I zakon protiv li~nih `eqa - EPS

6. OKTOBAR - DAN JP EPS6. OKTOBAR - DAN JP EPS

I zakon protiv li~nih èqaNi minuli mesec nije mogao da pro|e bez

ataka na EPS, po~ev od novih „ekspertskih”umotvorenija, do eskalirawa besmislenih ce-novnih pretwi. Prevr{ena je svaka mera, pamakar da se radi i o izjavama vezanim zapredizborna gibawa, kada re~i i obe}awa ne-maju teìnu. Zato mnogi energetski posleni-ci isti~u da je krajwe vreme da se tim o~itonedobronamernim stavovima, ne samo po EPS,kona~no stane na put. I svi su izgledi da }ese to vrlo skoro i dogoditi, konkretno i iz-menama zakonske regulative.

Posebnu pa`wu u septembru svakako jeprivukla izjava sada ministra finansija uostavci Mla|ana Dinki}a, koji je u dva navra-ta javno apostrofirao da se cena elektri~neenergije ne}e mewati, ne samo do kraja ove go-dine ve} najverovatnije ni cele 2007. godi-ne?!

U ovim Dinki}evoj izjavama sasvim je o~i-gledno potpuno ignorisawe Agencije za ener-getiku Republike Srbije, koja je, po Zakonu oenergetici, zaduèna za regulisawe cenaenergenata pa samim tim i elektri~ne energi-je. Do cene struje sada se dolazi analizomsvih opravdanih tro{kova i taj sistem u sa-glasnosti je sa pravilnicima, koji vaè uEvropskoj uniji i obavezama koje smo preuze-li, odgovaraju}om ratifikacijom Ugovora oEnergetskoj zajednici, u Skup{tini Srbije 14.jula ove godine.

Na Simpozijuju „Elektrane 2006”, odrà-nom sredinom oktobra u Vrwa~koj Bawi jedno-du{an je bio stav elektroprivrednih posle-nika, da mora da se uspostavi autoritet regu-latorne agencije, kao jedine od Evropske uni-je ovla{}ene institucije za dono{ewe tarif-nih stavova, odnosno cena energenata, a ne dase to sprovodi po diktatu dnevne politike.

Ugovorom o osnivawu Energetske zajedni-ce Evropske unije jasno su preuzete obaveze utom pogledu. A usvajawem Zakona o wegovojratifikaciji u Skup{tini Srbije, Ugovor,kako je na ovom skupu rekao Radomir Naumov,ministar rudarstva i energetike, postaje ja-~i i od Ustava! S tim u vezi uskoro }e bitiizmewen i dopuwen Zakon o energetici, od-nosno bi}e prilago|en novim okolnostima.Zemqe, koje se ne pridràvaju preuzetih oba-veza mogu da budu sankcionisane iskqu~e-wem iz daqih procesa i ograni~avawem po-dr{ke me|unarodnih finansijskih institu-cija. Iz navedenog, rekao je ministar Naumov,moè da se sagleda zna~aj pomenutog Ugovoraza sveukupni proces evropskih integracijaiz ~ega proizilazi i wegov zna~aj zaaktivnosti Vlade Republike Srbije. Dakle,tu }e stvari jo{ preciznije biti regulisanezakonom a Dinki}eve izjave su o~ite solo im-provizacije.

Potrebu hitne izmene zakonske regulati-ve iziskuju i drugi energetski segmenti i tu

UVODNIK

zaista vaqa staviti teì{te rada u ovojoblasti u narednim mesecima, jer svako okle-vawe i inertnost, energetici donose prili~-no velike materijalne gubitke. Konkretno,EPS trgovinu elektri~nom energijom obavqasamo doma}om strujom. Jo{ nema zakonskihmogu}nosti da preprodaje struju, odnosno dakupuje baznu, a prodaje vr{nu energiju, iako jeod na{e regulatorne agencije dobio licencuza trgovinu elektri~nom energijom na trì-{tu. Poznato je da su odli~ne mogu}nostiupravo za preprodaju struje, na ~emu moè do-bro da se zaradi. Nije naodmet ovom prilikomspomenuti i primer [vajcerske, koja godi{weproizvodi 58 milijardi kilovat-~asova, atro{i 62,4 milijarde. Ona ne uvozi samo raz-liku koja joj nedostaje, ve} izvozi 39,4 mili-jarde, a uvozi 44 milijarde kilovat-~asova.O~ito je da se ovakva trgovina elektri~nomenergijom u „visokom procentu” i te kako is-plati.

Tender za gradwu nove elektrane na lo-kaciji TE „Kolubara B” trebalo bi da buderaspisan za koji mesec, a tome mora da pret-hodi izmena pravne regulative, kako bi sepristupilo zajedni~kom ulagawu sa stranci-ma. Sada{wa zakonska re{ewa, naime, to neomogu}avaju, odnosno, moraju da se defini{umodusi kako jedno javno preduze}e moè sainostranim ulaga~ima da osniva zajedni~kopreduze}e.U tragawe za tim re{ewima usko-ro }e se ukqu~iti i odgovaraju}i resori ivreme finalizacije tendera zavisi}e i odnadle`nih ministarstava, koja treba da dajusaglasnost na modele, koji }e se pripremiti.Ukoliko se to blagovremeno zavr{i, kona~noobjavqivawe tendera za izgradwu TE „Kolu-bara B”, ovog kqu~nog projekta za budu}nostcelog EPS-a, bi}e obavqeno do kraja ove go-dine.

O~igledno je, dakle, da u svim navedenimi drugim slu~ajevima mnogo {ta zavisi odbrzine promena pravne regulative, a poseb-no od dobro i prihvatqivo odmerene cenov-ne politike, o ~emu smo do sada mnogo putapisali. Otuda dnevnu politiku i solo istu-pe, adekvatnim zakonskim re{ewima, vaqatrajno izmestiti iz energetskih tokova, jernikada, izuzev {tete, ni{ta drugo nisu izne-drili. �

Dragan Obradovi}

1

IL

US

TA

CI

JA

: N

IK

OL

A O

TA

[

OKTOBAR 2006 kWh BROJ 393

2

OKTOBAR 2006. � BROJ 393

GENERALNI DIREKTOR

Dr Vladimir \or|evi} DIREKTOR SEKTORA ZA ODNOSE

S JAVNO[]U

Mom~ilo Cebalovi}GLAVNI UREDNIK

Miodrag Filipovi}

REDAKCIJA:

ZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA

Dragan Obradovi}NOVINAR

Anka Cvijanovi}REDAKTOR – TEHNI^KI UREDNIK

Jelena Stanojevi}OPERATER

Nata{a Ivankovi}-Mi}i}

ADRESA REDAKCIJE:

Carice Milice 211000 Beograd

TELEFONI:

011/2627-090, 2627-395FAKS:

011/2024-844E-mail:

[email protected]

[email protected]

[email protected]

web site:

www.eps.co.yu

LIKOVNA I GRAFI^KA PRIPREMA:

"OVAKO” – Beograd

[TAMPA:

[tamparija „Politika” a.d.

Beograd

TIRA@:

13.000 primeraka

PRVI BROJ LISTA ZDRU@ENE

ELEKTROPRIVREDE SRBIJE,

POD NAZIVOM „ZEP", IZA[AO JE IZ [TAMPE

MARTA 1975. GODINE; OD MAJA 1992.

NOSI NAZIV „EPS", OD 6. APRILA 2005. GODINE

LIST IZLAZI POD IMENOM „kWh"

IZDAJE JAVNOPREDUZE]EELEKTROPRIVREDA SRBIJE

U Planu raz-voja EPS-a do2010.godine

unet je novi bitan ciq ato je o~uvawe integrite-ta kompanije, uz poste-penu vlasni~ku tran-sformaciju - kaè Dra-gomir Markovi}, direk-tor Direkcije za strate-giju i investicije.

U prvoj polovini godine, prvi put po-sle 16 godina, EPS je poslovao pozi-tivno. Zasluga za postepeni izlazak

na “zdravu granu” ne pripada pove}awu ceneelektri~ne energije ve} doma}inskom poslova-wu u na{oj ku}i - istakao je Vladimir \or|e-vi}, generalni direktor EPS-a, povodom izla-ska prvog broja internog lista PD “Centar”

6

NA

SL

OV

NA

ST

RA

NA

: B

LU

EP

RIN

T

4

Prema re~ima Radomi-ra Naumova, ministra,na otvarawu simpoziju-

ma “Elektrane 2006.”, odrànom od16. do 22. 10, cena elektri~ne ener-gije i u 2005. godini bila je nià odtro{kova proizvodwe, prenosa idistribucije do krajweg potro-{a~a. Od fundamentalne je va`no-sti, stoga, da energetski subjektipo metodologiji Agencije za energe-tiku izra~unaju svoje cene

15

PD RB “Kolubara”za proteklih devetmeseci ostvarilo

je planske preba~aje - {estodsto za ugaq a 20 odsto za ot-krivku. Ali, postignutim re-zultatima u ovom dru{tvu ni-su zadovoqni - rekao je Dra-gan Tomi}, direktor privred-nog dru{tva

7

Na Me|unarod-nom sajmu ener-getike, odrà-

nom od 3. do 6. oktobra,EPS je predstavio razvoj-ne projekte i svoj “pogledu budu}nost”. U vi{e ta-kvih prezentacija ukazanoje na prednosti na{eg EES

12


3

NA[ INTERVJU

DRAGOMIR MARKOVI], DIREKTOR DIREKCIJE ZA STRATEGIJU I INVESTICIJE

Nova elektrana – sa stranim ulaga~ima RAZGOVOR S POVODOM

VLADIMIR \OR\EVI], GENERALNI DIREKTOR EPS-a

Pozitivno - posle 16 godinaDRAGAN TOMI], DIREKTOR PD RB „KOLUBARA”

Rudari prebacuju, me{etari zara|ujuFORUMI

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Izlazak na „zdravu granu”ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA

Predwa~e termoelektrane i akumulacione HE AKTUELNE TEME

DRUGI ME\UNARODNI SAJAM ENERGETIKE 2006. - POGLED U BUDU]NOST

Nema razvoja bez realne ceneMINISTAR RADOMIR M. NAUMOV OTVORIO SIMPOZIJUM „ELEKTRANE 2006”

Cene bez dnevne politikeKOLEKTIVNO PREGOVARAWE DO KRAJA OKTOBRA

Dodatni rok za usagla{avaweKRA\A ELEKTRI^NE ENERGIJE POVE]AVA GUBITKE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Lopovi ostaju neka`weni„EDB”: ZA TRI GODINE SAMO 30 PRESUDA SA KRIVI^NOM ODGOVORNO[]U

Mawe krivi~nih prijavaZAVR[EN TENDER ZA NABAVKU ELEKTRI^NE ENERGIJE

Ugovoren uvoz za zimuREVITALIZACIJA OPREME NA KOPOVIMA

Bageri pre{li tridesetuKOSMETSKA VERA U BOQA VREMENA

Obili} nije izgubqenAKCIJE

ODNOSI S JAVNO[]U U PRIVREDNIM DRU[TVIMA

Promene za boqe sutraEKOLOGIJA

MIROSLAV NIKÊVI], DIREKTOR UPRAVE ZA ZA[TITU ÆIVOTNE SREDINE SRBIJE

Visoka taksa na pepeoNA LICU MESTA

SVE BLI@E REVITALIZACIJI HE „ME\UVR[JE” I HE „OVÂR BAWA”

Sa Ov~ara i KablaraPOVRŠINSKI KOPOVI

PEDESET GODINA RADA „KOLUBARA - PRERADE”

Rezultati za ponos i – tuguTERMOELEKTRANE

PRIPREME ZA ZIMU U TE „KOSTOLAC” U ZAVR[NOJ FAZI

Tri bloka na raspolagawuHIDROELEKTRANE

REMONTI U „DRINSKO-LIMSKIM HE”

HE „Zvornik” prvi na ciqu“VLASINSKE HIDROELEKTRANE” PRIPREMAJU SE ZA REVITALIZACIJU

Podmla|ivawe veteranaDISTRIBUCIJE

DAN DRU[TVA, 30. SEPTEMBAR, U PD „ELEKTROSRBIJA”

Godina uspeha i priznawaSVET

ZAVR[ENA JAVNA DEBATA O STVARAWU ENERGETSKE POLITIKE EU

Krcat rokovnik Evropske komisijeELEKTROPRIVREDA POQSKE - 16 GODINA REFORMI

Usitwavawe energetike – proma{aj FRANCUSKI PARLAMENT PRED IZGLASAVAWEM PRIVATIZACIJE „GAZ d FRANS”

Sindikati najavquju rat PORTUGAL SE PRIKLAWA GASNIM POSTROJEWIMA

Nepredvidive hidroelektraneELEKTROENERGETSKI SISTEM TAJVANA

Majstori za profitIZME\U AUSTRALIJE I TASMANIJE

Najduì elektri~ni kabl KULTURA

BAJRAKLI XAMIJA JEDINA MUSLIMANSKA BOGOMOQA U BEOGRADU

ûvar istorije PORTRET VELIKANA: MARKO LEKO

I po dedi, i po unuku ZDRAVQE

DR MILUTIN KOZOMORA, UROLOG

Ozbiqna mu{ka tegoba UPOZNAJMO SRBIJU

VULKANSKO POREKLO KOPAONIKA

Srebrna planina

SADR@AJ

34

30

32

28

29

26

25

24

20

19

15

12

10

06

07

09

04

36

38

40

42

44

46

48

50

52

54

56

57

60

62

Ako je bilo plani-rano da se kolek-tivno pregovarawe

zavr{i do kraja septembra, tajrok nije mogao da bude ispo-{tovan, pa je na nivou EPS-adogovoreno da se pregovora~kipostupak nastavi i u oktobru.

19

Kada se danas pomene Kopaonik, odmah se po-misli na Konake, luksuzne hotele, apartmanei skijawe ~esto vi{e radi prestià nego iz

preke potrebe. Ova planina je, dakle, postala prete`nosteci{te bogatih, ili kako se to jo{ kaè: xet seta

62

Do{lo je i vreme za re-vitalizaciju hidroe-lektrana “Me|uvr{je” i

“Ov~ar Bawa” - odhuknula je Gorda-na Popovi}, koja trenutno zamewu-je direktora “Elektromorave” - â-~ak, kao da je celo breme ovih polaveka bilo na wenim ple}ima.

32

Tokom primene JOP-a od 2003. godine do po~et-ka septembra “na delu” je od kontrolisanih913.000 uhva}eno 22.000 kradqivaca elektri~-

ne energije. Oni su neovla{}eno prisvojili 322 milionakilovat-~asova, ~ija vrednost prema{uje 1,4 milijarde di-nara, od ~ega je napla}eno samo 365 miliona dinara

20

NA[ INTERVJU

4


UPlanu razvojaEPS-a do 2010.godine, na samompo~etku unet je

jedan, vrlo bitan noviciq, koji do sada nije po-stojao, a to je o~uvawe in-tegriteta kompanije, uzpostepenu vlasni~kut r a n s f o r m a c i j u .Prvi put je u jednomovakvom dokumenture~eno da elektro-privreda èli daostane kompaktnopreduze}e, sasta-vqeno iz sada{wihcelina, odnosnoproizvodwe ugqa,elektri~ne energi-je, elektrodistri-bucije i trgovineelektri~nom energijom.Termin postepena vla-sni~ka transformacijazna~i da elektroprivredanije protiv ulaèwastranog kapitala, ve} zawegovo plasirawe na na-~in, koji omogu}ava o~u-vawe ovog integriteta.To zna~i da u ciqeveEPS-a ne spada parcijal-na prodaja, ili kako toneki shvataju prodaja ne-kih proizvodnih ili di-stributivnih preduze}a.Dakle, privatizacijaelektroprivrede da, alikao kompaktne kompanije

Na ove vrlo bitne novi-ne Dragomir Markovi},direktor Direkcije zastrategiju i investicijeEPS-a, stavio je posebannaglasak na po~etku in-tervjua za list „kWh”, na-vode}i odmah potom pri-mere nekih velikih kom-panija, koje su pro{letranzicioni period. Onesu, kako je rekao, najprei{le na razdvajawe struk-

ture same kompanije, kadasu prodavane distribucijei drugi objekti, ali su sa-da ponovo u{le u integra-tivne procese. Jer, u svet-skoj energetici trenutnoje op{ti trend da kompa-nije obavqaju kompletnuenergetsku delatnost, od-

nosno imaju integrisanu iproizvodwu i distribuci-ju elektri~ne energije.Markovi} navodi da se po-

kazalo da su takve kompa-nije mnogo operativnije ikonkurentnije, odnosno dana trì{tu imaju povoq-niju poziciju. Jednostavnore~eno - ja~e su!

- Trenutno u energeticigotovo i da nema malihkompanije, uglavnom je

re~ i sredwim i ve-likim i one sestalno ukrupwava-ju. Na primer,E.ON je bio negdetre}i u Evropi, alije sada posle kupo-vine {panske En-dese, po trì{nojvrednosti prema-{io francuskiEdF. I u EPS }eu}i privatni, ili

mo`da preciznije re}istrani kapital, ali u ob-liku akcionarskog udela.Na{a je koncepcija da se u

postepene promene vla-sni~ke strukture ide krozstrate{ka partnerstva.EPS-ovi bilansi iskazujuda }e nam od 2012. godine,a mo`da i pre nedostajati700 megavata proizvodnihkapaciteta i da se ulazakstranog kapitala o~ekujeupravo kroz ova investi-ciona ulagawa, zna~i, naj-pre u termosektor. Form-irawe zajedni~kog predu-ze}a sa stranim partnerom}e, zapravo, biti prva pri-vatizacija u EPS-u. Naovaj na~in uloì}e se i uadekvatni rudarski kapa-citet, kao i u ekolo{keprojekte i to ne samo na

U najnovijem sredworo~nom razvojnom dokumentu vidno je

istaknuto da elektroprivreda èli da ostane kompaktno

preduze}e, sastavqeno iz sada{wih celina

Gradwa po~ela, pa zastala: TE „Kolubara B”

Zajedni~kim ulagawem sa

inopartnerom iu rekonstrukcijuTE-TO Novi Sad

DRAGOMIR MARKOVI], DIREKTOR DIREKCIJE ZA STRATEGIJU I INVESTICIJE

Nova elektrana– sastranim ulaga~ima� Formirawe zajedni~kog preduze}a sa stranim partnerom i gradwanove termoelektrane bi}e prvi vid privatizacije u EPS-u � Kqu~niprojekat za budu}nost cele Elektroprivrede Srbije

5


tom novom oblektu, ve} ina drugim. Tako|e, pred-vi|eno je da se ovakvimzajedni~kim ulagawemfinansira i rekonstruk-cija TE-TO Novi Sad.Tek u tre}em koraku }e sei}i na privatizaciju ce-line EPS-a. Na primer,ako neko èli da budevlasnik 30 odsto deonica,on }e u tom procentu bitii vlasnik i proizvodnihkapaciteta i distribuci-ja i svega drugog. Na tajna~in bi i popustio pri-tisak na prodaju delovaEPS-a, jer je sasvim izve-sno da bi se i novi suvla-snik, svemu tome usproti-vio - kaè Markovi}.

Na bazi ispitivawa tr-ì{ta i svih velikihpotencijalnih strate{-kih partnera u Evropi,ali i van we, konsultantje konstatovao intereso-vawe 16 velikih svetskihkompanija, koje su sprem-ne za gore navedena ula-gawa u ElektroprivreduSrbije.

- Velika ve}ina tih kom-panija nije izrazilaspremnost za nastavakgradwe TE „Kolubara B”,ve} preferiraju izgradwukapaciteta od 700 megava-ta, odnosno jednog moder-nog bloka sa takozvanimsuperkriti~nim parame-trima, visoke efikasno-sti, na istoj, ili nekojdrugoj lokaciji. To je do-minantno opredeqewe,mada postoji i opcijagradwe dva puta po 350 me-

gavata , ali dva nova mo-derna bloka. Kada je re~ osnabdevawu ugqem ravno-pravne su dve opcije: jednaje davawe koncesija, {toiziskuje duì vremenskiperiod za realizaciju, adruga je dugoro~ni ugovoro prodaji ugqa i to bi bi-lo zajedni~ko preduze}e.Izvesnija je ova druga va-rijanta. Na poslovnom ko-legijumu EPS-a, poredopredeqewa za gradwu ne-vedenog superkriti~nogbloka, u zapisnik je unetai opcija zavr{eka posto-je}eg projekta, zato {to i

on ima nekih prednosti -kaè na{ sagovornik.

Tender za gradwu noveelektrane trebalo bi dabude raspisan za koji me-sec, a tome prethodi izme-na pravne regulative, kakobi se omogu}ilo takvo ugo-varawe. Sada{wa zakon-ska re{ewa, naime, to neomogu}avaju i, kako navo-di, Markovi}, moraju da sedefini{u modusi kakojedno javno preduze}e mo-è sa inostranim ulaga-~ima da osniva zajedni~kopreduze}e.U tragawe zatim re{ewima uskoro }e

se ukqu~iti i odgovaraju-}a resorna ministarstva.

- Mislim da je ovo kqu~-ni projekat za budu}nostcele Elektroprivrede Sr-bije. Ovaj tender za TE„Kolubara B” svakako jenajva`niji i nije studij-skog karaktera, ve} je kon-kretan i prakti~an. Kadaje re~ o drugim na~inimainvestirawa, moramo dakaèmo da donacija, kao ipovoqni krediti presu-{uju, izuzev u mawem obi-mu, kada je re~ o ekolo-{kim projektima. Preo-staje oslawawe na sopstve-no poslovawe i poboq{a-we tih uslova kroz ade-kvatnu cenu struje i drugo.Prostor za daqe investi-rawe nam je suèn i zato jeukqu~ivawe strate{kihpartnera nova mogu}nostda se zadovoqe na{e inve-sticione potrebe. I zbogtoga se prvi put u na{imsredworo~nim planovima,u finansirawe investi-cija, ukqu~iju strani stra-te{ki partneri - kaèMarkovi}, ukazuju}i i napodatke da prema planovi-ma EPS-a, koje Vlada tektreba da verifikuje, do2010. godine u EPS trebada se investira ne{to vi-{e od tri milijarde evra.Donacije bi bile svedenetek na oko 42 milionaevra, inokrediti bi tre-balo da u~estvuju sa oko275 miliona, komercijal-ni krediti sa oko 250 mi-liona evra, sredstva samogEPS-a sa ne{to vi{e od1,4 milijarde, o~ekivaniprihod od ekolo{kih tak-si, koji }e odmah bitiusmeren u te projekte oko100 miliona, sredstva po-tro{a~a (distributivniprikqu~ci) 60 miliona iulagawa strate{kih part-nera do 2010. godine 950miliona evra. Upravo taposledwa ulagawa odnosi-la bi se na projekte TE„Kolubara B”, sa odgovara-ju}im rudarskim kapaci-tetom i rekonstrukcijuTE-TO Novi Sad i to do2010. godine a kasnije ivi{e - rekao je DragimirMarkovi}. �

D. Obradovi}

Oglasi, koji su po~etkom oktobra objavqeni u „Fajnen{el taj-msu” i „Politici” predstavqaju poziv potencijalnim strate-{kim partnerima da posete mesto na kome bi trebalo da se iz-gradi nov elektroenergetski kapacitet snage 700 megavata.

- U pitawu je uobi~ajena tenderska procedura za gradwu no-vog kapaciteta, koja podrazumeva vi{e raznih aktivnosti. Uovoj fazi, navedenim oglasom, pozivamo potencijalne strate-{ke partnere da obi|u lokacije za gradwu novog bloka i da sebliè upoznaju sa svim tehni~kim i drugim detaqima, vezanimza razne opcije. Takva wihova poseta rezultira}e popuwava-wem finalnog upitnika, kojim treba da se opredele za tehni~-ke solucije i model transakcije. To predstavqa posledwu kon-sultaciju sa potencijalnim strate{kim partnerima. Posle to-ga slede na{e finalne aktivnosti na pripremi tendera sa de-finitivnim tehni~kim re{ewima i kvalifikacionim kriteri-jumima. U ovoj fazi odre|ivawa kona~nog koncepta, vreme fi-nalizacije tendera, zavisi}e i od nadle`nih ministarstava,koja treba da daju saglasnost na modele koje }emo pripremiti.Ukoliko se to blagovremeno zavr{i, kona~no objavqivawe ten-dera za izgradwu TE „Kolubara B” bi}e obavqeno do kraja ovegodine - rekao je Dragomir Markovi}.

Tender za TE „Kolubara B” - do kraja giodine

Dragimir Markovi}

6


RAZGOVOR S POVODOM

Uprvoj polovinigodine EPS je po-slovao pozitivnoa o~ekujemo da }e-

mo i 2006. godinu zavr{itibez gubitka. Prvi put posle16 godina. Bore}i se za bo-qi tretman kod vlasnika,ali i naj{ire javnosti,EPS je uvek morao da obja-{wava za{to ima gubitke.Sada opet moramo da obja-snimo da zasluga za poste-peni izlazak EPS-a na„zdravu granu” ne pripadanekom velikom pove}awucene na{e robe, ve} doma-}inskom odnosu u na{oj ku-}i. Istina, zasluge za fi-nansijski pomak ima i ot-pis dugova prema Pariskomklubu, ali niko ne sme dapotceni zna~aj smawivawatro{kova po svim pozici-jama u odnosu na planirane.

Kada smo lane praviliplan za ovu godinu, u skladusa utvr|enim principimaizrade bilansa, bio je vi|enmawak od oko 1,7 milijardekilovat-sati elektri~neenergije. Me|utim, sre}aprati hrabre, ali i one kojije zasluè, pa je tako i nas,tre}u godinu zaredom, nebopodarilo. Imali smo blaguzimu, pa je zimski uvoz bioznatno mawi od plana. U pr-vih {est meseci tek tre}inaod o~ekivanog. A onda su do-{le i dobre vode, pa smo ne-koliko meseci ostvariliizvoz nekoliko puta ve}i odplana. Kada na sve to dodamoproizvodwu elektri~neenergije 11 odsto ve}u do bi-lansa, proizvodwu ugqaosam odsto iznad plana, pro-izvodwu otkrivke devet pro-cenata iznad bilansa...jasnoje za{to je EPS danas jednadobra kompanija koja je nanajboqem putu da, uz ve}u po-dr{ku vlasnika, i partner-stvom sa nekom velikomevropskom elektroprivre-

dom, po~ne realizaciju raz-vojnih projekata. Samo takoje mogu}e ostvariti ciq ko-ji su u vi{e navrata potvr-dili nadle`ni dràvni or-gani - liderstvo uregionu. Zasluge zasve navedene rezul-tate, naravno, pri-padaju svima koji ra-de u na{oj kompani-ji, a ne samo poslo-vodstvu EPS-a ili~elnim qudima pri-vrednih dru{tava.

Promene u organizaciji,restrukturisawe, raciona-lizacija radne snage...idepo planu, bez potresa i lo-mova, bez izbacivawa qudina ulicu, iako su neki toprièqkivali. Ali, isti-~em, taj proces nije zavr-{en, niti }e stati. Mi mo-

ramo da se mewamo, da bude-mo racionalniji, efika-sniji, da proizvodimo {tovi{e na{e robe, po {to ni-ìm cenama, kako bi na tr-ì{tu, koje je pred vratima,bili konkurentni, kako bi,trguju}i elektri~nom ener-gijom, na{om, ali i onomkoju kupimo na trì{tu,ostvarivali {to ve}i pro-fit.

EPS se vi{e ne usteèda jasno i glasno kaè - ̀ e-limo da budemo profita-bilna firma, a ne gubita{.@elimo trì{te, ukida-

we monopola, konkurenci-ju...zato {to }e sve to done-ti i trì{nu cenu. Nemaopstajawa na trì{tu, beztrì{ne cene. Ali, tako-|e, jasno kaèmo - ne pla-{imo se ni privatizacije.@elimo promenu vlasni~-ke strukture, ali kroz ula-zak stranog kapitala u raz-

vojne projekte, a ne krozrasprodaju distribucija.Oni koji su to hteli da ura-de pre tri godine, i daqene posustaju.

S vremena na vreme opetto predlaù. Zato o~ekuje-mo da izmenama Zakona oenergetici vlasnik jo{jednom potvrdi svoj stav -EPS je vertikalno inte-grisana firma. To, zna~i,

nema odvajawa distribuci-ja od proizvodwe i nemaprivatizacije delova EPS-a. To re{ewe, naravno,ostavqa otvorena vrata za

privatizaciju odre-|enog procenta si-stema.

Pratimo iskustvadrugih. Na primer,Poqske, gde re-forme elektroener-getskog sektora tra-ju ve} 16 godina. Po-

sle dosta lutawa, negativ-nih iskustava, velikog sko-ka cena na liberalizova-nom trì{tu koje je done-lo konkurenciju, ali ne iobarawe cena, oni sada raz-mi{qaju da naprave kompa-niju kakav je danas EPS.Poqskoj je potrebna takvafirma, kao {to je i Srbijipotreban jak EPS. Dakle,èle da formiraju jaku,vertikalno integrisanukompaniju, sposobnu za tr-ì{nu utakmicu, koja }edoneti elektroenergetskustabilnost dràvi, koja }ebrinuti o razvoju, a ne samoo trgovini elektri~nomenergijom.

Mi smo na dobrom putu.To zna i vlasnik. Zato onajko èli dobro Srbiji, nemoè da predloì podelui rasprodaju EPS-a. Etike-te iz raznih lobija }e sti-zati. Ne}e im se dopasti nina{a èqa da javno, prekotendera na|emo strate{kogpartnera koji }e Srbiji iEPS-u, u utakmici svih za-interesovanih velikih„igra~a”, ponuditi najvi-{e. Ali mi ne posustajemo.Jedva ~ekamo da svet do|eovde, jer su EPS i srpskaelektroenergetika, pomnogo ~emu, ve} stigli uBrisel. �

Izjava internom listu PD „Centar”,povodom izlaska prvog broja

VLADIMIR \OR\EVI], GENERALNI DIREKTOR EPS-a

Pozitivno-posle 16 godina� EPS }e, ostvariti dobre rezultate, ali ne zahvaquju}i poskupqewima struje, ve}doma}inskom odnosu svih koji rade u kompaniji � Promena vlasni~ke struktureEPS-a, vertikalno integrisane kompanije, po~e}e ulaskom stranog kapitala u raz-vojne projekte, a ne rasprodajom distribucija

Vladimir \or|evi}

EPS se vi{e ne usteè da jasno i glasno kaè - èlimo

da budemo profitabilna firma a ne gubita{

*

*

7


Privredno dru{tvoRudarski basen„Kolubara” za pro-teklih devet mese-

ci ostvarilo je preba~ajeplana i na ugqu i na ot-krivci. Kod ugqa je taj „vi-{ak” {est odsto a kod ot-krivke 20 odsto. Do krajagodine, sasvim je realno,taj rast }e biti jo{ ve}i -oko 6,5 - 7 odsto na ugqu iizme|u 30 - 40 odsto na ot-krivci. Ali, u PD RB „Ko-lubara” nisu sasvim zado-voqni, jer su o~ekivali da}e rast proizvodwe bitijo{ ve}i.

- Dva su glavna razlogaza{to se proizvodwa ugqai otkrivke nije pove}ala ujo{ ve}em procentu. Jedanje havarija bagera „9” i lo-{e stawe bagera „3” i „6”na „Poqu D”, koji su „preu-zeli” wegovu funk-ciju. Drugi je deli-mi~no usporena eks-proprijacija zemqi-{ta u ciqu osposo-bqavawa kopova „Po-qe D” i „Tamnava-Za-padno poqe” za ve}uproizvodwu ugqa -kaè za list „kWh”Dragan Tomi}, di-rektor Privrednogdru{tva RB „Koluba-ra d.o.o.- Lazarevac”.Eksproprijacija je,naime, konkretno usporenana podru~ju Mesne zajedni-ce Vreoci, kao i na potezi-ma gde bi trebalo sprovo-diti izme{tawe tokova re-ka Kolubare, Kladnice iDubokog Potoka. Realiza-

ciju tih poslova spre~ava,zapravo, organizovana gru-pa od nekoliko qudi kojazemqi{te predvi|eno zaeksproprijaciju me{tani-ma vi{e pla}a od dràve.

Prema re~ima Tomi}a,jednostavno, za parcele ko-je RB „Kolubara” kupujezbog leì{ta ugqenih slo-jeva i {irewa frontovarudarskih radova, a koji sepo hektaru realno pla}ajuoko 5.000 evra po hektaru,oni daju znatno vi{e, izme-|u 7.500-8.000 evra. Jedno-stavno, napravili su ~itavscenario i kanale kroz ko-je rade i preprodaju zemquu blizini kopova Na tomzemqi{tu, potom, „inve-stiraju” u podizawe zaliv-nih sistema, basena ilinekih drugih objekata, ~i-me wegovu cenu po hektaru

pove}avaju i na 12.000 do15.000 evra ! A sve to u ciquwegove ponovne prodaje -kome drugo nego RB „Kolu-bara”, koja je, po{to nemaizbora, time prakti~noucewena.

Kako isti~e Tomi}, to se,naàlost, izgleda ne moèspre~iti jer je ova grupa utom biznisu povezana i samo}nicima iz lokalne sa-mouprave. Uostalom, tu-`bu RB „Kolubara” protivtih qudi i wihovog „oti-mawa” ovog zemqi{ta obo-

rio je Ustavni sudSrbije.

- Pravnih mogu}-nosti nemamo, nemoèmo zemqu si-lom da otimamo, azakon nam je „okre-nuo le|a” - kaèTomi}. U okviruzakonskih mogu}-nosti pomo} smotraìli i od mi-nistarstava poli-cije, pravde i ru-darstva i energeti-

ke, ali o~igledno spregatih qudi sa nekim nadle-`nim dràvnim institu-cijama za sada je ja~a od na-{ih opravdanih zahteva.

-Za devet meseci smoproizveli 1,3 miliona to-

na ugqa vi{e od plana(plus 6 odsto) a do krajagodine preeba~aj }e bitioko 1,8 miliona tona, od-nosno izme|u 6,5 i sedamodsto - napomiwe Tomi}.Vi{e je i otkriveno ugqaizme|u 15 i 20 odsto. Zna-~i, sigurno }e se prebaci-ti godi{wi planovi kojisu predvi|ali proizvodwuugqa od 26,5 miliona tonai otkrivke od 27,5 milio-na kubnih metara. Za 2007.godinu bi}e pove}an planproizvodwe - kod ugqa zamilion tona, a kod ot-krivke za najmawe 500.000kubnih metara.

Od problema koji su„pratili” ovu proizvodwu,Tomi} isti~e veliko kli-zi{te na „Poqu B” ( odoko 10-12 miliona kubikazemqe) koje se pokrenulo,ru{e}i materijal i cepa-ju}i odlagali{te. Klizi-{te je sanirano, ali suposledice ostale. Na„Poqu D” glavni problempredstavqa iseqavawe

DRAGAN TOMI], DIREKTOR PD RB „KOLUBARA”

Rudari prebacuju,me{etari zara|uju� Za proteklih devet meseci u ovom pri-vrednom dru{tvu plan proizvodwe ugqapreba~en za {est, a otkrivke za 20 odsto.� Boqe rezultate od ostvarenih omelihavarija bagera „9” i organizovano me-{etarewe sa zemqom planiranom za eks-proprijaciju

Boqa spremnost rudarskih ma{inaNajva`nije investicije u RB „Kolubara”

u ovoj godini bile su nabavka novih rudar-skih ma{ina i izme{tawe tokova reka uciqu osposobqavawa novih kopova ugqa.Za kop „Tamnava-Zapadno poqe” iz kreditaEBRD sredstvima nema~ke KfW banke na-bavqen je novi BTO sistem koji omogu}avarast proizvodwa otkrivke i skok proiz-vodwe ugqa sa sada{wih 8-9 na 12 mili-ona tona godi{we. Od nema~ke firme”Vatenfal”, u vrednosti500 miliona evra, kupqen je i bager sR 1300, koji }e raditi kaozamenski na „Poqu D”, kada se sredinom 2007. godine, budu re-montovale ma{ine „3” i „6”. Iz sredstava Dunav osigurawa fi-nansira se popravka havarisanog bagera „9”, zna~ajnog za kopo-ve „Poqe D” i „ Poqe B”. Taj bager }e u}i u proizvodwu po~et-kom 2008. godine.

Veoma zna~ajna investiciona aktivnost je i izme{tawe toko-va reka Kolubare, Kladnice i Dubokog Potoka, tim pre {to seovi radovi odvijaju u tri faze - one se po tri puta izme{taju.Pored „Tamnave-Zapad” wihovo izme{tawe neophodno je i zbognovih kopova „Veliki Crqeni” i „Poqa G”. A kada zapo~nu ra-dovi na otkopavawima za zamenski kapacitet „Poqe E” na red}e do}i i preselewe toka reke Pe{tan.

DRAGAN TOMI]direktor PD RB „Kolubara"

Za devet meseci proizvodwa je ve}a od o~ekivane, {to zna~i da }e i godi{wa biti iznad plana, pa ima razloga da i za slede}u

godinu planiramo ve}uproizvodwu i ugqa i jalovine,

kaè Dragan Tomi}


8

stanovni{tva MZ „Vreo-ci”, pri ~emu je izraèninteres gra|ana da se pre-sele na isto mesto. Zako-nom bi, stoga, trebalo re-gulisati da gra|evinskefirme namenski kupe ta-kvo zemqi{te i da izgradestambeno naseqe i to nadve lokacije u Lazarevcu ina jednoj u okolini grada.Na taj na~in bi mogli daraselimo 1180 doma}in-stava sa 3 300 stanovnikaiz centra ove mesne zajed-nice. Time bi se za budu}uproizvodwu dobilo leì-{te sa rezervama od 570miliona tona ugqa.

Od drugih investicio-nih zahvata predstoji i iz-me{tawe toka reke Koluba-re zato {to je kop „Tamna-va-Isto~no poqe” zavr{ioradni vek i {to je u planuda se umesto wega do 2008.godine u proizvodwu, kaozamenski kapacitet, uvedekop „Veliki Crqeni”. Zapove}ani rad kopa „Tamna-va-Zapadno poqe” dobijenje kredit za kupovinu ru-darskog BTO sistema, uvrednosti 7,5 miliona evraod firme FAM, a za ispo-ruku transportnih trakabi}e potpisan ugovor sakompanijom „Krup” iz Ne-ma~ke. îtava ova investi-cija bi}e realizovana u na-redne tri godine i omogu-}i}e rast godi{we proiz-vodwe ugqa na tom kopu sasada{wih devet na 12 mi-liona tona.

Od novih zamenskih ka-paciteta predvi|eno je iotvarawe kopova „Poqe

E” i „Ju`no poqe” koje uperspektivi treba da zame-ne, pre svega „Poqe D”. Uplanu je da se otvori, zbogobezbe|ewa ugqa za radbudu}e TE „Kolubara B”,i novi kop „Ra-dqevo”. Na tompotezu, kako is-ti~e Tomi}, na-lazi se leì{teugqa sa rezerva-ma od oko 350miliona tonaugqa. To je i za-jedni~ki proje-kat, sa rezer-vnom varijantompodizawem godi-{we proizvodweugqa na „Tamna-vi-Zapad” na 32-33 milio-na tona ugqa. Jer, za tuelektranu projektovanesnage od 700 megavata po-

trebno je godi{we obezbe-diti oko {est do sedammiliona tona ugqa.

-U ovoj godini realizo-va}e se preko 90 odsto pla-niranih investicija i je-

dino neiskori{}en }epreostati deo od 1,49 mi-lijarde dinara namewenihre{avawu problema eks-

proprijacije - isti~e To-mi}. Projekat preseqewastanovnika MZ Vreoci,ina~e, ukupno ko{ta 3,5milijarde dinara, ali je-dan od glavnih problema

koji ko~i wegovu daqurealizaciju je i {tojo{ nije, iako smoo~ekivali, utvr|en dr-àvni interes. A toje, pre svega, i razlogpostojawa brojnih za-konskih prepreka kojesputavaju ve}i zamahtih aktivnosti. Uz to,RB „Kolubara” je u no-voj organizaciji JPEPS postala zavisnodru{tvo i izgubila jestatus javnog preduze-

}a. Jedino tako je po zako-nu mogla da se bavi tim po-slovima. U JP EPS, me|u-tim, jo{ nije osposobqenastru~na slu`ba koja bi„preuzela” poslove u obla-sti eksproprijacije. Dabi postali efikasnijipredloìli smo da se ta-kva zakonska odredba izme-ni, utoliko {to bi se do-zvolilo i zavisnim dru-{tvima da se bave tim po-slovima. Za poslovawe RB„Kolubara”, kao jednog odstoèra EPS-a, hendikepje i to {to osnovna delat-nost dru{tva - proizvodwaugqa i otkrivke nije zastu-pqena u Zakonu o energeti-ci, podse}a Tomi} na stareprimedbe rudara. �

Miodrag Filipovi}

U RB „Kolubara” u novoj organizaciji rada i si-stematizaciji prihva}ena je predloèna {ema JPEPS sa tipiziranim radnim mestima. Kako isti-~e Tomi}, nivo odlu~ivawa u privrednom dru-{tvu smawen je sa sedam na pet. U ciqu ubrzawai pove}awa efikasnosti proizvodnog procesa,kao najva`nije, izdvaja se da }e se ubudu}e radorganizovati u ~etiri direkcije umesto u ranijihdeset. To su direkcije za proizvodwu, unapre|e-we proizvodwe, ekonomsko-finansijske poslovei za korporativnu podr{ku. Bitno je, pritom, dase i sa novom organizacijom ne pojavquje vi{akzaposlenih. Neraspore|eno, prema sada{wimsagledavawima, moè biti samo 406 radnika, ko-jima }e se u tom slu~aju ponuditi druga radna me-sta ili otpremnine za odlazak iz dru{tva.

Broj zaposlenih posledwih godina sveden jesa 16.000 na samo 10.500. Samo u posledwe dve

godine, recimo, preko 5.000 radnika oti{lo jeiz ovog dru{tva i to iz preduze}a kojima elek-troprivreda nije osnovna delatnost. Oko 1.400zaposlenih iskoristilo je mogu}nost da u penzi-ju ode sa stimulativnim otpremninama. Kako To-mi} napomiwe, uprkos takvom odlivu, zarade za-poslenih su ostale nepromewene, sa izrazitonezadovoqavaju}im nivoom. Novi pravilnikpredvi|a unekoliko i wihove promene i to bo-qim sagledavawem radnih mesta po dubini pro-izvodnog procesa, {to izme|u ostalog zna~i dazarade ne moraju biti jednake ni za ista radnamesta. Na kraju, ispostavilo se da RB „Koluba-ra” za daqe funkcionisawe ve} uveliko nedo-staju struwaci, kao {to su, na primer, elektri-~ari, bravari, varioci, rukovaoci rudarskihma{ina, inèweri rudarstva, ma{instva, ar-hitekture, gra|evine (hidro) itd.

U novoj organizaciji - ~etiri direkcije

Kolubarski kopovi prebacujuplanove proizvodwe

ugqa i otkrivke: „Poqe D”

Vi{e od 90 odsto planiranih investicija bi}e ostvareno, sem

kod eksproprijacije, na koju se ne}e potro{iti obezbe|enih

milijardu i po dinara za iseqewe MZ Vreoci, jer za tu lokaciju jo{ nije utvr|en „dràvni interes”


9

FORUMI

Na sednici Uprav-nog odbora EPS-a,odrànoj 27. sep-tembra (predseda-

vao prof dr Jeroslav@ivani}) usvojeni su iz-ve{taj o poslovawu JPEPS za period januar-juni2006. godine, konsolido-vani izve{taj o poslovawuJP EPS i privrednih dru-{tava u prvom polugo|u,kao i mi{qewe Nadzornogodbora EPS-a o tome.

- U ovom periodu i to za-hvaquju}i zna~ajnom sma-wewu o~ekivanog uvoza,nenadano velikom izvozu,mawim tro{kovima po go-tovo svim stavkama i otpi-su duga Pariskom klubu,iskazani su pozitivni fi-nansijski rezultati u pr-vih {est meseci ove godi-ne, rekao je Ratko Bogda-novi} direktor Direkcijeza ekonomsko-finansijskeposlove, isti~u}i da EPS„ i kada posluje pozitivno,mora da obja{wava za{toje tako radio, kako se nebi stekao neki pogre{anutisak”.

Po prvi put, posle duègvremena, u poslovawu EPS-a pojavquje se dobit i ta-kvo poslovawe }e se, o~eku-ju u poslovodstvu EPS-a,zadràti do kraja 2006. go-dine. Karakteristi~no jei da je u ovom periodu do-{lo do rasta gubitakaelektri~ne energije. To sedoga|a ponovo posle tren-da obarawa gubitaka. Raz-log za takav neo~ekivanipreokret je, procewuju nad-le`ni, u pove}anim kra|a-ma elektri~ne energije usvim distributivnim PD,osim na teritoriji PD„EDB”. Iako wihovo sada-{we stawe jo{ nije alarm-antno, takav trend u nared-nom periodu ne bi smeo dase nastavi.

Prema re~ima Ratka Bog-danovi}a, inflacija je u

periodu jun 2005/jun 2006.godine iznosila 15,2 odsto,a krajem juna ove odnosu nadecembar pro{le 5,7 odsto.Prose~na neto zarada u pr-vom polugo|u ove godine uprivredi Srbije bilaje 19.358 dinara, {toje rast od 27,7 odsto uodnosu na jun 2005. go-dine. U isto vreme uJP EPS, koje obaraproizvodne rekorde,ona je iznosila 27.886dinara. To je pove}a-we za 22,4 odsto u od-nosu na jun 2005. godi-ne, ali je mawe od rasta za-rada u privredi Srbije.

-U prvih {est meseci svibitni parametri poslova-wa JP EPS znatno su pove-}ani - istakao je Bogdano-vi}. Proizvodwa elek-tri~ne energije od 18,13milijardi kilovat-~asovapove}ana je za 3,6 odsto uodnosu na isti period u2005. godini, a za 11 odstoje iznad plana. Sa proiz-vodwom od preko 17 milio-na tona ugqa ostvaren je i

wen rast za pet odsto u od-nosu na realizovanu uistom periodu prethodnegodine, a za osam odsto iz-nad plana. Vi{e je proiz-vedeno i otkrivke (preko

48 miliona kubnih metara)i to za ~etiri odsto u od-nosu na prvo polugo|e2005. godine i za devet od-sto u odnosu na plan. Kra-jem juna 2006. godine u JPEPS zaposleno je bilo35.758 radnika, od ~ega je5.043 iz preduze}a sa Ko-smeta. U prvom polugo|upo vi{e osnova JP EPS jenapustilo ukupno 2.556 za-poslenih, pa je brojno sta-we smaweno za 5,3 odsto uodnosu na kraj 2005. godi-

ne. Najvi{e radnika i to2.250 iz EPS-a je oti{losa stimulativnim otprem-ninama.

Zna~ajan uticaj na dobroposlovawe imala je trgovi-

na elektri~nom ener-gijom. U prvih {estmeseci je uvezeno 208miliona kilovat satia to je samo 30 odstood planiranih koli-~ina. Ostvaren je, za-hvaquju}i dobroj hi-drologiji, i izvozelektri~ne energijeod 345 miliona kilo-

vat-~asova. Plan je bioznatno mawi, samo 93 mi-liona kilovat-~asova.

^lanovi Upravnog od-bora EPS-a usvojili su,tako|e, i informaciju oizvr{ewu elektroenerget-skog bilansa za avgust sasagledavawem za septem-bar i sa procenom za okto-bar ove godine, kao i o re-montu energetskih kapaci-teta u tom periodu. �

M.Filipovi}

UPRAVNI ODBOR EPS-a

Izlazak na „zdravu granu”� JP EPS u prvih {est meseci sa pozitivnim finansijskim rezultatom � Rastgubitaka i to najvi{e zbog poja~ane kra|e elektri~ne energije

Proizvodwa elektri~ne energije od 18,13 milijardi kilovat-~asova pove}ana je

za 3,6 odsto u odnosu na isti period u 2005. godini

Smawivawe tro{kovana svim pozicijama: TENT

10

Od po~etka godinepa sve do 25.sep-tembra, izvr{e-we elektroener-

getskog bilansa RepublikeSrbije i stabilno snabde-vawe kupaca elektri~nomenergijom u EPS-u obezbe-|ivale su najvi{e termoe-lektrane i akumulacionehidroelektrane. Iz tihproizvodnih kapacitetaEPS-a proizvedena elek-tri~na energija bila jeznatno iznad bilansnih ko-li~ina, dok su sasvim blizuwih proizvodwu ostvariva-le proto~ne hidroelektra-ne.

Prema re~ima DraganaVlaisavqevi}a, direktoraDirekcije za trgovinu elek-tri~nom energijom, u peri-odu januar -25.septembarukupne potrebe za elektri~-nom energijom iznosile su29,4 milijarde kilovat-~a-sova, {to je bilo i 8,8 odstovi{e od bilansa. Najve}ideo tih potreba podmiren jeproizvodwom iz sopstvenih

kapaciteta EPS-a i to sa28,5 milijardi kilovat-~a-sova, {to je pove}awe od 1,8milijardi kilovat-~asovaili za sedam odsto iznad bi-lansa.

Kako je istakao Vlaisa-vqevi}, iz termoelektranana ugaq (bez TE na Kosmetu)proizvedeno je preko 16 mi-lijardi kilovat-~asovaelektri~ne energije iliblizu 1,2 milijarde kWh,odnosno za 8,1 odsto vi{eod bilansa. To je pove}aweu odnosu na isti period la-ne za gotovo ~etiri odsto.Zna~ajnu stabilnost u raduelektroenergetskog siste-ma EPS-a obezbe|ivale su iakumulacione hidroelek-trane sa proizvedenih 2,1milijarde kilovat-~asova.To je za 966 miliona kWh,odnosno za oko 82 odsto vi-{e od bilansa. U odnosu naisti period protekle godi-ne rast proizvodwe u wimaiznosio je 4,7 odsto. Blizubilansnih koli~ina reali-zovana je proizvodwa u pro-

to~nim HE - 7,4 milijardekilovat-~asova. To je samo0,3 odsto mawe od bilansa,odnosno 5,3 odsto mawe odproizvodwe ostvarene uistom periodu lane. Zbog

poznatih problema sa cena-ma gasa i obezbe|ewem mazu-ta, do{lo je do pada proiz-vodwe u termoelektranama-toplanama. U odnosu naisti period 2005. godineproizvedeno je 82,7 odstomawe.

Na deponijama termoe-lektrana 25.septembra zali-he ugqa su iznosile 2,18 mi-liona tona, {to je za370.000 tona ili 20 odstovi{e od bilansa. Gotovo jedostignut maksimalni sa-dràj - 99 odsto. U jezerimaakumulacionih HE ukupnienergetski sadràj dosti-gao je preko milijardu ki-lovat-~asova, {to je 11 mi-liona kWh mawe od bilansaili oko 80 odsto maksimal-nog sadràja. �

M.F.

ELEKTROENERGETSKA SITUACIJA

Predwa~e termoelektranei akumulacione HE � Od po~etka godine do 25. septembra ukup-ne potrebe za elektri~nom energijom nosi-le su 29,4 milijarde kilovat-~asova (8,8odsto vi{e od bilansa) ali je najve}i deotih potreba podmiren proizvodwom EPS-a

I daqe }e se smawivati broj zaposlenih- U procesu smawivawa broja zaposlenih u JP EPS nema una-

pred odre|ene granice dokle }e se i}i u tom zahvatu. Takve od-luke, pre svega, zavise od opredeqewa poslovodstva i namet-nutnih potreba u poslovawu i tu nema crno-bele crte - rekao jedr Vladimir \or|evi}, generalni direktor EPS-a, na sedniciUpravnog odbora EPS-a, odgovaraju}i na pitawe Milana Kova-~evi}a, ~lana UO EPS-a u svojstvu predstavnika SindikataEPS-a o tome „dokle }e trajati kadrovsko uru{avawe u EPS-u”.Izvestan je, stoga, daqi pad broja zaposlenih u EPS-u, jer seistovremeno odvijaju dva procesa koji na wega uti~u: objediwa-vawe preduze}a i automatizacija u proizvodwi i potro{wielektri~ne energije, pri ~emu su, na primer, uvo|ewe daqin-skog sistema u o~itavawu i novi na~in ba`darewa brojila sa-mo jedan wen segment. Potrebu za daqim smawivawem broja za-poslenih pokaza}e, svakako, i izmene koje }e nastati posle do-no{ewa novog pravilnika o organizaciji rada i sistematizaci-ji radnih mesta u JP EPS i u privrednim dru{tvima. Za EPSkao najva`nije je i to da su to promene koje se sprovode stalno,zna~i bez odre|enog kona~nog roka.

Prema re~ima \or|evi}a, smawivawe broja zaposlenih bi}epredvi|eno i u planu poslovawa za 2007. godinu. Ali, sigurno jeda }e uz odlaske jednog broja qudi, EPS morati da otvori vratai za podmla|ivawe firme. Bitno je, tako|e, da je broj zaposlenihdo sada smawivan bez potresa i teìh posledica. Od 2000. godi-ne, kada nas je bilo 63.000, taj broj je svake godine smawivan. Kra-jem 2001. godine, naime, ukupno je bilo 56.922 zaposlenih , 2002.- 55.862, 2003. - 49.631, 2004. - 48.340 i krajem 2005. godine 37.757radnika. Krajem juna bilo nas je 35.758. O sudbini radnika kojisu napustili EPS, brinuli smo sami i nismo ~ekali da nam tajproblem neko drugi re{i - istakao je \or|evi}.

VLADIMIR \OR\EVI]generalni direktor EPS-a

RHE „Bajina Ba{ta” - ponovo visoka proizvodwa


UGOVOR O SARADWI ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, REPUBLIKE SRPSKE I CRNE GORE

Zajedni~ki do ve}e ceneDugoro~na saradwa EPS-a i EPCG izmewana u nekoliko detaqa

U organizaciji JUKO CIRED-a, CIRED komiteta Rumunije iElektrostopanstva Makedonije idrugih kompanija i stru~waka izostalih zemaqa regiona, na Zla-tiboru }e od 17. do 20. oktobrabiti odràno Drugo regionalnosavetovawe o elektrodistribu-tivnim mreàma.

S obzirom na to da se zemqe re-giona nalaze na sli~nom tehni~-kom nivou razvoja i prakse distri-bucije elektri~ne energije i ima-ju sli~ne probleme u eksploataci-ji i upravqawu distributivnimmreàma, kao i da su na razli~i-tim stepenima procesa restruktu-risawa, deregulacije i privatiza-cije elektroprivrede i pred sli~-nim izazovima otvarawa trì{taelektri~ne energije, savetovawebi trebalo da obezbedi razmenuznawa i iskustva iz ovih oblasti.Tako|e, diskutova}e se i o zajed-ni~kim problemima razvoja tehno-logije, reorganizacije i moderni-zacije distribucije elektri~neenergije u regionu. U okviru save-tovawa bi}e organizovana i inte-resantna izlo`ba opreme i uslugakompanija iz regiona.

Za Drugo regionalno savetova-we o elektrodistributivnimmreàma predvi|ene su slede}epreferencijalne teme po stru~-nim komisijama (STK): elektro-distributivna postrojewa i vo-dovi, kvalitet elektri~ne ener-gije u elektrodistributivnimsistemima, eksploatacija elek-trodistributivnih mreà, za-{tita i upravqawe elektrodi-stributivnim mreàma, deregu-lacija, trì{te i efikasno ko-ri{}ewe elektri~ne energije,planirawe i razvoj elektrodi-stributivnih mreà. �

A. ^.

Generalni direktorielektroprivreda Srbije,Republike Srpske i CrneGore, dr Vladimir \or|e-vi}, Pantelija Daki} iSr|an Kova~evi}, potpisa-li su 8. septembra u Trebi-wu ugovor o poslovno-teh-ni~koj saradwi tih predu-ze}a. Ovom prilikom Pan-telija Daki} je izjavio da}e ove elektroprivrede odsada jo{ uspe{nije sara|i-vati u slu~aju ispada i ha-varija elektroenergetskihsistema i drugih nepred-vi|enih situacija, ali i upostizawu {to ve}e ceneelektri~ne energije, pri-

likom izvoza. Potpisiva-we ovog ugovora, kako jeistaknuto, od posebne jeva`nosti za rad hidroe-lektrana „Piva”, „Vi{e-grad”, „Bajina Ba{ta” i„Zvornik”. Ne{to ranije, uBeogradu je postignut i do-govor oko izmena i dopunaUgovora o poslovno-teh-ni~koj saradwi EPS-a iEPCG. Obe strane su se sa-glasile da se ugovor za te-ku}e petogodi{te dopuni u~lanu 4. koji defini{esnagu isporuke re~ima: „Snaga isporuke moè da sepromeni plus - minus 30megavata na nedeqnom ni-

vou na zahtev EPCG, saobavezom preuzimawa me-se~nih koli~ina elektri~-ne energije, koje su jednakeproizvodu definisanesnage isporuke za petogo-di{te i broja sati isporu-ke u mesecu”.

Strane su se, tako|e, sa-glasile da EPCG u elek-troenergetski sistemEPS-a moè da deponujena godi{wem nivou do 165miliona kilovat-~asovaelektri~ne energije. Do-govoreno je, pored ostalogi to da, u slu~aju prestankaUgovora pre isteka rokava`nosti (31.12.2015. go-

dine), sadràj akumulacijeHE „Piva” ne moè da budemawi od 120 miliona ki-lovat-~asova. Eventualnisporovi re{ava}e se uskladu sa Pravilima arbi-traè Me|unarodne trgo-va~ke komore u Parizu, uz,kako je re~eno, primenumaterijalnog prava neketre}e strane. Pripremi}ese i aneks godi{weg ugo-vora za 2006. godinu, nadeo, koji se odnosi na fak-turisawe me|usobnih ispo-ruka u ciqu operativnogobavqawa poslova. �

D. Ob.

ODRÆANO 41.SAVETOVAWE CIGRE

Impresivni izazovi

U Parizu u modernom zdawu Kongresna pa-lata od 27.avgusta do 1.septembra odràno je41. savetovawe CIGRE sa 2.500 delegata izoko 90 zemaqa. U radu skupa u~estvovala je idelegacija JUKO CIGRE, koju su predsta-vqali Vojislav [kundri}, dr Ninel ûka-levski, Radivoje Crwin i Jovanka Gajica. U16 grupa razmatrano je 395 radova, a od zna~aj-nijih aktivnosti odràni su i dva tradicio-nalna panela, okrugli sto, izlo`ba, kao imnogobrojne prezentacije u~esnika. Predsta-nici JUKO CIGRE objavili su ~etiri autor-ska/ koautorska rada.

Prema re~ima Andre Kajea, predsednikaSvetskog energetskog saveta, na otvarawu ovemanifestacije, sada{wi i budu}i energetskiizazovi u pristupu modernim energetskimservisima zbog naraslih energetskih potrebaimpresivniji su nego u ranijem periodu. Glo-balno, naime, zahtevi za energijom }e se pre2030. godine pove}ati za 50, a pre 2015. godi-ne i za 100 odsto, dok }e za pove}anom snagompre isteka 2030. godine porasti za 100 odsto.Po Kajeu energetska budu}nost je blistava alipod uslovom da se u energetskom sektoru utro-stru~e godi{we investicije, uz realizacijukqu~nih zadataka, kao {to su kooperacija,regionalizacija, istraìvawe i razvoj, sta-bilnost proizvodwe itd.

R.E.

CIRED OD 17. DO 20. OKTOBRA NA ZLATIBORU

Reorganizacija distributivne mreè


12

Na Drugom me|una-rodnom sajmu ener-getike, koji je odr-àn od 3. do 6. ok-

tobra u Beogradu, Elektro-privreda Srbije je, u okvi-ru regionalne konferen-cije „Pogled u budu}nost”,4. oktobra naj{iroj javno-sti predstavila razvojneprojekte i svoj „pogled ubudu}nost”. Kroz vi{e pre-zentacija ukazano je na zna-~ajne prednosti na{egelektroenergetskog siste-ma, koje se ogledaju u po-voqnoj proizvodnoj struk-turi, prirodnim resursi-ma, poloàju u regionu, od-nosno dobrim prenosnimvezama sa susednim elek-troenergetskim sistemima,kao i kvalitetnom stru~-nom kadru .

- Napredak koji je EPSna~inio u procesima re-strukturisawa pobudio je ve-liko interesovawe i EPS jedobio pozitivnu ocenu uenergetskoj zajednici jugoi-sto~ne Evrope i nadle`nimorganima Evropske unije,istakao je Aleksandar Vlaj-~i}, pomo}nik ministra ru-darstva i energetike, koji jezaduèn da prati doga|awa uovom sektoru u Evropskoj ko-misiji i energetskoj zajed-nici.

- U smislu razvoja energe-tike, ono {to je zajedni~komnogim zemqama i {to jeprezentirano na mnogimskupovima kako kod nas, ta-ko i u EU, je pitawe mogu}-nosti ovih sistema da izne-su investicije ulagawa, na-glasio je Vlaj~i}.- Ne po-stoji model koji moè da or-ganizuje adekvatnu investi-cionu aktivnost ako tarif-ni sistem ne ide tome u pri-log. Ako elektri~na ener-

gija nema cenu u kojoj }e bi-ti sadràni tro{kovi pro-izvodwe, distribucije, pre-nosa i investicija, sistemne moè da iznese odrìvii razvoj energetske efika-snosti. Prose~na cena na

evropskom nivou od 9,6 cen-ti moè samo da pomeri ci-klus investicija, ali ne mo-è da garantuje zavr{etakdo kraja. Kada je u pitawusituacija kod nas, pristupi-}e se sagledavawu realnostitro{kova proizvodwe elek-tri~ne energije. Ne o~ekujese, me|utim, da ekonomijana{e zemqe moè odjednomda sve to izdrì, pa zato sei radi plan korekcije ceneu narednim godinama, odno-sno dostizawa nivoa cena ukojima }e biti obuhva}enisvi tro{kovi i investicio-na aktivnost. Ako se to nedogodi, ako ne krenemo urazvoj, onda }emo svi oseti-ti posledice nedostatkaovog proizvoda. Jer, nemarazvoja bez odgovaraju}e ce-ne, istakao je Vlaj~i}.

Da je cena elektri~neenergije od bitnog zna~ajaza budu}nost elektroprivre-de, na sesiji je potvrdio iPetar Gruji~i}, iz Mini-starstva rudarstva i energe-tike i pri tom ukazao na im-presivne rezultate koje jeEPS ostvario u proteklomperiodu. Smaweni su tro-{kovi po proizvedenom ki-lovat-satu kao i broj zapo-slenih, a pove}ani su proiz-vodwa elektri~ne energije,stepen naplate…

- Veoma je bitno da je Mi-nistarstvo energetike saEPS-om postiglo konsenzuskada su u pitawu osnovnipravci razvoja i krajwi ci-qevi. Ali, to nije dovoqno,jer taj konsenzus treba da sepostigne i na nacionalnomnivou. Ministarstvo je zapo-

~elo proceduru promene Za-kona o energetici, jer je uvi-delo da je to potrebno. Sada}e se i zakonski utvrditi daje EPS vertikalno integri-sano preduze}e kao i nekedruge velike evropske elek-troprivrede. Podizaweefikasnosti sistema kaonajva`nijeg ciqa energet-ske politike, tako|e jedno jeod pitawa kome }e biti po-sve}ena puna pa`wa, rekao jeGruji~i}.

Do 2010. godine u razvojneprojekte EPS treba da inve-stira oko tri milijardeevra, objasnio je DragomirMarkovi}, direktor Direk-cije za strategiju i investi-cije EPS-a. Gotovo polovi-nu planiranih sredstavaEPS treba da obezbedi izsvog prihoda.

- U na{im planovima smojasno naglasili - EPS, kaovertikalno integrisanakompanija treba da u|e u po-stepene promene vlasni~kestrukture i to kroz strate-{ka partnerstva, a najpre utermosektoru. Projekat iz-gradwe novog termokapaci-teta bi}e, ujedno, prvi proje-kat koji }e omogu}iti ulazakstranog kapitala u EPS -najavio je Markovi}.

Vizija EPS-a je da posta-ne profitabilna kompani-ja, sa zna~ajnim uticajem natrì{tu. Da bi se ostvari-la EPS-ova i misija i vizi-ja, koja nije samo interesEPS-a, ve} i dràve, {to jejasno zapisano u usvojenoj

AKTUELNE TEME

DRUGI ME\UNARODNI SAJAM ENERGETIKE 2006. - POGLED U BUDU]NOST

Nema razvoja bez realne cene� Rezultati ostvareni u EPS-u u minulom periodudobili pozitivnu ocenu u energetskoj zajednici ju-goisto~ne Evrope i Evropske unije

Razvoj EPS-a razvija i srpsku privreduElektroprivreda Srbije ima nameru da

postane i ostane jaka kompanija, pa nas uslede}im godinama o~ekuje mnogo posla usvim oblastima. Poslovi se, pre svega,odnose na revitalizaciju proizvodnihobjekata, izgradwu novih elektrana, iz-gradwu novih sistema na povr{inskim ko-povima, poboq{awe mreè, zamenu broji-la, a u oblasti ekologije bi}e na~iwenizna~ajni pozitivni pomaci posle izvr{ene revitalizacije obje-kata koji su bili najve}i zaga|iva~i. U finansirawu ovih ak-tivnosti EPS }e se oslawati na povoqne kredite kao i na sop-stvena sredstva. Razvoj EPS-a je zna~ajan za celu dràvu i zacelu srpsku privredu. U svim poslovima sa stranim partneri-ma insistiramo na ukqu~ivawu na{e privrede. Ne mali deonovca, od planirane tri milijarde evra do 2010. godine, upravo}e zavr{iti kod doma}ih kompanija.

ZORAN MANASIJEVI]zamenik generalnog direktora EPS-a

Razvoj nezamislivi bez novih

informacionihtehnologija

13


Strategiji razvoja energe-tike do 2015. godine, po-trebno je modernizovati iizgraditi nove kapacitete,kako za odràvawe teku}eproizvodwe i unapre|eweìvotne sredine, tako i zapove}awe proizvodwe.

- Agencija za energetikuRepublike Srbije }e nastoja-ti da se poboq{a investici-ona klima, unapredi efika-snost energetskog sektora ida se ubrza proces pristupa-wa Evropskoj uniji.

Na osnovu svega {to radi-mo i {to je potrebno da svizajedno uradimo kako bi senastavilo daqe prikqu~iva-we ovog sektora energetskojzajednici EU, moè se za-kqu~iti - ukoliko se ne rea-lizuju planovi razvoja elek-troprivrede, i ne promenicena energenata, Srbija semoè na}i, kada je u pitawuwihovo snabdevawe, tamo gdeje bila pre {est godina, na-glasio je dr Aca Markovi},~lan Saveta Agencije.

O razvoju informacionihtehnologija u EPS-u, govori-la je Irena Nini}, direktorSektora za informatiku uDirekciji za strategiju iinvesticije. - Razvoj Elek-troprivrede Srbije nezami-sliv je bez razvoja i primenenovih informacionih teh-nologija. Posle povezivawasa UCTE, jedan od najva`ni-jih koraka pribliàvawana{e elektroprivrede Evro-pi, odnosno svetskim ievropskim standardima, sva-

kako je i uvo|ewe Integrisa-nog kompjuterizovanog ra~u-novodstvenog sistema ICAS,odnosno Finansijskog si-stema upravqawa FMS i pri-mena SAP softvera u ciquefikasnijeg poslovawa. Togovori u prilog ostvarewuglobalnog strate{kog ciqaEPS-a - da u oblasti elek-troenergetike postane lideru regionu, naglasilaje Irena Nini}, na-vode}i projekte kojitreba da uvedu EPS uvek informatike.

Novu politikuEPS-a u za{titi ì-votne sredine, pred-stavio je Mihajlo Ga-vri}, direktor Sek-tora za za{titu ì-votne sredine i na-glasio da se zaostaja-we u toj oblasti zarazvijenim zemqamakoje iznosi 40 godi-na, mora svesti na sa-mo deset godina, od-nosno, da je neophod-no da se veoma brzo re{avate{ko nasle|e pro{losti. -Ove godine EPS je pokrenuoveoma zna~ajne projekte veza-ne za poboq{awe kvalitetavazduha. Zamewen je elektro-filter na bloku A-1 uTENT-u koji je bio jedan odnajve}ih zaga|iva~a na ovomobjektu. Potpisani su ugovo-ri za zamenu sistema tran-sporta {qake i pepela uTENT B u vrednosti od 30miliona evra. Ovi poslovibi}e ura|eni i u Kostolcu u

vrednosti od 34 milionaevra. U planu su zamene elek-trofiltera na ostalim blo-kovima u TENT-u i u Kostol-cu. Vrednost posla po jednomelektrofilteru je oko petmiliona evra, naglasio jeGavri}. U narednim godina-ma, a slede}a }e biti progla-{ena godinom za{tite ì-votne sredine u EPS-u, pred-

stoje zna~ajni poslovi poseb-no u rudarskom i hidrosekto-ru . Planira se, tako|e i uvo-|ewe sistema za odsumporava-we dimnih gasova, za {ta supotrebna finansijska sred-stva od 100.000 evra po insta-lisanom megavatu. Nacio-nalnim ekolo{kim planom,~ija implementacija ko{taoko pet milijardi evra, natermosektor EPS-a odlazioko 25 odsto sredstava. U re-alizaciji tih planova, stoga,potrebna je potpuna sinegri-

ja EPS-a i nadle`nih mini-starstava.

Vera Stanojevi}, direktorSektora za proizvodwu elek-tri~ne energije, ukazala je,pre svega, na teàk put kojimse stiglo do prekoplanskeproizvodwe elektri~neenergije. - U proizvodwielektri~ne energije za pro-teklih pet godina uspe{no

su savladane najve}ete{ko}e proistekleiz desetogodi{wegperioda stagnacije.Najintenzivnijaulagawa u ciqu pove-}awa proizvodwe,zbog dotrajalosti istarosti kapaciteta,bila su u termoelek-tranama. Zahvaquju-}i tim ulagawima,tehni~ka efika-snost TE, sa sada-{wim raspoloì-vim kapacitetimaukupne snage od 3.936megavata, u odnosu nastawe iz 1995. godi-

ne, pove}ana je za 6,4 odstoili za 251 megavat. To je kaoda smo dobili jedan noviblok te snage, naglasila jeVera Stanojevi}.

Sva postignuta poboq{a-wa rezultat su zajedni~kograda zaposlenih u EPS-u,srpske elektroma{inskeprivrede i svih koji su poma-gali kroz donacije ili kre-dite. U narednim godinamaakcenat na rehabilitacijipostrojewa bi}e dat hidro-sektoru, a osnovni ciqevi

Prose~na cena kilovat-sata na evropskom nivou je 9,6 centi,

ali kako je izvesno da se kod nas taj nivo ne moè uskoro

dosti}i, radi se plan korekcijecene u narednim godinama, da bi se stiglo do nivoa koji omogu}ava pokrivawe realnih tro{kova, ali i

obezbe|ivawe novca za razvoj

*

*

Zna~ajne prednosti EES Srbije: sa predstavqawa razvojnih projekata EPS-a


14

revitalizacije hidroelek-trana su produèwe wihovogradnog veka i osposobqava-we za rad u narednih 25 godi-na. Jedan deo procedura zaove poslove ve} je sproveden.

Zna~ajan pomak u prethod-nom periodu na~iwen je i uproizvodwi ugqa. Stabili-zovan je trend rasta proiz-vodwe otkrivke, obezbe|enoje uredno snabdevawe TE idrugih potro{a~a ugqem, op-timalno je odràvana opre-ma, a postignuto je i zadovo-qavaju}e stawe pomo}ne me-hanizacije. Sve to rezultira-lo je rekordnom proizvod-wom ugqa i otkrivke. - Trisu najve}a problema ~ije sere{ewe o~ekuje u narednomperiodu, rekao je Milan Ja-kovqevi}, pomo}nik direk-tora Direkcije za proizvod-wu energije.- Prvi se odnosina veliku razliku izme|u po-treba termoelektrana i mo-gu}nosti proizvodwe, jer se,pojavquje mawak od oko tri

miliona tona ugqa. Jer, uprethodnom periodu sredstvasu prevashodno ulagana u ob-novu i pove}awe snage termo-kapaciteta. Oprema na povr-{inskim kopovimaje zastarela i to seiskazuje kao drugiproblem, a tre}i jenere{eno pitaweeksproprijacije. Dociqa - obezbe|iva-wa potrebnih koli-~ina ugqa - moè sesti}i realizacijomplanova nabavkeopreme za kopove,zavr{etkom wihoveinvesticione iz-gradwe i obezbe|i-vawem sredstava po-trebnih za ekspro-prijaciju. U narednim godi-nama, naime, predstoje obim-ni poslovi izme{tawa pute-va, privrednih i industrij-skih objekata, kao i naseqa uKolubarskom basenu, kako bise oslobodio prostor za ot-

kopavawe zna~ajnih koli~i-na ugqa. Uz sve to, treba na-glasiti da ekolo{ki projek-ti zahtevaju ve}a ulagawazbog poo{trenih standarda i

prilago|avawa EPS-a pro-pisima EU, naglasio je Jako-vqevi}

Radovan Stani}, direk-tor Direkcije za distribu-ciju elektri~ne energijepredstavio je razvojne pro-jekte u oblasti distribuci-je elektri~ne energije. -Ciqevi kojima EPS, kadaje re~ o ovom delu elektroe-nergetskog sistema, teì suobezbe|ewe sigurnog i sta-bilnog snabdevawa, pre sve-ga tarifnih kupaca, odno-sno doma}instava i indu-strije elektri~nom energi-jom. Pored toga vaàn ciqje i smawivawe gubitaka umreì. Kako bi oni bilidostignuti predvi|eno jenekoliko pravaca delova-wa. U planu je, naveo je Sta-ni}, izgradwa novih di-stributivnih kapaciteta,kao i revitalizacija i za-mena postoje}e opreme nanajvi{em naponskom nivou.

Predvi|ena je i izgradwa irekonstrukcija mreè ni-skog napona, ali i moderni-zacija merne opreme i raz-voj softverskih alata.

Posle okon~awa te-nedera za nabavku130.000 mernih ure|a-ja - posao vredan vi-{e od pet milionaevra, za koji je kreditodobrila EBRD izve-sno je da }e EPS za-po~eti projekat kojipriprema i najavqujeve} nekoliko godina- zamenu starih broji-la modernijim. Jer,prema procenama ~ak80 odsto mernih ure-|aja kod kupaca elek-tri~ne energije u Sr-

biji starije je od 25 godina.O razvoju funkcije trgo-

vine elektri~nom energi-jom govorio je MiroslavMarkovi}, glavni stru~nisaradnik u Sektoru za pro-met elektri~ne energije. Uveoma kratkom periodu odformirawa ove direkcijepostignuti su dobri rezul-tatim, sa tendencijom daEPS u trgovini elektri~-nom energijom ima pristupi licencirawe na evrop-skim berzama elektri~neenergije, da se ukqu~i u pa-nevropske trgova~ke aktiv-nosti i da kao vode}a kom-panija u regionu na trì-{tu elektri~ne energijebude konkurentan u~esniku narednim godinama. Idok se ranijih godina go-vorilo samo o uvozu struje,izvoz sada postaje sve zna-~ajnija stavka. �

K. Jani}ijevi}

U toku je priprema tendera za izbor strate{kog partnera zadogradwu TE „Kolubara B”, {to }e biti po~etak privatizacijeElektroprivrede Srbije, rekao je Radomir M. Naumov, mini-star rudarstva i energetike, otvaraju}i Drugi me|unarodni sa-jam energetike i Tre}i sajam ekologije. To }e biti prvi put daje u elektroenergetski sistem Srbije investiran strani kapi-tal. Dosad je interesovawe za izgradwu termokapaciteta sna-ge 700 MW pokazalo 16 velikih kompanija, a wegovom izgrad-wom bi}e omogu}ena proizvodwa struje koja }e Srbiji nedosta-jati do 2012. godine.

Naumov je istakao da je srpska energetika do sada dobilareformisan okvir i izgled, kao i novi pravni i institucio-nalni okvir, a sada se priprema za otvarawe i razvoj trì{ta.

Otvaraju}i Tre}i sajam ekologije, Miroslav Nik~evi}, di-rektor Republi~ke uprave za za{titu ìvotne sredine, ista-kao je da je u Srbiji do{lo do bu|ewa o va`nosti za{tite ì-votne sredine, {to potvr|uje i veliki broj izlaga~a. On je pod-setio da je Upravi u okviru Nacionalnog investicionog planaodobreno 20 miliona evra koji }e u najve}oj meri biti usmere-ni u razvoj i unapre|ewe reciklaè u na{oj zemqi.

Priprema se tender za „Kolubaru B”

Ministarstvo energetike je zapo~elo proceduru

promene Zakona o energetici, jer je uvidelo da je to potrebno,

pa }e se i zakonski utvrditi da je EPS vertikalno

integrisano preduze}e kao i neke druge velike evropske

elektroprivrede*

*

Revitalizacija hidroelektrana u 2007.godini u prvom planu: HE „\erdap I”


15

Svi znate da suadekvatne ceneosnovni predu-slov za razvoj u

energetskom sektoru iprivla~ewe investitora,kao i da je cena elektri~-ne energije i u 2005. go-dini bila nià od tro-{kova proizvodwe, pre-nosa i distribucije, dokrajweg potro{a~a. I ka-da je ove godine Vlada da-la saglasnost na pove}a-we cena elektri~ne ener-gije, to nije bila vest, ko-ja je mene i Evropu naro-~ito obradovala. To ustvari i nije vest. Vest odfundamentalne va`nosti}e za mene i za Evropu,ali i za dràvu Srbijubiti kada energetski su-bjekti, po metodologiji,koju im propi{e Agenci-ja za energetiku Republi-ke Srbije, izra~unaju svo-je cene! Zato {to je jedi-no Agencija autoritet,koji moè da proceni,{ta je opravdana cena a{ta ne, odnosno {ta je

deo evropske energetskeprakse u 21. veku, a {ta jeono {to mora da postaneistorija.

Ovo je u pozdravnom go-voru na otvarawu me|una-rodnog simpozijuma„Elektrane 2006” odrà-nom od 19. do 22. septem-bra u Vrwa~koj Bawi, ko-ji je okupio 300 stru~wa-ka iz zemqe i sveta, po-sebno istakao RadomirM. Naumov, ministar zarudarstvo i energetiku uVladi Srbije, dodaju}i damora da se uspostavi auto-ritet Agencije, kao jedi-ne legitimne institucijeza dono{ewe tarifnihstavova.

- Ukoliko se to sadapropusti, ako se tarifnapolitika bude sprovodi-la po diktatu dnevne po-litike, Agencija }e pre-rasti u sterilnu institu-ciju o koju }e se razbitisve na{e reforme, a za-konska i institucional-na akta, postati hrpa po-ùtele hartije. Sasvim

suprotno od dana{weprakse, Agencija moraste}i pun legitimitet daodlu~uje o cenama energe-nata, jer, sve ostalo nasvra}a u zaostajawe iz kogasmo pobegli 2000. godine.Smatram da se jedino is-pravnom tarifnom poli-tikom moè dati podr-{ka razvoju trì{ta. So-lidarna, socijalna poli-tika prema najsiroma-{nijim slojevima potro-{a~a, mora da se izmestiizvan poslovnih fondovaenergetskih subjekata -rekao je Naumov.

On je potom naglasio darealizaciju ovakve poli-tike, ne moè i ne treba

da nosi iskqu~ivo resor-no ministarstvo i daenergetska struka na sebemora da preuzme odgovor-nost za budu}nost tog sek-tora i uspostavqawe pro-cesa odrìvog razvoja.

- Zato danas jasno i gla-sno kaèm da je osnovnizadatak svakog ko pripadana{oj struci da pruìpunu podr{ku Agenciji,kao jedinoj od Evropskeunije ovla{}enoj insti-tuciji, da radi na uvo|e-wu na{eg sektora u trì-{ne zakonitosti razvije-nog sveta. Time podrà-vamo i sebe i svoju struku.Ovakvo opredeqewe jejo{ vi{e dobilo na zna-~aju stupawem na snaguUgovora o energetskoj za-jednici, koji smo potpi-sali oktobra 2005. godineu Atini. Taj me|unarodnipravni akt nas obavezujeda do 2015. godine potpu-no otvorimo trì{teelektri~ne energije i ga-sa. Podseti}u da je Skup-{tina Srbije, 14. jula ovegodine, usvojila Zakon oratifikaciji Ugovora oosnivawu Energetske za-jednice. Ovaj zakon, odno-sno Ugovor o osnivawuEnergetske zajednice ti-me postaje ja~i i od Usta-va - rekao je Naumov.

Dana{wi put energet-skih reformi, kako je da-qe naveo ministar energe-

MINISTAR RADOMIR M. NAUMOV: OTVORIO SIMPOZIJUM „ELEKTRANE 2006”

Cene bez dnevne politike� Agencija za energetiku Republike Srbijemora ste}i pun legitimitet da odlu~uje ocenama energenata, jer nas sve ostalo vra-}a u pro{lost iz koje smo pobegli 2000. go-dine - rekao je Naumov

Izlagawe ministra zaenergetiku pobudilo

zna~ajno interesovawau~esnika skupa

Radomir Naumov,ministar za rudarstvo

i energetiku

16

tike, dobio je, krajem pro-{le godine, jasnu podr-{ku iz sedi{ta Evropskekomisije u Briselu. Po-tvrda ispravnosti na{ihopredeqewa u sustizawuovog procesa je za nas bilaod izuzetne va`nosti, sobzirom da smo s po~etkomwegove realizacije kasni-li ~itavu deceniju. Do{loje vreme kada realni na-stavak svega {to smo do sa-da uradili, kako je rekao,Naumov, zavisi od dalekove}eg angaòvawa celo-kupne energetske struke, ane samo wenih delova ipojedinaca.

Ministar je ovom pri-likom spomenuo da je je-dan veliki vaàn procesuspe{no priveden kraju,ali da se otvorio jedanjo{ va`niji, a to je oì-vqavawe odnosno stavqa-we u funkciju svih, do sa-da, sprovedenih reformi.Programi ostvarivawaStrategije razvoja ener-getskog sektora do 2015.godine u fazi su finali-zacije i o~ekuje se da ihVlada Srbije usvoji dokraja ove godine.

- U toku su i zavr{nepripreme tendera, koji }eraspisati EPS uz pomo}konsultanata, ~ime }e sepozvati potencijalnistrate{ki partneri za na-stavak izgradwe termoe-lektrane od oko 700 mega-vata, na lokaciji „Kolu-bara B”. Opciono se nudii drugo re{ewe, tako|e nabazi kolubarskog ugqa.Ova investicija, zajednosa razvojem rudnika, izno-si 800 miliona evra.EPS, tako|e, traì ipartnera za rekonstruk-ciju TE-TO Novi Sad. Odostalih potencijala pred-nost dajemo proizvodwielektri~ne energije izbiomase i promociji kom-binovanih postrojewa zaproizvodwu toplotne ielektri~ne energije - re-kao je Naumov.

On je, na kraju svog izla-gawa, u~esnicima poè-leo uspeh u radu i progla-sio simpozijum otvore-nim. �

D. Obradovi}

UGOVOR O OSNIVAWU ENERGETSKE ZAJEDNICE I RAZVOJ ENERGETSKOG SEKTORA U SRBIJI

Ulazak u panevropsko trì{te� U narednih 15 godina u energetski sektor u re-gionu neophodno uloæiti vi{e od 12 milijardidolara za nove projekte, a za rehabilitaciju po-stoje}ih vi{e od osam milijardi dolara

Ugovor o osnivawu Ener-getske zajednice, predsta-vqa osnovni integrativnifaktor, ne samo na{e ze-mqe, ve} i celog na{eg re-giona. Skup{tina Srbije,14. jula donela je Zakon oratifikaciji ovog ugovora,~ime je on za nas postao me-|unarodna obaveza. Ugovo-rene strane preuzele su nataj na~in obavezu da usagla-se svoje zakonodavstvo sazahtevima direktiva EU,koje se odnose, pre svega, naenergetiku i za{titu ì-votne sredine od negativ-nog uticaja energetske de-latnost, ~ime }e se omogu-}iti puno i bezuslovno u~e-{}e zemaqa jugoisto~neEvrope u unutra{wemtrì{tu energije EU(panevropsko trì-{te energije). Evrop-ska komisija }e sma-trati da su zemqe kojeratifikuju ugovor ipridràvaju se wego-vih odredbi, ispunilesve uslove za prikqu-~ewe EU u oblasti energe-tike i bi}e im omogu}enpristup fondovima EU ime|unarodnih finansij-skih institucija. U suprot-nom zemqe mogu da budusankcionisane iskqu~ewemiz procesa i ograni~ava-wem podr{ke me|unarodnihfinansijskih institucija.Iz navedenog moè da se sa-gleda zna~aj pomenutog ugo-vora za sveukupni procesevropskih integracija.Imaju}i sve to u vidu, jasno

je koliki je to prioritet zaVladu Republike Srbije.

Ministar za rudarstvo ienergetiku Republike Srbi-je Radomir Naumov izneo jeove va`ne napomene, prili-kom prezentirawa svog rada.„Implementacija ugovora oEnergetskoj zajednici”, uzi-maju}i tako aktivno u~e{}eu radu Simpozijuma „Elek-trane 2006”. Srbija je tajUgovor potpisala zajedno sa:Albanijom, Bugarskom, Hr-vatskom, Makedonijom, Bo-snom i Hercegovinom, Rumu-nijom, Crnom Gorom i pri-vremenom misijom UN naKosmetu. Naumov je pobrojaoi najva`nija na~ela na koji-ma se zasniva Ugovor o ener-

getskoj zajednici, a to je dase stvori stabilan regula-torni i trì{ni okvir,sposoban da privu~e inve-sticije u gasovode, proizvod-wu elektri~ne energije iprenosne i distributivnemreè, tako da svi imaju pri-stup stabilnom i neprekid-nom snabdevawu energijom,koja je od su{tinske va`no-sti za ekonomski razvoj idru{tvenu stabilnost.

Tako|e, ciq je da se uve}asigurnost snabdevawa jedin-

stvenog regulatornog pro-stora, kroz obezbe|ewa sta-bilne investicione klime ukojoj bi mogle da se razvijuveze sa kaspijskim, severnoa-fri~kim i bliskoisto~nimrezervama gasa.

Proces osnivawa Energet-ske zajednice, zapravo je dru-gi naziv za proces osnivawaregionalnog energetskog tr-ì{ta jugoisto~ne Evrope iwegovog kasnijeg integrisa-wa u unutra{we trì{teenergije Evropske unije. Uovaj proces, kako je rekao Na-umov, pored zemaqa regionai UNMIK-a, ukqu~ena je iEvropska unija, a posebaninteres u tom procesu imajuwene ~lanice, koje se „nasla-

waju” na region: Au-strija, Gr~ka, Ita-lija, Ma|arska iSlovenija i oneimaju status u~esni-ka u ugovoru. Rati-fikacija ugovora oosnivawu Energet-ske zajednice i we-govo efikasno spro-

vo|ewe, kako je istakao mi-nistar rudarstva i energeti-ke, od ogromnog je zna~aja, nesamo za uspeh reformi na{egenergetskog sektora, ve} i zasveukupan proces evropskihintegracija i to ne samo na-{e zemqe, ve} i ostalih zema-qa regiona. Ugovor treba daoja~a na{e odnose sa EU, alii sa zemqama regiona. Nau-mov je ovom prilikom ukazaoi na analogiju Ugovora oenergetskoj zajednici.

On je, u nastavku izlagawa,

Ugovor o energetskoj zajednicitreba da stvori stabilan

regulatorni i trì{ni okvir,sposoban da privu~e investicije

*

*


17


Iz nedavno potpisanog Ugovora o osnivawu Energetske zajed-nice proisti~e da je wen glavni zadatak da reguli{e odnoseme|u potpisnicima, da stvara stabilan regulatorni okvir ko-ji }e da privla~i strana ulagawa, za{tita ìvotne sredine ikonkurencija na trì{tu elektri~ne energije i prirodnog gasau skladu sa evropskim direktivama - rekla je na Simpozijumu„Elektrane 2006” Boèna Mazur, zamenik direktora Sekreta-rijata Energetske zajednice, prilikom prezentacije svog rada„Mehanizmi podr{ke Sekretarijata Energetske zajednice ze-mqama potpisnicama u ciqu implementacije Ugovora”.

Ona je navela da Zajednica ima dva foruma: jedan za pitawaelektri~ne energije, gde su ukqu~eni predstavnici industrijei predstavnici potro{a~a i Forum za gas. Glavno telo je Mi-nistarski savet. Postoje i regulatorni odbori Energetske za-jednice. Sekretarijat je osnovan 2005. godine i od jula 2006.stvoreni su zakonski okviri, na osnovu kojih sekretarijat ra-di. Sekretarijat je, kako je rekla Boèna Mazur, mlada insti-tucija, sa sedi{tem u Be~u, koja se finansira na osnovu CARDprograma i iz donacija austrijske vlade. Sekretarijat izvr{a-va zadatke, koje im poveri Ministarski savet Energetske za-jednice.

Ona je dodala da Sekretarijat ima dve vrste zadataka: jednaje vezana za rad pet institucija i dodelu statusa posmatra~a,a druga za pitawa energetske politike, sporova, ratifikova-wa, stupawa na snagu Ugovora, planova za sprovo|ewe direkti-va EU, uskla|ivawe nacionalnih planova razvoja, sigurnostsnabdevawa i za{tite u vezi sa krizama u elektroenergetskimmreàma.

Sekretarijat preduzima i mere za otvarawe trì{ta elek-tri~ne energije za zemqe potpisnice do januara 2008. godine,izuzev za kategoriju doma}instva. Po~ela je i izrada nacrta zastandardne forme dokumenata i mera za wihovo sprovo|ewe.Primena tih dokumenata trebalo bi da po~ne od novembra2006. godine. Oni, kako je navedeno, omogu}avaju standardizo-vano prikupqawe podataka; sastoja}e se iz tri dela i za elek-tri~nu energiju i za gas.

Do 15. oktobra zemqe potpisnice bi trebalo da podnesu ak-cioni plan, a u novembru Sekretarijat }e da podnese izve{tajSavetu ministara, koji bi, kako je navela Boèna Mazur, napredstoje}em sastanku u Skopqu, trebalo da donese niz novihodluka.

Otvoreno trì{te od 2008. godine

dodao da bi Ugovor trebalozna~ajno da doprinese pomi-rewu, smawewu siroma{tvai razlika u regionu, unapre-|ewu odnosa i saradwe me|uzemqama, privla~ewu inve-sticija u energetske kapaci-tete, radi obezbe|ewa sta-bilnog i kontinuiranogsnabdevawa energijom, a toje od vitalnog zna~aja za eko-nomski razvoj, socijalnu sta-bilnost, sigurnost snabde-vawa energijom, razvoju kon-kurencije na energetskomtrì{tu, unapre|ewu ekolo-{ke situacije i odrìvostienergetskog sektora. Izna-

lazi}e se i mogu}nosti za{to {ire u~e{}e privatnogkapitala u izgradwi ener-getskih kapaciteta, a bi}eomogu}en i pristup fondo-vima Me|unarodnih finan-sijskih institucija.

- Aktuelne analize ukazujuda je u narednih 15 godina uenergetski sektor u regionuneophodno uloìti vi{e od12 milijardi dolara za noveprojekte, a za rehabilitaci-ju postoje}ih vi{e od osammilijardi dolara - rekao jena kraju ministar Naumov. �

D. Ob.

U o~ekivawurealnije cene

elektri~ne energije:

TENT

Rad regulatorne agenci-je, ili preciznije Agenci-je za energetiku Republi-ke Srbije (AERS) i novi-ne u na~inu odre|ivawacena energenata i uslugau oblasti energetike, u vi-{e navrata su zaokupileinteresovawe energeti~a-ra na Simpozijumu „Elek-trane 2006.”. Ova agencijaosnovana je me|u posled-wima u Evropi, pa otuda inije neobi~no {to i ustru~noj i u {iroj javno-sti oko wenog rada posto-je odre|ene nedoumice.

Posebno kada je o cenamare~.

Na ovom skupu je re~enoda su donete sve metodolo-gije za odre|ivawe cenaenergije i usluga, izuzevjedne, koja se odnosi naskladi{tewe prirodnoggasa. Metodologije su obja-vqene i preduze}a iz obla-sti energetike, ve} mogu daih koriste u pripremi po-slovnih planova za idu}ugodinu, odnosno za odre|i-vawe cena svojih proizvodai usluga u 2007. godini. Ta-rifni sistemi su, kako je

NEDOUMICE OKO RADA REGULATORNE AGENCIJE

Tri tarifna sistema� Izmenama i dopunama Zakona o energetici poja~a}e se uloga Agencije za energe-tiku Republike Srbije � Metodologije za tro{kove

TENT:Priprema novog

sistemaupravqawa

18


re~eno na ovom skupu u za-vr{noj fazi i neki su kra-jem septembra poslati Vla-di Srbije na saglasnost.

Re~ je, dakle,o novom na-~inu utvr|ivawa tro{kovau odnosu na raniju praksu.Energetskim preduze}imaAgencija ovih dana {aqe ijedan dokument, koji trebada omogu}i kon-trolu wihovih tro-{kova, kako bi sevidelo da li supreduze}a postupi-la u skladu s pro-pisanom metodolo-gijom. Potrebno jedostavqawe odre-|ene strukture po-dataka, kako biAgencija kredi-bilno mogla dautvr|uje nivo ukup-nih tro{kova,ukqu~uju}i i investicije.Preduze}a ove poslove uzpomo} Agencije treba daobave do kraja godine i po-tom }e Agencija dati mi-{qewe na dostavqenepredloge o nivoima cena.Sledi usagla{avawe sanadle`nim ministarstvi-ma i traèwe zajedni~kogre{ewa.

Ranije je kod odre|iva-wa cene elektri~ne ener-gije, kako je re~eno naSimpozijumu, postojao sa-mo jedan tarifni sistem -za krajwe kupce, a sada po-

stoje tri tarifna sistema:jedan za prenosnu mreù,jedan za distributivnu ijedan za krajwe kupce. Tro-{kovi, po objavqenim me-todologijama, prati}e sedetaqno u ovim delatno-stima, jer iz wih proizi-lazi nivo tro{kova, kojitreba da pokrije cena na

prose~nom nivou, a kakva}e raspodela te cene unu-tar elektroprivrede, pokategorijama u~e{}a ivremenskim zonama biti,odredi}e se tarifnim si-stemima. Ukazano je ovomprilikom i na bojazan dapotraje davawe saglasno-sti Vlade na tarifne si-steme i na mogu}nost pro-longirawa u vezi sa pred-lozima cena.

Na~in formirawa cenapobudio je najve}e intere-sovawe i na konferenci-ji za novinare, koja je

uprili~ena povodom odr-àvawa Simpozijuma, aposebno to koliko jeAgencija za energetiku„jaka” da svoje stru~neprocene tro{kova i utvr-|ene cene sprovede u delo.Ovom prilikom ministarza rudarstvo i energetikuRadomir M. Naumov je re-

kao da se posle dvogodi-{we primene Zakona oenergetici uvidelo da po-stoje odre|ene neuskla|e-nosti, koje moraju da seotklone, odgovaraju}imizmenama i dopunama Za-kona i na taj na~in poja-~a uloga Agencije za ener-getiku Republike Srbije.S druge strane, dodao jeon, potrebno je Zakon oenergetici prilagoditisada{wim novim okolno-stima, s obzirom na ~iwe-nicu da smo postali puno-pravni ~lan Energetske

zajednice Evropske unije,iz ~ega proisti~u i odre-|ene obaveze.

Na konferenciji je re-~eno da do sada nije bilodirektnih pritisaka narad AERS, niti poku{ajada se uti~e da se ne{to ra-di mimo onoga {to je pro-pisano, a nov na~in odre-|ivawa cena upravo je testda se vidi ho}e li se radi-ti onako kako to propisu-je Zakon o energetici.Aleksandar Vlaj~i}, po-mo}nik ministra za ru-darstvo i energetiku Re-publike Srbije, rekao jetim povodom da regulator-na agencija nema admini-strativnu ulogu, ve} je tonu`nost koju name}e prak-sa i regulativa EU. Ono{to se primewuje u svimokolnim zemqama, rekaoje Vlaj~i}, ne moè da sene primewuje u Srbiji ida ona jedina ostane crnarupa - to je jednostavnopravilo pona{awa. Dodaoje da izvr{na vlast jo{ neshvata nu`nost tih prome-na. Rad na{eg regulator-nog sektora bi}e razma-tran i na sastanku Savetaministara Energetske za-

jednice, koji }e bi-ti odràn 16. i 17.novembra ove godi-ne u Skopqu.

Ukratko je obja-{wen i rad AERS uvezi sa cenama.Konkretno, EPSformira predlogcene na osnovu me-todologije, tro-{kovi se prikazujupo vertikali posegmentima od pro-izvodwe ugqa, elek-

tri~ne energije do di-stribucija. Na~ini sekalkulacija koliki je ni-vo tro{kova. U AERS seocewuje da li su ti tro-{kovi vaqano prikazanii opravdani ili ne. Ako jesve korektno ura|eno na-pisa}e se da je Agencijasaglasna sa predlogomEPS-a i to }e se prosledi-ti Vladi Srbije, a ako imaprimedbi, predlog }e sevratiti EPS-u i ukaza}ese na nedostatke. �

D. Ob.

Regulatorna agencija nema administrativnu ulogu ve} je to nu`nost. Ono {to se primewuje u svim okolnim zemqama ne moè da se ne

primewuje u Srbiji i da ona jedina ostane „crna rupa"

Konferencija za novinare: novna~in odre|ivawacena energenata

IL

US

TA

CI

JA

: M

. T

RE

BO

TI

]


19

Iako je bilo plani-rano da se kolek-tivno pregovarawezavr{i do kraja

septembra, taj rok nije mo-gao da bude ispo{tovan, paje na nivou EPS-a dogovore-no da se pregovara~ki postu-pak nastavi i u oktobru, od-nosno da se do kraja ovog me-seca usaglase sva sporna pi-tawa u vezi sa pravima i oba-vezama zaposlenih u JP EPSi wegovim privrednim dru-{tvima. Generalni direk-tor EPS-a Vladimir \or|e-vi} i predsednik Glavnogodbora Sindikata Miro-slav Veli~kovi} obavestilisu u~esnike u pregovorima uprivrednim dru{tvima oproduèwu roka, na-zna~iv{i da ovaj po-stupak treba da seubrza i za najzna~aj-nija sporna pitawapostignu jednoobra-zna re{ewa.

Da bi se gledi{tausaglasila, Stru~nitim za koordinacijuaktivnosti, koji je oformiogeneralni direktor, izana-lizira}e sporne stavove iponuditi smernice i uput-stva na koji na~in se pojedi-na pitawa mogu re{iti.Istu obavezu ima Koordina-cioni tim Sindikata EPS-a, s tim {to }e i jedan i dru-gi pruàti i druge vrste po-mo}i pregovara~ima u pri-vrednim dru{tvima, odno-sno poslovodstvima i sindi-kalnim organizacijama.

Kako saznajemo, kopqa selome, pre svega, oko stepenasocijalne za{tite zaposle-nih, koji, kao i sve ostalo,ipak mora da odgovara odre-|enom standardu u EPS-u,odnosno u najve}oj mogu}ojmeri jednoobrazno da bude

utvr|en. Do zakqu~ewa ovogbroja na{eg lista Stru~nomtimu su stigle informacijeiz „Elektrovojvodine” i„Elektrosrbije”, koje obave-{tavaju da su postupak pre-govarawa privele kraju i da}e dodatni rok upravo isko-ristiti za usagla{avawajo{ nekoliko spornih pita-wa.

Da podsetimo, u privred-nim dru{tvima kolektivniugovori kod poslodavca do-nose se postupkom kolektiv-nog pregovarawa i zakqu~i-vawa kolektivnih ugovoraizme|u poslodavca i sindi-kata, ali to ne zna~i da }esvih 11 privrednih dru{ta-va u EPS-u imati potpuno

razli~ite kolektivne ugovo-re. Na~elni dogovor u EPS-u bio je jo{ na po~etku pre-govora da se sa~ini modelbudu}eg kolektivnog ugovo-ra, od kojeg je trebalo da po-|e svako dru{tvo i da se utim okvirima i odvijaju pre-govori. Stru~ni tim je takavmodel letos ponudio i na-knadno davao dodatna uput-stva, ali o~ito razli~itostinisu sasvim otklowene. Jo{na po~etku u nekim privred-nim dru{tvima sindikatisu èleli da osnova za pre-govore budu wihovi modelikolektivnog ugovora, {tonije prihva}eno, jer na tajna~in ne bi mogla da se o~u-vaju jedinstvena re{ewa, ko-ja su najve}im delom ve} sa-

dràna u postoje}em Poseb-nom kolektivnom ugovoruEPS-a. Ta~nije, iz ovog ugo-vora preuzeto je sve {to nijeu suprotnosti sa vaè}im za-konima, jer je to najefika-sniji na~in da se defini{ure{ewa koja treba primeni-ti u svakom privrednom dru-{tvu.

Iz Stru~nog tima tvrde daciq nije da se postigne uni-formisanost, ve} da se jed-noobrazno defini{e mini-mum osnovnih prava i obave-za. S obzirom, me|utim, na to

da pregovarawe spo-ro ide i da je bilopotrebno da se rokproduì, pitawe jena kom nivou stan-darda }e se o~uvatijednoobraznost, akoliko }e pojedinaprivredna dru{tva,ugra|uju}i svoje spe-

cifi~nosti, „isko~iti” izokvira op{teprihva}enog.

Sasvim druga pri~a je no-vi kolektivni ugovor kodposlodavca, koji se potpisu-je na nivou JP EPS, a u stva-ri jedino se odnosi na pravai obaveze zaposlenih u di-rekcijama i slu`bama na ni-vou Javnog preduze}a. Takavkolektivni ugovor donosise u tripartitnom pregova-rawu, u kome u~estvuju poslo-vodstvo JP EPS-a, Sindi-kat zaposlenih u direkcija-ma i slu`bama i resorno mi-nistarstvo. Kako saznajemo uDirekciji EPS-a za pravneposlove, model ovog ugovorave} je dogovoren sa resornimministarstvom, primedbe naprvobitni tekst su ugra|ene,

i sada bi trebalo da po~nepregovarawe radi finali-zovawa odre|enih re{ewa.

Ne treba sumwati da jeovakav oblik regulisawaprava i obaveza zaposlenihu EPS-u proistekao iz no-vih zakonskih re{ewa, u ko-jima vi{e nema mesta za je-dinstven Poseban kolek-tivni ugovor, koji vaì zaceo EPS. Umesto tog jed-nog, u EPS-u }e ubudu}e bi-ti ukupno 12 kolektivnihugovora kod poslodavca, 11u privrednim dru{tvima ijedan za direkcije i slu`beJP EPS. Upu}eniji kaùda to nikako nije smetwa zaodgovaraju}e regulisaweodnosa, tim pre {to onimjedinim, Posebnim kolek-tivnim ugovorom, nisu mo-gle da se obuhvate sve spe-cifi~nosti pojedinih de-latnosti. [tavi{e, i ra-nije je bila obaveza da se usvakom javnom preduze}u uEPS-u donesu pojedina~nikolektivni ugovori, kojimaje trebalo bliè defini-sati prava i obaveze zapo-slenih. Dakle, potreba dasvako ima svoj ugovor nijenova, ali zanimqivo je daje, prema novim zakonskimre{ewima, osniva~ zainte-resovan za pregovarawe saslu`bama na nivou JP, a ne isa ugqarima, terma{ima, hi-dra{ima i distributerima.U tom svetlu postaje razu-mqivija te`wa u EPS-u dasvaki kolektivni ugovor sa-drì jedoobrazna re{ewa zaminimum prava i obaveza. �

Anka Cvijanovi}

KOLEKTIVNO PREGOVARAWE DO KRAJA OKTOBRA

Dodatni rok za usagla{avawe� Model budu}eg kolektivnog ugovora za JP EPSusagla{en i pregovarawe moæe da po~ne, a u pri-vrednim dru{tvima jo{ ima spornih pitawa

Pregovara~iimaju stru~nu

pomo}: iz proizvodnog

pogona

Kopqa se lome oko stepena socijalne za{tite zaposlenih,

koji mora da odgovara odre|enom standardu u EPS-u

*

*

20


KRA\A ELEKTRI^NE ENERGIJE POVE]AVA GUBITKE ELEKTROPRIVREDE SRBIJE

Lopovi ostajuneka`weni� Od 2003. godine do po~etka septembra „na delu”uhva}eno oko 22.000 kradqivaca elektri~ne ener-gije � Procewena vrednost ukradene struje kod onihkoji su uhva}eni na delu, iznosi 1,4 milijarde dina-ra, ali je napla}eno samo 365 miliona dinara.

Jedinstveni operativni planza smawivawe netehni~kih gu-bitaka odnosno, jednostavnore~eno kra|e struje, koji se u

Elektroprivredi Srbije primewujeod sredine 2003. godine jo{ ne dajerezultate koje bi EPS èleo. Tokomprimene JOP-a od 2003. do po~etkaseptembra ove godine kontrolisanoje, naime, oko 913.000 potro{a~a, me-|u kojima je „na delu” uhva}eno oko22.000 kradqivaca elektri~ne ener-gije. Oni su prisvojili 322 milionakilovat-~asova, ~ija procewena vred-nost prema{uje 1,4 milijarde dina-ra. Naàlost, pravnim sredstvima jenapla}eno samo 365 miliona dinara.Samo ove godine kontrolisano je oko163.000 potro{a~a, a u kra|i, odno-sno neovla{}enom kori{}ewu elek-tri~ne energije uhva}eno je 4.450 po-tro{a~a. Vrednost ukradene elek-tri~ne energije iznosi oko 280 mi-liona dinara, a EPS je do kraja avgu-sta uspeo da naplati tek 80 milionadinara.

– Jedinstven operativni programza smawewe netehni~kih gubitakadonet je da bi se na jedinstven, sin-hronizovan na~in radilo na smawe-wu tih gubitaka, jer tre}inu ukupnihgubitaka EPS-a ~ine upravo ovi ne-tehni~ki gubici. Izraèno nov~anonetehni~ki gubici, prema dosada-{wim procenama iznose izme|u 40 i50 miliona evra, isti~e Nenad Mra-kovi}, pomo}nik direktora Direk-cije za distribuciju elektri~neenergije . On podse}a da netehni~kigubici predstavqaju zapravo kra|uelektri~ne energije i JOP je pro-gram koji je sinhronizovao delovawesvih privrednih dru{tava da na je-dinstven na~in, uz upotrebu odgova-raju}ih procedura, otkriju {to vi{ekradqivaca i poku{aju da suzbiju toveliko zlo. Moè se slobodno re}ida je kra|a struje najve}a kra|a u Sr-biji koja se ponavqa svake godine. Zarealizaciju programa JOP nisu po-trebna velika finansijska ulagawai zato je EPS krenuo u realizaciju

ovog programa, kaè Mrakovi}. Problem Elektroprivrede Srbije

da naplati ukradenu struju nije nov.Naplata je spora zbog dugotrajnihsudskih procesa, osloba|aju}ih pre-suda ili „lo{ih” sudskih odluka…Pritom, niko od potro{a~a koji jeuhva}en da krade struju nije ka`wen,iako novi Zakon o energetici, usvo-jen 2004. godine, predvi|a i kazne za-tvora od jedne do tri godine.

– Kontrole pokazuju da od oko trimiliona potro{a~a u Srbiji wih 2,5do tri odsto neovla{}eno koristi,odnosno krade struju. Koliko je kra-|a veliki problem govori podatak otome kolika je godi{wa vrednostukradene struje. Me|utim, uprkos me-rama koje preduzima EPS, procenatukradene struje se bitnije ne smawuje– isti~e Slobodan Kujovi}, predsed-nik Stru~nog tima za smawewe ne-tehni~kih gubitaka EPS-a.

Pored kra|e, problem su i besprav-no izgra|eni objekti. U EPS-u pro-cewuju da u Srbiji postoji izme|u10.000 i 15.000 objekata, ~iji vlasni-ci nelegalno koriste elektri~nuenergiju , a posle instrukcije mini-starstava za kapitalne investicije ienergetiku, kao i izmene Zakona oplanirawu, mawi broj ovih potro{a-~a prikqu~en je na mreù. Kujovi}posebno ukazuje na ~iwenicu da pra-vosudni organi ne ka`wavaju jednakosve kradqivce struje. Imaju}i u vidudosada{wu sudsku praksu, tako se de-{ava da potro{a~ za „neovla{}enokori{}ewe struje” dobije mawu nov-~anu kaznu u jednom gradu, u drugommnogo ve}u, a da u tre}em bude oslo-bo|en, pa ~ak i tuì radnika EPS-akoji ga je otkrio u kra|i.

Kakve su mogu}nosti EPS-a da ot-krije kradqivce struje? Pored raz-mene iskustava i koordiniranog ra-da, postoje odre|ene metode i apara-ti koji bi trebalo da olak{aju brùlokalizaciju mesta na kome se kradestruja. Zna~i, mogu}nosti za pronala-

ILUSTRACIJA: DU[AN LUDVIG

Najve}akra|akoja seu Srbijiponavqasvakegodine


21

èwe kradqivaca postoje, ali su ina~ini prikrivawa „radwe „razli-~iti…Kra|u, zapravo, nije ni lakoni jednostavno otkriti i taj posao nemoè da radi niko drugi osim zapo-slenih u EPS-u.

Prema re~ima Kujovi}a, u EPS-u suformirani operativni timovi kojisvakodnevno kontroli{u potro{a~epreko „snimawa” potro{we, naro~i-to u prigradskim naseqima Beogradai Srbije gde se ve} zna da ima kra|a.Postoje, zapravo, mikrolokacije nakojima se redovno pronalaze nekinovi kradqivci. „Kontrolori oba-vqaju svoj deo posla, ali radniciEPS-a lopove otkrivaju i posle pri-jave gra|ana. Prijave daju „najboqeefekte”, jer kom{ije znaju ta~ne lo-kacije kra|e i od deset prijavqenihnajmawe sedam ili ~ak osam prijavaje ta~no, isti~e Kujovi}.

- Provere su rigorozne i na loka-cijama gde, prema analizama postoji„pravi odliv” elektri~ne energije.Dobar primer za to je Beograd, u ko-me je EDB od po~etka ove godine iz-vr{ila kontrolu 6.378 kupaca, odkojih je 1.215 kralo struju ili vi{eod 19 odsto. Na~ini su razli~iti -od samovlasnog prikqu~ewa na mre-ù do manipulicije sa kablovima,ili sa prikqu~ewem na mreù prebrojila- kaè Kujovi}.

Obja{wavaju}i razlike u podaci-ma o utvr|enim kra|ama i kasnije

napla}enoj utro{enoj elektri~nojenergiji, Kujovi} ukazuje na ~iwe-nicu da su, posle usvajawa Zakona oenergetici (2004. godine) kazneneodredbe koje se odnose na kra|u ineovla{}eno prikqu~ewe na mreùizmewene i poo{trene. Tako kra-dqivac elektri~ne energije moèda bude ka`wen i zatvorskom kaznomu trajawu od jedne do tri godine.Problem je, me|utim, u nedostatkuadekvatne saradwe sa pravosudnimorganima. Naime, predmeti koji seodnose na kra|u struje se ne re{ava-ju urgentno, nego „~ekaju red” i trajugodinama. Problem je i {to optuè-ni ~esto obezbe|uje ve{take, kojidokazuju da proceweni iznos {tetenanete EPS-u nije adekvatan, pa sukazne i kad sud donese presudu, maweod vrednosti ukradene elektri~neenergije.

- „Borimo” se za ujedna~avawe sud-ske prakse u Srbiji, da se za isto de-lo izri~e ista ili bar pribli`noista kazna na celoj teritoriji Sr-bije. Uostalom, po{to je re~ o jav-nom preduze}u u kome je vlasnik dr-

àva, trebalo bi da je ujedna~avawesudske prakse u wenom interesu, alii da sudstvo bude efikasnije, barkad je re~ o ovakvim slu~ajevima.Jer, 40- 50 miliona evra godi{we seodlije preko kra|a elektri~ne ener-gije u privatne xepove, podse}aMrakovi} i dodaje da je sudstvo „na-sledilo” staru praksu, kada premapropisima koji su bili na snazi,kra|a elektri~ne energije nije bilateì krivi~ni prekr{aj.

- O~ekujemo da }e nabavka novih izamena starih brojila uticati nasmawewe kra|a, kao i da }e tom pri-likom mnogi kradqivci biti otkri-veni. Uostalom, nova brojila }e bi-ti preciznija u merewu utro{kaelektri~ne energije, {to }e tako|edoprineti smawewu gubitaka. Zna-~i, to je i prioritetan posao, poseb-no za trenutak kada o~ekujemo da }ecena elektri~ne energije postatirealna, a EPS finansijski spremanza obnavqawe distributivne mre-è, rekao je Mrakovi}. �

D. M. J.

Taj problem treba re{avati, tim pre {to opstaje – isti~u na{i sagovornici. Neka-da nedostaje asistencija policije, nekada sud reaguje presporo… Razvijene zemqe ne-maju sli~ne probleme, wihove mreè su pravilno izgra|ene, a tehni~ki gubici svede-ni na minimum, kao i kra|e. Ako ih ipak bude, kradqivci budu primereno ka`weni, pase potro{a~i retko odlu~uju da kradu elektri~nu energiju. Sli~ne probleme, me|u-tim, imaju zemqe u tranziciji i u na{em okruèwu. U Crnoj Gori gubici su oko 30 od-sto, u Hrvatskoj su kao i kod nas, a distribucije na{ih suseda (Rumunije i Bugarske)su privatizovane, a novi vlasnici se bore protiv kradqivaca elektri~ne energije.

Nema sli~nih problema

Ove godine, prema re~ima, Miro-quba Jovanovi}a, pomo}nika direk-tora za trgovinu elektri~nom ener-gijom u PD „Jugoistok”, obavqeno je17.000 kontrola mernih mesta napodru~ju PD „Jugoistoka”. U hiqaduslu~ajeva je tom prilikom otkrivenoneovla{}eno kori{}ewe elektri~-ne energije, {to je blizu {est odstood ukupnog broja kontrolisanih po-tro{a~a. Po tom osnovu, kako Jova-novi} isti~e, obra~unato je 11,4 mi-liona-kilovat ~asova, a to u paramaiznosi ~ak 47,6 miliona dinara.Frapantan je podatak da je gotovopolovina neovla{}eno utro{enihkilovat-~asova obra~unata kod nesa-vesnih kupaca na podru~ju ED„Ni{“. -U 2.043 kontrole sprovede-ne na podru~ju Ni{a otkriveno je690 slu~ajeva neovla{}enog kori-

„JUGOISTOK”: SUDOVI IZRIÛ SAMO BLAGE SANKCIJE

Ukradeno 47,6 miliona dinara� Od ukupnog broja kontrolisanih kupaca oko {est odsto neovla{}eno koristi elektri~nu ener-giju � U ED „Ni{“ gotovo polovina neovla{}eno utro{enih kilovat-~asova u ovom dru{tvu

Ivan Stojkovi}

22


U PD „Elektrosrbija” ve}i brojogranaka iskazuje znatno ve}e gubit-ke od dozvoqenih. Kako isti~e Dra-gan Vukadinovi}, direktor Centraza kvalitet, nadzor i kontrolu„Elektrosrbije”, Novi Pazar je neu-ralgi~na ta~ka, gde su oni neshva-tqivo visoki - ~ak do 30 odsto. Pro-cewuje se da u wima najmawe ~etirido pet odsto predstavqa neovla{}e-no kori{}ewe elektri~ne energije.U sredinama, poput Novog Pazara,procewuje se da ono ~ini 10-12, mo-`da i vi{e procenata gubitaka

- Svojevremeno, u akciji kontroletamo smo nalazili na mreì broji-la koja nisu ba`darena vi{e od 30godina. A obaveza ba`darewa jemaksimalno 12 godina, a ranije jebila i znatno kra}a. Neba`darenabrojila u 99 odsto slu~ajeva pokazu-ju stawe na {tetu isporu~ioca-poja-{wava Vukadinovi}. Postoje i tzv.finansijski gubici: zbog nepode-{enosti uklopnih satova oni poka-

zuju niù tarifu u vreme kada trebada bude vi{a. Elektri~na energijanabavqa se i pla}a po vi{oj tari-fi, a od potro{a~a napla}uje poniòj, {to je odnos 1:4! Prema re-~ima Vukoadinovi}a, neovla{}enokori{}ewe je pojava koja sigurnone moè da bude sasvim iskorewe-na. Uvek }e je biti, samo je pitawekakav odnos dràva ima prema elek-tri~noj energiji kao prirodnombogatstvu. Kasnimo, a ve} smo moglida probamo da smawimo gubitke:ugradwom digitalnih vi{efunkci-onalnih brojila koja omogu}avajudaqinsku kontrolu i iskqu~ivawe,izme{tawe mesta merewa van pose-da kupca itd. To se preduzima kaomera, ali se woj jo{ ne prilazi do-voqno ozbiqno. Jer, mnogo je va-`nije da se smawe gubici, nego i dase naplate potraìvawa. Potraì-vawa }e se kad-tad naplatiti, aono {to se „izgubi” nikada sevi{e ne vra}a.

„ELEKTROSRBIJA”: SMAWEWE GUBITAKA VA@NIJE I OD NAPLATE

Novi Pazar – neuralgi~na ta~ka

{}ewa struje, kaè Jovanovi}.-Utvr|eno je da je po osnovu neovla-{}ene potro{we na podru~ju ove di-stribucije utro{eno 5,3 milionakilovat-~asova, {to iznosi 23,5 mi-liona dinara, podvla~i Jovanovi} idodaje da su ovo podaci za sedam me-seci ove godine.

Od dosada{we 2,6 milijarde kilo-vat-~asova, koje je PD „Jugoistok”preuzeo od EPS-a,prema Jovanovi}e-vim re~ima, na gubitke je oti{lo 520miliona kilovat-~asova. Gubici uparama iznose ~ak milijardu i po di-nara, bez PDV-a .-Vaqa ista}i da utih 19 odsto gubitaka od ukupno pre-uzete elektri~ne energije ulaze itehni~ki, koji su opravdani i na wihse,tako|e, moè uticati.

Kako Jovanovi}, me|utim, podvla-~i, sa komercijalnim gubicima semoramo boriti. -Samo jedan odsto ko-mercijalnog gubitka na godi{wemnivou iznosi 1,3 miliona evra, bezPDV-a, navodi Jovanovi}. Pri tom,isti~e da sa smawewem samo pet od-sto ovih gubitaka koji nastaju zbogneovla{}ene potro{we, moè da seu{tedi vi{e od {est miliona evra,bez PDV-a i uloì u izgradwu novihelektro objekata.

Jovanovi} podvla~i da se efika-sno smawewe komercijalnih gubita-ka ne moè o~ekivati ukoliko dr-àva ne pruì punu podr{ku u tome.Samo uz angaòvawe policije i sud-stva,tvrdi Jovanovi},moè se o~e-kivati da se komercijalni gubicisvedu na minimalnu meru. Uprkostome {to kra|a struje ne jewava,sudstvo je jo{ nakloweno po~inio-cima. Koordinator pravnih poslovau Slu`bi bilansa i profita u ED„Ni{“ Ivan Stojkovi} nagla{avada je i pored toga {to su po Zakonuo energetici samovlasno prikqu~i-vawe na elektri~nu mreù i neovla-{}eno kori{}ewe elektri~neenergije okvalifikovani kao kri-vi~na dela, sudstvo „te{ka srca” iz-ri~e najteè kazne.

-Za samovlasno prikqu~ivawe Za-konom o energetici predvi|ena jezatvorska kazna u trajawu do tri go-dine, a za neovla{}eno kori{}ewezatvor do godinu dana - kaè Stojko-vi}. Za posledwe tri godine u PD„Jugoistok”, me|utim, po~iniocimaovih krivi~nih dela sudstvo je izre-klo samo u ~etiri slu~aja zatvorskukaznu od tri do {est meseci - pod-vla~i Stojkovi}, a takve presude iz-

rekli su sudovi u Zaje~aru, Proku-pqu, Pirotu i Ni{u. Poraàvaju}eje, prema Stojkovi}evim re~ima, dasu u 1.900 krivi~nih predmeta izre-~ene samo ~etiri zatvorske kazne. -U ve}ini slu~ajeva pokrenutih predsudom imamo vi{estruke povratnikea najvi{e se izri~u nov~ane kazne ito do 10 000 dinara ili uslovne ka-zne zatvora.

- Simptomati~no je da sudovi izri-~u ponovo uslovne kazne zatvorom,iako su i pre toga pojedinim po~ini-ocima izrekli takve presude. - Najgo-re je to {to nas sudovi za od{tetnezahteve prema po~iniocima ovihkrivi~nih dela upu}uju na gra|anskuparnicu,iako imaju mogu}nosti da ukrivi~nom postupku odlu~e i po tompitawu - kaè Stojkovi}.

O~igledno je dakle, da sudovi radi-je {tite po~inioce ovih krivi~nihdela poseù}i za blaìm sankcijama,iako im zakon dopu{ta mogu}nost iza stroè osude a pri tom se ne obazi-ru na to da se u mnogim slu~ajevimaradi o ozbiqnim povredama zakonasamovlasnim prikqu~ivawem naelektri~nu mreù. �

S. P.

� Iako su sada za dokazivawe i izricawe presude za kra|u elektri~-ne energije lak{i, u najve}em broju tih slu~ajeva izri~u se nov~anekazne ili uslovne osude koje se nikada ne opozivaju

IL

US

TR

AC

IJA

D

U{

AN

L

UD

VI

G


23

- U strukturi ukupnih gubitaka„Elektrovojvodine”, udeo komerci-jalnih dugova je preko 45 odsto - kaèdr Dragoslav Jovanovi}, rukovodi-lac Sektora energetskog planirawa.Na teritoriji koju „Elektrovojvodi-na” snabdeva elektri~nom energijomnajmawe gubitke iskazuje Ogranak„Elektrodistribucija Kikinda”,usled u~e{}a industrije u ukupnojpotro{wi. Sa druge strane, Ogranak„Elektrodistribucija Vrbas” iskazu-je najve}e komercijalne gubitke u„Elektrovojvodini”.

Prema re~ima Jovanovi}a, od ukup-nog broja pokrenutih postupaka(1.217) u EPS-u u~e{}e „Elektrovoj-vodine” iznosi 770. Od tog broja„Elektrovojvodina” je uspela da na-plati ~ak oko 43 odsto fakturisanihpotraìvawa. Ali, iako je takavu~inak zna~ajan, name}e se i pitaweda li je to ba{ tako moralo biti.Pogotovo ako se ima u vidu i to da je„Elektrovojvodina” sa svim na~el-

nicima Sekretarijata unutra{wihposlova na svom konzumnom podru~judogovorila saradwu, ali ostalo jesamo na tom „obe}awu”.

- U ve}ini slu~ajeva izostala je po-dr{ka pripadnika SUP-a, kaè Du-{an Dotli}, rukovodilac Odeqewapravnih poslova. Bezbroj je primerada su na{i monteri na razne na~inespre~avani prilikom iskqu~ewaonih koji neovla{}eno koriste ikradu elektri~nu energiju. Iz praksese pokazalo i to da sudovi jo{ ne è-le da primewuju Uredbu o isporucielektri~ne enenrgije, smatraju}i je„internim op{tim aktom EPS-a”, aupravo to je na~in da se izra~unaneovla{}ena potro{wa. Sa drugestrane, angaùju se sudski ve{tacikoji bi trebalo da utvr|uju koliko i{ta je potro{eno. Su{tina je u tomeda se za kra|u struje pokre}u prijavai tu`ba, sledi krivi~ni postupak a~iji je ishod simboli~na nov~ana ka-zna. Da ne zaboravimo pri tome da

„Elektrovojvodinu” sve to ko{ta vre-mena i qudi koji bi trebalo da su naterenu i da rade svoj posao.

Lo{e i paradoksalno je i to {to uvreme trajawa postupka vinovnik neo-vla{}ene potro{we ne moè da budeiskqu~en sa mreè, tako da moè i da-qe da krade struju, iako se i zbog togana{ao na sudu. Ako se slu~ajno i desida bude iskqu~en sa mreè, iskustvo ipraksa su dokazali da sudovi donosere{ewe o privremenoj meri kojom se„Elektrovojvodini” nalaè da takvogpotro{a~a ponovo prikqu~i, kaèDotli}. Ako se uzme u obzir ~iwenicada se prisvajawe elektri~ne enenrgi-je na nelegalan na~in moè vr{iti uz„savladavawe odre|enih prepreka”,kao i uz opasnost po ìvot kako izvr-{ioca tako i wegovih asistenata, na-me}e se i pitawe: da li }e i kada kra-|a struje biti sankcionisana pravo-vremeno i vaqano. �

A. Jan~i}- Raki~evi}

„ELEKTROVOJVODINA”: IZOSTAJE, UGLAVNOM, PODR[KA POLICIJE

Napla}eno 43 odsto potraìvawa� Program za procenu gubitaka koji se koristi u „Elektrovojvodini” uskoro }e biti u primenii u drugim distributivnim dru{tvima

Posledwe sedmice septembra anga-òvano je deset radnika „Elektroko-smeta” koji su kontrolu zapo~eliba{ od”Elektrodistribucije” Kra-qevo. Kako napomiwe Zoran Mila-{inovi}, glavni referent za nabav-ku i prodaju elektri~ne energije uPD „Elektrosrbija”, ovi se rezulta-ti tek o~ekuju. Napravili smo krite-rijume, gledaju}i statistiku, kolikoje potro{a~ tro{io u zimskom ililetwem periodu i obi}i }emo onekoji su ranije neovla{}eno koristi-li elektri~nu energiju.

Prema Zakonu o energetici neo-vla{}eno kori{}ewe elektri~ne

energije tretira se kao kra|a, odno-sno kao krivi~no delo. Praksa,ipak, pokazuje da se stawe nije po-boq{alo. Ranije je neovla{}enokori{}ewe tretirano kao krivi~-no delo kra|e, za koje je bila zapre-}ena kazna od tri meseca do pet go-dina. Ali, postojao je problem utvr-|ivawa ta~ne vrednosti protiv-pravno pribavqene imovinske ko-risti. Sada su dokazivawe i izrica-we presude lak{i, ali se u 99 odstoslu~ajeva izri~u nov~ane kazne iliuslovne osude koje se nikada ne opo-zivaju, {to zna~i da je sud prili~noblagonaklon prema izvr{iocima

tih dela. Sve dok ne bude bitnijihsankcija zbog toga {to su gubici ve-liki, svi }e se leèrno pona{ati.

Ako je za utehu: neovla{}ena po-tro{wa elektri~ne energije nijespecifi~nost Srbije. U Austrijisu pro{log meseca formirane pro-fesionalne jedinice za potragu zailegalnim prikqu~cima. I tamo suna~ini na koji se krade razli~iti,novine pi{u da „neki manipuli{una brojilu, dok se drugi „ka~e” nakom{ijinu struju”! îni li vam seda ste ovo ve} negde ~uli? �

M. M. Dabi}

IL

US

TR

AC

IJA

: JU

GO

SL

AV

V

LA

HO

VI

]

24

Smawewe broja krivi~nihprijava za neovla{}eno ko-ri{}ewe elektir~ne ener-gije u posledwih nekoliko

godina najo~igledniji je rezultatakcije koju zajedno vode slu`be za na-platu u Direkciji elektrodistribu-tivnih usluga, Direkciji odràvawai usluga i zaposleni u Pravnoj slu-`bi PD „Elektrodistribucija-Beo-grad”. Naime, opomenama pred iskqu-~ewe, kao i pred podno{ewe krivi~-ne prijave, du`nicima je pruènamogu}nost da izmire svoj dug, u celo-sti ili na rate, i tako izbegnu sudskuproceduru u kojoj su akteri organiMUP-a, javnog tuìla{tva, istra-`ne sudije i krivi~na ve}a.

- U toku protekle tri godine done-to je samo 30 pravosna`nih presuda ukojima je utvr|ena krivi~na odgovor-nost okrivqenih, izre~eno je 28uslovnih kazni, od toga 27 „zatvora” ijedna „nov~ana” i dve bezuslovne nov-~ane kazne (jedna na 15, hiqada a dru-ga na 30 hiqada dinara) - isti~e Ve-sna Lapac, {ef Pravne slu`be uEDB. Ostala je, o~igledno, stara sud-ska praksa da se kra|a struje tretirablaè nego drugi takvi prekr{aji.Od dono{ewa Zakona o energetici, ukome su predvi|ena posebna krivi~nadela u ~l. 159. (samovlasno prikqu~e-we, kori{}ewe energije bez ili mimomernih ure|aja ili suprotno uslovimautvr|enim ugovorima), javna tuìla-{tva po pravilu vr{e kvalifikaciju

po ovom zakonu. Iako je po zakonu za-pre}ena „nov~ana kazna” i kazna za-tvora do tri godine, zakonodavac je,ipak, sam ublaìo kaznenu politikupo{to je za krivi~no delo „kra|e” ra-nije bila predvi|ena „nov~ana kazna”i kazna zatvora do pet godina.

Sudski postupci se vode i po dve-tri godine, a pojedine krivi~ne pri-jave se isto toliko vremena ni ne ob-ra|uju. Javna tuìla{tva ne obave-{tavaju EDB o tim razlozima, kao nio onim koji ih opredequju da postu-pak obustave A samo u jednom krivi~-nom postupku, neophodno je da se kon-trolori koji su konstatovali kra|u ipravnici koji predstavqaju EDB, kaoo{te}enog u ovom postupku, najmawepet puta pojave pred sudom. De{ava seda se su|ewe i po desetak puta odlaèiz razli~itih razloga. A svaki nedo-lazak zaposlenih iz EDB-a (i prav-nika i kontrolora) sud moè dasankcioni{e nov~anom kaznom, kojasada iznosi 50 hiqada dinara.

Analiziraju~i pomenutih tridese-tak osu|uju}ih presuda Vesna Lapacisti~e da se dolazi do zanimqivogpodatka da su gotovo svi osu|eni, semdva do tri lica u izuzetno te{kimsocijalno-materijalnim uslovima,pa je stoga s pravom osnovano pitaweima li uop{te svrhe pokretawe po-stupka za naplatu ra~una po zapisni-ku po{to ova lica nemaju imovinu izkoje bi se EDB obe{tetila.

Do 2003. godine praksa je bila da se

paralelno vodi i krivi~ni i par-ni~ni postupak po{to visina dugana ra~unima po zapisnicima nije bi-la velika - do 50 hiqada dinara. Kadsu ovakva dugovawa po~ela da se fak-turi{u na vi{e stotina hiqada di-nara, zbog velikih iznosa sudske tak-se koja bi se pla}ala u parni~nom po-stupku, dogovoreno je da se prvo po-krene krivi~ni postupak, pa tek powegovom okon~awu i parni~ni, a naosnovu osu|uju}e presude. U prilogovakve prakse je i podatak da EDBnaj~e{}e i ne moè da utvrdi ko jepo~inilac krivi~nog dela, po{tokontrolori nemaju ovla{}ewe da iz-vr{e identifikaciju lica koja ìveili borave u prostorijama koje suprikqu~ene na mernom ure|aju, a gdepostoji tehni~ka neispravnost ilisamovlasno prikqu~ewe.

- Bilo bi vrlo dobro kada bi se sud-ski ve{taci izjasnili o tome da lina{i zapisnici sadrè sve potrebnepodatke koji su sudu neophodni zautvr|ivawe krivi~nog dela. Jer, ukrivi~nom postupku nema pretpo-stavke o koli~ini energije, kakva jesada data kroz presek provodnika,ve} koliko je oduzeto, procena bar poaparatima u doma}instvu ili na bazipotro{we iz vremena koje prethodidelu kra|e, kaè Vesna Lapac.

Upravi privrednog dru{tva VesnaLapac nedavno je dostavila sugestijei predlog za izmenu Zakona o energe-tici, ta~nije ~lana 159. „krivi~na de-la.” U wemu se predlaè da se preci-znije odrede radwe koje ~ine bi}ekrivi~nog dela, po{to tuìla{tvo udavawu kvalifikacije ~esto pravigre{ke zbog nerazumevawa pojmova ko-ji se navode. Kaznena politka bi tre-balo da se usaglasi sa krivi~nim zako-nikom koji je stupio na snagu 1. janua-ra 2006. godine, po{to je nastala situ-acija da je elektri~na energija kao ro-ba mawe vredna u odnosu na druge imo-vine u za{titi kroz krivi~na dela.Ovu ~iwenicu ona ilustruje konkret-nim primerom i kada je u pitawu vi-sina o{tetnog zahteva i nov~ana ka-zna za krivi~no delo. Jer, krajwe jevreme da dobro koje {titimo bude iadekvatno za{ti}eno, kako to lepo ita~no kaè gospo|a Lapac. �

Qiqana Nenezi}

„EDB”: ZA TRI GODINE SAMO 30 PRESUDA SA KRIVI^NOM ODGOVORNO[]U

Mawe krivi~nih prijava� U 30 pravosnaænih presuda u kojima je utvr|ena odgovornost okrivqenih, izre~eno 28uslovnih kazni, od toga 27 „zatvora”, jedna „nov~ana” kao i dve bezuslovne nov~ane

Blaà kaznena politika za kra|ustruje: TS „Beograd 20”


25

Na osnovu raspisa-nog tendera, u dvalota, EPS je po-~etkom oktobra

odlu~io da uveze 494,4 mi-liona kilovat-sati za po-trebe snabdevawa tarif-nih potro{a~a u Srbijitokom predstoje}e zime.Pri tome, uspeo je da elek-tri~nu energiju nabavi poveoma povoqnoj prose~nojceni, od 48,186 evra po me-gavat-satu, odnosno ne{tove}oj od 4,8 evroecenti pokilovat-satu. U DirekcijiEPS-a za trgovinu isti~uda se uspe{nost ovog poslaogleda i u tome {to je saisporu~iocima dogovore-no da obim uvezenih koli-~ina moè da bude ve}iili mawi za 25 odsto, kakoje i planirano tenderom,koji je raspisan jo{ 15. av-gusta ove godine.

Mijat Milo{evi}, di-rektor Sektora za prometu Direkciji za trgovinuelektri~nom energijomkaè da }e se ugovoreniuvoz realizovati od po~et-ka novembra ove do krajafebruara predstoje}e go-dine, i to pod uslovimadatim u tenderu.

- Obim uvoza - dodaje Mi-lo{evi} - ugovoren je naosnovu blagovremeno is-planiranih potreba i uskladu sa elektroenerget-skim bilansom, prema komeje zimski uvoz struje u Sr-biji neophodan, jer doma}iresursi i naro~ito kapa-citeti za proizvodwu elek-tri~ne energije nisu do-voqni da podmire potrebeuve}ane zimske potro{we,bez obzira na to {to je za-hvaquju}i optimizacijirada sistema ove godinebilo mogu}e da se vi{kovieneregije izvoze u prole}-nim i letwim mesecima.

Na tenderu za predstoje-}i zimski uvoz, prema kri-terijumu najpovoqnije ce-

ne, izabrana su tri isporu-~ioca. To su „Energy hol-ding” iz Rumunije, „Atel” iz[vajcarske i „Sempra” izVelike Britanije. Potpi-sivawe ugovora sa wimabilo je u toku u vreme za-kqu~ewa ovog broja na{eglista. Na{ sagovornik is-ti~e da je posebno zna~ajnoto {to je u ovim ugovorimaEPS obezbedio sebi mo-gu}nost da predvi|ene ko-li~ine energije umawiili uve}a za 25 procenata.Taj „odu{ak” bi}e iskori-{}en ako zima bude blaà

nego {to se planira, iliako bude o{trija od pro-se~nih, na osnovu kojih seplanira potro{wa struje.

Milo{evi} otuda kaèda ~ak i ako zima bude veo-ma hladna, a potro{wa ra-cionalna, ne treba da sestrahuje od nedostatkaelektri~ne energije, jer jeovakvim ugovorima obez-be|eno da se uveze onolikokoliko bude potrebno. Na-ravno, glavni oslonac usnabdevawu tarifnih po-tro{a~a u Srbiji i u zim-skim uslovima jeste elek-troenergetski sistemEPS-a, a uvoze se samo ne-dostaju}e koli~ine kilo-vat-sati, u skladu sa bi-

lansnim potrebama i mo-gu}nostima.

- U Direkciji EPS-a zatrgovinu pripreme za zimupo~ele su jo{ u junu, kada suobavqene prve analize, apotom je teklo komponova-we proizvodnih mogu}no-sti i potreba potro{we,tako da je generalni direk-tor EPS-a ve} u avgusturaspisao tender za nabavkunedostaju}ih koli~ina zazimu - obja{wava Milo{e-vi} i kaè da je zahtev zadostavqawe ponuda na ovajtender, po osnovu druge fa-

ze restriktivnog postupka,upu}en na adrese 18 kompa-nija, dakle odranije kvali-fikovanih ponu|a~a. Po-nude su otvorene 8. septem-bra, kada je ustanovqeno dase na tender, po osnovu obalota, javilo {est kompani-ja, od kojih su izabrane tri,koje su ponudile najpovoq-niju cenu i sa kojima sepotpisuje ugovor o uvozu,odnosno o isporuci i preu-zimawu definisanih koli-~ina elektri~ne energije.

Tender je letos raspisanza uvoz ukupno 508,8 milio-na kilovat-sati od 1. no-vembra ove do 28. februaraidu}e godine, s tim {to je,prema prvom lotu, za ova ~e-

tiri meseca bilo predvi-djeno da se uveze 288 milio-na kilovat-sati, a premadrugom jo{ 220,8 milionakWh, koji bi se preuzeli odpo~etka novembra do krajajanuara naredne godine.Kod kona~nog odlu~ivawa,me|utim, ova je koli~inasmawena na 494,4 milionakilovat-sati, zahvaquju}ipre svega povoqnoj jesewojelektroenergetskoj situa-ciji, koja omogu}uje ~uvawerezervi za zimu.

- Sada{wa popuwenostakumulacija iznad bilansa

i rezerve ugqa na deponija-ma ve}e od bilansiranihpredstavqaju veoma povoq-ne uslove pred ulazak uzimsku sezonu. Sa planira-nim uvozom struje i ukoli-ko se potro{wa bude kreta-la u okvirima planirane,dakle, ako ne bude enormnorasla, EPS }e uspe{no od-govoriti zahtevima doma-}eg elektroenergetskog tr-ì{ta. Jasnije, svi poka-zateqi stawa i potrebaupu}uju na zakqu~ak da }etokom cele zime potro{a-~i u Srbiji imati urednosnabdevawe strujom - isti-~e Milo{evi}. �

A. Cvijanovi}

ZAVR[EN TENDER ZA NABAVKU ELEKTRI^NE ENERGIJE

Ugovoren uvoz za zimu� Od 1. novembra ove do 28. februara idu}e godine EPS }e uvesti 494,4 milionakilovat-sati, s mogu}no{}u da ovu koli~inu umawi ili uve}a za 25 odsto

Uvoz struje radi urednogsnabdevawa potro{a~a:„TENT A”

26


Verovali ili ne,~vrsti i ìlavipedesetogodi{wibager sa „Poqa B’’

pokazao se izdr`qivijim iboqim od mnogo ja~e i ve}etakve ma{ine sa „Poqa D’’.Glodar 4 iz pedeset i nekegodine jedan je od najpou-zdanijih bagera u Kolubar-skom basenu i zadao je do-ma}i zadatak ostalim ma-{inama, a naro~ito Gloda-ru 9 iz 1990. godine. Svemuovome treba dodati poda-tak za Ginisa: prosek sta-rosti 33 bagera u Kolubar-skom i Kostola~kom rudar-skom basenu je preko 30 go-dina! Ipak, ovi gvozdenikolosi, uz pomo} eliksiramladosti, i dan-danas sjaj-no obavqaju posao.

- Sama rudarska opremastara je koliko i kopovi,tako da tu postoji {aroli-kost i u smislu tehnologijei godina. Prva ma{ina na-bavqena je pedesetih godi-na pro{log veka, posledwaje u proizvodwu u{la pre

15 godina, dok je najve}ibroj kupqen sedamdesetihgodina pro{log veka. Ve-}ina velikih sistema u„Kolubari” stigla je izme-|u 1970. i ‘80. godine, a u„Kostolcu” tokom slede}edekade. Naàlost izme|u1990. i 2000. godine nijedovoqno ulagano u opremui proizvodwa je trpela.Posledwih {est godinamnogo toga se promenilo ima{ine su dovedene u sta-we koje omogu}ava pove}a-no otkopavawe jalovine iugqa i ve}u proizvodwustruje, saznajemo od Neboj-{e [ijakovi}a, direktoraSektora za proizvodwuugqa u Direkciji za proiz-vodwu energije u EPS-u.

Posle 2000. godine pono-vo se u{lo u investicioniciklus u kome je obnovqenai nabavqena neophodnaoprema. U tom periodu na-ro~ito je posve}ena pa`wawenom odràvawu. Kakoisti~e [ijakovi}, ve}inama{ina u upotrebi je is-

to~nonema~ke proizvodwei sa wima su ostvarivaniizuzetni rezultati. Stva-rawem jedinstvene Nema~-ke, neke firme su propale,druge su uga{ene, a pojedi-ne su kupili „Krup” i osta-li veliki proizvo|a~i. Dabi ih revitalizovali, mo-ramo da u|emo u projektnu iizvo|a~ku proceduru, a toje veoma sporo. Osim toga,nemogu}e je da se bager pra-vqen 1967/8 popravi takoda izgleda kao nov iz togperioda. Mora mu se datinovi impuls u smislu elek-tronike ili nekih drugihinovacija, koje tada na we-mu nisu postojale. To jeglavni ciq, postepeno re-vitalizovawe i dovo|eweopreme do tehni~kog nivoakoji bi odgovarao sada-{wim bagerima, kaè [i-jakovi}.

U „Kolubari” je pre go-dinu dana jedan havarisanibager popravqen i tride-set godina podmla|en iumesto stawa iz {ezdese-tih u wemu su funkcije izdevedesetih godina. Sadasu sve ma{ine koje se nala-ze u rudnicima aktivne, si-stemi kontinualnog radasa velikim rotornim bage-rima nemaju odmora i nepostoje ma{ine koje ~ekajuda se ukqu~e u posao. Rud-nici rade 365 dana u godi-

ni po 24 ~asa dnevno. Ma-{ine nemaju predaha, osimkada stanu jednom godi{wezbog investicionog odr-àvawa, koje traje 25 dana.

- U ovom trenutku na kopu„Drmno” nedostaje opremada bi se dostigli potrebnikapaciteti za proizvodwu.Zato su sa „Tamnave-Zapad”ovde preba~eni postoje}idelovi bagera 2000, koji suu na{u zemqu stigli do1991. godine. Ostatak teopreme, me|utim, nikada senije pojavio. Sa Nemcimaje, stoga, dogovoreno dapreostale delove kupiEPS i da se sistem kom-pletno montira i pusti urad. I u „Tamnavi-Zapad”nije dostignut kapacitet,neophodan je veliki BTOsistem. U toku je izrada do-kumentacije i ugovarawetendera za nabavku opremekoja }e biti potrebna na-rednih godina - isti~e[ijakovi}.

Najva`niji posao u ru-darskom sektoru trenutnoje realizacija projektaVreoci tj. iseqavawe ì-teqa ovog mesta, koje je odkqu~ne va`nosti za snab-devawe ugqem u EPS-u. Do-bijene su za to i sve sagla-snosti Vlade Srbije. Aliu tome se kasni, a problemje tim ve}i, jer je za otvara-we rudnika potrebno vi{e

REVITALIZACIJA OPREME NA KOPOVIMA

Bageri pre{li tridesetu� „Podmla|ene”rudarske ma{ine omogu}avaju po-ve}ano otkopavawe jalovine i ugqa � Ka{weweiseqavawa Vreoca ugroæava proizvodwu ugqa

U rudarskojopremi i starosna

i tehnolo{ka{arolikost

Pouzdaniji rad obnovqenih

ma{ina


27

Dokumenti pripremqeniu nadle`nim organima EU oenergetskoj politici nared-nih decenija saèti su u{est prioriteta koji }e seozvani~iti do kraja ove go-dine. Posle opse`nih izu-~avawa aktuelnog stawa uoblasti energije stru~wacisu izrazili nezadovoqstvoi predloìli nove mere iaktivnosti. Utisak je, presvega, da se teì ja~awuuloge organa EU, jer prvapreporuka, povezana sa uvo-|ewem trì{ta i trì{nihodnosa u elektroprivredi,nije donela boqitak. Nitisu u svim zemqama sprove-dene direktive o trì{tu,niti su rezultati u skladusa o~ekivawima. Jednostav-no re~eno, umesto sniàva-wa javqaju se tendencije ra-sta cena elektri~ne energi-je. Izlaz }e se traìti uujedna~avawu propisa iuslova svih zemaqa EU istvarawu velikih kompani-ja za celo podru~je.

Konstatovano je, nai-me, da }e do 2030. godinetra`wa energije pora-sti za oko 60 odsto,uglavnom elektri~ne,jer bi rast tra`we naf-te bio oko 20 odsto. Kon-statovano je, tako|e, da jeudeo, ili zavisnost, od uvo-za energije od 70 odsto pre-

velik, {to iziskuje energet-sku politiku kojom }e seobezbediti vi{e sopstveneproizvodwe. Nalaè se,istovremeno, daqa racio-nalizacija potro{we kojombi se do 2020. godine u{te-delo 20 odsto energije. Asve zajedno iziskuje ogrom-na ulagawa - u naredne dvedecenije procewene inve-sticije dostiù trilion(hiqadu milijardi) evra!

Umesto detaqnijeg na-brajawa {ta se sve predla-è u energetskoj politiciEU (a zainteresovani to mogupogledati na sajtu) korisnijeje na}i vezu doma}e energe-tike sa tim zbivawima. Ali,pre toga vredi zabeleìtida se sa primenom ovih prio-riteta moèmo oprostiti odtrì{ta, ili bar wegovog

klasi~nog vida. Ako i nijesasvim sigurno da }e izenergetskih tokova nestatielementi trì{ne privre-de, mo`da ~ak i sasvim su-protno pokaè budu}nost,gotovo je sigurno da }e svepostati strogo kontrolisanoi dozirano trì{te velikihrazmera na nezamislivoogromnom prostoru.

Ratfikovawem potpisa-nih sporazuma o energet-skom trì{tu zemaqa Jugo-isto~ne Evrope i primenomdokumenata Agencije zaenergetiku (metodologije,tarifni sistemi i dr), Sr-bija je prakti~no ovim seg-mentom prikqu~ena EU.O~ekuje se da }e do kraja go-dine, ta~nije od po~etkaidu}e godine, sve druga~ijefunkcionisati. Te{ko seoteti utisku da su svi u Sr-biji - re~ je, naravno, o nad-le`nim institucijama i po-jedincima - svesni {ta tozna~i. A, zna~i da nema po-liti~kih ili bilo kakvihprocena moè li se i koli-ko primeniti nova cena, naprimer. Nema ~ak ni poga|a-wa, pregovora ili delimi~-ne primene nivoa cena kojera~unice pokaù. Sve po-staje automatizam i plodra~unskih radwi. í

D. Nedeqkovi}

ENERGETSKA RASKR[]A

[est prioriteta

Pod pokroviteqstvom Mini-starstva rudarstva i energe-tike, u okviru Sajma energeti-ke, odràna je 4. oktobra tro-dnevna Nacionalna konferen-cija o energetskoj efikasnostii obnovqivim izvorima ener-gije. Kako je na otvarawu ovogskupa istakao Vladan Kara-markovi}, pomo}nik ministraenergetike, po~ela je realiza-cija programa ostvarivawaStrategije energetskog razvojausvojenog u 2005. godini. We-gov prioritet, a na realizaci-

ji programa u~estvuje 80 ekspe-rata, bi}e racinalno kori{}e-we energije, s tim {to }e pri-mena Strategije biti i predu-slov za izdavawe energetskihdozvola i za ve}a ulagawa.

-U saradwi sa Svetskom ban-kom realizuje se program „Feedin tariff”, koji }e obezbediti jef-tiniju energiju, a sa VladomNorve{ke radi se na poslovimaiz startegije „ Mehanizama ~i-stog razvoja” - istakao je Kara-markovi}. Dopuwena je, tako|e,i Uredba o {tedwi energije i

radi se na izmenama Zakona oenergetici u tom delu. Predla-è se i formirawe Fonda za ra-cionalnu upotrebu energije, izkojeg bi se finansirali takviprojekti, za koje je deo sredsta-va predvi|eno da se usmeri i izNacionalnog investicionogfonda. Samo u program imple-mentacije geotermalnih izvoraenergije u 2007. godini bi}e ulo-èno oko tri miliona evra.

Prema re~ima Nenada Pavlo-vi}a, direktora Agencije zaenergetsku efikasnost Srbije,

u na{oj zemqi karakteristi~nisu niska potro{wa energije postanovniku u odnosu na razvije-ne zemqe i izuzetno velikienergetski intenzitet, ~ak trido pet puta ve}i nego u wima. Je-dina prednost Srbije je niskauvozna zavisnost. U razli~iteprojekte iz kredita Svetskebanke, donacija EAR i VladeNorve{ke, Agencija je do sada,ina~e, uloìla osam milionaevra, ~iji su korisnici lokalnasamouprava i preduze}a.

R. E.

KONFERENCIJA O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI

Preduslov za investicije

godina. Ukoliko se sa jednimpoqem zavr{i a drugo se neotvori, do}i }e do pada pro-izvodwe ugqa. To je i razlogzbog ~ega je takav pristupneophodan na najkvalitetni-jem delu sloja leì{ta ugqakoji se nalazi u zoni ove me-sne zajednice. Zamenski kapa-citet za „Poqe D” je „PoqeE”, koje je ekstremno duboko ipo~iwe sa 200, a zavr{ava sesa 300 metara dubine. Ne do|eli do ostvarewa ovog plana,pojavi}e se vi{egodi{wi ne-dostatak ugqa - prime}ujena{ sagovornik. í

A. Petkov

IL

US

TR

AC

IJA

: N

. O

TA

[

28

Vi{e od 1.500 radni-ka elektroprivred-nih preduze}a saKosova i Metohije

i 5.500 stanovnika u srpskojenklavi izme|u Obili}a iPrilu`ja opstalo je zahva-quju}i naknadama zarada izEPS-a, pomo}i poslovodstvai Sindikata, a pre svega na-di da }e se jednog dana vrati-ti na oteta radna mesta. Na-kon proterivawa radnikaJavnih preduze}a Povr{in-ski kopovi „Kosovo” i Term-oelektrane „Kosovo” sa rad-nih mesta i proizvodnih po-gona, teror i sila bili suusmereni ka wihovom centru- Obili}u. Kreatori strate-gije „nasiqem do obili}kogkraja bez Srba” smatrali suda ako elektroprivredni po-goni i grad Obili} budu„o~i{}eni” od Srba ne}e po-stojati mogu}nosti i voqa zaopstanak na tim prostorima.U takvim okolnostima Obi-li} je ubrzano ostajao bezSrba, tako da je pred martov-ski talas nasiqa i terora2004. godine nad Srbima naKosmetu u wemu bilo svegaoko 500 srpskih ìteqa.Stvarne èqe i organizova-nih aktivnosti za povratakSrba u Obili} od straneonih koji od 1999. godineupravqaju ovom op{tinom iKosmetom nije bilo ni pre, a

ni posle martovskog nasiqanad Srbima, tako da se uObili} vratilo mawe odstotinu qudi. U nasequ„[kolski centar” oni i da-nas ̀ ive zahvaquju}i visokojogradi od bodqikave ìce idanono}noj straì slova~-kih vojnika KFOR-a.

Nakon proterivawa saradnih mesta i poku{ajakompletnog izgona sa Koso-va i Metohije vi{e od 8.000radnika EPS-ovih preduze-}a sa Kosmeta, Srba i osta-lih nealbanaca, oko 3.500 jeostalo na ovim prostorima.Danas ih ima oko tri hiqa-de, a wih oko 1.500 ìvi u se-lima Prilu`je, Plemetina,Babin Most, Grace, CrkvenaVodica i Jawina Voda. Tasela ~ine srpsku enklavu, na

obalama u{}a Laba u Sitni-cu, sa oko 5.500 Srba, koji suìveli od rada u elektro-privrednim preduze}ima iopstali su zahvaquju}i veri uEPS. Tih 5.500 Srba kao i1.500 radnika EPS-ovihpreduze}a, veruje i daqe da}e ponovo do~ekati ispuwe-we „obili}kog sna” o kopawuugqa na kopovima kosovskogrudarskog basena. Jer, za wihObili}, iako skoro i bezSrba, nije izgubqen. Ostajenada za te Srbe koji su tu op-stali, kao i za one koji bi su-tra hteli da se vrate, da }eponovo otkrivati ogromnerezerve lignita, koji se na-lazi na wihovoj dedovini.To je, uostalom, i ono {to ihsvakog 21. septembra, na Ma-lu Gospojinu, u sve ve}em

broju dovodi u Obili} na cr-kvenu slavu i - takve posetesu upravo ono {to im odrà-va nadu.

A „hrana” wihovoj nadi,kako se i ~ulo od mnogihprisutnih radnika, i to je{to ih svake godine na MaluGospojinu pose}uju i wihovidirektori i sindikalci.Oni ih, kaù, u potpunostirazumeju i poku{avaju da impomognu - onoliko kolikomogu, jer ova preduze}a po-sledwih nekoliko godinasti~u dohodak na remontnimradovima u preduze}imaEPS-a. Ova preduze}a, a po-sebno kopovi, sa direktoromDraganom Radakovi}em na~elu, pomaù sva bitnija de-{avawa u ovoj sredini;opremawe ambulante u Obi-li}u, le~ewa u Domu zdravqau Prilu`ju, renovirawe cr-kve u Plemetini, ja~awe ko-munalnog preduze}a „Obi-li}” u Plemetini, izgradwucrkve u Prilu`ju, re{avaweproblema za izvo|ewe redov-ne nastave u Tehni~koj {ko-li u Prilu`ju, pomo} kul-turno-umetni~kim dru{tvi-ma, sportskim klubovimaitd. Sve ove i druge aktivno-sti pomaù i sindikalneorganizacije kosmetskihpreduze}a i EPS-a. í

D. N. Terenti}

KOSMETSKA VERA U BOQA VREMENA

Obili} nije izgubqen� Vi{e od 5.000 Srba, kao i 1.500 radnika EPS-ovih preduze}a, veruje i daqe da }eponovo do~ekati ispuwewe „obili}kog sna” o kopawu ugqa na kopovima Kosova

PROJEKAT TELEKOMUNIKACIJE

Dostignut 2000. kilometarKrajem septembra na dalekovodu 254, TS „Pan~evo 2” – TS

„Zrewanin 2”, u EPS-u je postavqen dvehiqaditi kilometaropti~kog kabla, kaè Miroslav Beleslin, rukovodilac OPGWprojekta. Istovremeno sa ovim poslom, ura|ena je i zamena dru-gog zemqovodnog uèta u duìni od oko 500 km na 400 kV dale-kovodima. Izvo|a~i radova bili su radnici beogradskihfirmi „Energomontaà” i „Energo Management Group”, a umawoj meri „Minela”, i firme „Ju`na Ba~ka” iz Novog Sada.

Projekat postavqawa opti~kih kablova obavqa se premave} ranije utvr|enoj dinamici, a za slede}u godinu predvi|e-no je postavqawe novih 650 kilometara.

A. ^.

Posle martovskognasiqa, u Obili}se vratilo maweod stotinu qudi

29


AKCIJE

Po~elo je „drugo po-lugo|e” akcije EPSI DECA - TESLA150. Nastavqaju se

posete Muzeju Nikole Te-sle, pozori{na predstava zadecu putuje po Srbiji a decaiz unutra{wosti dolaze uBeograd, gledaju tu predsta-vu, idu u TE „Nikola Te-sla”…Ve}ih problema nijebilo niti ih o~ekujemo.Ovo je istaknuto krajem sep-tembra, u Vrwa~koj Bawi nasastanku predstavnika svihprivrednih dru{tava kojisu stalno ili povremeno an-gaòvani na poslovima in-ternog i eksternog in-formisawa. Sastanak jeodràn na inicijativuSektora EPS-a za odnose sjavno{}u.

Ovo je bila jedna od ret-kih prilika kada novina-ri internih listova i sa-radnici za odnose s javno-{}u razmewuju iskustva idogovaraju se kako da nizposlova realizuju na o~e-kivanom nivou, uz koordi-naciju Sektora EPS-a zaodnose s javno{}u.

- Centralizacija strate-gije u odnosima s javno{}ui decentralizacija reali-zacije u jednom ovakvom si-stemu se dokazala i pokaza-la kao jedini mogu}i na~inrada u akciji EPS I DE-CA. Tako }e biti i u drugimposlovima, jer bi svaki dru-ga~iji pristup doveo do hao-sa, anarhije i velikih pro-blema u ovom poslu, smatraMom~ilo Cebalovi}, di-rektor Sektora EPS-a zaodnose s javno{}u.

Posle upoznavawa sa iz-ve{tajem o realizaciji pr-vog dela akcije EPS i DE-CA - Tesla 150, dogovorenoje {ta treba da se radi dokraja ove godine.

Posebna pa`wa je posve-}ena budu}nosti internihlistova i saradwi sa li-stom „kWh”. Mom~ilo Ce-

balovi} je prvi put pred-stavio projekat unifika-cije internih listova pri-vrednih dru{tava, sa kojimse prethodno saglasio i ge-neralni direktor EPS-a.Novi koncept koji treba dazaìvi po~etkom slede}egodine, precizira jedin-stvena re{ewa kako u po-gledu izgleda (“glava” li-sta, format, kvalitet pa-pira, vrsta {tampe, brojstrana) tako i u broju ru-brika i dinamici izdava-wa internih listova.

- Ne samo {to }e se tadavideti da svi listovi izla-ze iz iste „ku}e”, iz EPS-a,ve} }e unifikacija u gotovosvim elementima, smawitiukupne materijalne tro-{kove na nivou sistema zaoko 30 odsto. Detaqna ana-liza postoje}ih tro{kovakao i procena budu}ih, topotvr|uju i to na osnovu ce-na {tamparija u Beogradu,naglasio je Cebalovi}

Videv{i tro{kove poje-dinih internih glasila,neki su primetili da bivaqalo da se malo „pro{e-taju” po Srbiji i da nemarazloga da se oslawaju nalokalne {tamparije, jerjednostavno - nisu povoq-ne. Zakqu~ak prisutnih -dobar pristup koji }e oniprihvatiti, ako to prihva-te direktori PD.

Zatim je razmotreno po-{tovawe utvr|enih prin-cipa vizuelnog identitetaJP EPS i privrednih dru-{tava. Uz neke mawe pro-bleme, zakqu~eno je da suprincipi ispo{tovani ida je sada potrebno da PD,radi lak{e primene, izra-de svoje kwige grafi~kogstandarda.

- Sajtovi su u funkcijieksterne komunikacije i osadràju sajtova moraju dabrinu osobe koje su zaduè-ne za odnose s javno{}u iznaju {ta bi, kada i na kojina~in trebalo postavitina sajt. Za tehni~ko funk-cionisawe sajtova treba daodgovaraju zaposleni kojiimaju tehni~ka znawa za to.Ta podela poslova i odgo-vornosti godinama vaì zasajt EPS-a. Tako se radi usvim elektroprivredama,pa i drugim kompanijamasa kojima smo komunicira-li, isti~e Cebalovi}. Svedrugo je pogre{no, jer in-èwer koji odràva sajtnije stru~an za posao PR-a,kao {to onaj ko radi PR,nije stru~an za tehni~kubrigu o sajtu. Zato ubudu}eu svim PD to treba da se ja-sno podeli.

Dogovoreno je, tako|e imedijsko pokrivawe i u~e-{}e na Drugom me|unarod-nom sajmu energetike i Sa-

vetovawu CIRED, koje }e seodràti na Zlatiboru, sre-dinom oktobra.

Sektor EPS-a za odnoses javno{}u iskoristio jeovo okupqawe i za internustru~nu edukaciju. @eqkoMartinovi}, dugogodi-{wi novinar Tanjuga, a sa-da PR Ministarstva ru-darstva i energetike, odr-ào je predavawe na temu„Odnosi sa medijima”, dokje PR „Elektrovojvodine”Aleksandra Jan~i}-Raki-~evi}, dugogodi{wi novi-nar RTS-a, TV Novi Sad,govorila o TV nastupima imalim tajnama za uspe{anizlazak pred kamere. Po-sle predavawa re{avani sukonkretni problemi u po-slu kojim se bave, uz stru~-nu pomo} @eqka Marti-novi}a.

- Nisam za kupovinu tip-skih predavawa, sa kojimaagencije putuju po raznimfirmama. Uz pomo} kolegakoji brinu o qudskim re-sursima mi }emo napravi-ti poseban program inter-ne edukacije koji je potre-ban u EPS-u, najavio jeMom~ilo Cebalovi}

Privredno dru{tvo„Elektrosrbija” bilo jeodli~an doma}in ovog rad-nog sastanka. í

R. E.

ODNOSI S JAVNO[]U U PRIVREDNIM DRU[TVIMA

Promene za boqe sutra� Saradwa u akciji EPS I DECA, unifikacija internih listova, unapre|ewe sajto-va, po{tovawe vizuelnog identiteta JP EPS…teme sastanka u Vrwa~koj Bawi

Posebna pa`wa budu}nosti

internih listova


30

EKOLOGIJA

Uprava za za{tituìvotne sredineSrbije u skladu saZakonom o inte-

grisanom spre~avawu i kon-troli zaga|ewa ìvotne sre-dine, sa~inila je „Prelimi-narnu listu instalacija kojepodleù izdavawu integri-sane dozvole”. Na listi senalazi oko 240 instalacijakoje do 2015. godine morajuusaglasiti svoj rad sa odred-bama Zakona, {to je u kraj-wem slu~aju usagla{avawe sapropisima Evropske unije.

- Na listi su i objektielektroprivrede kao velikizaga|iva~i s obzirom na po-sledice eksploatacije ugqai proizvodwe elektri~neenergije, u posledwim dece-nijama pro{log veka, kaèMiroslav Nik~evi}, direk-tor Uprave za za{titu ì-votne sredine Srbije.- Elek-troprivreda , me|utim, pla-nira i sprovodi mere za{ti-te ìvotne sredine koje zah-tevaju velika ulagawa. Za re-{avawe problema za{titeìvotne sredine EPSuglavnom koristi sopstvenefondove i strane donacije.Od maja pro{le godine, me-|utim, po~eo je sa radomFond za za{titu ìvotnesredine Republike Srbije,koji je ve} zapo~eo finansi-rawe kvalitetnih projekata.Elektroprivreda ima mogu}-nost da koristi ova sredstvai u toku je realizacija jed-nog projekta. Osnovni ciqe-vi Fonda su finansirawepripreme, sprovo|ewa i raz-voja programa, projekata idrugih aktivnosti u oblastio~uvawa, odrìvog kori-{}ewa, za{tite i unapre|e-wa ìvotne sredine, kao i uoblasti energetske efika-snosti i kori{}ewa obno-vqivih izvora energije.Fond, tako|e, treba da uvedesistem povoqnih kredita zaindustriju i privatni sek-tor za investirawe u za{ti-

tu ìvotne sredine, nagla-{ava Nik~evi}.

U posledwe ~etiri godineenergetski sektor sve vi{epa`we poklawa za{titiìvotne sredine. Mini-starstvo nauke i za{titeìvotne sredine - Uprava zaza{titu ìvotne sredine,kako kroz dokumente, tako ikroz svakodnevni rad i od-nos prema privredi, podrà-va takva opredeqewa. Ima,me|utim, nekih problema ko-ji se moraju brzo re{iti.

- U EPS-u ima izvesnihprimedbi na visinu i na~inobra~una sredstava koja seupla}uju u Fond. Na{ ciqnije da se samo uzimaju sred-stva od EPS-a, nego da seona vra}aju lokalnim zajed-nicama i da se kontroli{eda ne utro{e za druge name-ne. S druge strane, kako na-gla{ava na{ sagovornik,niko ne èli da sredstvauzima od EPS-a pa da ih on-da daje nekom drugom.

- U su{tini, najboqe bibilo da ove pare EPS i tro-{i. Ako, na primer, EPSinvestira u neki objekat, ko-ji u krajwem slu~aju sluìza{titi ìvotne sredine,onda moè biti oslobo|enpla}awa u odre|enom pro-centu. U takvim slu~ajevima,moè se i}i u izmenu Uredbekoja se zasniva na principu„zaga|iva~ pla}a”. Ovde je ve-oma bitno ista}i i to da, ako

se ovaj problem re{i saEPS-om, onda su prevazi|e-ni problemi sa svim ostalimzaga|iva~ima u dràvi. Jer,~iwenica je da je energetskisektor najve}i zaga|iva~ uSrbiji, isti~e Nik~evi}.

Najvi{e primedbi u pri-meni Uredbe odnosilo se nadeklarisawe pepela kao opa-snog otpada, a na osnovu togau Fond se upla}uju izuzetnovisoka sredstva. Takse se,zna~i pla}aju samo zato {topepeo postoji, iako je odlo-èn po vaè}im propisima.

- Ovde nije re~ o gre{ci,jer takvo tuma~ewe nijeproizi{lo ni iz Mini-starstva, a ni iz EPS-a. Re~je o definicijama koje pro-izilaze iz me|unarodnihkonvencija, a nama preosta-je da nastojimo da ova me|u-narodna iskustva, ukolikoje to mogu}e, primenimo ikod nas, kaè Miroslav

Nik~evi}. Ciq, pri tome,nije da „uni{tavamo” elek-troprivredu time {to }emozbog toga uzimati velikasredstva, ve} da {titimoìvotnu sredinu. Konkret-no, kada je re~ o pepelu, zasada{we stawe najvi{e jekriva elektroprivreda.Jer, re{ewe {ta da se radisa tolikim koli~inama pe-pela bilo je neophodno dase prona|e mnogo ranije.Tek sada, kada je po~ela na-plata takse, svi su se odjed-nom angaòvali kako da tajproblem re{e. îwenica jeda je u ranijim godinamabilo istraìvawa, ura|enisu neki projekti i za to iz-dvojena finansijska sred-stva, ali nisu na~iweni ve-}i pomaci. [to se ovog Mi-nistarstva ti~e, Uredba po-ga|a tamo gde treba. í

Kristina Jani}ijevi}

MIROSLAV NIKÊVI], DIREKTOR UPRAVE ZA ZA[TITU ÆIVOTNE SREDINE SRBIJE

Visoka taksa na pepeo� U Elektroprivredi, kao i u celom energetskom sektoru, u~iweni zna~ajni pomaci uoblasti primene mera za za{titu æivotne sredine

MiroslavNik~evi}

Deponija pepela TENT-a:„zaga|iva~ pla}a”

31


Za{tita ìvotne sredi-ne je najkrupniji izazovsvih zemaqa koje se nalazeu tranziciji i pri tom tre-ba imati u vidu da se u pro-cesu pridruìvawa Evrop-skoj uniji oko 30 odsto re-gulative odnosi na ovuoblast. Kada je u pitawusektor energetike, on jepotpuno i neraskidivo po-vezan sa za{titom ìvotnesredine - rekao je MihajloGavri}, predsednik Orga-nizacionog komiteta naotvarawu Konferencije. Sobzirom na prirodu delat-nosti, reforma za{titeìvotne sredine u svim ze-mqama, tako|e, povezana jesa sektorom energetike.Na zajedni~kom zadatku za-to su i elektroprivrede inadle`na ministarstva zaenergetiku, za{titu ì-votne sredine i finansi-ja, odnosno, svi relevantnifaktori, kako bi se udru-ènim snagama i u ovojoblasti postigli dobrirezultati. Konferencija„Elektra IV” koja }e se ba-viti temama iz oblasti za-{tite ìvotne sredine uelektroprivredama Repu-blike Srpske i Srbije, je-

dan je od po~etaka na{e sa-radwe. O~ekujemo da se na-rednih godina na ovom za-datku pridruè elektro-privrede i ostalih zemaqaiz okruèwa.

U radu Konferencijeu~estvovali su MiroslavNik~evi}, direktor Upra-ve za za{titu ìvotne sre-dine Srbije, Vladan Ka-ramarkovi}, pomo}nik mi-nistra rudarstva i energe-tike Srbije, Petar Janko-vi}, predstavnik Mini-starstva za prostorno pla-nirawe, gra|evinarstvo iekologiju Republike Srp-ske, Milan Daci}, direk-tor Regionalnog centra zaekologiju, profesor Vla-dimir Ivanovi~ - Galkinsa Univerziteta u Moskvi,predstavnici Privrednekomore Srbije, elektro-privreda Srbije i Repu-blike Srpske, kao i okostotinak stru~waka iz teoblasti. Konferencija jeodràna na Tari od 11. do15. septembra u organiza-ciji JP ElektroprivredaSrbije, ElektroprivredaRepublike Srpske i Foru-ma kvaliteta, a pod pokro-viteqstvom Ministarstva

nauke i za{tite ìvotnesredine i Ministarstvarudarstva i energetikeSrbije.

- Ministarstvo nauke iza{tite ìvotne sredine upotpunosti podràva odr-àvawe ove konferencije,kao neophodnim i smatrastalan razvoj mehanizamakomunikacije i razmeneinformacija i iskustava,istakao je Nik~evi} i na-glasio da je, stoga, pripre-mqeno vi{e zakona izoblasti za{tite ìvotnesredine, kao i Predlog na-cionalnog programa i vi-{e lokalnih akcionihplanova za{tite ìvotnesredine. Broj uputstava,uredbi i odluka EU sa ko-jima mora biti uskla|enodoma}e zakonodavstvo izoblasti za{tite ìvotnesredine iznosi oko 150, abroj me|unarodnih ugovorakoji pokrivaju ovu oblastve}i je od 60.

Od velikog zna~aja zarad Ministarstva nauke iza{tite ìvotne sredineje usvajawe zakona o rati-fikaciji me|unarodnihugovora iz oblasti ì-votne sredine i usposta-

vqawe efikasnih meha-nizama sprovo|ewa me|u-narodnih obaveza i sarad-we. Jedan od prioritetaje, kako je daqe naglasioNik~evi}, Kjoto proto-kol, za koji je pripre-mqen Zakon o ratifika-ciji koji }e biti usvojendo kraja godine. Time }eSrbija postati punopravni~lan u grupi zemaqa ne~la-nica aneksa I. ^lanstvone obavezuje Srbiju na sma-wivawe emisije gasova ko-ji izazivaju efekat stakle-ne ba{te, ali daje mogu}-nost kori{}ewa mehani-zma ~istog razvoja.

U ~etvorodnevnom raduKonferencije autori suprezentirali vi{e od 60radova, sa temama zastupqe-nim iz vi{e oblasti. Presvega, one su se odnosile naharmonizaciju nacionalnei me|unarodne regulative,odrìvom razvoju u energe-tici, zatim na planove iprograme upravqawa u sve-tlu potreba javnog sektora,na preispitivawe stawa uupravqawu za{tite okoli-ne u ciqu wenog poboq{a-wa, kao i na upravqawe ot-padnim materijalima i re-ciklaù.

Posebnu pa`wu u~esnikaprivukao je „Zeleni sto”,na kojem je ukazano na po-trebu ekolo{kog ozna~ava-wa proizvoda, procesa iusluga, a u skladu sa propi-sima EU.

Sve {to je na ovom skupueminentnih stru~waka izoblasti ekologije i ener-getike zakqu~eno, svodi sena to da definitivno morada se vodi ra~una o za{ti-ti ìvotne sredine i to nesamo radi sada{wosti, ve}posebno zbog budu}nosti.Samo se na taj na~in obez-be|uje siguran ìvot naovoj planeti. í

K. Jani}ijevi}

REGIONALNA KONFERENCIJA O UPRAVQAWU ZA[TITOM ÆIVOTNE SREDINE

Na zajedni~kom zadatku� Jo{ jednom potvr|eno da postoji velika potreba za okupqawem stru~waka iz ekologi-je radi razmene iskustava i rezultata � Ratifikacija Kjoto protokola do kraja godine

Gosti i u~esnici Konferencije „Elektra IV”


32

NA LICU MESTA

Kad zna{ povestnekog qudskog de-la, sve {to posledozna{ o wemu,

jasnije je. Zato sam onoli-ko insistirao da me primiGordana Popovi} iz ~a-~anske „Elektromorave” iispri~a mi ne{to o ovimhidrocentralama. Kada samkro~io u wenu kancelari-ju, gde trenutno zamewujedirektora HE „Elektromo-rava” Qubinka Filipovi-}a, samo {to me nije stre-fio {log: {to je ènsko,jo{ i nekako, ali to {tobi mogla da mi bude }erka,ne ide… Pomislio bi ne-ko da radi na nekakvomneva`nom mestu, u zabitikoju su svi zaboravili ina poslovima za koje nikone mari.

- Jeste - nasmejala se ve-selo na to „mudrovawe”,spomiwu}i usput da je postruci elektroinèwer. -Mu{karcima smeta {tosam ènsko, a ènama, vaq-da, {to sam mlada…

Prepisujem wenu pri~u. Da ne be{e ratova, bal-

kanskih i Velikog svet-skog, â~ak bi dobio elek-tri~nu struju jo{ po~etkompro{log veka, odmah posleBeograda, Uìca i Le-skovca. Postojala je ne sa-mo ideja, ve} neki planovi!Posle rata osnovano je me-{ovito akcionarsko dru-{tvo „Jelica” za izgradwuhidrocentrale na ZapadnojMoravi; na{lo se u wemu ine{to austrijskog kapita-la i u ratnom porazu znalisu da naprave posao.

Ali, ne biva. Opet se is-pre~ila vojna. Druga svet-ska…

Samo neko neupu}en bipoverovao da je u Srbijiposle rata nastupio toli-ko èqeni mir. Ma, ka-kvi… Ne dopu{ta Hazja-nin, ne daju ba}u{ke. Te

posledice rezolucije In-formbiroa oseti}e ka-snije na ro|enoj koì.Ipak, gradilo se: 1954. go-dine pu{tena je u rad cen-trala u Ov~ar-bawi, dvegodine docnije i ona niz-vodno, u Me|uvr{ju. I odtada rade neprekidno, samalim zastojem 1965, a i tosamo zbog onih stra{nihpoplava.

- Do{lo je vreme i za re-vitalizaciju - odhuknula jeGordana kao da je celo bre-me ovih pola veka bilo nawenim ple}ima. - Ve} je svespremno, po~iwemo januara2007. U suprotnom, mestobi nam bilo u Ginisovojkwizi…

Mi{o Draga~evac, mawepoznat kao Milovan Vasi-qevi} iz Gora~i}a, voza~kombija „Elektromorave”kojim dovozi i odvozi rad-nike {to rade u hidrocen-tralama (sve tri smene, na-ravno), povezao nas je u Me-|uvr{je: da nam se na|e priruci i predstavi kolegama,ne poznaju nas.

Minuli smo kraj Vavede-wa i taman kad smo se ras-pilavili pred onom raj-skom lepotom, pred kojom jei sam Bog pokleknuo i uproprstom da se tuda grade ma-nastiri, spustio nas je - upakao. Tako je izgledalo uprvi mah, dok smo vrato-lomnim stepeni{tem sila-zili do komandne sobe iturbina ukopanih ispodbrda sa leve strane puta, ana desnoj obali; 26 metaraiznad su ostali prelivnabrana i predivno jezero.

- Da se Rusi ne dosete -namignuo mi je Mi{o za-vereni~ki, tuma~i mi za-boraviv{i da smo ispi-snici. - Granice su bilekao front, I-be nam svi-ma visio nad glavama. Znase kakva su to bila vreme-na… Ovde, u Me|uvr{ju,

ukopani su duboko ispod, agore, u Ov~ar-bawi, istosu pod brdom, ali bar nanivou tla.

Spustili smo se nekako,a dole kao da su samo nas~ekali: prema nama seustremio Nedeqko Jovano-vi}, poslovo|a centrale,samo {to nas nije izqubio.S wim su Leko Jovanovi} iMilorad Masla~evi},uklopni~ari, Dragan Pan-teli}, ma{inista, pa Mi-ra Bogdanovi}…

- Na{a Mira je sprema-~ica i kafe-kuvarica - ob-ja{wavao je Nedeqko hva-taju}i zbuwene poglede go-stiju. - Taman posla wu danemamo, izgledali bismokao podzemni mu{ki mana-stir.

Zbunilo me je {to su ga-lamili, {to im je razgo-vor li~io na zloslutnonadvikivawe?

- A, to - uozbiqio se Ne-|a. - Tako biste i vi mora-li, samo da rade turbine.Pa, mi i kod ku}e galami-mo kao da se dovikujemo sbrda na brdo, pomi{qajusvi da smo prolupali. Ovajna{ Dragan, mlad ~ovek,ro|en 1967. godine, a morada nosi ~epi}e za u{i… Atek vibracije! Ovde sam od1983, a ako bog da, poìve-

}u jo{ te dve da zaokruìmu „Me|uvr{ju” ~etvrt vekai ~etiri decenije staà.Puna kapa. Onda - penzija:mora ~ovek jednom i sa unu-cima da se poigra.

Prime}ujem da }e im bi-ti lak{e kad po~ne revita-lizacija?!

- Kako lak{e - pogledaome je zapaweno. - Pa tek on-da }emo imati posla, a ine}e obe hidrocentrale dastanu odjednom!

Tuma~i mi da odavdesnabdevaju prioritetne po-tro{a~e, da napajaju stru-jom i Sevojno: tamo{wa va-qaonica bakra ima nekuelektrolu~nu pe} koja ni-po{to ne sme da stane s ra-dom, ina~e se {teta meridesetinama hiqada evra.Odgovoran posao i tamo, atek ovde… A sve to sa pred-ratnom opremom: kad suonomad do{li neki [vaj-carci, nisu mogli da pove-ruju ro|enim o~ima da suovde jo{ u upotrebi „si-

SVE BLI@E REVITALIZACIJI HE „ME\UVR[JE” I HE „OVÂR BAWA”

Sa Ov~ara i Kablara� Po~etkom naredne godine zapo~e}e restauracija „muzeja” na Moravi,a u suprotnom dve vreme{ne elektrane HE „Elektromorave” na{le bi seu Ginisovoj kwizi

(Ne) dovr{enmost nad

odvodnim kanalom

HE „Ov~ar Bawa”


33

mensovi” regulatori iz1938. godine. Mo`da su ihvideli jedino u muzeju.

- Dobro odràvawe, to jeto. Ali, da ne be{e direk-tora… Mislio sam da u|emu socijalni program, dauzmem otpremninu, al’ mebe{e sramota od QubinkaFilipovi}a. Au, kakav jeto ~ovek! Znate li vi da jeon deo jetre dao }erki?Eno ga, jo{ je u bolnici,oporavqa se, a devoj~ica je,bogu hvala, dobro. Taj na{Qubinko je tol’ko dobar~ovek, da bih smeo da se za-kunem, sto posto, da bi toisto u~inio i za moje dete.A, vala, i ja bih za wega…

Kad smo krenuli, iskre-no su se raàlostili. Is-pratili su nas pozivom:„Ako vas put nanese, obave-zno svratite.” I ho}emo.

Mi{o poznaje put kao ro-|eni xep, ali vozi oprezno,navikao je tako. Usput pre-brojavamo manastire: Vave-dewe, Sretewe, Sveta tro-

jica, Vaznesewe, Jovawe,Uspewe, Nikoqe, Preobra-èwe, Blagove{tewe iIliwe. Uz wih su i dve bo-gomoqe, Saviwe i Ka|eni-ca, a zapravo pe}ine ispo-snice u vrletnim stenamakoje su u me|uvremenu pro-menile namenu.

- Svima pomaèmo koli-ko moèmo - hvali se na{prijateq. - Skromno, aliwima zna~ajno.

Tako, uz pri~u, stiglismo i do Ov~ar-bawe. Nadodvodnim kanalom hidro-centrale uzdigao se nedo-vr{en most koji urawa ubrdo ispod manastira Bla-gove{tewe, u kojem se 1944.zamona{io patrijarh Pa-vle: kad dovr{e tunel, putvi{e ne}e i}i kroz bawu,pa }e zdravstveni turizami ovde kona~no da procve-ta.

- Ho}e, ako i bawu i hi-drocentralu pre toga ne za-tvori neka inspekcija - na-tu{tio se Dragoqub Lazo-

vi}, zvani Laza, ovda{wiposlovo|a. - Ariqe i Po-èga imaju gradska |ubri-{ta na obalama Morave, pakad je voda visoka, samobuldoèrom naguraju |ubreu reku, a mi ga sakupqamogore, na brani. Tone i toneplasti~nih boca, ~udesa.Moglo bi i to da se re{isamo da nije malera da jeleva obala ~a~anska, a de-sna lu~anska. Ali, nistezbog wih ovde…

Odmah nas upozorava dacentrala ne radi: u toku jesanacija sifonske oblogekoju obavqaju kolege izBajine Ba{te. Ali, zato jeve}a gu`va, veselije je. Za-tim nas upoznaje sa „posa-dom”: Slavko Majstoro-vi}, referent za{tite,uklopni~ar Predrag Zele-novi}, Vojin Toma{evi}je ma{inista, SloboObrenovi} ma{inbravarna odràvawu, a mladi Bo-ban Perica je elektri~ar-pripravnik (nisam stigao

da ga pitam {ta mu je ime,a {ta prezime).

- Mi ovde i nemamo aku-mulaciju - po~eo je Lazakad je goste posluìo ka-fom. - Poplave su naneletoliko toga, da sad radimokao proto~na centrala.

- I, usput, ~istimo voduza „Me|uvr{je” - dobacujeZeko.

- Lane su dolazili iz„Jaroslava êrnog” i me-rili korito jezera: nemaga, ali mi i daqe proizvo-dimo isto. Kako? Ne pi-taj. âk smo i pove}aliproizvodwu… Ina~e, sve{to se sad ugovara, odnosise na nas. Mi smo prvi urevitalizaciji u kojoj sesve mewa osim gra|evin-skog dela. A, posla }e bi-ti preko glave, jer }emodemontaù postrojewaobaviti sami. Ono, ve}smo se ukqu~ili kad su do-lazili qudi iz „Minela”da nam uzimaju meru.

Prekinuo sam ga te{kasrca: ne bih o radnim pobe-dama, ve} o wima. Ako bi sesetili neke anegdote, ilitako ne~ega…

- A, jok, nema toga ovde -tobo` ozbiqno veli onajPredrag. -I kada bismo senasmejali ~emu, samo se se-timo plata i namah se svivratimo na svoje.

I svi su se iskidali naovu upadicu.

Posle smo se slikali:malo za novine, vi{e za al-bum u kome ~uvam fotogra-fije svojih prijateqa. í

Milo{ Lazi}

FO

TO

: @

EQ

KO

S

IN

OB

AD

Posada centrale “Me|uvr{je”

Iz HE “Me|uvr{je”

se napajaju prioritetni

potro{a~i, me|u kojima

je najva`nija vaqaonica

bakra Sevojno

Paradno sada, a radno kada zapo~ne fini{ u pripremamapostrojewa za obnovu


34

POVR[INSKI KOPOVI

Tokom pet decenijarada u pogonima„Kolubare - Pre-rade” prera|eno je

skoro pola milijarde to-na lignita, iz kojeg jeproizvedeno oko 280 mi-liona gigavat-~asovaelektri~ne energije.Ova koli~ina energije,po izvedenoj ra~unici,dovoqna je da podmiritakve desetogodi{we po-trebe Srbije, re~eno jena konferenciji za no-vinare, odrànoj u Vreo-cima povodom zna~ajnogjubileja - 50 go-dina rada togogranka PD RB„Kolubara”. Naj-vi{e lignita, odtih koli~ina, po-tro{ile su Term-oelektrane „Ni-kola Tesla” izObrenovca (312miliona tona), aslede TE „Kolu-bara” iz Velikih Crqe-na, sa 80 i TE „Morava”sa oko pet miliona tonalignita. U istom perio-du iz pogona „Prerade”iza{lo je i oko 30 mili-ona tona su{enog ugqa iskoro 24 miliona tonatehnolo{ke pare.

Tome, na àlost, trebadodati i podatak da jesve to „pla}eno”, pre sve-ga, zdravqem qudi kojisu ovde radili ili jo{rade, kao i degradacijomradnog prostora i ì-votne sredine. Kako jetim povodom istakaoDragan Tomi}, direktorPD RB „Kolubara”, po-gon „Prerada” je crna ru-pa ovog dru{tva i jedanje od najzaga|enijih pro-stora na podru~ju Srbije.Takvi ostvareni rezul-tati, stoga, su za ponos,

ali izazivaju i tugu! Jer,takva proizvodwa, kakoje rekao Tomi}, pla}enaje onim {to je najskupqe- zdravqem qudi.

- Vlada Srbije, JPEPS kao i svi koji oba-vqaju najodgovornije po-slove u „Kolubari” i

„Preradi”, moraju u~ini-ti „sve {to je mogu}e” ka-ko bi se zdravqe ovih qu-di ubudu}e maksimalnoza{titilo, istakao jeTomi}. Tek tada, bi}emo

sigurni da }e „Ko-lubara - Prerada”,kao jedan od kqu~-nih segmenata uprocesu poboq{a-wa kvaliteta, pre-rade i oplemewi-vawa ugqa u RB„Kolubara”, bitimesto od kojeg se„ne}e beàti” ikoje }e biti podno-

{qivo za rad.Stvarawe povoqnijih

uslova za ìvot i rad, naovim prostorima, jedanje od prioritetnih zada-taka, naglasio je daqeTomi}. Novom organiza-cijom i pogoni za prera-du Povr{inskog kopa„Tamnava - Zapadno po-qe” bi}e prikqu~eni„Preradi”, {to prakti~-no zna~i da }e se uskorou wenim pogonima ~i-stiti, drobiti i opleme-wivati lignit sa svihkolubarskih kopova. Uzto, u pogonima „Prerade”}e se i ubudu}e proizvo-diti industrijska para itoplota neophodna zagrejawe Lazarevca. í

M. Tadi}

PEDESET GODINA RADA „KOLUBARA - PRERADE”

Rezultati za ponos i – tugu� Kroz „proizvodne kapacitete” ovog ogranka PD„Kolubara”, tokom jedne godine, pro|e i do 13 mi-liona tona lignita.

Kako je novinarima objasnio Dejan Zeki}, direktor „Koluba-ra - Prerade” prva tona lignita stigla je u „Preradu” 23. sep-tembra 1956. godine, zbog ~ega je taj dan i progla{en danompreduze}a. Kao i ostale tone prispelog ugqa, ona je prera|e-na i izgorela su istog dana u kotlovima TE „Kolubara”. „Kolu-bara - Preradu” danas ~ine tri celine: Oplemewivawe ugqa(sa Su{arom, Mokrom separacijom i Toplanom), Suva separa-cija i @elezni~ki transport. U okviru pogona za preradu ra-de i Centar za ispitivawe ugqa i otpadnih voda i fabri~koodràvawe. U ovom delu RB „Kolubara” radi oko 1960 qudi.Pogoni „Prerade” prihvate i prerade oko 130 miliona tonalignita godi{we. Za proteklih 50 godina ovde je prera|enovi{e od 480 miliona tona ugqa.

Prera|eno vi{e od 480 miliona tona ugqa

“Kolubara - Prerada” dnevno isporu~i i do 40 hiqada tona lignita

Svi koji obavqaju najodgovornije poslove u „Kolubari” i „Preradi”,

moraju u~initi „sve {to je mogu}e” kako bi se zdravqe ovih qudi maksimalno za{titilo

U pogonima„Prerade” se

lako „gubi”zdravqe

35

Od januara do septembraove godine na kostola~kimpovr{inskim kopovima is-kopano je 4,12 miliona tonaugqa, {to je na nivou od 98procenata u odnosu na planza isti period. U naredna~etiri meseca treba isko-pati jo{ 2,88 miliona tonaugqa, kako bi se realizovaoovogodi{wi plan proiz-vodwe od preko sedam mili-ona tona. Na najve}em ko-stola~kom Povr{inskomkopu „Drmno” do kraja godi-ne treba ostvariti proiz-vodwu ugqa od 2,4 milionatona ili oko 600.000 tonamese~no, kopu „]irikovac”415.724, a poqu „Klenov-nik” - 59.180 tona.

Za isti period ove godinena PK „Kostolac” otkopanoje ukupno 19,1 miliona kubi-ka jalovine, {to je za osamprocenata vi{e u odnosu naplan za ovaj vremenski peri-od. Ovogodi{wim bilansompredvi|eno da se otkopaukupno 26,6 miliona kubikajalovine. To zna~i da je za re-alizaciju proizvodnog pla-na neohodno u naredna ~eti-ri meseca otkopati jo{ oko7,5 miliona kubika jalovine.

Obaveze kopa „Drmno” suda do kraja godine ostvariproizvodwu od 5,3 milionakubika jalovine ili 1,3 mi-liona kubika mese~no, akopa „]irikovac” i poqa„Klenovnik” 2,1 milionkubika jalovine kako bi seispunio godi{wi proiz-vodni plan.

Procena Gorana Horva-ta, tehni~kog rukovodiocakopa „Drmno”, je da }e planproizvodwe jalovine bitiostvaren, a da }e proizvod-wa ugqa biti za koji proce-nat mawa od bilansiranihkoli~ina. - Bi}e veoma te-{ko ostvariti proizvodwuod 2,4 miliona tona ugqado kraja godine, pre svegazbog veoma nepovoqnih teh-nolo{kih prilika - isti~eHorvat. Ugqena etaà u za-padnom delu kopa, naime, jeu fazi formirawa. Radimosa dvokrilnim otkopava-wem zapadnog ugqenog le-ì{ta, uz kratke frontoveradova koji nisu duì od350 metara, {to zna~i da}emo biti suo~eni sa ~e-stim zastojima u radu zbogpomerawa ugqenih linija.U ovom delu kopa veoma su

nepovoqni uslovi za radzbog velikog dotoka pod-zemnih voda a pribliàva-mo se i periodu lo{ih me-tereolo{kih uslova. Kadase sagledaju sve okolnosti,nije realno o~ekivati da}emo uspeti da ostvarimoovogodi{wi plan proiz-vodwe ugqa. Smatram da }eostvarena proizvodwa bitiza koji procenat mawa odplanom predvi|ene. I po-red toga, ugqa }e biti do-voqno za rad termoenerget-skih postrojewa.

Govore}i o o~ekivawimana realizaciji ovogodi-{weg plana otkrivke,Horvat je izrazio optimi-zam i nagovestio da je savimrealno da se na kopu „Drm-no” realizuje i pre kraja go-dine. Sa mese~nom proiz-vodwom svih jalovinskihsistema na kopu „Drmno” odblizu 2 miliona kubika me-se~no u narednom periodu,plan proizvodwe otkrivkeod 22 miliona kubika bi}erealizovan pre roka - kra-jem novembra ili po~etkomdecembra. í

S. Sre}kovi}

PROIZVODNA OÊKIVAWA U PK „KOSTOLAC” DO KRAJA GODINE

Blizu bilansa� O~ekuje se da }e se plan proizvodwe otkrivke ostvariti,dok }e proizvodwe ugqa biti neznatno ispod o~ekivane

Plan proizvodwe jalovine bi}e prema{eni pre zavr{etka godine

Pripreme za radblokova u zimskomperiodu u kosto-la~kim Termoe-

lektranama ulaze u zavr-{nu fazu. Remonti bloko-va TE „Kostolac B” su zavr-{eni i ove proizvodne je-dinice su pripremqene zarad naredne zime. Krajemoktobra, kada se zavr{avaremont i zamena elektro-filtera u pogon ulazi iblok od 210 megavata u TE„Kostolac A”. Revitaliza-cija bloka A-1, koji }e bi-ti potpuno obnovqen i mo-dernizovan, zavr{ava sepo~etkom februara nared-ne godine, pa }e i ova pro-izvodna jedinica, koja jezbog dotrajalosti opremeproteklih nekoliko godi-na bila van pogona, polo-vinom februara bitispremna za pokretawe iproizvodwu elektri~ne,kao i toplotne energije.

- Blokovi Termoelek-trane „Kostolac B” su do-bro startovali iwihovo daqe anga-òvawe }e zavisitiod mogu}nosti pla-smana elektri~neenergije i naravnopogonske spremno-sti, kaè Qubi{aStevi}, direktorDirekcije za proiz-vodwu elektri~neenergije u Privrednomdru{tvu „Termoelektranei kopovi Kostolac”. Uplanu je da i blok A-2krene, kako je i najavqe-no krajem oktobra, {toprakti~no zna~i da }eEPS u Kostolcu i ove zi-me na raspolagawu imatitri proizvodne jedinice,ukupne snage 900 megava-

ta. Zbog ka{wewa delaopreme iz Rusije, zavr{e-tak radova na revitaliza-ciji bloka A-1 ne o~ekujese pre po~etka februaranaredne godine. Zna~i,pokretawe ovog bloka mo-è se o~ekivati polovi-nom februara i ako svebude bilo u redu, povra-tak obnovqene „jedinice”u TE „Kostolac A” na

mreù dobro }e do}i, jer}e to prakti~no biti no-vih 100 megavata u siste-mu Srbije.

Pored napora koje ~ineu Termoelektranama da seu predvi|enom roku zavr-{e radovi na bloku A-2, utoku su i aktivnosti uokviru uobi~ajenih pri-prema za predstoje}u grej-

nu sezonu. S obzirom nato da se blok A-2 ne o~e-kuje na mreì pre krajaoktobra, Termoelektrane}e toplotnu energiju, akogrejna sezona krene uobi-~ajeno polovinom okto-bra, isporu~ivati sa blo-kova TE „Kostolac B”.

- Sa ovih blokova ospo-sobqeni smo da obezbe-dimo dovoqno toplotne

energije za greja-we Kostolca iPoàrevca, svedok spoqna tem-peratura ne padneispod plus petstepeni. Ukolikou tom periodu do-|e do ozbiqnijegpada temperatura,postoji i rezer-

vno re{ewe. Kotao jedanna mawem bloku u Ko-stolcu (a koji je u revi-talizaciji) je zavr{en imoè da obezbedi dovoq-no energije za grejawe ipri daleko niìm tem-peraturama - kaè Ste-vi}: To nije ekonomi~nore{ewe, ali najva`nijeje da korisnicima da-

qinskog grejawa obezbe-dimo dovoqno toplotneenergije. Kada u pogonu|e blok A-2, dakle ve}po~etkom novembra,ukqu~i}emo pumpno-iz-mewiva~ke stanice i to-plotnu energiju }emoobezbe|ivati, kao i pro-teklih godina na dalekoekonomi~niji na~in saovog bloka.

Kada je ve} re~ o proiz-vodwi toplotne energije,treba re}i da }e Termoe-lektrane po pokretawubloka A-1 dobiti jo{ je-dan stabilan izvor zaproizvodwu toplotneenergije. Kako je predvi-|eno, blok od 100 megava-ta bi}e bazni, a od 210 me-gavata rezerni izvor zaproizvodwu toplotneenergije. To, naravno,omogu}ava znatno brè{irewe daqinskog greja-wa iz Termoelektrana,koje }e samo na bloku A-1imati mogu}nosti daobezbede i do 155 megava-ta toplotne energije. í

^. Radoj~i}


36

TERMOELEKTRANE

PRIPREME ZA ZIMU U TE „KOSTOLAC” U ZAVR[NOJ FAZI

Tri bloka naraspolagawu �Blokovi TE „Kostolac B”, posle obavqenih remo-nata, pripremqeni za narednu grejnu sezonu �Kra-jem oktobra, kada se zavr{ava remont i zamenaelektrofiltera, u pogon ulazi i blok A-2.

Dobarstart uzimskusezonu

Qubi{aStevi}

"Osposobqeni smo da obezbedimodovoqno toplotne energije za

grejawe Kostolca i Poàrevca,sve dok spoqna temperatura nepadne ispod plus pet stepeni"

*

*


37

Druga polovina septembra uTermoelektrani „Kostolac B”protekla je u re{avawu sitnijihtehnolo{kih problema u smislupriprema za rad oba bloka punimkapacitetom. U pitawu su uobi-~ajeni problemi posle izlaskaiz remonta, koji su uzrokovalinekoliko kra}ih zastoja i uspe-{no su savladani.

- Posle uspe{no okon~anog re-monta, blok B-1 sinhronizovan jena mreù elektro - energetskog si-stema EPS-a 11. septembra, kada jei bilo planirano, kaè Nenad Jan-kov, direktor elektrane. A s obzi-rom na to da je i „dvojka” bila namreì, nekoliko dana proteklo jeu paralelnom radu oba bloka. Me-|utim, kvar na merewu aksijalnogpomaka rotora turbine uslovio jezaustavqawe bloka. Zastoj je po-trajao samo tokom nekoliko no}nihsati i ve} ujutro blok je ponovobio na mreì. [to se ti~e bloka B-2”, u septembru on je imao samo dvakra}a zastoja: 13 - og, kada je kvarna pobudi gerenatora uslovio sta-jawe od 3,5 sata i 15. septembra,kada je kvar na jednom od ventila-

tora sveèg vazduha uslovio sta-jawe od 12 sati. Po sanaciji ovogproblema blok je, iako prijavqenza pokretawe, preveden u hladnurezervu do 19. septembra. Tre}udekadu septembra, zna~i karakte-ri{e paralelan rad, ali ne kon-stantno punim teretom jer su obimangaòvawa diktirali dispe~eri- isti~e Jankov.

Op{ta je ocena ovogodi{wihredovnih remonata u ovoj elek-trani, iako }e detaqinije anali-ze tek uslediti, da su obavqeniu o~ekivanim okvirima. Ura|enoje, uglavnom, sve {to je planira-no a to je naravno najva`nijipreduslov za dobar rad u nared-nom periodu. Od ve}ih zahvatazapo~etih u remontima, jo{ seradi na linijama 1 i 2 za pripre-mu demi vode u postrojewu za he-mijsku pripremu vode. U pitawusu zahvati na rekonstrukciji,odnosno modernizaciji sistemaupravqawa i prema najnovijemraportu o toku radova, wihovookon~awe o~ekuje se veoma brzo.Obavqene su, naime, probe ure-|aja u ru~nom, a zatim nastavqe-

ne i u automatskom reìmu. Ina-~e, podaci o proizvodnim rezul-tatima blokova ove elektrane uovoj godini daju realnu osnovu zaoptimizam - da }e proizvodniplanovi biti realizovani. Nai-me, septembarski plan, bez ura-~unate potisnute energije, blokB-1 }e, pre svega, zbog pomerawa

roka ulaska u remont, ostvaritisa 80-ak procenata. Na „dvojci”}e pak biti prema{en za par pro-cenata. Na godi{wem nivou blo-kovi ove elektrane beleè pro-izvodwu na nivou plana, naravnobez potisnute energije. í

D. Radojkovi}

Najstarija srpska termoe-lektrana - „Kolubara” iz Ve-likih Crqena uskoro }eobeleìti zna~ajan jubilej- 50 godina postojawa iuspe{ne proizvodwe. U da-nima obnove tada{we Jugo-slavije, izgradwa ovog term-okapaciteta imala je prvo-razredni zna~aj, jer je pred-stavqala i najve}i elektro-energetski objekat u zemqi.

Sa radom je po~ela sadave} davne 1956, kada je zva-ni~no okon~ana prva fazagradwe, zavr{etkom dva tur-boagregata od oko 32 megava-ta (A-1 - 20. oktobra i A-2 -9. decembra iste godine).„Poja~awe” od 65 MW (blokA-3) usledilo je 10. oktobra1960, a godinu dana kasnije(11. avgust) u pogon je pu-{ten jo{ jedan turboagregatod 32 megavata. „Najmla|e”

(ali i najmo}nije) postroje-we TEK-a na mreù vezanoje 3. maja 1979. godine.

Za proteklih pola veka,veteranka iz Velikih Cr-qena uspe{no je prebrodi-la razli~ite faze rada. Odistaknutog mesta u elitidoma}e elektroprivrede(zlatnih 60-tih, odnosno 70-tih godina) u kriznim 90-tim dospela je do nezavidnepozicije autsajdera, da bise, pre nekoliko godina, po-

novo vratila u dru{tvo naj-boqih. Oporavak je usledioprvenstveno zahvaquju}i do-natorskim sredstvimaEvropske agencije za rekon-strukciju, nakon {to je,prilikom NATO bombardo-vawa pretrpela ogromna ma-terijalna razarawa. Jedanod najzna~ajnijih projekataEAR, ~iji je korisnik bioEPS, odnosno TENT, bilaje upravo rehabilitacijapostrojewa A-5 termoelek-

trane „Kolubara”. Evropskaagencija za rekonstrukcijutada se pojavila u dvostru-koj ulozi (kao poslodavac idonator), dok su izvo|a~ibili Simens, [koda, Do-bersek, BBC i beogradska„Hidrogradwa”. Finansij-ski doprinos rehabilita-ciji „petice” dao je i EPS.

Pre ~etiri-pet godinaTE „Kolubara” dotakla jesamo dno, budu}i da je tadaradila sa samo dva agregata.Me|utim, prethodne 2005.(sa svih pet blokova) proiz-vela je 996 miliona kilo-vat-~asova elektri~neenergije ili za sedam vi{eod godi{weg plana. U~e-{}e bloka A-5 u ukupnojproizvodwi TEK-a iznosi-lo je ~ak 47 odsto. í

Q. Jovi~i}

U TE „KOSTOLAC B”

Uskoro punim kapacitetom

TE „KOLUBARA” U SUSRET JUBILEJU

Od autsajdera do elite� Posle obavqene rehabilitacije postrojewa, ponovo u vrhu u termosektoru � Po-ve}ani i pouzdanost rada i proizvodwa elektri~ne energije

Najstarije postrojewe TE „Kolubara” - blok A-1, u prvoj polo-vini 2006. ostvarilo je izuzetan rezultat - {est meseci nepre-kidnog rada. TEK-ova „jedinica” na mreì je provela 3.512 sa-ti, ostvariv{i proizvodwu na pragu od 58,58 miliona kilovat-~asova elektri~ne energije. U periodu od prve sinhronizacije(20. oktobar 1956.) do 1. juna teku}e godine, ukwiìla je328.498 radnih sati, dostigav{i proizvodwu preko 7,86 mili-jardi kilovat-~asova struje.

Blok A-1 bez zastoja u radu

Dispe~eri diktiraju obimangaòvawa postrojewa

38

HIDROELEKTRANE

Ba{ kada radniciHE „Zvornik” obe-leàvaju 51 godinurada, uspe{no su za-

vr{eni i remontni radoviplanirani za ovu godinu.Remonti su, ina~e, po~eliranije - zbog havarije u po-strojewu 110 kV, pa se dogo-dilo da Zvorni~ani prvi za-vr{e remonte u PD „Drin-sko-Limske HE”. Kraj re-montnih radova umesto 16.septembra trajao je 12 danaduè, zbog pove}anog obimaposla na nose}em leàju.

U HE „Bajina Ba{ta”odavno je zavr{en remont uRHE, u proto~noj HE su za-vr{eni na tri generatora,a u toku su radovi na po-sledwem generatoru H-3.

Remonti su klasi~nog tipai bi}e zavr{eni do sredineoktobra ove godine. U tokuje, tako|e, reparacija tran-sformatora od 160 MVA.Ovaj veoma vaàn posao ra-di „Minel”, zajedno sastru~wacima HE „BajinaBa{ta”. Naime, u toku ovo-godi{weg remonta ugra|enje novi transformator tihkarakteristika, a stari je„izva|en” i zapo~ela je we-gova reparacija. To }e bitiura|eno i sa ostala tritransformatora.

Proizvodni podaci su po-sebno impresivni. Proto~-na HE „Bajina Ba{ta” ostva-ruje godi{wi plan proiz-vodwe sa 129 odsto, a RHE -~ak dvostruko vi{e od pla-

na! Akumulacije su, tako|e,veoma dobro popuwene. Jeze-ro proto~ne je puno do vrha,a u jezeru RHE na Tari imavode za proizvodwu od 170miliona kilovat-sati elek-tri~ne energije. Ohrabruju-}e pred jesen, u „LimskimHE” zavr{eni su remonti uHE „Bistrica, HE „KokinBrod”, i HE „Uvac”. U tokusu radovi u proto~noj HE„Potpe}”. Jedna ma{ina jezavr{ena, a radi se na dru-goj, na kojoj }e radovi zboglo{eg stawa statora, traja-ti osam nedeqa.

- Gotovo svi remonti u„Limskim HE” bili su kla-si~ni, ali ura|eni su i ne-standardni zahvati - kaèPredrag Mla|enovi}, teh-ni~ki direktor. - Recimo,zamewen je transformatoru postrojewu HE „KokinBrod” rezervnim, a ovaj jeposlat u „Minel” na repa-raciju. U postrojewu 35 kVzamewen je deo prekida~anovim „Simensovim”. Ta-ko|e, u HE „Uvac” montira-na je pumpa visokog priti-ska, radi dodatnog podma-zivawa kombinovanog le-

REMONTI U „DRINSKO-LIMSKIM HE” U[LIU ZAVR[NU FAZU

HE „Zvornik”prvi na ciqu� Impresivni proizvodni rezultati u svih devetelektrana ovog dru{tva

Jubilej HE„Zvornik”obeleèn

i uspe{nimremontom

Od 15. oktobra 1960. go-dine proteklo je 46 godi-na i HE „Bistrica” kaoprvenac „Limskih HE”proizvela je do sada15,430 milijarde kilovat-sati elektri~ne energije.I to onda kada je energi-ja najpotrebnija - u ve~er-wim {picevima. Samodve godine „mla|a” HE„Kokin Brod”, do sada jeproizvela 3,300 milijar-du kilovat-sati elektri~-ne energije. HE „Potpe},jedina proto~na u ovomsistemu (a sa radom star-tovala u 1967. godini) dosada je proizvela 7, 596milijardi kilovat-sati.I, kona~no, posledwa we-na HE „Uvac” (u pogonu od

1979. godine) do sada jeproizvela 1,622 milijar-di kilovat-sati elek-tri~ne energije. Ukupno,„Limske HE” su, zna~i,proizvele 26,562 milijar-di kilovat-sati elek-tri~ne energije.

Sa daqom izgradwomelektrana se stalo, iako jesamo snaga Uvca iskori-{}ena u potpunosti a Li-ma tek sa deset odsto. Biloje i ideja, i projekata. Pre25 godina, na primer, ura-|en je projekat za izgrad-wu HE”Brodarevo”, snage50 megavata, kao i reverzi-bilne HE „Bistrica”, sna-ge 680 megavata. Daqe odtoga, me|utim, nije se oti-{lo. Ura|eno je tek ne{to

malo istra`nih i gra|e-vinskih radova.

Pogonska spremnost„Limskih HE” ve} godi-nama je izuzetna pa su iproduktivnosti rada.Plan proizvodwe, stoga,tih sada ukupno samo 173zaposlenih radnika is-

puwavaju znatno pre is-teka godine. Godi{wiplan proizvodwe elek-tri~ne energije od 696miliona kilovat-satiispuwen je tako na Vi-dovdan, 28. juna. í

M. \oki}

U „LIMSKIM HE” OBELEÆEN 15. OKTOBAR, DAN OGRANKA

Do plana– napolovini godine

U vrhu porezultatima

rada:HE „Uvac”

39

Od ulazne kapije u HE „\erdap 2” dostaklenog paravana, me|udràvne, alii granice dve elektrane ili od krovado kote 14, na ovoj elektrani svuda sepone{to radi. Poslova je mnogo, vre-menske prilike povoqne, pa se koristisvaki ~as da se uradi {to vi{e. Najve-}u pa`wu izaziva remont na brodskojprevodnici, koji je zapo~eo 1. jula i za-vr{en je 1. oktobra. Prema re~ima Jova-na Milovanovi}a, {efa brodske pre-vodnice, kao najva`nije remontuje seoprema zbog nastalih o{te}ewa zaptiv-ne garniture na ravnim vratima na uz-vodnoj glavi i sistem zaptivawa na dvo-krilnim vratima na nizvodnoj glavi.

Uloga ravnih vrata je dvostruka, jer uslu~aju havaije ( do sada je nije bilo)omogu}ava remont hidromehani~ke opre-me. Toj metalnoj grdosiji, te{koj 250 to-na, mesto je u betonskoj ni{i na osam me-tara ispod nivoa Dunava, a svetlost da-na ugleda jednom mese~no - i to samo de-lom od pola metara, zbog neophodne pro-vere rada wenih funkcija. Od montaè,po~etkom devedesetih godina, vrata su

stalno u vodi. Ali, da bi se obezbediokapitalni remont planiran dogodine iovi poslovi do{li su na red. Prvi put,zna~i, dovedena su u remontni poloàj iiznad nivoa gorwe vode. Ova ~eli~na gr-dosija {iroka 35, a visoka osam metaraoka~ena na dva servo motora, zaista de-luje veoma impresivno. Za remont sanizvodne strane dovu~ena je brodskaplatforma, a za radove ispod vrata tu je~amac. Sa uzvodne strane, majstoriTermoelektra treba da zamene nekolikodesetina metara zaptivne gume.

Pomo}u vertikalnih merdevina, naservo motoru, zavirili smo u unutra-{wost grdosije. Mlaz vode pr{ti nasve strane, na redu je zavr{no prawe.Zlatko Marinkovi}, pogonski hidrau-li~ar, sav mokar, pere gorwu etaù, aZoran Milivojevi}, tako|e hidrauli-~ar, iz dowe etaè izvla~i se u ~a-mac. Wemu je pripala „~ast”da operedowu etaù. Na redu su poslovi peska-rewa i antikorozivne za{tite. í

M. Dr~a

REMONT PREVODNICE NA HE „\ERDAP 2”

Ravna vrata izronila iz vode

àja agregata. U toku je po-stavqawe opti~kog kabla uHE „Bistrica”, kojim }ebiti povezani sa TS 220 kV„Bajina Ba{ta” sa krakom uHE „Potpe}”.

U „Elektromoravi - â-~ak zavr{eni su remontina oba agregata u HE „Ov-~ar Bawa”, a zapo~eti su uHE „Me|uvr{je”. Najva-`nije je da je pogonskaspremnost u svih devet hi-droelektrana ovog dru{tvana visokom nivou. í

Milan \oki}

PREDSTAVNICI HE „\ERDAP” NA KONGRESU „HIDRO 2006"

Za{tita priobaqau prvom planu

� Maksimalno kori{}ewe energetskih i plovidbenih funkcija u HE„\erdap” izazvalo posebno interesovawe 700 u~esnika iz 60 zemaqa

Nastup Privrednog dru{tvaHE „\erdap”, koji su na nedav-no odrànom Me|unarodnomkongresu „Hidro 2006’’ u PortoKarasu u Gr~koj, predstavqa-li Dragan Stankovi}, direk-tor, Mihailo Sretenovi} iPredrag Radosavqevi}, bio jeposebno zapaèn. Uz odgovara-ju}u tehni~ku podr{ku i CDprezentaciju referata dele-gatima kongresa, a koji je oku-pio vi{e od 700 u~esnika iz60 zemaqa, predstavqeni susloènost i zna~aj sistemaza{tite priobaqa dve dunav-ske hidroelektrane i zahva-quju}i tome gotovo maksimal-no iskori{}ewe hidropoten-cijala Dunava. I to ne samo saaspekta energetske, nego iplovidbene funkcije. Za{ti-tom priobaqa od uspora vodestvoreni su, naime, bitniuslovi da Srbija i Rumunija uproteklom periodu u dve„bratske” hidroelektrane, za-jedni~ki ostvare proizvodwuod ukupno oko 450 milijardekilovat-~asova. Obezbe|ena

je, istovremeno, i nesmetanaplovidba Dunavom u |erdap-skoj klisuri tokom cele godi-ne, zna~i pri svim vremenskimuslovima, izuzimaju}i re|epojave velikih koli~ina leda.To se efektuiralo i u znatnomsmawewu upotrebne vu~nesnage po toni robe i za ~ak ~e-tiri puta „u{te|eno” je vremepotrebno za plovidbu kroz|erdapsku klisuru.

Imaju}i u vidu takvu izuzet-nost prirodnih faktora, kao iovakav profesionalan istru~ni prilaz, sa efikasnimtehni~kim re{ewima u vi{e-godi{wem odràvawu takosloène za{tite priobaqadve elektrane HE „\erdap’’ ( akoje se proteù od Kusjka kodNegotina do Novog Sada na Du-navu i od [apca na Savi doNovog Be~eja na Tisi), u~esni-ci kongresa bili su i veomazainteresovani za razmenu is-kustava i za saradwu u ovojoblasti. Tim pre {to je najve-}a wihova pa`wa, a radilo seu 18 sesija, bila posve}ena

upravo iskori{}avawu hidro-energetskog potencijala kaonepresu{nog izvora obnovqi-ve elektri~ne energije, a bezzaga|ivawa ìvotne sredine.

A koliki je zna~aj kori{}e-wa hidropotencijala, najboqeilustruje podatak da se po-sledwih godina u svetu gradiveliki broj hidroelektrana,mawih i ve}ih snaga ( u ~emutrenutno, kako je istaknuto,predwa~e Turska, Gr~ka, [pa-nija, Italija i Rumunija). U~e-snici kongresa uputili su,stoga, i apel da se {irom ze-mqe preduzmu sve potrebnemere u ciqu obezbe|ivawa za-{tite vodotokova od zaga|i-vawa, a kako bi se ovi izvoriu jo{ ve}em obimu koristiliza podizawe hidoelektrana.Pored jedinica malih snagana vodotocima, u prvi planizbijaju agregati sli~ni, naprimer, izgra|enim na HE„\erdap 2” ili projektovanimna Velikoj Moravi. í

^. Dragi{i}

Zama{an zahvat remontaravnih vrata prevodnice


40

Ve} ~etvrtu godinuuzastopno „Vla-sinske hidroelek-trane” prekora~u-

ju godi{wi plan proiz-vodwe znatno pre istekadecembra. I za daleko mla-|a postrojewa to bi biou~inak vredan pa`we. A zaovu vreme{nu elektranu ukojoj oprema nije mewanaod po~etka rada, pre 51 go-dine, takvi proizvodnibilansi ravni su podvigu.Hidrologija jeste bila po-voqna posled-wih godina,ali za vanserij-sko proizvodnonaprezawe vla-sinskih centra-la glavna zaslu-ga ipak pripadadobrom odrà-vawu ostareleopreme.

- Ovogodi{wi proiz-vodni plan od 265 milio-na kilovat-sati „Vlasin-ske HE” ispunile su ve} ujulu. Sve ~etiri centraleu tom sistemu, od „Vrle je-dan” na vrhu do „Vrle ~e-tiri” na dnu kaskadnogniza, radile su udarni~-ki. Peti vlasinski obje-kat, Pumpno-akumulacio-no postrojewe „Lisina”,jo{ je u junu dostigao go-di{wi plan prepumpava-wa vode iz Lisinskog uVlasinsko jezero radi do-puwavawa te akumulacije.Kada se sjuri niz tuneldug dva i po kilometra ikod „Vrle 1” u|e u sistem,voda iz Vlasinskog jezera~etiri puta zaredom pro-izvodi struju ~ine}i„Vlasinske hidroelek-trane” super-vr{nim po-strojewem, koje kre}e urad punom snagom za samo

pet minuta od dobijawanaloga dispe~era iz Beo-grada.

- Do 30. septembra „Vla-sinske hidroelektrane”proizvele su 343 milionakilovat-~asova elektri~-ne energije prema{iv{igodi{wi plan za 29,5 od-sto. U dosada{wem delugodine najve}a dnevnaproizvodwa ostvarena jeprvog dana februara (vi-{e od 2,4 miliona kilo-vat-sati), a najudarniji

mesec bio jemart sa gotovo54,5 milionakilovat-~asova.Izuzetno visoku~inak postig-nut je u julu iavgustu, kada jeukupno proiz-vedeno 95 mili-

ona kilovat-sati - kaèRadmilo Nikoli}, direk-tor „Vlasinskih hidroe-lektrana” koje u novoj or-ganizaciji rade kao ogra-nak Privrednog dru{tva„\erdap”.

Do kraja septembraPAP „Lisina” je prepum-pala 88 miliona kubnih

metara vode i prebacilagodi{wi plan rada za oko19 odsto. Zbog topqewasnega sa okolnih planinabez predaha je u tom perio-du radila ~ak puna tri me-seca, od kraja februara dozavr{etka maja, sa najve-}im angaòvawem u apri-lu, kada je prepumpala 17,8miliona kubnih metaravode. Iako direktno neproizvodi, ve} samo tro-{i kilovate, „Lisina” je

profitabilan objekat jerse na svaki wen utro{enimegavat-~as dobija 1,87megavat-sati struje iz vo-de preba~ene u Vlasinskojezero. Zanimqivo je dadotoci u lisinsku akumu-laciju pripadaju egejskomslivu, ali sva ova voda po-sle prepumpavawa u Vla-sinsko jezero i vijugawakroz elektrane oti~e u re-ke crnomorskog sliva.

- Proizvodwa u „Vlasin-skim HE” zaustavqena je 18.septembra i bi}e nastavqe-na posle redovnog mese~nogremonta postrojewa sve ~e-tiri centrale. U PAP„Lisina” remontni radovizapo~eti su ne{to kasnije,po~etkom oktobra. „Vlasin-ske HE” bi}e maksimalnospremne za zimsku sezonu,napomiwe Nikoli}, podse-}aju}i da taj kolektiv kaonajju`nija proizvodna ta~-ka elektroenergetskog si-stema Srbije i veliko di-stributivno ~vori{te imai posebnu strate{ku ulogu unapajawu juga zemqe.

“VLASINSKE HIDROELEKTRANE” PRIPREMAJU SE ZA REVITALIZACIJU

Podmla|ivawe veterana� Oprema nije mewana od po~etka rada„Vlasinskih HE” pre vi{e od pola veka.-Ovogodi{wi plan proizvodwe ispuwenjo{ u julu � Tender za izbor izvo|a~a ra-dova na revitalizaciji bi}e najverovat-nije raspisan u 2008. godini

U vreme kada su u{le u rad „Vlasinske HE”, uz HE „Zvornik”i „Limske HE”, bile su ki~ma srpske elektroprivrede. Sadaimaju ukupno 129 megavata i deset agregata. Polovina agregatau{la je u pogon od 1955. do 1958, a ostali tokom 1975. godine.Ma{inska hala „Vrle 1”, sa ukupno ~etiri agregata, pravo jegraditeqsko ~udo jer je kompletno ura|ena pod zemqom. I„trojka” je jedinstvena po podzemnoj akumulaciji, koja se sasto-ji od lavirinta tunela dugih dva kilometra. U brdu je ukopanai ma{inska hala „Lisine” sa dve mo}ne pumpe, koje „guraju” 7,5kubnih metara vode u sekundi ka Vlasinskom jezeru. Samo jeze-ro, energetski i turisti~ki biser ovog kraja, rasprostrlo sena 1.200 metara nadmorske visine, dugo je 14 kilometara i sa-drì 160 miliona kubnih metara vode.

Vi{e od 15.000 qudi bilo je angaòvano na gradwi objekata„Vlasinskih hidroelektrana”, koje su u posledwih pola vekaizuzetno uticale na razvoj podru~ja Surdulice, Vladi~inog Ha-na, Bosilegrada i Crne Trave.

Me|u prvim srpskim elektroprivrede

Godi{wi planproizvodwe ve}preba~en za oko

30 odsto


41

Osim standardnih po-slova, predah u proizvod-wi iskori{}en je i zave}e zahvate, poput re-monta statora agregata B

u „Vrli 1” koji obavqajutehni~ari „Severa”. Ra-dovi obuhvataju i zamenumlaznica, prvu u prote-klih pola veka. U toku suili tek predstoje krupniposlovi poput sanacijerazvodnog postrojewa naplatou „Vrle 1”, sanira-wa dalekovodnih poqaprema Leskovcu i Vrawu,sanacije kanala u „Vrli4”, postavqawa antiko-rozivne za{tite u raz-vodnom postrojewu 110kV u „trojci”… Zna~ajanposao odra|en je posta-

vqawem opti~kog kablaizme|u „Vrle 3” i „Vrle4”. U saradwi sa Insti-tutom „Mihajlo Pupin”na redu je povezivawe op-

ti~kim kablom i ostalihdelova „Vlasinskih HE”i stvarawe zaokruènog,modernog sistema upra-vqawa, kaè direktorNikoli}.

- Kako su ma{inska ielektroma{inska opre-ma, pa i deo agregata, upogonu ve} vi{e od polaveka, èqno se i{~ekujepo~etak prve revitaliza-cije „Vlasinskih HE”. Uokviru tih priprema pot-pisan je ugovor sa „Ener-goprojektom-Hidroinè-weringom” za izradu in-

vesticiono-tehni~ke do-kumentacije i idejnogprojekta revitalizacije.Taj obiman posao trebada bude okon~an naredne

godine, a do kraja okto-bra o~ekuje se i zavr{e-tak studije o pove}awuproizvodwe „Vlasinskihhidroelektrana”, na kojojtako|e rade stru~waci„Energoprojekta” i In-stituta „Jaroslav êr-ni”. I bez tih analiza ja-sno je da za sve potrebnezahvate, ukqu~uju}i i hi-drogra|evin-ske radove, tre-ba puno parajer su „Vlasin-ske HE” najra-zu|eniji si-stem u elektro-privredi Sr-bije, sa najvi-{e visokihbrana i ogrom-nom mreòmkanala, tunela i cevovo-da. Ve}ini tih „arterija”potrebna je temeqna sa-nacija po{to ih iznutraneprekidno o{te}uje vo-da puna o{trih ~esticagranita iz nedara okol-nih planina, napomiweNikoli}.

- Tender za radove na ko-na~nom „podmla|ivawu” ovevreme{ne elektrane najve-rovatnije }e biti raspisantokom 2008. godine. U tom

slu~aju revitalizacija„Vlasinskih hidroelektra-na” zapo~ela bi u 2009. go-dini. „U procesu revitali-zacije teì{te }e biti napove}awu stabilnosti wi-hovog rada zbog va`ne ulo-ge koju imaju u elektroener-getskom sistemu Srbije.Naravno, i snaga agregatabi}e ne{to uve}ana” - napo-

miwe Nikoli}. Do kraja re-

vitalizacijebi}e zamewen iarhivski pri-merak trafoa„feranti” pro-izvedenog uItaliji davne1938. godine,koji i danas ra-di na „Vrli 1”.

Italijani bi, sigurno,prime}uje duhovito Niko-li}, dali mnogo moderni-ji i skupqi trafo u zame-nu za ovaj kome je odavnobilo mesto u nekom muzejuelektroprivrede. í

Miodrag Filipovi}

- Ne samo u remontnim radovima, ve} i u kapitalnim zahvati-ma oslawamo se na doma}a preduze}a, institute i univerzite-te jer su wihovi stru~waci, pored znawa i iskustva, uvek na-dohvat ruke. U na{em kaskadnom reìmu rada, gde se zausta-vqaju postrojewa iznad ili ispod objekta u kome se obavqajuradovi, poèqan je brz dolazak radnih ekipa da se ne bi gubi-lo vreme u stajawu, isti~e Nikoli}. Dobra saradwa, po wego-vim re~ima, ostvarena je, izme|u ostalog, sa institutima „Mi-hailo Pupin”, „Nikola Tesla”, „Jaroslav êrni”, „1. maj” iz Ni-{a, Institutom za materijale, elektrotehni~kim i gra|evin-skim fakultetima u Beogradu i Ni{u, „Severom”, „Energoprojek-tom”, „Minelom”, „Go{om” i drugim tradicionalnim partnerima.

Oslonac na doma}e partnere

Opti~kikabl „uvodi”moderansistemupravqawa

Remontiskori{}en

i za ve}ezahvate

Teì{terevitalizacijebi}e na ja~awustabilnosti

rada


42

DISTRIBUCIJE

Pametni qudi netvrde bez dobrograzloga da su tre-}a strana medaqe

- grudi ~oveka na kojimaona visi. Zato su u poza-dini svakog jubileja„Elektrosrbije”, pre sve-ga qudi. Preciznije re-~eno: svi koji su svojomvizijom doprineli dakompanija krajem septem-bra obeleì 36 godinapostojawa.

Definisane ciqeverazvoja, Privredno dru-{tvo „Elektrosrbija” jeove godine potpuno ostva-rilo. Rad na uspostavqa-wu sistema upravqawakvalitetom u oblasti di-stribucije elektri~neenergije, „isplatio” sepo~etkom septembra, kadaje kompanija i zvani~nodobila sertifikat ISO9001-2000. Zacrtano po-stizawe tzv. nivoa BESTIN CLASS i potpunog za-dovoqstva kupaca se pod-razumevaju. A sve to - u ci-qu tranzicije privrednogdru{tva u modernu i pro-

fitabilnu firmu. Uskladu sa Zakonom o ener-getici, „Elektrosrbija”je ove godine dobila ~e-tiri licence za obavqa-we energetske delatno-sti, ~ime su stvoreniformalno-pravni uslovida se, kao licenciranisubjekat pojavquje pred

kupcima elektri~neenergije. Za ostvarivaweciqeva Fondacije „Ni-kola Tesla”, PD „Elek-trosrbija” je u godini ju-bileja dobila i presti-`nu nagradu Upravnogodbora ove institucije.Na sve~anoj sednici, po-vodom 30. septembra, Dana

ovog privrednog dru{tva,u hotelu „Zvezda” u Vrwa~-koj Bawi, priznawe Fon-dacije Nikola Tesla, Ro-doqubu Markovi}u, di-rektoru „Elektrosrbije”,uru~ili su prof. dr RatkoUzunovi}, predsednikUpravnog odbora Fonda-cije i Radomir M. Nau-

DAN DRU[TVA, 30. SEPTEMBAR, U PD „ELEKTROSRBIJA”

Godina uspeha i priznawa� Fondacija Nikola Tesla dodelila prestiæno priznawe „Elektrosrbiji” � Serti-fikati kvaliteta, licence, dobra naplata, izgradwa novih objekata...

U PD „EDB" PROSLAVQEN 6. OKTOBAR

Obeleèn 113. ro|endanU beogradskoj varo{i {estog oktobra 1893. godine upaqena je

prva elektri~na sijalica za javno osvetqewe. Taj datum ozna~ava ipo~etak elektrifikacije Beograda, te je pre mnogo godina prih-va}en za Dan PD „Elektrodistribucija Beograd d.o.o."

EDB je obeleìla ovu godi{wicu sa vi{e prigodnih mani-festacija. Poloèni su venci na biste velikana zaslu`nih zaelektrifikaciju Beograda - Nikole Tesle, \or|a Stanojevi}a iMihajla Pupina, zatim centralnom sve~ano{}u u poslovnom objek-tu na Slaviji, koktelu kome su prisustvovali predstavnicinadle`nog ministarstva, EPS-a, distributivnih privrednihdru{tava, Privredne komore grada, kao i poslovni partneri EDB-a.

U ve~erwim ~asovima, {estog oktobra, praznik EDB-a i svojli~ni jubilej-deset, dvadeset i trideset godina neprekidnogradnog staà u beogradskoj distribuciji, u prijatnoj atmosferirestorana proslavilo je 204 zaposlena.

Q. N.

Ministar Radomir Naumov, i Stevan Mili}evi}, direktor PD„EDB”, na proslavi Dana dru{tva

Ugledni gostina ro|endanskojproslavi


43

Pet trafostanica sa nazna-kom „jedinica” i to u Novom Sa-du, Rumi, Sremskoj Mitrovici,Vr{cu i Zrewaninu, zna~i naj-starijih takvih objekata u PD„Elektrovojvodina” u{lo je u in-vesticioni plan za pro{lu iovu godinu.

Takvom obimnom poslu, pri-{lo se iz dva razloga. Jedan jeenergetski, a drugi i ne mawebitan razlog je eksploatacioni,{to zna~i da se konzum „Elek-trovojvodine” {iri i postavqave}e zahteve.

Sve ove TS gra|ene su izme|u1960. i 1965. godine i u funkcijisu gotovo pola veka. A zbog viso-ke cene na trì{tu, kao i zbogprestanka proizvodwe, wihovoodràvawe sa postoje}om opre-mom veoma je te{ko, obja{wavaDragan Babi}, rukovodilac Sek-tora investicija u „Elektrovoj-vodini”. Trafo stanica „NoviSad 1” od 110 kV „pretrpela” je,tako, kompletnu rekonstrukcijuu vi{e etapa: nabavqeni su novitransformatori i oprema, a ura-|eni su i kompletni gra|evinskiradovi na sanaciji postoje}ihobjekata. Rekonstrukcija TS „Ru-ma 1” je u toku. Pribavqena supotrebna odobrewa za izgradwu,ugovoren je deo, a nabavka preo-stale opreme je u toku. Ugovore-ni su, tako|e, i potrebni gra|e-vinski radovi i po~ela je iz-

gradwa novog tipskog objekta, na-pona 110/20 kV. Kompletni rado-vi trebalo bi da se zavr{e dokraja 2008. godine.

U rekonstrukciju je u{la i TS„Mitrovica 1” i to najpre sa pri-premom projektnih zadataka.Predstoji dokup neophodnog ze-mqi{ta. O~ekuje se da priprem-ne aktivnosti za rekonstrukcijute trafo stanice potraju i to-kom cele idu}e godine, a od2008. po~e}e nabavka i isporukaopreme. Rekonstrukcija bi tre-balo da se zavr{i do kraja 2010godine. Za rekonstrukciju „jedi-nica” u Vr{cu i Zrewaninu bi}epotrebno oko {est godina.

Tu se, me|utim ne zavr{avajuinvesticioni planovi za rekon-strukciju velikih trafo stanicaovog dru{tva. U toku je i rekon-strukcija trafo stanice „NoviSad 2”. Eksploatacioni zahtevi idotrajala oprema nametnuli sunabavku novog postrojewa od 110kV. „Elektrovojvodina” }e u 2006.godini zavr{iti polovinu rado-va na toj rekonstrukciji, a od2007. u}i }e se u realizaciju we-nog drugog dela. U planu je i te-meqna rekonstrukcija trafo sta-nice „Novi Sad 4”, koja zahtevaznatna sredstva. Takva obnovanaro~ito je zna~ajna, jer napajavitalne objekte u Novom Sadu. í

A. Jan~i}-Raki~evi}

REKONSTRUKCIJA NAJSTARIJIHPOSTROJEWA „ELEKTROVOJVODINE”

Nova oprema zapet „jedinica”� Skoro pola veka eksploatacije, zastarelaoprema i {irewe konzuma „Elektrovojvodine”,uslovilo rekonstrukciju bitnih trafo stanica

mov, ministar rudarstvai energetike.

- îwenica da smo ovovisoko priznawe dobili ugodini kada ~itav svetobeleàva 150 godina odro|ewa Nikole Tesle,predstavqa ~ast i obavezuda nastavimo u pravcu raz-vijawa ideja ovog nau~ni-ka, a jednoglasnost ìri-ja govori da je nagrada do-{la u prave ruke - rekao jeMarkovi}, zahvaquju}i seu ime „Elektrosrbije”ìriju i Fondaciji.

Fondacija „Nikola Te-sla” nagra|uje najboqe na-u~ne radnike u prirod-nim i tehni~kim naukama,inèwere, inovatore ipronalaza~e koji, afirm-i{u}i ideju Nikole Te-sle, doprinose ostvariva-wu ciqeva Fondacije. Ka-ko je istakao prof. drRatko Uzunovi}, deset sa-da{wih ~lanica „Elek-trosrbije” nalazi se naspisku wenih osniva~a.

Ocewuju}i da su genera-cije koje su, pre 36 godinau dana{woj „Elektrosr-biji” po~iwale svoj veli-ki put, imale jasnu vizijukako treba da izgleda do-ma}a elektroprivreda,ministar Naumov je pod-vukao da su wihovi napo-ri danas krunisani.

- „Elektrosrbija” je je-dan od najzna~ajnijihoslonaca u ukupnom EESSrbije - rekao je Naumov.

Nije sve i{lo glatko. Za-to im èlim da ubudu}esve bude lako i da posled-wa reorganizacija uEPS-u i na primeru„Elektrosrbije” bude na-stavak uspe{nog razvojacelokupne na{e energe-tike. A ona zaista imarazloga da sa do sadasprovedenim potezima,bude zadovoqna u hodu kasutra{wici.

- EPS }e ovu godinu za-vr{iti sa dobitkom prviput posle 15 godina, pre-do~io je Jeroslav @iva-ni}, predsednik UOEPS-a i pred prisutnimpartnerima, poslovnimprijateqima i saradni-cima pohvalio „Elektro-srbiju” zbog stepena na-plate, nivoa gubitaka iefikasnosti, a DragojloBaàlac, zamenik gene-ralnog direktora EPS-aiskoristio je i ovu pri-liku da ukaè na problemcene elektri~ne energi-je, koja je duplo nià ne-go u okruèwu.

Ministar Naumov uru-~io je direktoru „Elek-trosrbije” Rodoqubu Mar-kovi}u i zameniku direk-tora Desimiru Bogi}evi-}u i Kwigu ~estitki, kojesu Nikoli Tesli, povodomwegovog 75. ro|endana,uputili nau~nici i po-znati qudi tog doba. í

M. M. Dabi}

Rekonstrukcija „jedinica” u planuu pet ogranaka: TS „Ruma 1”

Sa prigodne sve~anosti:priznawe u pravim rukama


44

SVET

Evropska komisijaorganizovala je ubriselskom sedi-{tu krajem sep-

tembra zavr{no javno raz-matrawe predloga usme-renih na stvarawe evrop-ske energetske politike.Celodnevni sastanak sagotovo 600 u~esnika, odstru~waka do obi~nihgra|ana, odràn je uo~idono{ewa vi{e va`nihdokumenata, ukqu~uju}ikapitalnu „Strate{kuanalizu energetike EU”koju }e Evropska komisi-ja usvojiti 10. januara na-redne godine. Zavr{niskup, kojim je okon~ano{estomese~no razmatra-we novih ideja o tome ka-ko odgovoriti na noveenergetske izazove, kon-centrisao se na dveosnovne teme: ener-getski miks i jedin-stveno energetsko tr-ì{te. Me|u u~esni-cima su bili i stru~-waci iz nacionalnihadministracija, Ev-ropskog parlamenta,me|unarodnih orga-nizacija, velikihenergetskih preduze}a ispecijalizovanih kompa-nija.

Podloga za javnu debatubila je „Zelena kwiga oevropskoj strategiji zaodrìvu, konkurentnu isigurnu energetiku”, ko-ju je Evropska komisijaobjavila po~etkom martaove godine. „Evropa ula-zi u novi energetski pe-riod u kome }e wena za-visnost od uvoza energe-nata uveliko prema{itisada{wih 50 odsto.

Evropske rezerve naftei gasa opadaju, a energijapostaje sve skupqa. Ula-gawa od 1.000 milijardievra potrebna su u nared-nih 20 godina da bi sepodmirila o~ekivana po-tro{wa i zamenila osta-rela energetska infra-struktura (u EU). Ti iza-zovi su zajedni~ki za sveEvropqane i zahtevaju(jedinstveni) evropskiodgovor”, pi{e na jednojInternet stranici Ge-neralne direkcije zaenergetiku i saobra}aj.Sa sajta tog tela Evrop-ske komisije sve vreme jeupu}ivan poziv gra|ani-ma EU da se ukqu~e u jav-nu debatu o evropskojenergetskoj politici.Pitawa i mi{qewa mo-gli su da {aqu i na In-

ternet adresu rezervisa-nu samo za tu svrhu.

Obimna anketa sprove-dena ove godine pokazalaje da ve}ina gra|ana EU,odnosno 47 odsto, navijada se odluke o energeti-ci donose na evropskomnivou. Za nacionalninivo odlu~ivawa kao naj-boqi izjasnilo se 37 od-sto anketiranih, a svegaosam procenata ispita-nika dalo je prednost lo-kalnom nivou.

Evropski komesar za

energetiku Andris Pie-balgs najavio je na bri-selskom skupu da }e dokraja godine Evropskojkomisiji dostaviti narazmatrawe i usvajawe{est va`nih dokumena-ta. Prvi je „Strate{kaanaliza energetike EU”,koja }e u su{tini bitiakcioni plan sa dina-mikom poteza za stvara-we evropske energetskepolitike. Pred Komisi-jom }e se na}i i „Dugo-ro~na mapa puta za razvojobnovqivih izvora”, kaoi analiza zajedni~kogenergetskog trì{ta sakona~nom slikom istra-ìvawa konkurentnostipo energetskim sektori-ma. êtvrti zna~ajan do-kument je Plan priori-tetnih ulagawa u inter-

konekcije i infra-strukturu. U paketudokumenata koji idupred Komisiju na}i}e se jo{ dva: „Sarad-wa na odrìvoj pro-izvodwi ugqa” i ta-kozvana PINC sarad-wa u nuklearnojenergiji u skladu sa

obavezama iz Ugovora o„Euratomu”.

Pored ovoga, Evropskakomisija je u poodmaklojfazi pripreme Akcio-nog plana za energetskuefikasnost i Strate-{kog plana tehnolo{kograzvoja u energetici u2007. godini. Sve su tokomadi}i mozaika koji}e pomo}i da se na nivouEU u narednim decenija-ma postiù tri kqu~naciqa u energetici: odr-ìvost razvoja, konku-

rentnost i sigurnostsnabdevawa, rekao je Pi-ebalgs. A sr` evropskeenergetske politike, powegovim re~ima, je sa-radwa na smawewu emi-sije {tetnih gasova i naspre~avawu daqeg glo-balnog zagrevawa.

Iz tih razloga, poru-~io je komesar za ener-getiku, Evropa ponovotreba da postane glo-balni centar istraì-vawa i razvoja tehnolo-gija sa niskim emisija-ma ugqen dioksida, gdesu primat preuzeli Ame-rikanci. Zato je potreb-na nova „Evropska ini-cijativa za unapre|iva-we tehnologije u ener-getici”, koja bi osigu-rala boqu saradwu na-cionalnih i evropskihinstitucija pri ulaga-wu novca u istraìva-wa, dodao je Piebalgspreciziraju}i da nared-ne analize moraju da od-govore na mnoga pita-wa. Recimo, da li tokomslede}e decenije trebagraditi 10 termoelek-trana na ugaq sa nultom

ZAVR[ENA JAVNA DEBATA O STVARAWU ENERGETSKE POLITIKE EU

Krcat rokovnikEvropske komisije� Ve}ina gra|ana navija da se kqu~ne odluke o energetici do-nose na nivou Unije � Predstoji razmatrawe desetak vaænihdokumenata o energetici � Transparentnost nije ni ~lanica-ma EU ja~a strana

Odrìvost razvoja,konkurentnost i sigurnost

snabdevawa kqu~ni ciqeviu energetici

*

*

„Dugoro~na mapa puta” potpomaèobnovqive izvore

45

Pro{le godine u Evrop-skoj Uniji potro{eno je,prema najnovijem izve{ta-ju Eurostata (Statisti~-kog ureda EU), ukupnoenergije u koli~ini od1,637 milijarde tona ekvi-valentnog petroleja (TEP- kada se sve vrste potro-{ene energije prera~unajuu naftu). Kada se to pode-li po stanovniku, proizi-lazi da je svaki ìteq EUpotro{io oko 3,6 tonenafte. To je gotovo istakoli~ina kao i prethodne2004. godine. Istovreme-no, ova potro{wa (per ca-pito) u SAD iznosi u 7,8, au Japanu 4,1 tonu.

Me|utim, proizvodwaenergije u EU smawena je za4,5 odsto, {to je istovreme-no rezultiralo, da bi se po-krile potrebe, rastom uvozaod 4,2 odsto. To je dovelo dopove}awa uvozne zavisno-sti od 54 na 56 odsto. U pe-riodu od 1995. do 2004. go-dine potro{wa energije jepove}ana za 11 odsto, proiz-vodwa je opala za dva, a uvozje pove}an za 29 odsto. Kaoposledica toga uvozna zavi-snost je pove}ana sa 44 na 54odsto. Jasno je za{to onda irast cena nafte i ostalihenergenata ima dugoro~nikontinuitet.

Zemqe EU su razli~itozavisne od uvoza, {to je u

vezi sa (ne)postojawemsopstvenih enrgetskih iz-vora, odnosno sirovina.Najvi{e je zavisan Kipar(totalno), zatim Portugal(99,4 odsto), Luksemburg(99,0), Letonija (94) i Ir-ska (90,2 odsto) Jedini ~i-sti izvoznik enregije uEU jeste Danska, najmawesu zavisne od uvoza VelikaBritanija (13), Poqska(18,4), Estonija (33,9), ê-{ka (37,6) i Holandija(38,9 odsto)

Potro{wa energije je ve-oma razli~ita u pojedinimzemaqa EU i odraàva ve-}im delom razlike u nivourazvijenosti. Najvi{u po-tro{wu imaju Finska (5,2tone po stanovniku), Bel-gija (5), Holandija (4,9) i[vedska (4,6 tone), a naj-niù Letonija (1,5) i Li-

tvanija, Poqska i Portu-gal (2,3 tone)

Lane je smawena proiz-vodwa svih vrsta energije uodnosu na 2004. godinu. Si-rove nafte za devet, pri-rodnog gasa za 5,8, ugqa za5,7 i nuklearne energije za1,3 odsto. Velika Britani-ja proizvodi 70 odsto naf-te u EU, Danska 15 odsto, au tim zemqama je proizvod-wa smawena za 11,4 odno-sno za 3,8 odsto. VelikaBritanija, koja proizvodi44 odsto gasa i Holandija(32 odsto), smawile su pro-dukciju sa 7,7 odnosno 5,9odsto. U Poqskoj, koja vadi57 odsto ugqa u EU, proiz-vodwa je opala za 2,1 odsto,a u Nema~koj (udeo od 19 od-sto) za 3,9 odsto... í

M. Lazarevi}

STUDIJA EUROSTATA O POTRO[WI ENERGIJE U EU U 2005. GODINI

Po stanovniku3,6 tona nafte� Potro{wa energije u ~lanicama EU prera~unata u naftu kaoekvivalent ostala ista kao u prethodnoj godini s tim {to jewena proizvodwa smawena za 4,5 odsto

emisijom gasova, a da tobudu industrijska a neopitna postrojewa i dali je Evropi neophodnarazu|ena mreà farmivetrewa~a van kopna.Kona~no, da li trebagraditi evropski of-{or sistem elektropre-nosne mreè, da li kom-pletirati Mediteran-ski prenosni sistem ikako isfinansirati ta-kve projekte.

Postoji pet prioritet-nih podru~ja za budu}eakcije, napomenuo je Pi-ebalgs. Prvo podru~je jeza{tita gra|ana EU. Unekim ~lanicama Unijepreduzete su mere za za-{titu najugroènijihkategorija stanovni{tvaod posledica poskupqe-wa energije. Pojedine,pak, zemqe {tite gra|aneod nefer postupaka uprodaji energije i takvapraksa, kaè komesar,mora da postane stan-dardna u EU.

Drugo poqe narednihaktivnosti je ujedna~a-vawe regulative me|u~lanicama, a tre}e seti~e reorganizacijesektora prenosa i uspo-stavqawa nezavisnostioperatera prenosnemreè od wihovih ko-mercijalnih aktivno-sti, da bi se stvorilejednake mogu}nosti pri-stupa mreì. êtvrtaoblast za nove akcije jerazvoj energetske in-frastrukture kako bi za-jedni~ko trì{te ener-gije {to boqe funkcio-nisalo. Postoje}a pre-nosna mreà u EU pra-vqena je za 25 odvojenihi razli~itih trì{ta,sa ograni~enim i kon-trolisanim uvozom i iz-vozom, i sada se morajustvarati uslovi za pro-tok energije bez prepre-ka. Kona~no, u narednimgodinama treba uvoditii ve}u transparentnostna trì{tu struje i gasautoliko pre {to we, poPiebalgsovoj tvrdwi,jo{ nema u mnogim ~la-nicama EU. í

M. Ba~li}

Potro{wa energije u zemqamaEU ne posustaje

U zemqama EU pove}ana uvoznazavisnost za energijom

46


Elektroenergetskisektor u Poqskoj, uperiodu tran-sformacije, podle-

gao je istim promenama, kaoi drugi sektori privrede.Umesto velikih udruèwa iasocijacija stvoreni su ma-li, uglavnom slabi entite-ti, koji su vrlo ~esto neu-spe{ni na trì{tu. Glav-ni ciq atomizacije bio jeda se stvori konkurencija urazli~itim segmentima tr-ì{ta. Danas, posle 16 go-dina transformacije, ~estose postavqa pitawe nije licena, koju je poqsko dru{tvoplatilo za u~ewe iusvajawe nove pri-vrede - previsoka!

Ove konstatacije,na po~etku svog izla-gawa, na Simpoziju-mu „Elektrane 2006”,odrànom sredinomoktobra u Vrwa~kojBawi, izneo je Tade-u{ Soroka, predsed-nik Asocijacije zaenergetsku ekonomi-ju u Poqskoj, koja jeogranak Me|unarod-ne asocijacije zaenergetsku ekonomi-ju (IAEE) i predsednik „Ko-peksa”. On je daqe napome-nuo da su u okviru podsekto-ra elektrodistribucije, ve}privatizovane dve kompani-je, a u podsektoru proizvod-we ve}ina toplana, termoe-lektrana - toplana i dveelektrane u Polawecu iRibniku. Daqa privatiza-

cija u elektroenergetskomsektoru, kako navodi Soro-ka, mogla bi da se iskompli-kuje, zbog nedostatka pozi-tivnih rezultata privatiza-cije, odnosno niìh cena,daqeg intenzivnog investi-rawa i sli~no. Pokazala sejasna potreba za stvarawemdràvnog sistema za obezbe-|ewe energije i velikim in-vesticijama u modernizacijuelektrana, kako bi mogli dase prate standardi EU! Po-red ostalog ispostavilo seda entiteti u energetskomsektoru nemaju dovoqnu kre-ditnu sposobnost za finan-

sirawe investicionih to-kova, niti postoji mogu}-nost primene javne pomo}i uoblasti modernizacije pro-izvodnih jedinica i drugihobjekata. Tadeu{ Soroka na-pomiwe da, ako bi se kori-stila sada{wa iskustva ve-zana za dogovor o finansi-rawu, kao i standardi za

poqsko bankarstvo, elektro-energetski sektor ne bi mo-gao da se uklopi u standardeEU ni u narednih 20 godina!

- U ovoj situaciji VladaPoqske je odlu~ila da pri-hvati novi plan za elektroe-nergetski sektor, kako biispravila negativne rezul-tate nekonzistentno prime-wivanih prethodnih vladi-nih programa. Procewuje seda bi u narednih pet godinacene struje mogle u odnosu napostoje}e da porastu za naj-mawe 15 do 20 procenata, acene distribucije i prenosaza pet do deset odsto. Kako

bi se spre~io ova-kav scenario, neo-phodno je investi-rati u proizvod-wu, prenos i di-stributivne mre-è, koje }e ispu-niti norme i u ve-zi sa za{titomìvotne sredine.Za dràvno obez-be|ewe energije ienergetskih zali-ha, planira sestvarawe verti-kalno integrisa-nih kompanija,

koje }e se baviti proizvod-wom i distribucijom elek-tri~ne energije, kao i pro-izvodwom primarnih goriva- rekao je Soroka, dodaju}ida su poqske elektroener-getske kompanije relativnomale u odnosu na evropskeintegrisane elektroener-getske entitete, sa velikim

finansijskim resursima.On, kao glavni problem, apo-strofira nedostatak verti-kalne integrisanosti, unu-tar poqskog elektroenerget-skog sektora i napomiwe dabez toga ne mogu da se poboq-{aju investicione sposob-nosti ni konkurentnost do-ma}ih kompanija na zajed-ni~kom evropskom trì{tu.

Dosada{wa konsolidaci-ja elektroenergetskih kom-panija, kako navodi Soroka,pokazuje da horizontalnaintegracija ne stvara do-voqno jake strukture, spo-sobne za wihov potencijal-ni razvoj u narednih neko-liko godina i dràwe kora-ka sa rastu}im tempom kon-kurenata. Program podrazu-meva stvarawe jakih struktu-ra organizacije elektroe-nergetskih kompanija, pri-vatizaciju kompanija, osta-vqaju}i kontrolu dràvenad PGE (Poqskom energet-skom grupom), emitovawemmawinskog dela akcija - do35 odsto i drugo.

- Me|unarodna iskustvapokazuju da model konkuren-cije zasnovan na vlasni{tvuproizvodnih kapaciteta, sapristupom krajwim potro-{a~ima, dominira u elek-troenergetskom sektoru,{to je u stvari sistem verti-kalne integracije, koji go-dinama zagovaraju i poqskielektroenergetski stru~wa-ci. Prezentirani programza elektroenergetski sek-tor razlikuje se od prethod-

ELEKTROPRIVREDA POQSKE - 16 GODINA REFORMI

Usitwavawe energetike– proma{aj� Posle 16 godina raznih transformaci-ja, iskustvo govori - potrebni su stvara-we dræavnog vertikalno integrisanogsistema za obezbe|ewe energije i velikeinvesticije u modernizaciju elektrana,kako bi mogli da se prate standardi EU ikonkurencija na træi{tu, smatra Tadeu{Soroka predsednik Asocijacije za ener-getsku ekonomiju u Poqskoj

Glavni problem je nedostatakvertikalne integrisanosti,

unutar poqskog elektroenergetskogsektora, pa }e se stvoriti

Poqska energetska grupa,strate{ki entitet, vertikalno

integrisan, koji }e daobezbedi dràvnu sigurnost

Privatizacija nije done-la pozitivne rezultate:

TE „Belhatov”


47

nih u primeni nove organi-zacije u vezi sa vertikalnomintegracijom, {to je neop-hodno za poboq{awe konku-rentnosti entiteta u ener-getskom sektoru, ubrzalo bise re{avawe problema dugo-ro~nih ugovora i omogu}iloinvestirawe u moderniza-ciju. Autori programa pre-do~avaju i razumqiv i kom-paktan pristup svim proble-mima u vezi sa unapre|iva-wem konkurentnosti elek-troenergetskog sektora i,shodno tome, za{titi inte-resa potro{a~a, kao i inte-resa Ministarstva finan-sija. Redosled postupaka jeizmewen: privatizacijiprethodi vertikalna inte-gracija - kaè Soroka.

Po mi{qewu poqske vla-de, ovaj program po prvi putdaje {ansu za ispuwavaweciqeva kao {to su kreirawekonkurentnog trì{taelektri~ne energije i obez-be|ivawe sigurnosti snab-devawa elektri~nom ener-gijom. Da bi se to postiglopriprema se stvarawe eko-nomski jakih preduze}a koja}e biti u stawu da obezbedeneophodne investicije u ka-pacitete. Tako bi se osigu-rala dràvna sigurnost usnabdevawu strujom i obez-bedile: zalihe, balansiranielektroenergetski razvoj uzispuwavawe obaveza koje seti~u za{tite ìvotne sre-dine, konkurentnost elek-troenergetskih kompani-ja…Konkretno, predvi|a seformirawe PGE (Poqskeenergetske grupe), konsoli-dacija PKE (PoludniowyKoncen Energetyszny) sa di-stributivnim kompanijamaENION u Krakovu, ENER-GIJA PRO u Vroclavu ielektranom „Stalova Vola”(Stalowa Wola).

Program, po re~ima So-roke, predvi|a privatiza-ciju posle procesa konsoli-dacije i tica}e se imovine,koja ne pripada Poqskojenergetskoj grupi, jer onamora da bude strate{ki en-titet, koji obezbe|uje dr-àvnu elektroenergetskusigurnost i koja }e se pri-druìti velikim evrop-skim igra~ima. í

D. Obradovi}

Nova mawinska ~e{kavlada najavila je ovih danada }e radi „krpqewa” rupau buxetu za idu}u godinuuskoro prodati na berzideo udela dràve u nacio-nalnom elektroenerget-skom gigantu ÊZ, kojiukupno iznosi 67 odsto.

Kako je precizirao Vla-stimir Tlusti, ministarfinansija prodao bi se pa-ket od 16 odsto akcija, tjsve iznad ve}inskog dràv-nog udela od 51 odsto, a{to, kada se prera~una poteku}em kursu akcija naPra{koj berzi iznosi oko77 milijarde kruna tj ne-{to preko 2,71 milijardeevra. Time bi se pokrio ve-}i deo buxetskog deficitaza idu}u godinu, za koji sepredvi|a da }e dosti}i oko4,22 milijarde evra.

Ovakav na~in prodaje,preko Berze, je, kako setvrdi, „najtransparentni-ji”, „~istiji” i mnogo jebrì od prodaje prekotendera. To bi bio novikorak ka daqoj, zna~i,potpunoj privatizaciji zakoju se se ova vlada zalaèda se obavi u narednih go-dinu-dve.

Odmah posle najava pro-daje, akcije ÊZ-a su paleza 1,5 odsto. Analiti~ari,ipak, o~ekuju da }e se akci-je ove firme, posle izve-

snog kolebawa, vratiti katrendu rasta.

Vlada Mireka Topolane-ka, za koju, ina~e, nije mno-go verovatno da }e dobitipoverewe u parlamentu, na-javila je ovakvu nameru,uprkos ~esto deklarisanomstavu koju je zastupala wenaGra|anska demokratskastranka (ODS - konzerva-tivni liberali) da se pri-hodi iz privatizacije nesmeju koristiti za buxetskupotro{wu. Protiv toga su igotovo svi ekonomski ana-liti~ari i stru~na javnostu kojoj, ipak. preovla|ujestav da dràva treba kona~-no da privatizuje ÊZ.

Ovoj nameri se odmah ito generalno usprotiviladosad vladaju}a ê{ka so-cijaldemokratska stranka(^SSD) koja isti~e daÊZ nikako ne treba pro-davati, jer su wegove akci-je u veoma dinami~nom ra-stu (u posledwe tri godinevrednost akcija je utro-stru~ena), pa je po trì-{noj kapitalizaciji odoko 17 milijardi evra, ovafirma postala najve}a ucelom regionu. Socijal-demokrati bi dozvoliliprivatizaciju ÊZ-a mno-go kasnije, u svakom slu~a-ju ne pre 2010. godine, ra-~unaju}i da prihode odprodaje iskoriste za stva-

rawe materijalne osnoveza reformu penzijskog si-stema, za koju je prema ne-kim ra~unicama potrebnoskoro 20 milijardi evra. Utome su oni, me|utim, isto-vremeno protivure~ili se-bi, jer su ekspanziju ÊZ-apo~eli da oteàvaju time{to su po~eli da uzimajudividende od ove firme.

ÊZ je u prvom polugo|uove godine nastavio sa di-nami~nim rastom - prihodje pove}an sa pro{logodi-{wih 60,7 na 77,2 milijar-de kruna, tj. sa 2,15 na 2,73milijarde ebra, a ~ist pro-fit sa 11,7 na 16,4 mili-jardi kruna, tj. sa 414 na518 miliona evra.

Ve}i deo pove}awa pri-hoda proisti~e, me|utim,iz akvizicija i poskupqe-wa struje nego iz rastaproizvodwe. Zanimqivo jeda su se velikoprodajnecene struje u ê{koj pri-bliìle onim u Nema~koj,tako da }e ÊZ idu}e go-dine mawe izvoziti, pa }eza potrebe svojih kupaca uNema~koj struju kupiti natrì{tu. ÊZ je iskori-stio posledwa poskupqe-wa da ovda{we cene pri-bliì onima u ZapadnojEvropi, tako da ubudu}emoè ra~unati samo na ma-we korekcije.

U me|uvremenu objavqe-no je i da je ÊZ, koji jenedavno otvorio predstav-ni{tvo u Beogradu, dobiolicencu za prodaju struje uSrbiji.

Ova kompanija trenutnou~estvuje na tenderu zagradske toplane u Bugarskoji u zavr{noj je fazi dogovo-ra s Vladom Republike Srp-ske (RS) o investicijama unove termo-energetske ke-pacitete i rudnike ugqa uvisini izme|u 1,5 i dve mi-lijarde evra. í

Milan Lazarevi}

KONTROVERZNA ODLUKA NOVE Ê[KE VLADE

ÊZ „krpi” buxet� Dræavi ostaje ve}inski paket od 51 odsto, dok se za preosta-lih 16 odsto akcija o~ekuje da se dobije 2,71 milijarde evra

Po~iweprodaja ikapacitetaÊZ-a

48

Francuska vladadesnog centrauspela je, posleèstoke pole-

mike, da disciplinuje po-slanike iz svojih partij-skih redova i dobije podr-{ku Parlamenta za predlogkqu~nog ~lana 10 Zakona oenergiji koji otvara vrataprivatizaciji „Gaz d Fra-ns” (GdF) i „Elektrisite dFrans” (EdF). Koliko je par-lamentarna bitka bila po-litizovana i komplikovanagovori ~iwenica da je napredlog zakona uloèno nimawe ni vi{e nego 138.000amandmana, kako bi se spre-~ila privatizacija. Ko-na~no, desni centar uprkosnejedinstvu u svojim redo-vima uspeo je da nadglasalevi blok: na skup{tin-skom glasawu pro{ao jepredlog famoznog ~lana 10Zakona o energiji, po komedràva zadràva 70 odstokapitala EdF i tre}inukapitala GdF.

Ostaje da ovu odluku polo-vinom novembra potvrdiKomisija Evropske unijekoja ima ulogu vlade EU, azatim predstoji ujediwava-we energetskih firmi „Gazde Frans” i „Suez-a” iz Ita-lije. Komisija Evropskeunije traìla je od GdF i„Sueza” da u~ine brojneustupke i odreknu se delovatrì{ta gasa i struje u Bel-

giji i gasa i toplotne mre-è u Francuskoj, kako novienergetski xin ne bi imaomonopol na trìstu energi-je u ovim zemqama. GdF i„Suez” uputili su Briseluodgovor u kome izaràvajuspremnost da u~ine traèneustupke.

Uprkos tome, francuskisindikati poru~uju da „svejo{ nije gotovo” i najavquju„rat” zakazivawem protestau oktobru. „Iako je predlog~lana 10 izglasan, zakon ni-je, a jo{ mawe ujediwavaweGdF sa „Suezom” - saop{ti-la je Nacionalna federaci-ja sindikata rudnika ienergije. Kona~no glasaweo celom tekstu predloga za-kona zakazano je u francu-skoj Skup{tini za po~etakoktobra. Sindikati tvrdeda vladaju}a partija desnogcentra zagovara privatiza-ciju, jer je to wen politi~kiinteres, a ne inetres gra|a-na. - Dok 80 odsto gra|anaodbacuje projekat vlade,predsednik vlade najavqujerezultat glasawa u Parla-mentu kao pobedu - saop{ti-li su sindikati i najavilipredstoje}e uli~ne demon-tracije.

Sindikati, partije sa le-vice, kao i neki politi~arii poslanici sa desnice, op-tuùju vladu da zagovaraprivatizaciju iz ideolo-{kih razloga. Po wima, od-

luka o privatizaciji kojaotvara vrata fuziji GdF sa„Suezom” nije opravdana niu finansijskom, ni u eko-nomskom, ni u socijalnompogledu. Privatizacija je uskladu sa direktivama EUkoje traè liberalizacijutrìsta energije, ukidawedràvnog monopola na ovomtrì{tu i favorizuju stva-rawe evropskih energetskihgiganata koji bi bili kon-kurentni na svetskom trì-{tu. Ova ekonomska koncep-cija podrzumeva da }e potro-{a~i - bilo pojedinci, bilovelika preduze}a - imati ko-risti jer }e na slobodnomtrì{tu energije mo}i dabiraju izme|u konkurenatakoji }e se utrkivati da po-nude usluge po niòj ceni.

Svi, me|utim, ne dele ovomi{qewe o privatizacijitrì{ta energije. Atmos-fera u Francuskoj na tu te-mu je do te mere bila usijanada je u septembru u udarnojemisiji vrlo slu{anog pro-grama Radio Frans enfo(javni servis) gost bio Ame-rikanac Xozef Stiglic,dobitnik Nobelove nagradeza ekonomiju. Ovaj biv{isavetnik predsednika BilaKlintona (a koji je 1999. go-dine dao ostavku na mestopotpredsednika Svetskebanke) tvrdi da su se me|una-rodna ekonomska pravilanaj~e{}e formulisala ne s

obzirom na na~ela liberal-ne ekonomije, ve} u odnosuna interese najve}ih indu-strijskih grupa i pojedina-ca iz razvijenih industrij-skih zemaqa. Cenu pla}ajusiroma{ne zemqe i zemqe utranziciji, rekao je on i iz-jasnio se protiv privatiza-cije trì{ta energije izprostog razloga {to to powemu vodi u haos. Re~ je ostrate{kom sektoru, nagla-{ava Stiglic. „[ta se de-silo u Kaliforniji - ~ita-va dràva ostala je u mraku,ato se ne bi deslo da celokup-no trì{te struje nije bilou privatnim rukama”.

Levica je preko dnevnika„Imanite” objavila listuod tri kqu~ne „laì” zago-vornika privatizacije. Powima, prva neistina je tvrd-wa da }e budu}i ujediweniGdF-„Suez” biti „gasni”xin na evropskom i svet-skom trì{tu. Analizira-ju}i zahteve KomisijeEvropske unije, protivniciprivatizacije tvrde da }eGdF morati da se odrekne21 odsto svojih kapciteta.Druga neistina je tvrdwavlade da }e cene energijepasti posle privatizacije.Energija ne}e pojeftiniti- tvrde leve stranke - onamoè samo da poskupi. Za sa-da dràvni GdF ima ugovo-re na 20 pa i 30 godina {tomu omogu}ava da dugoro~noplanira i da ulazi u kolo-salne investicije. Cena ga-sa je, nagla{avaju autori„tri laì”, nià od 20 evrapo megavat-~asu, dok je naevropskom trì{tu ona oko40 evra. Wihovi protivni-ci odgovaraju, me|utim, da jeto rezultat dràvnog pro-tekcionizma koji ne}e mo-}i da se odrì u 2007. godi-ni, bez kaznenih mera izBrisela. í

Nata{a Joki}

FRANCUSKI PARLAMENT PRED IZGLASAVAWEM PRIVATIZACIJE „GAZ d FRANS”

Sindikati najavquju rat � Dok vlada smatra da }e privatizacija træi{ta energije dovesti do pojeftiwewastruje, weni protivnici dokazuju suprotno i tvrde da }e predstoje}e ujediweweGdF sa „Suezom” biti na {tetu doma}eg proizvo|a~a „Elektrisite d Frans”

Otvorena vrataprivatizaciji GdF


49

Najava projekta izgradwerudnika ugqa i termocen-trale od hiqadu megavata ufrancuskoj pokrajini Ni-jevr izazvala je op{tu sva|ukoja jo{ od polovine avgu-sta traje kako me|u gra|ani-ma, tako i me|u politi~kimstrankama. Partija zelenihi weni simpatizeri odmahsu letos pozvonili na uzbu-nu. „Projekat za jednu novutermocentralu mora bi daobjasni {ta }e biti saugqen-dioksidom… Sve dokekperimenti koji su u toku uDanskoj i SAD ne budu zavr-{eni, ne treba pribegavatiovoj „najprqavijoj” energi-ji koja doprinosi zagreva-wu planete”, izjavio je Vil-frid Seò, ~lan regional-ne vlade. Stranka komuni-sta zauzela je suprotan stav,jer u otvarawu rudnika itermocentrale vidi mo-gu}nost za obnavqawerazorene rudarske in-dustrije u regionu u ko-me je posledwi rudnikzatvoren 1974 godine.Wihovi argumenti su:1,4 milijardi evra in-vesticija i 400 novihradnih mesta; „ne trebadijabolizovati nijedan iz-vor energije; na}i }emo na-~ina da smawimo koli~inuugqen-dioksida. Ugaq tre-ba koristiti u uslovimaXXI veka”, ube|uju prista-lice projekta.

Najavquje se ̀ estoka bit-ka, jer je u regionu velikibroj uzgajiva~a stoke, po-sebno krava. Wima }e u slu-~aju da se rudnik i termo-centrala otvore, preostatijedino da se odsele - bilogde. Jedan od wih na fran-cuskoj TV nedavno je poka-

zao pa{wake koje }e mu dr-àva nacionalizovati.„Gledao sam na Internetuna {ta li~i rudnik naotvorenom - to je pravi ma-sakr prirode - i sve to zbogpar stotina radnih mesta” -rekao je ogor~eno.

Ova jo{ nezavr{ena pri-~a iz oblasti Nijevr ilu-struje diskretno okretaweFrancuske prema ugqu, ia-ko je re~ o zemqi koja spadau najve}e proizvo|a~e stru-je iz nuklearnih izvora.Neki francuski stru~wa-ci kaù da je to op{ti„trend” i u drugim delovi-ma EU - posebno u isto~nimi u centralno evropskimzemqama. Kao primer navo-de nedavno potpisan ugo-vor izme|u francuskogpreduze}a „Alstom” i Bu-garske za izgradwu moder-

ne termocentrale na ugaq,kapaciteta 670 MW „Mari-ca Istok” koja }e izbaciva-ti mawe ugqen-dioksidanego {to to propisuju nor-me Evropske unije.

Radna grupa za ugaqfrancuske me|uministar-ske grupe za razvoj, osnova-na 2005. godine, podnela jenedavno izve{taj u kome seisti~e da je va`nost ugqa uFrancuskoj bila potcewi-vana i nedovoqno poznata.Grupa je sara|ivala sa pred-uze}ima, nau~nicima, is-

traìva~ima i me|unarod-nim nevladinim organiza-cijama. Zakqu~ak: ugaq jezaga|iva~ zemqine atmos-fere i potrebno je razradi-ti sistem „zarobqavawa”ugqen-dioksida, kako bi ubudu}nosti mogle da se gra-de „~iste termocentrale”.Evropa, prema ovom izve-{taju, mora da se ukqu~i uistraìvawa moderne teh-nologije koja su ve} u toku uSAD, Kanadi, Kini i Au-straliji. Neki probni pro-jekti „zarobqavawa ugqen-dioksida” su ve} u toku.

Prema protokolu iz Kjo-toa, dràve potpisnice suse obavezale da }e do 2012.godine smawiti koli~inuugqen-dioksida i metanakoji emituju. Evropska uni-ja treba da smawi zagra|i-vawe za osam odsto u odnosu

na 1990. godinu. SAD suodbile da potpi{u ovajprotokol. Kina i In-dija, kao i jo{ stoti-nak zemaqa u razvoju suga potpisale, ali nema-ju obavezu da ga po{tuju.Pro{le godine u Mon-trealu donesena je od-luka da se vaèwe ugo-

vora iz Kjotoa produì iposle 2012. godine.

Ugaq je glavni izvor pro-izvodwe struje u svetu. U 39odsto slu~ajeva izvor pro-izvodwe struje je ugaq, u 20odsto prirodni gas, 16 od-sto - voda i nuklearke, se-dam odsto nafta, a prirod-ni obnavqaju}i izvori(osim vode) - dva odsto.

Peter [varc, direktorGBN, nevladine ameri~kegrupe, kaè da je zaokret kaugqu izvestan i to ne samoza Francusku. U nedavno

objavqenom intervjuu u pa-riskom „Mondu” on nagla-{ava da nuklearke nailazena sve ve}i politi~ki ot-por u svim zemqama osim uFrancuskoj. „Svetska tra-`wa za strujom pora{}e za60 odsto do 2030. godine.Cene gasa i nafte su znat-no sko~ile, solarna ener-gija je jo{ skupa. Energijaiz takozvanih obnavqaju}ihizvora ne}e tako brzo mo}ida preuzme delove trì{takoje je dràla nafta. Goto-vo svi projekti u narednih25 godina predstavqajucentrale na ugaq. Do 2010.godine bi}e gra|ene novecentrale, kapaciteta 220gigavata. Izme|u 2011. i2020. godine gradi}e secentrale, snage 500 gigava-ta, a izme|u 2020. i 2030. go-dine wihova snaga bi}e 670gigavata. Dve tre}ine wihnalazi}e se u Indiji i uKini”, kaè [varc.

On, me|utim, dodaje da za-ga|ivawe ugqen-dioksidompredstavqa problem jer }esvaka od ovih tremocentra-la u toku svog postojawaemitovati onoliko ugqen-dioksida koliko je u atmos-feru bilo ukupno izba~enood 1750. godine. „Postoje,naravno, nove tehnologijeza zarobqavawe ugqen-di-oksida pod okeanom ilipod zemqom ali one ne}erealno biti u upotrebi pre2011. godine. „Sve je to jo{u po~etnoj fazi i 85 odstonovih centrala do 2030. go-dine upotrebqava}e u osno-vi klasi~nu zaga|uju}u teh-nologiju”, ocenio je [varcu pariskom „Mondu”. í

N. Joki}

RASTE POTREBA ZA ENERGIJOM

Povratakugqu � Uprkos tome {to zaga|uju at-mosferu, gotovo svi projekti unarednih 25 godina odnose se natermocentrale...

Ugaq – glavni izvorproizvodwe elektri~ne

energije u svetu

U 39 odsto slu~ajeva izvorproizvodwe struje je ugaq,u 20 odsto prirodni gas, 16odsto - voda i nuklearke

*

*


50

Od pamtiveka Por-tugal je bio te-sno vezan za[paniju - geo-

grafski, istorijski, po-liti~ki i, u najnovije vre-me, energetski. Zajedno sasvojim iberijskim susedi-ma Portugalci su se oti-skivali na daleka putova-wa, postav{i svetska silau 15. i 16. veku, ali su izgu-bili veliki deo bo-gatstva i me|una-rodnog statusa po-sle stradawa Lisa-bona u razornom ze-mqotresu polovi-nom 18 veka. Eko-nomski, Portugal jedotu~en kada je we-gova najve}a i najbogatijakolonija Brazil proglasi-la nezavisnost pre gotovodva veka. Portugalska pri-vreda ìvnula je tek u po-sledwe dve decenije nakonulaska te zemqe u Evropskuuniju. Iz briselskih fon-dova Portugalci jo{ tro-{e novac za ekonomskipreporod, a sada, pod okri-qem EU, zajedno sa [pa-nijom stvaraju i regional-no, iberijsko trì{teelektri~ne energije.

Pre tri godine portu-galska vlada odlu~ila jeda restrukturira komple-tan energetski sektor idonela je nekoliko strate-{kih odluka, ukqu~uju}ionu o punoj liberalizaci-ji trì{ta struje od sre-dine 2004. godine. Oja~a-no je opredeqewe da se utermopostrojewima, kaookosnici nacionalneelektroprivrede, ubrzaprelazak na gas da bi seublaìla jo{ visoka zavi-

snost od uvozne nafte uproizvodwi struje. Poudelu nafte u energetskommiksu Portugal je jo{ iz-nad proseka za zemqe-~la-nice Me|unarodne agen-cije za energiju (IEA).

Posle priprema pokre-nutih po~etkom ove dece-nije, donete su i neophod-ne politi~ke odluke zarazvoj jedinstvenog ibe-

rijskog trì{ta struje,prepoznatqivog po skra-}enici „Mibel”. Ugovor[panije i Portugala ostvarawu „Mibela”, potpi-san pre dve godine, omogu-}ava proizvo|a~ima izobe zemqe da prodaju stru-ju na obe strane granice.

Nacionalni operateritrì{ta - {panskiOMEL i portugalskiOMIP - stapaju se u jedin-stvenu instituciju. Iakoje zvani~an start novog

trì{ta odlaganvi{e puta, inte-gracija elektro-privrednih siste-ma dva suseda odvi-jala se u praksi,ukqu~uju}i insta-lirawe 40-kilo-voltne prenosne

linije i harmonizovawetarifa.

U samom Portugalu po-stoje dva elektroprivred-na sistema. Javni sistem(PES) funkcioni{e kaoregulisano trì{te nakome se struja isporu~ujepo fiksiranim cenama na

osnovu dugoro~nih ugovoraproizvo|a~a i prenosnika.Nezavisni sistem (IES),pak, sastoji se od malihproizvo|a~a i potro{a~a,a na tom trì{tu dozvo-qen je neograni~en pri-stup proizvo|a~ima i di-stributerima elektri~neenergije. Nekada{wa dr-àvna kompanija „Electri-cidade de Portugal” (EdP)zadràla je dominantnupoziciju u oba sistema. UPES-u kontroli{e gotovosve proizvodne kapacite-te, dok u proizvodnom kom-pleksu IES-a ima zna~ajanudeo. Filijala u wenompotpunom vlasni{tvu,„EdP Distribucao de Ener-gia”, kontroli{e distri-buciju struje u PES-u. Pre-nos struje u oba sistema urukama je nacionalnogoperatera REN, koji je uve}inskom dràvnom vla-sni{tvu.

Od energetskih prirod-nih resursa Portugalciimaju samo vodu, ali im sveplanove kvari nestabilnahidrologija. Kako dopri-nos doma}ih reka elektro-privredi zavisi od pada-vina, hidroelektrane supostale nepouzdan oslonaci gube na zna~aju iako su dopre dve decenije domini-rale u proizvodwi strujesa udelom od 53 odsto. Ve-like oscilacije u radu inepredvidiv u~inak hi-droelektrana uticao je davlada promovi{e termoe-

PORTUGAL SE PRIKLAWA GASNIM POSTROJEWIMA

Nepredvidivehidroelektrane � Od energetskih prirodnih resursa Portugalciimaju samo vodu, ali im planove kvari nestabilnahidrologija � Udeo nafte u energetskom miksu iznadproseka u IEA � Najve}a solarna postrojewa u svetu

Termoelektraneokosnica

portugalskeelektroprivrede

Portugal je u pro{loj godini, prema podacima Udruèwaevropskih elektroprivreda (EURELECTRIC), proizveo 45,8 ipotro{io 52 milijarde kilovat-~asova elektri~ne energije.Termoelektrane su lane dale gotovo 80 odsto doma}e struje.Zbog lo{e hidrologije udeo hidroelektrana u nacionalnojprodukciji spao je na desetak odsto, ali je doprinos obno-vqivih izvora gotovo udvostru~en - na 9,6 procenata. Potro-{a~i su namireni uvozom 7,5 milijardi kilovat-sati, desetputa ve}im od izvoza.

Na isteku pro{le godine portugalska elektroprivredaimala je proizvodna postrojewa snage 13.300 megavata. Vode-}a grupa EdP, sa 14.000 zaposlenih, ostvarila je lane ukupniprihod u visini 9,7 milijardi evra i neto prihod od milijar-du evra. Ona u raznim delovima sveta raspolaè sa ukupno12.000 megavata i proizvodi 44 milijarde kilovat-sati elek-tri~ne energije godi{we.

Sa poboq{awem ìvotnog standarda potro{wa struje uPortugalu u posledwih petnaestak godina rasla je brè odporasta doma}eg bruto proizvoda.

Uvoz dopuwuje proizvodwu

Portugal i [panija podokriqem EU formirale iberijsko

trì{te struje

51


nergetske kapacitete, po-gotovo one na prirodnigas, kao alternativu hi-dropostrojewima.

Portugal ne proizvodiugaq otkako je posledwirudnik zatvoren polovi-nom minule decenije. Ume-sto doma}eg Portugalcitro{e iz uvoza relativnomale koli~ine ugqa zaproizvodwu struje, naro-~ito u periodima slabe hi-drologije. Sada kada je gaskona~no iza{ao iz sen-ke ugqa i nafte, u Por-tugalu se puno ulaè ugradwu gasnih elektra-na sa kombinovanim ci-klusom da bi se, izme|uostalog, smawila zavi-snost od nepredvidivihhidroelektrana. Samo umartu ove godine date sudozvole za pet novihCCGFT projekata ukupnogkapaciteta 2.870 megavata.

Premda Portugal nemanijednu nuklearku, lane je

konzorcijum energetskihkompanija nazvan „EnergiaNuclear de Portugal” (ENU-POR) obznanio da razma-tra gradwu prve tamo{weatomske elektrane. Onabi, po pisawu medija, mo-gla imati 1.600 megavata isnabdevati se iz ponovoaktiviranog rudnika ura-na Urgeirica.

Da bi diversifikovaoenergetski miks, Portugalsistemati~no promovi{e

obnovqive izvore. U tomsektoru sada dominirajuvelike hidroelektrane,ali se teì{te razvoja po-mera ka pove}awu kapaci-teta vetroelektrana na

3.750 megavata do kraja ovedecenije i na {irewe ma-lih hidroelektrana ~ijibi snaga trebalo da pora-ste na 400 megavata. Zahva-quju}i klimatskim pogod-nostima oli~enim u obiqusun~anih dana na jugu Por-tugala, u sna`noj je eks-panziji i kori{}ewe so-larne energije za proiz-vodwu struje. U jednom odnajsun~anijih podru~jaEvrope - kod mesta Serpa

udaqenom oko dvestakilometara ju`no odLisabona - u toku je re-alizacija najve}eg fo-tonaponskog solarnogprojekta u svetu, koji}e biti zavr{en u janu-aru naredne godine.Solarna elektrana od

11 megavata sastoja}e se od52.000 fotonaponskih mo-dula na 60 hektara. Proje-kat ko{ta 75 miliona do-lara i omogu}ava snabde-vawe strujom 8.000 doma-

}instava uz smawewe emi-sije {tetnih gasova za30.000 tona godi{we.

U podru~ju Maura na ju-gu Portugala u 2009. godi-ni bi}e kompletirananajve}a solarna elektranau svetu, snage 64 megavata,posle petogodi{we grad-we. U me|uvremenu je kon-zorcijum na ~elu sa „Si-mensom” objavio da }e gra-diti solarnu elektranuna lokaciji starog rudni-ka pirita blizu portugal-skog mesta Beja. To po-strojewe bi sa kapacite-tom od 116 megavata posta-lo najve}i solarni kom-pleks u svetu. Portugalci,ipak, idu i daqe od toga.Tamo{we preduze}e„Enersis” planira krajemove godine da instaliraopremu za komercijalnuproizvodwu struje iz sna-ge morskih talasa. í

Mladen Ba~li}

Portugal ima 10,6 miliona stanovnika, prete`no katolika,i organizovan je u 18 distrikta. Ima i dva autonomna regionakoje ~ine arhipelazi Azori i Madeira, razu|eni na strate-{kom mestu, blizu Gibraltarskog moreuza. Na Azorima je i naj-vi{a ta~ka Portugala od 2.351 metar nadmorske visine. I kop-neni deo Portugala je planinski na severu, dok se ju`no od re-ke Tagus proteè talasasta nizija. Portugalska granica sa[panijom duga je 1.214 kilometara.

Kori{}ewe fondova EU od 1986, kada je primqen u Uniju, po-moglo je siroma{nom Portugalu da zna~ajno poboq{a saobra-}ajnu i ostalu infrastrukturu i postigne prose~ni privrednirast ve}i od 3,5 odsto godi{we. Biv{i portugalski premijer@oze Manuel Durao Baroso sada je predsednik Evropske komi-sije, koja ima ulogu vlade EU.

Velike koristi od EU

Pove}avajuse kapaciteti

vetro-elektrana

Hidroelektranedominirale

do predve decenije

U~estala ulagawa u gasneelektrane sa kombinovanim

ciklusom

52


Decenijama jeostrvo Tajvan(nekada Formo-za) privla~ilo

pa`wu sveta zbog napetihpoliti~kih odnosa sa ma-ticom - Kinom jo{ odstvarawa ân Kaj [ekovedràve, daleke 1949. go-dine. Tokom proteklihgodina, 22 miliona Tajva-naca je, uprkos trusnompodru~ju sa mnogo uraganai tajfuna, vredno rade}iizgradilo zemqu sa vrlorespektabilnim ìvot-nim standardom na teri-toriji gde na pravcu sever- jug nema vi{e od 350 ki-lometara. Pored sjajnemreè auto puteva, supermodernog sistema javnogprevoza, Tajvan se pro~uoi po elektroenergetskomsistemu, pre svega zbogmo}nih kapaciteta termo-elektrana, odli~nog pre-nosnog sistema po japan-skom modelu i pametnomuvozu gasa i ugqa.

Instalisani kapacitetelektroenergetskog si-stema Tajvana je 37.000megavata, od ~ega je 70 od-sto u termoelektranama(mahom na gas i ugaq), ahidro elektrane i nukle-arke dele po 15 odsto upreostalom delu proiz-vodwe elektri~ne ener-gije. Potro{wa se kre}ene{to preko 30.000 mega-vata, pa Tajvan redovnoizvozi vi{kove elektri~-ne energije {irom Azijei zara|uje nekoliko sto-tina miliona dolara„prodajom kilovata”.Proizvodwa, distribuci-ja i uvoz gasa poverena jenacionalnoj tajvanskojkompaniji CPC (ChinesePetroleum Corporation).Tajvan najvi{e gasa uvozi

iz Indonezije i Malezi-je, a potpisan je i dugo-ro~ni ugovor o transpor-tu gasa iz Katara sa po-~etkom od 2008. godine.Najve}a dva gasna termi-nala su Jungan i Kao{i-ung, a u izgradwi je iterminal u Tatanu. Uproseku Tajvan trenutnouvozi oko 300 milijardikubnih metara gasa i po-trebe su sve ve}e zbog ve-likih planova u razvojutermoelektrana. S obzi-rom na skromne rezerveugqa, Tajvan je prinu|enna uvoz iz Indonezije,Kine i Australije, asklopqeni su i aran`ma-ni sa Rusijom i SAD(uvoz sa Aqaske). Re~ je oobimnom uvozu od 56 mi-liona tona godi{we.

Kada je re~ o termoelek-tranama na ugaq, trenut-no najve}a je TE „Maili-ao”, sa instalisanim ka-pacitetom od 2.400 mega-vata koja je pu{tena u rad1999. godine. Ne{to mawaje TE „Tai~ung” sa 2.200megavata (tako|e naugaq). Ona ima ~etiriagregata od po 550 megava-ta i pu{tena je u rad 1997.godine. Nalazi se na cen-

tralnom delu zapadne oba-le Tajvana. Od gasnih TEbez premca je kompleksTE „Ksinta” sa 4.100 me-gavata. U izgradwi je, me-|utim, i xinonovska TE„Tatan” od 4.384 megavata,koja bi do kraja ove godi-ne trebalo da pusti u raddva od {est agregata. Za-

vr{etak kompletnog po-sla predvi|en je za 2010.godinu. Sa partnerom izHong Konga, izgra|ena jeTE „Ho Ping” od 1.320 me-gavata koja je u sistemu od2002. godine. Po struktu-ri TE na ugaq proizvodeoko 8.500 megavati. TE nanaftu oko 5.000 i TE nagas 2.500 megavata.

U Tajvanu trenutno rade~etiri nuklearke, a sa pe-tom „Kungliao”, koja je uizgradwi (snaga 2.700 me-gavata), situacija je pri-li~no nejasna. U sistemusu nuklearke „în [an”sa dva reaktora, „Kuo{en”sa dva reaktora i nuklear-ka „Man{an” sa dva reak-tora. Ukupna instalisanasnaga nuklearki je oko5.500 megavata. Nuklearka„Lungmen” (u prevodu \a-voqa kapija), sa dva reak-tora, pu{tena je u rad

ELEKTROENERGETSKI SISTEM TAJVANA

Majstori za profit� Ukupni instalisani kapaciteti od 37.000 megavata, od ~ega je 70 od-sto u termoelektranama (preteæno na gas) � HE i nuklearke ravno-pravno u~estvuju u preostalom delu proizvodwe elektri~ne energije� Skromni prirodni resursi i planski uvoz omogu}avaju stabilanrazvoj i podmirewe potreba stanovni{tva.

Sru{enabrana u

centralnomdelu zemqe

poslerazornogtornada

Mo}anprenosnisistem pojapanskommodelu

Posle dolaska na vlast Demokratske Progresivne partije,razvoj nuklearnih elektrana na Tajvanu postao je potpuno neiz-vestan. Ona je predvidela do 2010. gpdine razvoj termo sektora,bez ikakvih investicija u gradwu ili remonte nuklearnih elek-trana. To jo{ vi{e podgrejava sumwe u budu}nost nuklearke„Kungliao” od 2.700 megavata koja je ve} nekoliko godina u iz-gradwi. Krajem 2001 i po~etkom 2002. samo je sudska odlukaspre~ila politi~are da trajno stave embargo na wenu daqu iz-gradwu. Ipak, prva dva isporu~ena reaktora instalirana su umartu 2005. godine. Tokom ovog leta po~ela je i probna proizvod-wa u prvom, a za drugi reaktor planirano je da start bude jula2007. godine. Sasvim je mogu}e i da }e sada{wa vlada stavitiembargo na daqi razvoj nuklearki, {to nikako ne pogoduje jakomlobiju velikih proizvo|a~a nuklearne opreme i tehnologije(General Electric, Westinghouse i Toshiba), koje se ve} decenijamabore za dobijawe poslove na izgradwi nuklearki na Tajvanu.

Borba oko nuklearki


53

pro{le godine. To je naj-ve}a investicija od ~ak6,5 milijarde dolara. Re~je o postrojewu sa insta-lisanom snagom od 2.700megavata.

U hidro sektoru, Taj-van ima velike planove.Trenutno, oko 4.500 me-gavata ova zemqa dobijaiz turbina planinskih

reka i sistema reverzi-bilnih elektrana. Naj-ve}a HE je „Sipan”(1.500 megavata). Januaraove godine po~ela je re-habilitacija i dograd-wa HE „Kukuan” a, za na-rednu godinu planiranje po~etak radova na HE„Bihai” i a kroz tri go-dine i na HE „[ibao”.Stru~waci o~ekuju da }enovih 3,000 megavata izovih hidroelektrana po-mo}i severu zemqe, gdese nalaze i mo}ni vodo-toci.

Vlada u Tajpeju planirada do 2010. godine safarmi vetroelektrana,solarnih postrojewa ibiomase obezbedi ~ak 10odsto potrebne elektri~-ne energije. Zbog toga }eu prvoj fazi biti insta-

lirano {ezdeset vetroturbina, ukupne snage 99megavata. U drugoj fazipostavi}e se jo{ 126 tur-bina, sa snagom od 126 me-gavata.

Gazdovawe elektroe-nergetskim sistemom Taj-vana povereno je dràv-noj kompaniji „Taipower”(Taiwan Power Company),koja godi{we obr}e devetmilijarde dolara profi-ta i u woj je zaposleno ~ak25.000 qudi. Ona poseduje80 odsto kapaciteta elek-troprivrede Tajvana (naj-ve}e termoelektrane, nu-klearke i deo hidro si-stema, uz monopol u di-stribuciji). Ostatak je urukama privatnih proiz-vo|a~a elektri~ne ener-gije (IPP). Me|usobni od-nosi regulisani su vrlo

strogim ugovorima. Pri-vatizacija „Taipowera”po~ela je tokom ove godi-ne i trebalo bi da se za-vr{i do marta 2008. godi-ne kada bi se ustanoviloliberalizovano trì{teelektri~ne energije.

Tajvan je klasi~an pri-mer kako jedna prostornomala zemqa, sa skromnimenergetskim resursima,uz veliki uvoz ugqa i ga-sa, moè postati cewenaenergetska zemqa sa zna-~ajnim potencijalom raz-voja. Koliko je to ener-getsko trì{te zahvalno,svedo~i i prisustvo naj-ve}ih svetskih kompanijana malom ostrvu u samomkom{iluku velike i mo}-ne Kine. í

Branislav Seni~i}

Tokom predstoje}ih {estmeseci ne}e biti poskupqe-wa kilovat sata u Crnoj Go-ri, ali }e velika pa`wa bi-ti posve}ena poboq{awunaplate potraìvawa zautro{enu elektri~nu ener-giju kao i smawewu gubita-ka, rekao je po~etkom okto-bra Sr|an Kova~evi}, izvr-{ni direktor EPCG. Gubi-ci, pre svega kra|a struje, uovoj kompaniji su izrazitiproblem. Ra~una se, naime,kako su preneli crnogorskimediji, da se u Crnoj Gorinelegalno potro{i svakitre}i kilovat sat. Odnosno,kada se ova koli~ina elek-tri~ne energije prera~una,izlazi da se za godinu danaukrade struje u vrednosti od~ak 40 miliona evra. Nadrugoj strani, ukupni gubi-ci energije „te{ki” su oko60 miliona evra.

Sve ovo je, kako su navelipredstavnici poslovodstvaElektroprivrede Crne Go-re, razlog zbog koga }e akci-ju EPCG „Svi tro{imo, ako pla}a” voditi upravo dr-àvne institucije, odno-sno, vlada i tuìla{tvo,jer se ovoliki gubici mogu

ozna~iti jednim od najve}ihproblema dràve. Ova akci-ja, istaknuto je, jeste ambi-ciozna ali i ostvarqiva. Uprvom redu zbog toga jer susvim potro{a~ima ostavqe-na dva meseca da prijave uo-~ene nedostatke koje }e eki-pe distribucija otkloniti.

âk oko hiqadu slu~ajevanelegalne potro{we strujeje u Crnoj Gori otkriveno uprvih osam ovogodi{wihmeseci, a kako je utvr|eno,ukradeno je pribli`no 47miliona kilovat ~asovaelektri~ne energije. Doka-zivawe kra|e je, me|utim,teàk proces. Tako je, pri-mera radi, zbog ovakvogprekr{aja uslovno ka`wensamo jedan potro{a~.

Ve} naredne godine, kakosu najavili u poslovodstvucrnogorske Elektropri-vrede, naplate }e biti bo-qa a gubici u distributiv-nom sistemu smaweni. U2010. oni, kako je istaknu-to, ne bi smeli da prelaze12 odsto.

Sredinom ovog meseca,kako je najavqeno iz crno-gorske Agencije za restruk-turirawe privrede i stranaulagawa, treba da budu zavr-{eni pregovori o prodajitermoelektrane „Pqevqa” i31 odsto dràvnog kapitalau tamo{wem rudniku ugqaruskoj „En plus grupi”. Tadase o~ekuje i potpisivawekupoprodajnog ugovora.

Ova ruska kompanija je,

podse}amo, za kupovinutermoelektrane ponudila45 miliona evra i 195,4miliona evra investicija.Za 31 odsto kapitala rud-nika spremna je da platipet miliona evra uz inve-sticije vredne 78,74 mili-ona evra.

Uz to „En plus grupa” jeprihvatila da za gradwudrugog bloka TE snage 255megavata koji bi trebalo dabude gotov za {est godinaizdvoji 170,97 milionaevra. Uz to, planira i na-stavak radova na izme{ta-wu korita reke ]ehotine,zahvaquju}i ~emu }e tokomnarednih 25 do 30 godinabiti otkriveno dodatnih55 miliona tona ugqa. Uovaj posao treba uloìti21 milion evra.

Ina~e, pqevaqska termo-elektrana, kako je najavqe-no, 15. oktobra ulazi u redo-van remont uo~i po~etka se-zone grejawa. Radovi }e tra-jati 15 dana i TE }e ve} 1.novembra biti „vra}ena” namreù. Ova „pauza” u radutermoelektrane bi}e isko-ri{}ena i za dopunu depo-nije ugqa. í

IZ ELEKTROPRIVREDE CRNE GORE

Ukrade se svaki tre}i kilovatNa me|unarodnom tenderu uskoro }e se na}i pet malih hi-

droelektrana - „Rijeka Mu{ovi}a”, „Podgor”, „[avnik”, „LijevaRijeka” i „Rijeka Crnojevi}a”, a novac od wihove prodaje bi}eiskori{}en za modernizaciju preostale dve HE - „Glavu Zete”i „Slap”, odlu~eno je na nedavnoj vanrednoj sednici Skup{tineakcionara Elektroprivrede Crne Gore.

Male hidroelektrane koje }e se na}i na ovom tenderu }e, ina~e,ove godine elektroenergetskom sistemu isporu~iti oko sedam mi-liona kilovat sati struje ~ija je vrednost oko 400.000 evra.

Prodaja pet hidroelektrana


54

Upunom jeku su ra-dovi na postavqa-wu najduèg nasvetu podvodnog

elektri~nog kabla. Tajkabl vodi kroz Basov zalivna dubini od 70 metara, adug je 290 kilometara. Kabl}e omogu}iti da se iz Ta-smanije do Australije {a-qe oko 600.000 kilovat-~a-sova elektri~ne energije.

Tasmanija pokriva oko 90odsto svojih energetskihpotreba iz hidroelektranai ima dosta ~esto velikevi{kove koji su dosta bilineiskori{}eni. Na drugojstrani, u Australiji, elek-tri~na energija proizvodise, uglavnom, iz mrkog ugqa,posebno u regionu Melbur-na. To je, naravno, dosta ne-ekolo{ki, ali zahvaquju}itoj energiji Tasmanija mo-è, kad bude prikqu~ena nakontinentalnu elektro-mreù, lako da savla|uje pe-riode su{e. No, prenos ene-regije po kalbu Baslinkmo}i }e da ide u oba smeratako da }e na drugoj straniomogu}avati u{tedu ugqa isniàvawe emisija {tet-nih gasova.

Kori{}ewe naizmeni~-ne struje za prenos energi-je na velike daqine zna~i,

kako navode stru~waci,mirewe sa velikim i te-{ko (za sada{we zahteve)podnosivim gubicimaenergije i traì troìl-ni kabl. Nasuprot tome,Baslink je samo dvoìlni,15 santimetara debqine iza prenos koristi visoko-naponsku jednosmernustruju (HVDC).

“To je jedini racionalnina~in kako da se na velikedaqine prenose velike ko-li~ine elektri~ne energi-je”, isti~e Ervin Telt{ izdivizije PTD Siemens kojapostavqa kabl i i uvodiovu novu tehnologiju pre-nosa. Na australijskoj oba-

li, kabl se pojavquje u dr-àvi Viktorija na Plaì900 miqa (Ninety Miles Be-ach). Cevima se kabl vodiispod plaè nekoliko ki-lometara (kao podzemnikabl) a posledwih 70 kilo-metara do elektrane „LojJang” je nadzemni.

Kao usmeriva~i strujesluè tiristori koji suposredstvom staklenihvlakana vo|eni laserskimzracima, ja~ine 10 miliva-ti. Ovi tiristori od sili-cijuma, molibdena i bakraimaju u pre~niku 10 santi-metara. Radi postizawajednosmernog napona od400 kilovolti nekoliko

desetina tiristora je nasvakom usmeravaju}em ven-tilu spojeno i zave{eno sa18 metara visokog krovahale, gde su obezbe|eni zaslu~aj zemqotresa. Svi titiristori moraju da star-tuju tokom jedne milisek-sunde da ne bi bili preop-tere}eni ili uni{teni.Upravqa~koj elektroniciza ventile tiristora po-trebno je 80 odsto mawekomponenti nego za kla-si~ne elektri~ki vo|enetiristore. Time se pove}a-va pouzdanost, {tedi naprostoru...

Drugi ovakav projekat ufazi je realizacije u SAD.Radi se o HVDC kablu iz-me|u Sejrvila u Wu Xersi-ju i Long Ajlenda. U radbi trebalo da bude pu{tensredinom idu}e godine.Elektri~ni kabl je dostakra}i nego australijski -dug je 105 kilometara, awime }e te}i 750.000 kilo-vat-~asova jednosmernestruje, napona od 500 kilo-volti. Time bi se obezbe-|ivalo dovoqno energijeza pove}anu potro{wu ure-|aja za hla|ewe u vreme ve-likih vru}ina. í

M. Lazarevi}

Na brdima Trtar i Krtolin iz-nad [ibenika, na nadmorskoj vi-sini od oko 500 metara, zavr{e-na je izgradwa vetroparka sa 14vetroturbina, ukupne snage 11,2megavata. Vetroparkom, ~ija segodi{wa proizvodwa procewujena 32 miliona kilovat-~asovaelektri~ne energije dovoqnih zapodmirewe potro{we grada sa10.000 ìteqa, upravqa}e kom-panija „Vetroelektrane Trtar-Krtolin” (VTK), sa sedi{tem u

[ibeniku. Weni osniva~i su ne-ma~ke firme WPD i „EnerSys”.Ovaj eolski kompleks dvostrukoje ve}i i ja~i od hrvatskog prven-ca, vetroparka na ostrvu Pagu,koji je proradio pro{le godine.

Vrednost ulagawa u vetroparkiznad [ibenika procewuje se na14 miliona evra. Investitor jefirma „EnerSys”, dok je glavninuopreme proizvela nema~ka kompa-nija „Enercon”. Ra~una se da }e ve-tropark raditi ekonomi~no jer,

recimo, brdo Trtar ima u proseku3.000 vetrovitih sati godi{we, avetroelektrana je isplativa akoradi 2.200 sati. „Hrvatska elek-troprivreda” (HEP) se obavezalada u narednih 15 godina preuzmesvu proizvodwu struje iz tog ve-troparka.

U julu 2007. godine na Golom br-du kod Benkovca po~e}e gradwanajve}e hrvatske vetroelektranesnage 80 megavata, ~iji je investi-tor kompanija „Luy International” iz

Zadra. To je deo velikog poqopri-vredno-energetsko-ekolo{kog pro-jekta, vrednog 50 miliona evra. Uprvoj fazi, koja }e biti zavr{enau 2008. godini, instalira}e se 10vetroturbina, ukupne snage 20 me-gavata. Svake slede}e godine, za-kqu~no sa 2011, gradi}e se jo{ po10 turbina istog kapaciteta. Oko95 odsto struje iz tog objekta ku-pova}e HEP. í

M. B.

HRVATSKA

Vetropark iznad [ibenika

IZME\U AUSTRALIJE I TASMANIJE

Najduì elektri~ni kabl� Kablom, dugim 290 kilometara, te}i }e visokonaponska jednosmerna struja jer toje, kako isti~u stru~waci, jedini racionalni na~in prenosa velikih koli~inaelektri~ne energije na velike udaqenosti

VisokonaponskaAC-DC razvodnastanica


55

Najagilnija me|unarod-na organizacija za za{tituokoline „Grinpis” apelo-vala je na vlade u svetu dasmawe poreze i druge dax-bine na opremu za dobijawestruje iz obnovqivih izvo-ra i da tako potpomognuekspanziju „zelene” energi-je, ali i zaposlenost. U dveupravo objavqene studijestru~waci „Grinpisa” tvr-de da je samo u sektoru fo-tonaponske solarne ener-gije mogu}e otvoriti vi{eod dva miliona radnih me-sta {irom sveta do 2040.godine. U podru~ju vetroe-nergije mogu}nosti su jo{daleko ve}e.

Slede}e dve godinesu prelomni period zaizlazak solarne ener-gije iz senke i ulazakme|u uvaàvane ener-getske izvore, napomi-we se u studiji koju suzajedno objavili„Grinpis” i Evropskaasocijacija za fotonapon-sku energiju. Autori stu-dije podse}aju da su u pro-{loj godini instalisanikapaciteti solarnih fo-tonaponskih sistema u sve-tu presko~ili „kriti~nuta~ku” od 5.000 megavata.Globalne isporuke foto-naponskih }elija i modulapove}avaju se za vi{e od 40odsto godi{we od po~etkaove decenije. Kori{}ewesolarne energije za proiz-vodwu struje u takvoj jeekspanziji da je samo uEvropi fotonaponski so-larni kompleks lane

ostvario poslove vrednepet milijardi evra, a usvetu se wihova vrednostpribliìla dvostruko ve-}oj cifri.

Realno je o~ekivawe dabi se ~ak dve milijardedoma}instava u svetu mo-glo snabdevati strujom izsun~eve energije kroz dva-deset godina, napomiwustru~waci „Grinpisa” i

tvrde da je, zahvaquju}i na-pretku u tehnologiji i po-ve}awu konkurentnosti iulagawa u proizvodwuopreme, sun~eva energijapostala ozbiqan takmacna trì{tu struje. Kao is-poru~ilac jevtine i ~isteenergije, fotonaponskaindustrija mogla bi zadvadesetak godina, po ovojanalizi, da postane „ener-gija izbora” za potro{a~ei da istovremeno uti~e nasmawewe svetske emisijeugqen-dioksida za 350 mi-liona tona godi{we. To jeravno koli~ini ovog gasa

koju ispu{ta 140 termoe-lektrana na ugaq.

U studiji pripremqenoj usaradwi „Grinpisa” iSvetskog saveta za vetroe-nergiju tvrdi se da je iz ve-tra mogu}e dobijati 16,5 od-sto struje u svetu do 2020.godine, {to bi uticalo nasmawewe emisije ugqen-di-oksida za 1,5 milijardi to-na godi{we. Iz eolske

energije, po ovoj anali-zi, mogla bi se polovi-nom veka proizvoditi~ak tre}ina struje u sve-tu, uz istovremeno eli-minisawe 113 milijar-di tona ugqen dioksi-da. Razvoj vetroenergijeje kqu~ u borbi protivklimatskih promena,

zakqu~ili su u studiji ana-liti~ari „Grinpisa” i za-traìli od vlada da tom vi-du obnovqivih izvora pru-è podr{ku „kroz reformetrì{ta struje i smawewesubvencija za fosilna i nu-klearna goriva”.

Poruke ove dve studije po-dudaraju se sa upravo obja-vqenim zakqu~cima Eko-nomskog i socijalnog komi-teta Evropske unije. Naosnovu sopstvenih istraì-vawa i analiza ovo stru~notelo EU poru~ilo je da„Evropa mora imati diver-sifikovani miks energet-

skih izvora da bi (istovre-meno) postizala optimalnerezultate u ekonomskoj po-litici, sigurnom snabdeva-wu energijom i politicispre~avawa klimatskihpromena”. Za dosezawe togciqa, po uverewu Komiteta,mora se stalno pove}avatiudeo svih vidova obnovqi-vih izvora.

“Zeleni” energetski iz-vori, me|utim, ne uìvajusamo podr{ku, ve} i spore-we. Evropski biro za za-{titu okoline (EEB), ina-~e najve}i savez nevladinihekolo{kih organizacija,optuìo je Evropsku komi-siju za poku{aj minirawapomo}i obnovqivim izvo-rima i svrstavawe na stra-nu velikih energetskihkompanija. Razlog za pro-zivku Komisije je weno upo-zorewe Luksemburgu da mo-ra da revidira politikukompenzovawa potro{a~aelektri~ne energije za raz-liku u ceni alternativne istruje proizvedene iz fo-silnih goriva. Komisija jepripisala Luksemburgu dase bavi „reme}ewem trì-{ta” potkopavaju}i poli-tiku EU i upozorila luk-sembur{ku vladu da odmahprekine ovakvu praksu. í

M. Ba~li}

„GRINPIS” TRAÆI MAWE NAMETE NA OPREMU ZA „ZELENU” STRUJU

Sun~eva energija izlaziiz senke� Kapacitet solarnih fotona-ponskih sistema u svetu laneprema{io „kriti~nu ta~ku” od5.000 megavata � Isporuke fo-tonaponskih }elija i modularastu tempom od 40 odsto godi-{we od po~etka ove decenije

Evropa predwa~iu kori{}ewu

solarne energije(Solarni panel

„Iberdrole”kod Madrida)

Iz eolske energije mogla bi se polovinom veka

proizvoditi ~ak tre}inastruje u svetu

*

*


56

KULTURA

Ostalo je u se}awuda je grupica oddvestotinak obe-snih mladi}a, ve-

rovatno razbesnelih zbog~estog spaqivawa pravo-slavnih hramova na Kosovui Metohiji, (neposredanpovod bilo je i uni{tava-we manastira iz 14. vekaBogorodice Qevi{ke kodPrizrena) svoj bes iskali-la na Bajrakli xamiji, kul-turno-istorijskom spome-niku i posledwoj islam-skoj bogomoqi u Beogradu.Taj katastrofalni poàrje naneo mawe {tete samojxamiji, nego obrazu Beo-grada i Srbije!

Te no}i je nedostajala mu-drost prekog Kara|or|a ilukavog Milo{a, koji suumeli da po{tede beograd-ske xamije, a kojih je u wi-hovo vreme bilo tridese-tak. Uostalom, Dositej Ob-radovi} je 1811. umro u wi-hovom hramu-Tekiji, ~ijiostaci sa turbetom jo{ po-stoje na uglu Bra}eJugovi}a i Vi{wi-}eve ulice.

Izme}u dva rata uBeogradu je postojalai Batal xamija na me-stu gde je danas Save-zna skup{tina, a jo{je ìvo se}awe i naDefterdar-xamiju,onu u Ulici VukaKaraxi}a, Jahja-pa{inu xa-miju na po~etku Du{anove,pa Kazla-aginu xamiju udvori{tu biv{e turske po-licije, Sinxir-xamiju kodVidin kapije…

Ve}ina od tridesetak be-ogradskih xamija je sru{e-na tokom ratova 1718, 1739.i 1788. godine, ali su zatoone {to su sa~uvane postalevrednije za istoriju i kul-turu grada.

Beogra|anima je danasostao spomenik iz sedamna-

estog veka, a beogradskimmuslimanima samo Bajraklixamija, kao jedini hram.

Staro zdawe u Gospodar-Jevremovoj ulici je strada-lo kao danak neznawu. Jer,oni koji su bacili „molo-tovqev koktel” na wega, po-istovetili su islam sa na-cionalisti~kom histeri-jom etni~kih Albanaca naKosovu i Metohiji.

Zamalo da, tako, u istomdanu ostanemo i bez Bogo-rodice Qevi{ke i bez Baj-rakli xamije. Crkvu iz 14.veka, biser vizantijske ar-hitekture i ukras Prizre-na, mo`da }e obnovitiUNMIK. Posledwu beo-gradsku xamiju, izgra|enukrajem 17. veka, mora}emoda obnovimo sami. Zbog nasi kom{ija.

U Univerzitetskom par-ku, na samo stotinak metaraod Bajrakli xamije, na po-stamentu spomenika Dosi-teju Obradovi}u ispisanaje i slede}a wegova misao:

„Ja }u pisati za um, za srce iza naravi ~love~eske, zabra}u Srbqe kojega su godoni zakona i vere.” Da li jeneko to skoro pro~itao? Aako jeste, da li je shvatio{ta pi{e?!

Muhamed, sin muftijeHamdije Jusufspahi}a, beo-gradski je imam i ro|eniDor}olac. U toj martovskojno}i po du`nosti i save-sti, bio je u Bajrakli xami-ji. [to bi se reklo - nasvom radnom mestu. Posle

besane no}i ispuwene stra-hom, zore posve}ene moli-tvi i dana provedenog ura{~i{}avawu zgari{ta,na{ao se u nezavidnoj situ-aciji da pri~a za novine ipoku{a sebi i drugima daobjasni te izlive besa neve-like grupe sugra|ana.

- Bio sam u xamiji sve doknisu probili kordon - pri-~ao je umornim glasom. -Presko~io sam ogradu i na-{ao se u dvori{tu na{ihkom{ija, odakle sam gledao

{ta se doga|a.U{lo je wih nevi{e od dvadese-tak; ostale je iz-dala hrabrostili obhrvao stid,tek, ostali su naulici ispred. Je-dan momak, mi-slim da je bio uzelenoj jakni,

uzeo je o~evu ~almu i ogrta~,stavio ih na se, pa tako ode-ven po~eo da iznosi kwigei baca ih na loma~u koju supotpalili nasred xamije.I, usred tog besmislenogdivqawa, zazvonio je mo-bilni telefon! Kolikosam se upla{io, toliko samse i obradovao tom pozivu.Naime, javqali su mi da susva deca uspela da iza|u…

Jer, objasnio je, u zgradiiza xamije je Beogradskaislamska sredwa medresa

sa internatom u kome su se,te no}i, zatekla dvadesetdvojica u~enika, prepla-{enih de~aka tek ne{tomla|ih od onih {to su na-grnuli s ulice.

- Sunce me je ozarilo kadasam video vladiku Amfilo-hija, mitropolita crnogor-sko-primorskog. Sve je po-ku{ao ne bi li zaustavio tohuqewe, ali mu nekolicinaovih nije dozvolila da na-stavi. Jedan od wih je uzeonekakav megafon i sa ~esmese obratio ostalima re~i-ma: „Ko je Amfilohije![ta je on uradio za Srbijui za Kosovo? E, mi sad toradimo!” Dva sata su onibili gospodari ovde. To si-gurno nisu bili vernici.

Dok je pri~ao o svojimstrahovima i razo~arewi-ma, kroz kapiju je kro~iootac Andreja ûlar~i} izPatrijar{ije koji je odmahpri{ao efendija-Hamdiji,zagrlio ga, izqubio i izra-zio tugu zbog onog {to ih jezadesilo. Izgrlio se i saMuhamedom i wegovim mla-|im bratom Mustafom. We-govo, ipak nenajavqeno,prisustvo i sau~estvovawe utom gubitku su im zna~ilimnogo vi{e nego pompeznidolasci delegacija raznihpoliti~kih partija. í

Milo{ Lazi}

BAJRAKLI XAMIJA JEDINA MUSLIMANSKA BOGOMOQA U BEOGRADU

ûvar istorije� I preki Kara|or|e i lukavi Milo{ umeli su dapo{tede beogradske xamije, kojih je u wihovo vremebilo tridesetak

Bajraklixamija ~eka

na obnovu

SNIMIO SA[A XAMBI]

Bajrakli-xamija je dobila naziv pobarjaku kojim se sa wenog visokog

minareta davao znak svim ostalimxamijama za po~etak molitve

57


Marko ô~o Leko,Cincarin rodomiz Klisure, a po-towi ugledni

ìteq prestonice, zadu-ìo je ote~estvo time {toje jo{ na po~etku pretpro-{log stole}a uspostavioprvu „poni ekspres” linijuizme|u Beograda i Cari-grada, mnogo pre nego {toje tamo, u Americi, nekoosmislio sli~an sistempo{tanskog saobra}aja,ili jednostavno prekopi-rao ovaj na{, balkanski.

Umro je na drugom odre-di{tu, u Carigradu, u vre-me velike epidemije kuge;sahrawen je neznano gde,vaqda sa hiqadama sli~nihzlosre}nika koje je taj ne-milosrdni jaha~ apokalip-se pomilovao svojim dahom.

Ako }emo po{teno, Mar-ko ô~o Leko je udario pr-ve temeqe srpske po{te,koja ga je u eri avio-saobra-}aja, faksova, interneta imobilne telefonije, ne-pravedno zaboravila.

Zato }e pre biti da jeuli~ica nazvana po wego-vom unuku dr Marku Leku,sinu uglednog beogradskogtrgovca Tome Leke?! Jer,wegove su zasluge jo{ sve-è i mnogo opipqivije.

ô~ov unuk je, kako se je-dino moglo, a kako je i do-likovalo potomcima imu}-

nih ìteqa onda{we Sr-bije, sve {kole izu~io uinostranstvu. U [vajcar-skoj, gde je i doktorirao naprirodnim naukama, a stra-sno se posvetio - hemiji.Verovatno bi tamo ostaozauvek, da mu otac Toma1877. godine nije naprasnoumro u porti tada{we cr-kve svetog Aleksandra Nev-skog, {to je zahtevalo da sevrati: kako zbog sahrane,tako i zbog mnogih o~evihnedovr{enih poslova.

Poslovi su bili takvi,da je odlu~io daostane. Trgovalo senaveliko, a i ima-we koje je za ocemzaostalo nikakonije bilo za potce-wivawe. Ali, tektada je doku~io damu ovde, u Srbiji,ne}e pomo}i znawe jezikaniti }e mu priznavati ne-kakve {vajcarske doktora-te i ostale akademske titu-le koje je doneo u svom pr-tqagu: ako je èleo da sezaposli kao profesor he-mije, a èleo je, morao jeprethodno da poloì - dr-àvni ispit!

I poloìo ga je, narav-no. Ali uz dosta zanoveta-wa ~lanova komisije.

Zaposlio se kao uprav-nik Dràvne hemijske la-boratorije, a uza to, i kao

honorarni, a docnije i re-dovni profesor Velike{kole, gde se istakao kaoveliki i iskreni zagovor-nik osnivawa Beogradskoguniverziteta.

Uprkos nespornim zaslu-gama za Univerzitet i svostru~no znawe koje je pose-dovao, komisija ga je iza-brala samo za vanrednogprofesora. Uvre|en i razo-~aran oti{ao je iz visokogobrazovawa zauvek.

Ali, kada se krajem pret-pro{log stole}a odlu~i-

valo o tome kako }e se Beo-grad snabdevati vodom, drMarko Leko je bio prvikoji je izneo ideju da se zato koriste izvori{ta naMaki{u. Uz to, sve vremese èstoko protivio zami-sli o upotrebi podzemnihvoda, smatraju}i da }e,osim {to bi to bilo sku-pqe, takav na~in vodo-snabdevawa biti zdrav-stveno, odnosno epidemio-lo{ki, veoma opasan.

O ovome je presu|ivalame|unarodna komisija ko-

ja je dala za pravo dr Mar-ku Leku.

Dakle, unuk Marka ô~aLeke je udario temeqe beo-gradskom vodovodu, ali je ion, kao i deda, uprkos svimsvojim neospornim zasluga-ma, sasvim nepravedno za-boravqen, bar kada je re~ otome kakvu vodu danas pije-mo (i kakvu bismo pili).

Ako je nare~ena ulicaime dobila po wemu, to bimoglo biti i zbog toga {toje on bio prvi predsednikorganizacije Crvenog kr-

sta Kraqevine Sr-ba, Hrvata i Slove-naca, a potom i Kra-qevine Jugoslavije.

Postoji i jedanrazlog, koji nemaprevi{e veze sa za-slugama obojiceMarka Leka. Nai-

me, ~itav kvart oivi~enîka-Qubinom, Zmaj-Jo-vinom, Vasinom i UlicomMarka Leka, zajedno sakafanom „Kod zlatnog an-|ela” (na uglu re~ene uli-ce i Vasine), pripadao jenekada porodici Leko.

Kad veseli namernikovih dana zabasa u beograd-sku kafanu „Stari grad”, nemoè ni da sawa da time re-meti mir negda{weg salo-na u ku}i porodice Leko. í

Milo{ Lazi}

PORTRET VELIKANA: MARKO LEKO

I po dedi, i po unuku�Kada je 1935. godine negda{woj ulici Kod zlatnog an|ela ime promeweno i nade-nuto novo, po Marku Leku, Beogra|ani nisu mogli da doku~e da li je tu po~ast doæi-veo Marko ô~o Leko, ili wegov unuk, dr Marko Leko? � Jer, obojica su imala toli-ke zasluge, da bi i ve}a ulica u centru grada bila sasvim prikladno vra}awe duga.

Dr Marko Leko je bio prvi koji je izneo ideju da se za vodosnabdevawe

koriste izvori{ta na Maki{u

Diplome iz sveta

nevaè}e u Srbiji

KapetanMi{inozdawe: MarkoLeko je biovanredni profesor u Velikoj{koli


58

KWIGE

51. SAJAM SA 800 IZLAGAÂ51. Me|unarodni sajam kwiga u

Beogradu bi}e sve~ano otvoren 24.oktobra i traja}e do 30.oktobra.Ovo je najve}i Sajam kwiga u regi-onu, jedna od najve}ih sajamskihmanifestacija u isto~noj i sred-woj Evropi i jedan od tri najve}asajma kwiga u Evropi. Ove godineSajam kwiga okupi}e oko 800 izla-ga~a iz zemqe i inostranstva ~ija}e izdawa biti izloèna u prosto-ru Hale 1 i Hale 14 na 12.500 kva-dratnih metara. Pored izdava~a izKanade, Gr~ke, Japana, Francuske,Velike Britanije, Italije, [pa-nije, Izraela, Portugala, Brazi-la, Angole, Belorusije, Irana,[vajcarske i drugih zemaqa, prviput }e se posetiocima Sajma pred-staviti i izdava~i iz Indonezijei Pakistana.

Zemqa-po~asni gost ovogodi-{weg Sajma kwiga su SjediweneAmeri~ke Dràve. Na {tandu uAreni hale 1 gostova}e Gish Jen,Yxta Maya Murrey, April Reynolds,Lynn Nottage, Larissa Szporluk, Na-ta{a Radoj~i}. Gosti iz Amerikebi}e i Patri{a [reder, predsed-nica i izvr{na direktorka Udru-èwa ameri~kih izdava~a, poznatislavista Endru Baruh Vahtel kao islavni pesnik srpskog poreklaârls Simi}. Posetioci }e i ovegodine mo}i da u~estvuju u nagrad-noj SMS igri koja }e sre}nog do-bitnika odvesti na Sajam kwiga uWujorku.

BIOSKOP

„OPTIMISTI”Nakon uspe{ne premijere na

svetskim festivalima u Torontu iKopenhagenu film „Optimisti”rediteqa Gorana Paskaqevi}a sti-gao je i u na{e bioskope.

Film je bio zami{qen kao pro-dukciono malo ostvarewe, u po-

~etku.Me|utim, kako Goran Pa-skaqevi} kaè u me|uvremenu je„narastao”. Sama ~iwenica da uwemu igra 50 glumaca govori da jere~ o velikom projektu: „To se ni-je dogodilo, jo{ od partizanskihfilmova poput „Sutjeske” i „Ne-retve”. Snimawe smo zavr{ili navreme,{to tako|e smatram podvi-gom. Hrabro smo u{li u ovaj pro-jekat.I mogu da kaèm da je to vr-lo bogat film,u kome su najve}ebogatstvo,ponavqam,glumci.” Izaista je tako.Od Mire Bawac,Pe-tra Boòvi}a i Bora Stjepanovi-}a,preko Lazara i Danice Ristov-ski, Tihomira Arsi}a(kome je ovoprvo pojavqivawe na filmu posle20 godina), Neboj{e Glogov-ca,Ivana Zari}a,pa do mladih po-put Viktora Savi}a,kome je ovoprvi film.

Ve}i deo snimawa obavqen je uMZ Ja{a Tomi} u Banatu i vero-vatno je taj ambijent najvi{e odgo-varao pri~i „Optimista”, koji jezapravo jedan dokument o na{emvremenu i pre svega o la`nom op-timizmu, kaè pisac scenarijaVlada Paskaqevi}, sin proslavqe-nog rediteqa. Scenario za „Opti-miste” je nastao u toku pro{le go-dine. Sve je po~elo od ideje da senapravi neka vrsta parafrazeVolterovog „Kandida” na dana-{wu sudbinu. Glavna tema filmaje-la`ni optimizam. Scenario jena prvo ~itawe osvojio i Miru Ba-wac,kojoj je ovo tre}i film sa Pa-skaqevi}em. U „Optimistima”igram jedan potro{eni ìvot, a{ta bi drugo meni dali. To je jed-na stara èna, kojoj su lekari re-kli da joj je ostalo jo{ malo daìvi. I ona je re{ila da izazivasudbinu, {to je i deo na{eg menta-liteta. Krenula je po kockarnica-ma, iako joj pare ne trebaju, da sekocka sa sudbinom. Tu je i mladi~ovek koji ne dobija na kocki, apred wim je ìvot. Kao neko komnogo pu{i, a doti~na èna volida „igra kontru”, kada je taj ~ovekpita: [ta }ete sa tim parama kojevam ne trebaju, ona kaè: Da}u ihdru{tvu za borbu protiv pu{ewa-da se mladi ne truju! Ona zna da }eumreti za par dana, ali veruje u tumladost. Petar Boòvi} isti~e daje imao utisak da radi neki doku-mentarac, jer je sve toliko bliskona{im ìvotima: „Imao sam uti-sak kao da ne snimam film negokao da ne{to dokumentarno doì-vqavam. A jedini glumac koji sepojavquje u svih pet pri~a je LazarRistovski i to u sasvim razli~i-tim ulogama.

SNIMA SE

„S.O.S. – SPASITE NA[E DU[E”SLOBODANA [IJANA

Film govori o takmi~ewu za na-gradu za najplemenitiji podvig go-dine.Sve se de{ava u periodu od 48sati,kada su konkurenti za ovu na-gradu sme{teni u hotelu, gde }e bi-ti dodela.Ovo takmi~ewe postajetragikomi~no,tim pre kada na sce-nu stupaju krupni dru{tveni doga-|aji i sukobi po~etkom devedesetihgodina.Ovo je, zapravo, pozori{nadrama Milo{a M. Radovi}a,koju jepisac na nagovor Slobodana [ija-na preradio u filsmki scena-rio:”On je predloìo da adapti-ram pozori{ni komad „S.O.S.”,ko-ji je premijeru imao pre 20 i vi{egodina.[ijan je dragocen sarad-nik,wegove sugestije su mi punozna~ile i za relativno kratko vre-me do{li smo do prve ruke scenari-ja i sada evo i do finalne.”

Iako je ovo prvi [ijanovfilm,posle 17 godina(posledwi jebio „Tajna manastirske rakije”),mada kaè da se ne ose}a preteranouzbu|eno,kao da pauza nije ni po-stojala:”Nadam se da je pri~a pogo-|ena za ovaj trenutak.To je u prin-cipu univerzalna tema i mislim da}e biti duhovita, i da }e publikato voleti.” @eqa rediteqa bila jei da ponovo okupi deo gluma~keekipe iz wegovog kultnog filma„Ko to tamo peva”. Tako }e u filmu„S.O.S. – spasite na{e du{e” igra-ti Neda Arneri} i Dragan Niko-li}, a pored wih Lazar Ristovski,Katarina Radivojevi} i Nikola\uri~ko. Ekipa se trenutno nala-zi u hotelu „Jezero” na Borskom je-zeru, gde }e biti snimqen i najve-}i deo filma.

POZORI[TE

„BLUZ ZA MESIJU”Jedan od najve}ih ameri~kih

dramskih pisaca dvadesetog veka,Artur Miler (1915-2005), ~uven presvega po dramama „Smrt trgova~kogputnika” i „Ve{tice iz Salema”,dramu „Bluz za Mesiju” (Resurrecti-on Blues) zavr{io je mesec dana presmrti. Komad je, istina, premijer-no prikazan jo{ avgusta 2002. godi-ne u Mineapolisu, ali je Miler na-stavio da radi na tekstu do predsmrt 2005. godine. (Najpoznatijapostavka ove drame je ona koja jepremijeru imala februara ove go-dine u londonskom pozori{tu „OldVik”, u reìji Roberta Altmana.

„Bluz za Mesiju” satiri~na je kri-tika delovawa medija, koji ozvani-~enim laìma potpomaù opstanakkorumpiranih vladara.

To je drama ìvih i upe~atqivihprizora, koja se na ubedqiv na~inbavi temama vere, potro{a~kogmentaliteta, nasiqa i mo}i i natrenutke je izuzetno duhovita. Mi-lerovi britki dijalozi nemilosrd-no razotkrivaju la` i licemerje nakojima po~iva savremena zapadnacivilizacija. Ovo delo na pozori-{ne daske kod nas postavqa redi-teq Jago{ Markovi}, sa glumci-ma:Draganom Bjelogrli}em, Draga-nom Petrovi}em, Qubinkom Kla-ri}, Aleksandrom Sre}kovi}em,Stefanom Kapi~i}em i mnogimdrugima.

Premijera predstave „Bluz za me-siju” zakazana je za 30.oktobar u Be-ogradskom dramskom pozori{tu.

38. BEMUS

U ZNAKU MOCARTA I MOKRAWCA

Ovogodi{we Beogradske muzi~-ke sve~anosti traja}e do 16.okto-bra i na wima }e biti izvedeno 20predstava i koncerata,kojima }ebiti obeleèno 250 godina od ro-|ewa Volfganga Amadeusa Mocar-ta i 150 godina od ro|ewa velikogsrpskog kompozitora Stevana Sto-janovi}a Mokrawca. U Mokraw~e-vu ~ast, 14. oktobra u Centru „Sa-va”, prema scenariju i u reìji Bo-

risa Miqkovi}a, nastupi}e horo-vi „Sv. Stefan De~anski”, „Melo-di”, „Branko” iz Ni{a, Kamernihor Muzi~ke akademije iz Isto~-nog Sarajeva, Hor Prvog beograd-skog peva~kog dru{tva, „Krsmano-vi}-Obili}”, „Barili” iz Poà-revca i De~ji hor RTS-a. Sceno-grafiju za taj spektakl osmislio jebeogradski likovni umetnik Mr-|an Baji}, a bi}e izvedena delaMokrawca, Boìdara Obradino-vi}a, Awe \or|evi} i VladimiraPejkovi}a..

IZLO@BE

47. OKTOBRASKI SALONNa ovogodi{wem Oktobarskom

salonu koji traje do 5.novembrapod nazivom „Umetnost,ìvot,po-metwa” bi}e predstavqeni radovi112 umetnika iz 33 zemqe. Poseb-no pomiwu}i radove @oana Brose, Emet Vilijams , Alena Kaprova ,Nam Xun Pajka , Rene Blok (ovogo-di{wi umetni~ki direktor Salo-na) je ukazao i da je najstarijiumetnik predstavqen na SalonuElis Erikson, koji je preminuotokom pripreme Salona, a sada binapunio sto godina, dok je najmla-|a u~esnica 15-godi{wa Austra-lijanka. Prema koncepciji Bloka,Izlo`ba „Umetnost, ìvot, po-metwa” postavqa pitawa odnosaizme|u umetnosti i ìvota uz svukonfuziju dana{wice, predsta-vqajuci umetnike razli~itih ge-neracija i nacionalnosti ~iji seradovi bave dru{tvenim i poli-ti~kim temama. Salon je otvoren udo sada najvecem broju galerij-skih, muzejskih i alternativnihprostora. To su Muzej „25. maj”,Umetni~ki paviqon „Cvijeta Zu-zori}”, Muzej grada Beograda, Ma-gacin Nolit, Javno kupatilo,KCB (Likovna galerija, Beograd-ski izlog, Galerija Artget i Dvo-rana KCB), Galerija FLU, Gale-rija Instituta Servantes, SalonMSU, Legat Milice Zoric i Ro-doquba ôlakovi}a i Unutra{wimuzej Papi}a.

Me|u u~esnicima 47. Salona su iAna Adamovi}, Adel Abidin, Lu-kas Axemijan, Viktor Alimpijev,Husejin Alptekin, Halil Altin-dere, Rado{ Antonijevi}, Sr|anArsi}, Maja Bajevi}, KristianeBaumgartner, Klaus Behmler, KPBremer, Kendis Brajc, BirgitBrener, Elina Broterus, SofiKal, Paolo Kanevari, MirceaKantor, Jovan Ceki} , Olga Cer-niseva i mnogi drugi.

KONCERTI

„DURAN, DURAN” Britanska grupa „Duran Duran”,

za kojom je tokom 1980. vladala po-mama nalik „bitlmaniji”, nastupi-}e 17. oktobra u Beogradu i to uoriginalnoj postavi. Sajmon LeBon , Nik Rouds , Roxer Tejlor, En-di Tejlor i Xon Tejlor odrà}ekoncert u Hali 1 Beogradskog saj-ma. „Duran Duran” je bila verovat-no najpopularnija grupa „novog ro-mantizma”, muzi~ko-stilskog prav-ca inspirisanog stavarala{tvom iimixom grupe „Roksi mjuzik” , kaoi Dejvida Bouvija. Nazvani su po~arobwaku iz filma Roèa Vadi-ma „Barbarela”. Mnogi ih pamte ikao simbol ranog MTV-ja, sa tadanevi|eno ambicioznim spotovimaza pesme „Girls On Film” (1981),„Hungry Like Wolf” (1982) i „Rio”(1982). Upravo su spotovi promovi-sali svih pet ~lanova grupe kaoseks simbole. Sa druge strane, kri-ti~ari su tvrdili da je „Duran Du-ran” svoj ogroman uspeh zasnovaoiskqu~ivo na frizurama i fizi~-kom izgledu.

„Bend je od 1982. do 1985. godinebio me|u najpopularnijim na sve-tu, nanizav{i impresivan broj„top ten” singlova u Velikoj Bri-taniji i SAD, me|u kojima su naju-spe{niji bili „Is There SomethingI Should Know”, „Union Of TheSnake”, „The Reflex”, „Wild Boys” i„A View To A Kill” – tema za istoi-meni film o tajnom agentu XejmsuBondu.

Grupa se 1993, u okrwenoj posta-vi, vratila u sam vrh muzi~kog {oubiznisa sa singlovima „OrdinaryWorld” i „Come Undone”, ali nijeuspela da se tamo odrì. Novi po-vratak, ovoga puta u prvobitnoj po-stavi, usledio je 2004. godine sa al-bumom „Astronaut”. Zbog serijekoncerata, koje }e odràti u Is-to~noj Evropi, grupa „Duran, Du-ran” je uzela pauzu u snimawu slede-}eg albuma. Cena karata za beo-gradski koncert je 2.000 dinara.

Jelena Kneèvi}

59



60

ZDRAVQE

Odlagawe odlaskalekaru do posled-weg trenutka itvrdoglavo odbi-

jawe da proveri simptomeza koje je sam postavio di-jagnozu tipa „ni{ta ozbiq-no”, u posledwe vreme mu-{karci skupo pla}aju. Kar-cinom prostate, jedno odnajteìh malignih oboqe-wa, sve je ~e{}e kod na{ihmu{karaca.

Bez obzira da li su krupniili sa vi{kom kilograma,da li stiù sa sela ili sudirektori, radnici ilislu`benici, pu{a~i iligurmani, da li su ceo ìvotbili verni jednoj èni ilisu ih ~esto mewali - za kar-cinom prostate nema pravi-la. Broj obolelih u posled-wih nekoliko godina je vi-{estruko pove}an. Kaouzrok neki navode bombar-dovawe, drugi razne dodatkeiz hrane i zaga|ewe ìvot-ne sredine, ali svi se slaùda uticaj na pojavu bolestiima i hroni~ni stres kojemsmo godinama izloèni.

Poznati urolog, dr Mi-lutin Kozomara sa Insti-tuta za urologiju i nefro-logiju Klini~kog centraSrbije, kaè kako su jo{pre sedam - osam godina, hi-rurzi ove klinike mo`daimali po desetak te{kih ,velikih operacija uklawa-wa prostate zbog raka ove`lezde. Danas, mese~nourade i po 20 ovih operaci-ja. Istina duè ìvimo,boqa je dijagnostika, aliniko nema odgovor o uzrokui pove}awu broja obolelihod raka prostate. Na{ sa-govornik kaè kako je ovooboqewe velika zagonetkai za same lekare, jer gotovoda ni jednog ~vrstog pravi-la nema. Tako, kod nekihosoba karcinom raste veo-ma sporo ili se otkrije

slu~ajno, a kod nekoga sesve odvija brzo i ne moèse re}i kojom brzinom }e sebolest razvijati.

- Znamo da je pojava ovogoboqewa re|a kod mu{ka-raca mla|ih od 50 godina,ali sam imao i pacijenta sasamo 19 godina, iz Bosne sate{kim oblikom. Postojii geneti~ka predispozici-ja. Velika je nevoqa {to susimptomi karcinoma sli~-ni nekim drugim maweozbiqnim i opasnim obo-qewima, kao {to su dobro-}udno uve}awe prostateili suèwe uretre. Me|u-tim, u posledwe vreme suo-~eni smo sa velikim pro-centom pacijenata koji ni-su imali nikakve simpto-me, upozorava dr Kozomara.

Otuda i na{i lekariprihvataju svetsku preporu-ku da svaki mu{karac posle50 godine jednom godi{weuradi takozvani „pi-si-a”(PCA) test, odnosno tumormarker, uz rektalni i ul-trazvu~ni pregled. U Ame-rici su ove procedure oba-vezne da bi mu{karac mogaoda dobije zdravstveno osi-gurawe i posao. Re~ je o jed-nostavnom testu koji se ra-

di iz uzorka krvi iz vene iu na{im privatnim ordi-nacijama ko{ta oko hiqadudinara, pa tako zaista ne bitrebalo da bude izgovarawada se ova brza dijagnosti~-ka procedura ne uradi.

Tipi~ni simptomi suu~estalo i no}no, kao ioteàno mokrewe, preki-dawe mlaza, a ponekad i krvu mokra}i, {to ve} moè dazna~i da je bolest odmakla.Ovo su isti simptomi kao ikod adenoma- dobro}udnoguve}awa prostate, pa se ~e-sto doga|a da na{ ~ovekprelazi preko ovih prvihznakova upozorewa. Pomi-sli kako je to ne{to {to }epro}i ili {to ide uz zrelemu{ke godine. Ali, ovo jevelika opasnost.

- Na pojavu ovih simpto-ma vrlo je va`no obratitise urologu i proveriti o~emu je ta~no re~. Prvi ko-rak je marker test „pi- si-a”, ali on nije dovoqno me-rodavan, ve} se mora uradi-ti i biopsija. Preporu~ujese i transrektalni pre-gled, koji se radi u lokal-noj anesteziji i pod kon-trolom ultrazvuka. Iz celeprostate mora da se uzme ba-

rem 10 uzoraka, poja{wavana{ sagovornik.

Ovo sve govori koliko sezapravo ova zlo}udna boq-ka dobro skriva i kolikozahteva pa`qiv „lov”akolekar posumwa na karci-nom. Pregled cele prosta-te se traì, jer doga|a seda 60 do 70 odsto imamosumwu na tumor, a u ~ak 40odsto se - ne vidi. Lekarikoji bi se oslonili samona rektalni tu{e, odnosnopregled, mogli bi da pre-vide bolest i zato je va`nouraditi i biopsiju.

êsto se doga|a da qudido urologa stiù kasno, sametastazama u svim kosti-ma, a àlili su se na bolo-ve u ki~mi i obilazili re-umatologe ili fizijatre.

Kako obja{wava dr Ko-zomara, karcinomi prosta-te otkriveni u ranoj fazisu izle~ivi. Posle radi-kalne operacije va|ewaprostate u 80 odsto slu~a-jeva garantuje se preì-vqavawe od 10 do 15 godi-na. âk i u ne{to kasnijemBe stadijumu, kada se tumormalo pro{irio van pro-state, uz radikalnu opera-ciju i zra~ewe,postiù sedobri rezultati.

Osim preporuke da mislena svoje zdravqe na vreme ida ne beè od posete leka-ru kada primete zabriwa-vaju}e simptome, lekari te-{ko mogu mnogo toga dapreporu~e kao prevenciju.Dr Kozomara kaè kako suu posledwe vreme u nekoli-ko stru~nih ~lanaka kaopreventiva protiv rakaprostate, preporu~eni sa-lata ili sok od paradajza,ali ipak je najva`nije nasvaki znak koji odstupa odnormalnog, potraìtistru~ni savet. í

Z. @. D.

DR MILUTIN KOZOMORA, UROLOG

Ozbiqna mu{ka tegoba� Karcinom prostate velika zagonetka: javqa se kod mr{avih, ali i onih sa vi{komkila, kod seqaka, ali i æiteqa grada � Nepoznat uzrok - kod nekog raste tri mese-ca, kod nekog deset godina � Spas u ranoj dijagnozi


61

Starewe i posao, }ela-vost, seda kosa, ali i dosa-da i nezadovoqstvo svojimspoqa{wim izgledom, is-pado{e najve}e muke savre-menog ~oveka.

Ovo su rezultati anketeobjavqene u jednom bri-tanskom ~asopisu, koji jepoku{ao da utvrdi na ka-kve se tegobe naj~e{}eàle savremeni qudi.Ove tegobe, istraìva~isu nazvali „bolestima mo-dernog doba”, mada mukekoje su izdvajali u~esni-ci istraìvawa nisusmele da budu bolesti umedicinskom smislu, ve}vi{e opsesije i problemikoji prate dana{wi na-~in ìvota i rada.

Pored toga, moderan ~o-

vek se naj~e{}e àli nastres na poslu koji radi,na dokolicu, na podo~wake(!), ignorisawe... Pomiwese i „alergija” na 21.vek,ali i baksuzluci, celulit,„pregaènost” posle samojedne neprospavane no}i...

Ve} letimi~ni pogledukazuje da je moderan ~o-vek vrlo osetqiv na spo-qa{wi izgled, a to mu jepotrebno za samopotvr|i-vawe. Profesor dr Miro-slav S. Kova~evi}, na{poznati neuropsihijatar,komentari{u}i ovo is-traìvawe, kaè kakoono ukazuje da se bogati,razmaèni, moderan i

ubrzani ~ovek novog doba -ne ose}a dobro u sopstve-noj koì.

- Najve}i problem moèda nastane ako je ~ovek„posva|an sa samim so-bom”. Nije mu dobro u vla-stitoj koì, ali ba{ uwoj bi trebalo da mu svebude potaman. Nevoqa je{to bi mnogi od nas radoiza{li iz sopstvene ko-è. Ali, to nije mogu}e.Ne moè se pobe}i od sebei najve}i problem imajuqudi koji celog ìvotaèle da budu ne{to {tonisu, kaè dr Kova~evi}.

Svako mora da napravi-sopstveni bilans. Va`noje, prvo, kaè dr Kova~evi},stati pred ogledalo, pogle-dati se, ali i poslu{ati

ono {to o tebi qudi govorekao pozitivno i - pobrojatidobre osobine. To se stavina sopstveni tas i donosise odluka da li u ìvotumoèmo da radimo odre|e-ni posao, da li smo sposob-ni za porodi~ni i partner-ski ̀ ivot, za su~eqavawe samalim i velikim stvarima ,koje ~ine ìvot.

Najve}a gre{ka dana{weg~oveka je {to precewuje svo-je male mogu}nosti sa ogrom-nim èqama, kaè Kova~e-vi}, na~elnik Neurologije uPoliklinici Klini~kogcentra Srbije. í

Z. @. D.

Ameri~ki nau~nici suotkrili prvu gensku mapuraka debelog creva i dojkena kojoj ima oko 200 muti-ranih gena, ~ije je postoja-we do sada bilo nepoznato.Nau~nici u ~asopisu Sajensnavode da }e to otkri}e po-mo}i u boqem odre|ivawuuzroka pojave i {irewa ra-ka, kao i u otkrivawu novihterapija. Tradicionalnahemoterapija ugroàva raz-voj kancerogenih }elija,ali o{te}uje i zdrave }eli-je. Novi lekovi, kao {to suherceptin, glivek i iresa,spre~avaju ekspresiju odre-|enih gena, odgovornih zarazvoj bolesti.

Kenet Kinzler sa Univer-ziteta Xon Hopkins u Bal-timoru izjavio je da je rakmnogo sloènija bolest ne-go {to to eksperti genetikemisle. Stru~waci su identi-fikovali 189 gena, koji ja-sno mutiraju i dovode do na-stanka tumora na debelomcrevu i dojkama. Oni su is-pitali 11 uzoraka tumora de-belog creva i dojki, koji suhirur{kim putem odstrawe-ni od pacijenata. Izabralisu te vrste kancera, jer suoni naj~e{}i.

Opasne mutacije gena

Dobro u svojoj koìPSIHIJATRIJA

Za 10 godina bez alergija na hranuALERGOLOGIJA

Alergija na hranu }e mo}ida se iskoreni u potpunostikroz deset godina zahvaquju-}i vakcini koja }e neutrali-sati odgovorne molekule,optimisti~ki su poru~iliholandski nau~nici. U tokusu ispitivawa novih tehni-ka na osnovu geneti~kih is-traìvawa, a koje mogu daneutrali{u proteine iz ne-kih namirnica koje izaziva-ju alergiju.

“Te nove tehnike pruàjuobe}avaju}e mogu}nosti za

razvoj terapija za alergije nahranu”, rekao je Ronald VanRe sa Univerziteta u Amster-damu. Nove tehnike se sastojeod neutralisawa molekulaodgovornih za alergije i ka-snije u obliku leka bi seubrizgavale pacijentu, kakobi uticali na imunolo{kisistem. Naj~e{}i oblicialergije na hranu su alergijena mleko, jaja, p{enicu, ki-kiriki ili ribu.

Isti postupak ve} se spro-vodi kod le~ewa astme.

ONKOLOGIJA

UPOZNAJMO SRBIJU

62

Kao i ~ovek, i pla-nina ima poreklo.Kopaonikovo je -vulkansko.

U vreme arhajsko, kadanisu postojali qudi, nimrav, ni vuk, bela rada,glog, {ipak, vrabac - nitravka kada nije postojala -iz dubina maj~ice zemqe iz-nikla je uàrena gromada.Ro|ewu strahotne lepoteprisustvovao je samo Tvo-rac. Mogao je videti uàre-no prelivawe nijansi isto-pqenih ruda, amalgama gvo-`|a, olova, cinka, krista-la, minerala i koje~ega,kqu~awe divovskih klobu-ka, uz prasak i vatromet bo-ja koje su progorevale tma-stu vasionu... Mogao je vi-deti to, ali i koje{ta dru-goga, {to smrtnik ni na-slutiti kadar nije.

Smrtnik, eventualno, doku kazanu pravi pekmez od{qiva, pa iska~u vreliklobuci, prskaju - moè dazami{qa da je i on, jado,kao neka sila.

Sva ta vrelina od kojevrelije nema, smirivala sepotom i hladila hiqadamai hiqadama godina, deseti-nama i stotinama hiqadamiliona godina, mada tadani godine nisu postojale.

To je bilo i pre vremena. Koliko je trajalo, niko

ne zna pouzdano. A jo{ za-vr{eno nije. Jer na Kopao-niku, u Jo{ani~koj bawi,i danas izvire kqu~ala vo-da. Od we me|u izvorima

vrelije nema. U mreìcuqudi stave jaja spuste u vo-du, kuvana su za nepuna dvaminuta.

No, odavno, davno preHrista, povr{ina planinese ladnula, hladila se svevi{e tako da se po woj po-~eo razigravati ìvot. Ka-ù da od tog vemena poti~enaziv: Srebrna planina.

Nikle su travke raznora-zne, cvetovi qubi~ica, ka-milice, ~i~ka i masla~ka,nikao je runolist kojegjo{ samo na Alpima ima,~itave ba{te {umskih ja-goda, malina, kupina, ri-bizli, {ume jelove i smre-kove, bukove...

Poleteli sivi soko izlatni orao (eno ih, i danas{estare iznad Pan~i}evogvrha), za~uo se huk sove, ri-ka jelena, kroz gusti{ se{uwa divqa ma~ka...

Nastao od Adama i Eveili australopitekusa i au-stralopitekusktiwe, sve-jedno - na Koponiku se poja-vio i ~ovek. U oba slu~aja,na{ao se u Raju.

A kada se danas pomeneKopaonik, odmah se pomi-sli na „Konake”, luksuznehotele, apartmane i skijawe~esto vi{e radi prestiànego iz preke potrebe. Na-ro~ito po ùtoj i revijal-noj {tampi po~esto iskrsa-vaju fotografije estradnih,sportskih i ostalih zvezdauslikanih na Kopaoniku utrenucima opu{tawa. Ovaplanina je, dakle, postala,

prete`no, steci{te boga-tih, ili - kako se na novoje-ziku kaè: xet seta.

A krajem 19. veka?„Prosto je neverovatno

kako veoma mali broj sta-novnika Kraqevine Srbijepoznaje Kopaonik. [to gaobi~an svet ne poznaje, tonije nikakvo ~udo, ali {toga malo ili nikako poznajuna{i nau~nici i oni kojirado pri~aju o [vajcarskoj,Tirolu, i o drugim stranimpokrajinama, to je za svakuosudu. Jo{ je za ve}u osuduna{a dràvna uprava kojaza toliko godina nije amaba{ ni{ta u~inila da seolak{a izlazak na Kopao-nik, bar sa jedne strane.Prilazi Kopaoniku su doi-sta vrlo te{ki, jer je Kopa-onik potpuno besputan...Upoznati Kopaonik to zna-~i upoznati jedan od naj-divnijih krajeva na{eotaxbine… pisao je krajemdevetnaestog veka vojvoda@ivojin Mi{i} u kwizi„Moje uspomene”.

Kopaonik je iz zaposta-vqenosti, skrajnutosti odsrpske, balkanske a kamolisvetske javnosti po~eo da se

pomaqa krajem {ezdesetihgodina pro{log veka, poosnivawu Zajednice za una-pre|ewe i razvoj planine.A vrh u turisti~kom razvojudostigao je dvadesetak go-dina kasnije.

Na Koponiku zato, danas,u hotelima i apartmanima,odmarali{tima, ponudi se-oskog turizma, moè da sesmesti vi{e od sedam hiqa-da qudi. Tu su mnogobrojneì~are i staze za skijawe,ure|ena izleti{ta, mana-stiri, sportski tereni iono {to staje rame uz ramesa prirodnim lepotama -gostoprimqivi doma}ini.

To je jedno. A drugo, zarazliku od zapaàwa vojvo-de Mi{i}a onog doba - pu-teva do vrhova Kopaonikaima sa vi{e strana. Glavnisu od Ra{ke (sa zapada) iBrusa (sa istoka). Sve as-faltirano, milina.

[to se mene ti~e, krenuosam na ovu planinu od Ra-{ke, xipom lokalne Elek-trodistrubucije, za ~ijim jevolanom bio MiroslavKneèvi}, poznatiji kaoMi}a (akcenat je na prvomslogu), elektroinèwer,

VULKANSKO POREKLO KOPAONIKA

Srebrna planina� Desilo se da je bila ki{a, magla, nekoliko dana, ali- ni{ta nas ne sme iznenaditi

Crkvau Ra{koj

Apartmansko naseqe„Konaci”


63

trenutno na radnom mestureferenta za{tite na radu.Dodelio mi ga je direktorZoran Erac, nije pogre{io.

Mi}a je poznavalac Kopa-onika, ili me je bar u to ne-hoti~no ubedio.

Ve} na padinama skrenulismo u Beqak, gde je crkvaMarkovica, obnovqena, ure-|ena, ali zakqu~ana kao isve crkve kada u wima nemanikoga, jer lopovi ne preza-ju ni od svetiwa. Pored cr-kve je grobqe, a malo iznadzgradica koja li~i na sta-rinski konak, s tremom. Toje, zakqu~ujem po obave{te-wu na vratiama - zgrada pa-rohije beqa~ke u Rudnici.Na zidu je velika mermernaplo~a na kojoj je uklesna fo-tografija (kao na nadgrob-nim spomenicima) i pi{e:Crkveno - narodna zgrada,zadu`bina Dragutina S. De-spotovi}a 1999. godine.

Predeo oko ove crkvice,blago zatalasan. Predivanje. Ima i zaravni tako da setu na svaku Veliku Gospoji-nu (28. avgust) odràva sa-bor gde narod listom dola-zi. Tu je muzika (OrkestarZorana [ipa~inca), fol-kloristi Brvenice, na ra-`wevima se okre}u jagwi}ii prasi}i, dimi s we ro-{tiq, takmi~e se u tr~awudeca u tri kategorije (do{est, devet i 12 godina) apobednici dobijaju nagra-de. Bilo je i potezawe ko-nopca. Nagrade pobednici-ma dao je „Megalit” Ra{ka.

Biraju se tu i najlep{e de-vojke, kao i najboqi igra~ii igra~ice narodnih kola.

Dragutin S. Despoti-vi} zvani Dragan~e (onajsa mermerne plo~e), ro-|en u ovom selu, a poodav-no uspe{an kafexija(SUR Breza), osniva~ je,organizator i glavni da-rodavac ovog sabora kodMarkovice gde se na ovajprostor svake godine kra-jem avgusta slegne silannarod.

Ali, mi se uspiwemo kavrhovima Kopaonika. Vre-me je tmurno, ki{ica po-vremeno romiwa. Prolazi-mo kroz selo [ipa~ina, papored âjetinske ~esme:Putni~e namerni~e, stanii odmori. Vodu popi i Boguse pomoli, da me ~uva, da mepazi, od svih zala i vanda-la, Ve~no tvoja.

Nastala je, pi{e, 1938, na1938 metara nadmorske vi-sine, a onda je to pre{lo uistoriju da bi pro{le go-dine bila obnovqena, sanatpisom: Ostavi me ~istu,ìvot ti zna~im.

Posle Ra|evca i kafane„Komita”, nailazimo na ru-{evine hotela „Ba~i{te”,koliko ju~e sravwenog sazemqom bombama na{ih da-na{wih saveznika, boqere}i patrona. [to su tuklihotel? To nije na{a pri~a.

Na{a pri~a je da naila-zimo na tridesetpetokilo-voltnu trafo-stanicu naKoponiku a pored we EPS-ovo odmarali{te. Poredwih je Visinska meteoro-lo{ka opservatorija Kopa-onik otvorena 1. januara1980. Odatle se vide hoteli„Suva Ruda” i „Vino @upa”.

Stigli smo (Mi}a i ovajkoji ovo pi{e) na Kopao-ni~ku ravan, gde je apart-mansko naseqe „Konaci”(„Konaci - Suna~ani vrho-vi”), ono {to je najelitni-je na planini.

Postalo je punoletno.Nastalo je pre 19 godina.Izgra|eno je u stilu mana-stirskih konaka, sa po trido pet spratova, polukru-`no zatvaraju centralni ,ure|eni trg.

Arhitekta naseqa je Re-qa Kosti}, dok je urbani-sti~ko re{ewe delo Slo-bodana Mitrovi}a. Kona-ci su nazvani po sredwove-kovnim srpskim gradovimakoji su okruìvali Kopao-nik: na jugu Zve~an, Jele~,Ras, pa preko Brvenika iMagli}a koji su bili na za-padu, do Koznika na istoku.Fontana u centru predsta-vqa vrh Kopaonika. Nase-qe ima vi{e od 400 apart-mana razli~itog tipa.

„Konaci-Sun~ani vrho-

vi” su svojevrstan grad u ma-lom na 1.700 metara iznadsiweg mora. U prizemqu subanka, po{ta, apoteka, sa-moposluga, pekara, televi-zija, ski servis, diskoteka,kafane, saloni za zabave,kafi}i, butici, du}ani...

U kuli „Konaka” je kon-gresni centar.

Kopaoni~ka ravan okru-èna je nizom vrhova odkojih je navi{i Pan~i}ev.U pojedinim enciklopedi-jama, pa i na sajtovima pi-{e da je to najvi{i vrh uSrbiji (2017), ali nijeta~no. Najvi{a planina jeStara planina i wen vrhMixor (2169).

Treba re}i da je zapadnastrana Kopaonika onaj deokoji ima osamdeset-devede-set odsto svega {to je ponu-da planine bar {to se turi-zma ti~e.

Tu su gotovo svi hoteli isve {to uz to ide. í

Slobodan Stoji}evi}

Pla}amo za poàre, a nismo uzro~niciU svakoj distibuciji, osim uobi~ajenih te-

{ko}a, ima i osobenih. Na teritoriji Ra{keto su, izme|u ostalog - poàri po {umama.

U posledwe vreme, od Elektroprivre-de traì se da se naplati sve {to se na-platiti moè.

Gde god je poàr, da se naplati jer sedogodio, na primer, od spajawa provodni-ka. Tu`ba, ve{taci, vetar, spajawe ìca..

Stranke tuè, elektroprivreda pla}a. Pa su videli da semoè do}i do para.

Tuè sada i oni koji su imali poàr pre pet i vi{e godina. A koliko je to apsurdno moè se videti na osnovu primera

poàra koji se dogodio na prostoru Kraqeva i Ra{ke, pre petgodina. Na kraqeva~koj strani nema bandera odnosno ìca ko-je bi mogle izazvati poàr. A bio poàr.

Pre pet godina izgoreo nam je dalekovod. Ekipa je odjurila,iskqu~ila ga, ali sada, posle pet godina tuè nas. Zbog ve} do-bijenih sporova nadaju se da }e dobiti i ovaj.

Postoji jo{ jedan uzrok {umskih poàra koji nema veze saelektrodistribucijom. To je crv potkorwak. Wega unii{tavajuvatrom, spaquju, i to leti, {to izaziva poàre. A zna se, drve-}e se se~e zimi, kad je prestala vegeticija.

ZORAN ERAC

direktor Elektrodistribucije Ra{ka

Odmarali{te EPS-ai trafo stanica 35 kV

Turizamu prvom planu


64

Ra{ka u slicii re~i

Fotografije ne govore opro{losti. One vide samo ono{to se vidi.

Ipak, ko ume da vidi, i izslika dana{wih, vide}e {ta jebilo, a dalekovidiji - i ono{to }e biti.

Glavni trg varo{i Ra{ka seobnavqa. Sve je prekopano, alispomenik, bista u centru jenedirnuta a na postamentupi{e: Predrag Vilimonovi},u~iteq, 1911-1942.

I ni{ta vi{e.Na istom trgu, malo daqe je

spomenik Revoluciji, onaj

uobi~ajeni koji je mawe-vi{esli~an po svim varo{ima, alina ovome vi{e ni{ta ne pi{e.Kada bi ga dete pogledalo, ne biznalo o ~emu se radi. A odmah izapomentog spomenika vidi secrkva. Na neki na~in taj ugaogledawa nije u skladu, a opet,kao da ba{ on govori o onome{to je bilo i onome {to }e biti.

Novi deo Ra{ke je tamo gdeje bila Strugara, a i u grad-skom jezgru se ru{i staro, apored -ni~e novo.

Slike ipak pone{to govore.S. S.

Uli~napiqarnica

Spomenikrevoluciji

Obnovqenglavni trg

varo{i Ra{ka

Strugara:novoizgra|enonaseqe

I zakon protiv li~nih `eqa - EPS

Documents

Transcript of I zakon protiv li~nih `eqa - EPS