EKONOMSKI ODNOSI SAD-A I KINE -ZAVRŠNI RAD-

_____________________________________________Ekonomski odnosi SAD-a i Kine

Megatrend univerzitet, BeogradFakultet za međunarodunu ekonomiju, Beograd

Pašić MilicaEKONOMSKI ODNOSI SAD-A I KINE

-ZAVRŠNI RAD-


Beograd, 2014.

Megatrend univerzitet, BeogradFakultet za međunarodunu ekonomiju, Beograd

Pašić MilicaEKONOMSKI ODNOSI IZMEĐU SAD-A I KINE

-ZAVRŠNI RAD-

Predmet: Savremene ekonomije Rusije i AzijeMentor: Dr Stanojević N. Nataša


Student: Pašić MilicaBroj indeksa: E074/10Studijski program: Osnovne akademske studijeSmer: Međunarodna ekonomija i finansijeMatični broj: 0110991715193

Beograd, avgust, 2014.

APSTRAKTRad ima za cilj da predstavi ekonomske odnose između

Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i Kine. Ekonomski odnosiizmeđu ove dve zemlje su značajnije počeli da se razvijaju odkako je Kina odlučila da sprovodi brojne trgovinske i drugereforme i postaje otvorena privreda, tačnije od 1979. godine.

U prvom delu rada je predstavljen proces globalizacije kojije značajan zbog uticaja na međunarodna dešavanja u svetu ipromenu međunarodnog ekonomskog ambijenta. Sa ekonomskog aspektaglobalizacija integriše ekonomije različitih država stvarajućisvetsko tržište sa ciljem lakšeg protoka roba, usluga, kapitala iradne snage. Kako bi se stvorila slika o stanju svetske ekonomijeu poslednjih 10 godina, predstavljeni su određeni podaci osvetskoj trgovini i proizvodnji u periodu 2000 – 2010.

U sledećem delu rada predstavljene su ekonomije SAD i Kinesa aspekta finansija, trgovine i investicija. Cilj ovog dela radajeste predstavljanje kvantitativnih informacija kako bi na krajumoglo da se odgovori na osnovnu hipotezu diplomskog rada –ekonomski odnosi između SAD-a i Kine.


Ključne reči: globalizacija, međunarodna trgovina, svetska finansijska kriza,investicioni tokovi, uvoz, izvoz.

ABSTRACTThe purpose of this work is to illustrate the economic

relations between the United States of America (USA) and China.The economic relations between the two countries have started toexpand since 1979, when China decided to implement various tradereforms in order to become an open economy.

The first part of the work presents globalization and itsinfluence on international events and its influence on changes ininternational economic environment. Globalization is importantbecause it integrates economies into one global market in orderto facilitate the flow of goods, services, capital and workforce.In order to perceive the world economy in the past 10 years,various data about the world trade and world production ispresented for the period 2000 – 2010.

The next part of the work presents finance, trade andinvestment of the USA and China. The main purpose of this part ofthe work is to analyze data in order to answer the groundhypothesis of the work – economic relations between the USA andChina.

Key words: globalization, international trade, world financial crisis, investmentflows, import, export.

SADRŽAJUVOD…………………………………………………………………………………………….3

1.GLOBALIZACIJA……………………………………………………………………………..4


2.MEĐUNARODNA TRGOVINA……………………………………………………………...6

3.OPŠTI PREGLED SVETSKE TRGOVINE I PROIZVODNJE U PERIODU 2000-2010…..8

4. SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I GLOBALIZACIJA………………………………....13

5.FINANSIJE, TRGOVINA I INVESTICIJE SAD……………………………………………15

5.1.FINANSIJE…………………………………………………………………..………15

5.2.TRGOVINA………………………………………………………………….….…...17

5.3.INVESTICIJE…………………………………………………………………..……22

6.FINANSIJE, TRGOVINA I INVESTICIJE KINE…………………………………...……..25

6.1.FINANSIJE……………………………………………………………………….....25

6.2.TRGOVINA………………………………………………………………………...27

6.3.INVESTICIJE…………………………………………………………………….....32

7.EKONOMSKI ODNOSI IZMEĐU SAD I KINE…………………………………………...35

ZAKLJUČAK…………………………………………..……………………………………...38

LITERATURA…………………………………………………………………….…………..39


UVOD

U savremenom svetu većina zemalja ima otvorenu privredu.Otvorena privreda podrazumeva da zemlje uspostavljaju odnose sadrugim ekonomijama u svetu jer dolazi do razmene roba, usluga ikapitala. Celi svet, pa time i ekonomije većine zemaljaobuhvaćene su procesom globalizacije.

Za ovaj diplomski rad neophodno je napomenuti da je procesglobalizacije, zajedno sa povećanjem trgovine u svetu uticao namenjanje međunarodnog konkurentskog ambijenta, pa se nakon Drugogsvetskog rata menja položaj pojedinih zemalja u svetu po uticajukoje one imaju na svetskom nivou.

Uticaj medjunarodne ekonomije i liberalizacija međunarodnih trgovinskih tokova, doprineli su jačanju međuzavisnosti u svetskoj ekonomiji, kao i smanjenju trgovinskih barijera i opadanju transportnih troškova, zahvaljujući razvoju transportne infrastrukture. Osim što je svetska trgovina sada zastupljenija, usled liberalizacije međunarodnih trgovinskih tokova dolazi i do stukturnih promena svetske trgovine pa su sada zastupljeniji sofisticiraniji proizvodi, odnosno proizvodi visoke tehnohlogije.

Može se reći da je Svetska ekonomska kriza, uz vec prisutnu globalizaciju i pod uticajem finansijske nestabilnosti na svetskom trzistu dovela je do propasti velikih finansijskih institucija, zatim do neophodnosti spašavanja banaka od strane domaćih vlasti kao i do velikog pada akcija na tržištima širom sveta. Ukratko, poslednja finansijska kriza za posledicu ima pad proizvodnje, usporavanje poslovnog ciklusa kompanija, smanjenje izvoza i usporavanje privrednog rasta.


Pojedinacnom analizom finansija, trgovine i investicija, SAD-a i Kine, razmatramo njihove komparativne prednosti, potencijale, uticaj na nacionalnom i međunarodnom novou. Obe zemlje se u manjoj ili većoj meri suocavaju sa ubrzanim rastom BDP-a, stabilnoscu u pogledu stope nezaposlenosti, rastom u pogledu uvoza i izvoza dobara i komercijalnih usluga, pozitivnim trgovinskim bilansom, povecanjem udela u međunarodnoj trgovini, podsticajem investicija, sve do 2008. godina kada su se osetile posledice poslednje finansijske krize. Od tada pocinje period oporavka ovih ekonomija.

Na samom kraju, vršimo analizu i prikaz trgovinskih odnosa između ove dve ekonomske sile, kao i efekte njihovog sprovođenja.Početak i razvoj odnosa ovih zemalja vezan je za period kada je Kina postala otvorena privreda i počela da učestvuje u svetskim trgovinskim i investicionim tokovima. Sa sigurnošću možemo reći da je rast ekonomskih odnosa SAD-a i Kine je doneo koristi obema državama, ukazao na velike koristi i doprineo obostranoj ekonomskoj zavisnosti.

1. GLOBALIZACIJA

Globalizacija se može definisati kao proces koji je u toku ikoji se razvija velikom brzinom povezujući ekonomije širom svetai na taj način promoviše međunarodnu trgovinu dobara i usluga islobodno kretanje informacija, tehnologije, ljudi i investicija.Svet se ubrzano menja i države više ne predstavljaju nezavisnejedinice odvojene jedna od druge, već je naglašena integracijaekonomija između zemalja koja dovodi do nastanka svetskogtržišta.


U ekonomskom smislu, da bi proces globalizacije bio moguć,zemlje su smanjivale, a zatim u potpunosti ukidale raznetrgovinske i investicione barijere kako bi protok dobara, usluga,radne snage i kapitala bio olakšan.

Iako proces globalizacije možemo povezati sa periodom od prepar stotina godina, ‘savremena’ globalizacija se vezuje započetak XX veka. Sve do početka Prvog svetskog rata međunarodnatrgovina je sve više dobijala na značaju, što je bilo mogućezahvaljujući raznim tehnološkim otkrićima kao što su transportneinovacije, čime su se značajno smanjili troškovi transportadobara na svetskim relacijama. Prvi i drugi svetski rat su nakratko usporili ovaj proces, ali nakon toga dolazi do prekretnicei zemlje Zapada se zalažu za integraciju svetske privrede iotklanjanje barijera slobodnom protoku dobara, usluga i kapitalaizmeđu zemalja. U ovom novom talasu globalizacije dolazi dopovezivanja razvijenih zemalja i zemalja u razvoju (ZUR) tako štose povećava protok stranih direktnih investicija (SDI), smanjujuse trgovinske barijere koje razvijene zemlje imaju prema manjerazvijenim zemljama, a u nekim slučajevima je prisutna pojavamigracija.

U periodu od Drugog svetskog rata pa sve do danasglobalizaciju definišu nekoliko faktora. Od velike važnosti sutehnološke inovacije koje su uspele da smanje troškove trgovine,transporta, komunikacija. Koristi od takvih mera imaju kompanijekoje praktikuju da proizvodnju ili neke delove proizvodnjepremeste u stranu zemlju kako bi smanjile troškove i ostvarileveće profite. Veliku ulogu ima i proces liberalizacije trgovine itržišta kapitala. Države u sve većoj meri rade na smanjenjuprotekcionizma omogućavajući stranim kompanijama da posluju nadomaćem tržištu, povećavajući na taj način konkurenciju u zemljii između domaćih i stranih kompanija. Liberalizacija je takođe


uslovila smanjenje carinskih i vancarinskih barijera kao što suuvozne kvote, izvozne restrikcije…

Nakon Drugog svetskog rata razvijene zemlje Zapada se u svevećoj meri zalažu za integraciju svetske privrede. Tako suosnovane bretonvudske institucije: Svetska banka1 (SB),Međunarodni monetarni fond2 (MMF), predviđeno je formiranjeSvetske trgovinske organizacije3 (STO). Počinju i bilateralnipregovori koji su za cilj imali smanjenje i ukidanje carina ucilju promovisanja slobodne trgovine, iz kojih je nastao Opštisporazum o carinama i trgovini4.

Globalizacija finansijskog sektora, kao deo ekonomskeintegracije, danas je od velikog značaja za celi svet. Sajačanjem međunarodne trgovine i sve prisutnijim investicionimaktivnostima, javila se potreba i za međunarodnim finansijama.Još od 1970. godina protok kapitala između zemalja se ubrzanouvećava. Finansijska globalizacija bi trebala da ima pozitivanefekat na zemlje u svetu i njen cilj jeste da države privukustrani kapital i investitore, da budu prisutne na međunarodnimtržištima kao i da i iskoriste benefite međunarodnih finansijskihinstitucija i finansijskih posrednika. Iako su razvijene i bogatezemlje u najvećem obimu uključene u proces finansijskeglobalizacije, ZUR takođe počinju sve više da uzimaju udela uovoj oblasti.

Kada se govori o globalizaciji i promenama koje je donela,treba pomenuti i promene u strukturi organizacija, odnosnokompanija koje su zahvaljujući tehnološkim promenama, novimvidovima komunikacija i savremenim menadžerima proširile svojuticaj na svet. Korporacije koje su do sada bile fokusirane na

1 Svetska banka – World bank (WB)2 Međunarodni monetarni fond – International Monetary Fund (IMF)3 Svetska trgovinska organizacija – World Trade Organisation (WTO)4 Opšti sporazum o carinama i trgovini – General Agreement on tarifs and Trade (GATT)


lokalna tržišta proširile su svoj obim poslovanja i postalemeđunarodne, odnosno globalne kompanije. Glavne karakteristikeovih kompanija su njihova ogromna veličina i činjenica da oneposluju u zemljama širom sveta, ali iz matične kompanije. Onepredstavljaju glavnu snagu brze globalizacije svetske trgovine iinvesticija. Ove korporacije su poznate kao multinacionalne (MNK)ili transnacionalne korporacije (TNK). MNK posluju globalno saciljem da smanje svoje troškove proizvodnje i ostvare što većeprofite. Treba pomenuti činjenicu da se skoro trećina ukupnemeđunarodne trgovine odvija samo između filijala ovih velikihmultinacionalnih korporacija.

Proces globalizacije je uticao i na promenu međunarodnogekonomskog ambijenta. Tokom osamdesetih i devedesetih godinaSAD su predstavljale vodeću ekonomsku silu čiji je udeo usvetskom bruto domaćem proizvodu (BDP) u 1990. godini iznosio26,78%. Zahvaljujući brojnim tehnološkim i drugim inovacijama kaoi rastu produktivnosti, udeo SAD u ukupnom svetskom autputu jekonstantan, pa 2010. godine njegov udeo u svetskom BDP-u iznosi26,3%. Radi poređenja, udeo Kine u svetskom BDP-u je najveći u2010. godini i iznosi svega 7,43%. Osim SAD-a, ostale razvijenezemlje imaju veoma mali udeo u svetskom autputu.

Međutim, kada je u pitanju trgovina, Kina u sve većoj meriprestiže SAD i postaje lider na svetskom tržištu. U 2002. godiniSAD su predstavljale vodećeg uvoznika i izvoznika u svetu.Karakteristično je da se u prvih pet zemalja po veličini uvoza iizvoza u 2002. godini nalaze samo razvijene zemlje. Već u 2004.godini Kina zauzima 3. mesto i postaje jedan od svetskihtrgovinskih lidera. Ispred Kine se nalaze SAD i Nemačka.Najnoviji podaci za 2010. godinu ukazuju na dobru ekonomskupoziciju Kine koja se nalazi na prvom mestu po ukupnom izvozu dokse SAD nalaze na prvom mestu kada je u pitanju svetski uvoz.


U odnosu na razvijene zemlje, Kina za sada izdvaja malo nainvesticije. U 2010. godini ulazni investicioni tokovi Kine suiznosili 107 milijardi USD, a izlazni 68 milijardi USD. Iakopostoji trend rasta investicija, SAD i dalje predstavljajuvodećeg investitora na svetu. U 2010. godini u SAD je uloženo 329milijardi USD, a kao investitor SAD je uložila u druge zemlje oko228 milijardi USD. Posmatrajući zemlje kao investitore, i drugerazvijene zemlje kao što su Francuska i Nemačka su na vodećimpozicijama u odnosu na Kinu. Međutim, kao zemlja primalacinvesticija Kina je na drugom mestu, odmah posle SAD-a.

Iako SAD i dalje predstavlja najveću ekonomsku silu nasvetu, njena pozicija je počela da se menja u korist Kine.Međunarodni ekonomski ambijent koji je u poslednjih nekolikodecenija bio pod uticajem razvijenih zemalja kao što su SAD,Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Japan počinje da se menjapod uticajem ZUR, naročito Kine. Tome u prilog ide podatak da je2010. godine Kina druga najveća ekonomija na svetu (posle SAD),najveći svetski izvoznik, drugi po veličini svetski uvoznik iprimalac SDI i zemlja sa najvećim deviznim rezervama na svetu.


2. MEĐUNARODNA TRGOVINA

Proces globalizacije kao i međunarodna trgovina su obeležilidrugu polovinu XX veka doprinoseći sve većoj integracijiekonomija širom sveta i stvaranju svetskog tržišta. Jačanjumeđuzavisnosti u svetskoj ekonomiji doprinela je i liberalizacijameđunarodnih trgovinskih tokova, kao i smanjenje trgovinskihbarijera i opadanje transportnih troškova, zahvaljujući razvojutransportne infrastrukture. Kako bi se proces liberalizacijerealizovao, nastao je Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT)koji je omogućio postepeno smanjenje trgovinskih barijera.Stvaranjem Svetske trgovinske organizacije 1995. godine, procesliberalizacije i svetske trgovine je dodatno ubrzan.

Jedna od ključnih promena koje su primetne usled procesaglobalizacije jeste promena međunarodnog konkurentskog ambijenta.Nakon Drugog svetskog rata dolazi do izmene rasporeda moći iuticaja koje pojedine zemlje imaju na globalnom nivou.

Prvo treba pomenuti da su u skladu sa procesomliberalizacije i stvaranjem jedinstvenog tržišta od velikogznačaja nadnacionalne institucije koje su već pomenute: Svetskabanka, Međunarodni monetarni fond i Svetska trgovinskaorganizacija, koje obuhvataju najvažnije oblasti transakcija usvetu. Takođe, ove svetske institucije oslikavaju raspored


tehnološke i finansijske moći u svetu, gde se može videti darazvijene zemlje poput SAD, Evropske Unije (EU) i Japana imajuveliki uticaj nad ekonomskim i političkim događajima širom sveta.

Iako nakon Drugog svetskog rata razvijene zemlje i daljenajviše utiču na oblikovanje ekonomskog ambijenta, na scenustupaju industrijske zemlje Azije, čime polako počinje da semenja konkurentski ambijent. Novoindustrijalozovane zemlje, odkojih najviše pažnje privlače takozvani Azijski tigrovi, polakopočinju da predstavljaju konkurenciju razvijenim zemljama. Ovinovi učesnici na globalnom tržištu koriste prednosti u troškovimaproizvodnje na odabranim tržištima i koriste sofisticiranetehnologije kako bi formirali nove proizvode i na taj način stičukomparativne prednosti na tržištima na kojima se pojavljuju.( Popovčić-Avrić S., Vidas-Bubanja M., 2009, str. 82)

Osim promena u konkurentskom ambijentu dolazi i do promena iu samoj strukturi svetske trgovine. Treba istaknuti da u uslovimalibaralizacije, globalizacije i tehnološkog razvoja, nakon Drugogsvetskog rata svetska trgovina počinje brže da raste i da po svomobimu i vrednosti zamenjuje svetsku proizvodnju. Osim što jesvetska trgovina sada zastupljenija, usled liberalizacijemeđunarodnih trgovinskih tokova dolazi do stukturnih promenasvetske trgovine pa su sada zastupljeniji sofisticiranijiproizvodi, odnosno proizvodi visoke tehnohlogije.

Za trgovinu je značajno istaknuti da dolazi do pomeranja sarobnog ka sektoru usluga koji postaje dominantan deo svetsketrgovine. To se može videti i u tabeli iz koje se vidi daprocentualno komercijalne usluge brže rastu u odnosu na robu.Izuzetak je 2009. godina gde dolazi do pada stope rasta dobara ikomercijalnih usluga usled svetske ekonomske krize (2007) kojase proširila na celi svet.


Tabela 1: Dinamika svetskog izvoza dobara i komercijalnih uslugau periodu 2000 - 2009.

Vrednost u mlrd

USD Godišnja stopa rasta u % 2008. 2000-2008. 2007. 2008. 2009.

Dobra 15717 12 16 15 -23Komercijalne usluge 3780 12 20 13 -12

Izvor: STO, preuzeto iz publikacije: “International Trade Statistics 2009”, str. 8 istr. 9, “International Trade Statistics 2010”, str. 9 i str. 10

Tokom devedesetih godina javlja se i pojava koja je poznatakao ‘novi regionalizam’ koji objedinjuje zemlje različitogstepena razvoja. Ovaj talas regionalizacije je zahvatio regionekao što su Evropa, severna Amerika i istočna Azija. Tako suformirane grupacije kao što su NAFTA, AFTA i Zona slobodnetrgovine. Sve je češća pojava intraregionalne trgovine i saradnjeu ukupnom robnom izvozu pojedinih regiona ali i na agregatnomnivou svetskog robnog izvoza. Prema podacima STO, rastintraregionalnih u odnosu na interregionalne trgovinske tokove jezabeležen u regionima severne Amerike, latinske Amerike i Azijedok je u zapadnoj Evropi više izrežena interregionalna trgovina.Ovakav razvoj trgovine je veoma značajan zbog mogućnostitransfera tehnologije kao i rasta obima trgovine na svetskomnivou. ( Popovčić-Avrić S., Vidas-Bubanja M., 2009, str. 97 i98).


3. OPŠTI PREGLED SVETSKE TRGOVINE IPROIZVODNJE U PERIODU 2000 - 2010.

U odnosu na prošlu deceniju svetska trgovina i proizvodnja u2000. godini beleže veliki rast. Treba istaknuti da je u perioduod druge polovine prošlog i početkom ovog veka zabeleženintezivan rast svetske trgovine u odnosu na svetsku proizvodnju.Ovaj impresivan rast svetske trgovine jeste jedan od ključnihfaktora koji su obeležili savremena kretanja na svetskom tržištu.

U 2000. godini je zabeležen ekonomski rast u većini zemaljana svetu. Međutim, ekonomski rast nije bio isti u svim regionima.Severna Amerika i Azija su postigle samo blagi rast u odnosu naprethodnu godinu (1999) u kojoj je ekonomski rast u ovimregionima bio čak iznad svetskog proseka za tu godinu. Sličnerezultate u 2000. godini je postigla i zapadna Evropa čiji jeekonomski rast dostigao skromnih 3,4%, što predstavlja najvećirast u poslednjoj deceniji za ovaj region. Sa druge strane, veomadobre razultate su postigle južna Amerika i Rusija. Na kraju,domaća proizvodnja u Africi je dostigla 3% u ovoj godini (2000)što je veoma nisko u poređenju sa ostalim ZUR.


ZUR su u 2000. godini doprinele povećanju svetskeproizvodnje i trgovine. Iz tabele se može videti da je u ovimzemljama u 2000. godini došlo do rasta BDP-a za oko 2 % u odnosuna 1999. godinu. Takođe je primetan i rast izvoza i uvoza koji u2000. godini znatno premašuje vrednost domaćeg BDP-a. Kaorezultat povećane trgovine u ZUR, raste njihov udeo u svetskojtrgovini. Ovaj trend je prisutan još od 1986. godine, saizuzetkom 1998. kada je došlo do Azijske finansijske krize. ZURkoje se izdvajaju po većem udelu u svetskoj trgovini jesu Kina,Meksiko i zemlje istočne Azije.

Tabela 2: Rast trgovine i proizvodnje u ZUR, 1990-2000.

ZUR Svet1999

.2000

. 1990-2000.1990-2000.

GDP 3 5.2 4.5 2.8Izvoz dobara – vrednost 9.5 24 9 6Uvoz dobara – vrednost 4 21 8 6Izvoz dobara –obim 7 15 9 7

Uvoz dobara – obim 4.515.5 8 7

Izvor: STO, preuzeto iz publikacije: “International Trade Statistics 2000”, “Overview” ,str. 3

U 2001. godini dolazi do recesije i usporavanja rastasvetske proizvodnje i trgovine. Nakon što je dostigla vrednost od11% u 2000. godini, svetska trgovina je u 2001. godini pala za1,5 %. Takođe je interesantno da je rast svetske trgovine bionegativan u 2001. godini, što se poslednji put desilo 1982.godine. Kao uzrok ovakvom razvoju događaja navodi se padvrednosti akcija internet kompanija u industrijskim zemljama izemljama istočne Azije. Kriza internet kompanija (Dot.Com Bubble) jepočela još 2000. godine kada je došlo i do smanjenja profita


kompanija, a vrhunac je “Dot.Com Bubble” iz 2000. godine dostiglanaredne godine kada se naglo smanjuje potrošnja i tražnja zaproizvodima IT industrije. Slabija tražnja za ovim proizvodimanaročito je pogodila zemlje koje su se bavile proizvodnjom iizvozom proizvoda informacione tehnologije. Tako je IstočnojAziji došlo do recesije po prvi put u poslednjih trideset godina.

Tabela 3: Rast volumena svetskog izvoza i proizvodnje,1990-2001.

1990-2001.1998

. 1999. 2000. 2001.Svetska trgovina 5.5 4.5 4.5 11 -1.5Svetska proizvodnja 2 2 3 4.5 -1

Izvor: STO, preuzeto iz publikacije: “International Trade Statistics”, više brojeva

Svetska trgovina u narednoj 2002. godini počinje polako dase oporavlja. Prosečna godišnja stopa rasta svetske trgovinerobom iznosi 3 %. Ovom oporavku je doprinela velika tražnja zauvozom u određenim zemljama kao što su Azija, Amerika i zemlje utranziciji (ZUT). Kao glavne odlike svetske trgovine u 2002.godini ističu se smanjenje izvoza i povećanje uvoza SAD-a što jedovelo do deficita tekućeg računa u ovoj zemlji, zatim ekspanzijatrgovine Kine koja je između 2000. i 2002. godine uvećala svojuvoz i izvoz za 30%. U ovoj 2002. godini Kina je postala jedan odnajvećih trgovinskih partnera u svetu. Ovakav razvoj događajauticaće na promenu u regionalnim trgovinskim tokovima u sledećoj2003. godini. U 2004. godini Kina beleži izvanredne ekonomskerezultate, sada već drugu godinu za redom. Procenjuje se daekonomski rast Kine u 2004. godini iznosi 9,5 %.

Usporen svetski ekonomski rast koji je nastao kao posledicasmanjene ekonomske aktivnosti Evrope, SAD-a i pojedinih tržišta urazvoju je zabeležen u 2005. godini, što je dovelo do usporavanja


rasta svetske trgovine i proizvodnje. Rezultati u sledećoj 2006.godini su malo pozitivniji i zabeležen je oporavak, odnosnopovećanje volumena svetske trgovine, najvećim delom zahvaljujućiizvozu iz Evrope (zabeležen je porast sa 3 % na 7 %). Izvoz seuvećao i u SAD i dostigao je vrednost od 11 %, dok je Kinaostvarila još bolje rezultate kada je u pitanju trgovina, odnosnoostvareno je povećanje od 22 %.

U 2007. godini dolazi do usporavanja trgovine zbog smanjenetražnje od strane razvijenih zemalja kao što su SAD, Evropa iJapan. Ako posmatramo volumen svetske trgovine vidimo da jevrednost pala sa 8,5 (2006.) na 6% (2007.) u periodu od godinudana .

Slika 1: Obim svetskog izvoza i BDP-a, 2000-2007.

Izvor: STO, preuzeto iz publikacije: “International Trade Statistics 2008”, str. 1


Ako posmatramo period od 2000-2007. godine može se zapazitida svetski izvoz brže raste u odnosu na svetski BDP. Izuzetak je2001. godina kada je zabeležen negativan rast trgovine usledkrize internet kompanija koja je dostigla vrhunac te godine.

U 2007. godini Kina dostiže trgovinski suficit od 262milijarde dolara. Oko 45% ovog suficita je stvoreno zahvaljujućitrgovini sa Azijom, dok izvoz Kine u Evropu i Severnu Amerikuiznosi oko 21%.

Sledeća 2008. godina je značajna zbog finansijske krize iz2007. koja će postati globalna kriza sa ozbiljnim posledicama poglobalnu ekonomiju. Sve do septembra 2008. godine međunarodnatrgovina beleži brzi rast, dok krajem godine počinju da seosećaju efekti finansijske krize. Iako se ova kriza proširila nasve zemlje širom sveta, jačina krize je ipak varirala zavisno odekonomije zemlje. Najveći pad trgovine od 16% zabeležen je uEvropi (četvrti kvartal 2008. u poređenju sa istim periodom 2007.godine). U Aziji se izvoz smanjio za 5% a u Severnoj Americi za8%.

Kada poredimo podatke iz 2008. i prvog kvartala 2009. godinemože se primetiti da dolazi do još većeg pada izvoza u različitimregionima sveta. Taj pad je bio naveći u zemljama Afrike isrednjeg istoka, a razlog tome jeste svetska ekonomska kriza kaoi pad cena robe. U Aziji takođe vidimo veliki pad trgovine koji uprvom kvartalu 2009. godine dostiže vrednost od 29%. U ovojzemlji najviše je bila pogođena automobilska industrija koja jedoživela pad od 48%. Kada posmatramo svetsku trgovinu, vidi se dase vrednost svetskog izvoza smanjila za oko 30%.


Slika 2: Kvartalna procentualna promena svetskog izvoza poregionima, 2008 – 2009.

Izvor: STO, Preuzeto iz publikacije: ”International Trade Statistics 2009”, str.3

Do kraja 2009. godine svetski izvoz opada za 12% dok sesvetski BDP smanjio za samo 2,4%. Razlozi za ovakav razvojdogađaja jesu smanjena i nedovoljna tražnja, opadanje cena roba iuticaj ekonomske krize na globalnu ekonomiju kao i ograničenpristup kreditima.

Tabela 4: Vodeće zemlje u svetskoj trgovini, 2009.

Izvoz Uvoz

Rang 2009. VrednostRang 2009.

Vrednost

1 Kina 1202 1 SAD 16052 Nemačka 1126 2 Kina 10063 SAD 1056 3 Nemačka 938

Izvor: STO, preuzeto iz publikacije: “International Trade Statistics 2010”, str.13

Značajno je da je u 2009. godini Kina postala vodeći svetskiizvoznik, dok Nemačka zauzima drugo, a SAD tek treće mesto usvetu. Iako se može primetiti da je SAD najveći svetski uvoznik,Kina postepeno povećava svoj udeo u svetskom uvozu. Uvoz u Kinuse povećao sa 6,9% koliko je iznosio u 2008. godini na 7,9% u2009. godini pri čemu je Kina po udelu svetskog uvoza samo izaSAD-a.


4. SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I GLOBALIZACIJA

Svetska ekononska kriza iz 2007. godine koja se takođesmatra za najgoru finansijsku krizu do sada je dovela do propastivelikih finansijskih institucija, zatim do neophodnostispašavanja banaka od strane domaćih vlasti kao i do velikog padaakcija na tržištima širom sveta.

U SAD je zbog niske kamatne stope došlo do ubrzanog razvojatržišta nekretnina. Zbog velikog priliva jeftinog novca izinostranstva, banke u SAD imale su višak sredstava koje suplasirale kako bi ostvarile profit. Na hipotekarnom tržištu supostojale dve vrste hipotekarnih kredita: primarni hipotekarnikrediti koji su se odobravali poveriocima koji su bili kreditnosposobni i sub-primarni hipotekarni krediti koji su se odobravalipoveriocima koji nisu bili kreditno sposobni. Usled ponude sub-primarnih hipotekarnih kredita raste tražnja za tom vrstomkredita, a zbog njihove ograničene ponude dolazi i do rasta cenanekretnina u SAD. Problem se javio u onom trenutku kada veći brojpoverioca nije bio u stanju da otplaćuje hipotekarni kredit. Takosu banke u svom vlasnistvu imale sve veći broj nekretnina, što jepredstavljalo problem. U trenutku kada je tržišna vrednostnekretnina postala mnogo manja od njene realne vrednosti, banke


su postale nelikvidne i taj problem je prerastao u finansijskukrizu u SAD-u koja se ubrzo prenela u Evropu i ostale zemlješirom sveta.

Zbog procesa globalizacije koji je omogućilo transferkapitala između zemalja, MNK i finansijskih institucija, kriza seiz SAD-a veoma brzo proširila na ostatak sveta. Tržišta koja suprvo bila izložena udaru jesu tržišta u Evropi i Aziji jer jeveliki broj investitora iz ovih zemalja bio prisutan nafinansijskim tržištima SAD-a. Zbog sada loše aktive, bankrotiralesu mnoge banke širom sveta.

Iako se kriza prvo javila u finansijskom sektoru, zbogglobalne povezanosti zemalja dolazi do prelivanja i širenja krizei na realni sektor. Širenje krize se može objasniti manjkomraspoloživog kapitala i rigoroznijim uslovima zaduživanja(povećanje kamatnih stopa, kraći rokovi otplate kredita irigoroznija selekcija kompanija kojima se daju krediti). Prvoposkupljuju bankarski krediti usled čega rastu troškovi mnogihkompanija. Još jedna posledica krize jeste gubitak poverenja ubankarski, odnosno finansijski sektor. Usled smanjenja obimakreditiranja smanjuje se i potrošnja što za posledicu imasmanjenje ukupne agregatne tražnje. Preduzeća smanjujuproizodnju, a usled smanjene prodaje kompanije su prinuđene daotpuštaju radnike pa dolazi do povećanja stope nezaposlenosti.Veliki broj malih i srednjih preduzeća je bankrotirao zbognemogućnosti vraćanja dugova bankama i lošeg poslovanja uuslovima krize.

Ukratko, poslednja finansijska kriza za posledicu ima padproizvodnje, usporavanje poslovnog ciklusa kompanija, smanjenjeizvoza i usporavanje privrednog rasta.


Slika 3: Pregled i projekcije rasta privredne aktivnosti MMF-a unajrazvijenijim ekonomijama sveta i svetskoj ekonomiji

Izvor: MMF, preuzeto iz publikacije: “World Economic Outlook”, 22. April 2009.

Svetska finansijska kriza je dovela do usporavanja privredneaktivnosti širom sveta u 2008. godini i 2009. godini. U 2010.godini zemlje polako počinju da se oporavljaju od krize, mada jetaj oporavak prilično neizbalansiran. U razvijenim zemljamatržišta se oporavljaju veoma sporo, zbog jačine recesije. U ZURoporavak je mnogo izraženiji. Sve u svemu, oporavak privrede naglobalnom nivou u 2011. godini je ostvario vrednost od 4,3%, kaošto je i bilo očekivano. Međutim, ovaj oporavak zavisi od mnogofaktora kao što su razna ekonomska dešavanja kako u razvijenimtako i u ZUR.

5 WEO projekcije – World Economic Outlook Projections


5. FINANSIJE, TRGOVINA I INVESTICIJE

SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA

5.1. FINANSIJE

Iz podataka predstavljenih u Tabeli 5. vidimo da se BDP poglavi stanovnika konastantno povećava u periodu 2000 – 2008.godine. Međutim, realni BDP ukazuje na činjenicu da je poslednjihgodina rast BDP-a veoma usporen. Najveći rast je zabeležen 2000.godine a najniži 2008., kada rast BDP-a iznosi samo 0.4%. To jeverovatno bilo i za očekivati, s obzirom da je 2008. godina kadasu se osetile posledice poslednje finansijske krize. Nivoinflacije u Americi je konstantno na niskom nivou, a rastinflacije se primećuje u periodu 2005 – 2006. i u 2008. godinikada je inflacija najveća i iznosi 3,8%. Stopa nezaposlenosti uposlednjih 10 godina ne prelazi stopu od 6% ( koliko je iznosilai u 2003. godini), a rast se i u ovom slučaju primećujeposlednjih godina, zbog recesije koju je donela poslednjafinansijska kriza (2007). Posmatrajući trgovinske bilanse, SADimaju problema sa konstantnim deficitom bilansa roba koji sepovećava i 2008. godine beleži vrednost od 865 milijardi USD. Sadruge strane, postoji suficit u bilansu usluga što znači da suSAD veći izvoznici usluga nego uvoznici. Suficit u trgovinskom


bilansu uslugama je najveći u 2008. godini i iznosi 144 milijardeUSD.

Tabela 5: Statistički podaci za Sjedinjene Američke Države, 2000– 2008.

(vrednost u mlrd USD)

Indikatori 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

GDP per capita34574

35871

36765

38143

40267

42494

44630

46434

47186

Rast realnog GDP-a 3.7 1.1 1.8 2.5 3.6 3.1 2.7 2.1 0.4Rast vrednosti u primarnom sektoru 12.7 -7.5 -2.9 11.6 2.8 16.1

-10.4 3.1 /

Rast vrednosti industrije 4 -4.1 0.8 1.1 4.7 -0.1 2.9 0 /Rast vrednosti usluga 3.5 2.6 1.5 2.8 3.3 3.9 3.1 2.8 /

Trgovinski bilans – roba -477

-449.1 -509 -581 -707 -828 -882 -854 -864

Trgovinski bilans - usluge 75 64 61 54 62 76 87 130 144Inflacija (promena u %) / 2.8 1.6 2.3 2.7 3.4 3.2 2.9 3.8Nezaposlenost (promena u %) 4 4.7 5.8 6 5.5 5.1 4.6 4.6 5.8

Izvor: Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj(OECD), preuzeto izpublikacije: “Country Statistical Profile 2009”

Tabela 6: Razvijene ekonomije: realni BDP, potrošačke cene,tekući račun i nezaposlenost,

2009 – 2011.

Realni BDPPotrošačke

cene Tekući račun Nezaposlenost

Projekci

je Projekci

je Projekci

je Projekci

je200

9.201

0.2011

.200

9.201

0.201

1.200

9.201

0.201

1.200

9.201

0.201

1.


Razvijene zemlje

-3.2 2.7 2.2 0.1 1.4 1.3

-0.3

-0.3

-0.1 8 8.3 8.2

SAD-

2.6 2.6 2.3-

0.3 1.4 1-

2.7-

3.2-

2.6 9.3 9.7 9.6

EU-

4.1 1.7 1.5 0.3 1.6 1.5-

0.6 0.2 0.5 9.410.

1 10

Japan-

5.2 2.8 1.5-

1.4 -1-

0.3 2.8 3.1 2.3 5.1 5.1 5Velika Britanija

-4.9 1.7 2 2.1 3.1 2.5

-1.1

-2.2 -2 7.5 7.9 7.4

Kanada-

2.5 3.1 2.7 0.3 1.8 2-

2.8-

2.8-

2.7 8.3 8 7.5Izvor: MMF, preuzeto iz publikacije: “World Economic Outlook(WEO) – Recovery, Risk, and

Rebalancing” ; Oktobar 2010, str. 89.

Ekonomija SAD-a u 2009. godini se veoma sporo oporavlja.Realni BDP doživljava negativan rast. Projekcije rasta realnogBDP-a su ohrabrujuće – prognozira se da se BDP rasti po stopi od2.6% u 2010. godini i 2.3% u 2011. godini, što se i ostvarilo.Očekuje se da se stopa nezaposlenosti i dalje biti visoka dok ćeinflacija ostati na niskom nivou, u 2010. godini 1.4% a u 2011.godini 1%.


5.2. TRGOVINA

Rast globalnog autputa i međunarodne trgovine je zabeležen u2000. godini. Posmatrajući podatke za SAD vidimo da jeprocentualni godišnji rast izvoza dobara iznosio 13% a uvoza čak19%. Trgovina komercijalnim uslugama takođe se povećava, ali tajrast je nešto sporiji u poređenju sa trgovinom dobrima.

Tabela 7: Uvoz i izvoz dobara, SAD, perod 2000 -2006.(izraženo u %)

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

SAD Uvoz 19 -6 2 9 17 14 11Izvoz 13 -6 -5 4 13 10 15


Tabela 8: Uvoz i izvoz komercijalnih usluga, SAD, period 2000 – 2006. (izraženo u %)

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006.

SAD Uvoz 16 -7 2 8 14 9 9Izvoz 9 -3 1 5 11 10 10


U 2001. godini je zabeleženo smanjenje uvoza i izvoza umnogim regionima što je posledica slabije ekonomske aktivnosti usvetu kao i pada vrednosti međunarodne trgovine. U regionuseverne Amerike i u SAD-u došlo je do smanjenja vrednosti uvoza iizvoza za 6%. Trgovina komercijalnim uslugama u svetu je u 2001.


godini stagnirala, a razlog tome jeste smanjena trgovina uslugamau SAD. Uvoz komercijalnih usluga u SAD je opao za 7% dok je izvozopao za 3%. Smanjena ekonomska aktivnost je posledica događajakoji su pogodili Ameriku 11. Septembra 2001. godine, nakon čegasu brojna osiguranja morala biti isplaćena u veoma kratkomperiodu zbog mnogih ekonomskih gubitaka koji su usledili.

U 2002. godini ekonomska situacija se neznatno popravlja. USAD-u jača tražnja za uvozom dobara pa se može primetiti rastuvoza za 2%, što je pozitivno u odnosu na 2001. godinu. Izvoz jei dalje negativan i u ovoj 2002. godini je opao za 5%. Uvoz iizvoz komercijalnih usluga beleže solidan oporavak, pa uvozraste za 2% a izvoz za 1% u 2002. godini (prethodne godine suvrednosti bile negativne, zbog slabijih ekonomskih aktivnosti).Kolaps industrije informacionih i komunikacionih tehnolologija jeimao negativan efekat na zemlje koje su se u velikoj meri bavileizvozom tih proizvoda, a u te zemlje se ubraja i Amerika. Uodnosu na Aziju, Evropu i ZUT, oporavak SAD-a i regiona severneAmerike je neznatan (slika 4).

Slika 4: Svetska trgovina po regionima, 2002. (godišnjaprocentualna promena)



U 2003. godini rast trgovine je malo stabilniji zahvaljujućisve većoj tražnji u SAD-u i istočnoj Aziji. Međutim, u svetu idalje postoji neravnoteža između male štednje koja već mnogogodina dovodi do deficita tekućeg računa SAD i Azije u kojoj jesituacija potpuno drugačija. Ove godine trgovinskom deficitu uSAD je doprinelo i povećanje cena ulja. Značajan boljitak jezabeležen u trgovini dobrima, pa se vidi rast vrednosti izvozakoji je u prethodnoj 2002. godini bio neznatan (svega 2%). Uvozrobe u 2003. godini u SAD je dostigao rast od 9%. Sa slike 5. semože videti da od 90-tih godina pa sve do 2003. raste udeo Kine uukupnom uvozu u SAD.

Slika 5: Udeo Kine i drugih zemalja u Aziji u uvozu u SAD, 1990-2003.


Posmatrajući procentualni rast uvoza i izvoza komercijalnihusluga u 2003. godini, može se primetiti rast od 5 i 8 procenata.

U 2004. godini je zabeležen značajan ekonomski rast što možepozitivno da utiče na ekspanziju međunarodne trgovine. Jačaekonomska aktivnost je zabeležena u severnoj i centralnojAmerici, a od ZUR posebno se ističu Kina i Indija. I ove godineseverna Amerika pa i SAD su neznatno uticale na porast svetskogBDP-a i svetske trgovine. Veoma značajno za SAD i severnu Amerikuu poslednjih nekoliko godina jeste širenje izvoza u Aziju,naročito na područje Kine. Međutim, u 2004. godini najveći udeo


izvoza SAD-a i dalje ide u Japan, gde je udeo izvoza SAD-a oko 7%u odnosu na ukupni izvoz SAD-a.

Tabela 9: Trgovina SAD-a po određenim regionima, 2001 –2003.

Izvoz

Region2001

.2002

.2003

.

Severna Amerika

Godišnja %promena -7 -2 3

Udeo22.5

23.3

23.5

JapanGodišnja %promena -12 -11 1Udeo 7.9 7.4 7.2

KinaGodišnja %promena 18 15 29Udeo 2.6 3.2 3.9


U sledećoj 2005. godini uočava se usporavanje svetskogekonomskog rasta, uglavnom zbog slabije ekonomske aktivnosti urazvijenim zemljama kao što su Evropa, SAD ali i u ZUR.Usporavanje ekonomske aktivnosti u Americi i povećavanjetrgovinskog deficita se može objasniti povećanjem cena goriva.Izvoz iz SAD-a koji je u prethodne dve godine značajno uticao nasvetsku trgovinu, u 2005. godini raste za samo 6%. U ovoj godinije po prvi put u dužem periodu izvoz iz Amerike imao većuvrednost od uvoza.

U 2007. godini SAD su se nalazile na trećem mestu u svetukada se govori o izvozu robe (vrednost izvoza iznosi 1162milijarde USD), a najveći su svetski uvoznik sa vrednošću uvozaod 2020 milijarde USD. Kada su u pitanju komercijalne usluge, uovoj godini SAD su zauzele vodeće mesto u uvozu i izvozu.


Iako je 2008. godina značajna zbog finansijske krize koja ćeu sledećih nekoliko godina dovesti svet u veliku recesiju, efektiu svetu pa i u SAD se ne osećaju sve do poslednjeg kvartala ugodini. U poređenju sa prethodnom 2007. godinom, može se uočitimanji porast izvoza komercialnih usluga (10%). U poređenju saprethodnom godinom u kojoj su SAD ostvarivale dobre rezultate ibile vodeći uvoznik i izvoznik, u ovoj 2008. godini situacija semalo menja. Iako su i dalje vodeći uvoznici sa udelom od 13.2% uukupnom svetskom izvozu, SAD su po izvozu sada treća zemlja nasvetu. Ispred Amerike se u 2008. godini nalaze Kina, a zatim iNemačka.

U 2009. godini se u velikoj meri osećaju efekti krize pa iuvoz i izvoz SAD-a drastično opadaju; uvoz se smanjuje za 26% aizvoz za 18%. Veliki pad u trgovini u 2009. godini je posledicaslabe tražnje na svetskom nivou, padu cena roba, ograničenompristupu kredita kao i smanjenom trgovanju u oblasti finansija.Uprkos efektima krize, iz tabele 7. može se videti da je Kinapovećala udeo u uvozu robe u SAD. Trend rasta se može primetiti utoku poslednje decenije, a udeo Kine u ukupnom uvozu u SAD u2009. godini iznosi oko 19% (u prošloj 2008. godini udeo u uvozuje iznosio oko 16%).

Tabela 10: Trgovina SAD-a po regionima, 2007 – 2009.

Izvoz Uvoz

Region 2007

.2008

.2009

.2007

.2008

.2009

.

SevernaAmerika

Godišnja %promena 6 7 -19 5 5 -27

Udeo33.2

32.1

31.7

26.3

25.8

25.4

EU Godišnja %promena 15 11 -19 7 4 -24

Udeo 21. 21. 20. 18. 17. 17.


3 1 9 1 4 9

Kina

Godišnja %promena 18 11 0 11 5 -13

Udeo 5.6 5.4 6.616.8

16.4

19.3


U 2009.godini se u velikoj meri osećaju efekti krize pa iuvoz i izvoz SAD-a drastično opadaju; uvoz se smanjuje za 26%, aizvoz za 18%. Veliki pad u trgovini u ovoj godini je posledicaslabe tražnje na svetskom nivou, padu cena roba, ograničenompristupu kredita kao i smanjenom trgovnju u oblasti finansija.

Oporavak je vidan u 2010. godini kada se uvoz i izvoz SAD-aznačajno povećavaju. U procentima rast uvoza u 2010. godini jeiznosio 23% a izvoza 21%, što se može videti da je velika promenau odnosu na prethodnu 2009. godinu.

Tabela 11: Uvoz i izvoz robe, SAD, perod 2008 -2010. (izraženo u% i milijardama USD)

Vrednost

2008. 2009. 2010. 2010.Uvoz 7 -26 23 1968Izvoz 12 -18 21 1278


Trgovina uslugama u 2010. godini beleži porast, mada jeoporavak kao i ukupna vrednost uvoza i izvoza komercijalnihusluga mnogo manje zastupljena u SAD-u nego trgovina dobrima.Nakon što je u 2009. godini procentualno vrednost uvoza i izvozaznačajno pala u odnosu na prethodnu 2008. godinu, u 2010. godinije zabeležen oporavak, pa je procentualna godišnja promena zauvoz iznosila 7, a za izvoz 8%.

Tabela 12: Uvoz i izvoz komercijalnih usluga, SAD, period 2008 –2010. (izraženo u % i milijardama USD)


Vredno

st 2008. 2009. 2010. 2010.Uvoz 9 -8 7 358Izvoz 10 -7 8 515


5.3. INVESTICIJE

SAD je zemlja koja je među prvima postala vodeći investitorna međunarodnom nivou. Ova zemlja i velike TNK koje posluju naameričkom tržištu su iskoristile SDI kako bi proširile svojeposlovanje po svetu osnivanjem i otvaranjem filijala u drugomdržavama. Kada posmatramo investicione tokove SAD-a, može seprimetiti da postoji velika prisutnost u svetskim investicionimtokovima, posmatrano iz ugla zemlje kao investitora i zemlje kaodomaćina investicija. Ovaj veliki uticaj SAD-a u svetskiminvesticionim tokovima je prisutan od devedesetih godina, samalim oscilacijama.

Od devedesetih godina XX veka SAD predstavljaju vodećeginvestitora u svetu sa izlaznim investicionim tokovima od 95,7milijardi dolara u 1997. godini. Do 2000. godine u sve većoj merije zastupljena Velika Britanija koja u 2000. godini zauzimapoziciju vodećeg investitora u svetu kada ulaže 233 milijardedolara. U 2000. godini SAD je predstavljala vodeću zemlju kada jeu pitanju broj primljenih investicija, čija je vrednost u tojgodini iznosila 314 milijardi USD. Već od sledeće 2003. godineSAD opet postaju zemlja koja najviše ulaže i čija se vrednostinvesticija uvećava sve do 2008. godine, sa izuzetkom 2005. U2009. godini u maloj meri se smanjuju investicije SAD-a, ali sobzirom da je ovo period recesije, može se reći da SAD ostvarujuznačajne rezultate. Udeo SAD-a u ukupnim izlaznim tokovima usvetu u 2009. godini iznosi 24%, odnosno 283 milijarde USD.


Tabela 13: Izlazni investicioni tokovi zemalja, 1999 – 2010.

Region 1999.2000

.2001

.2002

.2003

.2004

.2005

.2006

.2007

.2008

.2009

.2010

.

Svet 10921187 721 596 612 813 779

1323

1996

1910

1170

1323

Razvijene zemlje 1014

1084 658 548 570 686 646

1087

1692

1541 851 935

Evropska Unija 724 806 429 351 337 335 556 640

1142 906 370 407

Francuska 127 177 86 49 57 57 116 121 225 155 103 84Nemačka 109 56 37 9 3 2 46 95 167 77 78 105Velika Britanija 201 233 59 35 55 95 101 87 266 161 44 11Kanada 17 45 36 26 21 43 34 39 54 80 42 38SAD 209 143 125 115 152 222 -12 222 314 308 283 329Kina 2 1 7 3 2 2 11 21 22 52 56 68

Izvor: UNCTAD6, preuzeto iz publikacije: “World Investment Report”, više brojeva

Kada su u pitanju ulazni investicioni tokovi, SAD je zemljakoja uglavnom prima najviše investicija, posmatrano u periodu od1999 – 2010. Početkom tog perioda, 1999. godine SAD sa 28%učestvuju u ukupnim svetskim ulaznim investicionim tokovima.Početkom 2000. godine zapažen je trend opadanja SAD-a kao zemljeprimaoca investicija. Najnižu tačku je dostigla 2003. godine kadaje u SAD uloženo samo 30 milijardi USD (svega 5% u ukupnimulaznim investicionim tokovima u svetu). Od razvijenih zemljanajviše investicija u 2003. godini je primila Francuska – 47milijardi USD. Međutim, zemlja koja je u svetu primila najvišeinvesticija je Kina koja postaje sve atraktivnija destinacijainvestitorima za ulaganje. 2003. godine Kina je primila 54milijarde USD. U periodu od 2003 – 2008. godine u SAD je primetanrast investicija (sa izuzetkom 2005. godine kada je došlo do padainvesticija), pa je 2008. godine SAD primila 306 milijardi USD,učestvovajući u svetskim ulaznim investicionim tokovima sa 17,5%.

6 United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD) – Konferencija Ujedinjenih Nacija za trgovinu i razvoj


Ovde se primećuje da je čak i u godini krize (2008) SAD jedna odretkih zemalja koja je ostala primamvljiva investitorima zaulaganje, i u odnosu na prošlu 2007. godinu privukla je višeinvesticija. Još jedna zemlja koja je uspela da privučeinvesticije u 2008. godini jeste ZUT, Kina, koja je uspela daostvari priliv investicija od 108 milijardi USD (u odnosu na 83mlrd USD ostvarenih u 2007. godini). S obzirom da u svetu i daljevlada recesija, i u ovoj zemlji se smanjuju ulaganja pa u 2009.godini se investicije prepolovljavaju (dolazi do pada sa 306 na153 mlrd USD), a situacija se malo popravlja u sledećoj, 2010.godini.

Tabela 14: Ulazni investicioni tokovi u periodu 1999 – 2010.

Region1999

.200

0.200

1.200

2.200

3.200

4.200

5.200

6.200

7.200

8.200

9.201

0.

Svet1087

1388 817 679 560 711 916

1411

1833

1744

1185

1244

Razvijene zemlje 828

1108 571 490 367 396 542 940

1247 965 603 602

Evropska Unija 479 671 357 374 295 214 422 562 804 488 346 305Francuska 46 43 50 49 47 31 64 78 158 64 34 34Nemačka 56 198 21 36 13 -15 33 55 51 4 38 46Velika Britanija 88 119 53 28 14 56 165 148 234 91 71 46Kanada 25 67 27 21 6 2 34 63 109 57 21 23SAD 283 314 159 63 30 122 99 237 233 306 153 228Kina 40 41 47 53 54 61 72 73 83 108 95 107

Izvor: UNCTAD, preuzeto iz publikacije: “World Investment Report”, više brojeva

Veliku ulogu u korišćenju investicija imaju TNK čija uloga umeđunarodnoj trgovini i svetskom tržištu sve više raste. TNKvelikim delom mogu da utiču i na povećanje trgovine i povećanjezaposlenosti u zemljama u kojima posluju. Matične kompanije TNKse uglavnom nalaze u razvijenim zemljama. Među prvih 100 TNK,dvadesetak kompanija sedište ima na teritoriji SAD. Njih desetakulaze čak u prvih dvadeset najvećih TNK prema veličini aktive. Na


prvom mestu se nalazi General Electric sa ukupnom aktivom čija sevrednost procenjuje na 795 miliona USD, pri čemu se polovina teaktive nalazi u inostranstvu. Još neke od američkih kompanijakoje su u velikoj meri nosioci investicija jesu ExxonMobil, FordMotor CompanyConocoPhilips, Chevnon Corporation, Procter & Gamble, Nestle,General Motors.

Investiciona ulaganja na teritoriji SAD su u većem brojubila zastupljena kao greenfield investicije, što se može videti izsledeće dve tabele. Broj greenfield investicija je jedino u 2007.godini bio ispod tri hiljade, pa se može pretpostaviti da iako jetrenutno SAD i dalje u nestabilnoj ekonomskoj situaciji, ona idalje primamljiva brojnim investitorima širom sveta.

Tabela 15: Broj i vrednost greenfield investicija u SAD, 2005-2010.

(vrednost izražena u milionima USD)

Vrijednost

Broj SDI

2005. 152 27072006. 154 30352007. 129 27782008. 229 35632009. 153 30142010. 132 3140


U poslednjih desetak godina merdžeri i akvizicije (M&A)predstavljaju popularnu meru investiranja u inostranstvo, poredstranih direktnih (greenfield) investicija.

U poslednjih nekoliko godina najveći broj ostvarenih M&Aje bio u 2007. godini. Od tada pa sve do danas, zbog recesije iusporene ekonomske aktivnosti, broj zaključenih ugovora sekonstantno smanjuje. Najniža vrednost M&A je ostvarena u 2009.


godini kada je neto vrednost kupovine iznosila svega 24 milionaUSD.

Tabela 16: Broj i vrednost prekograničnih M&A od strane SAD-a,2005 – Maj 2011.,

(neto kupovina u milionima USD)

Neto kupovina

Broj zaključenihugovora

2005. 86 8972006. 118 10632007. 180 12412008. 70 10852009. 24 5822010. 86 8792011. 43 382

Izvor:UNCTAD, preuzeto iz publikacije: “World Investment Report”, više brojeva

6. FINANSIJE, TRGOVINA I INVESTICIJE UOKVIRU KINE

6.1. FINANSIJE

Kina može da se pohvali visokim rastom BDP-a u poslednjihdesetak godina. Početkom 2000. godina rast BDP-a je iznosio 8.4%i dostigao je rast od 14% u 2007. godini. U sledećih nekolikogodina rast realnog BDP-a je nešto manji, što se može objasnitiekonomskom recesijom koja još od finansijske krize (2007. godina)


vlada u svetu. S obzirom da je Kina zemlja u razvoju, ovakvestope rasta nisu neuobičajene – iako razvijene zemlje trenutnoimaju niske stope rasta BDP-a, u prošlosti (kada je njihov razvojbio ubrzan) stope rasta su bile mnogo više.

Iz podataka predstavljenih za nezaposlenost u Kini može seprimetiti da u posednjih 10 godina nije bilo značajnijih promena.Nezaposlenost u Kini se u proseku kretala po stopi od oko 4%.Najniža stopa nezaposlenosti od 3.1% je zabeležena 2000. godinea najviša u 2009. godini.

Tabela 17: Statistički podaci za Kinu, 2000 – 2010.

Indikatori2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

2011.

Rast realnog BDP-a 8.4 8.3 9.110.1

10.1

11.3

12.7

14.2 9.6 9.1

10.3 9.6

Nezaposlenost (promena u %) 3.1 3.6 4 4.3 4.2 4.2 4.1 4 4.2 4.3 4.2 4.1

Izvor: Preuzeto sa sajta: www.uschina.org

Tabela 18: Uvoz, izvoz i trgovinski bilans, Kina, 2000 – 2010.( u milijardama USD)

Izvoz UvozTrgovinskibilans

2010. 1578 1393 1852009. 1202 1003 1992008. 1428 1131 2972007. 1218 956 2622006. 969 791 1782005. 762 660 1022004. 593 561 322003. 438 413 252002. 326 295 312001. 266 244 222000. 249 225 24

Izvor: Federacija američkih naučnika (FAS), preuzeto iz publikacije: “China’sEconomic Conditions”, 2011, str. 11

http://www.uschina.org/


Kina je u poslednjoj deceniji postala jedna od vodećihtrgovinskih zemalja u svetu. Na početku ove decenije ukupan iznosizvoza Kine je iznosio 249 milijardi USD i do 2010. godine seuvećao do vrednosti od 1578 milijardi USD. Primećuje se da jetrgovinski bilans pozitivan, odnosno Kina ostvaruje suficite utrgovini sa drugim zemljama. Najveći suficit je ostvaren 2008.

godine u vrednosti od 297 milijardi USD. Kina je poslednji putimala deficit u trgovinskom bilansu 1985. godine u vrednosti od15 milijardi USD.


6.2. TRGOVINA

Od 1979. godine kada postaje otvorena privreda, Kina jepovećavala svoj udeo u međunarodnoj trgovini. Osamdesetih godinaučešće u trgovini se postepeno povećavalo jer je Kina imalabrojne restrikcije na izvoz i uvoz proizvoda koje je smanjila.Devedesetih godina Kina postaje član STO i sprovodi trgovinskereforme. Od tada Kina zauzima sve veće učešće u međunarodnojtrgovini, postajući sve zastupljenija destinacija za ulaganjeinvesticija ali i sve zastupljeniji izvoznik u svetu.

Od 1979. godine prosečna stopa rasta izvoza i uvoza Kine jeiznosila 15%, dok je u svetu ta stopa iznosila oko 7%. Ovakvomrazvoju događaja je doprinela otvorenost kineske privrede ismanjenje brojnih trgovinskih barijera kao i priliv SDI.

Slika 6: Kina i rast međunarodne trgovine, 1970 – 2002.


Izvor: MMF, preuzeto iz publikacije: “China’s Growth and Integration into worldeconomy”, str. 5

U svetu je brži ekonomski oporavak zabeležen 2000. godine,što se može primetiti i u slučaju Kine. U odnosu na perioddevedesetih godina, posebno 1999. godine kada uvoz i pogotovoizvoz procentualno malo rastu, u 2000. godini su ostvareniznačajni rezultati. Procentualni rast izvoza iznosi 28, dok rastuvoza iznosi 36%. Prema svetskom trgovinskom izveštaju7, u 2000.godini celi region Azije je u odnosu na druge razvijene regione usvetu ostvario rekordni rast izvoza i uvoza. Od zemalja koje senalaze u ovom regionu, Kina je jedna od zemalja koja je ostvarilaizuzetan rast od 10% godišnje u periodu od 1990 - 2000.Posmatrajući podatke o trgovini uslugama, u 2000. godini jeostvaren rast, ali ne tako značajan i veliki ako uporedimo sarastom uvoza i izvoza dobara.

Tabela 19: Uvoz i izvoz dobara, Kina, 1999 – 2006.

1990-

00.1999.

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

Izvoz 15 6 28 7 22 35 35 28 27Uvoz 15 18 36 8 21 40 36 18 20


7 WTO, International trade statistics, 2001, p. 1


Tabela 20: Uvoz i izvoz komercijalnih usluga, Kina, 1999 – 2006.

1990-

00.1999.

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

Izvoz 18 10 15 9 20 18 34 19 24Uvoz 24 17 16 9 18 19 31 16 21


U 2001. godini je zapažena slabija ekonomska aktivnost štose može videti i po rastu uvoza i izvoza u svim regionima sveta.Rast izvoza roba u Kini je značajno opao na 7%, a rast izvozausluga na 9%. Loša ekonomska situacija u svetu u 2001. godini semože objasniti krizom internet kompanija (Dot-Com kriza) ivelikim padom tražnje za kompjuterima i drugom računarskomopremom.

Kina u 2002. godini nastavlja da ostvaruje jako dobrerezultate. Rast uvoza i izvoza roba i komercijalnih usluga u ovojgodini iznosi oko 20%. Od devedesetih godina Kina beležiizvanredne rezultate u trgovini. U periodu 2000-2002. ostvaren jerast od 30%, a u 2002. godini Kina je rengirana kao četvrti poveličini izvoznik u svetu kada je ostvarila 325 milijardi USD.Ispred Kine se nalaze EU, SAD i Japan.

Tabela 21: Vodeći svetski izvoznici robe, 2002.

Izvoz

2002. Vrednost1 EU 9392 USA 6933 Japan 4164 Kina 325

Izvor: STO, preuzeto iz publikacije: “World Trade Report 2003”, str. 69

U 2003. godini Kina ostvaruje nešto veći uvoz od izvoza(procentualni rast izvoza iznosi 35, a uvoza 40%). Kina u ovojgodini postaje najveće tržište u Aziji za izvoznike iz Azije iEvrope. Kina je postala najveći uvoznik u Japanu a drugi po redu


kada je u pitanju EU. Kina ima veliki udeo u izvozutelekomunikacione i kancelarijeske opreme, kao i u izvozu odeće.Taj udeo se kreće od 13 pa do 23 procenta8.

U 2005. godini u svetu je smanjen ekonomski rast. Taj trendje primetan i u Kini, mada su dobri rezultati i dalje prisutni. U2005. godini Kina je ostvarila rast izvoza od 28%, nešto manje uodnosu na 2004. godinu. Lošiji rezultati su primetni kada seposmatra uvoz u Kinu, koji je opao za 18% u odnosu na 2004.godinu.

U sledećih par godina, sve do 2007. godine Kina će imatidobre rezultate i ostvarivati rast u uvozu i izvozu dobara ikomercijalnih usluga. U 2008. godini se osećaju efektifinansijske krize (2007) pa se i u Kini usporava rast izvoza iuvoza roba i komercijalnih usluga.

Tabela 22: Uvoz i izvoz dobara, Kina, 2006 – 2010.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

Izvoz 27 26 17 -16 31Uvoz 20 21 18 -11 39


Posmatrajući uvoz i izvoz komercijlalnih usluga, vidi se daje rast izvoza usporen u 2008. godini i iznosi 20%. Međutim,izvoz komercijalnih usluga iz Kine je u 2008. godini imaovrednost od 136,4 milijarde USD čime je Kina postala treći poveličini izvoznik na svetu.

Tabela 23: Uvoz i izvoz komercijalnih usluga, Kina, 2006 – 2010.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

8 Izvor: WTO, International trade statistics, 2004, p. 1


Izvoz 24 33 20

-12 32

Uvoz 21 29 22 0 22


Kao posledica finansijske krize iz 2007. godine, svet jezahvatila recesija u 2009. godini. Izvoz Kine na svetskom nivouopada za 12%, a smanjuje se i svetski BDP po stopi od 2.4%9.

U 2009. godini Kina ostvaruje negativan rast izvoza i uvozarobe. Izvoz ima negativan rast od 16% dok uvoz ima negativan rastod 11%. Uprkos tim činjenicama Kina je postala najveći izvoznik usvetu ostvarujući vrednost izvoza od 1202 milijarde USD, i drugipo redu uvoznik sa vrednosću od 1006 milijarde USD.

Tabela 24: Vodeći svetski uvoznici i izvoznici robe, 2008. i2009. godina (u milijardama USD)

Izvoz Uvoz

2008. 2009. Vrednost u 2009. 2008. 2009. Vrednost u 2009.

1Nemačk

a Kina 1202 SAD SAD 1605

2 KinaNemačk

a 1126Nemačk

a Kina 1006

3 SAD SAD 1056 KinaNemačk

a 938

9 Izvor: WTO, International trade statistics, World trade developments (Highlights), p. 4


Izvor: STO, preuzeto iz publikacije: “International Trade Statistics 2009, World Trade Developments”, str. 12, “International Trade Statistics 2010, World Trade Developments”,str. 13

Nakon što je svet zahvatila recesija u 2009. godini, u 2010.godini zapažen je rast međunarodne trgovine. Nakon što je Kina u2009. godini ostvarila negativan rast uvoza i izvoza, sledećegodine su ostvareni izvanredni rezultati. Izvoz je dostigao rastod 28%, a uvoz rast od 22 %. Trgovinski suficit Kine u 2010.godini iznosi 183 milijarde USD. S obzirom da je trgovinskisuficit u 2008. godini bio 300 milijardi USD, a u 2009. 196milijardi USD, u 2010. godini suficit Kine je značajno opao.

Tabela 25: BDP i trgovina po regionima, 2008 – 2010. (godišnja %promena)

BDP Izvoz Uvoz

2008. 2009. 2010. 2008. 2009.2010

. 2008. 2009.2010

.

Svet 1.4 -2.4 3.6 2.2 -1214.5 2.2

-12.8

13.5

USA 0 -2.6 2.8 5.8 -1415.4 -3.7

-16.4

14.8

EU 0.5 -4.2 1.8 0-

14.511.4 -0.9 -14 9

Kina 9.6 9.1 10.3 8.5-

10.528.4 4 3 22

Japan -1.2 -6.3 3.9 2.2-

24.827.5 -1 -12 10


U 2010. godini mnogo bolje rezultate su ostvarile manjerazvijene zemlje kao što su Kina i Japan nego razvijene zemlje.Radi poređenja, SAD su ostvarile rast izvoza od svega 15%, dok jeEU imala još manji rast izvoza od 11.4%. EU je 2010. godinezabeležila trgovinski deficit od 190 milijardi USD.

Po rastu BDP-a koji je u 2010. godini iznosio 10.3%, Kinase takođe ističe. Razvijene zemlje su imale veoma mali rast BDP-


a. Rast BDP-a SAD-a iznosi svega 2.8%, a EU 1.8%. Međutim, zarazvijene zemlje nizak rast BDP-a nije neuobičajena pojava jer suove zemlje u prošlosti imale visoke stope rasta, dok nisudostigle određeni stepen razvoja.

6.3. INVESTICIJE

U skladu sa razvojem Kine kao značajne ekonomske sile nasvetu, javlja se i potreba za investicijama. Kada posmatamovrednost investicija koje ulaze u zemlju u periodu 1999 – 2010.godine, može se zapaziti trend rasta. Jedini pad investicija jezabeležen u 2009. godini, kada u celom svetu vlada recesija. Utoj 2009. godini ulazni investicioni tokovi za Kinu iznose 95miliona USD, u odnosu na 108 miliona USD koliko je iznosilavrednost investicija u prethodnoj, 2008. godini. Iz ovih podatakase može izvući zaključak da je Kina jako privlačna zemlja zastrane investitore, i da čak u uslovima recesije u svetu postojiinteresovanje za strana ulaganja u ovu zemlju. Upoređujućipodatke sa ostalim ZUR, primećuje se da je Kina najatraktivnijadestinacija za ulaganja. Japan u 2010. godini ima negativnuvrednost ulaznih investicionih tokova dok je Indija privuklasvega 25 miliona USD u prošloj godini.

Tabela 26: Ulazni investicioni tokovi u periodu 1999 – 2010.

Region1999

.200

0.200

1.200

2.200

3.200

4.200

5.200

6.200

7.200

8.200

9.201

0.Svet 108 138 817 679 560 711 916 141 183 174 118 124


7 8 1 3 4 5 4Razvijene zemlje 828

1108 571 490 367 396 542 940

1247 965 603 602

Evropska Unija 479 671 357 374 295 214 422 562 804 488 346 305Kina 40 41 47 53 54 61 72 73 83 108 95 107SAD 283 314 159 63 30 122 99 237 233 306 153 228Japan / / / / / / / / / 24 12 -1Indija / / / / / / / / / 42 36 25

Izvor: UNCTAD, preuzeto iz publikacije: “World Investment Report 2004”, str. 367 –371, “World Investment Report 2006”, str. 299 – 301, “World Investment Report 2011”, str.

187 – 189.

Na početku 2000. godine izlazni investicioni tokovi Kine suprilično mali. Te godine Kina je kao zemlja investitor uložilasvega 1 milion USD. Situacija se popravlja nedavno, odnosno 2005.godine kada izlazni investicioni tokovi prelaze na dvocifrenuvrednost (u 2005. godini vrednost izlaznih investicionih tokovaje 11 miliona USD). U 2010. godini vrednost je znatno veća negošto je bila na početku decenije i iznosi 68 miliona USD. U odnosuna ostale razvijene zemlje, Kina jako malo ulaže za sada.Međutim, u odnosu na druge ZUR kao što je Indija (svega 14miliona USD uloženih u 2010. godini), može se reći da Kina imazadovoljavajuće rezultate. Japan je na početku posmatranogperioda ulagao više, ali posednjih godina Kina po vrednostiinvesticija je skoro jednaka sa Japanom. U 2010. godini Kina poprvi put ima veće izlazne investicione tokove od Japana.

Tabela 27: Izlazni investicioni tokovi u periodu 1999 – 2010.

Region 1999.2000

.2001

.2002

.2003

.2004

.2005

.2006

.2007

.2008

.2009

.2010

.Svet 1092 118 721 596 612 813 779 132 199 191 117 132


7 3 6 0 0 3Razvijene zemlje 1014

1084 658 548 570 686 646

1087

1692

1541 851 935

Evropska Unija 724 806 429 351 337 335 556 640

1142 906 370 407

Kina 2 1 7 3 2 2 11 21 22 52 56 68SAD 209 143 125 115 152 222 -12 222 314 308 283 329Japan 23 32 38 32 29 31 46 50 73 128 74 56Indija / / / / / / / / / 19 16 14

Izvor: UNCTAD, preuzeto iz publikacija: “World Investment Report 2004”, str. 372 –374, “World Investment Report 2006”, str. 299 – 301, “World Investment Report 2011”, str.

187 - 189

Veliku ulogu u korišćenju investicija imaju TNK čija uloga umeđunarodnoj trgovini i svetskom tržištu sve više raste. TNKvelikim delom mogu da utiču i na povećanje trgovine i povećanjezaposlenosti u zemljama u kojima posluju. Iako se matičnekompanije TNK uglavnom nalaze u razvijenim zemljama, određenibroj TNK možemo naći i u ZUR. Na teritoriji Kine je osnovanodeset TNK koje po veličini aktive i obimu prodaje ulaze u prvih100 TNK u svetu po veličini aktive. CITIC Group po svojoj veličinije drugorangirana kompanija u svetu čija vrednost strane aktiveiznosi 43 miliona USD.

Ulaganja u Kinu su još uvek u najvećem obimu zastupljena kaogreenfield investicije. Najveća vrednost greenfield investicija jebila u 2008. godini i iznosila je 49 miliona USD. Najveći brojposlova je zaključen 2009. godine i taj broj iznosi 330. Iako jegreenfield investicija više zastupljena u Kini, iz tabele u kojojsu predstavljeni podaci o M&A vidimo da su po vrednosti uloženihinvesticija ove dve vrste ulaganja u poslednje dve godinepribližne vrednosti. U 2009. godini vredost greenfiled investicijaiznosi 28 miliona, a M&A 29 miliona USD.

Tabela 28: Broj i vrednost greenfield investicija u Kini, 2005-2010.

(vrednost izražena u milionima USD)


VrednostBrojSDI

2005. 10 1412006. 15 1292007. 30 2072008. 49 2612009. 28 3302010. 29 267

Izvor: UNCTAD, preuzeto iz publikacije: “World Investment Report 2011”, str. 208, str. 212

Jedan od trenutno atraktivnijih načina ulaganja koje zemljekoriste jeste M&A. Broj zaključenih ugovora u Kini kada su upitanju M&A se poslednjih godina konstantno uvećava. U 2005.godini sklopljeno je svega 45 ugovora vrednosti 4 miliona USD dokje 2010. godine broj sklopljenih ugovora skoro trostruko uvećansa ukupnom vrednošću od 29 miliona USD. Negativna vrednost netokupovine se javila u 2007. godini kada je celi svet pogodilasvetska finansijska kriza.

Tabela 29: Broj i vrednost prekograničnih M&A od strane Kine,2005 – Maj 2011.,

(neto kupovina u milionima USD)

Neto kupovina

Broj zaključenihugovora

2005. 4 452006. 12 382007. -2 612008. 38 692009. 21 972010. 29 1482011. 13 47

Izvor: UNCTAD, preuzeto iz publikacije: “World Investment Report 2011”, str. 197 istr. 201


7. EKONOMSKI ODNOSI IZMEĐU SAD I KINE

Ekonomski odnosi između Amerike i Kine su postaliintezivniji u poslednjih nekoliko godina. U sledećem delu bićepredstavljeno nekoliko podataka o trgovinskim odnosima između ovedve zemlje, nakon čega će određeni podaci biti kvantitativnopredstavljeni.

U 2003. godini Kina je postala treći po veličini trgovinskipartner SAD-u. Najveći trgovinski partner za SAD jeste Kanada, azatim sledi Meksiko, pa Kina. Za Kinu najveći trgovinski partner


jeste EU, a zatim SAD. Međutim, u poslednjih par godina najvećetrzište na koje Kina izvozi svoje proizvode jeste američkotržište.

Činjenica je da SAD konastantno imaju trgovinski deficit.Međutim, podatak koji može da predstavlja teškoću SAD-u jeste dasa Kinom ova zemlja ima najveći trgovinski deficit koji u 2010.godini iznosi 273 milijarde USD. Za razliku od Amerike, Kina imasuficit koji je u 2010. godini iznosio 183 milijarde USD.

Za Ameriku, Kina predstavlja sve prisutnijeg konkurenta kadasu u pitanju proizvodi visoke tehonologije. Za sada Kina uglavnomizvozi industrijske proizvode, i u tim sektorima SAD imaju inajveći deficit. SAD u Kinu uvoze proizvode visoke tehnologije iu tim sektorima ostvaruju trgovinski suficit.

Iz predstavljenih podataka u tabeli vidi se da je izvozdobara iz SAD-a u Kinu u 2010. godini iznosio 100 milijardi USD,što predstavlja rast od 42% u odnosu na vrednost izvoza u 2009.godini. U poslednjih desetak godina udeo izvoza SAD-a u Kinu sekonstantno povećava. Od 2007. godine Kina predstavlja treće poveličini tržište na koje SAD izvoze svoje proizvode. Značaj Kinekao trgovinskog partnera SAD-a može se prikazati i podatkom da jeizvoz iz SAD-a za Kinu opao za 2,6% u 2009. godini zbog globalnerecesije, dok je izvoz SAD-a u druge regione opao po mnogo višimstopama. Iz tabele se vidi da je u velikoj meri smanjen izvoz izSAD-a u Japan, Kanadu i Nemačku po stopama koje su više od 20%.

Tabela 30: Izvoz SAD u Kinu, 2001 – 2010. ( u milijardama USD)

200

1.200

2.200

3.200

4.200

5.200

6.200

7.200

8.200

9.201

0.Izvoz 19 22 28 34 42 55 65 71 70 100% promena

18.3

14.7

28.9

22.2

20.5 32 18 9.5

-2.6 32

Izvor : Preuzeto sa sajta: www.uschina.org; The us-china business council, reports, analysis &statistics


Tabela 31: Izvoz iz SAD-a prema glavnim trgovinskim partnerima (umilijardama USD)

Zemlja 2001. 2009. % promena 2008-2009.Kanada 163.7 204.7 -21.5Meksiko 101.5 129 -14.9Kina 19.2 69.6 -2.6Japan 57.6 51.2 -23.1Nemačka 30.1 43.2 -20.9

Izvor: Preuzeto sa sjata: www.usitc.gov; U.S. International Trade Commission DataWeb

Kina predstavlja značajnog uvoznika dobara na tržište SAD-a.Samo u 2010. godini vrednost uvoza je iznosila 365 milijardi USDšto predstavlja rast od 23% u odnosu na 2009. godinu. Iako je u2009. godini rast bio negativan, vrednost izvoza je bila priličnovisoka – čak 296 milijarde USD.

Tabela 32: Izvoz dobara Kine u SAD, 2001 – 2010.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

Uvoz 102 125 152 197 243 288 321 338 296 365% promena 2.2

22.4

21.7 29 24 18 12 5 -12 23

Izvor : Preuzeto sa sajta: www.uschina.org; The us-china business council,reports, analysis & statistics

Trgovina između Amerike i Kine se intezivirala nakon 1979.godine kada je Kina otvorila svoje granice i počela da se bavimeđunarodnom trgovinom. Na samom početku ukupna vrednost trgovineizmeđu Kine i SAD-a je iznosila svega 2 milijarde USD. U 2010.


godini vrednost trgovine između ovih zemalja iznosi 456 milijardiUSD.

Tabela 33: Trgovinski balans SAD-a, 2001 – 2010. (uvozi izvoz u Kinu)

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

Balans

-83

-103

-124

-162

-201

-232

-256

-366

-227

-273

Izvor: Preuzeto sa sjata: www.fpc.state.gov; publikacija: “China US Trade Issues”,Januar 2011, str. 2

Međutim, problem sa kojim se suočava SAD je rastućitrgovinski deficit koji ima u trgovini sa Kinom. Kina mnogo višeuvozi na američko tržište nego što SAD izvozi svoje proizvode natržište Kine. Taj deficit je porastao sa 83 milijarde USD kolikoje iznosio 2001. godine na 366 milijardi u 2008. godini. U 2010.godini deficit je nešto manji i iznosi 273 milijarde USD.

Još od devedesetih godina Kina može da se pohvali sakonstantnim trgovinskim suficitom. Posmatrajući podatke zaposlednjih 10 godina može se primetiti da je na početku periodaKina imala suficit od svega 22 milijarde USD koji je 2008. godinedostigao vrednost od skoro 300 milijardi USD. U sledeće dvegodine, s obzirom na period recesije koji vlada u svetu, u Kinise suficit smanjio pa je u 2010. godini iznosio 183 milijardeUSD.

Tabela 34: Trgovinski bilans Kine, 2001 – 2010.

2001.

2002.

2003.

2004.

2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

2010.

Balans

22.6

30.4

25.5

32.1

102

178

262

298

196

183

Izvor: Preuzeto sa sajta: www.fas.org; publikacija: “China’s Economic Conditions2011”, str. 11


Tokom osamdesetih i devedesetih godina Kina je uglavnomizvozila proizvode koji su bili radno intezivni kao što suigračke, obuća, odeća i drugi slični proizvodi. U poslednjihnekoliko godina Kina postaje tehnološki napredna zemlja pa semože primetiti da u njenom izvozu sada dominiraju proizvodivisoke tehnologije.

STRUKTURA TRGOVINE

Prema podacima iz tabele za period 2005 – 2009., SAD uKinu najviše izvoze žitarice, zatim otpadne materijale,poluprovodnike i druge elektronske delove, vazduhoplovne delove iproizvode i sintetičke proizvode.

Tabela 35: Struktura izvoza iz SAD u Kinu, 2005 – 2009.

Struktura izvoza SAD za Kinu (2005 – 2009.)1. Ulje i žitarice2. Otpadni materijali3. Poluprovodnici i druga električna oprema4. Oprema za vazdušni transport5. Sintetički proizvodi

Izvor: Preuzeto sa sajta: http://assets.opencrs.com/rpts/RL33536_20110107.pdf

Posmatrajući izvoz iz Kine na američko tržište, najviše jezastupljena kompjuterska oprema i komunikaciona oprema, zatimodeća i audio i video oprema.

Tabela 36: Struktura izvoza iz Kine u SAD, 2005 – 2009.

Struktura izvoza Kine za SAD(2005 – 2009.)


1. Kompjuterska oprema2. Industrijski proizvodi3. Komunikaciona oprema4. Odeća5. Audio i video oprema

Izvor: Preuzeto sa sajta: http://assets.opencrs.com/rpts/RL33536_20110107.pdf

Na osnovu do sada predstavljenih podataka, može sezaključiti da u poslednjih pet godina Kina u SAD uvozi tehnološkinaprednije proizvode dok SAD na kinesko tržište u većoj meriuvoze prehrambene proizvode i poluproizvode. U 2009. godini SADje ostvarila deficit u trgovini proizvodima visoke tehnologije saKinom u iznosu od 72 milijarde USD. Velika pažnja se obraća nasve veći izvoz proizvoda visoke tehnologije iz Kine koja ćeusloviti povećanu konkurentnost na tržištu proizvoda visoketehnologije.

INVESTICIJE

SDI su još na početku devedesetih godina bile od velikogznačaja za Kinu jer se pomoću SDI povećala produktivnost iostvaren je brži ekonomski rast. Broj greenfield investicija u2010. godini u Kini je 267 sa ukupnom vrednošću od 29 milijardiUSD. SAD je u tom periodu ostvarila mnogo veći broj poslova, čak3140 sa ukupnom vrednosću od 132 milijarde USD. U 2009. godiniSAD su i dalje destinacija koja prima najveći broj SDI, dok Kinazauzima drugo mjesto.

Iz tabele se vidi da Kina u mnogo manjoj meri investira uSAD. Tek 2008. godine investirano je 368 miliona USD. U 2008.


godini Kina je bila rangirana kao trideseti po veličini izvor SDIza SAD. Investicioni tokovi SAD-a prema Kini su mnogo veći. U2008. godini uloženo je oko 15 milijardi USD.

Tabela 37: Investicioni tokovi Kine i SAD-a, 2002 – 2008.(izraženo u milionima USD)

2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.IZ Kine ka SAD-u -120 -62 150 146 315 137 368Iz SAD-a kaKini 875 1273 4499 1955 4226 5331 15726


STRUKTURA INVESTICIJA

Investicije su od velikog značaja za ekonomske odnose izmeđuSAD i Kine. Na američkom tržištu Kina je u velikoj merizastupljena kao investitor u državne obveznice SAD-a, a u mnogomanjoj meri investira u obliku SDI, kao što je već navedeno.

Kina je veoma značajna za SAD kao investitor u američkedržavne obveznice. U periodu od juna 2002. do juna 2009. godineudeo Kine u investiranju u državne obveznice SAD se uvećao sa3,9% na 15% što je postavilo Kinu kao najvećeg stranoginvestitora u američke državne obveznice.

Tabela 38: Kina kao investitor u državne obveznice SAD-a, 2003 –2009. i Oktobar 2010.(u milijardama USD)

2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009.Oktobar

2010.Kina 159 223 310 397 478 727 895 907Izvor: Preuzeto sa sajta: http://assets.opencrs.com/rpts/RL33536_20110107.pdf


U najvećem obimu Kina investira u kratkoročne i dugoročneameričke državne obveznice. Kina je uvećala svoje investicije sa159 milijardi USD (2003) na 895 milijardi USD (2009) za samosedam godina. Do oktobra 2010. godine investicije Kine uameričke državne obveznice su dostigle vrednost od 970 milijardiUSD. Od spetembra 2008. godine Kina predstavlja najvećeginvestitora u državne obveznice SAD-a.

Na ovaj način SAD u velikoj meri finansiraju svoj budžetskideficit i zadržavaju niske kamatne stope. Zahvaljujući velikiminvesticijama Kine u američke državne obveznice, SAD se oporavilaod recesije koju je prouzrokovala finansijska kriza iz 2007.godine. Može se zaključiti da SAD zavise od stranih investitorakoji će ulagati u državne obveznice, a razlog tome jeste veliki ikonstantan budžetski deficit.


ZAKLJUČAK

Ekonomski odnosi između Amerike i Kine su se značajnopromenili u poslednje tri decenije tj. počeli su da se razvijajukada je Kina postala otvorena privreda i počela da učestvuje usvetskim trgovinskim i investicionim tokovima. Ukupna vrednosttrgovine između ove dve zemlje se povećala sa 2 milijarde USD u1979. godini na 459 milijardi USD u prethodnoj 2010. godini. Kinaje trenutno jedan od najvećih trgovinskih partnera SjedinjenimAmeričkim Državama i najveći uvoznik na američkom tržištu. Zbognaglog porasta kineskog uvoza na teritoriju SAD-a, Amerika imatrgovinski deficit koji je od 1990. godine do danas porastao sa10 milijardi na 273 milijarde USD.

Rast ekonomskih odnosa SAD-a i Kine je doneo koristi obemadržavama. Zahvaljujući velikom broju stanovnika i privredi kojase konstantno razvija, Kina je postala zemlja na čije tržišteAmerika izvozi sve više svojih proizvoda. Sa druge strane,američko tržište je atraktivno za Kinu pa se uveliko izvozebrojni industrijski proizvodi povoljnih cena što privlačiameričke kupce.

Analizirajući ekonomije Kine i Sjedinjenih Američkih Država,došla sam do nekoliko zaključaka. Prvo, ekonomija Kine je uposlednjih 30 godina ostvarila izuzetan napredak, i u oblastitrgovine i investicija može da parira mnogim razvijenim zemljama.Drugo, ekonomski rast Kine je uticao i na trgovinu SAD-apostajući značajan trgovinski partner. Treće, po određenimekonomskim indikatorima Kina predstavlja vodeću ekonomsku silu nasvetu.


Na kraju zaključujem da su najnoviji ekonomski odnosi izmeđuSAD-a i Kine veoma kompleksni i da su ove dve zemlje ekonomskizavisne jedna od druge. Međutim, SAD i dalje predstavljaju jednuod vodećih zemalja na svetu koja je u mnogim oblastimarazvijenija i naprednija od Kine. Ako Kina nastavi svoj razvoj iprisutnost u svetskoj trgovini i investicijama možda će uskorijoj budućnosti moći da ugrozi vodeću poziciju SAD-a u svetu,što za sada to nije slučaj.

LITERATURA:

Jeremić, Z. (2010) Finansijska tržišta. Beograd. UniverzitetSingidunum.

Pelević, B. (2003) Uvod u međunarodnu ekonomiju. Beograd,Ekonomski fakultet

Popović – Avrić, S. i Vidas – Bubanja, M. (2009) Međunarodnaekonomija. Beograd, Zavod za udžbenike, Fakultet zaekonomiju, finansije i administraciju.

Salvatore, D. (2009) Međunarodna Ekonomija. Beograd, Centar zaizdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta.


http://www.oecd-ilibrary.org/economics/country-statistical-profile-united-states_20752288-table-usa

http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2010/02/pdf/text.pdf

http://www.imf.org/external/pubs/ft/op/232/op232.pdf

http://www.tradingeconomics.com/china/unemployment-rate

https://www.uschina.org/statistics/economy.html

https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/ch.html

http://fpc.state.gov/documents/organization/155009.pdf

http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL33534.pdf

http://www.fas.org/sgp/crs/row/RL33604.pdf

http://www.wto.org/english/res_e/statis_e/its_e.htm

http://www.wto.org/english/res_e/booksp_e/anrep_e/world_trade_report_2003_e.pdf

http://www.wto.org/english/res_e/booksp_e/anrep_e/world_trade_report11_e.pdf

http://www.unctad.org/en/docs/wir2004_en.pdf

http://www.unctad.org/en/docs/wir2006_en.pdf

http://www.unctad-docs.org/files/UNCTAD-WIR2011-Full-en.pdf

http://www.unctad.org/Templates/Page.asp?intItemID=1485&lang=1

http://assets.opencrs.com/rpts/RL33536_20110107.pdf

EKONOMSKI ODNOSI SAD-A I KINE -ZAVRŠNI RAD-

Documents

Transcript of EKONOMSKI ODNOSI SAD-A I KINE -ZAVRŠNI RAD-