Analiza finansijskih izveštaja - vps.ns.ac.rs · Na čela bilansiranja 4. Na čelo opreznosti -...

Analiza finansijskih izveštaja

Načela bilansiranja

� Pravila prikazivanja bilansa i procenjivanja (utvrñivanja vrednosti) bilansnih pozicija.

� Nastala pod uticajem računovodstvene teorije, teorije bilansa i pravni normi privrednog zakonodavstva.

� Rezultat suprotnost izmeñu pojedinih načela bilansiranja pri čemu postaji bitni cilj i svrha bilansa.


� 1. Načelo stalnosti (going concern principle) - neograničeno trajanje privrednog društva - permanentno periodično bilansiranje, radi polaganja računa,

ocenjivanja finansijskog položaja i finansijskog rezultata- procenjivanje po nabavnim vrednostima

� 2. Načelo zaštite poverilaca - garantna supstanca privrednog društva (sopstveni kapital, rezerve i

nerasporeñeni dobitak)- veća garantna susptanca veća zaštita poverilaca- oprez pri iskazivanju rezultata da ne bi došlo do smanjenja

garantne supstance (poveriocima odgovara niži finansijski rezultat u korist sopstvenog kapitala)


� 3. Načelo uzročnosti - pri obračunu periodičnog rezultata treba uključiti sve prihode i

rashode koji su nastali u obračunskom periodu (npr. po sistemu fakturisane realizacije uzimaju se svi prihodi bez obzira na momenat naplate i rashodi obračunati na bazi troškova u fakturisanoj realizaciji, bez obzira na momenat isplate; po sistemu naplaćene realizacije uzimaju se naplaćeni prihodi i troškovi sadržani u naplaćenoj realizaciji)

- primenjuje i kod alociranja troškova na nosioce (troškovi se dodeljuju onom nosiocu (učinku) koji ih je prouzrokovao),

- primenjuje i kod utvrñivanja nabavne cene (ZTN se dodeljuju onom osnovnom sredstvu, materijalu ili trgovačkoj robi koja je prouzrokovala te troškove).


� 4. Načelo opreznosti - odmeravanje (priznavanje) prihoda na niže (po nižim vrednostima) i

odmeravanje rashoda na više. - u suprotnosti sa načelom kontinuiteta (u slučajevima kada se

menjaju načini procenjivanja pojedinih bilansnih pozicija) - u suprotnosti sa načelom sa načelom istinitosti (bilans ne bi trebalo

da sadrži ni latentne rezerve niti skrivene gubitke).Ostvaruje se primenom sledećih (pod)načela:- Načelo realizacije– dobitak se ne može iskazati ako nije

verifikovan (potvrñen) na tržištu. Prihodi moraju biti potvrñeni putem realizacije proizvoda na tržištu. Od ovog načela odustaje se u slučajevima interne realizacije npr. izgradnje osnovnih sred.u sopstvenoj režiji.


- Načelo imapriteta – iskazivanje gubitaka iako oni nisu verifikovani na tržištu. Kod bilansiranja zaliha primenjuje se viša tržišna vrednost umesto nabavne vrednosti, a razlika se prebacuje na rashode, dok se kod fizički oštećenih ili zastarelih zaliha vrši procenjivanje zaliha po nižoj tržišnoj vrednosti, iako takve zalihe nisu tržišno verifikovane. Sa druge strane, priznaju se i obaveze koje stvarno nisu nastale, ali će nastati sa velikom verovatnoćom (npr. zatezne kamate).

- Načelo najniže vrednosti – procenjivanje imovinskih delova (zaliha i hartija od vrednosti) po nabavnoj ceni ili ceni koštanja ukoliko nisu niže od tržišnih cena, odnosno ako je tržišna cena niža od prethodne dve ona se koristi za procenu.Ovo načelo se ne odnosi na imovinske delove koji predstavljaju dugoročna ulaganja i osnovna sredstva, jer su namenjeni sopstvenoj upotrebi i stalno usklañivanje bi otežalo bilansiranje.


- Načelo dnevne vrednosti – bilansirana imovina odgovara vrednosti koja se može ostvariti njenom eventualnom prodajom.

- Načelo najviše vrednosti – odnosi se na obaveze i tranzitornu pasivu (unapred naplaćeni prihodi). Obaveze se bilansiraju u visini nominalne vrednosti, ali se bilansiraju i po višoj vrednosti u slučajevima kada postoji realna mogućnost da će se one povećati (np. ako se zna da će nastati troškovi servisiranja proizvoda može se iznos rezervisati)


5. Načelo finansijske pažnje- stvaranje latentnih rezervi, čime se smanjuje rizik od

budućih negativnih rezultata.

- u skladu je sa načelom opreznosti, ali je u suprotnosti sa načelom istinitosti


6. Načelo istinitosti - zahteva bilansiranje koje ne dozvoljava pojavu latentnih rezervi, niti

skrivenih gubitaka- relativna istinitost se ostvaruje ako se procenjivanje pojedinih

bilansnih pozicija bazira na objektivnim osnovama (primena načela opreznosti koja odgovara načelu istinitosti u relativnom smislu)

7. Načelo jasnosti - tačni i razumljivi nazivi bilansnih pozicija- izbegavanje prekomernog raščlanjavanja bilansnih pozicija, jer ono

otežava čitanje bilansa i zaključivanje o ostvarenom finansijskom i imovinskom položaju privrednog društva


8. Načelo povezanosti bilansa - vremenska uporedivost finansijskih rezultata- za poverioce nije važna samo trenutna visina garantne

supstance, već je važno da li se ista povećava ili smanjuje u nizu uzastopnih obračunskih perioda

- Ostvaruje se primenim sledećih (pod)načela:- Načelo identiteta bilansa– jednakost bilansa otvaranja jednog obračunskog perioda sa zaključnim bilansom prethodnog obračunskog perioda. Izuzetna odstupanja od pravila (denominacije, usvajanjenovog kontnog okvira, i sl.).


- Načelo kontinuiteta bilansa –vremenska povezanost više uzastopnih zaključnih bilansa.

Formalni kontinuitet zaključnih bilansa – bilansi se ne smeju razlikovati po spoljnoj formi (isti nazivi bilansnih pozicija, ista sadržina bilansnih pozicija i isti redosled upisivanja pozicija u bilans) i

Materijalni kontinuitet zaključnih bilansa – isti način procenjivanja bilansnih pozicija u nizu uzastopnih zaključnih bilansa.Cilj materijalnog kontinuiteta bilansa je vremenska uporedivost više uzastopnih finansijskih rezultata (dobijanje informacija o tendenciji rentabilnosti).


- Načelo podudarnosti bilansa – zbir periodičnih finansijskih rezultata treba da bude jednak totalnom finansijskom rezultatu koji se utvrñuje na kraju života privrednog društva.

Obezbeñuje se u situacijama kada je bilansiranje vršeno bez latentnih rezervi i skrivenih gubitaka.

Do nepodudarnosti zbira periodičnih finansijskih rezultata i totalnog rezultata neće doći ako poslednji zaključni bilans na osnovu kojeg se donosi odluka o likvidaciji sadrži latentne rezerve ili skrivene gubitke.


� Do podudarnosti dolazi u situacijama kada se periodični finansijski rezultat shvati i definiše kao deo neto dobitka akumuliranog za sopstveni kapital i ako uz to u toku života privrednog društva nije bilo uplata u korist i isplata na teret sopstvenog kapitala.

� U uslovima inflacije, do podudarnosti rezultata dolazi ako se sopstveni kapital u krajnjem likvidacionom bilansu umani za njegovo povećanje po osnovu pripisanih pozitivnih efekata revalorizacije, a potom izračuna totalni finansijski rezultat.

Osnova procenjivanja bilansnih pozicija

� Procenjivanje bilansnih pozicija znači utvrñivanje njihove vrednosti.

� Nabavna cena kao osnov procenjivanja –jednaka je zbiru fakturne vrednosti i svih direktnih izdataka vezanih sa konkretnom pojedinačnom nabavkom (ZTN). Interni transportni troškovi, troškovi lagerovanja i troškovi nabavne funkcije nisu uključeni u nabavnu cenu, već se tretiraju kao troškovi proizvodnje.

� Osnovna sredstva, alat i sitan inventar proizvedeni u sopstvenoj režiji, kao i zalihe nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i GP procenjuju se u visini cene koštanja, što se poisrovećuje sa nabavnom vrednošću.


� Dnevna cena kao osnov procenjivanja – tri shvatanja dnevne cene:

� Dnevna cena je vladajuća tržišna cena na dan bilansiranja;

� Dnevna cena je vladajuća nabavna cena na dan ponovne nabavke materijala i osnovnih sredstava koja se vrši radi zamene utrošenog materijala i dotrajalih osnovnih sredstava (ponovna nabavna cena) i

� Dnevna cena je vladajuća tržišna cena na dan prodaje.


� Likvidaciona cena kao osnov procenjivanja– tržišna cena imovinskih delova ili čitavog privrednog društva koje prestaje da postoji (likvidira se).

� Pojedinačne likvidacione cene su niže od vladajućih tržišnih cena, jer kupci znaju da se privredno društvo likvidira, kao i zbog toga što je cilj da se likvidacija završi što pre.

� Može se prodavati i celo privredno društvo, u slučaju da ono ima tržišnu perspektivu, ali je i tada vrednost likvidacione mase niža od vrednosti imovine iskazane u bilansu.


� Fer vrednost kao osnov procenjivanja– iznos novca za koji bi se imovinski delovi mogli razmeniti izmeñu dobro informisanih strana koje su voljne da izvrše razmenu.

� Procena fer vrednosti podrazumeva sprovoñenje odgovarajućih postupaka i procedura, kao i iskazivanje efekata procene.

� Efekti procene nekretnina i opreme se iskazuju kao revalorizacione rezerve u okviru kapitala ili kao obezvreñenje (ostali rashodi), dok se razlika kod obrtnih sredstava iskazuje kao prihod ili rashod po osnovu procene.

Procenjivanje bilansnih pozicija

� Početno priznavanje vrednosti (procenjivanje vrednosti) tumačeno je shodno MRS i MSFI.

� Neuplaćeni upisani kapital – iznosi upisanih, a neuplaćenih akcija se procenjuju po nominalnoj vrednosti.

� Nematerijalna imovina i goodwill – NU se priznaju samo kada je verovatno da će od tog ulaganja priticati buduće ekonomske koristi i kada je NV ulaganja pouzdano merljiva. Vrednuju se prema nabavnoj vrednostiili prema fer vrednosti. Goodwill je višak NV u odnosu na interes sticaoca po fer vrednosti stečenih sredstava i obaveza na dan transakcije razmene po osnovu poslovnih kombinacija.


� Nekretnine, postrojenja i oprema – materijalne stavke koje se drže za korišćenje u proizvodnji proizvoda ili pružanje usluga za koje se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda. Prema MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema se nakon početnog priznavanja po NV grañevinski objekti, postrojenja i oprema se vrednuju po sadašnjoj vrednosti(NV umanjena za izvršene otpise i gubitke po osnovu obezvreñenja) ili po osnovu fer vrednosti.

� Povećanje knjigovodstvene vrednosti evidentira se kao revalorizaciona rezerva, dok se smanjenje knjigovodstvene vrednosti evidentira kao rashod.


� Rezidualna vrednost OS je preostala vrednost, kada bi se sredstvo otuñilo na kraju svog korisnog veka trajanja.

� Prestanak priznavanja imovine vrši se prilikom otuñenja ili kada se od korišćenja više ne očekuju buduće ekonomske koristi.

� U nekretnine, postrojenja i opremu uključuju se: zemljište, šume, višegodišnji zasadi, osnovno stado, grañevinski objekti, investicione nekretnine, postrojenja i oprema u vlasništvu privrednog društva, postrojenja i oprema koji su uzeti na finansijski lizing, alat i inventar sa kalkulativnim otpisom i ostala OS.


� Investicione nekretnine – zemljište ili zgrade koje privrdno društvo drži radi ostvarenja prihoda od zakupnine i/ili porasta vrednosti nekretnine. Početno se priznaju u visini NVili cene koštanja.

� Investicione nekretnine prestaju da se priznaju prodajom ili povlačenjem iz upotrebe.

� Biološka sredstva – šume, višegodišnji zasadi, osnovno stado. Odmeravaju se po fer vrednosti(cena trgovanja na produktnoj berzi) umanjenoj za troškove prodaje. Ako se fer vrednost ne može pouzdano odmeriti procenjivanje se vrši po nabavnoj vrednosti.


� Lizing – sporazum kojim davalac lizinga prenosi na primaoca (korisnika) lizinga pravo korišćenja sredstava na odreñeni period u zamenu za plaćanje ili niz plaćanja.

� Finansijskim lizingomse na korisnika lizinga prenose svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom i on prouzrokuje povećanje troškova amortizacije i finansijskih rashoda.

� Poslovnim lizingomse ne prenose suštinski svi rizici i koristi povezani sa vlasništvom.

� Sredstva nabavljena na lizing se početno priznaju po nabavnoj vrednosti.


� Amortizacija – sistematska alokacija iznosa sredstava koji se amortizuju tokom njihovog korisnog veka trajanja.

� Stope i metode amortizacije utvrñuju se u skladu sa MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške.

� Razlikujemo: proporcionalni (linearni) metod, degresivni (metod opadajućih godišnjih kvota) i funkcionalni metod (metod očekivane koristi).

� Osnovica za obračun amortizacije je nabavna vrednostili revalorizovana nabavna vrednost.


� Dugoročni finansijski plasmani i potraživanja– učešća u kapitalu i druge HOV raspoložive za prodaju, dati krediti i zajmovi sa rokom dužim od godinu dana, dugoročne HOV koje se drže do dospeća, otkupljene sopstvene akcije i ostali dugoročni plasmani.

� Učešće u kapitaluse procenjuje u visini nominalne vrednostiili po tržišnoj vrednostiako je ona niža. Krediti se, takoñe, procenjuju u visini nominalne vrednosti.

� HOV, otkupljene sopstvene akcije i udelise procenjuju u visini nabavne vrednostiili tržišnoj vrednosti, ako je ona niža.

� Kratkoročna potraživanjase procenjuju po nominalnoj vrednosti.


� Zalihe – gotovi proizvodi, nedovršeni proizvodi, osnovni i pomoćni materijal, nabavljena dobra radi dalje prodaje (trgovačka roba) i zemljište i nekretnine koje se drže za dalju prodaju.

� Vrednuju se prema MRS 2 Zalihe.� Zalihe materijala, rezervnih delova, inventara sa

jednokratnim otpisom i robeprocenjuju se po nabavnoj vrednosti(fakturna vrednost uvećana za ZTN).

� Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvodaprocenjuju se po ceni koštanjaili po neto prodajnoj ceni, ako je ona niža.


� Gotovinski ekvivalenti i gotovina –Gotovinski ekvivalenti su HOV koje su neposredno unovčive i plemeniti metali.

� Hartije od vrednostise procenjuju po nabavnoj vrednosti, dok se plemeniti metaliprocenjuju po vrednosti izvedenoj iz cena plemenitih metala na svetskom tržištu.

� Hartije od vrednosti, depoziti po viñenju i gotovina u stranoj valuti procenjuju se po srednjem kursu strane valutena dan bilansa.

� Aktivna vremenska razgraničenja – obuhvataju unapred plaćene odnosno fakturisane troškove i prihode tekućeg perioda koji nisu mogli biti fakturisani.


� Kapital – sastoji se od osnovnog kapitala i kapitala zarañenog tokom veka poslovanja. Obuhvata: osnovni kapital, neuplaćeni upisani kapital, rezervni kapital, revalorizacione rezerve, nerealizovane dobitke i gubitke po osnovu HOV, nerasporeñeni neto dobitak ranijih ili tekuće godine, otkupljene sopstvene akacije i gubitak do visine kapitala.

� Osnovni kapitalse unosi u bilans u visini nominalne knjigovodstvene vrednosti.


� Dugoročna rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina – obaveze za pokriće troškova i rizika proisteklih iz prethodnog poslovanja koji će se pojaviti u narednim periodima.

� Razlikujemo rezervisanja za: troškove u garantnom roku po osnovu prodatih učinaka; troškove obnavljanja prirodnih bogatstava; zadržane kaucije i depozite; troškove restrukturiranja, naknade i druge beneficije zaposlenih i ostala rezervisanja za verovatne troškove.

� Neiskorišćena rezervisanja ukidaju se u korist ostalih prihoda.


� Obaveze – procenjuju se po nominalnoj vrednosti. � Obaveze u stranoj valutiprocenjuju se po srednjem kursu

strane valutena dan bilansa.� Zastarele obaveze ukidaju se u korist prihoda.� Pasivna vremenska razgraničenja – obuhvataju: unapred

obračunate troškove; obračunate prihode budućeg perioda; odložene prihode po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika; razgraničene troškove nabavke i donacije.

� Obaveze za PDV – obračunati PDV kupcima u iznosu koji nije kompenziran sa obračunatim PDV-om od dobavljača.


� Prihodi – “bruto priliv ekonomskih koristi tokom datog perioda koji nastaje iz redovnih aktivnosti preduzeća, pri čemu taj priliv rezultira povećanjem kapitala koji predstavlja porast po osnovu doprinosa učesnika u kapitalu.”

� Poslovni prihodi– prihodi od: prodaje robe i učinaka umanjeni za poreske dažbine i date popuste nezavisno od momenta naplate; aktiviranja i potrošnje učinaka priznatih po CK; aktiviranja i potrošnje robe priznatih po nabavnoj ceni, a prihodi od prirasta osnovnog stada priznatih po tržišnoj ceni; dotacija, regresa, kompenzacija, povraćaja dažbina po osnovu prodate robe i učinaka i donacija, zakupa, članarina i tantijema.


� Procenjuju se po fer vrednostiprimljene ili potraživane naknade, uzimajući u obzir popuste ili količinske rabate.

� Finansijski prihodi– prihodi od kamata; prihodi od učešća u dobitku povezanih pravnih lica; prihodi od povezanih kursnih razlika; prihodi od pozitivnih efekata valutne klauzule i ostali finansijski prihodi.

� Ostali prihodi – dobici od prodaje nekretnina, postrojenja i opreme, bioloških sredstava, učešća u kapitalu, dugoročnih HOV i materijala, viškovi, naplaćena otpisana potraživanja, prihodi od smanjenja obaveza i prihodi od ukidanja dugoročnih rezervisanja.


� Prihodi od usklañivanja vrednosti imovine– prihodi od usklañivanja vrednosti bioloških sredstava, nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, dugoročnih finansijskih plasmana, HOV, zaliha (osim zaliha učinaka), kratkoročnih potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana i prihodi od usklañivanja vrednosti ostale imovine.

� Rashodi - Poslovni rashodi – NV prodate robe, troškovi materijala za izradu, ostalog materijala, goriva i energije, bruto zarada i naknada zarada, TPU, troškovi amortizacije i rezervisanja, porezi i doprinosi nezavisni od rezultata.


� Finansijski rashodi – rashodi po osnovu kamata, negativnih kursnih razlika, rashodi po osnovu efekata valutne klauzule, rashodi iz odnosa sa povezanim pravnim licima i ostali finansijski rashodi.

� Ostali rashodi – gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme, bioloških sredstava, učešća u kapitalu, dugoročnih HOV i materijala, manjkovi, rashodi po osnovu otpisa potraživanja..


� Rashodi po osnovu obezvreñenja imovine– obezvreñenje bioloških sredstava, nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, dugoročnih finansijskih plasmana, HOV, zaliha (osim zaliha učinaka), potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana.

� Porez na dobitak – obračunava se u skladu sa Zakonom o porezu na dobit po stopi od 15%. Poreska osnovica na koju se primenjuje pomenuta poreska stopa utvrñuje se poreskim bilansom i poreskom poreskom prijavom.

Vrste bilansa� Podela prema:

� Vezi bilansa sa knjigovodstvenim računima (računi aktive, pasive, rashoda i prihoda, izravnanja, dobitka ili gubitka-bilans stanja i bilans uspeha)

� Svrsi iskazivanja bilansa (imovinski bilans, bilans utvrñivanja uspeha i bilans kretanja-bruto ili neto kretanja)

� Merodavnosti primene pravne forme pri bilansiranju (poslovni bilans i poreski bilans)

� Području informisanja (interni bilans (delova) i eksterni bilans (celine))� Dužini bilansnog perioda (početni bilans, meñubilans, godišnji bilans, totalni ili likvidacioni bilans)

� Tehnici sastavljanja bilansa (bruto bilansi neto bilans)� Broju uključenih bilansa (individualni bilans, zbirni bilans (dva ili više povezanih preduzeća), konsolidovani bilans)

� Podacima na osnovu kojih se vrši bilansiranje (inventarni bilans, knjigovodstveni bilans, planski bilans)

� Redovnosti sastavljanja bilansa (redovni bilans i specijalni bilans)

Latentne rezerve i skriveni gubici

� Latentne rezerve – nastaju potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem pasive (obaveza i tranzitorne pasive). Na ovaj način povećavaju se rashodi tekućeg obračunskog perioda, što dovodi do iskazivanja nižeg periodičnog finansijskog rezultata u bilansu uspeha.

� Latentne rezerve dolaze do izražaja u narednom periodu ili tek posle nekoliko godina (potcenjivanje veka trajanja osnovnih sredstava).

� Ako latentna rezerva doñe do izražaja u narednim kratkoročnim obračuna rezultata ona je objektivno postojala, a ako to nije slučaj, ona objektivno nije postojala.

Primer 1. – uticaj na naredni periodBILANS STANJA 1

Devize 20.000 Razne obaveze 490.000

Potraživanja 100.000 Sopstveni kapit. 400.000

Ostala sredstva 800.000 Dobitak TG 30.000

920.000 920.000

BILANS USPEHA 1

Rashodi 270.000 Prihodi 300.000

Dobitak 30.000

300.000 300.000

Pretpostavka pada kursa za 10% i procena da će kamate u proseku iznositi 2% od obaveza

BILANS STANJA 2

Devize -2,000 18.000 Razne obaveze 490.000

Potraživanja 100.000 Obaveze za zatezne kamate 9.800

Ostala sredstva 800.000 Sopstveni kapit. 400.000

Dobitak TG 18.200

918.000 918.000

BILANS USPEHA 2

Rashodi +2000+9800 281.800 Prihodi 300.000

Dobitak 18.200

300.000 300.000

BILANS STANJA 3

Devize +2000 20.000 Razne obaveze 490.000

Potraživanja 100.000 Obaveze za zatezne kamate -9800 0


Dobitak TG 30,000

920.000 920.000

BILANS USPEHA 1

Rashodi 281.800 Prihodi +2000+9800 311.800

Dobitak 30.000

300.000 300.000

Pretpostavka prodaje deviza 20.0000 dinara i isplaćivanje obaveza bez zatezne kamate

BILANS STANJA 2

Devize -2,000 18.000 Razne obaveze 490.000

Potraživanja 100.000 Obaveze za zatezne kamate 9.800


Dobitak TG 18.200

918.000 918.000

BILANS USPEHA 2

Rashodi +2000+9800 281.800 Prihodi 300.000

Dobitak 18.200

300.000 300.000

Drugi primeri

� Potcenjeni vek trajanja osnovnog sredstva

� Potcenjena vrednost zaliha dolazi do izražaja realizovanjem proizvoda

� Potcenjena PVR i dugoročna rezervisanja dolaze do izražaja pri zatvaranju PVR i ukidanju rezervisanja

� Veća ispravka potraživanja od stvarno otpisanih potraživanja


� Skriveni gubici – nastaju precenjivanjem aktive ili potcenjivanjem pasive (obaveza i tranzitorne pasive). Na ovaj način rashodi tekućeg obračunskog perioda su niži, što dovodi do iskazivanja višeg periodičnog finansijskog rezultata u bilansu uspeha.

� Skriveni gubici dolaze do izražaja u narednim periodima.

Primer 1. BILANS STANJA 1

Gotovi proizvodi 200.000 Obaveze IZ 60.000

Razna sredstva 800.000 Razna pasiva 930.000

Dobitak TG 10.000

1.000.000 1.000.000

BILANS USPEHA 1

Rashodi 150.000 Prihodi 160.000

Dobitak 10.000

160.000 160.000

BILANS STANJA 2

Gotovi proizvodi -10000 190.000 Obaveze IZ+10000 70.000

Razna sredstva 800.000 Razna pasiva 930.000

Gubitak 10.000

1.000.000 1.000.000

BILANS USPEHA 2

Rashodi +10000+10000 170.000 Prihodi 160.000

Gubitak 10.000

170.000 170.000

CK zaliha je 200000, a neto prodajna cena 190.000 dinara. Dospele obaveze po IZ 60000 su bile po kursu kada je korišćen kredit, a na dan bilansiranja su 70000 zbog promene kursa

Drugi primeri

� Precenjen vek trajanja osnovnog sredstva

� Precenjena vrednost zaliha dolazi do izražaja realizovanjem proizvoda

� Precenjena potraživanja

� Potcenjene obaveze

� Potcenjena PVR i dugoročna rezervisanja


� Latentne rezerve pomeraju iskazivanje stvarnog boljeg finansijskog rezultata na buduće obračunske periode, dok skriveni gubici pomeraju (eskontuju) stvarne bolje finansijske rezultate budućih obračunskih perioda na sadašnji obračunski period.

� Ni latentne rezerve ni skriveni gubici ne mogu beskonačno ostati nevidljivi.

Analiza finansijskih izveštaja - vps.ns.ac.rs · Na čela bilansiranja 4. Na čelo opreznosti -...

Documents

Transcript of Analiza finansijskih izveštaja - vps.ns.ac.rs · Na čela bilansiranja 4. Na čelo opreznosti -...