КРУГTHE CIRCLE

Жељко ЂурићŽeljko Đurić

Превео на енглески Лазар МацураTranslated into English by Lazar Macura

2013.

Жељко Ђурић Željko Đurić

6

ТЕ ГОДИНЕ

У Атини било је спарноИл ми се чиниТе године без одеће нагНа толико степениСамТрчао сам доле, долеДо краја

Нигде иког у АтиниИл ми се само чиниЗагазих плитки одраз

И неста спарни светСамо те бетонске зидинеИ ватра из Атине

7

THAT YEAR

It was sultry weather in Athens Or it just seems to meThat year without clothes naked In sweltering weather Alone I ran down there To the very end

There was no one in Athens Or it just seems to me I stepped into a shallow take-off

And the sultry world disappeared Only those concrete walls And fire from Athens

8

ПОРТРЕТ

Почео сам сликама да гледамРазапињем те рамиње сиње

У рамиње украјам животиње и децуСтарце и младежПуштам на њих светлеће слаповеКонтре и контуре

Зачуђене главе њиовеРазвлачим у тугуБолове и сетуМењам им одећуИ китим осмехе

Потом их одлажем у сошкеУловљени слепљени лептири

Онда их изнесем да их виде људиИ те људе тада ловим вештоНови оквир искрајам за њима

Почео сам сликама да гледамСа њима се кришом дошаптавамОне ћуте или ми се смејуКадкад претеИли опомињуОпет друге лепотињу нудеИ пркосе позним сметовима

9

A PORTRAIT

I have started seeing with pictures Stretching these gray frames

Into the frames I sew animals and children Old men and youngsters Onto them I drop beaming showers Contrasts and contours

I extend their amazed heads Into deep sorrow Into pains and melancholy I change their clothes And decorate their smiles

Then I put them in racks Captured butterflies glued together

Then I take them out to be seen by peopleAnd I skilfully catch these people Making new frames for them

I have started seeing with pictures Prompting them furtively They either keep silent or laugh at me Sometimes threatening Or warning Then again they offer beautyAnd defy late snowdrifts

10

Каним себе сликаног да питам:Зашто он ту стоји непомично?Што пркоси праху и пепелу?Да ли он то вечност објављујеИли тужан проклетство подносиШто укочен и скроз мртав цеоОбјављује тварно истошчење

Чији лик је у раму остао?Шта нам сриче слика опојанаО човече о чоече

11

I intend to ask the painted myselfWhy does he stand here motionless?Why does he defy dust and ashes? Does he announce eternityOr sadly copes with damnation Why does he stiff and deadAnnounce the voidness of the matter

Whose image is it in the frame? What is the celebrated picture telling usOh Man oh Man

12

ПЛАЋЕНА ВРАЖДА

Овладах занатом свога друга а он захладниПроникох нешто од скривених тајни његовихА он ме омрази

Сада ходам замишљен и беоТражим ново острво и новог другаДа ми укаже на грешку претходне заблуде

Но гле и овде исте чизмеИсти промери и чауреСамо нове вражде и провере

Отишао сам од њих далеко, више не учимВећ скривам се и не мучим никогНи себе

На ивици оквира израњам сив и окреченБелинама и даљинама

13

THE PAID ENMITY

I mastered the trade of my friend and he became estranged from me

I saw through some of his hidden secretsAnd he came to hate me

Now I wander thoughtful and pale Looking for a new island and for a new friend To identify the mistake of the previous deception

But look the same boots here too The same calibres and shells Only new enmities and tests

I have gone far away from them, I do not learn any moreBut I hide in order not to trouble anyone Or myself

At the edge of the frame I come up gray and whitewashedBy whitenesses and distances

14

ЈЕРИНИЋ

Ожего од сланинеСамотњак тврдиБездух ЈеринићПоњава и онКоњи и кајасеВеза са живљем

Младе отворене ранеЗабуљени у његов сури ликНа јевтином сунцуНемо упијамо призор

Ајде па швингарЗнојАјде држалицаАјдеТуп мукКоњ кренеПа стадеАјде сушу ти јем

Сечиво писнуОљути браздуЗагади лахореЗасек дубок-мрк, тупМрак насиле

Стомак дрхтиНога клечеРутински исечеЈеринић бели траг

15

MR JERINIC

Rancid with bacon Diehard loner Heartless Jerinic A crude rug and him Horses and straps A link with the living people

Young open wounds In love with his ash-gray image We tacitly absorb the scene In the poor sun

Come on and a whip Sweat Come on and a shaft Come on Dead silence The horse moves And stops Come on and to fucking hell with drought

The blade squeaks It seasons furrow strongly Pollutes zephyrs A cut deep and dark, dense Dark of violence

The belly shakes A leg buckles Routinly does Jerinic Cut the white trail

16

Последњи трептај младе травеЈош једном узвикИ знак неба

Крв истечеПрво мало пишнуПа утишаПотом мелодијаГлатке, тешке овештане крви

Ули се у земљуТачно ко у наћвеЗемља сачека

Оста трагОста крви трагТраг крвни оста

17

The last flicker of the young grass Once more a cry And a heavenly sign

Blood flows out First gushing forth Then slowing down Finally a melody Of smooth, heavy consumed blood

It pours out into the earth Like into a kneading trough The earth marks time

The trail stays behind The trail of blood stays behind The blood-stained trail stays behind

18

СЛЕПИ ВО

Дубока тама слепца водилаОгледало под главуЧовек без снова

Ослепео човек волаДве ноге против четириНејакеДве рукеСечиво РоговиМанастирски воМанастирски тешки воМанастирски свети воМанастирски слепи во

О Господе дај ми смерност волаДа издржим навалу омракеДај ми руке болове да минемПревиј ране волу Преви ране

Манастирски тешки воУ хладу осаме џелата примиоМонах уснуо стазе небескеЛавине суза народа свог

Очи да не видеОчи воловеПале на травуКао кристали

19

A BLIND OX

A blind man led by deep darkness A mirror beneath the head A man without dreams

The man made an ox blind Two legs against the four ones Weak Two hands BladeHorns A monastery ox A heavy monastery ox A holy monastery ox A blind monastery ox

Oh Lord give me the meekness of an ox In order to withstand the invasion of the darkGive me hands to escape painsDress ox‘s wounds Dress the wounds

A heavy monastery ox Welcomed headsman in the shade of seclusion A monk saw heavenly tracks in a dreamAvalanches of tears of his people

Eyes in order not to seeOx‘s eyes Fell down on the grass Like crystals

20

Жалосна туга пробијаНејасно чкиљи лампе пламКако објавити да ослепешеТрагови наши

Нове смо чадоре подиглиМноге нам бразде неране

Вучемо се Господе као волов трагКрвав траг слепог волаТвоји смо без очију

21

Deep sorrow breaks through A flame of the lamp vaguely burns How to announce that our traces Have gone blind

We have pitched new tents Many of our furrows unploughed

We shuffle oh Lord like a trail of an ox The blood-stained trail of a blind ox We are Thine without eyes

22

БАЛАДА О РАСЛАБЉЕНОМ

Много нас је раслабљенихМного нас је расејанихОстављенихКад ћеш стићи ГосподеКад ћеш сићи до овчијих врата

Гле баладу пишем ТиО роду нашем раслабљеномИмадосмо некад слуге ТвојеСветила да не скренемо

А данасРаслабљењеОпустеле њиве извори усахлиПустињом овом вучемо трагПрежедниПоново нас Господе пустињом кушашГле злата телади посвуда расута

Сакупи нас пробуди насОживи нас ГосподеБањом Твојом ВитездомЗаустави раслабљењеПодај души измирење

Чоека нема, нема чоека твогНигде чоека ТвогУ овој земљи странојПошљи нам човечије руке, руке да нам пружиДа подигне раслабљеног

23

A BALLAD ABOUT THE WEAKENED TRIBE

So many of us are weakened So many of us are absent-minded Abandoned When wilt Thou come oh LordWhen wilt Thou reach sheep‘s door

Look I am writing a ballad to Thee About our weakened tribeWe Thy servants once had Beacons not to go off the course

And today Weakness rules Fields are deserted springs run dry Too thirsty We drag our trail through this desertOnce more oh Lord Thou tempt us with this desert Look gold of calves scattered all around

Gather us arouse us Raise us to life oh LordWith Thy Bethesda SpaStop the weakening Bring consolation to the Soul

No man, no Thy man Nowhere Thy manIn this alien land Send us human hands to help us Exalt the weakened ones

24

Дуго смо лутали ГосподеСве су нас болести сустиглеНаша су пролећа студенаДуге су зиме сакриле образеЧоека нема у ноћиУ дубокој ноћиНигде трага Твог

25

We have wandered for ever oh Lord We have been stricken with all diseasesCold are our Springs Long Winters have hidden their cheeksNo man in the night In the dead of the night No Thy trace

26

ХОДАМ КАО СОКРАТ

Ходам сада као СократГолени пребијенеКаиши забреклиКораци тешки

До јуче беше лакшеА сада ново бремеДрекавац

Колико синоћПре урона у црно вечеСетих се Како смо се бојали сићиДоле Доле до баринца

И ко би чуо дрекавцаОбавезно би примиоТерет

Ту легенду нашег селаНосим у себи као Сократов отровШетам са његовим товаромИ чекамДа ме однесу

Ходам као СократТако су ми рекли, о ГосподеПун отрова извршавам завет

27

I WALK LIKE SOCRATES

Now I walk like Socrates Tibias broken Straps tightened Steps heavy

Until yesterday it was easier And now a new burden A howling monkey

As recently as last night Before plunging into the black eveningI remembered That we had been afraid of going Down Down to Barinac

And whoever heard the howling monkey Would accept The burden

I carry in myself this legend of our village Like Socrates‘ poisonI walk with his burden And wait To be carried away

I walk like Socrates I have been told so oh Lord To perform a vow filled with poison

28

Никога нема овде ГосподеИ нико те се не сећаО Господе

Чији ли си садаКоме срце разигравашИ кораке будишБлаго оном ко Те воспомиње

Спусти сену на створа твојега Не тражим ти првенаштва...славеКод Сократа, па и мало даљеДа починемДа га питамДа уминем

29

There is no one here oh Lord And no one remembers Thee Oh Lord

Whose art Thou now And whose hearts art Thou exciting Whose steps arousing Lucky the ones mentioning Thee

Drop the shadow on Thy creatureI do not ask to be the first. . . to be famous Near Socrates or a little farther Let me rest Let me ask him Let me disappear

30

ДОКЛЕ ЋУ ТЕ ТРАЖИТИ ГОСПОДЕ

Докле ћу те тражити Господе? Твоју мируИ борове светле

Дао си ми понешто од себеА сад не знам куд си се денуоЈа те не знам Господе мој милиНе знам ко сам И ко смо ми били

Чула си ми сапео ПресветиВелиш то за моје добро је

Из јазбина виримо ми људиДостојанства ниоткуда АВАЈ

Нове бразде заорава човекИсцељења Твоја више не призива

Опет ће те туђином назватиЈедва да ће неко оздравитиТо је оно задње што изустио сиЕванђељу и чоеку своме

Докле ћу те тражити ГосподеУсправи меСабери удовеОслепи око слузи свомеНе дај руке нерода да грлеИ опанци забораве на усеве Твоје

31

HOW MUCH LONGER SHALL I LOOK FOR THEE OH LORD

How much longer shall I look for Thee oh Lord? For Thy holy oil and bright pine-trees

Thou gave me something Thine And now I do not know where Thou art gone I do not know Thee oh my dear Lord I do not know who I amOr who we were

Thou hast chained my senses oh Most Holy For my benefit Thou sayst

We people peer out of the lair No dignity from anywhere ALAS

The man starts ploughing new furrowsHe does not appeal to Thy healings any more

Again Thou shalt be called an alienHardly anyone will recover These are the last words Thou said To the Gospel and to Thy man

How much longer shall I look for Thee oh LordSet me upright Assemble my limbs Make the eye of Thy servant blind Do not allow arms to hug the estranged ones Or leather sandals to forget Thy crops

32

АДАМ БЕЗ ДРВЕТА

А где је моје дрво о Господе?У шумама, пустарама, гудурамаПустињама, градовимаТражим га

Нема овде раја ТвогаКише тукуБездуси за вратом суУ трудовима и боловимаВене створење Твоје

За дрветом за свежиномДуша сањаЗеленила хлада Твога

Ти си наше јако дрвоСишао си са небесаДа угљене жишке засадиш у нама

Имаш овде моћно дрво Ваља нам га заливатиДај нам Боже кише, даждаДа не жедни душа робаУмири илове жиле невесле

33

ADAM WITHOUT THE TREE

And where is my tree oh Lord? I look for it In woods, wilderness, gapsIn deserts and towns

Thy Eden is not here Rains pour The evil ones breathe down the neck In terrible pains Thy creature withers

The Soul cries out For the tree for freshnessFor the greenness of Thy shade

Thou art our strongest tree Thou hast come down from Heaven To plant live coals In us

Here Thou hast a mighty tree We should water it Oh Lord send rain to us To spare of thirst the Soul of the servant Calm down the sad clay roots

34

МИ-ОНИ

Го и бео дођох овдеПри тињавој лампиКречне мемле

Где су сада мојиКо су они И ко смо били ми

Излазиш на следећој станициИ ја ћу ускороСутра ће се променити небоИ чаршав...

Ти ћеш јести и питиИ попитиА они само можда питиТи допити и отпити

А они? Тек ... скрити Понекад биће сити

35

WE-THEY

Naked and pale did I come here At smoldering light Of lime-dampness

Where are my people now Who are they And who were we

You get off at the next stop I will get off soon tooTomorrow the Sky will change And the bottom sheet too. . .

You will eat and drink And drink up They may only drink You will take a sip and finish drinking

And they? Just. . . hidden Will sometimes be sated

36

ТМИНАРА И ТВОРАЦ

У нашем чадору непоменик дремаКаткад се пробуди тек дунав узбуни

Запени вода тешка испод површине глаткеТо он прутом растерује рибеИ рибарске наћве оскудева

Тада се насеље цело на ноге хитнуВесла покупи па сађе на реку

Дрхти чека тминара да одеСунца у очи опет да им сунеЗаштитник острва и Песник створова

37

THE DEMON OF THE DARK AND THE CREATOR

In our tent the non-invoked one dozes He sometimes wakes up to stir up the Danube

Heavy water starts foaming beneath the smooth surface It is him putting fishes to flight with a switch And emptying a fish kneading trough

Then all villagers mobilize Picking up oars and descending to the river

They tremble and wait for the Demon of the dark to get lostTo be sent the sun again By the Protector of the Island and the Poet of creatures

38

ЗМИЈСКИ ЦАР

Змијски царе Уловљен пред огледалом старимНаучише да те воле а тебе да им верујеш

Змијски царе, удари их снажноНек осете жал оштрице твојеУдри тамо и где сејо нисиДа заурла и слуга твој верни

Па уморан падни им на грудиНапиј се воде мрзилицеГолог нек те скину и мечкаре-царе

Змијски царе, лако те је наћиУмножен си од првога данаТи си Каин царе а Авељ би хтео битиДва коња не можеш јахати и остати цео

Змијски царе, умрети не можешА тако жалобан то би хтеоЧувамо те за крај цареДа у маглу густу гурнемо те лажни

Пустићемо децу на теОна да те испратеИ по милости својојМуке ти прекрате

39

A BOA CONSTRICTOR

Oh boa constrictor Caught before and old mirror They learned to love you and taught you to believe them

Oh boa constrictor hit them hard Let them feel the sting of your blade Hit even there where you did not seedTo make even your faithful servant roar

And then tired fall on their chests Drink the water of hatred Let them take you off and tame you

Oh boa constrictor it is easy to find you You were multiplied from the very first dayYou are Cain and you would like to be Abel You cannot ride two horses and remain whole

Oh boa constrictor you cannot die And so lamenting you would like thatWe keep you for the end So that we spurious push you into the fog

We will incite children against you To see you off And to put an end to your passions By their mercy

40

ЛОЦИРАНО ВРЕМЕ

Видиш неко те гура са литице у дубоки амбисА ти га штедишЗнаш да нема уши, човек је домородац

Одавно бих га збрисаоДа то нисам учинио још док овдеНисам ни дошао

Сада гледам и ћутимПуштам да мисли како се и ја О његовој недаћи озбиљно бринем

Кад ме гребе и чупа, увлачи у моје колибеВарам га, претварам се да га разумемУбеђује да то је овде обичај и да тако треба

Изнесе понешто, уме да украде вештоИспраћам га док маглом одлази И лелујаво ишчезава у свом огледалу

41

LOCATED TIME

You see someone pushing you into an abyssAnd you spare him You know that he has no ears, the man is a native

I would have wiped him off a long time ago Had I not done it Before I came here

Now I just watch and keep silent Misleading him to think that I also worry About his misfortune very seriously

When he scratches me and pulls me into my hutsI deceive him pretending to understand himHe argues that it is customary here and that it is right

He takes some things away, he is skilled in stealingI see him off while he departs with the mistAnd disappears swayingly in his own mirror

42

ЧУВАРИ

Они чувариОграђују и усађујуЛепе и одређујуГранице хоризонте ширинеЧувају будно

Бирају својеА уче да иштеш туђеУ тору своме ржуОд својих зазиру

Дрхте учаурениПоседују и насилујуОкрећу огледалаИ углавном лењају

Њихов задатак јеНе дати другоме да уђеИ своме да изађеБункер зонаНема снаЖице траговиНекадашње ведрине још их тиште

Они не спавајуЧувају ти зоре и мислиНа крају научиш да у бледом трагуШто оставио си иза сеУгледаш њих, твоје чуваре

43

GUARDS

They, guards Fence in and fix in Glue and defineBorders horizons latitudes They guard with vigilance

They take their own things And teach you to claim someone else‘s things They neigh in their own folds They abhor their own people

They shudder cocooned They possess and practise violenceThey revolve the mirrors And mostly lounge

Their task is To prevent others from coming in And their people from going out The bunker area No sleepingWires the tracesOf the past cheerfulness still hurt

They do not sleepThey watch over your dawns and thoughts In the end you learn to see them, your guardsIn the pale trail You left behind

44

Они су ти голотињи обложили и име ти далиУз име добио си знак-клечкуДа си њихов а не обичан и сивВећ велики и снажан...мали а тако моћанПред онима што чекају на ред

45

They wrapped up your nudity and named you With your name you got a sign – a forked branch That you are one of them and not plain and gray But great and strong. . . small and mighty Before the ones waiting for their turn

46

СВЕТ КОЈИ НЕСТАЈЕ

Нестаје нам једно доба шта му рећиКако испратитиЗрелило је и преврелоИ не знамо где смоЖањемо углавном недожељеноУ туђе изношено заодевамо се

Са туђинчевих пијаца пијемоИ још символом то градимоСвет који нестаје још увек ту јеПред нама испарава, цури и лелујаГаси неке жаре, одлази тихо

Свет нестаје другом добу ово сад предајеРавнодушни, уплашениОгњишта згаснутаКорачају мирно сеновити, спремни

Зажелеће уста наша свежег млека кравље сисеИ ораха недозрелихХладовина и грака сеницког

Убрзано и на пречац поскидале очи нашеСтарих знамења печатеГрбимо се од нездрава у јаме бачени, озеблиНапуклих костијуИсте кости умор одложишеОстављају нам стари једино наше

47

THE DISAPPEARING WORLD

One age is disappearing what to tell it How to see it off It has matured and bubbled over So that we do not know where we are We mostly reap the unmet We put on someone else‘s worn-out clothes

We drink from alien markets Making even a symbol of thatThe disappearing world is still here It is fading away, dripping and swaying before us Extingusihing some urns, departing silently

The disappearing world is handing this over to another age Indifferent, scared With the extinguished fireplaceThey walk quietly shady, ready

Our mouths will long for milk, for cow‘s teat And for unripe walnuts For shady places anda titmouse‘s cries

Without preparation our eyes remove Seals of the old insignia Thrown into pits we hump up frost-bitten With the fractured bonesThese same bones put fatigue aside Our ancestors bequeath us only what is ours

48

ИЗОЛАЦИЈА

Излазак је болеоОстала је празнина и сећањеОко нас се говорило о изолацији

Они који нас забележише поносни и јакиУ наша дворишта бацали би одгризле јабукеПовратка није билоЈер зид од изолације почео је расти

Коначно свикли смо и схватилиДа је изолација тврђи бедем од њихових маглина

Да су наше њиве светлије и дужеДа нас вода умива и чистиИ да краја нема светлећим зимама

Да њих реално и нема, већ су они друге мајке сисе

И да нису они нама изгнаницу далиВећ ми њима и њиховој стоци

49

ISOLATION

Exodus did hurt There remained emptiness and memory There was much talk about isolation

The ones labelling us proud and strong Used to throw bitten-off apples into our yards There was no return For the isolation wall started growing up

Finally we got used to and understood That isolation was harder bulwark than their nebulas

We understood that our fields were brighterThat we were washed and cleaned by water And that there was no end to shining Winters

That in fact they did not exist, being teats of another mother

And that we were not issued exodus certificates by them But they and their cattle by us

50

ЗАПУШТЕЊЕ

Као бродоломци сињиЛутамо овим морем пријатељиОдскора схватисмоДа од обале далеко замакли смо

Пуни боловаПревише надутиСкривамо се у несвесне жетве

Од те баште нестаће тапијеА кад пооремо и последње браздеВирићемо у монашке зидовеЗажелећемо оне воде и оних мирисаИ оних људи да видимо

Опет ћемо ридати за путемВаљда надом

И запуштењеШто нас опет узеСасећи ће нека нова зора

51

NEGLIGENCE

Like wretched shipwreck victims We float over this sea oh friends Only recently did we perceive That we had gone far away from the shore

All in painsToo swollen We hide in unconscious harvests

Title deeds of that garden will get lostAnd when we finish ploughing the last furrows We will peer at the walls of monks We will long for that water and for those scents And for seeing those men

Once more shall we sob for the road Or rather for the hope

And the negligence We are possessed by again Will be cut down by a new dawn

52

НОВО ДОБА

Седео сам на Ж. станициДок су радници пролазилиНисам знао које доба јеДок су одлазили

Мислио сам да добро је да чекам свој редИако је окаснило...

Радници су у међувременуИзградили касарне и вртовеИгралишта и култове

Времена су несталаКао у снуИшчезлаРадници су склањали траговеСа асфалта

Шапутало се о новом добу

Остале су забелешке о несталомНико их још није превео

53

THE NEW AGE

I was sitting at the Railway Station While workers were passing by I did not know what time it was While they were departing

I thought it was right to wait for my own turn Although it was too late. . .

In the meantime the workers Built up army barracks and gardensPlaygrounds and cults

Times were goneLike in a dream VanishedThe workers were removing trails From the asphalt

There were whispers about the New Age

There remained notes about the Age that was gone But they have not been translated so far

54

ТУЦОВИЋУ О БРОДОВИМА

Искрени сликару оно у ноћиШто сагледа ти окоБеше рефлексија прошлих путовања

Схватио си да мало је кормилараНа крају остало

Бродови трошни никуд испловити нећеВиђамо их свуда испод тужних врбаУкотвљени сунцем заливаниЈедном страном мирно утонулиДругом још ветрове одбијају тихи

На обали никог више немаОтисак у глибуДва стопала стара, човечијаЈош рибари ретки промакну у маглиЗалутали бродова се нагледали

55

TO MR TUTSOVIC ABOUT SHIPS

Oh sincere painter the things You saw in the night Were the reflection of the past voyages

I did understand that few steermen Remained in the end

Neglected ships will not sail anywhere We see them all around beneath the weeping willows Anchored and sunlit With one side peacefully sunk And with the other still refusing winds

On the shore there is no one more In the sludgeTwo old footprints of a man Only rare fishermen slip by in mist Gone astray they have seen so many ships

56

ЛЕВАК

Када кренеш ништа не припремај Све остави свима заборавиОчисти зидове и руке

Очи нек гледају валовине худеИ старинске таване из сенкеУмор нек те залива полако

Све је било труло и преврелоДруге звуке примао си лажнеИмао си нису ти отелиОстало је тачно колко треба

Ћелија док још био сиНеко о теби замисао имадеДа ти данас одеш и оставишЊих и њега њу и свегаИ улевчиш сво твоје памћење

57

A FUNNEL

When you set out do not plan anything Leave everything to everybody forget Clean your walls and hands

Let them watch gruesome buckets And old-fashioned lofts in the shadow Let fatigue water you leisurely

All was rotten and boiling hot You used to catch other false sounds You did possess and were not dispossessed There remained as much as you needed

The cell still has a picture of youWhen you were someone So that you can depart and leave Them him and her and all And funnel all your memory

58

ПИЈАЧНИ ДАН У ГРОЦКОЈ

Пијачни дан среда у ГроцкојОбигравам варошИ тражим пут

Логика пијаца ремети доживљајНавиру сећањаНестаје навика

Остајем немНеко ме дозиваОтвара пут

Прекрива пијац траговеЗвукЗамире жамор

Мала је варош за пијаца дваОба их имаше као у маглиДва пијацаЈедан сточни

У вароши тојЗатварам кругИ пијаца траг напуштамТихо Нестајем

59

THE FAIR DAY IN GROTSKA

It is Wednesday the fair day in Grotska I dance around the town Looking for the right way

The logic of the market disrupts feelings Recollections gush forth A habit gets lost

I become dumb Someone calls my name Opens the way

Covers market trails And sounds The hum dies away

It is a small town for two markets Both existing like in mist The two fairs One the cattle fair

In that town I close my circleAnd leave market trails Vanishing Silently

60

ВЕЧЕ ТОМБОЛЕ

Мемла и зидови стариНалепница паукКрај лампе чкиљавеУ Кули ил Врбасу?

Двадесет година преИли после?Тикети жутиМастило плајвазДобити број добити пот

Куда после?Затварам врат у рамена смрзла

Томболе дувански штитУвек иста салаСтолова редДобити пот пробити лед

Пробијам димГледам у шанкКуда после?

Нагазих кераУ мрклој ноћиЖути пас велика репинаИспарава варошГуби се траг

61

THE NIGHT OF TOMBOLA

Dampness and old walls A spider sticker By a flickering lamp Either in Kula or in Vrbas?

Twenty years before Or after? Yellow coupons Ink and a penTo get a number to win a jackpot

Where to go after that? I pull my neck in cold shoulders

The cigarette smoke shield of TombolaAlways the same hall A row of tables To win a jackpot to break the ice

I break through the smoke And watch the bar Where to go after that?

I step on a dog In the dark nightA yellow dog with a big tail The town steams Trails get lost

62

ПАС ЂУРА

Појавио се тај пастри ноге и куси репврти се у круг и лаје снажно

јури да себе уједеи не успева у жару том кретње укруг прождиру замишљену кришку

да се уједе да себи олакшапас овај не успевау лудој помами остаје зов

63

DOG GEORGE

That dog has shown up with three legs and a bob-tail he goes round in circles and barks loudly

he rushes to bite himself and fails in that zeal circling motions devour the imagined slice

this dog fails to bite himself to be relieved in frenzied demand there remains a call

64

МАЛА ПОХВАЛА СЕНКАМА

Сенке су тако варљиве и несталнеЈош горе, оне су нестварнеКао какве крупне пахуље које се топеИ пре слетања на длан

Ипак, тако их волимоБуде неку сетуИ навиру тугу

Сенке су знаци узнемиреног бићаПерјанице романтика, жељних спокојаЖељних везе

65

A LITTLE PRAISE TO SHADOWS

Shadows are so deceitful and shifting Even worse than that, they are unreal Like some large snowflakes that melt Before alighting to a palm

Yet, we are so fond of them For they arouse certain melancholy And well up sadness

Shadows are signs of an anxious being Leaders of romantic charms desirous of peace Desirous of a relation

66

ЈЕДНА ПЕСМА

Док гледам те у паркуПахуље нежно лете

У очинству моме видим тепристајем на материнство твоје

Дајем ти стање сина

Пахуље док снажно летеОчекујем повратак твој

Ноћима у детету видим те

Заветујем ти обрисе тихог лахоранејасне стазе једне шуме

ми када победимоодмараћемо руке на сунцусетни

Избељени трептаји безданавући ће нас великој рецинашој обали

67

A POEM

While I watch you in the park Snowflakes fly gently

I see you in my fatherhood I accept your motherhood

I give you the state of a son

While snowflakes fly fast I expect your return

At nights I see you in a child

I bequeath you contours of a soft breezevague paths of a forest

When we win we will rest our hands in the sun filled with melancholy

Whitened flickers of an abyss will drag us to a large river to our shore

68

ИРОНИЈА

Ето те стазе скривене

Свако ко савлада све парове супротности

Као што су бол и радост

Ко се реши охолости

И савлада све привлачности

Ко смири све пожуде

Сву таштину и заблуде

Вечно уврнут у себе незаслепљен

Он ће ступити у ту непролазну стопу

69

IRONY

Here is that hidden path

Anyone who overcomes all pairs of contrariness

Like distress and joy

Anyone who gets rid of arrogance

And overcomes all appeals

Anyone who calms down all lusts

All vanity and delusions

For ever within themselves undeluded

Will step into that imperishable footprint

70

ЕДГАРЕ

Залуд хтедох да ћутањем одупрем се пред питањемгде Су моју мени скрише?

Кад име њено у срцу закључахда детињства не напусти, вечно мала

У срцу да блиста моме

Ал туробан одговора немаМук то јечи ништа више

Тишина ме обузимаХладна зима јулске кише

Сад наслањам главу сетно на трагове и на сенеШто ми душу режу тихо

Замиру сећањаНајдраже остави ме -само то и ништа више

71

OH EDGAR

In vain did I try to resist by keeping silent to the questionWhere did they hide my Sue from me?

When I locked her name in my heart To prevent her from leaving childhood, to sparkle

For ever little in my heart

But there is no responseOnly the echo of a hush and nothing more

I become prey to the silenceA cold Winter July rains

Now I sadly rest my head against trails and shadows That quietly slice my Soul

Recollections die away My dearest one left me – only that and nothing more

72

ПРЕЛАЗАК ГРАНИЦЕ

Немој ме се сећатидозволи киши да опере лицеда избледе они тешки снови

Отвори очи разумуНемој ме дозивати ни кад изгреје светли данни кад заоре бразде ноћи дубоки сутон

Немој ме сањатизаборави очи вео ноћи нек носи ме у дубоко гротло реке

Немој ме памтитивраћам се у свет залеђених маскиноћас кад границу пређемнавуци завесе

73

CROSSING THE BORDER

Do not remember me let rain wash the facelet those troublesome dreams fade away

Open your eyes to the Reason do not call me either in the bright daylightor in the dead of the night

Do not dream about me forget the eyes let the veil of the night take me to a chasm of the river

Do not remember me I am going back to the world of the frozen maskstonight when I cross the borderdrop the curtains

74

ЖЕЉКО Р. ЂУРИЋ је рођен 03.09.1965. године у Ваљеву. Помало се учио теологији у бурним вре-менима деведесетих година прошлога века. Има покоју диплому, тек да полице не зврје празне, а и да се понеки паук угнезди и почне да испреда своје мреже, испуњујући тако свој логос постојања. По милости Божијој чува Ризу Пресвете на Старом смедеревском гробљу, док то Творац хоће и док сат откуцава у времену смедеревског праскозорја и за њега. Објавио је понеки натпис и запис од којих му је најдражи онај који се у песму извије. Понекад улови кадар из неког сањаног и њему недосањаног филма, вероватно долуталог из села Араповца где је мирисао прве бразде, ливаде и шуме.

75

ŽELJKO ĐURIĆ was born in Valjevo on September 3, 1965. During the hard times in the 1990s he learned some Theology. He is an owner of some diplomas, just to prevent shelves from being empty, and to enable some spiders to nestle and knit their nets, in that way fulfilling the Logos of their existence. By God's Mercy he keeps the garment of the Most Holy in the old Sme-derevo Cemetery until the Creator is willing and until the clock ticks in the time of Smederevo morning twi-lights. He has published some compositions and articles, his dearest ones being those in the form of poems. Now and then he catches scenes from movies dreamed about, probably coming from the village of Arapovac, where he used to enjoy smelling the first furrows, meadows, and woods.

САДРЖАЈ

Те године 6Портрет 8Плаћена вражда 12Јеринић 14Слепи во 18Балада о раслабљеном 22Ходам као Сократ 26Докле ћу те тражити Господе 30Адам без дрвета 32Ми-Они 34Тминара и Творац 36Змијски цар 38Лоцирано време 40Чувари 42Свет који нестаје 46Изолација 48Запуштење 50Ново доба 52Туцовићу о бродовима 54Левак 56Пијачни дан у Гроцкој 58Вече томболе 60Пас Ђура 62Мала похвала сенкама 64Једна песма 66Иронија 68Едгаре 70Прелазак границе 72

CONTENTS

That Year 7A Portrait 9The Paid Enmity 13Mr Jerinic 15A Blind Ox 19A Ballad about the Weakened Tribe 23I Walk like Socrates 27How Much Longer Shall I Look for Thee oh Lord 31Adam without the Tree 33We-They 35The Demon of the Dark and the Creator 37A Boa Constrictor 39Located Time 41Guards 43The Disappearing World 47Isolation 49Negligence 51The New Age 53To Mr Tutsovic about Ships 55A Funnel 57The Fair Day in Grotska 59The Night of Tombola 61Dog George 63A Little Praise to Shadows 65A Poem 67Irony 69Oh Edgar 71Crossing the Border 73

Жељко Ђурић (Србија)КРУГ

ИздавачМеђународни фестивал поезије

СМЕДЕРЕВСКА ПЕСНИЧКА ЈЕСЕН

За издавачаБранче Стојановић

УредникГоран Ђорђевић

Ликовно обликовањеГоран Филиповић

ШтампаNEWPRESS Смедерево

Тираж300 примерака

ISBN 978-86-6255-025-5

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821.163.41-1

ЂУРИЋ, Жељко, 1965-

Круг / Жељко Ђурић ; превео на енглески Лазар Мацура = #The #Circle / Željko Đurić ; translated into English by Lazar Macura. - Сме-дерево : #Међународни фестивал поезије #Смедеревска песничка јесен = Smederevo : #International Festival of Poetry #Smederevo's Poet Autumn, 2013 (Смедерево : Nempress). - 75 стр. : ауторова сли-ка ; 20 cm. - (Меридијани / [Смедеревска песничка јесен])

Упоредо срп. текст и енгл. превод. - Тираж 300. - Жељко Ђурић: стр. 72.

ISBN 978-86-6255-025-5

COBISS.SR-ID 201812492