раздваја царство добра и царство греха. У том смислу се „огњена река“ јавља као посредник и граница између неба и пакла, између праведности и греха. Њене особине су укомпоноване у скуп супротности: то је река, али огњена, она не поји, већ изгара, не рађа живот, већ ствара пустош. Ова интерпретација се заснива на традицији библијске симболике, у чијим се

32оквирима река понекад схвата као метафора тешког искушења.Лик „огњене реке“ се нарочито запажа као релевантан у контексту

улазног простора хришћанског храма. И он, слично њој, истовремено повезује и раздваја два међусобно супротстављена света - сакрални и профани. И њиме се повлачи граница између грешности и могућности да човек уђе у општење са Богом. Због тога се не може сматрати случајним што средњовековни зоографи обично представљају „огњену реку“ као да она „испире“ врата храма. Одговор на питање на какве мисли наводи слична директна претпоставка, можемо открити у Исаијином фрагменту 43:2 у коме се каже да верник не може изгубити Божију подршку на његовом тешком животном путу: И када водом пролазиш, Ја сам с тобом, када реку прелазиш, нећеш се утопити, кроз ватру да прођеш, нећеш изгорети, и пламен те неће осмудити. Прелазак преко прага храма је праћен мишљу да вера доноси спасење.

Веома често се у улазном простору храма приказује сцена смрти 33 34Четрдесет Севастијских мученика: Ахтала , Жича , манастир Светог Јована

Ritual and Art. Byzantine Essays for Christopher Walter. Ed. by P. Armstrong, London 2006, 144 – 159.

27Ж. Льо Гоф, Въображаемият свят на Средновековието, София 1998, 93-107.28Исто, 102.29J. Pedersen, Israël, its life and culture, London-Copenhage 1926, 470; N. J. Tromp,

Primitive conceptions of Death and the Nether world in the Old Testament. Roma 1969, 132; Льо Гоф, op.cit, 94.

30Г. Геров, Водата – граница, Проблеми на изкуството, София 2002, №2, 31 – 40.

31Одређивање „десне“ и „леве“ стране се остварује посматрано из угла самог приказа, а не из угла посматрача.

32Речник на библейските символи, Съст. Н. Шиваров, София, без дата, 163 – 164.33A. Lidov, The Mural Paintings of Akhtala, Moskow 1991, 86 – 89.34Z. Gavrilović, The Forty Martyrs of Sebaste in the Painted Programme of Žiča Vestibule.

Further Research into the Artistic Interpretation of the Divine Wisdom-Baptism-Kingship Ideology, JÖB, 32/5 (1982) 185 - 193 (= еаdem, Studies in Byzantine and Serbian Medieval Art, London 2001, V, 75 - 86); Г. Суботић, Манастир Жича, Београд 1987, 20 – 21; М. Чанак-Медић и Б. Тодић, Манастир Жича, Београд 1999, 52 – 53.


222 223

35 36Крститеља код Сера , Лесново , црква Светог Теодора Стратилата у 37 38Новогороду , Богородичина црква у Студеници , Нова митрополија у

Несебру и др. Објашњење за ову везу може се пронаћи у једном фрагменту из псалма 65, који се обично користи као илустрација Севастијских мученика у псалтирима: Уђосмо у огањ и воду, и Ти си нас извео у одмор. Ући ћу у дом Твој са жртвама, даћу Ти своја заветовања, која су изговорила уста моја и језик у

39мојој тузи. Под утицајем старозаветне традиције, жртва мученика, који су погинули у леденим водама језера, не схвата се само као симбол очишћења путем вере (тј. у оквиру симболике крштења), већ и као спремност да се служи Богу.

Заједно са опасностима које носи, вода има таква својства, која је претварају у универзални културни симбол препорода, прочишћења и обнављања. У библијској традицији река је симбол Божије благодати, која се

40непрекидно даје верницима. Вода је симбол Светог Духа, путем кога нам 41Бог даје благослов и снагу или нас охрабрује. У хришћанском мишљењу

природне представе о животној снази воде постоје у јединству са чином Христовог крштења, а отуда и сваког крштења. Тајна Светог крштења означава, како у буквалном, тако и у симболичком смислу, прелаз између два супротна стања. Реалним чином крштења неофит постаје хришћанин. У симболичком смислу он понавља Христову смрт и васкрснуће. Исто тако, онај ко се крсти умире и симболично васкрсава. Визуелно се тај процес

42представља прелазом из таме у светлост. У духовном смислу то је прелазак 43из зла у добро, из греха у праведност.

У средњем веку сличне идеје почињу играти важну улогу у осмишљавању и декорисању улазног простора православног храма. У најопштијем смислу чин крштења представља улазак неофита у Цркву. Овде се, наравно, под појмом „Црква“ не подразумева хришћански култни објекат, већ заједница хришћанских верника. У оквиру конкретног ритуала тај улазак у Цркву се званично остварује са првим уласком новокрштеног у храм. Ово опет има своју симболику: Њихов (новокрштених - н.а) славни улазак (у храм - н.а) представља њихову духовну свадбу. Улазак у наос за време службе представља улазак у Царство небеско и у Рај, из којег је Адам био прогнан,

44као и радост анђела због њега (тј. новокрштеног - н.а). За хришћанина сам чин уласка, којим се означава његово духовно рађање и рађање за Цркву, представља тренутак од посебне важности. Он треба да га води читавог живота. Због тога поједини православни богослови сваки улазак у храм сматрају новим Крштењем. Свети Максим Исповедник у својој Мистагогији пише: Уласком народа и јерарха у цркву означава се прелаз неверника из незнања и заблуде у спознају Бога и прелаз верника из порока и незнања у

45врлину и знање.Оваква богослужења и са њима повезане идејне представе налазе свој

еквивалент у живопису храма. Од XI века па надаље сцена Христовог Крштења почиње да се приказује у припрати, најчешће на њеном источном

46 47зиду: Панагија „тон Халкеон“ у Солуну, Свети Никола ту Касници , 48 49Панагија Мавриотиса и Свети Стефан у Костуру, манасир Светог Јована

50 51 52Претече код Сера , Грачаница , Кремиковци , параклис Светог Ђорђа у 53 54светогорском манастиру Светог Павла , католикон Ставрониките опет на

35A. Xyggopoulos, Ai toihografiai tou katholikou tis monis Prodromou para tas Serras, Thessaloniki 1973; Kiriakoudis E., H tehni sti moni Prodromou Serron kata tin periodo tis serbokratias ston 14 aiona // Epistimoniko simposio: Hristianiki Makedonia, Iera moni Timiou Prodromou Serron (Serres, 29 – 30 maiou 1992), Thessaloniki 1995, 273 ill. 6.

36С. Габелић, Манастир Лесново, историја и сликарство, Београд 1998, 206 – 207.37Т. Ю. Царевская, Роспись церкви Федора Стратилата на Ручью в Новгороде и ее

место в искусстве Византии и Руси второй половины 14 века, Москва 2007, 156 – 159.38З. Гавриловић, Живопис вестибюла Богородичине цркве у Студеници. Избор тема и

симболика, Студеница и византијска уметност око 1200 године. Међународни научни скуп поводом 800 година манастира Студенице и стогодишњице САНУ (септембар 1986), Београд 1988, 185 – 192.

39Пс. 65: 12 – 14.40Речник на библейските символи. Съст. Н. Шиваров, София, без дата, 163 - 164.41Исто, 46 – 50.42Такво је нпр. тумачење светог Кирила Јерусалимског (P. G., 33, 1080): И овде (тј. у чину

крштења – н. а) ви сте суштински представили тродневни Христов погреб. Јер, како је Христос провео три дана у срцу земље, тако сте и ви, подижући се први пут из воде, приказали први дан, с својим утапањем после тога прву ноћ Христовог боравка у земљи. Јер, како човек не види ништа у тами, ви исто не видите, а када се подигнете изнад воде, видите као и дању. У то исто време ви умирете и рађате се. Та спасоносна вода је за вас и гроб и мајка. (Цитирано по Кирилу архиепископу Иерусалимском, Поучения огласительные и тайноводственные, Москва 1991, 322 – 323). Сличног су смисла и рана сиријска тумачења Крштења: Купељ је место гроба. Вода у њему је утроба која рађа живот. Крштење је ново рођење (S. Brock, Some Early Syriac Baptismal Commentaries, OCP 46 (1980) fasc. 1, 41); Наше подизање из купеља је симбол Христовог васкрснућа из гроба. (исто, 43).

43У раним сиријским тумачењима Крштења (V-VI век) налазимо: Када се он (онај, чије је крштење у току - н. а) окреће према западу и одриче се (ђавола – н. а) то значи да се он одриче и одбацује сав мрак и грех, који је „родитељ светлости“, то означава да се он (онај, чије је крштење у току - н. а) окреће божијој светлости (опет тамо, 33).

44S. Brock, op.cit, 47 – 49.45Творения преподобного Максима Исповедника, Кн. 1, 1993, 169.46A. Xyggopoulos, Ai apolesteisai toihografiai tis Panagias ton Halkeon Thessalonikis,

Makedonika, III, 1955 – 1960 (Thessaloniki 1960) 2 – 3, 16 – 19.47Припрата, десно од врата према наосу: St. Pelekanidis - Μ. Chatzidakis, Καstoria, Αthina

1984, 52.48Припрата, десно од врата према наосу: исто, 79, eik. 13, 14.49Припрата на јужном стубу који раздваја припрату од наоса: исто, 8 - 9, eik. 14, 15.50У малој апсиди на источном зиду унутрашње припрате (полуноћница): A. Xyggopoulos,

Ai toihografiai tou katholikou tis monis Prodromou para tas Serras, Thessaloniki 1973, 9, 59 – 64; Kiriakoudis E., H tehni sti moni Prodromou Serron kata tin periodo tis serbokratias ston 14 aiona // Epistimoniko simposio: Hristianiki Makedonia, Iera moni Timiou Prodromou Serron (Serres, 29 – 30 maiou 1992) Thessaloniki 1995, 272.

51S. Ćurčić, The Original Baptismal Font of Gračanica and its Iconographic Setting, ЗНМ IX-X (1979) 313-323.

52Припрата десно од врата према наосу.53G. Millet, Monuments de l'Athos, Paris 1927, pl. 130. 1.54Λιτή у аркираној ниши десно од врата у правцу наоса: M. Chatzidakis, O kritikos zografos

Theofanis. I teleutaia fasi tis tehnis tou stis toihografies tis Ieras monis Stauronikita, Agion Oros 1986, 55, pin. 1,7.


224 225

55 56Светој гори, црква манастира Филантропина и Дилију у Јањини, манастир 57Преображење Христово (Велики метеор) на Метеорима и др. У неким од

горе наведених случајева, испред приказане сцене Христовог Крштења и до данас стоји посуда за крштење и освећену воду. Крајем XII века Христово Крштење почињу да прате додатне епизоде. На тај начин се формира циклус освећења воде, који се у поствизантијском периоду обогаћује старозаветним сценама.

Са темом воде су повезани и други ликови, који се појављују на фрескама у улазном простору: Богородица - Живоносни источник, Свети Христофор преноси преко реке Младенца Христоса.

Поменули смо да поред „хоризонталних“ просторних симбола, у вези са улазним постројењима срећемо и „вертикалне“. Они су повезани са кретањем кроз храм од запада према истоку, тј. од споља ка унутра. Ово кретање је својеврсни симбол кретања душе која тражи пут ка Богу. Тај пут има вертикални правац. Полази од земаљског и материјалног да би се затим усмерио ка небеском и духовном. У симболичком смислу улазни простор представља земаљско, оно што још није освећено Божијим благодатом. Зато смо рекли - прецизира Симеон Солунски - да припрате и места, намењена оглашенима представљају само земљу, пошто они, који се ту налазе живе на

58земљи попут немуштих животиња. Улазни простор је почетак кретања навише, што се симболизује просторним дељењем храма. Према томе, у улазном простору је више него потребно правилно распоредити приказе, који упућују посетиоца на његов основни циљ. Монументални живопис решава тај задатак на начин што у живопис улазног простора укључује приказе „вертикалне“ симболике попут лествице, дрвета, стуба. Треба нагласити да наведени ликови стичу своју лиминалну симболику захваљујући опозицији земаљско/небеско. Они је визуелно наглашавају, а истовремено с тим сугеришу идеју о савладивости ове опозиције путем вере. То је приказано на нивоу сижеа и композиције, али и на нивоу симболике. Зато је потпуно природна чињеница да су готово сви прикази вертикалне симболике повезани са Богородицом. Управо је Божија мајка она, која у највећој мери успева да „савлада“ опозицију између овоземаљског и небеског и постаје спона међу њима.

Други задатак ликовног украса у улазном простору храма је да вернику, 59осим на посебност простора, укаже и на посебност времена. У земаљском

свету се време схвата пре свега линеарно, као сегмент који води из

прошлости у будућност. У храму је време циклично, време дана и ноћи и годишњих богослужбених кругова. Они се непрекидно понављају и смењују - година за годином, век за веком. То непрекидно понављање нас приближава божанском безвремљу. Даје нам, мада нејасну, представу о вечности. Посматрани кроз призму тога безвремља, људски живот, чак и историја, изгледају краткотрајни, пролазни. Није случајно што је једна од најзаступљенијих сцена у улазном простору храма управо „Страшни суд“, догађај који ће ставити тачку на људску историју. Тема о људској смрти је исто тако веома популарна у улазном простору. И потпуно је јасно зашто управо она. Зар није управо смрт она граница коју обавезно морамо прећи не бисмо ли се нашли у простуру где је време вечно?

Следећи задатак ликовног украса у улазном простору храма јесте да онога, који у њега улази, подсети да хришћански храм има свог господара и принципе субординације. Ако си пријатељ, улази с радошћу, али, ако си непријатељ и завидљивац испуњен злобом, бежи далеко од улазних врата да не би изазвао бес Господњи. То је натпис на западном зиду цркве Успење

60Богородичино у селу Зевгостаси, код Костура (1431/32). Сличан натпис постоји над северним вратима цркве Свети Георгије Мали у Несебру (поч.

61XVII века).Свети простор у храму има свог господара, тај господар је Бог. Он га

чува и штити уз помоћ своје небеске свите, састављене од анђела и светаца, јер простор у храму треба да остане чист и недоступан за зло које хара светом. Свет је арена противакције божанског и демонског почетка, добра и зла. У храму треба да постоји само једна власт, власт доброг, Божија власт. Због тога улазни простор представља својеврстан гранични пункт, који допушта улазак добронамернима и зауставља оне који су дошли са злим мислима. У овом делу храма је пуно приказа антропејског циља. Они треба да покажу вернику да силе добра могу победити силе зла, да божанско има власт над сатанским.

Последњи, најтежи и најважнији задатак је да покаже да се у храму човек може приближити истини, која га, са своје стране, приближава Богу, односно Премудрости. Ове истине се тичу важних аспеката хришћанске догме, поимања света, система духовних вредности и конструишу „арматуру“ православног мишљења. У том смислу, пред ликовни украс у улазном простору храма се постављају дидактички задаци и он има веронаучни смисао. Он се реализује посредством велике и разноврсне групе приказа, који представљају теофанијске визиjе, приказе Христових парабола, дела и чуда; симболичке приказе Премудрости, приказе Отаца и химнографа, који у писани текст уносе речи, надахнуте Божијом премудрошћу, црквених сабора; приказе поучних прича из средњовековне књижевности.

55Припрата десно од врата у правцу наоса: Monastiria nisou Ioanninon. Zographiki, Gen. epopteia M. Garidis – A. Paliouras, Ioannina, eik. 109.

56Припрата, северни зид, у ниши-аркосолијума: исто, eik. 444, 447.57На источном зиду припрате. D. Sofianos, Meteora, odoiporiko, Meteora 1990, 116.58Сочинение блаженого Симеона, 203.59Г. Геров, „Време“ и „история“ в стенописите от галерията на арбанашката църква

„Рождество Христово“, Проблеми на изкуството, 4 (София 1996) 3 – 13; Г. Геров, Фрески 1476 года в нартексе церкви Драгалевского монастыря. Тематическая программа и иконографические новововедения, Древнерусское и поствизантийское искусство. Вторая половина XV – начало ХVI века, Москва 2005, 65 – 75.

60E.Drakopoulou, I poli tis Byzantini ikai metabyzantini Epohi (12 -16 ai) Istoria - tehni - Epigrafes, Athina 1997, 126.

61И. Гергова и Е. Мутафов, Стенописите от църквата „Св.Георги Мали“ в Несебър, Проблеми на изкуството, 1 (2004) 45-46, нап. 48, 49.


226 227

Једно од битних појашњења, које овде треба дати, је да горе дефинисана четири основна задатка представљају апстрактну аналитичку структуру. У материјалу су они заступљени у виду јединствене целине, преливају се, преплићу, допуњују. Да узмемо на пример Страшни суд. У њему битишу важне просторне и временске компоненте. То је један од најистакнутијих примера суверенске субординације у оквиру универзума. Истовремено, Страшни суд представља композицију, која има задивљујуће јак утицај на

62духовнст, морал и начин поимања света. Слични прикази, који реализују сва (или већи део) четири наведена задатка, веома се често срећу, што је сасвим разумљиво. Средњовековна хришћанска култура ставља веома јак акценат на вишезначност (полисемију), па чак и на антиномичност. Дакле, откривање полисемичних елемената у ликовном украсу у улазном простору храма је нешто потпуно нормално, али њихово научно истраживање има друге циљеве. Оно пред себе поставља задатак да рашчлани нерашчлањено и осмисли сваки од саставних елемената понаособ. Тек након тога се оно враћа целини ставова о присутним знањима. Другим речима, свему што посетилац храма подсвесно доживљава, посматрајући фреске и осећајући њихов утицај, треба дати одређену структуру и анализирати методама логичке анализе. Овакав прилаз донекле исушује живо уметничко ткиво, али поседује већу комуникативну снагу.

* * *

Захваљујући резултатима направљене анализе јасно је да се један од важних задатака, који су пред себе поставили средњовековни зографи, састојао у томе да код верника, још при самом уласку у храм, изазову осећај Божије величине и снаге. Разумевање високе сакралне вредности Божјег дома захтева одговор на питање ко има право да улази у њега, а ко нема право на то. На тај начин се издваја група приказа, чији је један део моралистичког карактера. Они имају за циљ да утврде основне духовне вредности и хришћанске врлине или да осуде одређене пороке, мане, одступања од вере. Други део приказа има апотропејне функције. Својом чудотворном снагом треба да обезбеде сакралну чистоћу и неприкосновеност храма. Обе групе се тичу лиминалне проблематике са надиндивидуалне тачке гледишта, са гледишне тачке Цркве као целине. Не треба, међутим, заборавити да у ову проблематику равноправно улазе и они аспекти, који се тичу сваке индивидуе понаособ. Реч је углавном о појавама, када се личност налази у стању прелаза: крштење, освећење и смрт. Овде се лиминални статус индивидуе у потпуности подудара са лиминалним карактером улазног простора у храму. Крштење, освећење воде, погреб и парастос као теме играју битну улогу у формирању специфичности фресака у улазном простору храма.

Стремљење за израдом одговарајућих визуелних решења, намењених улазном простору може се запазити још у време пре иконоборачког доба. Реч је углавном о приказима апотропејног значења (крст, анђели) или пак онима, којима се ставља акценат на историју богопознања (алегоријске фигуре Старог и Новог завета од Санта Сабине у Риму, прикази Црквених сабора). Нажалост, визуелне и изворне информације којима располажемо, сасвим су недовољне да би се изградила потпунија представа о појави „фресака у улазном простору храма" тог периода.

У периоду од обнове иконопоклонства до XII века се формира основна целина тема: Страшни суд, Константин и Јелена са Часним крстом, свеци-коњаници, св. Марина побеђује Сотону, Севастијски мученици у леденом језеру, столпници, свети монаси и аскете и др. Истовремено, све јачи утицај припада богослужењу (премештање приказа Христових страсти у припрату, почетак формирања циклуса свећења воде).

Доба Палеолога представља својеврстан врхунац овог процеса. Важан стимулативни фактор је развој архитектуре храма. Никада раније улазни простори нису били тако развијени, издиференцирани и сложени. Као последица тога се развија одговарајући програм фресака. Посебан акценат се ставља на софиолошку тему (девет Соломонових прича, Црквени Оци - извори Премудрости, приче) и похвала (Похвални псалми). Идеја о духовном усавршавању утиче на увођење лествице Светог Јована Лествичника у живопис улазног простора храма. Богослужење показује све већи утицај. Нарочито је јак утицај периода Великог поста. Редовно почиње да се приказује Менолог. Укључују се сцене из Цветног триода. Исто тако, често се користе старозаветне теме, њихове префигурације, за које су карактеристичне разноврсне и, истовремено погодне за улазни простор, асоцијативне сугестије. У том циљу почиње се приказивати Лоза Јасејева, а као последица тога се ствара иконографија Владарских лоза.

Период након османског освајања карактерише застој у увођењу нових тема. Због ограничења која су се односила на изградњу храмова, нема пуно могућности за реализацију сложених идејно-тематских решења. Она су обично својствена католиконима великих балканских манастира, за епископске катедралне храмове и за храмове подизане у области северно од Дунава, у Влашкој и Молдавији, где нису постојала слична ограничења. То су места, где се богати тематски репертоар, створен у претходном периоду, и даље чува, користи и развија.

(превод са бугарског: Ивана Давитков)

62Није случајно што према предањима бугарски кнез Борис и руски кнез Владимир, одлучују да се покрсте пошто су видели композицију Страшног суда .


228 229

PhD Georgi GerovNew Bulgarian UniversitySofia, Bulgaria

The term 'entrance' is used here as a joint term referring all architectonic-spatial elements in an Orthodox temple to pass through or to notice when entering a temple. Increase of number of architectonic elements to the west (Inner and outer narthex, galleries) causes spreading and differentiating of the theme repertoire of frescoes. The images displayed on these spots have versatile topics; they differ in literal sources as well; however, the themes function within a unique idea system based on opposition sacral/profane. It is a basis of entrances and it emerges from their border function. Entrances have not been understood only as a border between outside and inside, but as a border between something of this world (material) and divine world, and imperfect material image of that is represented by the temple itself. As each Orthodox temple is a God's home and an image of Jerusalem in this world, the entrance of believers into the temple should be taken not only as a realistic act, but as a symbolic act as well. The act of entering a temple expresses the wish to enter the Kingdom of heaven. A temple is heaven on earth and this oxymoron used by patriarch German indicated all the issue ever faced by the architects, artists and sculptors undertaking the obligation to build and paint Orthodox temple- the believers and nonbelievers should feel that it is the heaven on earth. The entrance has a specific role in accomplishing this goal, as this is a border between two completely different worlds. It is supposed to prepare the one entering the temple: a neophyte for baptizing to be, a sinner for sincere repent, a believer for taking communion of divine secrets to come. Through visual didactics means, the wall decoration is to suggest certain ideas, principles, manners.

The first thematic aim of the entrances is to communicate that a temple is a special space of sacral importance. The entrance is to be defined as a border dividing sacral from real world. For that reason, the Orthodox Church uses a line of spatial metaphors of liminal semantics. Some of them are horizontal: a desert, water, others are vertical: stairways, a column.

The second aim is to indicate distinction of time in the temple to believer, apart from space. In this world time is taken as a liner, i.e. as a segment leading from the past to the future. In a temple, time is cyclic, time of days and nights and annual circles of serving to God. They are constantly interchanged and that indefinite repetition brings us closer to heavenly timeless life. It gives us an image of eternity, although a vague one. Looked though the prism of eternity, human life, even history, seems short, ephemeral. It is not accidentally that one of the most represented scenes on the entrance is the Last Judgment-an event that will end human history. The theme on human death is also very popular at the entrance.

The next goal of artistic ornament at the entrance is to show that Christina temple has a master and subordination principles. God watches his home by divine entourage-angels and saints. The world is an arena of counteraction between divine and demon principle, between the Good and the Evil. Only one ruling is to be in the temple-the reign of the Good, divine power.

The last, the most difficult task of the themes of entrance is to show that a man can approach the truth, the one out of senses and rational know. The truth that brings a man closer to God, to holy wisdom. This truth deals with important aspects of Christian dogma, cognition of the world, spiritual values system. For that, frescoes at the entrance have didactic assignments and catechetic meaning.

For their liminal status, entrance is used for religious service that can be defined as 'auxiliary' ones: baptizing, consecration o water, mass for the dead, service of church lecturing. That is why memorial themes of baptizing-consecration of water and burial/memorial themes play an important role in creating the fresco program at entrances to temples.

AN APPROACH TO RESEARCH OF FRESCO ORNAMENTSON THE ENTRANCE TO ORTHODOX TEMPLE

Георги Геров

230

Изградња и опремање османске речне флоте у бродоградилиштима на територији данашње Србије недовољно су познати историографији. Штури подаци најчешће потичу из заповести о припремању великих војних похода,

1у којима се наводи само број потребних ратних и транспортних бродова. На основу тих као и података из катастарских дефтера Смедеревског санџака, пописа тврђавских посада и појединачних заповести, може се закључити да је у овим крајевима прво велико османско бродоградилиште отворено у Смедереву. Најранији помен специјализованих бродских радника у

2Смедереву налазимо у попису тврђавске посаде из 1488. године. У њему је


Апстракт: Рад се бави селима Крушевачког санџака Батоте и Шареница у којима су од османског освајања Београда 1521. године прављена ужад за бродове саграђене у бродоградилиштима на Дунаву и Сави, а потом и на Морави. Посебна пажња посвећена је пореским олакшицама које су уживали становници ових села, специфичној технологији израде конопаца од влакана коре липовог дрвета и надлежности Београдског незарета.

Кључне речи: Османско царство, XVI век, Крушевачки санџак, Батоте, Шареница, ужад.

УДК 94 (497.11 Крушевац) „15“ : 679.72.146/.149 (093)

др Срђан Катић и мр Драгана АмедоскиИсторијски институт, Београд

ПРОИЗВОДЊА БРОДСКЕ УЖАДИ У СЕЛИМАКРУШЕВАЧКОГ САНЏАКА БАТОТЕ И ШАРЕНИЦА*

*Рад je настао као резултат истраживања на пројекту Министарства за науку и технолошки развој Српско друштво од друге половине 17. века до краја Првог светског рата. Постојаност и промене (Ев. бр. 147027).

1Б. Храбак, Београд као пристаниште и бродоградилиште у XV, XVI и XVII веку, Годишњак града Београда, V, (1958) 27-54; О. Зиројевић, Турско војно уређење у Србији 1459-1683, Београд 1974, 202, 232-233; Ј. Ђулдерен, Турска бродоградилишта на Дунаву и његовим притокама у другој половини XVI века, Пловидба на Дунаву и његовим притокама кроз векове, САНУ, Научни скупови књига XV, Одељење историјских наука књига 3, Београд 1983, 179-194. Када се ради о бродоградилиштима у окружењу, велики допринос изучавању речне бродоградње пружа рад A. Handžiča Izgradnja lađa kod Novog na Savi u XVI vijeku, Prilozi za orijentalnu filologiju, XXII-XXIII, (1972/73) 83-132.

2Başbakanlık Аrşivi Istanbul, Kâmil Kepeci Tasnifi, Ahkâm defteri, 4725.

231

3Један неџар био је уписан и међу мустахфизима. Међу неџарима дванаесторица су били хришћани, а тројица муслимани (исто).

4Осам калафатчија били су хришћани, а двојица муслимани (исто).5Један ковач био је уписан и међу мартолосима. Сва четворица ковача били су хришћани.6О. Зиројевић, нав. дело, 202.7Başbakanlık Аrşivi Istanbul, Tapu Tahrir Defterleri, [у даљем тексту: TD] 1007, s. 15. То

потврђује и попис из 1572. године у коме је писар био знатно прецизнији. Према његовој белешци сви муслимани и хришћани у Смедереву који не добијају приходе тимара или плате, односно нису припадници војног сталежа, ослобођени су од ванредних намета и обичајних терета, због служби које обављају у пристаништу и царској тополивници (TD 517, s. 203).

8У попису 1516. године у три махале села Милошевац била су уписана 184 мушкарца и две удовице. Становници Милошевца били су ослобођени свих дажбина осим таксе на бурад, казни и глоба (TD 1007, s. 33).

9Данас истоимено село северозападно од Александровца (Топографска карта 1:50.000: Нови Пазар 2, Војногеографски институт, 1984).

10Тада је у Бзеници уписано 47 домова, 21 неожењен мушкарац и 9 удовица (М. Васић, Становништво Крушевачког санџака, Крушевац кроз векове, Крушевац 1972, 69; О. Зиројевић, нав. дело, 202).

11Документ који представљамо налази се на 1.750 од укупно 1.984 стране регистра.

међу припадницима речне морнарице – азапима, било уписано 14 неџара – 3 4дрводеља, 10 калафатчија задужених за катранисање бродова и тројица

5ковача. Управо из осамдесетих година XV века сачувано је неколико

докумената у којима се помињу пошиљке катрана из Козника у Крушевачком 6санџаку, намењених за потребе бродоградилишта у Смедереву.

Развојем бродоградилишта, поред поменутих занатлија и самих азапа, у градњу бродова укључено је и становништво Смедерева и оближњег села Милошевац. У попису из 1516. године наводи се да су хришћани у Смедереву који не служе у војној посади ослобођени од плаћања спенџе и харача. Њихова служба није прецизирана, али је извесно да су наведене повластице могли да уживају само због послова које су обављали у тврђави и

7бродоградилишту. Становници великог села Милошевца били су ослобођени дажбина, јер су у Смедереву обављали послове дрводеља

8(durûdger). Након османског освајања Београда 1521. године и отварања тамошњег

бродоградилишта, још једно село везано је за бродоградњу. Ради се о селу 9Бзенице у нахији Козник у Крушевачком санџаку, чији су становници

преузели обавезу да прикупљају смолу и праве катран, и од пописа 1530. 10године били су ослобођени ванредних намета и обичајних терета.

До нових сазнања о селима задуженим за градњу или опремање бродова дошли смо захваљујући документу који се чува у Архиву Председништва Владе Републике Турске у Истанбулу, у архивској серији Малије дефтери (Maliyeden Müdevver Defterleri). Он се налази у регистру бр. 2775 у који су током 1565/66. године уношени преписи свих заповести које је централна власт слала надзорницима царских прихода и управницима верских

11задужбина – вакуфа. Документ чију транскрипцију и превод прилажемо на крају рада односи

12 13се на села Батоте и Шареница у нахији Козник у Крушевачком санџаку, чији су становници правили ужад за бродове изграђене у бродоградили-

14штима у Смедереву, Београду и Крушевцу. Према сведочењу становника ових села, они су тај посао започели

након освајања Београда и попут становника Бзенице били су ослобођени 15ванредних намета и обичајних терета. Међутим, у пописима Крушевачког

санџака из 1530. и 1536. године уз села Батоте и Шареница не налазимо 16напомене о њиховом посебном пореском статусу.

Овај документ настао је као последица жалбе становника села Батоте и Шареница због настојања порезника да у селу Батоте наплате дажбине од којих су били ослобођени. Поред позивања на вишедеценијски повлашћени статус, они су приложили и тескеру смедеревског санџакбега Бајрам-бега. То је била потврда за конопце којима су опремили бродове изграђене за велики поход султана Сулејмана I против Хабзбуршког царства 1566. године и то 2.477 ужади за бродове направљене на „београдској страни“ и 100 конопаца

17за бродове изграђене на Морави.Порта је заповест о решавању овог спора упутила кадији Кучајне и

назиру Мумину. Питање надлежности би могло да збуни, али се из других докумената истог регистра види да је назир Мумин био управник, а кадија Кучајне, кадија-инспектор Београдског незарета, финансијске институције задужене за надзор царских прихода у санџацима Смедерево, Крушевац, Зворник и Срем. Они су били надлежни по два основа, јер су надзирали убирање пореза од којих су становници села били наводно ослобођени, као и

18финансирање радова у бродоградилиштима. Њима је препоручено да испитају наводе жалбе и да обезбеде да се у новом попису санџака упишу

19подаци о статусу речених села.Интересантно је да становници села Батоте и Шареница нису правили

ужад од конопље, како је то било уобичајено у морској флоти, већ од влакана 20коре липовог дрвета. Од тих влакана прављени су конопци свих дебљина, а

они најтањи били су погодни и за плетење рибарских мрежа. У документу се

12Данас село Батоте, јужно од Бруса (Топографска карта 1:50.000: Куршумлија 1, Војногеографски институт, 1984).

13Име села сачувано је у називу брда Шареница, северозападно од Батота (исто).14MAD 2775, s. 1750. О прављењу конопаца од конопље за османску поморску флоту

види опширније: C. Imber, „The Navy of Süleyman the Magnificent“, Archivum Ottomanicum, VI (1980), 232-233.

15Исто.16Године 1530. у селу Горња Шареница уписано је 25 кућа и 9 неожењених, а у селу Доња

Шареница 7 кућа и 3 неожењена; у селу Батоте уписано је 44 куће, 20 неожењених и 2 удовице. (TD 167, s. 409-411). Неколико година касније (1536) у Горњој Шареници било је 25 кућа и 5 неожењених, у Доњој Шареници само 3 куће, док је у Батотама регистрована 41 кућа и 4 неожењена (TD 179, s. 242, 249, 250, 258).

17MAD 2775, s. 1750.18MAD 2775, s. 1-1984.19MAD 2775, s. 1750.20Исто. О прављењу конопаца од конопље за османску поморску флоту види опширније:

C. Imber, „The Navy of Süleyman the Magnificent“, Archivum Ottomanicum, VI (1980), 232-233.

Производња бродске ужади у селима крушевачког санџака Батоте и Шареница

232 233

Срђан Катић и Драгана Амедоски

не наводи цена по којој су продавали држави бродску ужад, па се по том мерилу не могу поредити с ужадима од конопље.

Батоте и Шареница били су суседна села окружена великим липовим шумама. О њиховом богатству сведоче бројни локални топоними изведени од речи липа: оближње село Липовац, Липовачка река, брдо Липа и

21планински врх Ђурина липа.Током рата Османског царства против Свете Лиге 1570-1573, у

Портиним заповестима о прикупљању и транспорту ратног материјала конопци се наводе као једна од најважнијих обавеза Крушевачког санџака,

22што потврђује да је њихова производња настављена и у наредном периоду.

ТРАНСКРИПЦИЈА

Kuçayna kâdısına ve nâzır za‘îm Mü’min'e hüküm yazıla ki: Hâliyâ Dergâh-ı Mu‘allâm’a ‘arz gönderüp Alacahisâr kâzâsına tâbi‘ Batote

ve Şareniça nâm karye re‘âyâsı gelüp dediler ki: kal‘a-i Belgrad feth olundan berü Tuna ve Savada binâ olunan gemilerin ıhlâmûr urganlarını işlemekle avârız-ı dîvâniyyeden ve sâyir tekâlîf-i örfiyyeden mu‘âf olup elimize emr-i şerîf virilmişdihâlâ karye-i Batote bi’lkülliyye ihrâk olup zikr olan emr-i şerîf dâhi ihrâk olmağin avârız-ı dîvâniyye ve sâyir tekâlîf bize teklîf olunur. Bâ husûs nehr-i Tuna ve Savada binâ olunan gemilerden gayrı hâliyâ nehr-i Morava üzerinde binâ olunan gemilere dâhi urgan işleyüp hizmet-i mezbûri edâ ideriz. Fî’l-vâki‘ mezkûrân karyeler re‘âyâsı hâliyâ Belgrad cânıblarında binâ olunan gemilere ikibin dörtyüz yetmişyedi urgan ve Morava nehrinde binâ olunan gemilere yüz urgan işleyüp hidmetlerin edâ itdükleri sebebden Semendire sancâğı beği Bayram dâme ulüvvühûden yedlerinde tezkereleri olup uslûb-i sâbık üzere emr-i şerîf ricâsına taleblerile ‘arz olundu diyü bildirmişsiz.

Imdi buyurdum ki hükm-i şerîfim vardukda mezkûrlerin ellerinde olan nişânlar sahîh cedîd vilâyet defteri sûretine nazar idüp göresin. Mezkûrleri zikr olunan hâssa gemilerine ıhlâmûr urganların işleyüp edâ-i hıdmet idüp hıdmetlerinde kusûrları yoğsa ol takdirce hıdmetleri mukâbelesinde defter-i hâkânîde ne vechile mu‘âf kayd olunmuşlarsa vilâyet defteri mûcebince ‘amal idüp vilâyet defterine muhâlif mezkûrleri kimesneye rencîde idüp incitdirmeyesin. Vilâyet defterine mugâyir bî vech nesne teklîf itdirmeyesiz ve ba’dennazar bu hükm-i şerîfimi ellerinde ibkâ itdiresin şöyle bilesiz diyü.

Tahrîren fi 24. Zi'l-ka‘de sene 973.

ПРЕВОД

Заповест кадији Кучајне и назиру заиму Мумину:Сада је Високој Порти послата представка у којој сте известили да је

раја села Батоте и Шареница, која припадају кадилуку Крушевац, дошла и изјавила: „Још од освајања Београда производимо ужад од липе за бродове који се праве на Дунаву и Сави; због тога смо ослобођени ванредних намета и других обичајних терета и о томе нам је издата часна заповест. [Међутим], цело село Батоте још увек је узнемиравано и поменута часна заповест се нарушава [тиме што] нам се наплаћују царски намети и други обичајни терети. Осим бродова који се праве на Дунаву и Сави, сада обављамо речену службу и за бродове који се праве на Морави.” Заправо, због тога што је раја ова два поменута села обављала службу и произвела 2477 ужади за бродове који се сада праве на београдској страни и 100 ужади за бродове који се праве на Морави, смедеревски санџакбег Бајрам, нека је трајна његова величина, [издао им је] тескеру, уз молбу да се поступа на претходни начин.

Стога сам наредио следеће:23 Када стигне моја часна заповест погледај и види исправност нишана

које поседују, у односу на препис новог дефтера вилајета. Уколико поменути израђују ужад од липе за султанске бродове и уколико ту службу врше без недостатака, онда нека у замену за њу буду ослобођени онако како је уписано у царском дефтеру и нека се поступа у складу са дефтером вилајета; наведенима немојте сметати супротно дефтеру вилајета и немојте их узнемиравати. Немојте их опорезивати на начин који је противан дефтеру вилајета и нека ова моја часна заповест, после разматрања, остане код њих. Тако да знате.

Издато 24. Зилкаде 973. године (13.06.1566).

21(Топографска карта 1:50.000: Куршумлија 1, Војногеографски институт, 1984).22Başbakanlık Аrşivi Istanbul, Mühimme defteri, 21, s. 264. 23Врста султанске заповести.

Производња бродске ужади у селима крушевачког санџака Батоте и Шареница

234 235


PhD Srdjan Katić and MA Dragana AmedoskiThe Institute of HistoryBelgrade

Building and equipment of Ottoman river fleet in the shipyards on the territory of present Serbia are not well known in historiography. Scarce data most often comes from the command for preparing of a huge campaign and it mentions only the number of necessary warships and transportation ships. Based on these facts and cadastre defters for Smederevo sandzak, and the list of fortress crews and individual commands, it may be concluded that the first large Ottoman shipyard was opened in the area of Smederevo. Earliest mentioning o specialized shipyard workers in Smederevo is found in the census of a fortress crew from 1488. There are few

thdocuments kept from the 15 century mentioning the deliveries of tar from Koznik in Krusevac sandzak for the needs of shipyard in Smederevo.

After conquering Belgrade in 1521, the village Bzenice, also in Koznik nahia, was connected to shipbuilding. Inhabitants of this village undertook the obligation to produce tar and from the census in 1530 on, they were free from extra taxes and common impositions.

We reached knew information on villages in charge to equip ships thanks to a document kept in the Archive of Presidency of the Republic Government of Turkey in Istanbul. Transcription and translation of it are enclosed in the paper. These are villages Batote and Sarenica in Koznik nahia in Krusevac sandzak whose inhabitants made hawsers for the ships built in Smederevo, Belgrade and Krusevac shipyards. The citizens of these villages complained that their tax benefits were infringed although they had made 2,477 of hawsers for new ships on Belgrade side and 100 of hawsers for the ships built on the Morava. It is important to stress out that hawsers were not made out of hemp, at it was usually done, but of linden bark fiber.

The last, the most difficult task of the themes of entrance is to show that a man can approach the truth, the one out of senses and rational know. The truth that brings a man closer to God, to holy wisdom. This truth deals with important aspects of Christian dogma, cognition of the world, spiritual values system. For that, frescoes at the entrance have didactic assignments and catechetic meaning.

For their liminal status, entrance is used for religious service that can be defined as 'auxiliary' ones: baptizing, consecration o water, mass for the dead, service of church lecturing. That is why memorial themes of baptizing-consecration of water and burial/memorial themes play an important role in creating the fresco program at entrances to temples.

HAWSER PRODUCTION IN VILLAGESOF KRUSEVAC SANDZAK BATOTE AND SARENICA


236

Током средњег века и у време Османског царства скоро целокупно становништво Србије бавило се гајењем ситне стоке, без обзира на основну делатност. Већина породица имала је барем једну или две овце или козе, које су својим производима (млеко, месо, руно, кожа) задовољавале основне потребе домаћинства. У зависности од броја оваца, односно величине стада, сваки власник је плаћао држави одређени износ пореза. Они који су имали тек по које грло које је храњено на окућници, вероватно нису ни опорезовани или су опорезовани минимално; низак износ пореза плаћали су и власници

1малих стада. За разлику од њих, велики узгајивачи регистровани су у


Апстракт: Гајење ситне стоке био је преовлађујући облик привредне активности становништва у брдско-планинским крајевима и на висоравнима. У време Османског царства, кадилук Бован (Болван) у Крушевачком санџаку, највећим делом обухватао је такав географски простор, па је природно што је и овчарство било развијено у знатној мери. Попис села овог кадилука, опорезованих овчарином, показује обим сточарске производње, а такође пружа слику о територијалној надлежности кадије Бовна крајем XVI века.

Кључне речи: Отомански, привреда, Алаџахисар, санџак, Болван, порез-овчарина, дефтер

УДК 94(497.11 Бован) “15/16“ : 636.6(093)

Мр Татјана КатићИсторијски институт, Београд

УЗГОЈ КОЗА И ОВАЦА НА ПРОСТОРУКАДИЛУКА БОВАН КРАЈЕМ XVI ВЕКА

1Не располажемо изравним подацима за Крушевачки санџак, пошто општи закон за

Крушевачки санџак није сачуван, већ само закон о тржишној такси града Крушевца (D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd 1974, 37-39). Међутим, по аналогији са другим санџацима можемо претпоставити да је и овде постојала доња граница за опорезивање узгоја ситне стоке. Примера ради, у Банату где је овчарство било изузетно развијено, она је износила 20 оваца, 50-их и 60-их година XVI века. Власник стада испод тог броја плаћао је по 1,5 акчу за овцу, док су они са 20 и више грла давали по једну овцу на сваких двадесет оваца, као и дажбину за гоњење стада на испашу, тзв. кошару, која је износила једну овцу на сваког пастира. У јесен 1579, порез је смањен, па је за велика стада износио 1 акчу по овци, као и у осталим крајевима Царства. С. Катић, Кнежевачко Потисје под турском влашћу, Историја Новог Кнежевца и околине, Нови Кнежевац 2003, 161-162.

237

2H. Hadžibegić, Porez na sitnu stoku i korištenje ispaša, Prilozi za orijentalnu filologiju VIII-IX (1958-59), 63-71; Д. Бојанић, Јадар у XVI и XVII веку, у Јадар у прошлости, Лозница 1985, 107-108.

3У неким деловима Царства рачунало се да овца вреди 30 акчи. С. Катић, нав. дело, 162.4Д. Бојанић, Јадар у XVI и XVII веку, 107-108. 5H. Hadžibegić, nav. delo, 101, nap. 201.

посебним пореским књигама пошто су давали читав низ надокнада за узгој, чију је окосницу чинио намет по имену овчарина (тур. âdet-i ağnâm, resm-i ganem, koyun resmi, koyun hakkı, итд.)

Овчарина је била обичајна дажбина, кодификована Душановим законом, која је падом под турску власт унета и у султанске законе. Темељила се на чињеници да су овце за испашу користиле заједничке пашњаке једног или више суседних села, који се, према постојећем земљишном праву, нису могли претварати у агрикултурне површи нити додељивати појединцима. Пошто су се пашњаци налазили на земљи чији је врховни господар био султан, овчарина је, заправо, представљала вид закупа колективних пашњака на државној земљи. Износ овчарине није био висок, варирао је од 2,5% до 3,3% вредности овце, и узиман је једном годишње, почетком априла. У другој половини XVI и кроз цео XVII век, законом прописана овчарина за подручје Србије износила је једну акчу (аспру) на свако грло старије од годину дана,

2при чему се рачунало да оно вреди, у просеку, око 40 акчи.Уз овчарину редовно се узимала и торовина (тур. resm-i agil), која је

представљала надокнаду за склањање стоке по торовима подигнутим на државној земљи. Ова дажбина такође је наслеђена из предосманских времена и озакоњена османским канунима. Крајем XVI и током XVII века износила је пет акчи од стада, односно од 300 оваца, колико се рачунало да броји стадо у нашим крајевима.

У обичајне дажбине, спадале су и травнина (тур. resm-i otlak), и надо-кнаде за коришћење летњих (тур. resm-i yaylak) и зимских испаша (тур. resm-i kışlak). Травнина је давана за привремено коришћење пашњака у нечијој

3својини и износила је једну овцу од сваког стада, одн. 40 акчи. Исто толико давали су и они који из било ког места доведу стада на летње и зимске пашњаке на државној земљи. Накнаде за летње и зимске пашњаке била су

4ослобођена села у непосредној близини. Целокупан приход од пореза на узгајање оваца припадао је султану,

или, изузетно, санџак-бегу, вакуфу или спахијама. Подаци о селима, односно о великим узгајивачима који су плаћали овчарину, вођени су у посебним дефтерима, на нивоу кадилука, пошто су локалне кадије биле задужене да контролишу скупљање ове дажбине. Скупљачи пореза ишли су по селима и скупљали овчарину, коју су потом предавали надлежном кадији, на шеријатском суду. Он им је исплаћивао накнаду за обављен посао у износу од 20 акчи на сваких сто оваца. Убирачи овчарине су је делили тако што су половину своте задржавали за себе, а половину давали двојици писара који

5су састављали дефтер.

Према дефтеру, овчарине и торовине кадилука Медвеђа, 6Куршумлија, Петруш, Бован, Лесковац и Изморник из 1597/98. године ,

овчарство на простору Крушевачког санџака било је, крајем XVI века, средње развијено. По бројности села која су се бавила узгојем оваца и коза, као и по броју грла, предњачили су Куршумлија и Лесковац; убедљиво

7највећи број регистрован је у селу Полом , у кадилуку Куршумлија, где је 8одсеком уписано 3999 грла. Потом следи кадилук Петруш, у коме су највећа

9 10стада забележена у селима Подгорац (3142 грла), Мириловац (2120) и 11 12Горња Мутница (1322).

Петрушу суседни кадилук Бован имао је за отприлике трећину мањи узгој ситне стоке. Села у којима је одсеком уписан највећи број грла били су

13 14Дрековац (1299) и Рагмиловац (999), оба на падинама Голака, сиромашној висоравни, на којој данас само ретки топоними сведоче о некадашњем узгоју

15стоке: Говеђар, Говеђариште, Козарница, Кравје, Крављанци, Кравље. Приметно је да не постоји ниједан топоним који подсећа на гајење оваца, али постоји топоним Козарница, који указују на то да су на подручју Голака претежно гајене козе а не овце. Козе су, вероватно, биле заступљеније и у осталим планинским селима кадилука: Нишевцу, Лабукову, Липовцу, Пруговцу, Облој Глави и другима, док су се у селима уз Јужну Мораву и њене притоке више гајиле овце.

Укупно је у кадилуку Бован регистровано 31 село опорезовано овчарином и торовином. Број грла разрезан је одсеком, што је, у последњој

16деценији XVI века, била пракса на целој територији данашње Србије. Оно што је уочљиво у наведеном попису из 1597/98. године је да уписани бројеви не представљају чисте стотине већ износе: 99, 199, 299, 399, 499, 599, итд. Разлог томе је тежња да се ионако сиромашно становништво не изложи вишем степену опорезивања него што је то потребно, као и да се смањи

6Дефтер се чува у Архиву Председништва Владе Републике Турске у Истанбулу (Başbakanlık Arşivi) у архивској серији Mevkufat Kalemi Ganem Kitabeti no 25.

7Данас Пролом, југоисточно од Куршумлије, познато по истоименој бањи и лековитој води.

8Mevkufat Kalemi Ganem Kitabeti no 25, 8. С обзиром да се на узгој ситне стоке скупљало више пореза и то у различито годишње доба, а за сваки од њих појединачно нису вођени посебни дефтери, пописи овчарине и торовине служили су као предложак скупљачима пореза за утврђивање висине осталих давања. Због тога је у њима бележен број оваца утврђен одсеком, а не новчана свота убирана на име овчарине и торовине.

9Североисточно од Ражња. 10Југоисточно од Параћина.11Источно од Параћина.12Т. Катић, Дефтер овчарине и торовине кадилука Петруш 1597/98, Мешовита грађа

(Miscellanea), XXIX (2009), у припреми за штампу.13Могуће да се односи на потес Драговац, између села Кравље и Попшица, југоисточно

од Алексинца. 14Данас Радмировац југоисточно од Алексинца.15Н. Богдановић, Микротопонимија Голака, Ономатолошки прилози VII (1986) 494.16H. Hadžibegić, nav. delo, 93.

Татјана Катић Узгој коза и оваца на простору кадилука Бован крајем XVI века

238 239

17накнада за убираче пореза која је обрачунавана на сваких сто оваца или коза.Одсеком утврђен број износи 10.825 грла. У стварности је тај број

сигурно био већи, јер су се сељаци трудили да прикажу мање него што имају.Главна тржишта на којима су узгајивачи коза и оваца из кадилука Бован

продавали своје производе били су Крушевац и Ниш. Приликом продаје живе стоке били су дужни да на улазу у Крушевац дају пола акче за сваку овцу; за јагњад нису давали ништа све до половине маја, а после тога су плаћали као за овце. Уколико су доносили заклану стоку, за сваку овцу давали су четвртину акче; за товар овчијих кожа плаћали су две акче, а исто толико и

18за товар сира. Скоро исти услови важили су и на нишком тргу, с тим што се у Нишу, до половине маја, наплаћивала такса и за јагањце, додуше у симболичном износу од четвртине акче по глави. У Ниш је сир такође допреман у товарима, али и у мешинама, при чему се за сваку мешину (тулум) узимала једна акча. Продавци су нарочито долазили на нишки панађур, који се одржавао на Крстовдан (27. септембар по новом календару), јер су тада остваривали највећу зараду. Управо због тога су тих дана и све

19државне, одн. градске таксе узимане у двоструком износу. Овчарина и торовина кадилука Бован припадале су султановој

благајни, уз изузетак једног занемарљиво малог дела прихода из села Прговац (Пруговац код Алексинца) који је припао извесном Газанфер-бегу. Према устаљеној пракси, приход од пореза је издаван у закуп, а кадија са седиштем у Бовну био је задужен да надгледа прикупљање. Његова надлежност обухватала је подручје које се територијално могло поклапати с нахијом Бован, али је могло бити и веће, што је најчешће и био случај.

С обзиром да још увек немамо објављене податке о селима која су 20припадала нахији Бован у другој половини XVI века , дефтер овчарине и

торовине из 1597/98. године добија на значају. Он омогућава да барем у главним цртама утврдимо простор за који је био надлежан бовански кадија; уз поновну напомену да у њему нису уписана сва села с дотичне територије већ само она опорезована овчарином.

Кадилук Бован простирао се на северу од Буковика до Топоничке реке на југу. На западу му је граница била Јужна Морава, уз изузетак села Адровца које се налазило с друге стране реке. Према истоку, надлежност кадије Бовна сезала је до села на јужним обронцима Озрена и Девице, па све до Сврљишке клисуре.

21ПОПИС ОВЧАРИНЕ И ТОРОВИНЕ КАДИЛУКА БОЛВАН 1597/98

22 23[17] село, главно место Болван одсеком 29924село Црвени Кал одсеком 39925село Рагмиловац одсеком 999

26село Глоговица одсеком 39927село Шуматовац одсеком 299

28село Бујимир дербенд одсеком 29929село Крапоље одсеком 299

30село Суботинац одсеком 19931село Алексинац одсеком 99

32село Нехадровац одсеком 19933село Мокруш одсеком 99

34[18] село Катун одсеком 19935 36село Добревац , од дела одсека у селу Станка грла 99

37село Станка одсеком 59938село Прговац , припада Газанфер бегу одсеком 99 само је 99 оваца. 39село Ћићовце одсеком 19940село Рутевица одсеком 19941село Злокућан одсеком 299

17Тиме што није заведена округла стотина грла, нпр. 599 уместо 600, смањују се износи: торовине - 5 акчи уместо 10 (јер се наплаћује 5 акчи на 300 оваца), траварине – 40 акчи уместо 80 (наплаћивала се вредност једне овце на сваких 300 оваца), накнада за скупљаче пореза – 100 акчи уместо 120, као и надокнаде за зимску и летњу испашу уколико су наплаћиване у дотичним селима.

18D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski propisi ..., 37-38.19Исто, 26, 44.20Располажемо само подацима из сумарног пописа Крушевачког санџака из 1530. године,

према којима је нахија Бован имала 42 села. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili defteri (937/1530), II, Dizin ve Tıpkıbasım, Ankara 2004, 32.

21Istanbul Başbakanlık Arşivi, Mevkufat Kalemi Ganem Kitabeti no 25, 17-20.22Тур. nefs; термин се односи на средиште одређене административне области, нахије

или кадилука.23Бован, северно од Алексинца, код Бованског језера. 24Данас непознато; могуће и да је писар погрешно уписао Црвени уместо Црни Кал

(данас Црни Као источно од Ражња). 25Данас Радмировац, југоисточно од Алексинца.26Истоимено село југоисточно од Алексинца. 27Сада локалитет северно од села Глоговица. Топографска секција Алексинац-Станци

1:25.000 (532-4-3), издање Војногеографског института у Београду. 28Данас Алексиначки Бујмир, југоисточно од Алексинца. 29Или Карапоље; у сумарном османском попису Румелије из 1530. убележено као

Краљево Поље (167 Numaralı Muhâsebe-ı Vilâyet-ı Rûm-ili Defteri 937/1530, II, Dizin ve Tıpkıbasım, Ankara 2004, 89). Данас село Краљево, северно од Алексинца.

30Истоимено село северно од Алексинца. 31Данас град Алексинац. 32Данас Горњи и Доњи Адровац, југозападно од Алексинца. 33Или Мокрош; у сумарном попису из 1516. уписано као село Мокришин (167 Numaralı

Muhâsebe-ı Vilâyet-ı Rûm-ili Defteri ..., 91). Непознато.34Истоимено село југоисточно од Алексинца.35Данас Добрујевац, југоисточно од Алексинца, на Пруговачкој реци. 36Ова примедба значи да су овце села Добрујевца држане у атару села Станци.37Станци, источно од Алексинца, на Пруговачкој реци.38Данас Пруговац, североисточно од Алексинца. 39Ћићина на Јуж. Морави, између Рутевца и Бобовца, северозападно од Алексинца. 40Рутевац, северозападно од Алексинца. 41Непознат.


240 241

42село Дрековац одсеком 129943село Прасковче одсеком 199

44село Облав Глава одсеком 29945село Бобовиште одсеком 599

46село Нишовац одсеком 19947[19] село Брзеница одсеком 15548село Грижоброд (?) одсеком 299

49село Липовица одсеком 49950село Јабуковик одсеком 19951село Босојевце одсеком 199

52село Тркањ одсеком 19953село Мозникова одсеком 699

54село Дражевац одсеком 699[20] празна страна са печатом у доњем левом углу

42Вероватно данас потес Драговац, између села Кравље и Попшица, југоисточно од Алексинца. Секција Ниш-Кравље 1:25.000 (582-2-2), издање Војногеографског института у Београду.

43Истоимено насеље јужно од Ражња, северозападно од Делиграда. 44Сада локалитет „Обла Глава“, источно од села Суботинац. Топографска секција

Алексинац 1:100.000, издање Војногеографског института у Београду.45Бобовиште, северозападно од Алексинца.46Нишевац, северно од Сврљига. 47Могућа су и читања Брежница, Брежаница, и Прженица (можда данас Поружница

источно од Бовна).48Несигурно читање.49Данас Липовац, источно од Алексинца. 50Вероватно Лабуково, на јужним обронцима Голака, источно од Алексинца. 51У другим турским пописима регистровано као Бошовица и Бојшовица (167 Numaralı

Muhâsebe-ı Vilâyet-ı Rûm-ili Defteri ..., 79). Данас потес Бошевац између села Добрујевац и Станци.

52Данас потес Тркање северно од Бовна, нешто јужније од места где Бршка река утиче у Моравицу. Секција Алексинац-Мозгово 1:25.000 (532-3-2), издање Војногеографског института у Београду.

53Сада Мозгово, западно од Бованског језера. 54Истоимено насеље југоисточно од Алексинца.

SHE-GOAT AND SHEEP BREEDING IN THE AREATHOF BOVAN KADILIK BY THE END OF THE 16 CENTURY

МА Tatjana KatićThe Institute of HistoryBelgrade

In middle ages under the Ottoman Empire almost all Serbian inhabitants dealt with live stockbreeding, regardless the main activities. Majority of families used to have at least one or two sheep or she-goats that were not taxed as they were bread infield. Differently, large-scale breeder paid many taxes for breeding, the main was levy for sheep breeding (Turkish âdet-i ağnâm). Sheep levy was not high, it varied from 2.5% to 3.3% of herd, and it was collected once a year, in early April.

Ottoman kadilik Bovan (Bolvan) in Krusevac sandzak covered mainly hilly and mountain area, and it was natural that small live stockbreeding was developed up to certain measure. It covered an area from Bukovik at north to the Toponica River at south. The border at west mainly followed the Juzna Morava River; in east, it reached south slopes of Ozren and Devica, all to Svrljig Gauge.

Most herds, mainly she-goats, had been grown on the Golak slopes, and less in villages along the Juzna Morava banks where, most probably, sheep were grown mainly. The main spots for live stock, meat, cheese and skin sale were Krusevac and Nis. In sale, they were taxed by the Ottoman state by taking half of akche for each live sheep, a quarter of akche for a slaughtered one, two akches for a pack of skin and the same for a pack of cheese. The highest earning for salespersons were reached on the Nis fair held on Krstovdan Holiday (Sept. 27, according to new calendar)


242 243


Карта села опорезованих овчарином у кадилуку Бован крајем XVI века

Неу

би

ци

ран

а н

асељ

а:Б

рзе

ни

ца,

Гри

жоб

род

(?)

, Зло

кућа

н, М

окру

ш, Ц

рвен

и К

ал.

244 245

Татјана Катић

246

Шира и пекмез. Зашто заједно? Зато што се под пекмезом првобитно подразумевала укувана шира односно грожђани сок (мошт). И не само пекмез, од шире су се справљале и друге помало заборављене старинске посластице и напици: рецељ, ћуфтер, муселез, хардалија, рамазанија, шербе.

А за све би могао бити „крив“ однос ислама према вину (алкохолу), тачније, забрана његове употребе.

Kur'an - извор првог реда - ту је недвосмислен: „О вјерници, заиста су вино (алкохолна пића), коцкање, кипови, стрелице (за гатање) нечиста дјела шејтанова клоните се тога да бисте се спасили“. Ове забране допуњене су и предањем (hadisom), односно изрекама и поступцима веровесника Мухамеда и његових дружбеника. Најпре, забрана се односи не само на вино (hamr), већ на сва опојна пића (као, на пример, преврели сок урми). Забрана алкохола постала је, тако, обележје муслиманског друштва.

И шира (перс. šire) „сок зрелог грожђа у коме још није наступило врење“ почео је да се користи за даљу прераду.

У познатом Речнику Мухамеда Ускуфије Босневије (из 1631. године) маст (mošt) се преводи са „tatly (слатко) вино“. А под широм се, иначе, није увек подразумевао искључиво грожђани сок.


Апстракт: Због односа ислама према вину (званична забрана његове употребе) од грожђа се у прошлости (а делимично и данас) справљао читав низ посластица и напитака; уз пекмез (првобитно је то била само укувана шира односно мошт), ту је рецељ, ћуфтер, муселез, хардалија, рамазанија, шербе. У разним временима и на разним просторима коришћено је и друго воће, уз или уместо грожђа, као јабуке, крушке, шљиве, тикве, бундеве и другоИстраживање је спроведено на основу расположиве лингвистичке и етнографске грађе.

Кључне речи: шира, пекмез, мошт, рецељ, ћуфтер, муселез, хардалија, рамазанија, шербе, вино, ислам, бестиљ, шогољ, грожђе, јабука, крушка, шљива, бундева, тиква, туршија

.

УДК 392.8 : 641.4 (497) „16/18“

Др Олга ЗиројевићБеоград

ШИРА И ПЕКМЕЗ

247

Наш сународник, Бартоломеј Георгијевић (16. век), који је неко време провео у турском сужањству, каже да се у Турској једно пиће „прави од оног куваног сока, што се зове пекмез, који је направљен од шире и оно по укусу и за око изгледа као мед, а разводни се и даје се за пиће робовима“. О томе има података и у званичним османским актима; у високој заповести упућеној 1565. године кадији Хаслара наређује се „да се од плода винограда не прави шира него пекмез“.

Временом ће, међутим, пекмез (перс. bagmâz) бити справљан и од другог воћа, са широм или без ње будући да је она, у ствари, ту била замена за шећер који је временом постајао све доступнији.

У Персијско-енглеском речнику F. Steingassa (из 1892) bagmaz значи „вино, чаша за пијење, пијење вина“, у Турско-енглеском речнику J. Redhous (из 1890) пекмез је „густо укувани сок од грожђа или густи сируп“, док у Великом турском речнику Д. М. Догана (из 1981) читамо да је пекмез „слаткиш од укуване згуснуте шире, од дудиња, грожђа или другог воћа“. И за Ђорђа Поповића Даничара пекмез је „растоп од грожђа и друга воћа, кувано слатко вино“, док је у Вуковом Рјечнику то „сируп (од крушака и јабука)“. А у некадашњој Ђевђелијској кази, како сведочи С. Тановић, пекмез је куван овако: „Пошто се грожђе изгази, одвоји се шира од кумијна (комина) и сипа у каце, само се за пикмез одвоји нешто шире за себе. Ова се шира затим сипа у кацу и ту се запрстуве тиме што се исече ума или пре (бела иловача) у сачу тако да се претвори у бели пепео и сипа у ширу. На 30-40 ока шире меће се 4-5 ока печене уме. Док је још врућа сипа се ума у ширу и меша док се на површини шире не дигне пена. За тим се покрије џаком и остави за кратко време. После тога се шира подваруjе, то јест оцеди се у бакрач и метне на ватру да проври. После тога се кува, док не уври за три четвртине, и тиме је пикмез готов“. „Пекмез се пече у Босни од крушака и јабука, а у Херцеговини од грожђа“, каже Л. Грђић-Бјелокосић. У сво Босанском кухару А. Лакишић истиче да се у пекмез - густо укухано воће - у принципу не ставља шећер, назива га бестиљ, бестиј, шогољ или босански пекмез, а справља се од шљива, јабука, грожђа (белог), може бити и мешани. Сходно прикупљеној етнолошкој грађи по Босни и Херцеговини и Ж. Илић истиче да се од исцеђеног сока јабука и крушака (а цеде се уз помоћ торкул(љ)е или жећке) највише израђује „пекмез“ који се много мање назива „ријетки пекмез“. У казан се обично стави мало луга (служи као конзерванс да би се пекмез дуже одржао). У старијим временима у овакав „пекмез“ није се стављало шећера. Ова врста житког „пекмеза“ држи се у земљаним судовима. У Срему уз пекмез од шљива, јабука, бресака, ринглова, дрењина, грожђа, диња, кајсија, кува се још и од шипака. А без шећера ту се припремају шљиве и пекмез (манџун) који се добија укувавањем шире и комада белих бундева (мисирки), додају му се, понекад, и дуње. У Банату је справљан само од лудаје (бундеве), а опстао је и онај од укуваног грожђа. У бугарским равничарским крајевима од грожђаног сока, шећерне трске, тикве и шљива кувао се петмез (рачел, маџун). Њиме се сладио ошав (компот) или би га јели с хлебом, качамаком и кашама.

Врста пекмеза је и рецељ, рецеља, речел, реџел (перс. ričal -укувано воће). У питању је обично врста житког (нежелираног) пекмеза. И он може бити справљан од разног воћа (па и од латица ружа), са шећером или без њега, уз додатак бундеве (а у ранијем времену и амбре и турунџе, на пример).

„Рацељ се гради“ - забележиће С. Тановић - „кад се у пикмезу скува комађе од тикве, које је пре тога стајало 12 сати у кречној води“. Наводи и да се маџун „гради исто тако, само што се тиква прво оструже на ренде, па се после кува у пикмезу“.

У Босни реџел је готово као пекмез - каже Л. Грђић-Бјелокосић - у уварен пекмез спусти се по неколико зрелих сирових смокава или ситно искрижана тиква односно кришке дуње. За А. Лакишића, међутим, рецељ представља тзв. слатко, а кува се од разног воћа са шећером и медом. Опет полазећи од података са теренских истраживања Ж. Илића „рецељ“ је „густи пекмез“ попут мармеладе. Исцеђени сок (јабука и крушака) укувава се као за житки „пекмез“ све док не уври на половину, а онда му се, ради повећања густине, додају настругане или на „кришке изрезане“ јабуке, ситно изрезани комади тикве и, ретко, дуња. Оваквом „рецељу“ се током „печења“ додаје шећер (због киселе јабуке односно дуње). Под „рецељом“ се подразумева и густо укувани пекмез од „испучених“ шљива (очишћених од коштица). На лесковачком подручју речељ се справља(о) искључиво од шире, и било га је две врсте: „Једна када се у шири од грожђа укувају зрна грожђа и зелени патлиџан. Друга је врста када се у шири укувају кришке од тикве („печенке“)“.Обе врсте су биле ређе густине. И у пиротском крају рецељ је „врста пекмеза од тикве куване у слатком вину“, а тиква печенка од које се прави рецељ назива се ту рецељћа. У Македонији је речел „воће кувано у меду или у винском сирћету“. У Левчу и Темнићу, као и у Дрежници рецељ се добија када се медовина кува с бундевама (белим дулецима) и једе се уз Велики пост. И у Бољевачком срезу, како сведочи С. Грбић, рецељ је куван од меда и од чорбе добијене од куваних шљива.

Врста слаткиша од грожђа односно од шире је и ћуфтер (перс. kö(ü)fter). Опет сходно Великом турском речнику Догана „врста пестиља справљеног од шире грожђа или шљива помешаном са нишестом (скробом)“. А детаљан опис његовог справљања дугујемо, и овoг пута, Л. Грђићу-Бјелокосићу: „Ћуфтер се куха од грожђа и нешесте. Узме се на девет мјера моста једна мјера нешесте. Мост се најпре неколико прокуха, па се онда сними с ватре и остави да се исхлади. Затијем се узме од истога моста неколико, па се у њему она нешеста нажитко размути. Тијем се подмете остали мост, па се поново врати на ватру и куха позадуго, непрестано мијешајући. Укухан се ћуфтер разлије на тепсије, па се на сунцу добро исуши. Осушен се изреже на четвртасте комаде и оставља заједно са смоквама и черезом“. У тешањском крају ћуфтер се код муслиманског становништва справљао од добро укуваног и стегнутог рецеља (а овај од грожђа и шећера). У Срему су га жене правиле у време бербе грожђа и називао се сућуг.


248 249

Ту су и напици међу којима је најпознатији museles(z) - арап. трострук, троврстан. Турски светски путник, Евлија Челебија, описујући Сарајево каже да је муселез „неварено вино“ и да се прави од грожђа. А добија се, сазнајемо од Захарија Орфелина, овако: „Узми лепа стара вина црна два дела и један део меда, успи обоје у котао, и када млако буде, мешај да се мед сједини с вином, после тога скидај пену непрестано, па после остави да се прокува док трећи део не уври, а може и више; а после чини онако исто као што је код нектара казано. Ово ће вино бити сасвим слатко и користи веома здрављу“. Он га назива грчким вином, другим именом мула или музелес.

Међу специјалитетима у Сарајеву Евлија Челебија помиње још и хардалију и рамазанију. Сходно енглеском извештају из 17. века, хардалија је пиће добијено од младог вина коме су додати слачица (hardal, изражена је сумња у арапско порекло ове речи) и други зачини којима је циљ да неутралишу мирис вина (и да спрече врење, како тврди Орфелин). Под именом hardaliy(y)e бележе је и релевантни турски речници. У питању је, значи, нека врста полупреврелог десертног вина. И рамазанија се, каже Евлија, прави од грожђа и „она с ногу обара човјека“ (детаље нам не открива). Помиње још и шербе са вином и мошусом.

Најзад, и шира и вино претварали су се, сходно сачуваним званичним вестима и у сирће (sirke - порекло ове речи везује се за један од средњеазијских језика одакле треба да је прешла у персијски, па у турски или, пак, директно у турски језик): „висока заповест (из 1565) Ускударском кадији: да се шира грађена од виноградских производа претвара у оцат“.

По казивању Тановића, опет, и сама шира користила се за једну врсту туршије. А, ево, како: „Још са винограда одабере се добро и трајно грожђе, и пошто се очисти од сувара и гнилежи, меће се у канавазу (глеђосан ћуп), па се налије пудвареном широм. Сваки се грозд, пре тога, да не би иструнуо, посоли туцаном слачицом. Затим се суд добро затвори и остави за зиму. Пудварена шира и слачица, коју овде зову синап (од лат. Sinapis arvensis), сачувају грожђе потпуно здраво чак до јуна месеца“.

Истакнимо, на крају, да је изнета прихватљива претпоставка да се под широм крио и еуфемистички израз за вино (поменимо да се у зидарском језику у Сиринићу, на Шар-палнини, вино називало шоре, од шира). Знамо да се - као и сирће и ћуфтер (колач од грожђа и шљива, како се назива у једној Солунској kanunnami) - и шира продавала по балканским градским трговима.

Извори и литература:

B. Georgijević, Moje robovanje i običaji Turaka, Skoplje, 1924. С. Грбић, Српска народна јела и пића из среза Бољевачкога, СКА, СЕЗ књ. 32,

Живот и обичаји народни књ. 14, Београд, 1925.Л. Грђић-Бјелокосић, Српска народна јела у Босни и Херцеговини, Српска народна

јела и пића, SKA, 1, уред. Ј. Ердељановић, СЕЗ X, Београд, 1908.D. M. Dogan, Büyük Türkče Sözlük, Ankara, 1981.G. Elezović, Iz carigradskih turskih arhiva, Mühimme defteri, SAN, Beograd, 1950.Етнографија на Бâлгарија, II, БАН, Софија, 1983. Н. Живковић, Речник пиротског говора, Ниш, 1987. O. Zirojević, Islamizacija na južnoslovenskom prostoru, Dvoverje, Beograd, 2003. Ž. Ilić, Torkulja ili žećka, prilog proučavanju terminologije prerade voća, GZM etnologija

XXVII-XXVIII, Sarajevo, 1973. В. Стеф. Караџић, Српски рјечник 1818, Београд, 1966. Б. Конески, Речник на македонскиот јазик со српскохрватски толкувања, I-III,

Скопје, 1961-1966. D. Korkut, Makbul-i arif (Potur Šahidija) Uskufi Bosnevije, Glasnik hrvatskog

Zemaljskog muzeja u Sarajevu LIV, 1942/1943.Kur'ran, prev. B. Korkut, II izdanje, Zagreb, 1993. A. Lakišić, Bosanski kuhar, tradicionalno kulinarstvo u Bosni i Hercegovini, Sarajevo,

1975.Б. Митровић, Речник лесковачког говора, Лесковац, 1984. New Redhouse, Turkish-english Dictionary, Istanbul, 1968.З. Орфелин, Искусни подрумар, Панчево, 1885, фототипско издање Београд -Г.

Милановац, 1986.Ђ. Поповић, Турске и друге источанске речи у нашем језику, Гласник СУД 59,

Београд,1884. Љ. Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему, Матица српска, Нови Сад,

1996.Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, JAZU 55, Zagreb, 1952.F. Steingass, A comprehensive Persian-english Dictionary, Librairie du Leban Publishers,

1892.А. Стојановски, Неколико закона о тржишној такси и царини Солуна у XVI веку,

ЈИЧ 3, 1969. С. Тановић, Српска народна јела и пића из Ђевђелијске казе, СКА, СЕЗ књ. 32,

Живот и обичаји народни књ. 14, Београд, 1925.С. Тројановић, Тајни језици, Јужнословенски филолог, V, 1925/26.Р. Фабијанић, Народна исхрана у Дрежници, ГЗМ 38, Етнологија, Сарајево, 1983.Р. Фабијанић, Народна исхрана у тешањском крају, ГЗМ 41-42, Сарајево, 1987. М. Филиповић, РАМА, проматрања о привреди, саобраћају и насељима, пос. изд.

Српског Географског друштва св. 29, Београд, 1951. Евлија Челеби, Путопис, одломци о југославенским земљама, превео, увод и

коментар написао Х. Шабановић, Сарајево, 1967.A. Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo, 1965.


250 251

Олга Зиројевић

PhD Olga ZirojevićBelgrade

Owing to the Islamic attitude regarding wine (that forbids its consumption), grapes were used for making a whole variety of sweets and beverages (that is done even today): beside jam (originally, it was a cooked must- so called mosht), there is also and recel dish (rechel), so called cufter (grapes and plums cake-köfter), must (muüselles), hardaliya wine (hardaliyye), ramazaniya wine, sherbet, brine (turshu) and vinegar (sirke). In different times and places other fruits were used as well (with or instead of grapes) like apples, pears, plums, pumpkins, squash etc. Along with linguistic materials or adequate dictionaries, all available ethnographic materials were used together with the official ones like the Ottoman provenience (decrees, canons). Notes of contemporaries (Bartholomew Georgievich, Evliya Celebi, Zachary Orfelin, and unavoidable Bosnian Cuisine) were very helpful too, and all that just to reveal the secrets of cooking these almost forgotten old time sweets and beverages.

MUST AND JAM

252

Марта 2010. године биће сто година од када је краљ Петар I Карађорђевић посетио манастир Хиландар. Овај историјски догађај, по мени, није довољно осветљен у стручној литератури. Долазак краља у манастир Хиландар веома је значајан за историју манастира, као и за Краљевину Србију. Краљева посета манастиру у првој деценији ХХ века стављена је у контекст политичких, друштвених и економских превирања у тадашњој Краљевини Србији.

О овом историјском догађају до сада је писао Ђорђе Митровић у 1Зборнику Историјског музеја Србије, проф. Драгољуб Р. Живојиновић у


Апстракт: Рад представља политичко-дипломатско путовање краља Петра I Карађорђевића у Петроград, Цариград и манастир Хиландар, на основу описа пешадијског потпуковника Ђурађа Јосифовића, команданта Краљеве гарде, који је био све време у краљевој пратњи. Боравак краља Петра у Хиландару 1910. године, као један од најважнијих догађаја у историји манастира, пропраћен је бројним новинским чланцима, фотографијама и сачуваним архивским подацима. Фотографије о дочеку краља Петра чуване су у кули Светог Ђорђа. Новембра 1973. године пронашла их је етнолошка екипа Хиландарског одбора САНУ.

Кључне речи: Краљ Петар I Карађорђевић, Петроград, Цариград, манастир Хиландар, фотографије

УДК 321.61:929 Karađorđevic P. I322 (497.1) „1910“

Ранко БаришићЕтнографски музеј у Београду

ПОЛИТИЧКА И ДИПЛОМАТСКА МИСИЈАКРАЉА ПЕТРА I КАРАЂОРЂЕВИЋА

У ПЕТРОГРАДУ, ЦАРИГРАДУИ МАНАСТИРУ ХИЛАНДАРУ 1910. ГОДИНЕ

1Ђорђе Митровић, Истраживања сарадника Историјског музеја Србије у манастиру Хиландару, Прилози о манастиру Хиландару – поводом 800 година манастира, Зборник Историјског музеја Србије бр. 31 (Београд 2003) 73.

253

2Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, У отаџбини 1903-1914, књ. 2, Београд 2003, 447.

3Радмила Радић, Хиландар у државној политици Краљевине Србије и Југославије 1896 – 1970, Београд 1998, 68-69.

4Ако у тексту није другачије наглашено више о преузетим подацима видети у: Драгољуб Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, књ. I, II и III, Београд, 2003.

5Србске новине, бр. 53, година 11, Београд, субота, 1. јула 1844. 6Драгослав Страњаковић, Детињство, васпитање и школовање краља Петра, Југосло-

венски историјски часопис, III, 1-4 Београд 1937, 213-214.

2биографском делу посвећеном Петру I Карађорђевићу, као и Радмила Радић 3која се у једном од својих радова, такође, осврнула на овај догађај.

***Опис посете краља Петра Хиландару био би непотпун без увида у

његов живот пре доласка на престо Србије. Најобимнију студију до сада о његовом животу, а која представља основу за писање овог дела рада сачинио

4је Драгољуб Живојиновић.Краљ Петар I Карађорђевић се родио 29. јуна 1844. године у Београду, у

кући капетана и трговца Мише Анастасијевића. О том догађају и Србске новине су донеле вест: „Данас у јутро око седам сати наша Светла Књегиња

5Госпођа Персида родила је сина“. Рођење кнежевића Петра прослављено је у Београду и широм Србије. Том приликом приређено је велико славље уз много испаљених прангија и пушака, потрошене су и приличне количине вина, а коло се играло три дана.

Још од рођења другови су га звали кнежевић Пера. Био је трећи син од десеторо деце кнеза Александра и књегиње Персиде Карађорђевић.

Кнежевић Петар је растао у бројној породици, био је нежног здравља и често је побољевао. О неком његовом систематском образовању у то време није се могло говорити, што је изазивало забринутост околине. У то време у Србији систем образовања, шире гледајући, био је на врло ниском степену. Наиме, цела тадашња кнежевина Србија имала је свега 72 основне са још 26 државних и мањи број општинских и приватних школа. Већ од средине ХIХ века ова ситуација у систему образовања Србије се знатно променила. Тако Србија отвара преко 330 образовних установа нижег и вишег нивоа као што су лицеј, неколико полугимназија и гимназија, већи број трговачких и пољопривредних школа. Такође, оснивају се и школе највишег ранга као што су: богословија, висока школа и војна академија. То је време убрзане урбанизације у Србији док у руралним срединама још увек живи преко 90 % становништва.

Детињство је кнежевић Петар проводио у београдском конаку у којем је породица Карађорђевић живела. Будући несташан као свако мушко дете, Кнежевићу Петру је одређен приватни васпитач, познати путописац Матија

6Бан, пореклом Србин из Дубровника. У следећих неколико година породица ће му променити неколико васпитача. Поручник Ранко Алимпић, тадашњи професор тактике на тек основаној Војној академији, први је предложио план о будућем систематском образовању кнежевића Петра. Алимпић је у

свом предлогу написао: „Пробитачније би било кад се не би Св. Кнежевић онако приватним начином, и то цивилном човеку, а особиту странцу, на васпитање поверовао – јербо све ово неизмерно незгодан уплив на право и

7благопоспешно развиће Св. Кнежевића имати може“. У то време у Европи, па и у Србији, владало је мишљење да владар није комплетна личност ако није истовремено и командант војске. Стога, поред цивилног, морао је да поседује и солидно војничко образовање. Посебно је Алимпић указивао на могућу опасност да се кнежевићево васпитање повери странцу. Васпитање:

8„треба да је посве српско и за српска отношенија и остојателство удешено“. Током 1854. и 1855. године Јеврем Грујић је подучавао кнежевића Петра и књегињицу Јелену француском језику.

Да би добио што боље васпитање, кнез Александар, Петров отац, обраћао се преко Блазнавца различитим тада познатим научницима. Тако се Блазнавац обраћао за помоћ Фрањи Миклошићу, царском библиотекару у Бечу, затим писцу Вуку Стефановићу Караџићу као и проф. Кузманију. Кнежевић Петар је летње распусте проводио по Немачкој, Аустрији, Чешкој, Швајцарској, али често побољева. Школовање наставља у Швајцарској, што није било необично, јер су деца бољестојећих и угледних Срба тада одлазила на школовање у иностранство.

Крајем 1857. године долази до „Тенкине завере“, с циљем да се кнез Милош Обреновић врати из изгнанства на престо Србије. Годину дана касније, на заседању Светоандрејске скупштине, збачен је кнез Александар Карађорђевић, а кнез Милош Обреновић је поново враћен на престо Србије. Овај ванредни политички догађај из корена ће изменити живот кнежевића Петра, који је мимо своје воље постао изгнаник из сопствене домовине. Своје даље школовање наставиће у Швајцарској, да би касније постао питомац војне академије француске војске у Сен Сиру. Током боравка у иностранству кнежевић Петар је редовно посећивао храмове православне цркве, где год да је боравио, што је такође био део његовог животног опредељења. Током боравка у Паризу упознаје се са политичким и друштвеним реформама које су се спроводиле у Француској. Политички либерализам који је тада прострујао Француском, као и реформе произашле из тога, имале су велики утицај на младог кнежевића који се напајао тим новим и свежим политичким идејама. То је била својеврсна политичка школа за младог Карађорђевића који ће те идеје покушати да спроведе у дело више деценија касније, када је ступио на престо Србије.

У француско-пруском рату 1870-1871. године кнежевић Петар се борио у саставу легије странаца на страни Француске и ту показао своје научене војничке вештине из француске војне академије. Често је оптуживан да је учествовао у разним заверама и атентатима против Обреновића у Србији. Против његовог оца кнеза Александра Карађорђевића такође је подигнута

7Д. Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, У изгнанству 1844-1903. године, књ 1, Београд 2003, 15.

8Исто, 16.

Политичка и дипломатска мисија краља Петра I Карађорђевића у Петрограду...Ранко Баришић

254 255

оптужница у Пешти, те је он због тога био годину дана у истражном затвору. После дужег суђења конфисковали су му сву имовину у Србији. Неколико година касније Петар Карађорђевић узеће учешћа у побунама и устанцима у Босни и Херцеговини. У тим војевањима ће, такође, показати своје војничко умеће. Војнички се супротстављао далеко бројнијој аустроугарској и турској војсци, чије су државе имале империјалне политичке и економске интересе и циљеве у том делу Балкана.

У борбама за ослобађање српског народа у Босни и Херцеговини ометан је и од стране београдских власти које су желеле на сваки начин да га елиминишу, јер су се прибојавали његових могућих претензија на престо Обреновића. У устаничким борбама на територији тадашње Босне стекао је завидно борбено и животно искуство, неопходно потребно за даљу ослободилачку борбу. У историји је остало забележено да се поред бројних војвода и кнежевић Петар Карађорђевић, током 1875-1878. године, борио у Босанскохерцеговачком устанку под именом Петар Мркоњић.

После српско-турских ратова 1876-1878. године у Србији долази до економске кризе пропраћене политичким немирима. По варошима Србије испољава се велико народно незадовољство политиком владарске куће Обреновића. Обреновићи се у својој политици све више ослањају на Аустроугарску царевину, док се Црна Гора са своје стране ослањала на политичку и војну моћ Царске Русије, која јој је пунила буџет. Захлађују се и односи између влада Србије и Црне Горе. Додатно заоштравање доћи ће

91882. године када Кнежевина Србија постаје Краљевина. Проглашње Кнежевине Србије за Краљевину црногорски књаз Никола сматрао је личном увредом упућеном на рачун његовог књажевског достојанства, увредом упућеном на адресу Кнежевине Црне Горе као и црногорског народа. Неколико година касније Петар ће оженити ћерку црногорског књаза Николе, кнегињу Зорку. Ово венчање је дуже време припремано, али није прошло незапажено од српског двора и београдских власти. На све начине је покушавано да се венчање не обави. Кнежевић Петар је омаловажаван по београдској и страној штампи. Приписивана су му многа недела, као и покушаји државног удара у Србији и покушаји атентата на Обреновићеве.

Но, догађаји у Србији су се одвијали својим током. Љубавне афере краља Милана Обреновића, поништавање изборних резултата, укидање народне скупштине, прогон радикала, непотребни рат са Бугарском 1885. године који је завршен поразом, Тимочка буна, обележили су овај период српске историје. Сви ови ванредни политички догађаји су знатно дестабилизовали обреновићевску власт у Србији, како у политичком тако и у економском погледу, и довели до великих народних протеста. Ова дешавања изгледала су као идеална прилика да се искористи ситуација како би се кнежевић Петар домогао престола Србије. Године 1886. кнежевић је привукао велику пажњу јавности једним прогласом. Проглас је објављен у

новинама Петрограда, Пеште, Задра, Париза, Беча и у другим листовима широм Европе. Последње реченице из овог прогласа гласе:

Пустите да, спасимо Србију, да може кренути оним првим путем, на којем ће опет постати подпором србства и надом славјанства добрих господара и јунака, вјерна оставштинам и предаји дједова! На ноге, да опет освјетламо србско лице пред свјетом и народи, како бијеше свјетло

10пригодом ослобођења Србије! Уз Божју помоћ.Петров проглас је наишао на осуду српске владе и двора Обреновића

али је изазвао и велику узнемиреност и страх од његових претензија у Србији. И поред мањих политичких уступака, краљ Милан Обреновић 1889.

11године је абдицирао, а потом и напустио Србију. Пре тога Србију је напустила његова жена, краљица Наталија са малолетним сином Александром. Године 1890. Милан се враћа у Србију, поништава брак и

12тражи да се врати на престо. И поред тога у Србији се ситуација не смирује а потресају је разне корупционашке афере и скандали, поново избијају нереди на београдским улицама. Радикали би по сваку цену да се одрже на власти и покушавају да женидбом младог Александра Обреновића продуже власт а подржавањем њихове власти, спрече претензије кнежевића Петра I Карађорђевића на престо Србије. Тадашње стање у Србији најбоље

13приказује у свом писму Драги Ненадовић: „Овде је крш и лом. Нит се зна ко 14пије нит ко плаћа“.

Борба између намесника и радикала све више се заоштрава, па Народна скупштина, марта 1892. године, доноси закон којим се Милан искључује из породице Обреновић, а такође му се забрањује повратак у Србију. Следеће године долази до државног удара који је у ствари договорен са краљем Миланом Обреновићем, док млади Александар Обреновић себе проглашава пунолетним. Србија крајем ХIХ века пролази кроз тешка искушења, кроз каква није никад до тада пролазила.

Оваква политичка ситуација се коренито мења превратом 1903. године када завереници под командом мајора Драгутина Т. Димитријевића Аписа и групе официра окупљених око „Црне руке“ обарају с власти последње Обреновиће. Кнежевић Петaр Карађорђевић се враћа из иностранства. Године 1904. проглашен је за краља Србије. За сада нема поузданих података да је кнежевић Петар био у директној вези са превратницима 1903. године.

Владе Француске и Енглеске нису могле да се помире с оваквим расплетом догађаја и прекидају дипломатске односе са Србијом, док сва западна штампа оптужује краља Петра I Карађорђевића да је сео на „крвави престо“. Нису изостале ни бројне карикатуре на његов рачун. Краљ Петар I Kарађоревић је затекао изузетно тешко стање у Србији. Државна каса је била скоро празна.

9Историја српског народа: Од Берлинског конгреса до уједињења 1878 – 1918, шеста књига, први том, Београд 1994, 63.

10Д. Р. Живојиновић, нав. дело, 312.11Историја српског народа, 94. 12Исто, 109. 13Драги Ненадовић је био блиски рођак краља Петра I Карађорђевића.14Д. Р. Живојиновић, нав. дело, 364.


256 257

Аустроугарска се не мири с оваквим политичким обртом и врши све већи притисак на владу Србије. Избија анексиона криза која је пропраћена бројним политичким и војним притисцима од стране Аустроугарске царевине. Русија не прекида односе са Србијом али је не подржава. Краљ Петар I Карађорђевић предузима одлучне кораке како би пре свега умирио духове у Србији. Политичку сцену карактерише развој парламентарне демократије каква није била под Обреновићима у Србији, а коју краљ Петар I Карађорђевић омогућава, вероватно по угледу на парламентаризам који је имао прилике да види у Француској током свог школовања на војној академији. На економском плану дају се концесије француским фирмама на истраживању и коришћењу рудног богатства пре свега рудника у Бору. У Србији се гради железничка пруга од Ниша до Кладова. Београд се развија као значајан трговачки и извозни центар, пре свега живе стоке и прехрамбених производа, житарица и шљива и производа од шљива. Нагло се развијају градови Смедерово, Ниш и Лесковац који су такође извозно оријентисани. Градови у Србији су почетком ХХ века скоро сви добили струју.

Аустроугарска царевина, незадовољна оваквим економским развојем у овом делу Балкана, започиње царински рат 1906. године, односно економске

15санкције против Србије. Сматрала је да ће ове економске мере бацити Србију на колена a потом присилити краља Петра I Карађорђевића на абдикацију. Упркос царинском рату Србија доживљава до тада невиђен индустријски развој, процват трговине као и знатан развој пољопривреде. У овој фази трговина представља извор акумулације капитала који се банкарским каналима постепено пребацује у развој индустрије. Српски извоз и трговина усмеравају се ка западноевропском тржишту а најважније је да се уклања аустроугарско посредништво у увозној трговини. Целокупно кредитирање извоза се концентрише у неколико банака. Отварају се нови трговачки и извозни путеви, и то реком Дунав, као и преко луке у Солуну. Тако 1904. године Србија има укупно 93 предузећа са инсталисаних 3.690 коњских снага. Шест година касније на територији Србије ради 428 предузећа са преко 24.000 инсталисаних коњских снага. Вредност производа је скочила са непуних 9 милиона дин. у 1904. години на преко 74. милиона дин. у 1910. години. Све се то одвија под притиском царинског рата

161906–1911. године наметнутим од стране Аустроугарске царевине. Иако под сталном паском и критиком влада Француске, Енглеске,

Русије и Немачке као и њихове штампе, суздржаности Италије и других европских земаља, краљ Петар I Карађорђевић предузима одлучне кораке да Србију извуче из политичке и дипломатске изолације. Занимљиво је да нико није доводио у питање Петрово право на престо Србије (бар не јавно) али метод доласка на власт нико није прихватао. Царској Русији се, пак, још додатно није допадало „превелико демократско понашање“ краља Петра I

Карађорђевића а које је вероватно настало под утицајем француских напредних и либералних политичких идеја прихваћених из времена његовог школовања и боравка у Француској.

Године 1910. предузимају се опсежни дипломатски кораци да се краљ Петар I Карађорђевић прими у аудијенцију у Русију и Турску, моћне царевине које су имале великог утицаја на балканске политичке прилике. То је најважнији разлог да краљ крене на пут у обилазак ових земља, а у повратку са путовања посети и манастир Хиландар на Светој Гори у Грчкој.

На велики и значајан пут краљ Петар је кренуо у уторак 7. марта, а вратио се у среду 31. марта 1910. године у Београд. Ово занимљиво и значајно путовање описао је из сата у сат командант краљеве гарде пешадијски потпуковник Ђурађ Јосифовић, који је уједно био и пратилац

17краља Петра I Карађорђевића на овом путу. Изводи из његовог описа путовања следе даље у тексту.

Припреме за путовање одвијале су се под велом тајне. Нико није смео да зна тачан датум поласка, као ни циљ путовања краља Петра. Путовање је дуго припремано, јер је то тада била најстроже чувана политичка тајна. Тајна је била саопштена пешадијском потпуковнику Ђурађу Јосифовићу, коме није било лако да је сачува јер су се, пре свих, чланови фамилије а потом и многи познаници, пријатељи и најближи рођаци, као и „доброћудни брбљивци“,

18распитивали за живот и делатност краља Петра. После дужих припрема и неколико одлагања, краљ Петар I Карађорђевић са пратњом кренуо је на пут возом. Прво је ишао у посету Царској Русији 7. марта 1910. године.

У пратњи, поред краља Петра I Карађорђевића, били су председник министарског савета Никола Пашић, министар иностраних дела Милован Миловановић, шеф кабинета Драгомир Јанковић, начелник министарства иностраних дела Мирослав Спајлаковић, заступник маршала двора мајор Ђорђе Остојић, заступник управника двора мајор Петар Поповић, ордонанс официр краља Петра капетан Младен Лукићевић, секретар министарства

19иностраних дела др Драгомир (Милан) Шајиновић и др Свет. Миливојевић, као и аутор путописа и командант краљеве гарде, пешадијски потпуковник Ђурађ Јосифовић са још неколико пратилаца.

Пре поласка на пут, краљ је ради срећног пута са целом свитом присуствовао молепствију у Саборној цркви. Сви су били обучени у парадне униформе. После завршене молитве краљ са свитом је прошао Београдом и притом су га многи пролазници поздравили.

По кретању из Београда воз је кратко застао у Земуну, где су мађарски цариници радознало посматрали воз са краљевим грбом. Потом је воз кренуо кроз Срем. Аутор се присетио школских дана када је ишао на Фрушку гору и током пута уочио њезин врх Теочин. Подсетио се када је као ђак са Фрушке

15Историја српског народа, 176.16Исто.

17Ђурађ Јосифовић, Са Њ .В. Краљем Петром I, Петроград- Цариград- Св. Хиландар, мaртa 1910, Архив САНУ, бр. 14 337, 1.

18Исто, 2.19Архив САНУ 14 337, у заградама, дописано руком, 2.


258 259

горе гледао у даљину и погледом тражио Авалу. Путовање преко Новог Сада и Суботице је брзо протекло у разговору и краћим задржавањима. Успут су бројни људи бурно поздрављали краља Петра. Воз није ушао у Пешту већ је прошао кроз Ференц-варош и стигао у Ке-Бању.

У понедељак 8. марта, око 3 ујутру, краљев воз је дошао у место 20Границу у Русији. Лепо расположење током пута у возу унео је маршал

двора који је певао француске мелодије. У станици Честохов, краљ је у возу примио српског конзула Сајдла. Исто поподне воз је стигао у Варшаву. У Варшави краљ са свитом мења воз и прелази у воз руског цара. Краљевој свити ће бити додељени као пратња руски официри из гардијског Преображенског пука. На варшавској станици краљ Петар I Карађорђевић са свитом поздравља почасну чету руске царске војске. Том пригодом војна музика је одсвирала један руски марш, а потом српску химну. Пушчана радња почасне чете „предпрси“ изведена је до савршенства, као и војнички рапорт што је на госте оставило посебан утисак. Од Варшаве до Царског села путовање је трајало 24 сата. Сваки члан свите имао је у царевом возу засебан купе. За ручак су сервирана хладна јела и пирошке. Командант краљеве гарде Ђурађ Јосифовић је имао прилике да проба и оригиналну традиционалну руску вотку и квас. Слободно време је прекратио читајући француску књигу

21Lectures Choisis par Charles Bigot.Руски предели кроз које су путовали били су прекривени снегом. У

станици Луга застали су десетак минута. То место су Руси звали „пијана Луга“ јер има 70 кафана, а само једну цркву! Вожња царевим возом је била врло удобна. Деветог марта поподне, нешто пре 5 сати, гости су приспели у Царско село. Сачекао их је царски ескадрон црвених Козака који су јахали арапске коње, а имали су велике црне шубаре на главама. Били су обучени у црвене кафтане, за појасом су имали кинџале-бодеже, а са стране су били опасани шашкама-сабљама. У десној руци држали су карабине, у левој узде.

Најзад се видео руски цар „Самодржац“ који је стајао „...сам и одвојен 22испред своје сјаjне свите“. Музика је интонирала химну краљевине Србије.

Краљ Петар je са руским царем прошао испред постројеног почасног ескадрона. Потом су сви кренули у посету царици. Свита је примљена у Великом дворцу у којем је било пуно прекрасних дворана, све једна већа и лепша од друге.

У једној од дворана Великог дворца краљ Петар је представио чланове своје пратње руском цару на француском језику. После пријема цар се одвезао у Александров дворац а пратња се сместила у полукрила.

Увече на гала-динеу командант краљеве гарде потпуковник Ђурађ Јосифовић одликован је орденом Свете Ане II степена. Том приликом измењане су здравице, прво руског императора, а потом краља Петра. У својој здравици краљ Петар је поздравио његово царско величанство, целу

царску породицу, наследнике царевиће, цео царски дом као и велику царску Русију. Том приликом и остали чланови краљеве свите су били одликовани царским руским одликовањима.

Сутрадан пре подне, пред одлазак из Великог дворца, сви чланови пратње су се фотографисали са краљем Петром за успомену. Истог дана, 10. марта по подне, допутовали су царевим возом у Петроград. На перону Петрограда сачекала их је постројена почасна чета Павловског пука, као и бројна свита великих кнежева и достојанственика. На дочеку су били и припадници српске колоније који су поздравили краља Петра и његову пратњу. Потом су отишли у Зимски дворац. Јосифовић описује дворане Зимског дворца, усхићен је њиховом величином и лепотом као и дочеком. Пред одајама где је био смештен краљ Петар, посебно запажа чувара, дивовског црнца у источњачком оделу. То је био обичај још из времена Катарине Велике и било их је још осам на служби у Зимском дворцу. Пратња је у Зимском дворцу дочекана с вотком и квасом. Такође су били у посети краљици мајци коју су поздравили. Потом су били на пријему у дворцу код велике кнегиње Марије Павловне.

Једанаестог марта Ђурађ Јосифовић је добио задатак да разноси краљеве посетнице страним посланицима. Потом су сви заједно посетили Петропавловску тврђаву. Такође су посетили и Свети храм. На гробове Александра II и Алексaндрa III, краљ Петар је положио венце, а посетио је и друге цркве. Те вечери је ишао на балетску представу у Марински театар. Следећи дан прошао је у разгледању Зимског дворца и Ермитажа. Остали дани су пролазили у пријемима и путовањима од Царског села до Петрограда. Тринаестог марта краљ је цео дан имао примања од стране разних руских великодостојника и страних делегација и представника српске колоније у Русији.

Већ 14. марта краљ је са свитом био у Москви. После дочека војног ескадрона на железничкој станици отишао је у двор а онда је обишао цркву Арханђела Гаврила. Потом је посетио и манастир Чудов а нешто касније је отишао и у Кремљ. При обиласку цркава и храмова краљ је врло детаљно прегледао њихове иконе и олтаре. Као и у Петрограду, краљ је и у Москви ишао у позориште на балетску представу. Већ следећег дана, 15. марта, краљ је посетио српско Подворје у Москви где је лепо дочекан бурним аплаузом. Поздравни говор одржао је архимандрит Михаило Петровић, настојатељ српског Подворја који постоји још од 1873. године. Краљ Петар са свитом је кратко боравио и у редакцији најтиражнијег руског листа Руско слово.

У уторак 16. марта, краљ и његова свита допутовали су у Кијев. На успутној станици Бобрик, краљу је као добродошлицу принео хлеб и со председник општине. Пре доласка у Кијев из даљине се видео храм Свето-Андрејски Сабор. У Кијеву су железничка станица и градске улице биле окићене руским и српским заставама, био је то прави народни дочек. На станици је била постројена почасна чета, а краља Петра дочекали су многи генерали и други великодостојници, као и представници српске омладине.

20Место Граница је данас у Пољској које је тада била у саставу Русије.21Архив САНУ, бр. 14 337, дописано руком, латиницом, 10.22Архив САНУ, бр. 14 337, 13.


260 261

После пријема краљ се упутио у градско позориште где је хор отпевао српску а потом руску химну. После тога гледали су један чин из опере Живот за Цара и део италијанске опере, да би се после другог чина краљ вратио у двор.

Следећег дана свита је отишла у храм Свето-Андрејског Сабора где су обишли његове ризнице. Потом су посетили мушку гимназију где су их ученици дочекали песмом, музиком и рецитацијама, а одмах потом су обишли и женску гимназију. Поред обавезних примања краљ је са свитом обишао и друге православне храмове у Кијеву. Унутрашњост свих православних храмова му се јако допала. Где год да су се кретали, становници Кијева бучно су и радосно поздрављали краља и његову пратњу.

На станици у Кијеву срдачно су се опростили од званичних представника и чланова српске колоније. После изванредног пријема у Кијеву делегација је кренула возом за Рени, луку на обали Дунава.

Ноћ између 17. и 18. марта краљ са свитом, у пратњи руских официра, провео је на путу, у возу. Пруга којом су путовали према Ренију изграђена је 1877. године, пред Руско-турски рат. Имала је велики стратегијски значај, те је стога изградња завршена за свега 52 дана. У луци Рени, краљевску делегацију је дочекала маса света која је клицала у знак поздрава. У царев воз први је ушао митрополит Серафим из Кишињева кога је краљ примио. По изласку из вагона краља је дочекао српски посланик у Букурешту Михајло

23Ристић. Ристић је уједно и представио адмирала румунске флоте који је у име румунског краља поздравио краља Петра. Том приликом краља Петра је поздравио и делегат Дунавске комисије из Турске. Представници Бесарабијске губерније поздравили су краља хлебом и сољу. Рибари из Ренија поклонили су краљу једну велику рибу и кавијар. У луци Рени краљ је лепо испраћен од мноштва народа који је га је поздравио овацијама. Из Ренија је краљ Петар послао поздравни телеграм руском цару и захвалио се на гостопримству и срдачном пријему. Изразио је сву своју захвалност у своје лично име и у име Србије. Руски цар је одговорио телеграмом у којем се захваљује краљу Петру на посети, а изразио је најлепше жеље за срећу и напредак Србије.

У Ренију се краљ са свитом опростио од својих руских пратилаца и укрцао на брод звани „Рус“. Испред брода пловила је торпедњача румунске дунавске флотиле која је показивала пут „Русу“. Кроз бугарски део Дунава краљева свита се пресвукла у цивилно одело јер су путовали „инкогнито“.

Код Сомовита, у суботу 20. марта, искрцали су се с брода и прешли на воз. Ту их је дочекао отправник послова краљевине Србије др Милан Милојевић и Вуковић који су дошли да поздраве високе госте. Са јахтом „Крум“ бугарског краља, пребацили су се на копно. На јахти је краљ Петар примио поздраве од изасланика бугарског краља, а потом се запутио на воз. На софијској железничкој станици, краља са свитом поздравили су бугарски министри у име краља Бугарске.

У Пловдиву је краљ Петар у возу примио бугарског краља. Границу су прешли код Мустафа-Паше после поноћи. Пре тога облаче се униформе да би поздравили батаљон турске војске који је постројен у знак поздрава на станици. У недељу 21. марта путовали су кроз долину реке Марице ка Цариграду и ту је Ђурађ Јосифовић видео караван камила. На пограничном месту сачекали су их српски посланици у Цариграду, као и већи број турских великодостојника. У целој маси света истицала су се деца, дечаци и девојчице, сви обучени у бело са заставицама у рукама којима су махали. Одмах после тога угледали су Мраморно море што је био знак да је Цариград близу. Прошли су и поред историјског места Сан-Стефано у коме је

24 склопљен познати мировни уговор. У свим успутним станицама маса народа излазила је да дочека краља и његову свиту. Свуда су се чули узвици на грчком језику: „Зито!“ (живео). Тако је било и у малој станици „Кучук-Чекмеџе“ (што значи мала фијока). Непосредно после тог дочека стижу у железничку станицу у Цариграду.

Краља сачекује престолонаследник Изедин Ефендија испред разапетог чадора. Око њега су многе паше, бејови, коласи, јузбаше и бимбаси. На перону је почасна чета војника са пушкама „предпрси“. У 400 година старом шатору, застртом персијским ћилимима сачекао их је султан Мехмед V који се са свима руковао. Потом су гости прешли на султанову јахту која их је превезла до палате Долма Бакче на Босфору. И ту је било пуно људи који су клицањем и пљескањем поздрављали високе госте из Србије. Такође, много је људи било у чамцима који су пратили султанову јахту и клицањем и махањем поздрављали госте. У знак поздрава грувале су топовске салве са турских ратних бродова. Постројена чета војника је сачекала краља Петра I Карађорђевића и његову свиту испред палате Долма-Бакче. Султан у свом обраћању гостима никад није говорио на страном језику, већ увек на турском и искључиво преко тумача. Здравица и поздравних говора није било јер султан никад није изговарао здравице.

У понедељак 22. марта краљ се са свитом на султановој јахти „Сејдулу“ упутио на Фанар где је становао патријарх. Стално их је пратила маса света на чамцима бучно поздрављајући високе госте из Србије. У Патријаршији је госта дочекао патријарх Јоаким III са 12 митропoлита, а био је присутан цео Св. Синод и још 30 архимандрита. Свечану литургију је у цркви служио лично патријарх са митрополитима. Патријарх је по завршеној лиругији пригодном беседом поздравио краља Петра коју је превео јеромонах Варнава Росић, будући патријарх Српске православне цркве.

Патријарх је овом приликом поклонио краљу Петру орден Византијског орла са брилијантима и једну икону. Краљ је, пак, одликовао патријарха орденом Карађорђеве звезде првог реда са брилијантима, затим редом свих 12 митрополита, чланове Светог Синода, орденом Светог Саве првог реда, Никодимског владику орденом белог орла првог реда и владику Велешко-дебарског Варнаву орденом Светог Саве другог реда. Такође је краљ Петар

23Архив САНУ, бр. 14 337, 15. 24Санстефански мир склопљен је 3. марта 1878. године између Русије и Турске.


262 263

богато даривао патријаршију. Ова посета је лепо описана у листу:La Turquie- француски лист, од 22. марта 1910. године.Православни суверен на Фанару.Његово Величанство краљ Петар могао је јуче констатовати са

колико симпатија српска нација може рачунати на грчке православце. Пријем који је имао на Фанару са Екуменским Патријархом је превазишло више него што је очекивао. Његово Величанство му је рекло а цео свет се могао уверити у ентузијазам којим је краљ (Петар) био одушевљен

25знатижељом света. После пријема отишли су у српско посланство, а потом у турску војну

академију. Исто поподне краљ Петар је имао велико примање представника највиших турских војних и цивилних власти.

У уторак 23. марта заказан је дипломатски пријем на који су дошли султан са престолонаследником, акредитоване дипломате, као и сви високи цивилни и војни достојанственици Турске. Потом је краљ са свитом посма-трао параду турске војске на једном цариградском пољу. И једна јерменска бригада је узела учешће у овој паради. Следећи дан је прошао на султановом двору, у пријему делегације турског парламента као и страних дипломата.

Четвртак 25. марта краљ је са пратњом провео у разгледању Јаничарског музеја а обишао је и неколико џамија. Такође је посетио и Аја Софију, као и дворац Топхану. Тог поподнева са султанове јахте „Сејдулу“ гости из Србије посматрали су Цариград с мора.

Петак 26. марта био је последњи дан боравка краља Петра у Цариграду. Тог дана тачно у подне са једног балкона краљ Петар са пратњом посматрао је свечани султанов поход у џамију који се врши сваког петка. Том приликом владари су измењали поздраве. Исто поподне гости су посетили Безистан.

Субота 27. марта је прошла у путовању на султановој јахти „Ертогрул“, а чији назив у преводу значи „праведан човек“. Кренули су јахтом од Цариграда, потом су упловили у Мраморно море, прошли Дарданеле, затим су ушли у Егејско море како би допутовали до Свете Горе. Успут их је пратила

26турска крстарица „Берки-батвет“ у преводу „Светлост величанства“.У недељу 28. марта јахта са краљем и свитом се усидрила у заливу

Хиландарског пристаништа. Није могла прићи пристаништу због плитког мора исто као ни крстарица која је била у пратњи. На брод је упућена једна делегација монаха која је поздравила краља Петра I Карађорђевића и његову свиту у име братства манастира Хиландара. Са јахте се добро видео манастир Свети Василије на обали, као и кула краља Милутина која је била покривена дрвеним кровом. На пристаништу је чекала делегација монаха са почасном

27четом турских војника. Високи гости из Србије се пребацују чамцима са јахте до пристаништа.

У једном чамцу са само једним чланом у пратњи налазио се краљ Петар, док

су веслали турски војници под пуном ратном опремом. На пристаништу их је сачекао са десне стране шпалир монаха у црним ризама са камилавкама на глави, а са леве стране стајала је почасна чета турских војника са пушкама и униформама плаве боје. Нетом после тога војници су се постројили у полукружну формацију, јер није било места, а монаси су се повукли нешто уназад и тако су сви фотографисани. У задњем делу ове фотографије види се фотограф, а претпоставља се да је то Иван Иваноски из Кареје који је, такође,

28ангажован на снимању дочека краља Петра.Краљ се са свитом упутио пешке ка Хиландару, праћен монасима и

турском почасном четом. У непосредној близини где је цар Душан засадио маслину и краљ Петар је засадио две маслине и два кипариса, за успомену на

29свој долазак. Том приликом већи број монаха тискао се да види краља Петра из близине што је забележено на једној од фотографија. На полеђини те фотографије је натпис: „Њ. В. Краљ Србије Петар I. приликом посете

30Хилендару 1910. године сади маслину код ’Царског Крста’“. Отац Василије архимандрит манастира, поздравио је лепом беседом краља Петра на улазу у манастир и поднео му икону ради целивања. При уласку у манастир одржано је кратко молепствије. Улаз у манастир је био посебно украшен за ту прилику. Стављен је натпис изнад улаза:

„БЛАГОСЛОВ Св. СИМЕОНА (НЕМАЊЕ) и Св. САВЕ НЕКА ПОЧИВА НАД ТОБОМ И ДОМОМ ТВОЈИМ“

Улаз је посебно украшен двема заставама које су вертикално падале. Са десне стране је била српска, а са леве турска застава. На врх застава су стављене фотографије владара, а све је било обрубљено као какав славолук, маслиновим и ловоровим лишћем. И крст изнад улаза у манастир је био направљен од маслиновог и ловоровог лишћа. Цело двориште у манастиру је било посуто маслиновим и ловоровим лишћем.

Потом је краљ Петар отишао у Саборну цркву, а затим се упутио у манастирску салу. Ту је примио делегације из неколико светогорских манастира и то руског Светог Пантелејмона, бугарског Зографа и других. Из бугарског манастира монаси су му донели на поклон једно јеванђеље и уручили позив да посети Зограф.

Заједничка фотографија краља Петра I са пратњом и манастирским 31братством снимљена је испред Саборне цркве. На тој фотографији се види у

25Архив САНУ, бр. 14337, 68. 26Архив САНУ, бр. 14337, 83.27У то време Света Гора је била под Турском доминацијом.

28Фотографија објављена и у: Сава Хиландарац, Историја манастира Хиландара, Београд 1997. Слична фотографија објављена у: Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, књ. 2, Београд 2003.

29Овај податак наводи Ђурађ Јосифовић, Архив САНУ, бр. 14337, 86.30Из натписа на полеђини фотографије види се да краљ Петар није засадио маслину код

Душанове маслине већ код Царског крста. Царски крст се налази на почетку шуме коју је засадио монах Сава Хиландарац – Чех. Та два места су на путу за Хиландар и доста су удаљена један од другог. Слична фотографија објављена је у: Радмила Радић, Хиландар у државној политици Краљевине Србије и Југославије 1896-1970, Београд 1998.

31Фотографија објављена и у Р. Радић, Хиландар у државној политици Краљевине Србије и Југославије 1896-1970, Београд 1998.


264 265

средини краљ Петар I, а са леве и десне стране су чланови његове пратње, потом велики број монаха као и већи број турских официра и војника. На десној страни на фотографији је један дечак са фесом на глави, што је врло чудно јер је мушкој деци до 18 година забрањен долазак на Свету Гору по светогорским правилима. С обзиром на то да су Турци тада владали Светом гором, од тог правила се изгледа одустало.

Потом је дошао на ред и ручак. Све на трпези је било посно а понајвише су се јели морски плодови, ракови и октоподи. Тог поподнева краљ Петар I Карађорђевић је разгледао знаменитости које чува манастир Хиландар. Видео је драгоцености као што је Часни крст кнеза Александра, затим патарица cветог Саве коју је добио од ујака Алексеја Комненовића, видео је заставу цара Душана, троугластог облика која је била увијена у платно. Помно је прегледао манастирску библиотеку коју му је показао чувени монах Сава Хиландарац, пореклом Чех. Такође је разгледао и келије у којима калуђери живе. Тог дана су сви чланови пратње рано отишли на починак пуни пријатних утисака.

Понедељак 29. март је био други дан боравка краља Петра и његове пратње у манастиру Хиландару. Скоро целе ноћи су звонила звона јер је те ноћи пет искушеника пострижено. Ујутру, обилазећи просторије Хиландара, командант краљеве гарде Ђурађ Јосиповић видео је како отац Василије, архимандрит Хиландара, упућује у нови калуђерски живот пет младих постриженика. Калуђери су метанисали тако што су се често спуштали на под коленима и рукама а главом додиривали архимандрита. Сви су на себи имали нове ризе. Овим чином су се заветовали да ће остати вечито у манастиру и да их само смрт може одвојити од манастира. Млади калуђери пришли су оцу Василију и осталим старцима и пољубили им руку. На крају их је отац Василије редом благословио, те је овим обред био завршен.

То преподне краљ Петар је помно прегледао старе хрисовуље. Добио је на поклон од монаха две Богородичине иконе које су биле у поседу манастира. Сви чланови свите су добили од монаха крстиће за децу. Боравак у Хиландару краљ Петар је искористио да га дарује. Поклонио је манастиру

32500 наполеона у тадашњој вредности од 52.500 гроша. Поред тога, поклонио је још 10.000 динара за увођење општежића у манастирско братство. Још 5.000 динара је дао за унапређење винограда близу мора о коме се старао отац Василије. Још један значајан поклон краљ Петар је дао

33манастиру – крст у вредности од 6.000 динара. Приликом одласка краља Петра из Хиландара сва су звона звонила.

После молепствија у Саборној цркви, свита окружена калуђерима упутила се пешице ка пристаништу. Успут су обишли виноград о коме је водио рачуна отац Василије. На пристаништу су се опростили, а на броду је краљ Петар дао потпуковнику Ђурађу Јосифовићу своју фотографију с тим да је преда оцу Јоакиму, архимандриту руског манастира Светог Пантелејмона.

Поподне тог дана јахта је отпловила носећи високе госте Егејским морем ка Солуну. Прошли су поред Есфигмена и врха Атоса који је био прекривен снегом, а са леве стране оставили су Тасос и Самотраки.

У уторак 30. марта после поноћи, јахта је пристигла у солунску луку. Јахту су окружили чамци са Грцима као и један чамац са припадницима српске колоније који су поклицима „Живео“ поздравили краља Петра. После посете солунском валији краљ је посетио цркву Светог Димитрија, претворену у џамију. Пролазећи кроз Солун краљ Петар је свуда лепо поздрављен од народа. Поред кеја на пристаништу под шаторима приређена му је закуска. После тога краљ се пешице са пратњом упутио у обилазак штала подигнутих о трошку краљевине Србије. У тим шталама се држала стока која се извозила из Србије за Египат и Италију.

Ово путовање није имало само политичко-дипломатски карактер већ и привредни, јер је Србија била под ударом аустроугарског царинског рата (санкција). По завршеном разгледању краљ се упутио ка железничкој станици, орпостио се од турских великодостојника и чланова српске колоније. Возом је кренуо за Београд, а успут је свуда лепо поздрављен од народа. Путовао је пругом кроз Ђевђелију, Скопље, Врање, Ниш према Београду.

У среду 31. марта, после 24 дана проведених на путу, краљ Петар је 34допутовао са пратњом у Београд. По доласку у Београд одвезао се

Карађорђевом улицом, поред Калемегдана, у Саборну цркву, где је присуствовао кратком молепствију.

* * *

Дочек краља Петра у манастиру Хиландару снимало је неколико фотографа. А. Д. Баубин из Солуна чији се албум са 50 фотографија чува у Војном музеју у Београду. Као фотограф ангажован је од стране српског конзулата у Солуну. Фотограф Иван Иваноски из Кареје је, такође, снимао а ангажовала га је Хиландарска управа. И фотограф В. Хрисопулос је био у прилици да фотоапаратом пропрати посету краља Петра I Карађорђевића

35Хиландару. Његов жиг се распознаје на неким од снимљених фотографија.Фотографије снимљене приликом дочека краља Петра које су остале у

Хиландару пронашла је етнолошка екипа истраживача у кули Светог Ђорђа новембра 1973. године. Биле су у врло лошем стању, неке су биле слепљене јер су стакла на прозорима куле била поломљена, па је у тој просторији било доста влаге. Такође, на једном броју фотографија почела је да се видно разлаже позадина, а биле су и изгребане. Једини начин да се ова драгоцена документа спасу био је да се све фотографије пресниме. Будући да је етнолошка екипа првенствено сакупљала предмете и инвентарисала их, остављено је за неки каснији долазак да се фотографије детаљније

32Ђ. Митровић, нав. дело, 73.33Р. Радић, нав. дело, 69.

34Архив САНУ, бр. 14 337, 95.35Ђ. Митровић, нав. дело, 74.


266 267

прегледају и пресниме. О том налазу обавештен је секретар Хиландарског одбора САНУ Гордана Бабић. Године 1980. фотографије са корицама албума снимио је Драган Булатовић, тада кустос и члан екипе Музеја примењене уметности у Београду, који ми је уступио преснимљене фотографије и коме се овом приликом топло захваљујем. Фотографије је снимио В. Хрисопулос.

Три месеца после боравка краља Петра I Карађорђевића у Хиландару остало нам је писано сведочанство Љубомира Милетића. Љубомир Милетић је био пријатељ познатог историчара Константина Јиречека и током јуна 1910. године боравио је у Хиландару и Светој Гори са једном екскурзијом. Отуда је писао Константину Јиречеку у чијој архиви је остало следеће писано сведочанство: Света Гора је сада скоро сасвим руска, најлепши, најбогатији и најактивнији манастири и ћелије су руски. Од грчких манастира још је само Ватопед способан за живот, а други одржавају само оскудан живот, јер нити су калуђери више калуђери, нити има народа који их поштује да посећује манастире и да их помаже. Бугарски Зографски манастир је добро - има богатства и младо покољење калуђера - сви су из Серске и Солунске области, који живе световним идеалима својих саотечественика. Хиландарски манастир, где смо преспавали једну ноћ, највише је за жаљење; калуђери су морално пали, све Бугари, без образовања и националне свести, највише предани лености и пијанству. Имају 3-4 калуђера који су послати из Србије, они управљају манастиром, али он пропада. Уверен сам да ће га Руси ускоро купити пошто ипслате 10.000 лира дуга који сада има. Другога излаза нема, а Србија узалуд харчи новац и мучи се да га уздигну и да

36од њега направи оно што је био некада.

36Ђ. Слијепчевић, Хиландарско питање у ХIХ и ХХ веку, Келн 1979, 199.37Т. Лазић, Споменик краљу Петру I Карађорђевићу у Бијељини 1937 – 1993, Спомен

места -историја – сећања, Етнографски иснтитут САНУ, Зборник 26, Београд 2009.38Исто, 34.

Ranko BarišićEthnographic Museum in Belgrade

I tried to present life of King Peter I Karadjordjevic through this paper, together with his education in Serbia and later abroad, his struggle to liberate Serbian people in Bosnian-Herzegovina upraise where he had took part as a duke Petar Mrkoniic. King Petar I Karadjordjevic was a Serbian throne aspirant and cast away from Serbia banished by the Obrenovic Dynasty.

In 1903 after the upheaval he returns to Serbia and next year, 1904, he was crowned King of Serbia. He rose to the throne in very complex political and economic circumstances for Serbia. Western forces terminated diplomatic relations with Serbia, and Petar I Karadjordjevic was accused of 'having seated on bloody throne'. To exit political, diplomatic and economic crisis he went for a trip to Russia, Turkey and Monastery Hilandar on the Athos.

This political-diplomatic trip of King Petar I Karadjordjevic was described in details by infantry lieutenant colonel Djuradj Josifovic, a commander of King's Guard that was in King's escort all the time. Besides the manuscripts, the paper used photos found by ethnological team of Hilandar board of the SASC in a tower of St. Djordje in Monastery Hilandar.

POLITICAL AND DIPLOMATIC MISSION OF KINGPETER I KARADJORDJEVIC IN PETROGRAD,

CONSTANTINOPLE AND HILANDAR MONASTERY IN 1910


268 269

Слика 1 Долазак краља Петра на пристаниште

Figure 1 Arrival of King Petar to the dock


Слика

2 Muster in the dock

2 Смотра на пристаништу

Figure

270 271

Слика

3 Planting of olive tree by the royal cross

3 Сађење маслине код Царског крста

Figure


Слика

4 Reverse of Fig. 3

4 Полеђина слике бр. 3

Figure

272 273

Слика

5 Welcome in the Monastery Hilandar

5 Дочек у Хиландару

Figure


Слика

6 Joint photo in monastery yard

6 Заједничка фотографија у дворишту манастира

Figure

274 275

Слика

7 Send-off from monastery

7 Испраћај из манастира

Figure

Ранко Баришић

Слика

8 Cover pages of a photo album

8 Корице фотографског албума

Figure

276

Каменом из истог беловодског мајдана, крушевачка Лазарица и црква у селу Бела Вода повезују векове, прва каменом пластиком на фасадама из

11374. године, а храм у Белој Води каменим иконостасом из 1936. године. У оба случаја клесари су били у служби црквених потреба, што се није појављивало као препрека да се њихово деловање безрезервно и оправдано увршћује у породицу скулптуре. Недоумице и спорења настају због чињенице да је од почетка новог века, па касније до данас, дрво постало претежно коришћени материјал за израду црквеног мобилијара, пре свега иконостаса. Из тога је проистекло схватање да је истодобно прекинуто и трајање српске скулптуре. Дрворезбарска, дуборезбарска обрада црквеног мобилијара не прихвата се као улог у њену непрекидност.


Апстракт: Каменом из истог беловодског мајдана, крушевачка Лазарица и црква у Белој Води повезују векове, прва каменом пластиком на фасадама (1374), а храм у Белој Води каменим иконостасом (1936). Дуборезно обрађене дрвене олтарске преграде замениле су камен у XVI и XVII веку, да би у епохи барока, у XVIII веку и касније, израстале увис и заклањале цео олтарски простор. Појавили су се гипс и метал, измичући пажњи усредсређеној на дрворезбарени позлаћени мобилијар који се и у многим случајевима тродимензионалне обраде нерадо сврстава у скулптуру. Препреку за то не представља ни превага орнаменталних мотива, у ствари, подређених литургичкој симболографији као и иконопис. Уследио је у ХХ веку повратак камену, тако да су Лазарица и Бела Вода својеврсни мостобран вишевековног трајања српске скулптуре.

Кључне речи: Лазарица, Бела Вода, беловодски пешчар, дрворезбарени и камени иконостаси, континуитет српске скулптуре

1Захваљујем се колегама Еми Радуловић, Звездани и Велибору Лазаревићу на подршци и помоћи да настане овај текст као подстрек за даља истраживања и објективна тумачења.

УДК 726.54 (497.11)271.22 (497.11) – 523.4

Др Миодраг ЈовановићБеоград

ЛАЗАРИЦА И БЕЛА ВОДА ЧУВАРИ КОНТИНУИТЕТА СРПСКЕ СКУЛПТУРЕ

277

2Исцрпно проучавање српског дрворезбарства садржи темељна књига Бранке Кулић о новосадским дрворезбарским радионицама у XVIII веку, такође, издвојена пажња посвећена је троновима. Видети: Б. Кулић, Новосадске дрворезбарске радионице у 18. веку, Нови Сад 2007. Такође, Тронови цркве манастира Крушедола, Нови Сад 2009.

3Б. Кулић, нав. дело, 47.4М. Јовановић, Скулпторски доприноси. Храм Успења пресвете Богородице у Панчеву,

Панчево 2008, 29-40.5Д. Медаковић, Српска уметност у XVIII веку, Београд 1980, 209, Б. Кулић, нав. дело,

120.6Б. Кулић, нав. дело, 136.7М. Јовановић, Српско црквено градитељство и сликарство новијег доба, Београд 2007,

174-178.

Разлози се темеље на одбојности Српске православне цркве да допусти тродимензионалне форме пластике, макар и не биле фигуралне. Губило се из вида да су средњовековни храмови рашке и моравске архитектуре садржавали и камене представе са људским и животињским фигурама (Студеница, Дечани, Бањска, Каленић). А опсежне верске реформе предстојале су тек у XVIII веку. Показало се да је тада, у барокној епохи, камен призиван, баш као што су у ХIII веку фрескисти евоцирали технику скупог мозаика, уцртавајући само растер коцкица музивног сликарства (Милешева). На дрворезбареним барокним иконостасима блистали су покриви позлате, али и мраморирања, сликарским дочаравањем да су

2олтарске преграде, певнице, престоли, израђени од камена. У моћне конструкције дрвених олтарских преграда у XVIII и XIX веку уношени су стубови носачи, архиволте, тимпанони, непримереног имитирања облика и мотива из каменог градитељства ренесансе и барока. Према једном архивском податку из 1733. године српска црква у Осијеку је имала

3иконостас од камена. Појавио се и гипс, продукт камена, од кога су изведени многи

иконостаси. Захвално се истичу два примера. Зидани иконостас у Успењској цркви у Панчеву на коме је арадски мајстор Михаило Јанић 1828. године

4орнаментални репертоар извео од гипса. Нешто раније, новосадски дрворезбар Аксентије Марковић је за звоник Алмашке цркве у гипсу извео

5Жртву Нојеву, придружујући се другим примерима каквим се оповргавају убеђења да није било ни представа људских фигура. У реторичкој напетости је изречено да су новосадски барокни дрворезбари одложили појаву

6скулптуре за наредних сто година. Међутим, први српски вајар на академском школовању, Димитрије Петровић, био је у Бечу тридесетих година XIX века, а велика тројка – Убавкић, Роксандић, Ђока Јовановић, активна је од осме деценије столећа.

Романтичарски историзам разгорео је тежње за обновом српско-византијског стила, највидљивије у црквеном градитељству, већ на првенцу, новој цркви у Смедереву. На истом смеру била је замисао архитекте Михаила Валтровића да за иконостас Ђорђа Крстића у бачком селу Чуругу изведе 1895. године мермерну олтарску преграду, инспирисан и студеничком

7скулптуром за детаље капитела и других пластичких апликација. Било је то

већ надомак Опленца, одакле су првобитни мермерни иконостас и престо (1912), поклоњени храму Александра Невског у Београду, а руски архитекта Николај Краснов већ 1928. године пројектовао нову олтарску преграду у

8потпуној евокацији средњовековних камених иконостаса. Неуспешно нудивши свој нацрт каменог иконостаса у Смедереву, Михаило

9Миловановић га је реализовао у Младеновцу (1927-1929) , а Смедеревци, уз помоћ Руса Андреја Папкова добили свечану камену унутрашњост целе

10цркве Светог Георгија. У исто време, 1936. године, камени иконостас добио је и храм Свете Тројице у Белој Води. Од домаћег пешчара топле племените боје, који је обавио много зидова на храмовима моравске архитектуре, на Лазарици, Дренчи, Наупари, Лепенцу, Раваници, Љубостињи, Руденици,

11Манасији, Каленићу, Велућу. О простирању и бројности камених иконостаса после Другог светског рата корисно сведочанство представљају они израђивани од беловодског камена, у манастиру Озрену, у Моштаници, Шипову, Гламочу, Језеру код Јајца, Пaлачковцу код Бања Луке, Доњем Карину код Шибеника, Јасеновцу, Стублу код Краљева, Петројеву код

12Смедерева, Ђунису.Посебан значај имају савремени беловодски клесари. У њиховом

начину рада згуснута су искуства вишевековне праксе мајстора, од Лазарице до данас, тако да њихови поступци представљају „поуздан ослонац за реконструкцију начина рада моравских клесара у другој половини XIV

13века“. Водећи вештак у резању средњовековних моравских мотива био је пре двадесетак година Беловодац Живан Миленковић, наследник чувеног Раје из оближњег села Коњуха, извођача иконостаса у беловодској цркви. Још више од тога, према налогу архитекте Ђурђа Бошковића, Раја је са помоћницима рестаурирао камену пластику на Каленићу. А на Миленковићевим розетама се опажало чак прецизније клесање од оног на

14Лазарици.Све учесталија израда камених иконостаса проистиче из техничких и

уметничких, разумљиво, и теолошких разлога, који очигледно нису никада били искључиви предуслов задовољавања правила православља. Иконостас у Белој Води је један од драгоцених изузетака у међуратним годинама, када је још увек дуборезно обрађено дрво узимано у сагласје за досезање националног стила у црквеном градитељству. Нарастању отпора према

8М. Јовановић, Опленац. Храм светог Ђорђа и маузолеј Карађорђа, Топола 1989, 96-97.9М. Јовановић, Михаило Миловановић, 60, 141.10Р. Милошевић, Саборни храм Светог Ђорђа у Смедереву, Смедерево 2006, 110-111.11В. Лазаревић, Знамења Беле Воде, Крушевац 1997, 49.12У деценији грађења цркве у Белој Води од беловодског камена подизане су познате

грађевине у Београду: Аграрна банка (Музеј Револуције), Јадранско-подунавска банка (Alpha bank, Краља Милана и Кнеза Милоша), Мост краља Александра (Бранков мост), Споменик изгинулим војницима у Првом светском рату (Ново гробље, Београд). Такође, многи мостови и вијадукти још на првим железничким трасама крајем XIX века. Видети: В. Лазаревић, нав. дело, 52, 54, 58.

13Вл. Ристић, Моравска архитектура, Крушевац 1996, 11.14Исто, 119.

Миодраг Јовановић Лазарица и Бела Вода чувари континуитета српске скулптуре

278 279

српској црквеној уметности која је у XVIII и XIX веку била под наглашеним утицајем западно-европских естетичких постулата, подстицаји су виђени у архитектонском типу једнобродних подужних грађевина са једним или два звоника на западном прочељу, такође у натуралистичком иконопису. Дрворезбарене позлаћене конструкције олтарских преграда измицале су

15оштрим осудама. Иако су се сами називали вајатељима и пилторима, bildhauerima - према немачком термину Bildhauer са значењем вајар, врло ретко им стручна литература признаје припадност дисциплини скулптуре, макар као виду примењене уметничке гране. Чак и ако је помињани дрворезбар знао да се почетком XIX века потпише као „племенити Аксентије

16Марковић скулптор“.Појавило се и гвожђе, најприметније на дверима, али се искрало и

остало изван виднијих покушаја да се уклопи у неку одређену дисциплинарну категоризацију, односно у везу са поступком ливења и ковања, који несумњиво припада врстама вајарских техника. До екстремних примера целих иконостаса од метала, у српским црквама у Загребу и

17манастиру Гргетегу 1891. и 1899. године. Али, ако се у Младеновцу и Белој Води, Опленцу и Смедереву, не само иконостаси него престоли и предикаонице израде од камена, припадност скулптури се не доводи у питање. Примени ли се током ХХ века дрво, терминолошко дефинисање остаје на дрворезбарству и дуборезу. Морфологији мотива изведених у камену додаје се атрибут украса, као што се и живопис, зидно сликарство, јасно одређене функционалне, литургичке намене, означава као сликана декорација. Непорецива сведеност и дуборезних и камених олтарских преграда на орнаменталне, нефигуралне мотиве, није резултат неконтролисане слободе украшавања, произвољног избора или укуса епохе, наручилаца и извођача. Подређена је кодексима као и религиозна слика, икона, провереној симболографији биоморфних и зооморфних мотива, чиме теолошка, литургичка целовитост постаје још изразитија. Иако нису сами себи циљ, нити су без фигуративности под окриљем беззначењске апстракције, ни орнаментално обликовани симболи у камену нису пречесто означавани као скулпторска дела. Али, као што бројним техникама сликарства припадају линеарност цртежа, пастозност уљане боје, растер мозаичких комадића, у потрази за капацитетом волумена скулптуру карактеришу ливење гипса и метала, клесање камена и резбарење дрвета.

На стажу модерног развоја у другој половини XIX века српско вајарство је као нов улог узело профану тематику. Засечени или пуни профили дрворезбарених или гипсаних, металних и камених иконостаса, такође су припадали техници пластичке, скулпторалне обраде. Сагласност Цркве за такву праксу демантује становишта о њеној конзервативности,

поготову не данас када се увећава број храмова са каменим олтарским преградама. Те преграде између простора за вернике и олтара намењеног посвећенима, вршиоцима богослужбеног обреда, биле су у почетку камене или зидане, увек у знаку јединства уклесаних и насликаних мотива. Још увек траје њихово истраживање на Пелопонезу, на грчким острвима, у Малој Азији, Грузији. Видело се, у послевизантијском периоду, дрвене олтарске преграде су израсле увис, често и великим бројем икона потпуно затварајући олтарски простор. Повратак каменим иконостасима као да подсећа на предвиђења Флоренског да ће олтарске преграде нестати када сви верни буду довољно одухотворени и престане потреба за заклањањем освећења светих дарова.

Извођење иконостаса од камена између два светска рата прераста у приметну праксу. И овлашним топографским посматрањем назире се талас умножавања. Беловодски каменоресци су дуго предњачили. Повећане потребе отварају нове специјализоване радионице као што су оне у Аранђеловцу, а користи се и црвени камен из Сиригојна и црни из Италије. Само у последњих неколико година камене иконостасе су добиле месне цркве у Аранђеловцу, Атеници, Костолцу, Пушимљу (Нови Пазар), у Владичанском двору у Краљеву, Лучанима, Јеловику, у Врачеву на Косову чак са два камена иконостаса. Такође и у храмовима манастира Успења Кабларског, Манасије, Рујна, Брезовице, Средишта, а на Скадарском језеру, у манастирима Морачнику, Бешки и на Старчевој Горици. Узорно и свеколико зрачи комплетна камена пластика у унутрашњости новог храма Светог Саве

18у Београду, не отварајући запитаност да ли успоставља мост са средњо-вековном скулптуром Студенице, Жиче, Дечана, Хиландара, попут Беле Воде и Лазарице. Пратећи превагу дрвета, странице историје уметности новог века губе термин скулптуре. Створена је нетачна слика о великој цезури, а каменоресци, дуборесци, дрворезбари, пилтори, вајатељи, ливци гипса и метала, испуњавали су исте задатке извођења скулпторално обрађених иконостаса. Лазарица и Бела Вода су значајан мостобран

19вишевековног континуитета српске скулптуре.

15У палеословенски, грчки и латински речник Франц Миклошич је унео и појам ваятель са значењем: ваять, ваяние, скулптор-вештак који обликује дрво, Видети: F. von Miklosich, Lexikon paleoslovenico-graeco-latinum, Wien 1862-1865, фототипско издање 1963.

16Б. Кулић, нав. дело, 129.17М. Јовановић, Српско црквено градитељство и сликарство, 123.

18Д. Ацовић, Храм Светог Саве на Врачару, Београд 2009.19М. Јовановић, Скулптура дрворезбарених иконостаса, Зборник Музеја примењене

уметности 3, (Београд 2007) 7-11.


280 281

PhD Miodrag JovanovićBelgrade

The Lazarica Church from Krusevac and the church in Bela Voda connect centuries through the stone from the same Bela Voda quarry, the former by stone plastic on facades (1374), and the church in Bela Voda by stone iconostasis (1936). Bar relief wooden altar compartments were replaced by stone in the sixteenth and seventeenth century, and during the baroque époque

thin the 18 century they raised high hiding the whole altar space. Plaster and metal appeared escaping to the attention focused on wooden craved and gold plated mobiliary that is not classified as sculpture even in many cases of three-dimensional treatment. The hindrance was not even the prevailing of ornamental motives, i.e. those subject to liturgy symbolography as

thwell as iconography. Return to stone comeback in the 20 century, and the Lazarica Church and the Bela Voda Church are specific preservative of multi-century tenure of Serbian sculpture.

THE LAZARICA CHURCH AND BELA VODA-KEEPERS OF SERBIAN SCULPTURE CONTINUITY


282 283

Црква Лазарица

Lazarica Church

Иконостас цркве у Белој Води

Iconostas in the church in Bela Voda

Музеји и комуникација

У духу данашњег времена, отвореног друштва, великог протока и доступности информација, огромног напретка и свакодневног усавршавања информационих технологија, комуникација представља једну од основних активности у нашим животима. То се односи и на музеје. Музеји као институције колективног памћења историје, природе и друштва, као примарну улогу имају прикупљање, проучавање, чување и излагање музејских предмета – музеалија. Међутим, савремено доба створило је велике могућности и за музеје у погледу коришћења нових комуникационих технологија. Музеји добијају на тај начин нови живот, јер им се отвара велико поље приступа према публици, где се бришу класичне границе: музеј – посетилац и у коме се добијају нове димензије комуникације са публиком.


Апстракт: Комуникација за музеје представља веома битан сегмент рада, како на интерном, тако и на екстерном нивоу. У данашње време музеји све више померају своје активности са класичних послова (прикупљање, конзервирање, истраживање, чување) на послове комуникације (презентација, интерпретација, емоција). Може се рећи да су главни циљеви савременог музеја побољшање квалитета комуникације између музеја и посетилаца. Употреба савремених информационих технологија доприноси бољој музејској комуникацији са јавношћу. Нове тенденције комуницирања, коришћењем Интернет комуникационих платформи, међу којима је и друштвена мрежа Фејсбук, доводе до боље и ефикасније интеракције и нових квалитета који се стварају између музеја и публике, а који се позитивно одражавају на рад музеја.

Кључне речи: музеји, комуникација, публика, Интернет, Фејсбук (енгл. Facebook)

1Фејсбук (енгл. Facebook) – популарна друштвена мрежа.

УДК 069 : 004.773

Александра Савић, Природњачки музеј, Београд

1 НОВИ ЖИВОТ МУЗЕЈА: МУЗЕЈИ НА ФЕЈСБУКУ

285

2I. Maroević, Uvod u muzeologiju, Zagreb 1993, 199.3Ibid.4Ibid. 5T. Šola, Marketing u muzejima, Beograd 2002, 51 – 53.6Ibid, 51 - 53.

Комуникација је процес преношења порука која се остварује у садашњем времену. У том процесу је са једне стране пошиљалац, у нашем случају музеј, а са друге стране прималац поруке, у нашем случају посетилац или корисник.

2У контексту стандардне музејске терминологије музејска комуникација је посебан термин и заузима веома значајно место у хијерархији музеја. Као што позориште губи свој смисао без публике или библиотека без корисника, тако и музеји губе на значају уколико немају публику. Такви музеји прете да се претворе у депое и старинарнице вредних предмета, далеко од очију јавности. Ипак, музеји су веома добро ухватили корак са данашњим временом и превазишли проблеме херметичности, отворивши се према публици на различите начине путем музејске комуникације.

Комуникација у музејима користи различите моделе, тактике и стратегије, које су преузете из праксе економских наука и вештина, односа с јавношћу и маркетинга. Таква врста комуникације промовише и унапређује знања о култури, природи, науци, уметности, историји и културној разноврсности, што музејима даје заиста ексклузивну улогу. Комуницирање порукама баштине у музејима се остварује у више смерова и на више нивоа. Основни облик комуницирања је излагање предмета путем изложби, уз научна и стручна објашњења и усмеравање посетилаца да преузму сложену поруку. Музејска комуникација се може остваривати и путем различитих медија: публикација и других штампаних материјала, видео и аудиоматеријала, путем телевизије, радија, новина, као и путем Интернета. Тај облик комуницирања није везан искључиво за музејски простор, непосредни контакт са музејским збирним фондом, или музејском

3изложбом a спада у домен односа с јавношћу.Музејска комуникација омогућује да музејски фондови културне и

природне баштине постану чиниоци у стварном животу људи, преносећи вредности из оквира музеја директно у квалитет људског живота,

4размишљања и понашања. Музејска комуникација мора бити научно 5утемељена, базирана на истини, креативна, маштовита и иновативна. Иако

је током дуге историје музеја тежиште музејских послова било на прикупљању, заштити, истраживању и чувању музеалија, крај XX и почетак XXI века променили су приоритете музејских активности у погледу излагања, презентације и интерпретације, или су их барем изједначили у односу на класичне музејске активности. Може се слободно рећи да су данас главни циљеви савременог музеја побољшање квалитета комуникације

6између музеја и посетилаца. Музеји су данас места дружења, догађаја, информација, они су

допадљиви, приступачни, инспиративни. Уместо строгог доживљаја

изложбе као научног експеримента, музеји данас комуницирају путем 7мултимедије, идеја и емоција, што пружа нови квалитет посетиоцима.

Данашњи музеји отварају своја врата и комуницирају са свим врстама публике, од најмлађих до најстаријих. Музеји у свету увелико предњаче у унапређењу и модернизацији својих програма. Музеји у нашој земљи су, такође, свесни сопственог значаја и учешћа у заједници и све више прилагођавају програме према мери своје публике, иновативни су у својим активностима у односу према публици, све више значаја придају комуникацији и присуству у заједници (посебно у мањим срединама, где је однос музеја и локалне заједнице интензиван). Будућност таквих динамичних и активних музеја у Србији је је светла.

Музеји на Фејсбуку

Нове информационе и комуникационе технологије (ITC) мењају традиционалне димензије времена и простора у којима живимо, радимо и

8комуницирамо. Глобална комуникациона мрежа - WWW , утиче готово на сваки сегмент наших живота укључујући рад и одмор, забаву, потрошњу, образовање, слободно време, породично искуство, друштвену структуру и

9комуникацију уопште. Ове технологије дају велики допринос у данашњем раду музеја у свету,

а све више унапређују и рад домаћих музеја. Глобална комуникациона мрежа значајно је утицала и на промене у начину комуникације међу институцијама културе, екстерно - између институција културе и јавности и интерно - међу радницима у култури.

Једна од најпопуларнијих друштвених мрежа на Интернету јесте 10Фејсбук . Фејсбук је Интернет страница која служи као сервис за социјалну

мрежу. Почео је с радом почетком 2004. године, када га је креирао студент Харварда Марк Зукерберг, у циљу боље комуникације међу пријатељима, првобитно студентима сопственог универзитета, а затим и шире. После неког времена чланство на овој мрежи омогућено је свим студентима и средњошколцима у свету, а на крају и свим особама у свету које имају 13 и

11више година. Фејсбук је за непуних 5 година постојања добио око 110 милиона активних корисника широм света, што говори о потреби за комуникацијом и превазилажењем просторних и финансијских препрека у међусобном комуницирању. Иако је првобитно настао за потребе дружења и личне комуникације, Фејсбук је прерастао ову димензију и добио осим приватног и личног и значај корпоративног и институционалног

7Loc. cit.8WWW - World Wide Web9www.e-kultura.net10www.facebook.com11www.facebook.com

Александра Савић Нови живот музеја: музеји на фејсбуку

286 287

комуницирања. Институције културе, међу којима су и музеји, пронашле су своје место на оваквим врстама друштвених Интернет мрежа.

Претраживањем Фејсбука у погледу присутности музеја, добија се веома велики број података, посебно о музејима у свету, међу којима су најпознатији и највећи светски музеји (нпр. у САД: МоМА – Музеј Модерне уметности, Смитсониан музеј, Гети музеј Лос Анђелес, Смитсониан научни центар, Национални музеј америчке историје; у Британији: Викторија и Алберт музеј, Музеј Лондона, Музеј историје науке – Оксфорд; у Шпанији Музеј Пикаса – Барселона; у Холандији Музеј Ван Гога, и многи други). Такође, велика је присутност и музеја Србије са презентацијама својих институција на Фејсбук мрежи: Градски музеј Сомбор, Народни музеј Крушевац, Народни музеј Ваљево, Народни музеј Зрењанин, Народни музеј Кикинда, Народни музеј Књажевац, Народни музеј Београд, Музеј Војводине, Музеј у Смедереву и многи други. Поред музеја, присутна је и презентација националног струковног удружења музеалаца Музејског друштва Србије.

Прелиставајући основне информације о музејима на Фејсбук профилу, стиче се утисак да су наведени музеји одабрали да, осим класичним средствима комуникације с јавношћу, граде свој имиџ и путем ове платформе непосредном комуникацијом са публиком, стварајући миље својих пријатеља, обожавалаца и поштовалаца. Музеји су постављањем својих страница на оваквој врсти друштвене мреже добили потпуно нови живот: неограничене могућности Интернет простора у погледу представљања својих програма, изложби, фотографија и објашњења појединачних експоната, догађаја, промоција, кратких акција, обавештења, презентација, идеја, ставова, али и проблема, дискусија и размене мишљења.

Постављањем инсталација, апликација, видео клипова, фотографија, музичких нумера, као и умрежавањем са другим Интернет мрежама

12(Твитером , на пример), музејима се отварају неслућене могућности: осим што представљају своје програме и садржаје, добијају повратне информације од виртуелне публике путем коментара, сугестија, идеја, похвала, али и критика. На тај начин пријатељи и поштоваоци могу непосредно или посредно да утичу на припрему програма и садржаја музеја, а самим тим и и бољи и ефикаснији рад музеја.

Музеји свакодневним учешћем на Фејсбук мрежи остављају утисак модерних, отворених, пријатељских, савремених институција и добијају публику успешним превазилажењем просторних и временских дестинација.

Посебна предност Фејсбук мреже је могућност свакодневног ажурирања података, информација, фотографија, апликација, што даје већу динамику, али и неформалност у односу на званичне веб презентације музеја. Још једна од предности је могућност интерактивне комуникације музеја и јавности путем коментара и сугестија, при чему се добија права слика „неконтролисаних“ и кредибилних реакција пријатеља и корисника,

која се заснива на међусобном поверењу. Такође, између музеја и пријатеља ствара се посебна атмосфера „микро средине“, где се преплићу информације везане за значајне свакодневне догађаје, посебно у мањим срединама. На тај начин музеји су тешње повезани са свим врстама јавних догађаја у свом граду, посредно или непосредно.

Овакав начин комуницирања музеја са публиком сматра се још увек неформалним средством и углавном је заснован на личној иницијативи особа које су задужене за ову врсту комуникације у музејима. Комуникацијом музеја путем Фејсбук мреже музеји директно допиру до млађе и ИТ образоване публике, која превише не залази у праве музејске зграде, па и такве виртуелне посете доприносе ширењу доброг имиџа музеја као модерне и савремене институције. Једним кликом на „миша“ виртуелни посетилац може погледати нову музејску изложбу, поставку фотографија, експоната или нови музејски догађај и у најудаљенијем делу света, не излазећи из своје собе.

Сматра се да ће Фејсбук и друга Интернет средства комуницирања постати све значајнија у будућности у свим сферама јавног живота, не само у неформалном, већ и у формалном облику, што ће се позитивно одразити и на будућу комуникацију између музеја и публике, како у свету, тако и у нашој земљи. Музеји коришћењем овакве комуникационе платформе добијају неслућене могућности приступа публици, „хватају корак с временом“ и придобијају млађу и Интернет образовану публику, која је симбол долазећег времена и промена.

12www.twitter.com

Александра Савић Нови живот музеја: музеји на фејсбуку

Aleksandra SavićMuseum of Natural History Belgrade

Communication is a very important segment of operation for museums, both on external or internal level. Nowadays, museums shift more and more their activities from the classic ones (collecting, conservation, research, preserving) to activities of communication (presentation, interpretation, emotion). It may be suggested that the priority aims of modern museums are improvement of quality of communication among a museum and the visitors. Implementation of modern information technologies contributes better museum communication with public. New tendencies in communication, use of internet communication platforms, among which there is a social network Facebook, lead to better and interaction that is more efficient and new qualities created between a museum and audience and they reflect positively the museum operation.

MUSEUM NEW LIFE: MUSEUMS AT FACEBOOK

288 289

ЗБИРКА

Ковчези спадају у најстарије делове покућства код многих европских и ваневропских народа, што потврђује материјал са разних локалитета дат у

1стручној литератури. Постојање ковчега на српском простору може се пратити тек од средњег века. У попису оставе Десе, сина краља Владислава,

2из 1282, помињу се сандуци шкриње. Верена Хан, када говори о ковчезима приказаним на фрескама, у облику квадрата са кратким ногама, каже да они нису плод сликареве фантазије, већ да имају своју стварну основу у

3ондашњем животу. Ђурђица Петровић у Лексикону српског средњег века помиње да је у Србији постојала типична српска шкрињица-сандучић, који се у тестаменту једне Дубровкиње из 1281. наводи као “capsella

4sclavonesca“. Од Kосовске битке до XVII века није позната ниједна шкриња, нити има података о мајсторима који су их израђивали. Пратећи овај комад намештаја од тада, на њему се могу приметити разни утицаји, тако да се поред средњовековних српско - византијских орнаменталних рудимената,


Апстракт: У прилогу се говори о ковчезима у етнолошкој збирци Народног музеја Крушевац, њиховој основној функцији и зависно од тога начину израде и украшавања. Осим фактографских података о предметима, истиче се њихова улога у свакодневном животу, као важној димензији у сагледавању традици-оналне културе крушевачког краја.

Кључне речи: ковчези, етнолошка збирка - колекција, крушевачки крај, функци-ја, начин израде, украшавање

*Текст је припремљен поводом планиране, али нереализоване изложбе, крајем 2008. године.

1В. Домаћиновић, Шкриње од тесаних дасака у Југославији, Винковци 1977, 27.2В. Хан, Профани намештај на нашој средњовековној фресци, Зборник 1, Музеј приме-

њене уметности (Београд 1955) 23.3Исто, 24.4Лексикон српског средњег века, Београд 1999, 823.

УДК 645.455 (497.11) „16/19“745.51 (497.11) „16/19“

39 (497.11)

Зорица СимићЖивка РомелићНародни музеј Крушевац

КОВЧЕЗИ УСПОМЕНА *колекција ковчега у етнолошкој збирци Народног музеја Крушевац

293

5В. Хан, нав. дело, 21.6М. Матић, Оквир за функционалну класификацију традиционалног руралног покућства,

ГЕМ 69 (Београд 2005) 80.7Назив ковчег води порекло од старословенске речи КОВЬЕГЬ, а односи се на део

покућства у коме се држи одело, али се односи и на ковчеге који служе и за превоз робе, више видети: В. Ивановић, Збирка ковчега Етнографског музеја у Београду, ГЕМ 21 (Београд 1958) 50.

8Реч сандук је арапског порекла SUNDUQ, означавајући све врсте спремишта од дрвета за различите намене , а дошла је преко Турака у наше крајеве. Више видети: В. Домаћиновић, нав. дело.

9Назив шкриња води порекло од латинске речи SKRINIUM, у наш језик дошла је из приморских крајева, а означава сандук или кутију. Више видети: Војин Ивановић, нав. дело.

10Претежно набављани откупом, до 80-их година прошлог века (кустос Драгана Савковић), у релативно лошем стању, нису озбиљније конзерваторски третирани (посебно су угрожени коморански). На сталној поставци су четири ковчега, док су остали смештени у етнографском депоу; генерално, услови и на поставци и у депоу су неадекватни (нерегулисана температура, светлост, претрпаност предмета у депоу). У 2008. години извршени су поновни превентивни конзерваторски захвати, док су на путном извршени и рестаураторски радови.

11З. Родић, Збирка покућства – шкриње, ковчези, сандуци и наћве (каталог изложбе), Етнографски музеј у Београду, Београд 2006, 12.

12В. Домаћиновић, нав. дело, 45.13За разлику од неких других области у Србији, ковчези за девојачку спрему у овој

области су једноставног изгледа и израде, као и украшавања. Више видети: З. Родић, нав. дело.

преплићу разни европски стилови са исламским и турским елементима, о 5чему сведоче сачувани примерци који се налазе у музејским збиркама. Овај

део покућства потпуно је потиснут из употребе у својој првобитној функцији, па се углавном може видети још само у музејском простору.

Основна подела ковчега заснива се на функцији коју су имали и, сходно томе, и на начину њихове израде. Комбинација те две класификације даје значајне резултате приликом систематског проучавања ковчега, а пре свега

6омогућава полидимензионално разумевање тог сегмента покућства. 7Етнолошкa збирка Народног музеја Крушевац има 15 ковчега –

8 9сандука – шкриња , а у крушевачком крају овај последњи термин се најређе 10среће. Највећи број ковчега припада оним за девојачку спрему, што је случај

и са већином етнолошких збирки у музејима Србије. У збирци нашег Музеја постоје два типа ових ковчега, рађених од тесаних дасака и бојених ковчега.

Ковчези од тесаних дасака рађени су ужљебљивањем тесаних дасака у основну конструкцију. У прошлости су се јављали од Словеније и Истре, преко северозападне Хрватске и Славоније, Барање, Бачке, Срема, средње и

11источне Босне, Србије и Косова, до Македоније. Такође су били широко распрострањени и код великог дела Индоевропљана, од Скандинавије до Кафира у Нуристану, што упућује на могућност да су оне код Индоевро-

12пљана постојале још у време пре деобе на европску и азијску грану. У нашој сеоској култури, ови ковчези су производ сеоских, даровитих и

самоуких мајстора, и стога је сваки од њих јединствен. Израђивани су од 13буковог или храстовог дрвета, при чему је основни алат била секира,

тестера, тесла.

Основну конструкцију ових ковчега, правоугаоног облика, чине четири ноге. Оне су у доњем делу сужене, а са унутрашње стране ужљебљене до одређене висине. Тако је ковчег одигнут од пода - земље, вероватно и због спречавања продора влаге и штеточина. У две унутрашње странице ногу направљен је жљеб под правим углом, у који су стављане даске страница, које су слагане на исти начин. Читавом дужином доњег дела даске направљен је жљеб, којим се горња даска уклапа у доњу. На последњој дасци доње ивице поново је жљеб, у који се уклапају даске дна ковчега. Цела конструкција утврђена је дрвеним клиновима и на тај начин је постигнута њена компактност. На исти начин рађен је и поклопац (код ковчега у околини Крушевца који је раван, мада може бити и на две воде, као кров куће са или без рогова на угловима, што поред наведене обраде дрвета, ову врсту ковчега

14издваја од осталих) . Ови ковчези често имају и механизам за закључавање 15са катанцем. Украшавани су на чеоној страни и на поклопцу, док су бочне

стране ретко орнаментисане. Орнаменти су у виду вертикалних, хоризон-талних, косих и цик-цак линија, кружница и полукружница, различито размештених. Украшавање се изводило плитким урезивањем и шрафирањем површине. На тај начин је ковчег поред практичне функције добијао и на естетском изгледу.

Друга врста ковчега за исту намену су бојени ковчези, познати као 16коморански. На ове просторе стигли су још почетком XIX века, увозом из

тадашње угарске луке Коморане на Дунаву, куда су наши трговци одлазили да би продавали стоку, жито или друге, претежно пољопривредне производе, а у повратку доносили, између осталог, и овакве ковчеге. Углавном су коришћени као део девојачког мираза, односно за девојачку спрему, најпре у градовима, а касније и у сеоским кућама. Занатске су производње, проистекли из тзв. коморанских столарских радионица, а продавани су у дунавским лукама. Израђивани су од меког дрвета, без ногу, са равним

17поклопцем, повезаним шаркама, а затварају се металним бравама. На бочним странама су метални држачи за ношење. Препознатљиви су по бојеним површинама предње, а некада и бочне стране. На подлози тамнијих тонова, изведени су цветни мотиви нешто светлијих нијанси, симетрично распоређени у два поља, изнад којих је уписана година израде (ANNO 1846). У унутрашњости ковчега, са једне стране је мала преграда за држање ситнијих предмета. На појединим ковчезима рађени су аплицирани бојени

18мотиви на папиру (жанровске сцене), смештени у медаљоне.

14В. Домаћиновић, нав. дело,14.15Исто, 10-14. 16Р. Веселиновић, Продирање аустријске трговине у Београд у другој половини 17. века,

Одељење друштвених наука САНУ, Београд 1970, 168-169, где аутор наводи да је ова врста сандука присутна у Србији, односно Београду, још у XVIII веку као производ међусобних трговинских веза измеђа Срба староседелаца из Коморана и српских трговаца.

17С. Велкова, Ковчези Пирота и околине (каталог изложбе), Музеј Понишавља Пирот, Пирот 2005, 16.

18Марија Бански, етнолог - музејски саветник у Музеју Војводине у Новом Саду сматра

Зорица Симић / Живка Ромелић Ковчези успомена - колекција ковчега у етнолошкој збирци Народног музеја...

294 295

Како су врло квалитетно рађени, постали су узор за израду сличних у Београду. Рађени су у специјализованим столарским радионицама за израду ковчега (кат. бр. 8). На бојеним површинама на предњој страни рађени су цветни мотиви, а чешће су се изводиле апликације - налепљене слике у медаљонима, око којих су такође бојени вегетабилни мотиви. Странице ковчега су украшаване такође бојењем.

Ковчези са уском летвицом која одваја дно, и која се разликује по орнаменту од остале површине, могу да представљају прелаз ковчега ка

19комоди (кат. бр. 11).Први и једини помен коморанских сандука у Крушевцу потиче из 1832,

када је кнез Милош, у својој наредби о врсти надокнаде девојкама које су биле отете од стране бега Френчевића, набројао предмете које треба дати девојкама (одећа), као и један сандук коморански за хаљине, што је

20Обшченство Београдско и учинило.У сеоској кући, све до половине прошлог века, такође су били присутни

ковчези-сандуци намењени за држање жита, брашна, судова за мешење као и за само мешење хлеба, тзв. наћве (у збирци их има три). Правили су их такође самоуки мајстори, често и сами домаћини, од тесаних букових или храстових дасака. Правоугаоног су облика, с ногама подигнутим од земље, равног поклопца, док је цела конструкција ојачана дрвеним клиновима. Наћве су украшаване стилизованим геометријским и вегетабилним мотивима (осим што се на вратима једне јавља мотив крста), плитким урезивањем, по чеоној страни и по поклопцу. Већих су димензија, због њихове вишеструке намене. Унутрашњост је подељена на два дела преградом која је постављена паралелно са бочним странама. У једном делу држало се брашно; друга половина била је преграђена хоризонтално, па се у горњем делу месио хлеб, а доњи део, који је имао и омања дупла врата, служио је за смештај судова (сито, перушка...). Чиниле су саставни део мобилијара уз огњиште у оџаклији.

Ковчег-каса је једини те врсте у овој колекцији. Служио је за чување разне породичне и финансијске документације, новца и сл. За израду ове врсте ковчега користио се, осим дрвене конструкције (најчешће чамово дрво) и метал, који је требало да ојача ковчег и учини га сигурнијим за своју основну намену. При томе, водило се рачуна и о естетској страни, па су метални окови чинили и део орнаментисања. Најчешће је трапезоидног облика, што чини његов изглед другачијим од осталих ковчега. Закључава се, опет због своје намене, са три катанца и кључем.

Два путна ковчега потичу из осамдесетих година XIX века. Ковчег од импрегнираног платна светлосмеђе боје, већих је габарита, равних

површина и поклопца, украшен дрвеном тракастом оплатом и металним нитнама. На бочним странама су кожни тракасти носачи. Закључава се кључићем, на чијем привеску је и монограм власника. Произведен је у некој од специјализованих занатских радионица у Аустрoугарској. Донет је из ондашњег Бечкерека, као део породичног наслеђа, доласком власнице по удаји у Крушевац. Други ковчег је са испупченим поклопцем, обложен по целој површини ланеним платном, док је конструкција ојачана металним квадратима. Обложен је ружичастим платном, па се може претпоставити да је био женски путни ковчег. На полеђини је ознака радионице у Београду.

* * *

Из основне функције невелике колекције ковчега у Народном музеју Крушевац, који представљају сублимацију ове врсте предмета као музеалије, може се сагледати део начина живота становништва у времену у коме су настајали и употребљавали се. Њихова примарна комуникацијска порука садржи у првом моменту емоционални доживљај, који се јавља као одјек на визуелну представу музејских експоната какви су ковчези: сећања на минула времена, било као директног учесника-посматрача, било из неког другог света (књиге, филмови, али и породичне приче...), и из те визуре они су појединачно, типолошки, представљени у овом раду.

Ковчези за девојачку опрему, спрему, рубу, названи су тако јер се намењују невестинској опреми, као део мираза, који ће невеста, у току свадбеног церемонијала, донети у нови дом, у свечаној пратњи појединих учесника – сватова поворке. У једној проширеној задружној породици стога се могло срести онолико ковчега колико је било удатих жена у кући. Овај ковчег биће коришћен касније као део покућства, за одлагање појединих, првенствено текстилних предмета. Овакви ковчези-сандуци, још увек се могу срести на таванима старих сеоских кућа, као сведочанство једног доба и поимања вредности у њему. Они представљају и аутентични део покућства сеоског домаћинства и заузимају значајно место у мобилијару сеоске куће у крушевачком крају у не тако далекој прошлости. Временом, како се руба већ увелико употребљавала, ковчези се користе за одлагање неких, за породицу значајних предмета, као што су ћилими одвојени за посебне прилике (укоп нпр.), свечана одећа, постељно рубље и сл. У посебну мању преграду стављају се породичне драгоцености: ниска дуката, новац, фотографија сина (мужа, девера) или дописница са фронта. И ковчег и предмети се склањају, чувају, што ковчегу даје димензију тајанствености, недодирљивости, а приступ је дозвољен само одабраним. Такав ковчег може да подсети на време када је заправо у неку руку био табуисан. Забрањено дирање и отварање! За децу, али и одрасле, заправо за све, осим за оне којима директно припада. Емоције се јављају најчешће у правцу женских предака, бабе, прабабе...која је, тако нам се чинило, усамљено и сетно пребирала по њему, тражећи избледеле или прекинуте нити из свог животног круга.

(према усменом казивању) да се ковчези и са краја XIX века, без обзира на порекло радионице, и с обзиром на стилске одлике коморанских сандука из прве половине XIX века, могу сврстати у коморанске.

19С. Велкова, нав. дело.20М. Петровић, Финансије и установе обновљене Србије до 1842, Београд 1987, 271 ;

Б. Илић, Историја Крушевца 1371-1941, Крушевац 1971, 116.


296 297

Ковчези за брашно, наћве, својим габаритима унеколико су доминантнији у односу на претходне типове ковчега. Иако украшавани на исти или сличан начин као и девојачки, својим димензијама сугеришу на значај ове врсте сандука, као саставног дела покућства оџаклије у који се смешта таква вредност као што су жито и брашно. Брашно је било основна прехрамбена намирница ондашњег сеоског живља, нарочито драгоцено и због тога што се тешком муком и великим радом долазило до њега. У увећаним породичним заједницама-задругама, требало је свакодневно месити хлеб. Стога се домаћински планирало и трошило, а наћве поред осталог сведоче о времену када се ручно месило тесто за хлеб, који се, у истој тој оџаклији, пекао у црепуљи испод сача. Мирис тако испеченог хлеба остао је у чулима и сећањима потомства, припомажући у гајењу слике о прошлим и лепим временима. Поглед на наћве буди углавном елегично расположење, јер они који се тога и данас сећају, били су сведоци али не и актери у пословима ове врсте. Напоран живот жене, која је уз све послове на њиви и у пољу, имала бројне обавезе и у кући, а у задрузи, по утврђеном редоследу, месила и хлеб за бројне чланове своје породице, остаје у другом плану.

Путни ковчези у етнолошкој збирци музеја у Крушевцу заступљени су са два примерка. Као претече путним коферима, они су прављени и коришћени за лични пртљаг на путовањима. На размеђи XIX и XX века, у времену из кога потичу ови сандуци, у крушевачком крају путовања су разним поводима углавном предузимале трговачко-занатлијске или чинов-ничкe породице. По општем изгледу, путнички ковчези се разликују од осталих, а будући наменски рађени за посебне прилике, путовања по потреби посла или других личних потреба, рађају асоцијацију на непознате далеке светове и пространства. Истовремено, наговештавају опасности, чари и различита узбуђења која могу донети путовања у неку од бројних европских бања (а можда и Врњачку), у Пешту за набавку потребних ствари за трго-винску радњу, из Бечкерека у Крушевац ради удаје, у Грац на школовање...

Касе-сефови - ковчези мањих димензија, оковани и са катанцем на кључаоници, већ на први поглед одају своју основну намену. Рађени су за чување породичних драгоцености, које могу бити врло разноврсне: тапије које често сугеришу тешко стечен иметак, дужничке признанице и облигације иза којих се крију различите судбине актера падања у дугове, породични накит са понекад митским причама о његовом пореклу и историјату, новац стечен на различите начине, уз муке знане само власнику. Од целокупног имања често је остајао само овај ковчежић, сведочећи о генерацијама које стичу и оних које троше.

Сви ови ковчези представљају део покућства сеоске или градске куће у Крушевцу и околини, почевши од осамдесетих година XIX века, све до шездесетих година XX века, а њихова основна намена и релативно једноставан изглед говоре о начину живота у једном времену: о нарочитој врсти предмета какви су ковчези и начину њихове израде, о приликама и

ситуацијама када су израђивани и коришћени, а затим о породици и њеној организацији, обичајима које је спроводила, пословима и путовањима које је предузимала. Вишеструка значењска слојевитост ових предмета обогаћена је и структуром животне приче који сваки од ових ковчега са собом носи, говорећи о њиховом месту као саставном делу живота наших, не тако далеких предака, представљајући део нашег културног наслеђа, препоз-натљивог по неким особеностима са ових простора, а универзалног по људској тежњи да, у оквирима својих знања и искустава, свет око себе учини лепшим.

Zorica SimićŽivka RomelićMuseum Kruševac

The paper speaks about the crates in ethnologic collection of the Museum Krusevac, their

main purpose and, depending on that, their quality and ornamenting. Except for factography on the objects, objects themselves, the purpose of crates in traditional culture in Krusevac area from

ththe end of the 19 century to the sixties of the 20th is emphasized. Modified needs and new technologies in modern industrial world completely changed the look of crates, whether traveling or a safe; others (such as trough or bridal caskets) were completely put out of use. This type of objects (traveling or safe-case) was fully modernized and other was put out of use for modified needs (trough, bridal caskets). The insight into a small collection like this may lead through a part of social and economic development in certain period in this

CRATES OF MEMORIESCollection of crates in ethnologic collection of the Museum Krusevac


298 299


Каталог

1. Наћве, инв. бр. 2926, Ратаје, прва половина XX векаИзрађене од буковог дрвета, чију основну конструкцију чине четири масивне

ноге, које су ужљебљене и које служе као држачи за слагање тесаних дасака од којих је сачињен. Даске су учвршћене дрвеним клиновима. Свака страна је састављена од по две преклопљене даске, а поклопац од четири, учвршћен попречним гредицама. Украшавање је изведено плитким урезивањем на предњој страни сандука и на предњој страни поклопца. Мотиви су шрафирани ромбови и цик-цак линије. На предњој страни, у доњем углу, налазе се вратанца са крстатим затварачем, где су одлагани судови.

Димензије: дужина 148 цм; ширина 63 цм; висина 65+13 цм

3. Наћве, инв. бр. 2924, без податакаИзрађене од буковог дрвета. Састављене су од четири масивне ноге које су

ужљебљене до одређене висине изнад пода и у које су уметнуте тесане даске. Поклопац је састављен од три преклопљене даске које су учвршћене попречним гредицама. Унутрашњост наћви је подељена на два неједнака дела. У доњем углу су мала врата којима се затварао део који је служио за смештај судова. Украшавање је изведено плитким урезивањем на предњој страни и поклопцу, а мотив је у облику нанизаног слова X. Служиле су за смештај брашна и судова за мешење хлеба.

Димензије: дужина 120 цм; ширина 71 цм; висина 68цм +22 цм

4. Сандук за рубу, инв. бр. 2920, Каоник, почетак XX века Израђен од храстовог дрвета слагањем тесаних дасака. Конструкција

поклопца слична је конструкцији страница и дна ковчега. Основни део његове конструкције представљају стубови ногу који су ужљебљени до одређене висине која је остављена за ноге. У жљебове ногу полагане су даске сандука које су такође ужљебљене и тако спајане једна са другом. Украшен је техником плитког урезивања на предњој страни и поклопцу, геометријским мотивима.

Димензије: дужина 90 цм; висина 47+15 цм; ширина 65 цм

300 301

2. Наћве, инв. бр. 2927, порекло непознатоИзрађене од храстовог дрвета. Основну конструкцију чине четири масивне

ноге, које су ужљебљене и у чије су жљебове смештене тесане даске. Даске на поклопцу учвршћују попречне гредице, а цео ковчег учвршћен је дрвеним клиновима. Унутрашњост наћви је подељена на два неједнака дела. На предњем делу су вратанца којима се затварао део у коме су смештани судову за мешење хлеба (наћвама недостаје дно). Предња страна је украшена плитким урезивањем са мотивом шрафираних површина.

Димензије: дужина 158 цм; ширина 79 цм; висина 68 цм+28 цм


5. Сандук за рубу, инв. бр. 2921, Бољевац, прва половина XX векаИзрађен од буковог дрвета. Основни део конструкције су дрвене ноге које су

ужљебљене и у чије су жљебове слагане странице сандука које су учвршћене још и дрвеним клиновима. Све стране, као и поклопац, састоје се од по две преклопљене даске. Поклопац је на ужим странама ојачан летвицама. Затваран је катанцем -метални део причвршћен је на средини предње стране, пролазећи кроз отвор на поклопцу где се стављао катанац. Украшен је плитким урезивањем на предњој страни и половини поклопца геометријским мотивима, а доминира мотив кружнице и полукружнице, док је на поклопцу мотив шрафиране површине. У унутрашњости ковчега је мала преграда.

Димензије: дужина 87 цм; ширина 55 цм, висина 41+19 цм

6. Девојачки ковчег за рубу, инв. бр. 2944, Ратаје, прва половина XX векаНаправљен од буковог дрвета. Састоји се од тесаних дасака које су углављене у

жљебове и четири масивне ноге. Поклопац је рађен на истом принципу. Цела конструкција ојачана је дрвеним клиновима. Предња страна украшена је плитким урезивањем, углавном геометријских мотива.

Димензије: дужина 62 цм ; ширина 94 цм ; висина 65 цм.

7. Ковчег, инв. бр. 504, Текија, прва половина XX векаКовчег је израђен од чамовог дрвета, равних страница и поклопца. На бочним

странама су ручице за ношење, а на предњој страни је бравица. На предњој страни је изведен геометријски мотив кружница и полукружница, које су распоређене у три поља. У централној кружници је шестокрака звезда, у чијем су центру и на угловима металне апликације. Служио је и за чување девојачке спреме.

Димензије: дужина 126 цм; ширина 48 цм; висина 57 цм

8. Ковчег, коморански, инв. бр. 2919, Крушевац, друга половина XIX векаКовчег је израђен од чамових дасака зупчасто спојених. Основна боја је тамно

браон, испод које се назире тамно плава. Предња страна је осликана флоралним мотивима, смештеним у два поља, у чијем центру су изведени кругови. У доњем делу, који одваја једна летвица, изведени су геометријски мотиви резбарењем. Уз предње бочне ивице постављени су дрвени стубићи-пиластри. Служио је за девојачку спрему.

Димензије: дужина 96 цм, ширина 50 цм; висина 54 цм

21

21За коморанске и друге бојене сандуке, као и путне, који су импортом или из Београда стизали у овај крај, назначено је место где су набављени за музејску збирку, односно где су се употребљавали.

302 303

11. Ковчег, коморански, инв. бр. 2602, Планиница, прва половина XIX векаКовчег је израђен од чамовог дрвета. Равног је поклопца, са ручицама за

ношење на бочним странама и металном бравом и кључем. Ковчег је украшен бојењем. Поклопац и бочне стране су широким потезима четке обојени црвено и жуто, док је предња страна украшена дрвеним полустубићима-пиластрима. На површини између стубића изведена су два медаљона, уоквирена црвеном бојом, у којима су насликани портрети женског и мушког детета у грађанској ношњи. Медаљоне раздваја насликана саксија са цвећем, накнадно изведена. Служио је за девојачку спрему.


12. Ковчег, коморански, инв. бр. 350, Текија, прва половина XX векаКовчег је израђен од чамовог дрвета. Предња страна је израђена из једног

комада, док су остале стране и поклопац спојени из више дасака. Ковчег се закључавао металном бравом и кључем. Бочне стране су украшене бојеним пругама у две нијансе браон боје, а на њима су и металне ручице елипсастог облика. У два поља на предњој страни насликани су мотиви цвећа, а у средини два голуба који су окренути један према другом. При дну доњег дела је једна дрвена лајсна. Служио је за девојачку спрему.



9. Ковчег, инв. бр. 2922, Гаглово, крај XIX или почетак XX векаСандук је израђен од чамовог дрвета, столарске израде. Стране и поклопац су

састављени од по две даске. Закључавао се кључем, а са стране је имао ручице ради лакшег преношења. На предњој страни, према ивицама, налазе се резбарени полустубићи, између којих су два бојена медаљона, са налепљеним сликама мушкарца и жене у ношњи. Служио за чување девојачке спреме.


10. Ковчег, коморански , инв. бр. 2601, Крушевац, 1846. год.Рађен је од чамовог дрвета. Предња страна је из једног дела, а остале су спојене

из више делова. Поклопац и дно ојачани су лајснама. Основна боја је тамно плава, а предња страна сандука је урађена плитким урезивањем два поља у којима је по једна ваза са цвећем. Мотив букета је осликан и око поља, а изнад цветног мотива је у левом пољу исписано ANNO, док је у десном година 1846. Са стране су ручице за ношење, а у унутрашњој страни је преграда. Закључава се кључем. Служио је за чување девојачке спреме.


304 305

15. Ковчег, путни, инв. бр.1633, Крушевац, крај XIX векаПутни ковчег од кашираног платна на дрвету са картонском облогом у

унутрашњем делу. Ојачан је са пет дрвених обруча који су фиксирани металним нитнама. По ивици и на угловима ковчега налазе се металне оплате у виду украсних апликација које се јављају и на обручима. Са стране су и кожни ремени за ношење, изнад којих су израђене браве. Ковчег има и један сачуван кључ на ланчићу, са монограмом, ћириличним писаним словима ГЈК.


13. Ковчег, каса, инв. бр. 2918, Крушевац, XIX векСандук је израђен од чамовог дрвета, трапезоидног облика. Све стране оковане

су металом који истовремено служи и као украс. Закључава се катанцем као и бравом са капићем. Служио је за чување драгоцености и важних докумената.

Димензије : поклопац 66 х 51 цм ; дно 50 х 44 цм ; висина 31 цм

14. Ковчег, путни, инв. бр. 2923, Београд, друга половина XX векаПутни ковчег обложен споља платном, које је ојачано дрвеним и металним

рамом по целој површини у правилним размацима. С унутрашње стране обложен је розе и драп папиром, где је утиснут печат радионице у којој је ковчег израђен: Трговина код златног кофера у Кнез Михајла улици фабрика сопствене израде свих сорти кофера и торбе. Поклопац је испупчен, са ручицама за ношење са стране. Служио је као путни женски ковчег.



306 307

ПРИКАЗИ

од времена њеног постојања 1955-1960. године, до каснијих ретроспектива, поводом приређених изложби и у прегледима српске уметности XX века, посвећено истраживање и систематизовање укупног деловања Децембарске групе у оквиру монографске студије доноси потпуни преглед друштвене, политичке и културолошке ситуације која претходи њеном оснивању и одговара времену деловања као предуслова бољег разумевање феномена Групе која је, несумњиво, одиграла значајну улогу у завршетку једног процеса у српском сликарству нагло прекинутог Другим светским ратом, као и у превазилажењу социјалистичког реализма, и развоју естетичких начела налазећи аналогно стваралаштво у уметности Европе, али и доприноси сагладавању појединачних активности и стваралаштава десеторице њених чланова.

Спроведену методичност у истраживачком приступу и доследност у историчарско - уметничком уобличавању предочавају и сами наслови поглавља у служби прегледности текста, али и јасноће постављеног концепта као оквира за сагледавање делатности Децембарске групе. Почетна поглавља (Време, Шеста деценија: Време прелома, Естетички профил шесте деценије, Унутрашња колебања и стварна или претпостављена потреба за одбраном уметничког идентитета) посвећена сагледавању периода који је претходио стварању Децембарске групе, не


УДК 75 : 061.2 (497.11) „1950/1960“ (049.32)

Монографија посвећена Децембарској групи резултат је вишегодишњих истражи-вања др Срђана Марковића, професора Универзитета у Нишу, аутора изложби, стручних текстова, књига на тему српске ликовне уметности и архитектуре, у којима је сагледавао стваралаштво значајних умет-ничких личности, али и, осветљавао појаве и доприносе мало познатих стваралаца. До сада најобухватнији текст о месту, улози и значају Децембарске групе у српској умет-ности, књига представља допуњену студију одбрањену 2002. године као докторску дисертацију под називом: Децембарска група и њен допринос српском сликарству шесте деценије на Филозофском факултету у Београду.

Иако је Децембарска група била предмет разматрања у стручној литератури

СРЂАН МАРКОВИЋ, ДЕЦЕМБАРСКА ГРУПАФилозофски факултет - Институт за историју уметности,

Интерпринт, Монографије 10 (ур. И. Стевовић),Београд 2009, 1-296.

311

Срђан Марковић, Децембарска група

само да њену појаву смештају у контекст времена, већ на целовит начин представљају друштвено-историјске прилике преломног периода у годинама после II светског рата, у којима је нови идеолошки приступ неизоставно утицао и одражавао се на уметност нове Југославије. Неодвојивост и немогућност сагледавања уметничких појава ван контекста укупних друштвено-политичких прилика, посебно, шесте деценије, те саме Децембарске групе као феномена једног времена, у детаљном и студиозном разматрању, доприноси свеобухватном прегледу и бољем разумевању и схватању појаве Децембарске групе, али и позиције уметности и уметника, унутар одређеног раздобља. Предочавањем прокламованих идеолошких начела оличених у социјалистичком реализму, те промена које је донео раскид са Совјетским Савезом и постепено отварање према свету, аутор разматра сву сложеност односа краја пете и прве половине шесте деценије, постављајући оквир за разумевање настајања Групе. Кроз представљање првих уметничких деловања насупрот контекста соцреализма (од Задарске групе, изложби Миће Поповића, Петра Лубарде, појаве групе Једанаесторица, Самостални), низа изложби којима је презентована инострана уметност, полемика изазваних тежњама ка слободи стваралаштва које су обележиле педесете године прошлог века у ликовној критици, промена у књижевности, на филму, Марковић исцрпно доноси укупне културолошке моделе и праксе предочавајући настанак и развој Децембарске групе као саставни и карактеристични њихов део једног турбулентног периода. Усредсређен на истраживање Децембарскe групe у контексту времена њене појаве и деловања, стварања услова за слободнији однос према стваралаштву и његовом тумачењу, различитости мишљења и стваралачких процеса, Срђан Марковић у разматрању ликовне уметности друге половине пете и током шесте деценије, уводи појам „кетман“, заокружујући тиме преглед друштвено-политичких прилика расправом о понашању ствараоца као начина „одбране сопственог идентитета“. Кетман „нека врста верског начела“ чије је постојање у XIX веку уочио Ж. Гобино боравећи међу шиитима, и чији се настанак везује за једног од Авицениних ученика, у циљу очувања „чистоте вере, док не ојача и добије присталице, он се служио кетманом-прикривањем сопственог става и његовим прерушавањем“, како и Марковић тумачи, несумњиво имајући у виду и дело „Заробљени ум“ Чеслава Милоша, који наводи неколико врста кетмана иако је „количина варијанти кетмана готово неограничена“ (Ч. Милош), као и то да су прилике у тадашњој Југославији, свакако, биле различите од ситуације у земљама Источног блока. Но, оно у чему се Марковићево разматрање, концентрисано, пре свега, на ликовну уметност, подудара је примена кетмана као маскирање под идеолошким притиском, а потом из конформистичког става зарад лакшег живота. С тога, у послератној друштвено-политичкој пракси, препознаје постојање неколико врсте кетмана: „кетман револуционарне чистоте“ који се после сукоба са Стаљиновим тумачењем пута у комунизам, преображава у „национални кетман“. Посебно побуђује пажњу увођење појма „кетман ствараоца“, који Марковић препознаје на више нивоа. На почетку „реч је о привидном саглашавању ствараоца са доктрином социјалистичког реализма“ приметног код уметника који су чинили међуратни модернизам и који су нерадо, из разлога сопствене безбедности, прихватили неке, пре свега, тематске особине, и убрзо их, са променама укупних политичких прилика, и напустили. Разматрајући питање кетмана Марковић открива и, с једне стране опасност његовог примењивања код појединаца у губљењу представе шта је привидно а шта стварно убеђење, а са друге, поставља питања о изградњи и примени кетмана југословенског друштва са опредељењем ка сопственом путу у социјализам према стваралаштву. У том контексту и

„социјалистички естетизам“ шесте деценије - појам потекао из књижевне критике Свете Лукића 1963, са неутралним темама, Марковић доводи у узајамну везу са измењеним приликама у периоду „прокламоване слободе стваралаштва“ и поставља питање његове компатибилности са кетманом државе успостављним према ствараоцу. Управо се поводом Децембарске групе појам „социјалистички естетизам“ и уводи у сферу ликовне уметности, истина са различитих позиција у текстовима једног од протагониста Децембарске групе Миодрага Протића, и најжешћег критичара Групе у време њеног постојања Лазара Трифуновића, и заговорника београдског енформела, у којима се „рефлектује и његов став о релацији политика-уметност“. То прећутно кореспондирање Марковић подвлачи и кроз тумачење Трифуновића: „Налазио је, естетизам, или осећао вишеструку подршку код тадашње бирократије (која није волела дела створена у његовом знаку, али је због њих барем глава није болела, а и спрезала су се адекватно са њеним снобизмом и скоројевићством). Естетизам није хтео стварност да злоупотребљава: једноставно није хтео да има посла са њом... Том исполитизованом и у великој мери сујетном друштву шесте деценије одговарала је уметност која га не узнемирује и која му не поставља загонетна и незгодна питања. Усмерен ка законима форме и пуктуралним проблемима слике, естетизам је био довољно модеран да умири општи комплекс отворености према свету, довољно традиционалан – преобличена естетика интими-зма четврте деценије – да задовољи нов грађански укус израстао из друштвеног конформизма и довољно инертан да се уклопи у мит срећне и јединствене заједнице; - он је имао све што је потребно да се стопи с политички пројектованом сликом друштва“. С тога се питање невероватне моћи „трансформације кетмана државе према стваралаштву“ и „увлачење у његову виталну матицу и постепено отупљивање оштрице све до тренутка када оно, свесно тога или не, постане део духовне климе и идеолошко-политичког концепта друштва у којем постоји“, како закључује Марковић, тиче уопште облика уметничког стваралаштва и његовог односа са манипулативним моћима друштва.

И кроз сагледавање друштвено-политичких прилика, културолошких услова, Срђан Марковић се бави и питањима континуитета и дисконтинуитета у српској уметности, како у односу на новопрокламовану доктрину, тако и у односу на међуратну српску уметност, те променама у европској уметности, усредсређено уводећи и у прилике које су претходиле стварању и у услове у којима је дошло до формирања Децембарске групе, такође, и у боље разумевање њеног места и значаја у српској послератној уметности, као и појединачних доприноса чланова Групе. Тако у даљим разматрањима, која следе изложбену активност Децембарске групе, од прве приређене децембра 1955. по којој група и добија назив, до последње одржане 1960. године, уочава у темељно обављеним истаживањима промене које су се манифестовале у приступу и реализацији у делима сваког од чланова ове хетерогене Групе, али и њиховој заступљености на значајним међународним ликовним изложбама, те запажања критике. Сагледавање деловања Децембарске групе као историјске појаве у српској уметности, употпуњено појединачним активностима њених чланова, кроз праћење и анализу радова излаганих на изложбама групе, допринело је уочавању не само значаја и улоге Децембарске групе, као процеса отпора и дефинитивног раскида са социјалистичким реализмом, завршетка процеса започетог међуратном модерном, већ и различитих индивидуалних ликовних поступака- посткубистичка схватања у споју модерних схватања и уметничког наслеђа (Возаревић, Томашевић, Србиновић, Вујаклија) или геометризовања форми (Протић, Ћелић) фигурације (Луковић), додиривања са апстракцијом, (Цигарчић)

Биљана Грковић

313312

кроз апстрактни експресионизам (Бајић) или асоцијативну апстракцију (Зоран Петровић).

Од стварања Децембарске групе, преко приређених изложби у земљи и иностранству, или деловања у појединим годинама постојања, у прегледности појединих поглавља, Марковић не само да одређује заједничку излагачку активност, већ, настоји да, са скоро полувековне дистанце, утврди и представи дела којима су чланови Групе били заступљени на конкретним изложбама, пратећи и утврђујући на тај начин њену улогу и све промене везане како за групу као целину тако и за појединачне доприносе. Са даром за ишчитавање уметничког дела, аутор трага за индивидуалним доприносима чланова, схватањима и променама бележеним у годинама заједничког излагања као одлике и саме Групе чије је окупљање, пре свега, представљало начин видљивијег и снажнијег деловања у остваривању прокламованих стваралачких слобода. Управо такав утицај који је Децембарска група имала, те њени чланови појединачно, показује и студија предочавањем активности Групе кроз изложбе и њихов одјек у ликовној критици и друштву, али и индивидуална ангажовања чланова исказана и преко самосталних изложби и учешћима на престижним међународним изложбама, у периоду постојања Групе. На тај начин, Марковић пружа исцрпни преглед свих изложби Децембарске групе, девет у време њеног постојања, као и потоњих ретроспективног карактера. У хронолошки разврстаним посебним поглављима, анализира дела којима се сваки члан представљао на заједничким изложбама, уочава и путем аналогије, код оних изгубљених или уништених, марљиво, све промене које су се дешавале у самој слици, прати текстове, ликовну критику објављену тим поводом, док истовремено, предочава и утицај деловања Децембарске групе, услове у којима се изложбе одвијају, њихов одјек, улогу Групе и растући индивидуални значај њених актера, али и престанак потребе за заједничким изложбама, пре свега, као логичном следу догађаја. У завршним поглављима, Марковић представља и две ретроспективне изложбе посвећене Децембарској групи, предочавајући и на овај начин кроз текстове, приказе и критике тим поводима, 1969. и са значајном временском дистанцом, 1995. године, мишљења о улози, месту групе као целине и индивидуалним поетикама њених чланова. Поред различитости ставова, Марковић закључује да су обе ретроспективе „потврдиле њен значај за развој ликовног живота у Србији током шесте деценије и у смислу његове инервације, и у смислу протока идеја и интерпретације једног дела актуелности у то време присутних на европској ликовној сцени“, да би у поглављу под називом „Допринос Децембарске групе српском сликарству шесте деценије“, полазећи од два супротна става, о Групи као носиоцу геометријског духа (М. Б. Протић) и Групи различитих стилских опредељења (Л. Трифуновић, Ј. Денегри) у подробном разматрању индивидуалних поетика чланова групе, нагласио допринос, управо, хетерогених стилских оријентација унутар Децембарске групе, и таквог деловања у довршавању уметничког отпора социјалистичком реализму, настављању и завршетку прекинутог процеса са међуратном српском модерном, и најважније, успостављању основа за развој ликовног-пластичког језика слике, где предметност није „облик академског мимезиса“, већ, се „претвара у предмет-симбол или метафору, којима стваралац директно реагује на апсурд времена у којем живи“.

Не занемарујући значај других појава и личности у српској уметности шесте деценије, Марковић кроз читаву студију, предочава живу активност Децембарске групе и развој индивидуалних поетика њених чланова чија ће стваралаштва развијана током наредне две деценије постати незаобилазна у послератној српској

ликовној уметности и који ће и са значајних позиција у уметничком и друштвеном животу средине (Миодраг Б. Протић као управник Модерне галерије у Београду, седморица као професори на двема београдским Академијама, ликовној и примењених уметности) имати далекосежан значај на укупни уметнички систем и, пре свега, на долазеће генерације српских уметника. Настављање развоја модерне уметности, ликовног језика, структуре слике која почива на апстраховању предмета до асоцијативности и симбола, управо су тада донели нови однос ка прошлости, пре свега, средњовековној уметности, увели термине „апстрактни предео“, „асоцијативно сликарство“, те је „уметност од које глава не боли“, „социјалистички естетизам“ постао главна смерница српске уметности око које су се окупљале бројне млађе генерације уметника преносећи их и у различите, мање средине широм Србије, са значајнијим и далеко дужим трајањем и доминантним утицајем, те и подршком публике васпитаване у модернистичком духу.

С тога бављење Децембарском групом, доследно, свеобухватно, како то чини Срђан Марковић у монографији, доносећи преглед друштвених и политичких прилика и укупне уметничке ситуације од завршетка Другог светског рата до 1960. године, као незаобилазан за сагледавање места Децембарске групе, не само да на најпотпунији начин, представља њено деловање у периоду постојања, већ, назначује и пружа могућност ишчитавања њеног утицаја на касније стање и прилике у српској уметности друге половине XX века.

У завршном делу књиге заступљене су, осим заједничке фотографије чланова Децембарске групе, репородукције слика којима је илустровано стваралаштво сваког од припадника Групе из периода њеног деловања, значајних и за сагледавање појединачних домета и назнака промена у каснијим опусима. Такође, у посебном поглављу, „Извори и историографија“, Марковић исцрпно представља све релевантне догађаје, текстове, студије, критике, у прегледном, хронолошком редоследу збивања или обради раздобља, теме, наглашене поднасловима, где посебан део упућује и на директне изворе о настанку и излагачкој делатности и развоју Децембарске групе, са освртом на каталоге као изворе за реконструкцију приређених изложби и излаганих уметничких дела. Резиме на енглеском и руском језику, индекс имена, на крају књиге, као и графичко обликовање допуњавају систематичност у приступу и представљању саме теме, као целовите студије.

(из рецензије проф. др Јерка Денегрија)„Текст је детаљна, крајње студиозна, досад убедљиво најпотпунија

историографска обрада феномена којим се бави, но осим тога – због оправданог постављања појаве Децембарске групе у шири одговарајући уметнички, културни и политички контекст епохе – овај текст такође је и довољно разрађени приказ укупне уметничке ситуације у Србији у првој деценији и по после Другог светског рата (1945-1960).“

(из рецензије проф. др Лидије Мереник)„Текст о Децембарској групи одликују научна озбиљност, доследност и

методичност. Књига др Марковића представљаће како до сада најпотпунији историографски текст о Децембарској групи, тако и корисно научно и стручно штиво, намењено превасходно стручњацима, познаваоцима и студентима историје уметности, али, верујем и другим, сродним, циљним групама.“


315314


Срђан Марковић, Децембарска група

У склопу настојања да се надомести вишедеценијско недостајање стручне периодике из области музеологије и на тај начин допринесе унапређењу ове, у нашим условима у дугом периоду занемариване дисциплине, током 2008. године Музејско друштво Србије објавило је први број нове серије часописа „Музеји“. Покренут давне 1948. године (од значаја или не, тек коинциденција да је до појављивања првог броја нове серије протекло пуних шест деценија чини се вредном помена), часопис „Музеји“ који је представљао гласило Друштва музејско-конзерваторских радника Србије, а потом Савеза музејско-конзерваторских друштава Југославије, угашен је 1965, после 18 објављених бројева. Током седамнаест година излажења ова публикација је стекла углед у широј музеолошкој јавности, бавећи се првенствено темама из области практичног музеолошког рада и конзервације, али и њиховим теоријским аспектима, доприносећи на тај начин популаризацији делатности установа заштите културних добара. У наредним деценијама, изузев часописа „Споне“ Друштва музејских радника Војводине (излазио у периоду 1962 – 1988.), до појаве неколико књига страних аутора после 2000. године (издавачка кућа Clio), које су потврдиле заинтересованост струке за ову врсту литературе, теме из музеологије, махом из угла домаће музејске праксе, обрађиване су спорадично и публиковане у већ постојећим музејским часописима.

У покушају да се на почетку новог миленијума поставе оквири за превладавање у дугом периоду акумулираних проблема у музејској делатности и одговори изазовима транзиционих процеса у друштву, новообновљено национално струковно удружење – Музејско друштво Србије је у склопу дефинисања својих програмских


317

УДК 069.01 (497.11) (045)

ЧАСОПИС „МУЗЕЈИ“ – НОВА СЕРИЈА

циљева и задатака препознало потребу покретања специјализоване периодичне публикације која би се бавила питањима музеологије. Овде је свакако важно поменути да МДС издаје „Билтен“, информативно гласило са пресеком својих најзначајнијих активности на годишњем нивоу, док се у оквиру едиције „Свеске“ објављују прилози са стручних скупова, семинара и састанака активних струковних секција Друштва. У контексту обогаћивања издавачке делатности и доприноса развоју дисциплине вредно пажње је још једно издање МДС-а – Зборник радова „Музеји у Србији: започето путовање“ (приређивачи др Љиљана Гавриловић и мр Марко Стојановић), објављен 2008. године.

Часопис „Музеји“, чији је главни и одговорни уредник др Љиљана Гавриловић, конципиран је као публикација посвећена значајним темама из области теоријске и примењене музеологије, са следећим рубрикама: „Чланци“, „Заштита баштине“, „Пројекти“ и „Прикази и критике“.

У првом броју нове серије часописа, у рубрици „Чланци“ објављени су следећи ауторски прилози: Употреба музеализованих знања као агенса друштвене промене и развоја (Милош Матић), Музеј и интернет – нова стварност (Славољуб Петровић), Изазови интердисциплинарног музеолошког рада (Марко Стојановић), „Снешко-белић у храму муза (Владимир Кривошејев), Менаџмент малих музеја у времену транзиције (Мирко Бабић), Прилагођавање збирке Доситеја Обрадовића у Музеју Вука и Доситеја за слепе и слабовиде посетиоце (Иван Кручичан), Нереализовани пројекти (Живка Ромелић), Манифестација „Златна свадба“ у функцији музеологије (Сузана Мијић), Етно-куће: у потрази за идентитетом (Љиљана Гавриловић); у рубрици „Заштита баштине: прописи и препоруке“: Заштита старих и традиционалних заната – Европска конвенција и национални интерес (Биљана Ђорђевић), Историја одевења и моде (Мирјана Менковић), док рубрика „Прикази, критике“ садржи: приказ студије Joan Santacana Mestre, Francesc Xavier Hernandez Cardona, Museologia critica, Edicion Trea, S. L. Giјon (Asturias) 2006, из пера Биљане Ђорђевић, приказ књиге Љиљане Гавриловић, Култура у излогу: ка новој музеологији, Етнографски институт САНУ, Београд 2007, који је припремио Марко Стојановић, и експографске анализе изложби The Gorge Line – опредмећена музика и Живот у Србији уочи електрификације, из пера Милоша Матића и Марка Стојановића.

Други број часописа, објављен 2009, у рубрици „Чланци“ доноси следеће прилоге: Музеализација стварније будућности (Драган Булатовић), Процес планирања новог музеја (Мила Поповић-Живанчевић), Музеј као легитимацијски дискурс (Бојана Стефановић), Наратив модерне уметности у контексту музеја, случај МОМА-МСУ, Београд (Владимир Дражић), Брачно путовање музеологије и архитектуре. Размишљања о архитектури музеја (Милош Попадић), Јавна слика музеја (Славољуб Петровић), Спонзорство у култури на примеру Уметничке колоније „БАКАР“ (Данијела Матовић), Конкурентност музеја на тржишту културе (Тијана Јаковљевић, Ивана Јовановић), Улога Музеја на отвореном „Старо село“ у Сирогојну у очувању и оживљавању старих заната и занимања (Снежана Томић Јоковић), Музејске едукативне радионице у програму интерактивних наставних и ваннаставних активности наших школа (Мирко Бабић); у рубрици „Пројекти“, изложен је ауторски пројекат кустоса Гордане Павловић Лазаревић Да ли могу опет да дођем? Едукативна радионица у Педагошком музеју, док рубрика „Прикази, критике“ садржи приказе ликовних изложби Четрнаесто бијенале наивне и маргиналне уметности, из пера Иване Јовановић, као и Слике и објекти – конструкције Зорана Игњатовића, Параплегичне мрдалице Слободана Јелисијевића

и Реакција – слике Јелене Ђурић из пера Катарине Бабић, приказ етнографске експозиције А некад смо волели шампите, који је дала Живка Ромелић и експографску анализу студијске изложбе Посуђе кроз време, аутора Иване Ћирјаковић, коју потписује Милош Матић.

Наведени прилози у рубрици „Чланци“ могу се разврстати на оне који се баве теоријским аспектом дисциплине, кроз разматрање прихватљивих модела реафирмисања баштинских вредности, редефинисања критеријума идентификације музеалности и метода и технологија баштињења као важне претпоставке за остваривање значајније улоге музеја у друштвеним променама и развоју, и, на конкретним примерима заснованом, упоредном анализом парадигме музеја као носиоца вредности дефинисаних социокултурним контекстом; надаље на оне који обједињују теоријске претпоставке са елементима искуственог, дефинишући структуру процеса планирања новог музеја са становишта иновативног музеолошког концепта, сагледавајући у том контексту и улогу нових технологија у музеолошком раду или разматрајући теоријске аспекте архитектонског обликовања музејског простора. Засебну групу чине чланци засновани на конкретним примерима из актуелне музејске праксе или на промишљању различитих музеолошких искустава, историјских и савремених, од разматрања могућности мултидисци-плинарног истраживачког приступа, у циљу унапређења домаће музеологије и иновативне концептуализације међумузејског рада, преко дефинисања оквира за креирање нове јавне слике музеја и потребе имплементирања функције менаџмента и маркетинга у процесу развијања његових комуникацијских потенцијала и репозиционирања на тржишту културе. Овој групи припадају и чланци који се у светлу увођења нових концепата односе на сферу инклузивне музеологије или се баве примерима иновативног приступа на пољу музејске едукације, кроз интерактивну сарадњу музеја и школских установа, као и конкретним формама заштите нематеријалне културне баштине; такође, у контексту унапређења корпоративне културе, анализом примера вишедеценијске сарадње значајне привредне компаније и музејске установе, или, на примеру манифестације локалног карактера остваривања интеракције музеја са циљном групом из категорије музејске не-публике, уз анализу стања продукованог одсуством јасне стратегије у области заштите народног градитељства, на основу конкретних нереализованих пројеката, и утицаја музејске праксе на концептуализацију појмова традиције и идентитета у светлу ницања бројних комерцијалних „етно“ простора широм земље.

У рубрици „Заштита баштине“ часопис доноси нацрт Европске конвенције о заштити старих и традиционалних заната, који је 2006. на иницијативу Србије Савету Европе поднело седам земаља и преглед наслова на тему историје одевања и моде који се препоручују за објављивање на српском језику, с обзиром на упадљив недостатак домаће стручне литературе из ове области.

Упркос почетним амбицијама (разуме се оправданим), часопис је устројен као годишња публикација. Изузев апстракта и кључних речи сви прилози садрже и резимеа преведена на енглески језик. С обзиром да је реч о стручној периодичној публикацији, значајно је напоменути да је часопис добио и научну верификацију. Свакако је важно указати и на иницијални допринос Уређивачког одбора који чине угледни представници струке и науке, чије ангажовање на реализацији прва два броја „Музеја“ представља подстицај за даљи рад на унапређењу часописа, односно саме дисциплине и њених базичних аспеката.

Часопис „Музеји“ – нова серијаЕма Радуловић

319318

Ема Радуловић

ХРОНИКА

Активности Народног музеја Крушевац у 2009. године одвијале се се у складу са трендовима савремене музеологије и билe су усмеренe у правцу употпуњавања музејских збирки, радa на документациoној обради и заштити музејског материјала, изложбене, издавачке и едукативно-педагошке делатности. Посебна пажња посвећена је презентацији Музеја и упознавању стручне и шире јавности са музејским збиркама и програмима.

Током 2009. године путем поклона, откупа и теренским истраживањима

фонд музејске грађе увећан је за 259 предмета и укупно 100 оригиналних фотографија, разгледница, анзис-карти и плаката. Значајније аквизиције су: за археолошку збирку, примерци римског новца са бројних налазишта у околини Крушевца, умбо штит и делови ратничке и коњичке опреме; за етнографску збирку, делови градског текстилног покућства, док се у фонду радова којима је обогаћена ликовна збирка Музеја издваја уље Љубице Цуце Сокић, Бокал и боца (1975), из заоставштине ове значајне српске сликарке. Археолошка и природњачка збирка су обогаћене и студијским материјалом са археолошких истраживања налазишта „Бедем“ у селу Маскаре и „Укоса“ у Град Сталаћу и рекогносцирања терена на локалитетима „Црквине“ у Бачини, цркве Светог Спаса у Обрежу и Лазаревог града у Крушевцу, као и геолошких истраживања спроведених у склопу пројекта „Геонаслеђе и геодиверзитет централне Србије“ (носилац пројекта Геолошки институт Србије), у оквиру којих су обављена рекогносцирања северних обронака Јас-трепца, североисточних падина Гоча и јужних падина Гледићких планина.

У оквиру ангажовања на пословима техничке заштите музејског

материјала, различитим облицима превенције било је изложено укупно 150 предмета (археолошка, етнографска, збирка примењене уметности), укључујући и сложеније конзерваторско-рестаураторске захвате обављене на дечијим колицима из тридесетих година XX века и бронзаној иконици из XVIII века.

Истраживачким активностима на терену у 2009. години обухваћено је:

геолошко рекогносцирање северних обронака Јастрепца, североисточних падина Гоча и јужних падина Гледићких планина; археолошко рекогносцирање налазишта „Црквине“ у селу Бачина, простора око цркве


323

УДК 069.01 (497.11 ) Крушевац „2009“

Народни музеј Крушевац(2009)

Светог Спаса у селу Обреж, делова комплекса Лазаревог града у Крушевцу, приликом радова на реконструкцији постојећих, односно постављања нових пешачких стаза у црквеној порти; археолошка истраживања локалитета „Укоса“ у Град Сталаћу (у оквиру Пројекта мултидисциплинарних истраживања Мојсињско-послонског комплекса), и заштитна археолошка ископавања локалитета „Бедем“, где је на основу обезбеђених средстава намењених јавним радовима (конкурс Министарства за национални инвестициони план), организована кампања у трајању од пет месеци. У том периоду, унутар комплекса површине 1,44 ha, настављена су истраживања претходне године откривене тробродне базилике из VI века, као и раније констатованог праисторијског културног хоризонта, где су откривени остаци куће типа полуземунице из раног бронзаног доба, са огњиштем у непосредној близини. У истом сектору, изузев јаме која припада келтском хоризонту, откривени су остаци стамбеног објекта са поплочањем од крупних камених облутака и траговима носећих стубова. У самом објекту који се на основу припадајућег покретног материјала датује у X век, констатовани су и остаци једне пећи, поплочане опеком.

На простору неколико села са територије Града Крушевца (Липовац, Пакашница, Срндаље, Крушинци, Велики Купци), обављена су историјска истраживања. За потребе реализације изложби о развоју посластичарства у Крушевцу и студијске етнографске експозиције „Све од конопље“, обављена су неопходна архивска и теренска истраживања.

У 2009. години, у простору матичног објекта у Лазаревом граду,

Уметничкој галерији и Мензулани реализоване су следеће изложбе:- Продајна изложба крушевачких уметника, Уметничка галерија;- традиционална Светосавска изложба XXI генерације полазника

Школе за ликовне таленте „Милан Миловановић“, хол Народног музеја;- Изложба слика Зорана Костића, Уметничка галерија;- Људи и простори - слике и цртежи Снежане Љушић, Уметничка

галерија;- Ноћни простори - изложба фотографија Ивана Петровића,

Уметничка галерија;- Петар Лубарда - Хероика визије, изложба Музеја савремене

уметности у Београду, у оквиру пројекта „Музеј у покрету“, Уметничка галерија;

- Дворска трпеза у средњем веку, изложба реализована у склопу манифестације „Ноћ музеја“, Велика сала Музеја;

- Мелодија боја - ношње и накит националних мањина у НР Кини, изложба реализована у сарадњи са Амбасадом НР Кине у Београду, Велика сала Музеја;

- традиционална Видовданска изложба XXI генерације полазника Школе за ликовне таленте „Милан Миловановић“, Мензулана;

- Милица Динић (1925-1929), Уметничка галерија;

- Изложба слика Јелене Гвозденовић и Зорана Коматиновића, Уметничка галерија;

- 51. октобарска изложба крушевачких ликовних уметника: Тело, Уметничка галерија;

- Алберт и Милева Ајнштајн у простор-времену, изложба реализована у сарадњи са Институтом за физику у Београду и Крушевачком гимназијом, Велика сала Музеја;

- Анђели - слике Дејана Милићевића, Уметничка галерија;- Rouge noir - слике Марије Драгојловић, Уметничка галерија;- Све од конопље - конопљана текстилија из етнографске збирке

Народног музеја Крушевац, Велика сала Музеја.У простору „Куће Симића“ приређене су следеће камерне изложбе:- Стари Крушевац у ликовним делима и на разгледницама из фонда

Народног музеја Крушевац;- Крушевачка добротворна друштва;- Дозиднице - куварице;- Ускршња изложба;- Укуси за сва времена - о развоју посластичарства у Крушевцу;- Ex libris;- Колекција играчака у етнографској збирци Народног музеја

Крушевац;- О живопису Лазарице;- Минићи - историја једне породице.У склопу размене изложбених програма са другим институцијама,

реализовано је и пет гостовања Народног музеја Крушевац са студијском археолошком изложбом Витковачко поље у праисторији - насеље винчанске културе у Народном музеју у Вршцу, Народном музеју у Панчеву, Музеју Топлице у Прокупљу, Музеју Јадра у Лозници и Народном музеју у Ваљеву.

У оквиру издавачке делатности реализовани су каталози изложби Људи

и простори Снежане Љушић, Ноћни простори Ивана Петровића, Милица Динић (1925-1929), Јелена Гвозденовић и Зоран Коматиновић - слике, 51. октобарска изложба - Тело, Анђели Дејана Милићевића, Све од конопље - конопљана текстилија из етнографске збирке Народног музеја Крушевац, Rouge noir Марије Драгојловић. У току 2009. године из штампе је изашао 13. број Крушевачког зборника, стручног часописа Музеја. Истовремено су текле припреме 14. броја часописа.

Током 2008/9. године одвијао се рад XXI генерације полазника Школе за

ликовне таленте „Милан Миловановић“, према планираном програму и динамици. На две традиционалне изложбе - Светосавској и Видовданској, укупно 17 полазника Школе презентовало је резултате свог ангажовања. Поводом одржавања међународног „Спринг фестивала“, у простору Крушевачке гимназије, која је била организатор ове манифестације,

325324

КРУШЕВАЧКИ ЗБОРНИК 14 Народни музеј Крушевац (2009)

327326

приређена је изложба полазника Школе, који су били гости и ликовне колоније приређене поводом дана ОШ „Свети Сава“ у Читлуку.

У склопу манифестације „Ноћ музеја“, реализоване су изложбе Дворска трпеза у средњем веку (у Великој сали Музеја), на којој је улога кустоса – аниматора била поверена групи ученика Крушевачке гимназије, и Заборављени укуси – о развоју посластичарства у Крушевцу (у изложбеном простору „Куће Симића“), док је на трему овог објекта реализован сценски програм Посластичарница Шаренград. Истовремено, поред изложбе уметничке фотографије Ноћни простори Ивана Петровића, у Уметничкој галерији у „Ноћи музеја“ предстаљена је слика Бокал и боца Љубице Цуце Сокић, као изузетно драгоцена новија аквизиција за ликовну збирку.

Програмима ликовно-едукативног карактера, намењеним првенствено школској популацији, били су обухваћени садржаји који су се односили на изложбе приређене у „Кући Симића“: технике украшавања ускршњих јаја, ликовна радионица посвећена ex librisu, израда портрета и папирних лутака (уз изложбу колекције играчака), ликовна радионица на тему „Уметност моравске Србије“ (уз изложбу О живопису Лазарице), док је саставни део изложбе о угледној крушевачкој породици Минић представљао документарни филм Српска свадба, снимљен 1911. године у кући Минића у селу Мајдево код Крушевца.

По основу размене изложбених програма, односно реализовања заједничких или пројеката других институција, остварена је сарадња са: Музејом савремене уметности и Народним музејом у Београду, Народним музејима у Вршцу, Панчеву и Ваљеву, Музејом Топлице у Прокупљу и Музејом Јадра у Лозници, такође са Амбасадом НР Кине у Београду. У 2009. години започета је реализација пројекта визуелне уметности Препознавање 2, који обухвата пет ауторских селекција и остварује се у сарадњи Народног музеја Крушевац са Галеријом савремене ликовне уметности у Нишу и „Надежда Петровић“ у Чачку, Народним музејом у Краљеву и Центром савремене умјетности Црне Горе, Подгорица. Истраживачки рад на терену обухватио је и активности које су реализоване у сарадњи са Геолошким институтом Србије (истраживање геодиверзитета Мојсињско – послонског комплекса) и Заводом за заштиту споменика културе у Краљеву (археолошка истраживања локалитета „Жупањевац“ у Рековцу, манастира Дренча и рекогносцирање терена за потребе израде генералног урбанистичког плана општине Трстеник).

Стручњаци Музеја су у току године учествовали на више семинара, састанака струковних удружења, тематских стручних и научних скупова. У склопу реализације планираних програмских активности Музеја одвијала се сарадња са струковним организацијама, музејским и научним установама.

Остале програмске активности обухватиле су: реализацију дела

програма са X међународне смотре археолошког филма; обављање техничких припрема за програме изведене на „Слободишту“ у оквиру

манифестације „Видовдан `09“; учешће у реализацији пројекта Завода за проучавање културног развитка Републике Србије, посвећеног истраживању музејске публике и стратегији развоја установа у култури; у оквиру обележавања Дана музеја организовање концерта Из заоставштине Станислава Биничког и пројекцију документарног филма Лазаре мајсторе и разговор са аутором; ангажовање на популаризацији културно-историјског наслеђа Крушевца и околине и делатности Музеја (путем штампаних и електронских медија, интернет презентације, израдом Водича кроз Народни музеј Крушевац, у форми деплијана).

У склопу активности које се односе на улагање у опрему обезбеђено је: 3 рачунарске конфигурације, 2 лаптопа, 2 скенера, LCD телевизор са DVD/DVX плејером, NIKON објектив, 1 фискална каса, 1 касетни документациони ормар и 2 дрвена ормара са уграђеним ваљцима за смештај колекције ћилимова у депоу етнографске збирке.

КРУШЕВАЧКИ ЗБОРНИК 14 Народни музеј Крушевац (2009)

KРУШЕВАЧКИ ЗБОРНИК 14KRUSEVAC COLLECTION 14

Издавач / Publisher:Народни музеј Крушевац / Museum Krusevac

За издавача / For the Publisher:Мр Љубиша Васиљевић / Ljubisa Vasiljevic MA

Лектор / Lector:Милица Стевановић / Milica Stevanovic

Превод на енглески / Translation into English:Гордана Ђорђевић / Gordana Djordjevic

Решење корица / Cover page:Драгомир Тодоровић / Dragomir Todorovic

Припрема за штампу / Prepress:Јасмина Васић / Jasmina Vasic

Штампа / Printed by:Сиграф плус, Крушевац / Sigraf plus Kruševac

Тираж / Circulation:500 примерака / copies

Народни музеј КрушевацСтефана Високог 15

Крушевацwww.muzejkrusevac.org.rs

e-mail: [email protected]

Објављивање 14. броја Крушевачког зборникаподржало је Министарство културе Републике Србије.

Kruševački zbornik 14 - Krusevac Collection 14

Documents

Transcript of Kruševački zbornik 14 - Krusevac Collection 14