3

ПУТЕВИ ПРЕД НАМА

РИЈЕЧ ПРИЈЕ МС, МЕЈЛ, ВАЈБЕР, ТВИТЕР, ФЕЈСБУК... Убрзани темпо живота свакодневно нас излаже пријему и преносу информација путем савремене технологије. Да ли се осавремењавањем изгубила љепота прошлих

дана? Да ли данашње генерације пишу писма и вјерују у го-луба писмоношу? Да ли СМС гвоздена врата отвара? Може-мо ли рећи шта је боље ако је у основном значењу глагола (комуницирати) рјешење? Преносити информацију, учини-ти нешто заједничким. Универзалност теме нас је подстакла да се мало осврнемо у прошлост, али и да будемо у складу

са временом. Читање књижевних дјела, неумјетничких тек-стова, писање, разговори...све је то комуникација. Присје-тимо се великих књижевника који су се својим препискама винули у литерарне висине и послали јасну поруку. Чини нам се да је напредак настао одједном, преко ноћи, али гдје су му коријени...

Ово су само неке теме којима смо се бавили у новом, 36. броју „Свитања“ и трагови свакодневног живота у Школи.

Cнежана Мирковић, главни и одговорни уредник

С

НА КРАЈУ РАДНОГ ПУТАКад човјек креће, кад по-

чиње нешто, лети на крили-ма маште. Обично жели што прије да види резултате. Е...кад је при крају пута, нестају очекивања, све постаје јас-но. Видни су само резулта-ти, а они су сада иза. Лијепа школа и диван колектив су нешто у чему сам бар мало допринио. Настајао сам да мој допринос буде у виду помоћи другима. Никада нијесам имао искључива рјешења. Покушавао сам да препорукама и савјетима доведем до правих и правил-них рјешења. Побољшањем услова за рад и праведним односом према запосленимa, допринио сам њиховом бољем залагању.

Својим мирољубивим ставом и бираним ријечима, покушао сам допринијети већој толеранцији, kако међу колегама и запосленима у Школи, тако и међу ученици-ма. Поштујем саговорника, било да је то ученик, родитељ, колега...Покушавао сам да се, зависно од ситуације, про-блема, саговорника, поставим и као родитељ, кад је то по-требно, и као некадашњи ученик. А опет, да као руководи-лац нађем праву мјеру и ствари поставем на своје мјесто. Посебну пажњу посвећивао сам ситуацијама у којима сам

наслућивао да је неко угрожен јер је због нечег слабији. Тада сам се трудио да будем човјек у правом смислу те ријечи. Надам се да је то неко препознао.

Налазим се на крају радног пута. Могу да кажем да одлазим пуног срца, са много утисака. Драго ми је што ћу имати више времена за своју породицу. Уживаћу у друштву млађих нараштаја- мојих унучића, будућих уче-ника ове Школе.

Никола Стојановић, директор

Лаура Савић, VII3

СВИТАЊАЛист ученика и наставника Основне школе „Дашао Павичић“ Херцег Нови Број 36 Година излажења XXVIII За издавача: Никола Стојановић, директор Школе Дизајн: Новица Зечевић, Биро Конто, Игало Цијена 1,5 Главни и одговорни уредник: Снежана Мирковић

Уредник: Љиљана Војновић Редакција – наставници:Здравка Аћимовић, Лидија Штањо,Дубравка Ангеловски- Аметовић Ученици – чланови редакције:Ања Петрић( IX3), Сара Ковачевић(IX3),Анђела Вучетић(IX4), Јелена Коњевић (IX4)Нађа Зечевић(VIII1), Катарина Симанић(VIII1) Дорија Недовић(VIII1)

Насловна страна: Катарина Симанић (VIII1)Штампа: Биро Конто Игало Тираж: 1000 Адреса и тел/факс: ЈУОШ „Дашо Павичић“,Херцег Нови, Пут партизанских мајки 12 +382 31 324 868Менаџмент листа : Душанка Пешић, правник и Тања Дедијер, економистаE-mail: skola@os-dpavicic. edu. me

СВИТАЊА, април, 2017.

4

„ИМА СЕОБА. СМРТИ НЕМА“

ДрагаИва, храбрипутниче...

...У мирној кишној штутгартској ноћи, пишући ове редо-ве, призивам у сећање мелодију коју смо, на прагу Ивиног лечења, једног топлог јулског дана, на Одељењу за дечју онкологију складно и раздрагано, на болничком пијану,

она и ја заједно свирали. И мелодија те песме, про-праћена Ивиним незаборавним осмесима преплиће

се, у уму моме овога часа, са певљивом мелодијом гласа девојчице крхкога тела и неугасле ведрине.

„Има сеоба. Смрти нема“. Понављао сам го-тово нечујно тихо ове речи великог писца сун-чаног мартовског послеподнева кад је до мене

стигла вест да је тихо отишла од својих родитеља и свију нас Ива. Брзо и без поздрава, иако свестан

тежине њене болести, збило се за мене то што је код свих нас који смо имали част да је познајемо било и остало неспојиво са неугаслим животом који је из ње

исијавао. „Има сеоба. Смрти нема“. Но, болне су сеобе. Разум ми је говорио то и последњег Ивиног дана прове-деног у Штутгарту, кад се осмех због отежаног дисања и мучнине био склонио са њезиног лица и вратио поново по-сле молитве свештеникове у болничкој соби. И последње

што смо, ми њени пријатељи из штутгартских дана, на њој видели, био је тај, само њој својствени, оригинални ос-

мех у ходнику Клинике, у ноћи пред пут у Србију. Тај последњи дан био је крешчендо њених патњи али и он дискретно оивичен ведрином и осмесима.

Драги пријатељи, није лако у овоме часу уреди-ти сва сећања, која су тако свежа, на покрете и речи,

гестове и игре наше Иве. Па опет, најупечатљивији у мојој души остају разговори које смо водили када смо, катка-

да, остајали сами у њезиној соби, на спрату „Плаве куће“ чији је ентеријер оплеменило њено присуство и одагнало веснике смрти који су, природно је, били у погледима многе оболеле деце која су у њој била смештена. Говорила ми је о Херцег Новом, својим другарицама и наставницима, причали смо о учењу и жељама... Суочена са тешком болешћу, имајући увек саосећање са свом болесном децом, желела је да једнога дана упише медицину, постане лекар... И говорила је то увек полетно, раздрагано, и у њеном гласу и погле-ду никада се није назирала тешка болест коју је носила. Дуго, дуго, све до последњих дана, ми, њени штутгартски пријатељи, нисмо је доживљавали болесном, зато што је била и то је и сада, уверен сам, остала – биће игре, које скоро плесним покретима тела и мелодијом свога гласа разоружава болест и смрт. Играла се пред болешћу и смрћу као малена Аска пред вуком, из познате приповетке Иве Андрића, и уливала у све којима је била окружена тиху радост наде, упркос рђавим лекарским прогнозама.

Била је тихи и лепи становник гра-да Штутгарта, у који је, крајем месеца јуна минуле године, дошла на лечење. Оплеме-нила је срца многих и остала у трајном жи-вом памћењу...

(Одломак из писма Марка Делића, Ивиног пријатеља из Штутгарта, које је на сахрани прочитала Ми-ланка Тешевић)

Неизрециво ми је тешко обратити се, посљедњи пут, нашој драгој Иви у име

њених другарица и другова и свих нас из Школе коју је толико вољела.

Немогуће је наћи ријечи које би, макар приближно исказале величину туге и бола, али и достојанства и поноса овог тренутка.

Драга наша Ива, ту је твоје VII2, ту су твоји другари из осталих одјељења, твоја екипа са одбојкашких терена, друштво из насеља... сви они који су ти неизмјерно захвални за тренутке дружења којима си обогатила животе свих нас.

Ту смо да ти кажемо хвала. Хвала за твој препознатљив осмијех, хвала за оптимизам и позитивну енергију коју си преносила на све око себе, хвала за искрено и несебично пријатељство, за храброст, за борбу, за примјер.

Драга Ива, част ми је што сам те познавао, ти си у свом кратком животу успјела да постанеш онај прави, животни примјер литерарних јунака којима се дивимо, оних ма-лобројних, који су, у пуном значењу те ријечи, достојни имена човјек....

(Одломак из опроштајног писма које је у име ђака и на-ставника Школе говорио Владо Зечевић, Ивин одјељен-ски старјешина)

Иву, ведру и дивну девојчицу красиле су најлепше особине због којих нам је свима

била посебно драга. Имала је велико, племе-нито срце, била је увек спремна да помогне. „Како сте учитељице?“ , није пропуштала да ме пита ни када се тешка болест сручила на њену крхку и нежну природу. Незаобилазни и пре-познатљив Ивин осмех је оно по чему је памти цела Школа, град, окружење и сви људи који су је упознали кроз њено лечење. Борила се до последњег тренутка верујући у оздрављење. Такву храброст имају само ретки, изабрани, посебни... Ива је уистину била таква.

Имала је своје снове, жеље, амбиције. Све је стало тог 17. марта када је тужна вест стиг-ла до нас.

У неверици, сузних очију гледали смо јед-ни друге. „Можда, није истина“, речи су које су се тог претужног петка чуле кроз ходник школе. На жалост, вест је била истинита, пре-тешка, претужна.

„Шта да ти кажем, малени уснули цвете?“ Пет година сам покушавала да најбољи део себе уткам у све вас, ви сте моја деца са који-ма сам делила школске радости и бриге. Ти си била вредна, паметна, предобра девојчица. Исијавала си посебном енергијом и ништа ти није било тешко.

Сећам се да си само ТИ тако далеко могла да скочиш скок у даљ. Данас, када сам свес-на да те више никад нећу срести у ходнику школе, помислим да је, можда, тај „скок“ био предзнак твог брзог одласка у вечност.

Драгана Дабовић, Ивина учитељица

Раич

евић

Дар

иа, I

II5

5

Школска 2015/2016. година била је успјешна. Од 1252 ученика,

колико их је било на крају, њих 1251 са позитивним успјехом завршило је разред. Прелазност је 99,9%, а средња оцјена на нивоу школе је 4,33. Одлич-них ученика било је 492, а врлодобрих 268. С обзиром да се ученици првог и дугог разреда оцјењују само опис-но, значи да је од укупно 934 ученика, од трећег до деветог разреда, њих 760 имало одличан или врлодобар успјех. Добар успјех имала су 172 ученика, довољан 2 ученика, један ученик је понављао разред. Три ученика су била са смањеним владањем, дакле 1249 ученика имало је примјерно владање. Са посебним задовољством истичемо добитнике дипломе „Луча“. Било их је 13, а то су:

1. Булатовић Лана, IX12. Даниловић Марко, IX13. Калуђеровић Сара, IX14. Мишевић Лука, IX15. Шундић Ивана, IX16. Нововић Сара, IX27. Ђурић Немања, IX38. Мишељић Станка, IX39. Финжгар Ана-Марија, IX310. Дојчиновић Мина, IX411. Лепетић Милош, IX412. Марић Ивана, IX413. Сефровић Мојаш, IX4

Њима су додијељене награде у вриједним књигама и у Школи и од предсједнице општине Наташе Аћи-мовић. Књиге су додијељене ученици-ма који су били запажени и у другим активностима у Школи.

Учесници наше Школе учествова-ли су на конкурсу „Млади екорепор-тери 2016.“ који десету годину заредом организује НВО „Еком“ у сарадњи са Фондацијом за еколошку едукацију. Од 550 ученичких радова, колико их је пристигло на конкурсу, радави наших ученика били су запажени и објавље-ни на Сајту. Радови су представљени у три категорије, и то: еколошки чланак, фотографија предјела и биодиверзите-та и видео запис. На истом конкурсу Васиљевић Павле, ученик VII1, освојио

је прву награду у онлајн гласању, у ка-тегорији фотографија предјела и био-диверзитета.

На конкурсу „Мали ликовни сусре-ти“ који расписује Средња умјетничка школа на Цетињу са темом „Свемир“, наша Школа је добила двије награде: Бојана Радњић, ученица V5, освојила је прву награду, док је Марко Бошко-вић, ученик VI3, добио другу награду. Дубравка Аметовић, проф. ликовне културе, била је је ментор награђеним ученицима. У марту 2016. године уче-ницима и њиховим менторима уруче-не су награде.

На конкурсу „Наша мила Боко“ ученици су имали задатак да насликају поштанску марку са мотивом Боке. Анђела Рогач, ученица VIII4, освојила је прву награду. Сања Ђурић, ученица VI1, освојила је награду Поште Црне Горе, док је Амар Кујовић, ученик VI3, добио похвалу за идејно рјешење. Њи-хов ментор била је Дубравка Аметовић, професорица ликовне културе. На ис-том конкурсу награђени су и ученици нижих разреда. Ивана Антуновић, уче-ница III1, освојила је специјалну награ-ду у комбинованој техници. Анђелин ментор била је Марина Перовић, про-фесорица разредне наставе.

У организацији Завода за школство Црне Горе, НВО „Екпедитио“ из Ко-тора, НВО „JAC“ (Jugend Architektur Stadt) из Њемачке организован је на-градни конкурс који је имао за циљ унапријеђење и имплементацију одр-живог развоја у креирању градова и

насеља. Поред награђених радова, од пристиглих 218, 12 радова је награђе-но дипломом. Међу њима је и рад Немање Ђурића, ученика IX3.

Поводом Дана планете Земље, ЈП „Чистоћа“ Хер-цег Нови, организовало је манифестацију у оквиру

које су ученици писали слогане, сас-таве и илустровали на одговарајућу тему која је била предложена од стране организатора. Уценици IV4 заједно са учитељицом Милијаном Роћеновић, награђени су слаткишима, дипломом и новцем.

Ученици петог разреда у манифе-стацији „Жогарија“, која је одржана 14.5.2016. године у Балон сали у Мељи-нама, такмичили су се у играма спрет-ности и заузели су прво мјесто. Првоп-ласирана екипа из наше Школе, коју је предводио Стево Обрадовић, професор физичког васпитања, добила је пехар.

На Општинком такмичењу у пру-жању прве помоћи, које је одржано 14.5.2016. године, ученици наше школе освојили су прво и треће мјесто у кате-горији подмлатка, док су пето и шесто мјесто освојили у категорији омлади-не. Категорију подмлатка, а уједно и првопласирану екипу, чинили су: Ко-вачевић Сара (VIII3), Вучетић Анђела (VIII4), Вилов Јована (VIII4), Павловић Тијана (VII4), Рогач Анђела (VIII4) и Чуљковић Анастасија (VIII4). Треће-пласирани у категорији подмлатка били су: Јована Бабић (VII3), Јовано-вић Анђела (VII3), Накићеновић Миа (VII3), Спаић Кристина (VII3), Хаџић Лејла (VII3) и Обрадовић Ксенија (VII3). Милица Ковачевић, проф. био-логије, била је ментор награђеним еки-пама из наше Школе.

Крај школске 2015/2016.године завршио се дводневним семинаром који је организован у нашој Школи 14. и 15. јуна. Тема семинара била је: „Планирање у настави“. Наставници из наше, али и других школа са тери-торије наше Општине, били су заинте-ресовани за ову , увијек актуелну, тему у наставном процесу.

Снежана Мирковић, пом. директора

„Лучоноше“ наше школе

ИСТРГНУТО ИЗ ЉЕТОПИСА ШКОЛЕ

СВИТАЊА, април, 2017.ДЕШАВАЊА У ШКОЛИ У ТЕКУЋОЈ 2016/2017.

• Почетак школске 2016/2017. годину донио је нову радну енергију. Планирани једнодневни излети добро су осмишљени и успјешно су реализовани. Најмлађи ученици праћени учитељима обишли су град и његову околину. Неки су видјели знамени-тости у Рисну, Котору, Тивту... А неки су обишли Бар, Вирпазар, Липску пећину, Подгорицу о чему сведоће албуми богати сликом и ријечју.

• У периоду од 5. до 9. семпетмбра реализована је полуматурска ђачка екскурзија. Четири одјељења деветог разреда, заједно са својим одјељењским старјешинама, уживала су у љепотама Црне Горе.

• Комедија „Сан љетње ноћи-упознајте Шекспира“, у режији Слађане Вујовић, адаптацији Дејана Ђоно-вића и Слађане Вујовић, представљена је новској публици 29.9.2016. године. Посебност овој коме-дији дали су најмлађи глумци, а уједно и ученици наше Школе. Катарина Иванов, Дариа Илић, Неђо Радовић, Михаило Влаховић, Лука Ковачевић, и Немања Гецај. Сви ученици су II3.

• Од 2. до 4. новембра у нашој Школи представљен је пројекат „Исправи се и вјежбај“. Циљ овог пројек-та је да се изврши преглед ученика трећег и петог разреда како би се могло превентивно дјеловати. Укупно је прегледано 266 дјеце. Пројекат је подр-жан од Министарства просвјете Црне Горе и Уд-ружења физиотерапеута Црне Горе. Резултати пре-гледа били су презентовани Школи у просторијама Института „ДР Сима Милошевић“.

• Поводом Међународног дана дјетета, 20. 11. 2016.године Удружење родитеља дјеце и омладине са тешкоћама у развоју „Зрак Сунца“ Херцег Нови, организовало је хуманитарну приредбу „Дјеца до звијезда“. Учешће су узели и представници Малог парламента наше Школе са учитељицом Марицом Бијелић.

• И ове године су ученици седмог разреда у периоду од 21. до 23. новембра боравили на Цетињу. Циљ боравка је учествовање у пројекту „Цетиње јед-на прича“. Ученици су кроз интерактивно учење упознали династију Петровић Његош, а самим тим и подигли ниво националне свијести о национал-ној припадности.

• У Кино сали наше Школе, 25.11. 2016. године, по-водом Међународног дана борбе против насиља у породици и насиља над женама, одржана је пре-зентација мултидисциплинарног тима Центра за социјални рад Херцег Нови.

• У новембру 2016.године одржана је хуманитарна акција под слоганом: „Ваше мало некоме пуно“. Већ традиционално двадесетак ученика, волонте-ра наше Школе, учествује у прикупљању основних животних намирница за најугроженије породице из наше Општине.

• Почетком децембра, тачније 10.12.2016.године у нашој Школи одржан је семинар под називом: „Значај наставе језика и књижевности у основној школи у циљу примјене интегрисане наставе као вида предузетничког учења“. Аутор и реализатор семинара била је магистар Биљана Вукмановић. Сеинар је окупио 25 учесника, професора црно-горског језика и разредне наставе из наше Школе, али и другиш школа са подручја Општине.

• У оквиру претпразничке атмосфере организовано је више хуманитарних акција. Хуманитарна акција под слоганом „Слаткиш за осмјех“ већ традицио-нално се обиљежава. Један број ученика и настав-ника обишао је Дјечији дом „Младост“ у Бијелој и малишане даривао слаткишима. У холу Школе организован је новогодишњи базар. Ученици су својим рукотворинама уљепшали школски прос-тор. Базар је имао продајни карактер, априкупље-ни новац донирали смо у хуманитарне сврхе. Ор-ганизоване су и новогодишње приредбе. Поред приредбе коју су припремили учееници Школе, имали смо и гостовање Црногорског народног по-зоришта са представом „Чаролија новогодишњег

6

Ђорђе Павловић, IV4

7

пољупца“. У организацији ЈУХФ и ове године, у оквиру Празника мимозе, одржана је Цвијетна по-ворка. Сви учесници поворке имали су исти зада-так – да се костимирају у цвијет који расте на овим просторима. Наше учитељице Иванка Ђечевић, Мирјана Симовић и Тамара Лабовић и ученици, учесници поворке, костимирали су се у цвијет кале и руже.

• У оквиру литерарног конкурса, који Српско про-светно и културно друштво „Просвета“ тради-ционално обиљежава поводом 27. јануара Андреј Симанић, ученик IX2, освојио је друго мјесто за поетско стваралаштво. Андреј је био инспирисан ликом и дјелом Светог Саве. Андрејев ментор био је Владимир Зечевић, професор ЦСБХ језика и књижевности.

• Почетком другог полугодишта, 3.2.2017. године, компанија Д. А. Ј. М. И.-ТАХИ МОРЕ новчаном уплатом донирала је цјелокупну набавку реквизи-та за фискултурну салу за ПО школе у Игалу.

• Наше бивше ученице, Марија Коњевић, тури-змолог, и Славица Коњевић, проф. италијанског језика, на часу географије, 8.2.2017. године, пред ученицима осмог разреда представиле су Бразил у ријечи и слици. Повод њиховог одласка у Бразил био је Маријин волонтерски рад на Олимпијским играма, као и боравак у Рио де Женеиру гдје су се игре одржале.

• На Државном такмичењу, које је одржано 25.2.2017.године у Подгорици, наша школа имала је пет пред-ставника. Три представ-ника из енглеског јези-ка и два из математике. Најзапаженији резултат постигао је Марк Ива-нов, ученик VI1, који је на такмичењу из математике заузео одлично пето мјес-то. Марков ментор била је Ивана Кецојевић, проф. математике. Филип Ива-новић, ученик IX3, заузео је дванаесто мјесто на такмичењу из енглеског језика. Филипов ментор била је Хелена Вучетић, проф. енглеског језика.

• О 7. до 15. марта 2017. oр-ганизована је „Изложба декоративног биља“ под слоганом „Школи на дар“ којој су учествовали уче-ници VI и VII разреда. Од

великог броја радова, изабране су три најљепше биљке и три најљепше саксије. Прво мјесто за најљепшу биљку освојила је Вујичић Јелена, уче-ница VI2, а прво мјесто за најкреативнију саксију припало је Павлу Ђуровићу, ученику VI2.

• На ликовно књижевном конкурсу „Наша мила Боко“ четири ученика су похваљена за ликовно стваралаштво. Похваљени ученици су: Неда Ма-нојловић, ученица I4. Недин ментор била је Ма-рина Перовић, проф. разредне наставе. Андрија-на Томашевић, ученица III3. Њен нентор била је Марица Бијелић, проф. разредне наставе. Филип Матковић, ученик IV4 и Ђорђе Павловић, ученик IV4. Филипов и Ђорђев ментор била је Сузана Бан-ковић, проф. разредне наставе. Тема овогодишњег конкурса била је : „Приче капетана“.

Неда Манојловић, I4

Филип Матковић, IV4

СВИТАЊА, април, 2017.

U početku beše Reč i Reč beše u Boga i Bog beše Reč

Sveto pismo

Govorna komunikacija nastala je mnogo pre pismene komunikacije. Iz potrebe

čoveka za saopštavanjem misli i osećanja go-vorom razvio se jezik. Od svoga nastanka do danas jezik ima dve osnovne finkcije u ko-munikaciji: funkciju uticaja – propagandnu i funkciju informisanja. Jezik je i istorijska kate-gorija: jezik je delio sudbinu naroda, U većini slučajeva izumiranjem naroda i njihovih kul-tura izumirao je i njihov jezik. Jezik je osnova kulture jednoga naroda i društva u celini. On je deo kolektivne identifikacije – identiteta jed-ne nacije.

Komuniciranje medju ljudima staro je koliko i samo postojanje čoveka i predstavlja fundamentalni društveni fenomen. Sporazu-mevanje u najranijim vremenima ljudskog po-stojanja ostvaruje se najjednostavnijom komu-nikacijom znakovima – optičkim i akustičnim. To su svetlosni znaci kao loženje vatre, dimni signali, te zvučni signali: bubnjevi, trube, ro-govi životinje...

Sama sintagma istorija komuniciranja sa-drži dva dela. Istorija je društvena nauka koja proučava prošlost ljudskog društva oslanjaju-ći se na tri vrste saznanja: 1. pisane istorijske izvore 2. materijalne spomenike kulture 3. usmena predanja. Pisani istorijski izvori se smatraju najpo-uzdanijim jer najtačnije govore o prošlosti. U njih spadaju domaći ili strani zapisi o zemljama, držav-ni dokumenti, literarna ostvenja i sl. Heodot, „otac istorije“ je u svo-me delu Istorija(upotrebiti Grčki alfabet ) opisivao kulture, običaje, religije zemalja koje je proputovao u vremenu klasičnog perioda grč-ke civilizacije. Njegovo delo bilo je, jeste i bice osnovni izvor saznanja naučnika u „pohodima“ saznavanja o antičkim vremenima, Zato je He-rodotova Istorija najuticajnije delo u istoriji književnosti. Mterijalni spo-menici kulture: gradjevine, uredjaji, oruđe, oružje, nadgrobni spomenici svedoče o organizaciji, razvijenosti stepenu kulture, religiji, običajima nekoga naroda ili regije. Usmena predanja su dopunski, spored-ni izvor saznanja koja se prenose usmenim i pismenim putem ( mitovi, legende ).

Drugi deo sintagme čini pojam komunici-ranje ( lat. komunicare ) znači razgovarati- u najšrem smislu reči, sporazumevanje medju lju-dima. Informacija je deo sistema komunikacije kojom se saopštavaju poruke, nepoznate ili ne-dovoljno poznate činjenice. Svaki organizovani i svrsishodni oblik obaveštenja je komuniciranje.

Utemeljenju ljudske kulture i komunikaci-je uopšte poseban doprinos dali su narodi na Srednjem i Bliskom Istoku. Razvoj trgovačkih

puteva doprinosi većoj potrebi za širenjem informacija i sazna-nja što dovodi do stvaranja prvih pisama. Na severu Mesopotamije postojala je država Asirija. Asirci su pounati po tome što su ra-zvili klinasto pismo i osnovali, verovatno, prvu biblioteku, gli-nenih pločica (na kojima su pi-sali tekstove – knjige ) u gradu Niniva. Jedan od najvažnijih gradova Antike bio je Vavilon. Vrhu-nac moći Vavilon je postigao za vreme cara Hamurabija, koji je poznat kao au-tor prvih pravnih propisa – Hamurabijev zakonik. Pronadjen je uklesan na kamenom stubu u iranskom gradu Suzi. Feničani, veliki trgovci Sredozemljem su iskoristili egipatsko pismo- hijeroglife da bi razvili svoje pismo. Tako je nastalo prvo fonetsko – glasovno pi-smo. Feničansko pismo čini osnov grčkom, aramejskom, hebrejskom i arapskom pismu. Celokupna evropska civilizacija ima svoje te-melje u Antiškoj Grčkoj. Kulturna spona izme-dju civilizacija Bliskog Istoka i Evrope bilo je ostrvo Krit – grčko ostrvo gde je nastala prva grčka kultura. Nivo kulture jednoga naroda i u to vreme merio se brojem objavljenih knjiga, a biblioteka u Aleksandriji i danas važi za jedno od sedam svetskih čuda Antike.

U razvoju ljudske komunikacije a naročito medija, uočljive su dve epohe. U prvoj epohi dominira direktna komunikacija, licem u lice (govor, razgovor na trgu, dvoru, bojnom po-lju). Ona traje od postanka Civilizacije – po-jave pismenosti pa do pronalaska tehnike štampanja. Tehniku mehaničkog umnožavanja knjiga otkrio je Gutenberg u XV veku. Ovim otkrićem počinje druga epoha indirektne ko-munikacije koja traje do danas. Ovo je epoha masovnih medija. Osobine masovnih medija daju štampa – novine, radio, televizija, raču-nari, sateliti ...

Otkrice štamparije i mogućnost masov-nog umnožavanja teksta predstavlja jedan od

revolucionarnih izu-ma ljudaske isto-rije. Počinje era masovnih medija. Funkcija jezika, kroz funkciju uti-

caja – propagande I funkciju infor-misanja, dobija potpuno novo značenje. Zatva-

raju se skriptoriji po manastirima i započinje Rene-

sansa ne samo u umetnosti već i u nauci. Uskoro će Evropu zahva-

titi nove društvene ideje koje će dovesti do Re-volucija kojima nastaje moderna – gradjanska Evropa. Deklaracija o pravima čoveka i gradja-nina nastala tokom Francuske buržuarske re-volucije čini danas fundamentalni deo ustava evropskih i svih demokratskih i gradjanskih država. Jedno od osnovnih prava svakoga čo-veka i gradjanina je pravo na slobodu govora – slobodu izražavanja. Ne trebamo zaboraviti reči francuskog filozofa i istoričara Voltera, jednog od utemeljitelja gradjanskog društva: „Ja se ne slažem ni sa jednom rečju koju si izgovorio, ali ću do smrti braniti tvoje pravo da ih izgovoriš “.

Moć masovnog medija – štampe na propagandi u cilju podsticanja i stvaranja nacionalne mržnje, prvi put je iskorišćena u ratu u kojem je ujedinjena Ne-mačka, izmedju Francuske i Ne-mačke. Tada započeta nacionalna mržnja ovih država kulminirala je nakon Prvog svetskog rata činom potpisivanja kapitulacije Nemačke i na početku Drugog svetskog rata potpisivanjem kapitulacije Fran-cuske na istom mestu – u vagonu voza. Te dogadjaje savremenici su posmatrali u bioskopima pre po-cetka prikazivanja pokretnih slika – filmova.

Prema jednoj od teorija o me-dijima danas živimo kosmičko doba, koje počinje izumom televi-

zije. „Elektronski mediji nisu samo mehanički trikovi ustanovljeni radi stvaranja iluzija, već su prvenstveno novi jezici koji poseduju jake izražajne moći.”

Na kraju ali samo ovoga teksta, a što ne bi trebelo da zanemarimo a naročito da zaboravi-mo, jeste naša lična komunikacija u ophodje-nju prema drugima. To se stice vaspitavanjem. „Lepo vaspitanje nije u tome da ne prospeš sos na čisti stolnjak, nego da ne primetiš ako je to neko uradio.” A. P. Čehov

Lidija Štanjo, prof. istorije

ISTORIJA KOMUNIKACIJE

Vukica Špirto, VI1

Sava Huter, VI1

8

9

ПРИЧЕ СТАРОГ СПОМЕНАРА

ТАЈНА СТАРИХ КУТИЈАЈедном приликом, када сам била у

Колашину код моје прабаке Тане, саз-нала сам за њен хоби. Поред једне по-лице са чашама и тањирима са разним шарама, угледала сам двије лимене кутије. Била сам знатижељна па одлу-чила да погледам шта је у њима. Када сам отворила већу кутију, на први по-глед запазих хрпу папира. Бака приђе и рече да су то писма од њених прија-

теља када су били млађи, и да унутра има писама чак и од њене мајке и баке, која су старија и од ње. Гледајући по-жутјеле папире пуне топлих ријечи, све сам се више удубљивала и покуша-вала да замислим вријеме и како им је тада било. Пажљиво и брижно скупих писма. Сложих их у кутију.

„А шта је у другој кутији?“, упи-тах. Бака отвори, а ја угледах велики број поштанских маркица. Рече ми да су припадале њеној сестри и њој. Ова

кутија ме је привукла јер је била ша-рена и весела. Примијетих како се низ бакино лице слила једна бисерна суза док се присјећала старих дана. Спако-вах кутије и са посебном пажњом ста-вих их на мјесто.

Читајући бакина писма научила сам нешто више о времену када је моја прабака била мала, а уједно сам се и зближила са њом.

Василиса Рашовић, VI5

Нина Петровић, VI3

ВИНО ПИЈЕ КРАЉЕВИЋУ МАРКО...

10

Драги Марко Краљевићу,

Читајући пјесме о теби упознала сам те као човјека са огромном снагом, добротом и храброшћу. Упознала сам те као заштитникa Срба од сурових турских освајача, као и човјека који је улијевао наду у срцима свога народа. Шти-тио си понижене, рушио силнике, а друговао си са вилама и јунацима. Био си одан мајци, али ниси услишио њене молбе да престанеш са ратовањем. Твоја љубав према ра-товању била је јача од мајчиних жеља. Када си убио Мусу Кесеџију, признао си да си убио већег јунака од себе. Допао ми се твој поступак. То само раде велики јунаци.

Бићу крајње искрена и рећи ћу ти да си понекад био и зао. Није ми се се допао твој поступак када си одсјекао руку Новаку ковачу. Можда си се и ти покајао због тога?! То сам закључила по томе што си му дао новац за живот. Нијеси дозволио да остане инвалид и сиромах. Не оптужујем те, можда још нијесам дорасла да схватим поступке великих јунака. Можда треба имати јуначко срце, као ти, да бих те могла разумјети. Живот те је научио ономе што је мени непознато. Твој свијет упознајем преко твојих поступака.

Завољела сам те јер си особа вриједна поштовања. Поз-дрављам те уз обећање да настављам да читам пјесме о теби и твојим подвизима.

Теодора

Теодора Спаић, VII3

Драги Марко,

Одавно знам да си велики јунак. Симбол поштења и правде, заштитник сиромашних и нејаких. Својим ју-наштвом вратио си понос и наду обесправљеном и пот-чињеном народу. Сама твоја појава крупног и снажног чо-вјека, говори да си стабилан и праведан човјек. Изаћи на мегдан Муси Кесеџији, побиједити га, представља врхунац твоје моћи, снаге и мудрости. Муса је био јунак над јунаци-ма, одважан и снажан човјек који се никога није плашио. Сами излазак на двобој таквом јунаку говори о твојој хра-брости. Тиме као да си хтио послати поруку свом народу да не посустајемо пред снажнијим и јачим непријатељем и да храбро крене у борбу за слободу и правду. Због тога је оправдано твоје лукавство и помоћ виле да побиједиш Мусу. Иако ти је то покварило радост, признање да си убио бољег јунак од себе, представља веће јунаштво од саме смрти. Ту си се показао као мoралан и частан човјек, што је вриједније од јунаштва.

Михаило Аничић, VII3

Поштовани чика Бранко,

Зовем се Нина и одувијек сам се дивила Вашим дјели-ма, Вашем хумору и начину на који обликујете своје топле приче. Чула сам и прочитала много тога лијепог о Вама. Баш умијете са ријечима. Слажете их као лего коцкице, оне су Ваше играчке. О тешким и озбиљним темама пишете на

посебан начин, весео и духовит. Написали сте више од тридесет књига за дјецу и многа друга дјела. Сликовитим језиком, ведрином и хумором створили сте упечатљиве ликове и смјестили их у занимљиве ситуације. Са мно-го духа испричали сте нам топле људске приче. Увијек ме изнова развеселе и насмију догодовштине Николети-не Бурсаћа, Јованчета и његове дружине, Стрица, Луне и осталих. Уз њихове догодовштине успављивале су се генерације, наше баке и дједови, наши родитељи, то чи-нимо и ми , а сигурна сам да ће то чинити и наша дјеца.

Петровић Нина, VI3

У СНУ СА МАРКОМ КРАЉЕВИЋЕМБило је то давне 1389.године. Битка на Косову. Бој

прса у прса, тешки буздовани, крвава копља. Све било тако језиво. У диму, вечерњој измаглици, назире се људ-ска силуета. Одлучих да приђем. Угледах Марка Краље-вића, великог јунака. Лежао је, чинило ми се, непомич-но у једном прибијеном углу. Око њега је кружио вјерни Шарац. Покушавао је да му помогне. Мало придигну-вши главу, погледао ме је. Био је то поглед који је замије-нио хиљаду ријечи. Потрчала сам до њега. Руку је сам завио дијелом одоре, прса су му била ишарена крвљу. Брбао је свуда наоколо тражећи чутурицу. Тужно ме је погледао и гестикулирао да му је додам. Полих га водом, попио је вина. Почео је да шири зјенице, полако се по-чео придизати стискајући песнице. Напокон, устао је. Савио је руке, очи су му засијале. На лицу му се видјела захвалност. Климнуо је главом, окренуо се и кренуо ка истоку. Зачух глас који ме тргну из сна. Свјесно се врати у давну 1389.годину.

Свако вријеме носи своје бреме. Иако је овај догађај био давно, дијелом и заборављен, ја га у својим мислима чувам од зуба времена и пролазности.

Зорица Марић, VII4

Теодорa Исаковић, IX1

СВИТАЊА, април, 2017.

ЈЕДВА ЧЕКАМ ТВОЈЕ ПИСМО

11

Драги тата,

На тесту из математике сам добила петицу, захваљујући теби јер си ми објаснио задатке које нисам знала. Много су ми по-могли твоји бржи начини за сабирање, одузимање, множење и дељење.

Мало сам тужна што си отишао, али рекао си ми да ћеш се брзо вратити и да учим. Обећао си ми да ћемо ићи на крстарење двије седмице, ако школску годину завршим са петицама. Срећ-на сам због тога јер знам да своје обећање никад не погазиш.

Једва чекам да дођеш кући па да се играмо многих занимљи-вих игара.

Воли те твоја Анамариа

Анамариа Копола, V6

Драги Бојане,

Једва чекам да дођем код тебе и да се играм са тобом и осталом браћом. На курсу за декупаж у Игалу било је див-но, али мени је најбоље уз вас. Са вама се играм, шетам...

Тамо имам све што ми је потребно! Мој пас Рекс се толико обрадовао да је почео да скаче и лиже ме. Лајао је и јурио за мном да је пробудио комшилук! Моме брату Матији је било драго што сам дошла, тако да је он смис-лио разне игре, па сам се играла мало и са њим.

Било је мало теже да се вратим школи, али то се јед-ноставно мора! Како си ти, а како су браћа? Јесте ли средили околину? Баш сте вриједни! Наше двориште је пусто и нема биљака. Могли бисмо да покренемо акцију да уредимо двориште. Дођите ми за распуст.

ПоздравП.С. поздрави ми баку

Тамара Миловић, V6

Драга рођако Анђела,

Ово је старомодан начин комуникације, али мислим да вриједи више од обичне СМС поруке. Вољела би да дођеш код мене и да наставимо наше дру-жење.

У Херцег Новом је узбудљи-во, ових дана се одржавају разне манифестације у оквиру Праз-ника Мимозе. Моје двориште краси расцвјетана мимоза и ос-тало приморско биље.

Веома је топло.Сигурна сам да би нам заједно било занимљи-во. Сваки дан би шетале, играле се и уживале у дружењу. Надам се да ће писмо стићи на вријеме и да ћеш доћи код мене у посјету док траје наш празник.

Велики поздрав од мене!

Твоја Марија

Марија Зејак, V1

Драги тата,

Како ти је у иностранству?Да ли се лијепо проводиш, какво је вријеме у

Француској? Код нас у Херцег Новом је поприлично топло задњих дана. Волио бих да си овдије, али драго ми је што ти је и тамо лијепо. Овдје код нас је вео-ма занимљиво, јер је празник Мимозе. У суботу смо били у Котору, играли смо против Катара.

Побиједили смо резултатом 9:4, постигао сам је-дан гол! У аутобусу натраг за Херцег Нови, разго-варали смо о утакмици, тренер је био веома задо-вољан нашом игром. Кад смо стигли у Херцег Нови тренер нам је саопштио да ћемо имати један дан од-мора, то ме је неизмјерно обрадовало. Тог слободног дана сам се играо са друштвом.

Једва чекам да се вратиш кући!!! П.С.Поздрави маму!

Твој син Матија

Матија Лучић, V6

Ивана Антуновић, IV1

Ива Koњевић, IV1

СВИТАЊА, април, 2017.PAMTIM...

12

PAMTIM...Čitao sam pjesmu „Kari Šabanovi“ i

razmišljao sam. Imam i ja svoje kari, kari koje me vraćaju u moje rano djetinjstvo.

Moja porodica i ja često smo išli u ta-tino rodno selo kod Pljevalja. Na selu se nalazi kuća, a pored nje dvije stare kolibe. Ispod su livade, na kojima je trava koja se s proljeća kosi. Moj brat i ja radosno smo trčkarali po njoj. Oko kuće ima mnogo drveća, ponajviše krušaka i jabuka koje svake godine daju ukusne žute plodove. Kroz selo protiče rijeka Ćehotina. Pre-ko nje prelazi novi most, a pored njega su ostaci starog. Taj stari most nam je privlačio posebnu pažnju, jer više nema takvih mostova. Kao da u sebi krije neku čaroliju. Tata nam je pričao kako je baka prala veš ispod mosta dok su se on i nje-gove sestre igrali oko nje. Došli bi i naši rođaci. Moj brat i ja po cijeli dan bismo se igrali sa njima na prostranim livada-ma punim mirisnog cvijeća. Pogledom iz kuće mogao sam da vidim školu u koju je moj tata išao. Bila je srušena. Obrasla je mahovinom. Svaki moj pogled iz kuće bio je kao iz bajke.

Volio bih da kari dođu po mene i da me odvedu na selo, ali ovoga puta stvar-no, ne u mojim mislima. I danas ponekad dune vjetar i osjetim miris košene trave koji me podsjeti na te dane.

Kari, dođite da se provozamo i da opet zajedno prelazimo preko mosta i trčimo preko livada.

Aleksa Anđelić, VIII3

KUD ME VOZE OVI KARIKada bih mogao da sjednem na neke

kari i da odem negdje, vratio bih se u one jednostavnije dane mog ranog djetinstva.

Kada se sjetim tih godina, obuzme me i sreća i tuga. Bilo je vremena za sve, i rijetko, skoro nikada, sam brinuo oko bilo čega. Dane sam provodio u igri. Majka se uvijek vraćala rano sa posla i posvećivala meni i mojoj sestri svu pažnju. Škola nije bila obaveza, već zadovoljstvo. Bio sam okružen prijateljima kojima je isto, kao i meni, bilo stalo samo do igre. Malo je ironično, kako sam tada želio da porastem, a sada želim upravo suprotno.

Ipak ti dani su iza mene. Igra je zamijenjena kompjuterom, a razgovori razmjenjivanjem poruka.. Svake druge sedmice majku i sestru jedva da viđam. Kada sam ja kod kuće, one su u školi i na poslu, a kad ja odem u školu one se vrate. Nekada sam sate provodio maštajući, a sada o tome i ne razmišljam. ..

Možda su ta vremena bila srećnija, a možda se meni to tako samo čini. Bilo kako bilo, prošlost se ne može vratiti . Sada treba da gledam ispred sebe, jer ću za deset, dvadeset godina, vjerovano, priželjkivati da se vratim u ovo vrijeme.

Jakov Novović, VIII4

DANI MOGA DJETINJSTVANakon završene radne sedmice, opet

osjećam u sebi jutarnju lakoću. Budim se dok cvrkuću ptice pokraj mog prozora. Subota je. Još jedna teška radna sedmica je uspešno završena i napokon mogu posveti sloobodno vreme stranicama „Tajnog dnevnika“.

Po završetku jutarnje rutine, izlazim iz kuće kako bih prošetala i tražila nove ideje, koje bi mi ulepšale već započet vikend. Međutim, pri izlasku iz zgrade zastajkujem jer vidim nešto neobično, a donekle poznato. Ne, nemoguće je! Ugledam kare. Kare iz pesme koja je celom odjeljenju ulepšala napornu sedmicu.

Čika Šabanovi kari. Nešto u meni me vuče ka njima, da se udobno smestim i odem daleko. Neshvativši , to sam već uradila. Točkovi se polako pokreću, i naglo, neverovatnom brzinom, zajedno sa njima nestajem u vidu prašine. Sledeće čega se sećam je da se nalazim u dvorištu kod bake i deke. Vidim sebe, ali dosta mlađu. Vidim i sve članove porodice. Svi mi, tradicionalno, kao i svake godine, jedemo lubenicu pod drvetom lipe. Osetila sam neizmernu radost. Tod drvetom lipe, koje je znak po kojem se naša kuća u selu prepoznaje, prestavljalo je za nas drugi svet. Pod tim se podrazumeva da jedino tu možemo opsatati tokom vrelih letnjih

dana. Ugledam naša radosna lica, svi smo srećn izato što smo zajedno. Igramo karte, pričamo šale. Mama i baka čitaju romane. Ali tu radost smo imal izbog te neverovatno velike bujne lipe.Te lipe više nema. Odsečena je. Nećemo više imati privilegiju opuštanja kao do sada. Čim se toga setim, odjednom, kari se vrate i odvezu me nazad kući.

Tužna sam jer ne mogu uživati još u tom divnom trenutku. Srećna sam jer sam uspela osetiti tu neopisivu radost, koja je cvetala pod drvetom lipe.

Tijana Pavlović,VIII4

Vasilisa Rašović, VI5

NEKA SE ČUJE I NAŠ GLAS

13

POSLANICA NASTAVNICIMA/NASTAVNICAMA NAŠE ŠKOLEKao što njiva, iako plodna, ne može da

rađa bez obrade, tako čovjek ne može da napreduje bez učenja i školovanja. Ni jed-nog ni drugog nema bez vas, poštovani nastavnici. Ovim putem želim da vam se zahvalim za svu nesebičnu pažnju i trud koji ste uložili u nas i naše obrazovanje.

Mi danas živimo u novom i moder-nom vremenu u kojem su mnoge iskon-ske vrijednosti potisnute u drugi plan. Roditelji, usljed trke za novcem i egzi-stencijom, često nemaju vremena da se posvete rođenoj djeci ne shvatajući da je topla roditeljska rijec vrjednija od mate-rijalnog bogatstva. Zbog toga, tu ulogu često preuzimate vi, dragi naši. Njegujete kod nas čovječnost i druge moralne vri-

jednosti. Danas, u vremenu površnosti i apsurda, to je najteži posao. Ljudi su došli do zvijezda i svemira, a ne vide svog bli-žnjeg koji pati ili strada. Današnja djeca opterećena su društvenim mrežama i virtuelnom svijetu i zaboravljaju na sta-re dječije igre poput školice i provođenja vremena u prirodi. Ljudi su izmislili au-tomoble i avione, stigli do najudaljenijih dijelova svijeta, a zaboravili na svoju po-rodicu i svoje ognjište. I ja živim u ovom nemilosrdnom vremenu. Predstavljam svoju generaciju i znam da smo ponekad i mi nestašni. Ipak, znajte da cijenimo vaš trud i želju da nam pomognete da odra-stemo i ostanemo na pravom putu koji je prepun stramputica i prepreka. Zbog

toga kada razmišljam o nastavničkom poslu i svim danima koje sam proveo u školskoj klupi, obuzme me toplina oko srca, a uspomene na prve dane u školi, prva slova i ocjene, naviru kao rijaka. Sve je to sastavni dio odrastanja koji se ne zaboravlja. Sada, na rastanku, bolje uvi-đam vašu dobrotu i trud koji ste uložili sa ciljem da postanemo ljudi. U našem albumu školskih uspomena vi ćete uvijek zauzimati posebno mjesto. Nadam se da će i buduće generacije biti marljive i sa-vjesne, da će vas poštovati još više i da vaš plemenit i zahtjevan posao nikad neće iz-gubiti na značaju.

Milan Marić, IX4

Dragi prvaci,

Ove godine napuštam najveću riznicu uspomena ikada, osnovnu školu.

Hodajući kroz hol škole shva-tam kako nam je ostalo još toliko malo do novog početka. Odjed-nom mi kroz glavu protutnji hi-ljadu misli. Počeh misliti da li sam ja učinila nešto što je vri-jedno da me ova škola zapam-ti. I tada... Uspomene počeše navirati. U ovoj školi sam doživjela toliko uspona i padova. Od loših ocjena pa do petica, od plača pa do smijeha. Naučila sam toliko lekci-ja, ne samo knjiških, već i životnih. Kroz ove hodnike sam prošla sa svim izrazima lica. Očiju punih suza i od tuge, a i od smijeha. Ne samo ja, već i moj razred, moja gene-racija je ostavila dosta utisaka u ovoj školi i dobrih, a i loših. Pišući ovo pismo vratila sam se nekoli-ko godina unazad, prisjetila se divnih uspomena. Od prvog dana škole , od prvog objavljenog rada u našim novinama. Predstave koje je moj razred smislio. Knjigu pjesama koju smo napisali i shvatih kako sam dosta uspomena ovdje ostavila i da će se ovi zidovi sigurno sjećati mene i moje generacije. Sada mi odlazimo i ovu divnu riznicu prepuštamo vama. Zbog toga vam i pišem ovo pismo. Ova ško-la je u vašim rukama. VI ste oni koji ćete je učiniti boljom. Voljela bih da kada se vratim jednog dana, ovu školu ugledam u punom sjaju, bolju nego ika-da. Još samo želim da vam poželim sreću u vašem novom početku.

Vaša ANA

Ana Stojak, IX4

ŽELIM DA SE ČUJE I MOJ GLASU nekim školama se pročula vest o uniformama, pišite nam

šta vi mislite. Za ili protiv?U ovakvom slučaju mogla bih reći „za i protiv“. U školama

se nalazi puno đaka, neki su u boljoj, a neki u goroj materijal-nom situaciji. Đaci će odmah postaviti pitanje „Zar neću više moći da nosim svoju omiljenu košulju?“, „Zar nam uskraću-jete pravo da kroz oblačenje izrazimo svoju ličnost?“ i mnoš-

tvo sličnih pitanja. Za đake u goroj materijalnoj situaciji ovo će možda biti način da se izbegnu preki pogledi i ogovaranja zbog

toga što nemaju novca za „markiranu“ odeću. Sa druge strane, zar nas škola sama nije učila da je lepo što smo svi različiti i da to treba da poštujemo? A sada od nas traže da budemo svi „isti“? Uniformisana vojska koja ide školom marširajući kako bi sada izgledalo u svom omiljenom duksu, i želja da je ljudi upaznaju kroz njen stil, a ne bezličnu roze majicu. Još veća pobuna bi nasta-

la oko toga što nas niko nije pitao za mišljenje, da li samo treba da pristanemo da nas neko svako jutro oblači „Izvinjavam se, ali ja samo dopuštam mami da me oblači“ glasili bi možda malo drski komentari. Postavlja se još nekoliko pitanja: Da li bi se uniforme

plaćale? Šta bi se desilo ako se izgube? Da li bi škola stvarno to plaćala, a nemamo ni vrata na toaletima? Na pitanje zašto nas niko o uniforma-ma nije pitao, verovatno bi odgovor glasio da se o nekim stvarima ne pitamo, ali iz učtivosti bi rekli da „nemaju vremena“. Ako za ovo nemate vremena, da li biste stigli da odgovorite na ova gore postavljena pitanja, ili postoji lakši način da se sve izbegne?

Ako ste mene već pitali, ja bih zadržala svoju slobodu i svoj stil.

Sara Paspalj,VIII1

Sanja Đurić, VII1

Kata

rina

Sim

anić

VII

I 1

PRIČE KAPETANA СВИТАЊА, април, 2017.

14

KAPETANOVA PORUKA

Prohladno jutro. Zamućeno sunce polako se izdiže iznad strmih priobalnih strana. Uspavano more, koje podsjeća na pustinju, svjetluca nad pla-vim nebom. Ponegdje izviruje koja ribarska bova ili flaša. Opominje mještane da je vrijeme za novo isplovljavanje.Vedri radnici ukrcavaju posljednji te-ret na drvenu palubu. Mornar odvezuje goleme ko-nope, baca ih u vodu i rukom odmahuje kapetanu. Nad palubom se izdižu krupna bijela jedra. Mor-nari uprežu konope kako bi što bolje raširili bijela platna. Kako brod ubrzava, lučno utvrđenje nestaje iza ivice zaliva. Ribarski brodovi i barke pojavljuju se ni od kud iza brodske krme, a skupine galebova nadlijeću teritoriju. Sada zaliv polako nestaje nad horizontom. Vidljivo je samo utvrđenje na ulazu u zaliv. Donjom palubom širi se miris ruma i hrane. Začuvši škripu stepenica sa gornje palube,mornari se odmah postrojiše. Kapetan, stariji i prosijed čo-vjek elegantno odjeven, stupa pred posadu. Učtivo premjerava svakoga i dijeli zadatke za put. Ulazi u svoju kabinu, sjeda za sto, vadi mapu i kompas iz fioke. Zatim umače penkalo u mastilo i ucrtava rutu dugog puta. Na trenutak zastane, pogleda kroz prozor i, ponosan na sebe, tiho se nasmije.

Podne je. Pomalo umorna, ali smjela posada sjeda za okrugli sto. Sto i pribor su vjerovatno do-neseni iz daleka, jer se vide tragovi raznih kultura. Kapetan se pojavljuje iz svoje kabine, doziva kuvara i sjeda na čelo. Kuvar donosi bocu vina, kapetan je otvara, poslužuje posadu i otpocinje zdravicu. Posada ustaje, posmatra kapetana, a on pažljivim riječima daruje svoje ljude. Nakon obilnog jela, svi se vraćaju svojim dužnostima. Kako dan prolazi, vrijeme se pogoršava. Već oko 9 sati počonje straš-no nevrjeme. Voda teče niz jedra kao burna rije-ka. Posada silovito zateže užad. Odjednom, jedan mladi mornar, naslanjajući se na pramac, upade u hladno more. Ovo je bio danak neiskustvu koji vreba sve početnike, ali i one kojima su so i sunce davno icrtali bore. Jer, tako je na pučini. Kapetan sa osmatračnice primijeti mornara, pa brzo siđe na donju palubu. U tom trenutku prilazi drugi mornar i saopštava kapetanu da pod hitno moraju krenuti ka luci. Kapetan zastade na sekund, pa odbi da ig-dje krene. U njegovim očima vidjela se briga, a ona mornarska otuđenost istog se trenutka pretvorila u duboki ljudski nagon da se spasi život. Potom hitro potrča do ostave, pokupi uže, zaveza ga oko rame-na i dobaci ga mladom mornaru. Vrijeme je bilo sve gore. Nakon dužeg potezanja, kapetan konačno izbavi mornara i dade komandu da se krene. Su-tra ujutru je lokalni trgovac, ugledavši brod i robu, bio zabezeknut. Skoro sva roba bila je uništena. Trgovac odmah pozva kapetana na sastanak. Kad je kapetan došao, trgovac se ljutito izvika na njega. Mirno je slušao šta mu ovaj govori, a kad završi, on samo ustade i reče:

„ Ni jedna roba nije vrijedna onoliko koliko je-dan ljudski život“ .

Vojislav Vukotić

PRIČA KAPETANAZnao je čime će se baviti od trenutka kada se odlučio za Pomorsku školu u

Kotoru, ali ne i da će se njegovo ime spominjati generacijama i na svakom ćošku.Tridesetu godišnjicu nemilog događaja obilježilo je otvaranje Pomorskog mu-

zeja u Kotoru. Kapetan je imao čast presjeći crvenu vrpcu ispred muzeja. Oko njega su samo treptali blicevi velikih novinarskih kamera i letjeli mikrofoni i uz-buđeni novinari sa milion pitanja. Kapetan je održao govor i vratio sve crnogorske veterane u svoju maldost.

„Sa nepunih dvadeset pet godina ukrcao sam se kao oficir na Crnogorski biser. Bio je to mali kontejnerski brod sa ciljem da dospije do Indije, zemlje koja obiluje različitom kulturom, preuzme robu i sigurno se vrati u Boku.Posada je bila naj-bolja koju sam ikada imao. Šaljivi i zabavni ljudi za koje misliš da im nikad nećete skinuti osmjeh s lica, ali dovoljan je samo jedan događaj da se sve izokrene. Znali smo da, da bismo došli do Indije, moramo proći pored glavnog sjedišta pirata, Somalije. Nadali smo se da će nas lopovi mora poštedjeti, ali prilikom vraćanja iz Indije ovoj nadi je došao kraj. Zapeli smo u njihovu prepreku i srušili se kao kula od karata. Iznenada, oko nas se pojaviše čamci i opkoliše brod. Uzeli su nam sve, ali pohlepnim piratima to nije bilo dovoljno. Tresli smo se od straha kao mokri psići. Na ruci sam nosio zlatnu burmu kao znak ljubavi prema svojoj divnoj ženi. Jedan od pirata se zagledao u nju i počeo nešto da govori. Morao sam simbol moje vječne ljubavi da dam za našu slobodu. Nisam mogao da vjerujem! Ali, pristao sam, i oslobodiše nas. Uprkos tome, više ništa na Crnogorskom biseru nije bilo isto. Smijeh i šale nestali su bez traga. Samo smo čekali dan kad ćemo se vratiti svojim porodicama u našu milu Boku.

Danas stojim pred najvećom publikom koju sam ikada imao i prisjećam se do-gađaja koji nas je promijenio. Ovaj muzej će podsjećati mlade generacije kako pomorski život nije lak, ali to ne znači da mlade pomorce to treba da zaustavi. Ja sam postao kapetan i nikada za time neću požaliti. Pratite svoje srce, svoju strast i, na kraju krajeva, ne dozvolite da vas bilo šta uspori u tome, jer život teče i ko ga ne stigne, ostaje sam!“ – ovako je govorio kapetan dok sam iz prikrajka pratila njegovu gestikulaciju koja mi je mnogo otkrivala o njemu i pozivu koji se bavio.

Shvatila sam da ovo nije samo priča jednog kapetana, ovo je priča naših očeva i djedova moreplovaca koji su život proveli na dalekim okeanima. I ne samo to, ovo je priča o svima nama koji se rađamo na obali mora sa pogledom uprtim u daljine plavog horionta.

Ana Stojak, IX4

DAN DRUGAČIJI OD OSTALIHKada kažemo more, pomislimo na nešto lijepo, pomislimo na odmor, sunce i

plažu. Za svakoga kapetana more je izazov a i opasnost.Bio je prozracan junski dan kada je brod isplovio. Krenuo sam sa svojom

posadom u jos jedan novi izazov i ne sluteći šta nas čeka. Kako je dan odmicao, vrijeme se mijenjalo. Tamni oblaci, kao najavljuju neku nesreću, prekrili su sun-ce. Nije to bio prvi put da kiša i tamni oblaci pokvare dan nama mornarima. Kada sam shvatio koliko je ovaj dan drugačiji od svih ostalih, bilo je previše kasno. Bili smo udaljeni od obale, bolje rečeno, na sred mora. Kiša je pljuštala kao da se nebo otvorilo, a oluja je doprinijela da situacija bude još gora. Dok smo se borili sa tim nevremenom, samo mi je prolazilo kroz glavu kako da izvučemo žive glave. Od svega toga najgore je bilo što je na brodu sa nama bio dječak od 12 godina. Jedan mladi život tek nastao, bio je u mojim rukama. Pokušao sam na sve načine zašti-titi sve na brodu i uraditi šta je potrebno da preživimo. Borio sam se, ali uzaldno. More je bjesnilo kao kakva zvijer, kao želi da nas proguta. Na brodu je zavladala panika. Ljudi su vrištali, sve se otelo kontroli. Gledao sam kako padaju u vodu, a nisam mogao učiniti ništa. Samo sam uspio pozvati pomoć iako s malo nade da će bilo ko stići na vrijeme.Sve je bilo kao na filmu. Gledao sam kako životi nestaju pred mojim očima. Kada sam izgubio svaku nadu,pomoć je stigla,mada nas je bilo veoma malo kojima se moglo pomoći. Kao lud sam tražio to maleno biće,u čijim sam očima vidio beskrajan strah i povjeenje.Uspio sam u poslednjem trenutku uhvatiti ga za ruku i pružiti mu ruku spasa.

Iako sam spasao njega to je bio najveći poraz za mene, kapetana koji nije uspio spasiti svu svoju porodicu.

Hana Kuč, Vl4

15

PREPISKE KAO ISTORIJA PRIJATELJSTVA, LJUBAVI I TRAJANJA

RIJEČIMA SE PAŽLJIVO „RUKUJE“

Danas kada je sloboda govora i mi-šljenja, reklo bi se, zagarantovana,

koliku važnost ima riječ, možda osje-timo tek onda kada ne možemo jasno i glasno da je iskažemo, kada nas ne čuju ili kada smo predugo ćutali. Kolika je važnost riječi, dobro znaju pomorci i oni koji pomorce čekaju na kopnu. „Ni traga, ni glasa“, „ni karte da se javi“, rečenice su koje su nekada otkrivale strepnju, nedo-stajanje, nadu, brigu, čežnju onih koji su čekali pomorce da se vrate kući ili da se

jave sa dugih plovidbi. O tome kako su nekada pomorci komunicirali sa bližnji-ma, ali i sa vlastima i zvaničnicima, sa trgovcima, u decembru 2016, mogli smo saznati od Toma Katurića, čiju su izložbu „Put pisma- pisma bokeljski pomoraca“ posjetili mnogi Novljani i gosti grada. Pi-smo je nekada putovalo dugo, poslato sa jedrenjaka, putovalo morem, pa kopnom, pa nekada ponovo morem, da bi na kraju došlo do krajnje destinacije. Onaj ko je otvarao ta pisma, pažljivo je cijepao ko-vertu da ne bi oštetio sadržaj. Riječima se pažljivo „rukuje“, i kad ih čitamo, i kad ih mislimo, i kad ih izgovaramo kao misli.

Pismo je bilo sa žigom, a kasnije je do-šao i pečat te poštanska marka kao poča-sni ambasador jedne zemlje, kako marku opisuje Tomo Katurić. Poštanski pečati su otkrivali kroz koje je zemlje sve jedno pi-

smo putovalo. Pisano perom, divnim krasnopisom, kakve danas možda srećemo samo u vidu dizajnerskih fontova, pismo je otkrivalo pismenost naših pomoraca, a danas, ona-ko kako ga čuvaju pasionira-ni filatelisti poput gospodina Katurića i njegove porodice, svjedočanstvo je o kulturi i istoriji jednog vremena koji je dio naše tradicije.

Da je pismo bilo važno sredstvo komunikacije, po-tvrđuje i čuveni italijanski pjesnik, Petrarka, koji je volio antičke mislioce, te je „komunicirao“ sa njima pišući im pisma (epistole). Duge prepiske otkrivaju istoriju prijateljstava, ljubavi, njihovo trajanje i kontinuitet, pa bi vješti istoričar čitajući pisma bokelj-skih pomoraca mogao ispričati priče o mnogim porodicama i njihovim pred-stavnicima na moru. Kažu da su ljudi koji žive pokraj mora nostalgični, jer je kroz generacije (bokeških) pomoraca tinjala upravo ta vječna želja da se vrate kući, a možda smo iz istog razloga raz-govorljiv narod, jer su pomorci po po-vratku donosili važne informacije i priče koje su voljeli podijeliti sa drugima.

Danas se priče i informacije šeruju, vlogeri, blogeri, jutjuberi, sabovi, kliko-vi, linkovi, heštegovi, tvitovi, mesendže-ri, emotikoni, svi oni služe da komunici-

ramo brže, da saznajemo više, da smo „u kontaktu“. Vremenom, pismo je umjesto poštanskog sandučeta i državne pošte u Herceg Novom, otvorene 1804, počelo stizati u virtuelnu poštu i „inbox“.

I kako danas elektronska pošta od nas krije detalje koje je nekada otkrivao rukopis i pismo rukom i perom pisano, ona ipak daje jednako prostora da našu misao, pozdrav, informacije ili ljubav iskažemo jasno, nedvosmisleno i iskre-no. O važnosti iskrene komunikacije i ja sam učila u školi „Dašo Pavičić“, dok smo se družili u školskoj biblioteci sa biblio-tekarkom Ljiljom, i od nekih predivnih nastavnika Mire i Raja, nastavnice Ljepo-save, Save, Vere, i zato danas znam da se komunikacijom prevazilaze svi izazovi.

Jovana Grubač

Andrijana Tomašević, III 3

Marko Šendeković, IX1

СВИТАЊА, април, 2017.

Жеље

Желим да растем,

желим још да растем

и велика да порастем.

Желим школу да завршим,

желим стоматолог да постанем,

баки зубиће да поправим.

Лопту у руци да држим

и ни један кош да не промашим.

Желим славна да постанем,

и хумане утакмице да организујем.

Ја ћу сигурно дрес носити

и с њим ћу се поносити.

Андреа Мирковић, IV6

У СНОВИМА МОГУ СВЕ

У СНОВИМА МОГУ СВЕТе ноћи опрао сам зубе

и спремао се да пођем у кревет. Легао сам и читао књигу. Убрзо сам утонуо у сан...

Био сам океанолог. Сје-дио сам у својој канцела-рији када је зазвонио те-лефон. Мој сарадник Пјер ми је јавио да је труп ње-говог пароб рода пробијен и да му је потребна помоћ. Сјео сам у своју подморни-цу. Журио сам и стрепио од тога шта ћу затећи на лицу мјеста.

Дошавши до пароброда видио сам огромну рупу. Уплашио сам се и забри-нуо. Такву штету може на-чинити само неко велико створење. Спасао сам Пје-ра и заједно смо кренули у потрагу за том непознатом немани.

Подморница је урони-ла. Нисмо имали времена да се дивимо живопис-ном подводном свијету. Жељели смо што прије уловити то створење како не би напало неког дру-гог. Одједном, испред нас се створила огромна, џи-новска лигња! Окренули смо подморницу и почели да бјежимо далеко од ње. Она нас је јурила. Била је прилично брза. Тада сам се досјетио – имамо торпедо! Одмах сам га активирао, нанишанио и погодио је. Скочио сам од среће!

Одједном, нашао сам се на поду, поред кревета. Схавтио сам да је све био само сан. Лакнуло ми је јер је сан, иако пун авантуре, ипак био помало страшан.

Вук Ковачевић, IV5

Довољно смо били мали

Хајде да сањам,желим да пјевам,

да трчим небеским стазама,као мјесец озвјездан звијездама.

Хајде да сањам,да се играм у сновима,

да пловим и пјевам морским стазама.Да летим до плодова сочних

и воћки заносних.

Хајде да сањам,нисам више дијете!

Хајде да пјевамсада се од мене плаше и комете!

Лука Ковачевић, IV6

МОЈА ПОРОДИЦАПородице могу бити: шире, уже, потпуне и непотпуне. Моја

породица је потпуна. Њу чине моји родитељи, сестра и ја.Моја мама је брижна. Она се стара о томе да све буде на свом

мјесту. Понекад она зна да буде љута на мене и сестру, али то је све због жеље да будемо што васпитаније.

Тата је особа која ми много значи. Он ће се увијек ту наћи када нам је потребан. Његове ријечи су ме успављивале док сам била мања, а данас ме буде кад идем у школу.

Милица, моја мезимица, млађа ми је сестрица. Прошле го-дине је пошла у први разред. Још увијек је мала, па имам оба-везу да водим рачуна о њој. Некад сам мало строжија према Милици, али она је особа коју највише волим.

Понекад ствари не иду баш најбоље те живот изгледа тежак, али када је породица уз нас све препреке ћемо лакше преброди-ти. Нема вриједније ствари него живијети у срећној породици.

Милена Бошковић, IV4

Комуникација

За пошту брзу и хитнуса мноштвом апликација,

врата нам отвараМ-тел комуникација.

Умјесто гласника на коњима брзимшто дуго чекана писма доносе,

сад само кликнем „иконицу коверат“и писмо ми пред очи радосно „скочи“.

Ето, то су комуникације нове, брзе и лаке,што радују све људе, али највише нас ђаке!

Петар Лучић, V1

Моја жеља

Другарице архитектице,дај ми своје четкице,да нацртам летвице,да се праве зградице.

Другарице пилотице,опусти своје ручице ,

да управљам ја,да се небо сја.

Животињице мала,златнога си сјаја,дај ми буди друг,

да уђем у твој круг.

Жељко Зградић, IV1

Мјесец

Муке би ноћу имала дјецада није блиставог, округлог мјесеца.

Јер, све те але и вјештицерастјера његово сјајно лице.

Кроз прозор проспе сребрне шљокицеобасја кревет и полице!

Па могу тонути у миран санмекан, свиленкаст и чаробан.

Ернад Куч, IV6

Ине

с Пет

кови

ћ, IV

1

16

Але

ксан

дар

Кули

нови

ћ, V

III 3

Анђе

ла Јо

вано

вић,

VII

I 3

Хало-Хало!

Кад узмем у руке ,мобилни мој,

и назовем неки тражени број.За час се чује жељени глас.

Ех, тај мобилни,прави је спас.

Коме је то на ум пало,да направичудо мало?

Па зовеш откуд те воља,с мора, планине, улице, поља...

Без жице, бандера,поруке лете,

обиђу земљу попут комете.Мобилни је као сунђер прави,све упија, само прст стави.

У мајушну главу,баш све стане,

а брбљив је, не зна да престане.

Некад бирам погрешан број,Нисам ја крив већ прст мој.

Он има и већу ману,Не спава ноћу ни по дану,

к'о војник прави стално дежура,за битку спреман.

УРА-УРА.

Ученици III 6 са учитељицом

Биљаном Укропином

Најљепшепричемиприча...Најљепше приче ми прича мој

тата. Једном ми је причао како је уловио морску змију. Заронио је и угледао је морску змију. Полако јој се приближио и упуцао је воденом пушком. Онда је одвукао на повр-шину. Највише волим ту причу.

Никола Жорић, III4

Мени најљепше приче причају мама и тата. Мама ми прича приче када је била мала, а тата како је био у лову. Радо их слушам и замишљам како им је било. Њихове приче ме радују.

Лара Предовић, III4

Најљепше приче ми прича мој дјед Ратко. То су приче о његовом дјетињству. Дјед ми прича о шко-ли и тренинзима атлетике. За дједа је атлетика краљица спортова, а он је тренирао скок у вис. Све дједове приче су смијешне, а најсмјешније су оне са часова плеса. Дјед није во-лио да плеше, а морао је. Понекад би на час долазио са завојем на руци да не би морао да плеше. Уживам у дједовим причама. Мислим да је он, послије мене, најинтересантнији човјек на свијету.

Иван Влаовић, III4

За мене су најљепше приче оне које ми причају мама и тата. То су, углавном, приче из њиховог дје-тињства. Играли су се јурке, возили бицикл, скривали су се око кућа... Имали су јако лијепо и весело дје-тињство. Уживали су у разним дје-чијим несташлуцима.

Лука Карановић, III4

Вољени Артуре,

Ти ми изгледаш као прољетњи цвијет. Знам да ме волиш али волим и ја тебе. Срећ-на сам када школске дане проводимо заједно. Волим и када заједно сједимо зато што могу да те загрлим. Можда ћемо се и вјенчати када порастемо.

Твоја Сања

Сања Влаовић, III, Суторина

КАКО ПУТУЈЕ ЧЕСТИТКАНа часу смо се договорили да ћемо ићи у по-

шту да би видјели како се шаље писмо или чес-титка. Правили смо честитке за Нову годину другарима из разреда. Изрезали смо хамер папир у боји, украсили га и написали поруку, а затим име и презиме примаоца као и његову адресу. Кад смо исписали честитке пошли смо у пошту код Сташине маме која тамо ради. Тета Наташа нам је објаснила и показала како путује честитка.

Научили смо да се на честитке налијепи по-штанска марка, а затим стави печат поште. Након тога их службеници поште распоређују према написаним адресама и шаљу. Послије одређеног времена пошта стиже на назначене адресе.

И ми смо, након два дана добили честитке које смо једни другима послали. Сви смо се много об-радовали. Ја сам примила честитку од Ане, много ми се допала.

Маша Перуновић, III417

СВИТАЊА, април, 2017.

СПОМЕНАР ЈЕ МНОГЕ ТАЈНЕ КРИОМало је оних пре тридесетак година који у свом де-

тињству нису имали бар један споменар.Споменар је била свеска попуњена стиховима, мудрим

мислима, шаљивим песмицама и украшена цртежима, сли-чицама и налепницама.

У споменар су се уписивала имена првих симпатија или барем прво слово с тачкицама (да се наслути). Лепио се прамичак косе, остављао отисак усана намазан мами-ним ружем. Попуњавао се најљепшим рукописом, пером или хемиском која „лепо пише“. Додавали су се различити цртежи и лепиле сличице што је одржавало креативност и маштовитост особе која их је попуњавала. На тај начин се остављао лични печат о себи, знајући да ће те странице гледати сви из разреда и генерације.

Споменар се правио за успомену на пријатеље из неког периода живота, обично из основне или средње школе, да би се сећали једни других у животу.

За споменар су се бирале најлепше свеске обично дебе-лих корица да би трајале што дуже. Лик девојчице Саре Кеј био је заштитни знак старих споменара.

Споменаре су правили старији да сачувају успомене на чланове породице и најближе пријатеље из неког пе-риода живота. Постојали су и љубавни споменари посвећени љубавном живо-ту неке особе.

Споменар се још зове и лексикон. Лексикон је књига која служи за при-купљање потписа других људи. У њему се, осим потписа, уписују основне ин-формације, цртежи и поруке.

Први прави лексикони звали су се „књиге пријатељства“ или „књиге пријатеља“ и настале су средином XVI века. Лексикони су били врло популар-ни међу студентима до средине XIX века. Данас их користе деца. Обично их попуњавају кришом, на часу, трудећи се да их наставник не види. Лексикони су једни од ријетких ствари што су остали у срцу деце све до данас.

Заиста је лепо видети дете у XXI веку које не држи те-лефон, већ попуњава лексикон свог друга или другарице.

Ана Ранђеловић,VI4 Емилија Николић,VI2

СПОМЕНАР ЈЕ МНОГЕ ТАЈНЕ КРИО

БАКИНЕ ПРИЧЕЈа имам срећу што

је моја бака укључе-на у моје одрастање. Осим што ме чува док су родитељи на послу, она ми радо прича дивне приче из свог дјетињства.

Волим када ми при-ча о својој школи. Кад је кретала у школу морала је да буде обучена по про-пиу школе. Носила је тегет куту са бије-лом крагном ,а на џепу је писао разред у који иде. Коса је морала бити сплетена у кике са машнама. Дјечаци су носили исте тегет куте, само краће као капутићи. Сви су изгледали веома лијепо и уредно. Кад би стигли пред школу, стајали би у ред по двије и чекали прозивку. Нико се није гурао ,смијао ни викао. Ученици су се међусобно помагали, лијепо

дружили и вољели школу и учитеље. Најљепши дио приче је школска кухиња. Имали су до-

ручак са топлим млијеком или чајем. Сва-ки разред је у одређено вријеме ишао на доручак. У слободно вријеме дјеца су се играла и дружила. Бака је веома поносна на своју школу у којој је научила праве људске вриједности. Она и данас има не-

колико пријатеља из основне школе. Дивна су то пријатељства која трају читав живот.

Моја бака ме савјетује и одаје ми тајне које ћу чувати.

Ива Коњевић, IV1

Емил

ија

Ник

олић

, VI 4

Емил

ија

Ник

олић

, VI 4

Хана Куч, VI1

Ана Радоњић, IV1

ОД КОЛЕВКЕ ПА ДО ГРОБА

НАЈЛЕПШЕ ЈЕ ЂАЧКО ДОБА.

ГДЕ ТЕ НАЈВИШЕ БОЛИ ЈЕР

ЉУДИ СУ ЗЛИ УЗЕЋЕ ТИ

ОНОГ КОГА ТИ СРЦЕ ВОЛИ И

ДИРНУ ЋЕ ТЕ ОНДЕ ГДЕ ТЕ НАЈВИШЕ БОЛИ.

ПРИЈАТЕЉСТВО ЈЕ

ЗВЕЗДА КОЈА ЖИ-ВОТ КРАСИ

А УСПОМЕНА ЧУВА

ДА СЕ НЕ УГАСИ.

ИМА ЈЕДАН ЦВЕТ, АЛ’ МУ

НЕ ЗНАМ ИМЕ, МИСЛИМ

ДА СЕ ЗОВЕ

НЕ ЗАБОРАВИ МЕ.

„ТИ МЕ ПИТАШ КОГА

ВОЛИМ,

ЕВО ДА ТИ ОДГОВОРИМ,

БРЗО ЧИТАЈ ПРВА СЛОВА,

ЕТО ТЕБИ ОДГОВОРА“.

18

Tulipanska uspavankaU zemlji Usnulih Tulipana, živjele su

brižna majka Jadranka i njena beba Ksenija. Sve je bilo skoro savršeno. Samo je beba, nekako neobično plakala. Jadran-ka, kao rijetko viđena brižna majka, uze-la bi bebu u naručje i pjevala joj. Nakon predivne pjesme Ksenija bi zaspala. Samo što se odvojila od nje beba bi opet počela da plakače iz sveg glasa.

Jadranka uze knjigu Najljepše baj-ke (koje se čitaju pred spavanje u zemlji Usnulih Tulipana) i poče šapatom čitati. Kada je majka bila na pola priče, bebica je zaspala. Nedugo zatim, ona opet poče plakati. Jadranka je uze u naručje. Nakon iscrpljujućeg plesa od milionitog pokreta njihanja i ljuljkanja, beba je zaspala. Žena je bila preumorna od pažnje i brige koju je odrađivala po danu, pa joj je bdenje po noći postajalo sve teže i teže. Nakon kratkog, tulipanskog sna, Ksenija se opet probudila i počela plakati. Osjetio se neki čudan miris. Beba je bila mokra i razu-mljivo probuđena. Majka joj je presvukla pelenu i ponovo uspavala. To je trajalo čitav tulipanski sat...Kao ubodena, beba je ponovo počela plakati. Bila je gladna. Jadranka je stavi na grudi i podoji. Samo što je spustila na krevet, dijete je nasta-vilo sa plačom. Majka se sjetila da joj

zazvecka igračkicom koja je proizvodila umirujuće tonove. Nježno je poljubila. Konačno je uspjelo. Nakon silnog plača i uspavljivanja, ona je legla pored bebe i tulipanski zaspala. Kada se probudila, na njenom ramenu se promeškoljila prelije-pa i odrasla djevojčica.

U zemlji Usnulih Tulipana ljubav i pa-žnja se mjere nekim drugačijim metrom.

Ponekad naše godine dodirnu njihove, a ponekad njihove djevojčice porastu za našu noć.

Nađa Čolpa, VI1

Anđe

la V

itas,

IV1

19

DOK TONEM U SAN

СВИТАЊА, април, 2017.

20

KDNEVNIK ŠONJAVKA

Đžef Kini

Koja je najbolja dječija knjiga? Na ta-kvim glasanjima obično to ispadne

„Hari Poter“. Ali to više nije slučaj. Po-sjetioci sajta dječije emisije „Blue Peter“ koja se emituje na BBC-u na prvo mjesto stavili su „Dnevnik šonjavka“ au-tora Đžefa Kinija, a „Hari Potera“ tek na treće mje-sto.

Đžef Kini rođen je 1971. u Merilendu. Dje-tinjstvo je proveo u državi Vašignton, a u Novu En-glesku preselio se 1995. Od 1998. objavljuje sva-kodnevno ideje za knjgu „Dnevnik šonjavka“ na vebsajtu www.funbrain.com. Tokom šest godina sajt je posjetilo 70.000 djece svakog dana. Među-tim, kada je htio da objavi rukopis niko od izdavača nije bio zainteresovan. Kada je napokon objavio knjigu, postala je najčita-nija u Americi.

Glavni lik ovog ro-mana u stripu jeste Greg Helfi. To što se mnogim ljudima nije svidjelo u vezi sa njim i knjigom uopšteno jeste činjenica da knjiga nema nikakve moralne poruke. Nema sveprisutnog glasa „Ura-di pravu stvar!“, ističe psiholog dr Sperou i dodaje da su ove knjige djeci privlačne upravo zato što im ne popuju. Greg je tragikomičan, nije savršen i uopšte nije zamišljen da bude uzor djeci. Za razliku od „Hari Potera“

on je savršeno „normalan“, no knjigu zanimljivom čini njegov pristup proble-mu. Sam autor Kini kaže za Šonjavka da: „Njegovi pogledi na svijet nisu savršeni i ponekad donosi loše odluke, ali uzrast od 12−13 godina jeste najgori – opsjed-nuti ste sobom i nesigurni, jer još niste

formirana osoba. To je caka u mojim knjigama, i djeca to kapiraju. Oni u Šonjavku ne traže uzora, već im je on zabavan.“ Situacije u njemu su u velikoj mjeri realne.

Ako se iz njega da izvući neka pou-ka, one su sarkastične: nije uvjek dobro truditi se i biti najbolji jer kad ste dobri od vas očekuju puno, a od lošeg očekuju makar nešto da uspije da uradi. Možda bi tu bilo najbolje krenuti kao manje do-bar, pa se polako popravljati, i okolina je

uvjek tako zadovoljna. Originalni „dnevnik“ sad ima

već 10 nastavaka, ali na našem jezi-ku su dostupna samo 8:

1. Dnevnik šonjavka (original)2. Dnevnik šonjavka 2: Rodrikova

pravila3. Dnevnik šonjavka 3: Poslednja

slamka4. Dnevnik šonjavka 4: Pasji dani5. Dnevnik šonjavka 5: Ružna isti-

na6. Dnevnik šonjavka 6: Praznična

groznica7. Dnevnik šonjavka 7: Levo sme-

talo8. Dnevnik šonjavka 8: Loša sreća9. Dnevnik šonjavka 9: Drugo pu-

tovanje

Takođe tu su 2 neprevedena i još 2 sporedna.

Komunikacija, tačnije „greške u komunikaciji“ između Grega i nje-govih roditelja i šire porodice jeste tema u svim nastavcima, između ostalog. Greg se grozi bilo koje vr-ste pridika, kritikovanja, usmje-ravanja... Smatra da je tome više dosta, da je to nepotrebno i da on sam može da donosi odluke. Greg je (izraz moje majke) antiprotivan. On zapravo ima obično djetinjstvo, kome se, kao i većini, na tom putu ka svijetu odraslih dešavaju i smi-

ješne stvari. Svako je poseban na svoj način.

Andrija Starčević, VI1

„BEZ PRIDIKE, MOLIM“

У ПРОСТОРИМА ЉЕПШЕГ СВИЈЕТА

ПУСТИМО ЈЕ ДА СТВАРА И САЊА

Мина Завишин је сада ученица ос-мог разред, а дар у писању и жељу за читањем показује још од раног дје-тињства. ,,Свакодневно се у мојој глави обликују приче. Прва прича коју сам сми-слила и завршила, настала је у мојим мислима када сам имала пет година“, каже Мина у разговору за наш лист.

Пратим Минино писање од шестог разреда. Примјећујем да се лако и теч-но изражава, да на сваку тему може да понуди допадљив и складно уобличен рад, показујући смисао за добру компо-зицију и стилски дотјерану реченицу.

Ако се насловом тражи да се при-каже неки предио као из бајке, Мина и тада има посебан приступ. Повешће нас кроз разне одаје, а онда нас довести до огледала, у коме свако може, ако хоће, да види свој прави лик и одраз.

ОДЈЕДНОМ ИСПРЕД СЕБЕ УГЛЕДАХ МЕСТО

КАО ИЗ БАЈКЕКад год се осетим узнемиреном,

одлазим у шетњу. Највише волим да шетам кроз шуме.

Тамо нема буке, аутомобила, гала-ме. Све што се чује је дах природе. Ве-тар мрси моју распуштену смеђу косу, дрвеће ми пружа добродошлицу у ње-гове скривене одаје, животиње шуми дају звучност и живахност.

У једној од мојих шетњи налетела сам на један дворац. „Откуд дворац усред шуме“ – запитах се. Пришла сам дворцу и покуцала. Одједном испред мене поче да се ствара некаква рупа из

које, попут зеца, искочи човек. Имао је кратку, белу косу, али није био стар. Имао је, по мојој процени око осам-наест година. Одмеравао ме је од гла-ве до пете, а затим рекао: „Уђи. Ти си овде добродошла“! Ушла сам у замак и стала на под, на коме је била уграви-рана слика пуног месеца. Младић ми је руком показао да га пратим. Повео ме је кроз дворац. Био је сав у жутом. Наједном испред мене дође безброј високих младића и ниских дјевојака. Сви су имали ниске плаве огртаче, са жутим месецом у средини.

Дошли смо у једну просторију са огледалом. Међутим, када сам стала пред огледало, видела сам себе. Али ја у огледалу нисам била онако срећна као што сам пред људима. У огледалу спустила сам се на колена и плакала. Одскочила сам уназад од огледала. „Шта сам ја то управо видела?“- упита-ла сам човека који ме водио кроз дво-рац. „Видели сте праву себе. У овом огледалу људи виде оно што је у њи-ховом срцу. Ако су похлепни, видеће себе како згрћу гомилу злата, а затим им оно нестаје из руку. То се исто де-шава и ако су уображени.“ „Шта ова слика показује?“ „Показује да сте усамљени, стидљиви и да се плашите да питате за помоћ.“

Умије да вербализује осјећања, што је увијек захтјеван задатак, ( и за од-расле) и да опише напету атмосферу, неког ишчекивања, при чему на (вео-ма) сугестиван начин повезује реал-ност и немире у души...

НЕИЗВЈЕСНОСТ, ИШЧЕКИВАЊЕ, НЕСТРПЉЕЊЕ

Чекање може да претвори дан у нешто неподношљиво. Осетила сам тај немили доживљај у кутку моје душе. 26. маја, дана када је мој брат требао да се врати са турнира у Минхену.

Рано ујутро јављено ми је да је Ву-кан победио на турниру и да се враћа за неколико сати. Забринуто сам по-гледала кроз прозор. Олуја је беснела. Ветар је хујао, киша добовала о про-зор, муње су парале небо.

Шта ако он не слети безбедно? По-кушала сам да га назовем, али нисам имала сигнала, због невремена. Оти-шла сам у другу собу како би0 затво-рила прозоре. Чинило ми се као да су се сви ветрови и све муње света скупи-

ле у Херцег Новом и на њега свалиле сав свој бес. На кога ја да свалим овај страх? Клекнула сам и почела да се мо-лим. Бог може да умири ове олује и да помогне да мој брат слети безбедно. У једном тренутку чуло се звоно. Успра-вила сам се и притрчала да откључам врата. Мајка је ушла у кућу. Упитала сам је када ћемо ићи по брата. Рекла је: „За пола сата“. Минути никада спо-рије нису пролазили. Цупкала сам са ноге на ногу од нестрпљења, а нека чудна тежина није ми давала нормал-но да дишем. Узела сам наруквицу коју ми је брат поклонио прошле године и почела да је стежем. Он мора безбедно да слети!

Након неког времена, мајка ме је позвала да кренемо. Стигли смо на аеродром. Нигде нисам видела авион. Поново сам склопила руке и почела да се молим. Након неколико мину-та коначно сам чула звук пропелера авиона. Безбедно је слетео. Видела сам Вукана како излази из авиона, са злат-ним пехаром у руци. Потрчала сам му у загрљај, стежући га свом силином. Жив је. Бог је услишио моје молитве.

Постоји ту још нешто. Веровала сам у њега. Вера је најважнија!

А онда се незаустављиво покрену-ла бујица ријечи послије одгледаног филма о Боруту. ,,Јунак је неправедно оптужен за превару и жељела сам да га представим у другачијем свијетлу“, каже Мина. Тако је настао роман ,, Боруто, херој из сјенке“. Доносим један краћи одломак из тог управо заврше-ног романа.

,,Боруто, пожури!‘‘- Сарада је вика-ла испод мог прозора. Узео сам јакну и изашао из куће. ,,Хајде, закаснићемо на састанак са господарем Хокагеем.‘‘

Док смо ишли ка канцеларији мога оца, гледао сам своје село. Село Сакри-вено међу Лишћем( Коноха) било је најлепше и најразвијеније од свих пет великих села. Људи су били весели. Дан је био леп. Птице су цвркутале, крошње су биле озарене сунцем.

. . .

Мина је, изгледа, озбиљно закора-чила у један љепши свијет. Пустимо је да сања и ствара.

Здравка Аћимовић, проф.српског језика и књижевности

21

СВИТАЊА, април, 2017.KOMUNIKACIJA SA KNJIŽEVNIM LIKOVIMA

MALI PRINC MI JE ISPRIČAONakon dužeg perioda, srela sam ga. Nepomično je sjedao na

stijeni kraj mora. Izgledao je zamišljeno, nisam bila sigurna da li da mu priđem.

Sjela sam na jednu klupu koja nije bila toliko udaljena od njega. Galeb je sletio kraj Malog Princa, počelio su da pričaju. Nisam čula o čemu su pričali, ali Princ ga je pitao ,,Kako je to biti slobodan?’’Krenula sam ka njima, galeb me je ugledao i

odletio. Vidjela sam kako se njegove suze gube u moru. Sjela sam na sti-jenu pored njega.

,,Zbog čega si tužan?’’Ćutao je na kratko, a onda tiho

odgovorio.,,Kada sam se vratio, nje nije

bilo’’.Sledeće što sam čula bili su jeca-

ji. Znala sam da se radi o njegovoj Ruži. Nisam htjela više da ga zapit-kujem. Oboje smo ustali i krenuli u kratku šetnju.

,,Da sam samo sreo Lisicu ranije, sada bih bio na svojoj planeti sa svo-jom Ružom’’.

Mnogo smo pričali, baobabe su zavladale njegovom planetom, još jedan vulkan se ugasio. Vjetar je od-nosio njegove suze. Nastavio je da mi priča o svojoj Ruži, nisam ga slušala, jer sam počela da razmišljam. Kako bih se ja osjećala kada bih izgubila najboljeg prijatelja?Vjerovatno bi mi dugo trebalo da se oporavim. Ne

želim da ga tješim. Utjeha mu u ovom slučaju neće pomoći. Morala sam da promjenim temu. Počeo je da mi priča o svojim putovanjima.

Šetali smo u nedogled, osjećala sam se i sama kao da sam u svemiru, jer sam bila sa nekim koga beskrajno razumijem

Ivona Konjevic, IX2

STARI RIBAR JE IPAK POBIJEDIOSantijago je stari usamljeni ribar koji

84 dana nije uhvatio ribu, ali se uporno vraćao na more u nadi da će prekinuti niz loše sreće. Kada je, nakon bezbroj uzalud-nih pokušaja, konačno ulovio ogromnu sabljarku, pojeli su je morski psi, ostavivši samo kostur. Iako razočaran, on je ipak je iz ove teške i nemilosrdne borbe izašao kao pobjednik.

Santijago se prvo bori da ulovi ribu koja će mu donijeti sreću, vratiti mu slavu i obezbijediti preživljavanje, da bi se kasnije

sa istim žarom bacio na morske grabljivice koje hoće da mu je otmu. Tokom višed-nevne borbe, sam i iscrpljen, on ipak nije klonuo duhom već je iskazao najvrjednije ljudske osobine: vjeru, hrabrost i upor-nost. Dokazao je sebi i drugima da još ima snage, vještine i odlučnosti da prkosi svim izazovima.

Kao iskusan ribar znao je da more može biti dobro i darujuće, ali i opasno i nemi-losrdno. Santijago svjesno ulazi u borbu iznad svojih mogućnosti, koju je presudila njegova odvažnost, snalažljivost i nepo-kolebljivost. Iako su sabljarka i morski psi

fizički bili jači, stari ribar je imao duhovnu snagu, iskustvo, mudrost i vjeru u sebe. Ni kada je bilo najteže nije posustao i nije se predao, mada je znao da je uzaludno i da svoj ulov ne može odbraniti.

On i poslije svega ne klone duhom, već se sa svojim jedinim prijateljem – dječakom Manolinom opet sprema na more, u nove pustolovine. To nam govori da u životu ni-kada ne smijemo odustajati, već da moramo biti neustrašivi pred porazom, kao Santija-go. Jer, stari ribar je ipak pobijedio...

Andrej Simanić, IX2

22

GALEB ME POZVAO NA LET„Najvažnija vrsta slobode je da budemo ono što zaista jesmo“.

Nikad ne trebamo da se pretvaramo da smo neko drugi.Ja želim biti sloboda. Letjeti visoko bez ikakvog straha od pada.

Želim biti poput galeba Džonatana Livingstona. On je od samog početka osuđen da bude prosječan, da mu u životu jedini cilj bude da preživi. On je dokazao da se ne mora živjeti po pravilima. I zbog toga je ispunio svoje snove. Nije ga bilo strah pokušati nešto novo, nešto drugačije. Dokazao je da uz puno truda i napora možemo da ispunimo svoje snove, makar niko ne vjerovao u nas.

Nažalost, današnji ljudi su takvi. Oni su navikli da sakupljaju preostale mrvice sa stola. Navikli su da budu nečiji robovi, da zavise od nekog drugog. Boje se da pokažu da su drugačiji, da su bolji nego što ih neko predstavlja. Navikli su imati okove na rukama i ključ na ustima. Ne žele da kažu svoje mišljenje i da dokažu da ipak nisu prosječni.“Ne smijemo dozvoliti da tuđi duh ovlada nama“.Moramo po svaku cijenu skinuti te okove i dokazati sebi, a zatim i drugima da nismo kao i „ostali galebovi“.

Neću cijelog života kupiti mrvice. Ne želim se uklopiti u taj bijeli zid, moje su boje puno jače! Na početku će to biti samo obična mrlja koja će se kasnije formirati u jednu lijepu sliku. Nažalost, snovi postaju neostvarljivi samo zbog jedne stvari, straha od neuspjeha. Da je galeb Džonatan nastavio da živi piput roba, nikad ne bi letio popiut orla, nikad ne bi ostvario svoje snove.

Međutim, u današnjem vremenu je cilj biti prosječan. Cilj je uklopiti se u svakodnevno sivilo. Jer smo tu sigurni da nas niko neće povrijediti. Ali, moramo shvatiti ako se prepustimo okovima, mi više ne živimo. Neko drugi će upravljati našim životima. Po mom mišljenju je bolje umrijeti boreći se za slobodu nego robovati cijelog života.

Crnić Katarina , IX3

Sanja Đurić, VII1

23

Рад у позадини: Тијана Стојановић, VII1

СНОВИ ПРЕТОЧЕНИ У ЈАВУСви ми имамо различите снове. Понекад се ти снови остваре, а кадкад,

остану само заробљени у нашој машти. Сматрам да не требамо одустати ,већ се још више потрудити како бих дошло до њиховог обистињења.

Увијек сам маштала о похађању најбољих школа у иностранству и жи-воту у свјетским метрополама. Захваљујући мом труду и раду, сада већ са сигурношћз могу да кажем да се мали дио тог сна већ остварио.

Све је почело прије годину дана, када сам захваљујући интернету сазна-ла за конкурс за додјелу стипендија од стране четири енглеске школе. Само цу четири ђака из Црне Горе могла остварити стипендију. Знала сам да су ми шансе веома мале, али ипак, испунила сам све услове и конкурисала. Велики значај имале су оцјене и успјех у школи, што ми је било веома драго, јер се испоставило да је сав мопј досадашњи труд имао смисла.

Када сам добила мејл од једне енглеске школе да сам управо ја изабрана да дођем на мјесец дана учења у тој школи, нико није био срећнији од мене. Иако је мој боравак трајао само мјесец дана, стекла сам велико знање, усавршила језик, упознала нове килтуре и успоставила пријатељства са вршњацима из Енглеске, Француске, Њемачке, Шпаније...Посебно сам поносна на себе што сам се врло добро сналазила на часовима у школи и показала завидно знање, нарочито што нико није говорио наш језик, па сам била приморана да са свима разговарам на енглеском језику. Сваки дан је био забаван. Највише ми се допао њихов систем учења, могли смо да изразимо своју креативност, а на природним наукама смо изводили експерименте. Организатори су нам омогућили посјету неколико енглеских градова као што су Лондон, Брис-тол, Батх..Такође сам имала прилику да разговарам на италијанском језику са другарима који су били из Италије. Захваљујући друштвеним мрежама, идаље се свакодневно дописујем са друштвом из различитих дјелова свијета, што представља посебну привилегију за мене. Такође, имаћу прилику да им нашу државу представим на најбољи могући начин када за вријеме љетнњег распуста дођу у посјету.

Овај незабораван период живота ће ми увијек остати дубоко урезан у памћење, јер као што се каже ,,неке успомене никад не изблиjeде``,а зах-ваљујући комуникацији са другарима које сам тамо стекла, ми сваки дан оживљавамо те успомене што ме чини веома срећном.

Ања Петрић, IX3

СЕРВИС ЗА БУДУЋНОСТЧетрнаест година...Дјетињство, најљепше доба у животу свих нас, полако

замјењује једно озбиљније вријеме. Први несташлуци, иг-рачке и разне догодовштине, полако остају иза нас, долази вријеме када треба да размишљамо о сљедећем кораку, на-шој будућности. Ја, као и моји вршњаци, имам своје жеље, за које се искрено надам да ћу остварити.

Како моја старија сестра тренира одбојку, одлучила сам и ја да се опробам у том спорту. Своје родитеље сам лако убиједила и са нестрпљењем чекала свој први тренинг.

Први тренинг је био пун стрепње, неизвјесности, али интересантан и занимљив. Моја жеља данима је постајала већа тиме што сам гледала важне утакмице, видјела борбу и одлучност тих младих дјевојака, препознала у њима хра-брост и велико срце.

И тако већ седам година, ја кроз ову игру и рекреацију видим своје будуће занимање. Стекла сам добре пријатеље, јако добре тренере који се свим силама труде да нам прене-су своје знање и вољу за даље.

Одрастајући посматрала сам своје родитеље, њихову ве-лику борбу и жељу да нас мене и моје сестре изведу на пра-ви пут. Свјесна сам многих одрицања и сигурна сам да ћу се трудити и колико год је у мојој моћи, да ово моје будуће за-нимање обављам најбоље што могу, да ће сваки сервис бити јачи, успјешнији, за маму, тату, сестре. Да се радују мојим успјесима, да буду поносни што је једна мала дјевојчица одабрала право занимање и израсла у велику одбојкашицу.

Славица Капор, IX1

СЛОБОДА МОЈЕ МЛАДОСТИ

Драги мој пријатељу,

Пишем ти ово писмо да бих ти отворила душу и пером на овој танкој бијелој хартији ти испричала колико се све промјенило од кад си отишао да оствариш своје дјечачке снове. Сјећаш ли се наших заједничких тренутака, лого-ра прекривених дјечијим кабаницама ,авантура које смо заједно проживљавали?! Старог дједа у оближњој коли-би, дрвене столице која се клатила и огњишта? Боре су му се зракасто шириле од уста, које су се попут ране на Исусовом длану, премјестиле у центар његова лица. Иххх, само кад се сјетим свих прохујалих дана, на чију помисао опет пожелим да се вратим у дјечије доба. И оног стабла дивљег кестена у нашој улици чије су најистуреније гране правиле трем испод којег смо сањали о богатијем животу.

Но како си ми ти? Како се сналазиш у пословном свијету далеког континента? Извини што ти дуго нисам писала па и нисам имала неки повод, али у новинама сам видјела твој далекостижан успјех, и овом приликом же-лим да ти честитам!

Надам се да ћемо се убрзо срести, и сједити у старој колиби размјењујући животне анегдоте од раскрснице која нас је раздвојила.

С љубављу,Твоја пријатељица из раних дана,

Зорица

Зорица Марић, VII4

СВИТАЊА, април, 2017.ПЈЕСНИК НАУКЕ

НИКОЛА ТЕСЛА – ВИЗИОНАР И ГЕНИЈЕ КОЈИ СЕ „САМО ИГРАО“

Најзнаменитији научник са наших простора и један од највећих умова

у историји свјетске науке, Никола Тесла рођен је 10. јула 1856.године у малом селу Смиљану, данашњој Хрватској (некада по-зната Војна крајина у оквиру Аустроугарске монархије).

Након ниже гимназије у Госпићу и више у Карловцу, одлази на студије електротех-нике у Грацу, које је напустио, и наставља студије политехнике у Прагу, које није ни-кад завршио.

Један од најпознатијих свјетских про-налазача и научника у области физике, електротехнике и радио технике, аутор је више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, творац „новог техничког поретка”, чијим је изумима постављен темељ и пра-вац вртоглавог научно-техничког развоја људске цивилизације у 20. вијеку. Његови изуми, патенти и теоријски рад створили су основу на којој почива модерна употре-ба наизмјеничне струје и доприњели су развоју радија и телевизије. Пронашао је обртно магнетно поље, трофазни систем преноса електричне енергије, индукциони мотор, генератор и трансформатор. Открио је феномен електромагнетне резонанце и патентирао низ изума на којима се заснива савремена електроника, без којих би била незамислива техничка цивилизација, пого-тово пренос електричне енергије.

Тесла је пионир и радио-технике, бежи-чне телеграфије, радара, и утемељио је све оно што савремено друштво користи за телекомуникације: и интернет, и мобилну телефонију, и бежичне телекомуникације, и сателитске комуникације.

Човјечанство је пренос порука сигнала савладавао постепено вјековима, а пионир-ски кораци који су дали чврсту основу за будући развој савремених телекомуника-ционих система и средстава масовног ин-формисања начињени су крајем 19. вијека.

Никола Тесла је истраживање електро-магнетних таласа започео понављајући Херцове експерименте, 1889. године почео је да експериментише са сопственим више-полним генераторима и високофреквент-ним трансформаторима, експерименти-шући са различитим фреквенцијама и резонантним колима. Теслино откриће по-знато као сyстем четири кола у резонанци било је круна његовог рада у овој области. Овај изум заштићен је кроз два патента

одобрена 1900. године. Систем на предајној страин садржи једно отворено антенско коло у спрези са колом за напајање у коме се налази генератор струја високе фреквен-ције. На пријему је сличан уређај са два кола у спрези. Сва четири кола подешавају се на исту фреквенцију. Иако се у већини уџбеника који се баве историјом науке као изумитељ радија наводи италијан Гуљемо Маркони, у пракси основу сваког радио преноса чини Теслин сyстем четири кола у резонанци.

Савременом развоју употребе радио таласа доприњели су читави тимови науч-ника који су развијали нова техничка рје-шења и откривали нове начине да радио таласи буду искоришћени у праскси. Развој модерн технологије, нарочито проналасци транзистора и микропроцесора, учинио је да се технологија измијени, а уређаји поста-ну мањи, прецизнији и да имају већи домет. Теслини елементи су замијењени савреме-нијим рјешењима, али у оснои комуника-ција и даље лежи принцип антене и употре-бе резонантних кола на предаји и пријему, које је Тесла осмислио 1893. године.

Теслини изуми и идеје с краја 19. и по-четка 20. вијека су, захваљујући својој јед-ноставности и универзалности и данас у примјени и дио су окружења савременог човјека. Данашње технологије и даље ко-ристе његове концепте везане за радио пренос и даљинско управљање, а Тесла је први научник који је у својим патентима формулисао логичко „и“ коло које је да-нас дио свих рачунара. Иако неке од идеја није могао да реализује у времену у ком је живио, он је у својим текстовима готово непогрјешиво предвидио будући глобал-ни технолошки развој у области бежичног преноса и комуникација. „Када се бежична технологија прошири по целом свету, пла-нета Земља ће се претворити у један „вели-ки мозак“, што у суштини она и јесте. Моћи ћемо да комуницирамо међусобно кад год то пожелимо, без обзира на удаљеност. И не само то, помоћу телевизије и телефоније моћи ћемо да видимо и чујемо једни друге као да се налазимо једни поред других, без обзира на удаљеност која може бити чак и неколико хиљада километара. Инструмен-ти који ће нам то омогућити биће толико мали да ће нам стати у џеп, рекао је Никола Тесла једном приликом.

Никола Тесла је један од највећих, а ујед-но и један од најмање признатих изумитеља свих времена. Генијални Србин из Лике, краљ струје, проналазач, без ког би да-

нашња технологија била немогућа - Никола Тесла умро је у хотелској соби у Њујорку сиромашан и заборављен на православни Божић 1943. године, али су знаци његове бесмртности су свуда око нас. Његове идеје су и даље свеже, неке су остварене, а неке су биле испред његовог времена, и још чекају на реализацију.

Занимљива је чињеница да је биста Ни-коле Тесле, као утемељитеља, постављена у Свјетскоме центру телекомуникација у Же-неви. Њему у част, 1956. године, јединица за магнетску индукцију тј. густину магнетног тока прозвана је тесла (Т), а његово име ас-тронаути су дали и једном брду на Мјесецу. Планетарну популарност Тесла је стекао у 21. веку, када је схваћен као творац плане-тарне енергије и будућности човечанства. На 150-годишњицу рођења, Унеско је 2006. прогласио годином Николе Тесле. Тај зна-чајан јубилеј прослављен је широм планете. У САД је осам америчких држава - Њујорк, Њу Џерси, Пенсилванија, Колорадо, Нева-да, Минесота, Аризона и Индијана - прог-ласило Теслин дан рођења за државни праз-ник.

Чувени амерички финансијер и банкар Џи Пи Морган рекао је својевремено: „Тес-ла обећава чуда — да ће слике и гласови пу-товати ваздухом без жица?! Да ли је он лу-дак или преварант?”. Данас у ери интернета, паметних телефона и других мобилних уређаја Морганово питање изазива смијех, а савременици биљеже Теслину изјаву, која би се могла узети као /неформални/одго-вор: „Ја сам се само играо”.

„Чини се да сам одувјек био испред свог времена. Чекао сам 19 година да проради електрана на Нијагари заснована на мом систему, требало је 15 година да мој патент за бежични пренос сигнала, објављен још 1893., нађе универзалну примену. Најавио сам свемирске зраке и моју теорију ради-оактивности 1896. Једно од најзначајнијих открића, резонантност Земље, као основу бежичног преноса енергије, коју сам обја-вио 1896. многи ни данас не разумију. Го-тово двије године након што сам обавио пренос електричне енергије око читаве пла-нете, Едисон, Маркони и други тврдили су да је немогуће бежичним путем пренијети преко Атлантика чак ни обичан сигнал. С обзиром на то да сам најавио толико значај-них открића, мислим да нећу пуно погрије-шити ако покушам да предвидим како ће изгледати живот у 21. вијеку.”

Андреј Симанић, IX 2

„Иако сав проналазачки дар који посједујем потиче од моје мајке, без сумње је и образовање које ми је пружио отац одиграло улогу. Оно се састојало од разних задатака као што је по-гађање шта ко од нас двојице мисли, проналажење недостатака у одређеном облику или изразу, понављање дугачких реченица или обављање рачунских операција у глави.“

24

25Рад у позадини: Матија Јањић, IX2

НИКОЛА ТЕСЛА ЧОВЈЕК БУДУЋНОСТИ

Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану код Госпића (Хрватска), а умро

7. јануара 1943. године у Њујорку (САД), где је провео највећи део живота. Задужио је чо-вечанство бројним генијалним открићима из области електро и радио технике.

Смиљан у тадашњој Хабсбуршкој монар-хији, данашњој Хрватској, због чега га Хрвати представљају као свог научника. Тесла је Ср-бин чије је изворно презиме Драганић, мајка му је Црногорка од лозе Мандића. Отац му је био Србин, свештеник. Хрвати су, међутим, покушали да фалсификују историју и Тесли-но изворно презиме Драганић прекрсте у Драгинић које вуче порекло из Хрватске.

Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области ренд-генских зрака.

Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пре-нос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек у изградњи прве хидроцен-трале на Нијагариним водопадима.

Преминуо је у својој 87. години, сирома-шан и заборављен. Посмртни остаци налазе се у музеју у Београду.

Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља — тесла.

Никола Тесла је аутор више од 700 пате-ната, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.

Школовање је започео у родном мјесту а након несрећног случаја, приликом кога је породици Тесла погинуо син првенац, Дане, породица се преселила у Госпић где је млади Никола наставио школовање, а затим гим-назију у Карловцу, њега је морила чињени-ца да ће након тога морати да настави по-родичну традицију и да постане свештеник. Та чињеница му није давала мира будући да су га искрено занимале природне науке. По завршетку , на распусту, вративши се у Госпић млади Тесла се разболео од колере. „ У једном од самртних тренутака за које су мислили да су ми последњи, отац је улетео у моју собу. Још увек памтим његово бле-до лице док је покушавао да ме развесели, несигурним гласом. Рекох му: -Можда бих могао да се опоравим ако ми допустиш да студирам технику. -Ићи ћеш у најбољу тех-ничку школу на свету, одговорио је свечано, а знао сам да тако и мисли.”

Како је, заиста, и уследио чудесан опо-равак, као што му је отац и обећао Никола Тесла је 1875. године уписао Вишу техничку школу у Грацу. На тим, толико жељеним сту-дијама, Тесла је исказао више него потреб-

ног интересовања за савладавање предмета. На тај начин је желео да своме оцу покаже како није погрешио што му је дозволио да се посвети изучавању тајни математике, фи-зике и машинства. Ипак, и поред признања професора које је добијао у сведочанствима, његов отац као да је био незаинтересован.“-То је скоро убило моју амбицију; али касније када је отац умро, потресло ме је када сам нашао завежљај писама која су моји профе-сори писали предлажући му да ме испише са факултета, уколико неће да се убијем пре-комерним радом.”

У Грацу, на тим студијама Тесли се ро-дила идеја о стварању обртног поља. Када је једном од својих професора изложио идеју да би можда било могуће покретати мотор без четкица добио је одговор: “Можда ће господин Тесла да уради велике ствари, али му ово неће успјети. То је немогућа идеја.

Почео је да ради као помоћни инжењер у Марибору. Након рада у Будимпешти у Цен-тралном телефонском уреду, уследио је изум обртног магнетног поља (фебруара 1882.).

На препоруку својих предпостављених добио је запослење у Паризу у Едисоно-вом континенталном друштву. Ту је провео две године на разним и врло одговорним пословима а како његово умеће није могло да прође незапажено препоручен је и самом Едисону. Едисон је у то време био најзна-чајнија личност технике . Он је Тесли 1884. године дао посао у својој лабораторији у Њујорку, али њихова сарадња није дуго трајала.

Незадовољан односом предпоставље-них према своме раду, Никола Тесла је већ наредне 1885. напустио Едисона и уз по-моћ неких инвеститора основао “Тесла Арц Лигхт Цо”. У почетку, због обавеза према инвеститорима, морао је да ради у области лучних светиљки, али је након тога кренуо у реализацију својих пројеката из области полифазних наизменичних струја. Уследиле су године у којима је Тесла радио на прак-тичној примени својих изума. 1891. Никола Тесла је добио америчко држављанство.

Добар део 1892. Тесла је провео у Евро-пи. Ту је кроз многобројна предавања про-мовисао своје идеје. Такође те године Тесла је остао и без другог родитеља. Умрла му је мајка и тај губитак му је страшно тешко пао.

Након повратка у Америку уследила је нова борба. Заговорници употребе једно-смерне, уједно и противници коришћења наизменицне струје осули су дрвље и ка-мење критикујуци и упозоравајуци на опас-ности које њена употреба доноси. Светска изложба у Чикагу је те године била осветље-на уз помоћ наизменичне струје.

Уследило је истраживање на пољу бе-жичног преноса сигнала и енергије. Своју идеју Тесла је јавно изнео у говору прили-ком пуштања у погон електране на Нијага-риним водопадима 1897.

Велику мистерију представљају Теслина истраживања на овом пољу. Иако је про-

вео скоро годину дана у Колорадо Спринг-су (1899-1900), и водио исцрпан дневник о својим истраживањима, до шире употребе бежичног преноса електричне енергије до дана данашњег није дошло.

Морган (Јохн Пиерпонт Морган 1837-1913), у то време један од најбогатијих људи Америке, понудио је финансијску подршку Тесли. Већ после годину дана 1901. Морган је научнику ускратио финансије. Повод за престанак сарадње је било прво успесно трансантлантско бежично слање радио по-руке, које је извео Маркони. Тесла је Мор-гану тада признао да је он тако нешто могао да учини одавно, али да то није циљ његовог истраживања. Морган је био бесан због ове, како је он сматрао, утаје И прекинуо сарадњу. Тесла се некако сналазио на овом пројекту до 1905. када је и потпуно исцрпео изворе фи-нансирања и био је приморан да га напусти.

Уследиле су године у којима је он радио на усавршавању постојећих и патентирању нових проналазака у области машинства. Тесла је некако опстајао уз помоћ пријатеља и скромне пензије коју је нерадо прихватио од тадашње југословенске владе. Те године је доживео и саобраћајну несрећу - ударио га је такси док је прелазио улицу.

Скоро сам, без породице, и само у друштву сестрића Саве Косановића и пар пријатеља, Тесла се ретко појављивао у јав-ности у позним годинама свог живота.

Године 1943 Тесла је позвао америчко војно министарство. У кратком разговору велики научник је америчкој војсци пону-дио тајне свог супер оружја. Официр није схватио о коме се ради и вероватно мислећи да је у питању шаљивџија или лудак обећао је да ће се јавити.

Умро је усамљен у својој соби у хотелу ‘’Њујоркер’’ 7.јануара 1943.године у којем је боравио последњих 10 година. На ноћном ормарићу му је нађена биљежница под на-зивом ,,Последња израчунавања’’. До задњег даха живота се бавио истраживачким ра-дом, тражио нова рјешења, постојећа усавр-шавао и мијењао.

Теслини посмртни остаци су спаљени, а урна са пепелом је 1956.године пренесена у Београд. Сада се урна и многе друге Теслине ствари чувају у Музеју Николе Тесле у Бео-граду. Исте те године, 1956. на стогодишњицу Теслиног рођења, јединица густине магнет-ног тока је названа ‘’тесла’’ и тиме заувијек сачувала ово име које је толико задужило своје савременике и каснија покољења.

Његово име је постало славно још крајем прошлог вијека, а послије његове смрти је постајало све познатије и поштовања дос-тојније. Његов живот и дјело представљају трајну инспирацију свих младих људи које интересује наука, научни и технички про-грес као трајна инспирација за стварање бољег, љепшег илакшег живота.

Огњеновић Андрија, IX2

ПРОСВЈЕТИТЕЉИ И ПУТОВОДИТЕЉИ СВИТАЊА, април, 2017.

26

СЈЕЋАЊЕ НА МОЈУ УЧИТЕЉИЦУ САВИЦУ

„Никада нећу заборавити оно јесење јутро, када се она први пут појавила... Разлијевала се по разреду ис-пуњавајући, попут свјетлости, чини се, сваки кутат у соби. Поред ње су за трен ока изгубили своју туђинску озбиљност и табла и рачунаљка и нахерен глобус на ормару. Притајен страх који је чучао иза сваке ствари у разреду расплинуо се као дим и сад се сва соба испунила смиреним љупким сјајем јесењег дана.’’

Баш тако како је Бранко Ћопић „ви-дио” учитељицу Брану, ја и сада видим моју учитељицу Савицу Перовић. И баш тако, попут зрака јесењег сунца ушла је, те 1967. године у наша срца и ту заувијек остала.

Чему нас је учила (и научила) наша учитељица Савица,а што се мени, и самој већ времешном просветном раднику-пе-дагогу чини тако важним и значајним. Прије свега, то је култура дијалога. Она се обраћала смиреним тоном, чистим, грама-тички беспрекорним реченицама. Док је она говорила сви су је слушали, а она сама је умјела савршено да слуша и да чује сва-ког ученика. Веома добро нас је разумјела јер нас је одлично познавала.

Учила нас је систематичности, реду и уредности. Уливала је у нас радне навике и поштовање правила. Била нам је узор у сваком погледу. Ми, њени ђаци смо је до-живљавали као савршенство и били смо страшно поносни што је баш она наша учитељица. Зрачила је отменошћу и пра-вим господственим понашањем..

Једном приликом, на улици сусре-ли смо се моја мајка и ја са учитељицом

Савицом и њеним супругом. Учитељица је супругу љубазно представила прво мене (њену ученицу другог разреда), па потом моју мајку. Од тога дана, њен супруг, предивни господин Марко је скидао шешир кад год би ме сусрео.

Ма све што је ишло уз моју учитељицу Савицу је служило за примјер: и њен супруг и њена дјеца Жељко и Станка и њени ђаци.

Напустила нас је половином јануара ове године, а ја вјерујем да и сада бдије над нама и свијетли у мраку да не скренемо с пута којим нас је она водила.

Недјељка Стојановић Станојловић, педагог

СВЕТИ САВА У БОКИДок сам корачам Савинском шумомједна ми мисао завлада умом:да Свети Сава нада мном бдијеи тада ничега страх ме није.

Наша вјера, култура и историјаименом Светитеља Саве сија,као што његов крст кристалнисија између манастирских палми.

Бока приповједа о његовом знамењу;близу Кривошија је стопа у камену,као над Перастом из крша живу водупробудио је вјеру у српком народу.

Учио нас љубави, вјери и нади, на Савини малу цркву изгради, а оне на Луштици и на Подима освешта, на радост покољењима.На Превлаци основа епископију, из наше Боке заплови у Никеју,а гдје год Сава стаде и стижедуховни споменик свима подиже.

Андреј Симанић, IX2 (друго мјесто у конкуренцији поетских ра-дова на традиционалном Светосавском ли-терарном конкурсу СПКД „Просвјета“, чија је тема ове године била „Свети Сава у Боки“. )

Прошле године двије наше учитељице, Са-вица Перовић (постхумно) и Чеде Ма-

лавразић, су добиле Плакету Светог Саве као признање за свесрдан професионалан педа-гошки рад посвећен образовању и васпитању многих генерација ученика.

На слици су бивши ђаци учитељица Савице Перовић и Чеде Малавразић.

Моја учитељица и ја, 27. новембар 1989. г.

Тамара Миловић, V6

27

PONOSNI SMO ŠTO SU BILI NAŠI ĐACI

STRUČNOST, LJUBAV I POSVEĆENOST POZIVU

Posebno zadovoljstvo imamo što ovo-godišnji broj našeg lista „Svitanja”

bogatimo stranicom u okviru rubrike koju godinama njegujemo, na naše zado-voljstvo, zadovoljstvo naših bivših đaka, danas poznatih, uspješnih sugrađana.

Ovaj put stranicu ispisujemo pričom o doktoru Željku G. Vlaoviću, stomatolo-gu koji već jedanaest godina radi u svojoj privatnoj ordinaciji koja je poznata mno-gim našim učenicima, roditeljima kao i našim kolegama učiteljima i nastavnici-ma koji sa rado sjećaju Željka kao našeg odličnog učenika.

Priču započinjemo sa prvim asocija-cijama na školu. „Kada mi spomenete školu „Dašo Pavičić”, prvo na koga po-mislim je moja divna učiteljica, Vera Kosić. Bio sam osjetljiv dječak, ne mogu reći da nije bila katkad i stroga, ali puna ljubavi i posvećenosti svom po-zivu. Ona je učila i moju stariju sestru Sofiju, tako da oboje imamo divno sje-ćanje na nju.”

Razgovor nastavljamo u prijatnoj or-dinaciji gdje sve upućuje na red, rad i lju-bav prema izabranom pozivu.Sve je puno sklada i ljepote, na zidu Hipokratova za-kletva, diplome, sertifikaati, globus, poli-ca sa stručnom literaturom… Divna nova stomatološka oprema, muzika odabrana da pacijent zaboravi na problem zbog ko-jih je došao.

Nastavnike koje doktor Željko rado pominje su Ake Lazarević i Slobodanka Sijerković koje su ga učile hemiji i fizi-ci, a znanje iz biologije prenosila mu je profesorica Zora Derić koja je danas nje-gov pacijent. Nekoliko dana nakon našeg razgovora srela sam našu dragu Zoru i zamolila je da mi kaže nešto za svog biv-šeg učenika. „To je zlato, divan je bio kao učenik, a danas divan stomatolog, čovjek. Ama, kažem ti, zlato jedno”. Ne mogu da ne pomenem nastavnicu Ivanku Radano-vić, koja na pominjanje Željkovog imena samo kratko kaže: „savršen.”

Na pitanje kada se javila ljubav za sto-matologiju moj sagovornik se sjeća svoga djetinjstva i ljubavi prema bušilicama pa kaže: „Otac mi je bio zanatlija, i ja sam uz njega uvijek volio da nešto radim oko bušilica. Naravno, tada nisam ni

slutio da će moj poziv biti stomatolo-gija. Ja sam stomatologiju zavolio na fakultetu, kada sam već ima solidne osnove o tom pozivu. Ne možete voljeti nešto što ne razumijete, ne poznajete.” Veliku podršku u toku studija i kasnije na svom stručnom usavršavanju Željko je imao prije svega, od svojih roditelja kojima je neizmjerno zahvalan na svemu što su mu pružili u životu. Stručno znanje i iskustvo duguje starijim kolegama kod kojih je učio „ovaj zanat”, kako sam kaže.Danas redovno prati sve informacije iz struke u svijetu i kod nas; kad god može ide na stručne simpozijume, seminare, predavanja. Nema mnogo vremena za hobi, igra tenis kada za njega nađe vre-mena.

Doktor Željko ima divnu saradnju sa našim učiteljima koji rado (treći razre-di) odlaze u ordinaciju da nauče nešto o pozivu stomatologa. I prošle godine su učenici III4 odjeljenja bili gosti doktora Željka, postavljali pitanja na koja su do-bili jednostavne i njihovom uzrastu pri-lagođene odgovore. Ovdje želim istaći upravo taj poseban osjećaj za pacijente, posebno djecu, koji doktor Željko ima. Poput nekok maga ih umiri, oslobodi straha, u prvom susretu obično nema intervencije. Samo lijepa priča „ne smije da vas boli vidjećemo se neki drugi dan.„ Ono što lično nisam ni kod jednog sto-matologa srela to je iscrpno objašnjenje svega što vam radi, bez žurbe, nervoze, profesionalno, u miru i potpunoj posve-ćenosti svom pozivu.„Uvijek sam volio da pomognem ljudima, možete tu po-moć iskazati nabezbroj načina, meni je ovaj nekako najdraži, da ljude oslo-bodim bola.Zato je ovo moj svijet, i da nisam završio stomatologiju sigurno ne bih ništa drugo studirao.”

Ana i Ivan Vlaović, su đaci naše škole, dobra, primjerna djeca, odlični đaci.Koli-ko je tata ponosan na njih i koje im je ži-votne lekcije uspio da prenese? „ Trudim se da izrastu u dobre ljude, nije važno šta će u životu biti njihov poziv. Kada budu dorasli tome, odlučiće se. Učim ih da se uvijek zapitaju zašto neko dijete pored njih nema ono što oni imaju, da mu pomognu, da podijele sa drugim,

da i drugo dijete osjeti radost u njiho-vom davanju.”

Poslije studija u Beogradu Željko se vratio u Herceg Novi i sada kako i sam kaže, ne bi mogao nigdje drugo da živi. Nekada je možda, želio imogao, ali sada samo ovdje vidi svoj život. Tu je njegov dom, supruga, djeca, roditelji. Dok smo razgovarali Željko je često pominjao svo-ju sestru Sofiju koja živi u Melburnu, i sa kojom je jako blizak. Savremena komuni-kacija „ublažava” težinu daljine, a kako je komunikacija tema našeg lista i ova priča je kroz Željkovo sjećanje na našu školu i nastavnike komunikacija sa prošlošću a i divna veza sa sadašnošću, sa Željko-vom sestrom Sofijom koja će u dalekoj Australiji čitati redove naših „Svitanja” i pričati svojoj djeci o Željkovom i svom djetinjstvu, o školi, o Herceg Novom… U toj priči ispredaće se veza sa budućnošću u kojoj ćemo se na najljepši način po-minjati. Zaista dovoljno za radost našu, i radost našeg bivšeg đaka, na koga smo zaista ponosni.

Sve što ostane zapisano neće se zabora-viti, ako se zaboravi može se pročitati jer je ostao pisani trag o tome. U ovom vreme-nu megalomanije, jurnjave, bezobzirnosti, gubljenja svake mjere ljudskosti, istinskog znanja i poštenja susret sa čovjekom poput doktora Željka Vlaovića ispunjava sago-vornika prijatnošću i spoznajom da prave ljudske vrijednosti ne gube bitku u vreme-nu hipokrizije morala i da ono što pone-

semo iz roditeljskog domaostaje zauvijek naša odrednica i putokaz.

Ljiljana Vojnović

Posjeta III4 zubaru Vlaoviću

ДРАГИ ДНЕВНИЧЕ... СВИТАЊА, април, 2016.

28

Draga Ana,

dugo sam razmišljala kako da započnem ovo pismo, s obzirom da imam dosta toga da te pitam.

Oduvijek sam se nekako pitala kako se osijećaš sada znajući da su milioni ljudi pročitali tvoj dnevnik. Jesi li ikada prije, dok si ga pisala razmišljala na način šta ako stvarno neko pročita moj dnevnik i vidi sve ovo? A možda nisi imala vremena da razmišljaš uopšte o tome u onakvim okolnostima i situacijama, što je potpu-no razumljivo. Pretpostavljam da nikako ne voliš da pričaš o tim mračnim danima koje si provela u skloništu, pa poslije i u logoru. Često mi je ta priča o Jevrejima i svemu što se izdešavalo ispričana, ali mi i dalje dosta stvari nije jasno. Najviše bih voljela da znam koji je tačan razlog za mučenje i istrebljivanje ovog naroda. Čime su oni to zaslužili? Držeći vas sve tako u neizvjesnosti, razmišljajući hoćete li doživjeti sutra, kako si uspijela ostati pribrana? Bila si

vrlo zrela za svojih 13 godina i razumijela si neke stvari koje drugi nisu. I naravno, kroz cijeli tvoj dnevnik, vidjeo se taj strah koji je vjerovatno bio stalno prisutan, ali si u nekim trenucima, možda i nesvjesno uspjela da ga sakiješ. Zanima me još jedna stvar. U stalnom strahu, strepnji, razmišljanjima... koji osijećaj je preovla-davao u tebi, kada si rekla da ne voliš svoju majku? Donekle te i razumije, ali me zanima tvoj odgovor.

Poslije svega što ti si proživjela, kroz šta si prošla, osijetila, vi-djela, kako ti vidiš ljude oko sebe? Kako doživljavaš ljudsku rasu koja vidno propada iz dana u dan? Zanima me tvoje mišljenje o svemu ovome.

Iskreno, Doria

Doria Nedović, VIII1

Драги дневниче,

Побјегли смо из Сирије,али некад помишљам да је боље да сам остала у мојој земљи и умрла од метка, него овдје у још горим условима. Емигрилали смо неким бродом и теретним камионом с намјером да одемо у Њемачку али не, тренутно смо у Србији одакле нас тјерају а власт из Мађарске нас не пушта да прођемо. Морали би да кружимо скроз преко Хрватске па кроз Словенију, Аустрију али немамо толико горива. Што је најгоре десетине људи је умрло у току пута од глади и жеђи а бојим се да ћу и ја убрзо. Прије неколико дана срели смо човјека који је понудио да нас превезе до Њемачке, али је тражио јако пуно новца. На жалост нисмо могли пристали јер немамо новца ни за храну. Сав новац смо потрошили на превоз бродом као и за овај камион.

Сад немамо куд. Сви су нервозни и свађају се, хвата нас паника јер је једној породици прије неколико дана, син умро од глади.Трагедија се ту није завршила,родитељи су одузели себи живот.То су чести и језиви призори.Понекад и ја имам жељу да одустанем,али ме нешто

тјера даље. Бринем се и за другове, двоје су овдије у кампу а остали, надам се,на бољем мијесту него ја. Ипак вјерујем да ћемо се сви једног дана срести...Чула сам само за двије другарице, једна се упутила ка Холандији, а друга...друга је стрељана. Чему све ово? Чему рат и смрт? За шта и против кога се боримо? У мојој глави безброј питања, а можда ни једног правог одговора, можда ипак постоји нада да ћемо преживјети и започети љепши живот

Нађа Зечевич Vlll1

КАДА БИ ЉУДИ СКИНУЛИ МАСКЕ

Размишљам. Чудан је данашњи живот. Дошла су необична времена. Више не постоји искрених пријатељстава, љубави и дружења. Све се дешава са неким разлогом, а све је мање при-родних емоција.

Правих пријатеља којима можемо у потпуности вјеровати и на које се можемо ослонити скоро да и нема. Дволичност је постала свакодневна особина, а до изражаја долазе само оне негативне људске особине. Људи су све себичнији, труде се да стигну само до свог циља, не размишљајући како ће то ути-цати на друге. Све чешће не можемо одредити какав је неко заправо човјек, јер своја права лица крију под маскама, а от-крију их онда када је најмање очекивано. Некада ми се чини да се све ово одиграва на позоришним даскама. Сценарио је већ одавно смишљен, а ја се налазим међу мноштвом глумаца који су временом све уигранији. Цијели овај живот је једна по-зоришна представа, свако од нас има различиту улогу, а мно-ги се питају зашто је баш та улога додјељена њима. Нису сви задовољни својом улогом у сценариу. А зашто онда не бисмо

ставили маске? Зашто бисмо се суочавали са истином, када све своје мане можемо сакрити под маскама. Мислим да се нико није запитао шта ће се десити када те маске падну, када се појаве права лица. Врло брзо сам сазнала одговор. Пред-става ће се завршити без аплауза, а затећи ћемо само неискре-ност, завист, похлепу и љубомору.

Међутим, ја се увијек налазим по страни. Иза завјеса посматрам цијелу представу нестрпљиво чекајући крај. Тру-дим се да исправим неке грешке у тексту и разумијем ово вријеме у којем живимо.

Налазимо се у тешком времену, гдје кад се заврши предста-ва, наступа маскенбалили неки нови бал под маскама, jeр неки људи никада неће скинути маске.

Искреност понекад зна да повриједи или разочара, али ипак вриједи неупоредиво више од лагања, искривљених осмјеха и лажних осјећања. Ја се идаље надам да ће након спуштања завјеса људи коначно упознати себе, разговор по-биједити границе, а искреност надмашити мржњу и дво-личност.

Ања Петрић, IX3

Катарина Симанић, VIII1

Пет

ар Л

учић

, V1

29

У ЛАЖИ СУ КРАТКЕ НОГЕ

U DRUŠTVU SA JEDNIM NUŠIĆEVIM „HAJDUKOM“Ovaj dan je mnogo zanimljiv. Danas sam upoznala jednog novog prija-

telja, i drago mi je zbog toga.Moj novi prijatelj zove se Sima. On je meni za jedan dan postao dobar

prijatelj. Zanimljiv je... On je duhovit, sa neke strane čudan, odan, a što je najvažnije i vjeran prijatelj. Cijeli dan mi je bio mnogo zabavan, i neobičan na jedan poseban način. Upoznala sam jednog novog druga, sklopila novo prijateljstvo a bila sam i u školi. U školi su se desile raznorazne nezgode i svačega je bilo. To što svaki trenutak kažem da je današnji dan čudan, to pričam sa razlogom. Bila sam u školi, na času sam sjedala sa mojim novim drugom Simom. Nastavnik prozove Sima, on ustade i nastavnik počne da ga ispituje. Nastavnik ga je pitao jedno pitanje, on je ćutao i pravio se da ne čuje. Nastavnik je nastavio sa pitanjima, ali on je idalje ćutao. Kad-tad on bi nešto promljmrljao ali to niko nije mogao da razumije. Nastavnik ga pita da li je dobro i da li treba da mu dovede doktora. On je odjednom pročuo i rekao je da mu doktor ne treba i da je odjednom pročuo na jedno uvo. Došao je doktor i pitao Simu šta mu je. Sima je odjednom pročuo na oba uva i ponovo je rekao da je dobro. Nakon ove nezgode prozvali su ga Sima Gluvać.

Zaključak ove cijele priče je da ne smijemo lagati, jer će se sve to kad-tad pročuti. Ne laži, nemaš izgovor!

Helena Bleništa, VI3

И МИ ИМАМО НАШЕ ,,ГЛУВАЋЕ“У мом одјељењу постоје надимци које дајемо по особинама. Како имамо два Слободана, оног мањег зовемо Мали

Слобо. Милица је наш Адвокат јер је увијек нешто ,,шпијала“и брбљала. Аднан је назван Директор јер долази у школу кад он жели. У трећем разреду је учитељица најавила контролни па смо се спремали како би га добро урадили. На крају часа је Директор рекао да сјутра неће доћи у школу због тога што ће га сигурно бољети зуб. Тако и би.

Бојана Радњић,VI5

И МОЈЕ ОДЈЕЉЕЊЕ ИМА СВОЈЕ ,,ГЛУВАЋЕ“

Једног дана у школи десило се нешто неочекивано. Нико од нас није могао помислити шта се десило.

Добро се сјећам, био је уторак. Имали смо тест из математике. Пошто смо били мали радили смо сви исте задатке, тј. нијесмо имали групе. Сједјели смо у клупама дјечак-дјевојчица. Нико није смио преписи-вати иначе би га чекала велика казна. И како сам ја видјела око себе, није било преписивача. Након кон-тролног задатка, сви смо причали о задацима и нес-трпљиво чекали дан када ћемо добити оцјене. И доче-кали смо га. Наставница прозива: ,,Бојан Радовић-пет минус, Јана Пајевић-четири плус, Рашовић Василиса – пет минус, Јелена... Прилазили смо кадедри и узимали папире. ,,Чекај мало. Зар тебе нисам већ једном проз-вала?“Настаде мртва тишина. Сви су зачуђено буљили једни у друге. Шта се десило? Е, па Јован, друг који је сједио поред мене, све је преписао, па је на крају пре-писао и моје име. Он је опет морао да ради контролни. А себе је увијек издизао и мислио да је најбољи.

Тако се Јован, баш као и Сима Глуваћ, раскринкао пред цијелим разредом.

Василиса Рашовић,VI5

OСТВАРЕНА ЖЕЉАНајвише волим да гледам емисије о живо-

тињама. Одувијек сам имао жељу да их видим уживо, али никада нисам имао прилику за то. Све до једног тренутка када су родитељи одлу-чили да ме обрадују.

Саопштили су ми да путујемо у Београд да обиђемо Зоолошки врт. Нико срећнији од мене. Стигли смо. Сатима смо обилазили кавезе са жи-вотињама. Мајмуни су скакали, превртали су се и поново дочекивали на ноге. Слон је безбриж-но шетао у круг. У једном кавезу је било неколи-ко лавова, мало даље тигрови су се испружени мешколили на сунцу. Змије замишљено гледају испред себе. Птице оркестрирају. Нијесам знао шта ћу прво обићи. Дивио сам се свему.

Ово је догађај који ће остати упамћен као остварење велике жеље.

Стефан Мендегаја, V3

Саша Васовић, IV1

РАДОСТ ДАРИВАЊА

ЛИЈЕПА РИЈЕЧ И ГВОЗДЕНА ВРАТА ОТВАРА Иако друштво у цјелини подражава праву магију лијепих ријечи, наша људска ћуд и није баш окренута истој. Пробајмо се сјетити важних догађаја из прошле године, рецимо, ко се потукао, ко сломио ногу, ко посвађао... А коме је упућена лијепа ријеч, то баш не спада у ТОП 10 догађаја које памтимо, и то не зато што смо лоши или зато што смо гори од наших предака, већ нам је то природа, наша ћуд. Лош догађај радије памтимо да бисмо спријечили да се и нама нешто лоше деси. Кад се једном опечете то добро запамтите. И гдје је ту лијепа ријеч? Реалисти би рекли да је лијепа ријеч израз слабости, понизности, додворавања, упућена јачем и супериорнијем, ономе од кога зависите. Ако се деси изузетак па је изусти онај који је на врху, то се може протумачити као назнака његових слабости које још не уочавамо „али сигурно постоје“. Оста ли на крају ишта од фамозне лијепе ријечи!? Па... Да. Све, све што горе није наведено. Свака изговорена лијепа ријеч упућена без стратегије, прорачуна, упућена без даћу-добићу, упућена само због тога што тако и мислимо. Тек на тај начин упућена лијепа ријеч је права, она топла и она људска.

Андрија Старчевић, VI1

ШТА МОЖЕ ЈЕДНА ЛИЈЕПА РИЈЕЧ Једног кишног, хладног дана, кроз мокри прозор собе зурио је мој брат, усамљен и тужан. Завршио је четврту годину средње физиотерапеутске школе, па је одлучио да се упише на факултет. Сигуран у себе, узевши своја свједочанства у којима се понавља један те исти успјех, и „Луча“, отпутовао је у Подгорицу да се пријави за упис. Када је стигао, рекли су му да је закаснио на оба уписна рока и да може да иде кући. Данима је „покисао“ сједио у уској собици разочаран у себе. Мајка је улазила, и тјешила га, али он би сваки пут кад она нешто каже, рекао да је он крив за све и да себе мрзи због тога. Било ми је доста свега.

Уђох у собу и видјех његово блиједо лице на којем су црвене очи од плача зуриле у мене. Рекао ми је да шта год да кажем, неће га орасположити. Ипак сам покушала борећи се да и ја не заплачем. Рекла сам му неколико охрабрујућих ријечи, али и једну реченицу која гласи овако: “Ако ти мислиш да си лош, ти јеси лош и бићеш лош, али ако мислиш о себи све најбоље ти си онај Андрија који има двије „Луче“ и мој брат који је увијек шаљив и самоувјерен. За мене ово је само лажна нада, нада да ће се он осјећати боље. Њему се одједном озари лице и она тијесна соба сада постаје већа него икада. Ја нисам та која често тјеши људе, али сам била ту за мог брата и моја лијепа ријеч га је охрабрила да о себи мисли све најбоље,и од тога дана се увијек питао зашто је он уопште плакао.

Василиса Рашовић, VI5

ISKRENO O SEBIPonekad se svi zapitamo kakvi smo mi u očima drugih, kako

nas drugi doživljavaju...Svi mi mislimo da smo idealni ali ponekаd nekim svojim postupkom pokažemo i naše loše osobine.

Dok razmišljam o sebi, svojim dobrim i lošim osobinama, sjetim se da je bilo dana kada sam bila tužna zbog stvari koje sam nekada uradila, ali je više bilo momenata kada sam bila ponosna na svoje postupke kojima sam pokazala svoje vrline. Smatram da sam tvr-doglava osoba i vrlo uporna. Takođe sam veoma odgovorna i veliki prefekcionista. Nisam tip koji voli da se rano budi, već volim duže da spavam. Jako sam druželjubiva. Volim da pomognem svojim pri-jateljima kada im je pomoć potrebna.

U horoskopu sam lav, za koje tvrde da su tvrdoglavi i da sve mora biti po njihovom. I ja sam ponekad takva ali veoma često i popustim. Jako sam ambiciozna i to je ono što me na neki način tjera naprijed. Mrzim nepravdu i uvjek me pogodi nečije nepošetenje. Tada se tru-dim da stanem u zaštitu onoga ko je nepravedno optužen. Voljela bih da sam uvijek okružena iskrenim i pravim prijateljima ali to na-žalost nije tako lako. Često primjetim neiskrene i nepoštene osobe i jednostavno ne znam kako da se ponašam u njihovom društvu.

U duši sam jako slaba osoba kojoj je stalo do tuđeg mišljenja.Srce mi je kao od stakla, lako salomljivo. Brzo se naljutim i neke

stvari me povrijede, ali se veoma brzo i oraspoložim i zaboravim na te trenutke. Trudim se da uvijek pamtim lijepe stvari a da ono što je ružno potisnem iz sjećanja. Emotivna sam i puno mi znači porodica. Tu uvijek nađem utjehu i u toploj porodičnoj atmosferi još uvijek se osjećam najljepše.

Ipak, bez obzira na sve svoje vrline i mane, ja volim sebe onakvu kakva jesam. Mislim da je to osnovni preduslov da kritički sagledam svoje nedostatke i da promijenim kod sebe ono što nije dobro.Na-dam se da moji pravi prijatelji znaju da prepoznaju moje kvalitete i da im je lijepo i ugodno u mom društvu.

Ivana Vukašinović, VII1

OBRADOVAO SAM DRAGU OSOBUSvi znamo da obradovati neku osobu, znači i usrećiti sebe.Mnogo puta sam usrećio voljenu osobu, ali ću izdvojiti jedan do-

gađaj.Bilo je to prije nekoliko godina. Živio sam u malom naselju na kraju

grada. Bilo je to lijepo naselje sa, nažalost, malo stanovnika. Naš prvi komšija bio je siromašan čovjek koji je živio u baraci sa svojom ženom. Imao je stoku i volio sam ga jer je bio darežljiv i smiješan. Stalno je ku-kao jer nije imao struju, niti tehniku. Prosio je, ali mu ljudi nisu davali ništa jer je , kako oni kažu, često dolazio i krao im hranu. Htio je da kupi ženi televizor za koji nije imao novaca. Bilo mi ga je mnogo žao. Znao sam koliko voli svoju ženu i želi sve najbolje za nju.

Poslije tog trenutka „otvorile“ su mi se oči. Počeo sam saku-pljati novac za taj televizor koji je želio. Nakon nekoliko mjeseci kom-šiji sam kupi još bolji televizor nego što je on htio. Ušunjao sam se u njegovu kuću, postavio sam ga i ostavio poruku na kojoj je pisalo: „Od Nikole, uživajte !“.

Bio sam toliko srećnan da sam odlučio da ne trošim novac na glu-posti, već da ga dajem onima kojima je najpotrebniji.

NIKOLA IVANOVIĆ, VI 3

ОБРАДОВАЛА САМ ДРАГУ ОСОБУУвијек постоји нешто што на вас оствари јак утисак, толико јак

да је неизбрисив. Не мора бити ружан, може бити и лијеп.Можда је истина да из туге и ружних догађаја испливавају

најљепша умјетничка дјела, али зато лијепе ствари и догађаји остају заувијек урезани у нашем сјећанју. Не могу рећи да је то нешто посебно, поготово не за друге, али мени је ово важно. Испричаћу вам.

Била је то прослава тридесет година мојих баке и дједе, кoја је припремана у строгој тајности моје мајке и њене браће. Данима се припремало, од мјеста догађаја до најситнијих детаља. Пошто је био диван јесењи дан, столове смо поставили иза наше куће на лијепој зеленој ливади у хладовини липе. Дјеца су балонима китила гране дрвећа. Од ружиних латица направили смо малу црвену стазу. Све смо припремили и чекали баку и дједу да дођу на заказани, недјелјни ручак. Мајка их је упутила гдје да сједну, а тамо их сачекало изненађење. На њиховим лицима осликавала се невјерица и радост, поносни на своју дјецу што су израсли у озбиљне људе. Било је много суза радосница. Славље као славље, краси га добра храна, пиће и музика. Оно што је дало посебну чар преточило се у доживотну успомену.

Мојој мами и данас сузе крену када се сјети тог лијепог дана. Некима је доживљај поклон или забава, а ја сам овај догађај упамтила као тренутак неизрециве среће мојих најдражих.

Ивона Туфегџић, VI3

30

Лико

вни

рад:

Ива

на А

нтун

овић

, IV

1Ли

ковн

и ра

д: М

илиц

а Ц

еров

ић, I

V1

СВИТАЊА, април, 2017.

31

ПОШТАНСКА МАРКА - „ЧУДЕСНИ ПАПИРИЋ“

Поштанска служба је крајем XIX и почетком XX века јако узнапредовала у погледу транспорта у Све-ту. Највећи проблем у поштанском саобраћају је био наплата трошкова, преноса, пошиљки.

Тридесетих година XIX века Сер Џејмс Чермесл је дао идеју о развоју поштанске марке.

Сер Роланд Хил, директор Генералне дирекције пошта Велике Британије је био стваралац поштан-ске марке. Поштанска марка је била доказ о плаћеној поштарини.

6. маја 1840. године, издата је прва поштанска марка позната као „црни пени“. Од 1100 идејних рјешења која су пристигла на конкурс, изабран је портрет краљице Викторије када је имала осам-наест година; на црној позадини у вредности од једног пенија. Овај „чудесни папирић“ брзо је прихваћен и у другим државама Европе овим ре-дом: 1843 Швајцарска, Бразил и САД, 1850 Фран-цуска и Аустрија, 1857 Русија, 1863 Турска, 1865 Србија и 1874 Црна Гора. Прва поштанска марка у Црној Гори носила је лик младог књаза Николе уоквиреног са две испреплетане ловорове гране.

Најуобичајенији облици поштанских мара-ка су били четвероугласти, троугласти и пето-угласти. Према поштанском закону елементи поштанске марке су: ознака бројне вредности, мотив марке, назив државе и издавача. Једино је

Велика Британија имала право да своје марке озна-чава уместо називом државе са портретом тренут-ног владара (краља или краљице). То је био уступак Британији зато што је тамо уведена прва поштанска марка. У почетку су на поштанским маркам били мотиви владара, краљева, царева, а касније су све теме из историје, умјетности, науке, спор-та...биле заступљене на њима.

Готово истовремено са открићем поштан-ске марке развијао се и хоби- филателија.

Ана Ранђеловић, VI4

ГОЛУБ ПИСМОНОШАГолубови су породица птица

из рода голупчарки. Перје овог реда пти-ца је од једноставно обојеног па до троп-ско шареног. Многе врсте имају упадљиве шаре нарочито на глави, врату и крили-ма са металним одсјајем.Збијене су грађе, имају кратак врат и уске носеве. Гнијезде се на дрвећу и у грмљу. Гнијезда изграђују од штапића нађених у природи. На голубљим јајима за вријеме инкубације сједе му-жијак и женка. Хране се сјеменом, воћем и биљкама.

Голубови, поготово писмоноше су јако интелигентне животиње тако да заузимају посебно мјесто уз људе. Предпоставља се да су припитомљени прије више од три хиљаде година прије нове ере. Египћани и Сумери су голубове сматрали као свете птице и гласнике богова. Из старог Египта узгој домаћих голубова се ширио на оста-ле цивилизације. Познато је и то да су се стари Грци и Римљани рано почели бавити узгојем голубова. У средњем вијеку само су племићи смјели да узгајају расне голубове,

док су сељаци смјели да држе само обичне полудивље голубове. Тек распадом феу-далног система расни голубови су постали доступни свим људима који су били заин-тересовани за узгој голубова и тако је от-почело стварање многих других пасмина.

Голубови су заинтересовали многе научнике који су ријешили да открију принцип комуникације голубова писмо-ноша. Открили су да се голубови писмо-ноше узгајају на једном мјесту на које ће се увијек вратити гдје год да га однесу. Затим га однесу на другу локацију, а када затреба са поруком га пошаљу назад кући. Нaучници тврде да голуб неће промашити адресу свог дома ни по најгорим времен-ским условима. Открили су да голубови писмоноше виде линије магнетног пола Земље и уз добро памћење рељефа увијек се успјешно враћају кући. Голубови су ко-ришћени за пренос поште током страхо-та Другог свјетског рата.Они су писма и ратне поруке преносили са невјероватних раздаљина и на тај начин сачували велики број људских живота. Због овог су многе

писмоноше након рата чак добиле посебна одликовања.

Данас се не користе за пренос пошиљки већ се користе за такмичења у брзини лета. Такмичење се организује превођењем го-лубова на удаљеност од 100 до 1000 км од голубњака-дома голуба. Гoлубови се ис-пуштају, и биљежи се вријеме повратка у голубњак.Ове голубове називају ,,тркаћим коњима малог човјека“.

Спаић Богдан, VII3

ФИЛАТЕЛИЈА РАЗВИЈА МНОГЕ ПОЗИТИВНЕ НАВИКЕФилателија подразумијева сакупљање,

чување, излагање и проучавање поштан-ских марака и других поштанских доку-мената. Сакупљање марака пружа при-лику за стицање многих информација о географији, историји, привреди, кул-тури земаља, а важно је и нагласити да развија и много позитивних навика као што су прецизност, систематичност, ес-тетски укус. Свјетска организација има 92 земље чланице, међу којима је и наша земља. Капетан Томо Катурић из Херцег Новог је предсједник Савеза филателис-та Црне Горе и почасни члан краљевског филателистичког друштва у Лондону. Ми, Новљани смо поносни на нашег суграђа-нина који је освојио бројне награде и при-знања широм свијета.

У Херцег Новом постоје три филате-листичка клуба: Херцег Нови, Игало и Ка-менари. Иако је филателија била најрас-

прострањенији хоби на свијету, данас се све мање људи код нас њоме бави. Развијањем нове технологије, доласком интернета друштвених мрежа и разних других мо-гућности, за овај необични хоби се нажа-лост, изгубило интересовање. Упркос тру-ду наших филателиста да пренесу знање и искуства на нас, науче нас нешто о фи-лателији, дјеца су ријетко заинтересована, или ако и јесу, брзо губе интересовање јер им то дјелује превише комплковано.

Надамо се да ће у будућности, након што људи схвате колико филателија раз-вија многе позитивне навике, заинтере-сованост за њом порасти,те да ће више младих најприје желити да стичу сазнања од старијих филателиста, а потом и сами да се баве овим дивним, интересантним хобијем.

Ања Петрић, IX3

Нев

ена

Бош

кови

ћ, II

I 5

ПОШТАНСКА МАРКА КАО ПОЗИВ НА ПУТОВАЊЕ

СВИТАЊА, април, 2017.

32

MOJA MACA, BAŠ JE FACAMOJA MACA

Moja maca baš je faca,jako voli da se baca.

Preko stola, preko ručka,niz terasu, pored kučka.

Stalno moram da je pazim, čas je vičem, čas je mazim.

Ma, ona je jedno čudo,ime sam joj dala ludo.

Luckasta je zovem znaj, naša igra nema kraj.

Teodora Denda, IV4

Tata,Htio bih sa postanem Sunce!Sine,bojim se, vruće bi ti bilo!Tata,Htio bih da postanem mraz!Sine, bojim se, prehladio bi seTata,Htio bih da postanem zlato!Sine, bojim se neko bi te ukrao!Tata, Htio bih da sam sreća!Sine,dođi...ZAGRLI ME! Ivan Veseli, IV4

UJAK

Moj ujko je majstor pravi,što dodirne, to pokvari.On obično sve rastavi,ali ne zna da sastavi. Sofija Cupać, IV4

ИГРАЊЕ БОЈАМА

Ученица сам IX разреда и преда мном се отварају врата одлука, избора, једноставно врата будућности и живота који сам по себи носи лијепе и тешке тренутке. Сваки човјек на планети има неки таленат, неку креативност коју држи негдје у себи, на дохват руке. Кључ успјеха је ту своју надареност погурати и усмјерити до краја. Живот нас тек очекује, интересовања ће доћи, ако већ нису, а на нама је колико ћемо се заинтересовати и потрудити.

Цртање сам завољела поприлично давно. Све је почело са исцртавањем линија које некоме нису значиле ништа, а мени су биле повод да напредујем и трагам за новим и неоткривеним. Сада су обичне линије замијениле модне креације, природа и нешто што ми сада највише привлачи пажњу. Моји први кораци и интересовања појавили су се посматрајући прелијеп амбијент Арборетума у Грахову гдје сам са породицом, најтемељније са татом учила прве сликарске кораке. Полако, али сигурно на папиру су почеле да се појављују најразличитије фигуре, највише су ме мамиле бобице рибизли које су ми сваки пут изгледале некако другачије. Волим посматрати птице и море које ме само по себи опушта. Модне креације су

сада неизоставне и њих радо цртам у слободно вријеме.

Не знам још куда ће ме живот одвести, којим ћу се послом бавити, али знам да нећу лако напустити свијет маште и

играње са бојама. Архитектура је нешто што ме сада привлачи

али путеви живота и даља интересовања ће сигурно пресудити. Подршку добијам од родитеља и пријатеља. Мој брат је заиста неко ко цијени мој труд и рад и сматрам да су подршка и мотивација

веома важне. ,,Сви ваши снови могу постати стварност ако сте довољно храбри и упорни да их слиједите``.

И зато

,драги другари будите амбициозни и

слиједите себе у ономе што волите. Будите

свјесни да ви чините овај свијет и да се

требате трудити да покажете

креативност, знање и вољу. Ако се не трудите

да другима покажете ваше способности, а нико

ни не размишља шта знате и шта можете, то је ваш губитак. Поручујем вам: ,,Постављајте високе циљеве и не заустављајте се док тамо не стигнете``.

Сара Ковачевић, IX3

МОЋ МАШТЕ

33

СВИТАЊА, април, 2017.

34

To whom it may concern,

I don’t even know why Iam writing this. People will probably be robots when they find this. But, I’m going to write it anyway - maybe there’s hope. After a guy named Nikola Tesla (I think he’s from Serbia) invented electricity, about twenty years ago, something extraordinary happened. People have invented a thing that is similar to a box, and it’s got people in it. It’s... MARVELOUS! It’s black and white. I think it is called TV or Tellevision, I’m not quite sure. I will never be able to do something like that. No, I’m not smart enough. But I know one thing... Everyone is a genius. If you judge a fish on its ability to climb a tree, it will live its whole life believing that it’s stupid. I have to go now. Bye!

Sincerely your ancestor

Albert Einstein.Vasilisa Rašovic, VI5

Dear dude who I have a crush on,I’m writing this open letter because it’s easier for me. For some reason, I feel less

nervous in front of hundreds of people than I do in front of You. That’s really weird right? Even if it is, it’s too late to start judging me now.

I’ve changed a lot since I met you. I don’t really like to express and talk about my feelings, so I will keep this to a minimum. You’ve got that something. Something that I can’t explain. You are different from others and that’s probably the thing that attracts me the most. When You look at me I’m trying to keep it cool, but a million things are happening in my head in that moment. I`ve never felt like this before. The fact that I can’t get You off my mind is killing me. I hate and love this feeling at the same time. It’s really hard for me to explain this even though I know I don’t need to, but I just feel like it. So, yeah..this has been the weirdest and the most pathetic thing I have ever done in my entire life, but I think it was worth it. I hope You understand me.

Sincerely, Doria ;) Doria Nedović, VIII1

Dear pen pal,I live in Hercegnovi. That is a small town in our Bay of Boka. In February we have

Mimosa Festival. We celebrate it on the first Saturday in February. Famous singers come to Herceg Novi to have concerts. We have masked balls. It is time for dancing and sin-ging. People are happy. In the end of festival people light up a big doll. That doll is guilty for bad things. Come and visit my beautiful town!

Bye,Petar Popović,V3

Dear Giuliana,

How are you? I’m fine.There are ‘The

Days of Mimosa’ in Herceg Novi.Do you

know what mimosa is?It is a very beautiful

flower from Australia.Its flowers are little

yellow balls.Mimosa has got strong smell.

We don’t keep it in our house,but we have

got the tree in our garden.There are lots of

happenings in our town.Children are happy.

Can you come?It is winter,but February in

Herceg Novi is nice and not very cold.

Best wishes,

Milica Rajević, V5

My dear great grandad,

I was thinking a lot about your life. How did you live without electricity? Everything is different now. It’s easier, I think so. We have TV; you can watch it in your house. We also have phones. We don’t have to write letters like you did. We use phones to write messages. The technology has improved a lot. We also have cars and planes. I can’t imagine travelling without cars..... But proba-bly your life was healthier and the envi-ronment was less polluted than now.

Your granddaughter Vasilisa

Vasilisa Vukalović, VI5

Dear granddad Scepan, I am your granddaughter Isidora. I often listen

about you, and I am sad because I didn’t have a chance to meet you. I am sure my childhood is very different than yours. Today children play and have fun diffe-rently. I am in Year 6 and I have a lot of friends. I like to play games and surf the Internet with my frien-ds. I know that you didn’t have toys, you had to make them. When I see a big bright star in the sky I smile and wave. I have a feeling that you are watching us.

I send you a lot of love, my dear granddadYour granddaughterIsidora

IsidoraVucetic, VI5

Dear Jovana,

I’m bored without you. I can not wait for you to come in summer. When you come, we will go to the beach and have fun. Maybe I’ll come to Germany. We’ll take my dogs for a walk in the park and eat ice cream. Say ‘ hello’ to your family in Germany.

Write soon,Ksenija Šabotić, V5

And

rea F

uštić

, VI 1

POSTCARD FROM BARCELONAI visited Barcelona in October last year. The trip was a birthday present!

Barcelona is one of the biggest cities in Spain. It is located on the coast of the Mediterranean sea. For me, it was knowen by the FC Barcelona. I visited the stadium Camp Nou. Barcelona has got a little of everything for everyone. It`s a city with great history, architecture and delicious food. I visited the Barcelona Aqarium and the Zoo. The spectacular oceanarium wich is uniqe in Eurpe is home to the greatest number of animals. I like the sand tiger shark and the sandbar shark. Fantastic 80 m long tunnel enebles you to enjoy and explore the underwater life. I visited the Basilica Sagrda Familia, large church designed by architect Antonio Gaudi. He also designed many others buildings in the city. I visited the Olimpic Stadium and the statue of Cristofer Columbus. Barcelona is famous for its founta-ins. The biggest one, Magic Fountain, was built in 1929 for the Internati-onal Exibition. It makes very special effects with music, water and light. It is Barcelona`s biggest attraction.

I would like to visit Barcelona again because it offers so many things too see and do but we didn`t have enough time!

Andonov Aleksandar, VI1

POPULAR WEBSITES AND SOCIAL NETWORKS

INSTAGRAMInstagram is an online social networking service whe-

re you can share pictures and video.It was created by Kevin Systrom in San Francisco in October 2010.The word Insta-gram means „instant camera“ and „telegram“.The service be-came popular and had over 100 million active users in April 2012.In 2014 Facebook bought Instagram for 1 billion dollars.After that it became more popular.Today Instagram has 500 million active users.

Aleksa Kovačević, VIII4

MUSICAL.LYMusical.ly Inc. is a video social network app for video

creation,messaging and live broadcasting.The first prototype was released in November 2015,and the official version was la-unched in December.Users can create 15 seconds videos and choose sound track to accompany them,use different speed options,and also add effects.You can browse songs,sounds and hashtags.In July 2016,musical.ly has over 90 million re-gistered users and an average of 12 million new video posted every day.The app was founded by two friends:Alex Zu and Luyu Yang.Before launching musical.ly,they wanted to build an education social network app,where people could teach and learn different subjects through short- form videos(3-5 minutes long).But,they didn’t succeed.They looked for new ideas:the main idea was to create a platform which includes music and video in a social network.In August 2014,they created the application that many people visit every day for communicating with each other.

Tijana Pavlović, VIII4

WIKIPEDIAThe Wikipedia is edition of the free online encyclopedia.

Founded on 15th January 2001, it was the first edition of Wi-kipedia and, since July 2016, it has had the most articles of any of the editions. On 1st November 2015 the Wikipedia announced it had reached 5,000,000, articles. On this website you can share information. Wikipedia was created by Jimmy Wales and Larry Sanger.

Filip Andrijasević, VIII4

SAINT-PETERSBURG

I was born in Saint-Petersburg. It’s one of the most famous and be-autiful cities in the world. There’s a long river called Neva.In Saint-Petersburg are situated many be-autiful palaces and museums: The Hermitage (Winter Palace), Saint Isaac’s Cathedral, Kazan Cathedral, Pushkin’s museum, Russian muse-um and many many others. Until 1703 this place was a swamp and forest, but Russian tzar Peter the First came there and built the new Russian capital, Saint-Petersburg. As usual in Russia, the weather of Saint-Petersburg depends on season. It’s very cold in winter, rather hot and rainy in summer. There are many parks, gardens and squares where you can have a walk or ride a bike. The city stands on the islands and is permeated by rivers and canals. You can visit many museums and theatres. Tourists like to see white nights, bridges, the famous monuments and Peter and Paul Fortress.

Me and many people in the world like Saint-Petersburg very much because it’s a really beautiful creation of human’s culture.

By: Mark Ivanov, VI1

Twitter is a website where users can post and read short messages called ‘’Tweets’’. It was ini-tially released 10 years ago on the 21st of March 2006. Its founders are Jack Dorsey, NoahGlass, Biz Stone and Evan Williams.

In 2012, more than 100 million users posted 340 million tweets a day and it had an average of 1,6 billion searches per day. In 2013, it was one of the ten most-visited websites and has been called ‘’the SMS’’ of the internet. Since March 2016, Twitter had more than 310 million monthly active users. On the day of 2016 US presidental election, Twitter provided to be the largest source of bre-aking news.

Damjan Vujičić, VIII4

35

REDDITReddit is a social news, web content rating and discussion website. Reddits

registered users can submit content, such as text posts or direct links. Then other registered users can vote the post up or down to organize the post or determine its position on the sites page. The submissions with the most positive votes appe-ar on the front page. Content entries are organized by areas of interests, called subreddits. Reddit was made in 2005 by two university students, Steve Huffman and Alexis Ohanian. A year later the site was acquired by Condé-Nast and Alexis became a 23 year-old multimillionaire. As of 2016 Reddit has 542 million monthly visitors ranking as the 25th most visited site in the world!

Jakov Novović, VIII4

СВИТАЊА, април, 2017.

36

Drama auf MamulaDarsteller: Amanda und ◊ Albert

Amanda und Albert sind im Boot.◊ Das Meer ist schön und ruhig. Ja, und der Sommer ist hier am besten.◊ Hey, Amanda! Schau! Die Kreisinsel! Sie ist erstaunlich. Gehen wir auf die Insel? Keine Ahnung, wie spät ist es denn?◊ Halb eins. Ok. Paddle!Amanda und Albert sind auf der Insel. Die Festungswände sehen sehr alt aus.◊ Ja, und die Natur ist endemisch. Los! Steigen wir auf die Festung! Nur vorsichtig!Das Paar in der Festung.◊ Dieser Ort ist wirklich alt. Amanda, pass auf! Ooooooh nein!Amanda fällt ins Loch. Albert ist verärgert. Er ruft sie, aber ohne Erfolg. Dann geht er fort, Hilfe zu suchen.Niemand ist auf der Insel. Er zieht sein Handy aus der Hosentasche…will den Rettungsdienst anrufen. Doch es gibt kein Signal.Fast ist es Nacht. Amanda wacht auf in einem finsteren Raum. Wo bin ich? Mein Rücken tut soooooo weh! Albert! Albert! Hier bin ich…doch niemand antwortet…Überall Chaos, alte Navigationskarten, Globen, altes Gewehr, Amphoren… Amanda setzt sich auf den kalten Boden, nimmt ihr kaputtes Handy in die Hand und beginnt zu weinen. Inzwischen erforscht Albert die Insel und entdeckt einen

Fischer, doch dieser war zu schnell weg. Albert steht da hoffnungs-, hilflos und allein.Auf einmal erscheint das Licht im Himmel… der Hubschrauber. Albert ist überglücklich. Er springt auf und schreit:◊ Hilfe! Hilfe! Der Retter wirft ihm ein Seil und Albert klettert nacho ben.Aber was ist mit Amanda?Zur gleichen Zeit bemerkt sie das Licht vom Himmel. Sie weiß, sie muss irgendwie Aufmerksamkeit erregen. Deshalb nimmt sie Streichhölzer aus ihrer Tasche, sammelt herumliegendes Material auf einen Stapel und legt Feuer. Albert erblickt Rauch aus der Festung, mit dem Retter zieht er Amanda aus dem Loch heraus und beide kehren glücklich nach Hause zurück.◊ Oh, Amanda! Meine Liebe! Ich hab’ dich so vermisst! Ich dich auch, Schatz!Amanda und Albert werden sich immer an ihr Inselabenteuer erinnern.

Vukotić Vojislav, IX 4

Matija Janjić, IX2

MEIN TAUCHABENTEUERHier bin ich unter Wasser. Ich tauche. Türkisfarbenes Wasser ist kristallklar

wie Aquamarin. Links von mir ist der tiefe Abgrund. Im dunklen Abgrund entdecke ich Licht. Wahrscheinlich ist das ein Fischschwarm. Fischschuppen glitzern im tiefen Blau des Meeres. Fast habe ich es ausgesprochen:

” Keine Angst, kleine Fische… ich beobachte nur, ihr seid nicht in Gefahr.” Ich versuche ihnen zu folgen, aber die Fischer sind schneller als ich. Da

findet ein kleines Drama statt und viele gelingen in den Fischernetz. So ist das Leben… und Überleben.

Rechts von mir wird das Wasser seicht und das Land taucht plötzlich auf.Das ist die Insel, die Kreisinsel, Mamula!P.S. ich will später auch einige Unterwasserfotos zu Instagram hochladen.

Schaut sie an!Bis bald!Euer Obrad

Obrad Dabović, IX4

37

Anđela Vučetić, IX3

Sara

Kov

ačev

ić, I

X 3

СВИТАЊА, април, 2017.

38

TWITTERNoi viviamo in un´epoca dove la rete sociale e’il mondo

piú usate per la comunicazione. Uno dei siti piú usati é Twitter. Twitter é un servizio gratuito di rete sociale e microbloging. Il nome ”Twitter’’ deriva dal verbo Inglesse to tweet che significa ‘’cinguettare’’ . Tweet é un anche un messaggio che usiamo per esprimerci in questo sito. I tweet hanno lunghezza massima di centoquaranta carratteri. I tweet che contegono esatamente cen-toquaranta cartteri vengono chiamati Twoosh. Mi piace Twitter perché ho trovato molte cose divertenti che qualche volte uso per scherzare con i miei amici.

Nikola Tičić, VIII2

GLI ASPETTI FAVOREVOLI E SVANTAGGIOSI DELLE RETI SOCIALI

Le rete sociali sono molto divertenti.Le usano tutti i miei amici.Io preferisco usare l´Instagram, Facebook e Messenger.Su Facebook e Instagram pongo le mie foto e con il Messen-ger mando dei messaggi ai miei amici.Dato che abito lontano dai miei amici, le reti sociali mi danno opportunitá per sentire spesso con loro e vedere che cosa fanno.Quando non c´erano le reti sociali, i bambini si divertivano giocando fuori insieme.Per questo qualche volta voglio che reti sociali non esistono perché cosí potremmo passare meno tempo al telefono e avremo piú tempo per divertirci insieme a casa o in cittá, non é importante.

Anđela Stojanović, IX2

LE APPLICAZIONI PER COMMUNICARESpesso communico con i miei amici con il Messanger.

Messenger é una applicazione che serve per chiacchierare con le persone traverso il mondo. Ci sono anche gli al-tri modi di chiacchierare come VIBER, SKIPE, E-MAIL, TIME SPEAK, SNAP CHAT ecc. Ma Messanger é il piú popolare che serve l´internet. Se non c´é l´internet e le applicazioni per communicare io non so cosa farei.

Marić Aleksandar, VIII3

Credo che la communicazione di oggi non é buona, é cattiva. Oggi i ragazzi dimenticano la lettera, loro solo usano i cellulari. Io preferisco la lettera per-ché io faccio la collezione di francobolli.

Bogdan Spaić, VII3

Facebook è stato creato nel 2004 da Mark Zuckerberg. È una delle migliori rete sociali del mondo. Per usarlo per la pri-ma cosa bisogna creare il profilo. Subito dopo puoi andare a cercare i tuoi amici nuovi e anche le persone sconosciuti che lo stanno usando, altre tanto ti fa vedere le loro foto e l’altività giornale. Ti fa comentare le foto pubblicate degli altri. Per par-lare con i nostri amici dobbiamo instalare l’applicazione che si chiama Messinger. Per questo Facebook è il più popolare e la rete migliore in mondo con i più di un milliarda utenti.

Luigi Leone, VIII4

Facebook é un servizione di rete sociale dove puoi mettere i tuoi immagini e i videi.

Mark Zucherberg ha fatto Facebook nel 4 febbraio 2004. Anche puoi scrivere i messaggi ai tuoi amici e alle tue amiche. É molto interessante e bello. La stemma di Facebook e’ la let-tera ´´f´´ con il fondo blu. Anche ci sono le pagine con i nomi differenti. Facebook é molto popolare e ci sono due milliardi di utenti attivi.

Kovačević Aleksa, VIII4

Loro non hanno detto che anche possiamo mettere lo stato e diciamo che noi pensiamo delle cose diverse ecc. Possiamo mandare i messaggi ai nostri amici insieme facendo il gruppo. Se qualche giochi piacciono a noi anche giochiamo e possiamo divertirci con i giochi diversi. Quest‚aplicazione é una rete so-ciale molto speciale e piace a tutta la gente, giovane e vecchia.

Bulatović Andrej, VIII2

Vuoi andare a mangiare il gelato domani pomeriggio?

Si, volentieri

Spaić Teodora, VII3

Vujović Anja, VIII5

Cara Anna,

Ti mando tanti saluti da soleggiato Castel Nuovo. Non posso aspettare l`estate che ci vediamo di nuovo.

Tua amica Anja

Anna Bruno

Via Venezia 18

Roma

Italia

VUJOVIC ANJA VIII5

39

INSTAGRAMFra i tanti reti sociali che esistono io preferisco In-

stagram. Instagram è applicazione dove puoi mettere le foto e corte video riprese. Queste cose non possono vedere tutti, ma solo i miei seguitori. Io posso vede-re le foto solo di gente che io seguo. Insatagram ha la posibilità che si chiama ,,la mia storia”. Su ,,la mia sto-ria” noi possiamo mettere le foto che dopo un po’ di tempo si cancellano. Le foto su Instagram noi possiamo commentare e dare PIACE. I nostri amici possono fare lo stesso. Tutte le foto che abbiamo preso noi possiamo migliorare con i filtri differenti. Instagram è inventato nell’anno due mila e dieci e rapidamente è diventato po-polare in tutto il mondo.

Bošković Nenad, VIII5

Cara Elena,Come stai?Cosa tu fai?Come é stato il tuo viaggio?Io spero che

tu hai avuto un buon tempo.Tu sai che il mio compleanno é per le cinque giorni, cio`é il tré agosto.Io lo celebro nella casa.Inizierá alle otto.Sará molto divertente.Canteranno i cantanti famosi.Anche andrá l´amico del mio papa` e tennista Novak Đoković e sua moglie Elena.Si devi vestire il costume perché sará una festa mascherata.Saró Cenerentola e mi sorella sará la vampira.Non vedo l´ora di vederti.

Tanti bacciLa tua amica migliore Maria

Marija Colić, IX2

Cara mamma,Stefan ed io siamo arrivati a Parigi tre giorni fa. Quando sia-

mo arrivati, siamo andati a fare colazione parigina. Dopo colazio-ne abbiamo fatto una passegiata in centro. Ci sono tanti ristoranti, mercati, negozi bellissimi. Abbiamo visitato il torre di Eiffel, é alti-ssimo, bello e interessante. Il visto é molto bello. Domani visiterano il castello Versailles, dicono che é molto grande e tutto d´oro. E anche andremo con la neve lungo il fiume Senna. Ci divertiremo un modo. Ci vediamo presto

Tanti bacciTua figlia Elena Jelena Seferović, IX2

Cara Maria,Come stai? Domani c´é la festa mascherata nella mia casa. Tu

puoi mascherarti. Io saró la vampira o monaca. Io non ho deciso. Anche gli amici nella classe arriveranno. Io ho sentito che Marco sará il re e Francesca sará la regina. Loro sono molto belli insieme. C´e molto cibo. Dopo noi abbiamo la sorpresa. A mezzanottec` é il compleanno di Francesca! C´é la torta e tanti i regali. Francesca non sa per la sorpresa. Non dimenticare di comprare un regalo per lei. Io ho comprato la borsa con il trucco. A lei piace il trucco moltissimo.

Tanti bacci Tua Anna

Ana Stojak, IX4

Cara Roberta, Come va, che cosa fai? Qui da noi va tutto bene. Sono molto

felice perchè anch’io ho il cane adesso! Si chiama Kiko. Lui è piccolo, carino, bianco e intelligente. Il suo giacottolo preferito è un pallone piccolo. È interessante giocare con lui tutto il giorno. E il tuo gatto, che cosa fa? Adesso vado a studiare, domani ho il controllo. Scrivi presto!

Tua Nađa Nađa Popović, VII1 Cara Anna, Io sono a Roma. Roma é la citta molto bella. Quiécaldo.

Fa bel tempo. I Romani sono molto buoni uomini. Il cibo a Roma émolto bello. Io ho mangiato con la mia famiglia gli spaghetti nel ristorante che é molto bello. Ieri sera io ho mangiato il gelato con il cioccolato. Il gelato mi piace molto. Oggi noi andimo allo zoo. Domani noi andremo a Venezia. La mia compagna ci vive. Io ho comprato i regali per te é per Filippo. Noi siamo a casa per cinque giorni. Mi manchi. Ti amo molto.

Tua Elena.Jelena Seferović, IX2

СВИТАЊА, април, 2017.

EKSKURZIJASvako putovanje protkano je

čarolijom koja nam ostavlja ne-izbrisiv trag doživljenog. Putova-nje koje je našu dušu obogatilo je ekskurzija, koja je bila početkom septembra.

Krećemo. Orijen i Bokoko-torski zaliv ostaju za nama, pu-tujemo ka sjeveru Crne Gore. Za nas je to put koji sam upoznala čitajući našu narodnu poeziju, a sada ga obilazimo. Očarani smo predjelima. Dolazimo u Plav. Pred nama su Alipašini izvori. Plav, geografski mali grad na sjeveru Crne Gore, poznat je po prirodnim ljepotama koje put-nika ne ostavljaju ravnodušnim. Plavljani su otišli u svijet iz ne-

razvijenog grada, ali Alipašini izvori ne dozvoljavaju da Plav bude zaboravljen. Svake godine u avgustu dolaze Plavljani druže se i obećavaju da će doći sledeće godine.

Divimo se ljepoti Kolašina, Biogradske gore, Đurđevih stu-pova, očarani smo svim svetinja-ma. Ono što je posebno ostavilo trag na nas je Žabljak u nekom drugom svijetlu. To nije Žabljak koji je okovan snijegom i ledom, već je to grad netaknute, raskoš-ne, raznovrsne prirode sa katuni-ma, interesantnim stanovnicima.

Ovo je događaj koji opisuje jedno razdoblje života, a pamti se zauvjek i rado ga se sjećamo.

Konjević Jelena, IX4

Proveli smo svih pet dana sa svojim vršnjacima, zabavile smo se kroz razne avanture. Mislim da će nam ova ekskurzija još dugi niz godina ostati u sjećanju.

Kada su nam nastavnici zabranili da spavamo u autobusu jer smo pred-

hodne noći ,,pravili haos“.

Tog dana trebalo je da

imamo dug obilazak.

Čim smo izašli iz auto-

busa, počela je da pada

kiša. Niko nije imao ki-

šobran pa su nastavnici

otišli i svima ih kupili.

Hvala im na tome!

Bilo je mnogo nezaborav-nih momenata, ali onaj koji nas uvijek nasmije je kad je Vasilije upao u jezero. Bio je sav mokar pa su ga vozili natrag do

hotele da se presvuče.

Prvu noć će pamtiti i učenici i nastavnici. Više smo se jurili po hotelu nego što smo

spavali. Vjerujem da svi znaju na šta

mislim.

Za mene je diskoteka bila nezaboravna avantura.

Iako je napolju bilo hlad-no mi to nismo osjetili od

silne radosti i igre.

Ne znam šta je najnezaboravnije, ali svakako znam kada smo bili najumorniji. Kada smo se trčeći popeli uz Savin Kuk. Slatko sam spavao.

Nemojte me pogrešno shvatiti, ali ja NP Durmitor neću pamtiti samo po ljepoti prirode, već i po ukusnom

voću koje su ljudi prodavali

Događaj koji ću ja pamtiti je kada sam sa društvom kružio oko Crnog jezera. Možete zamisliti koliko smo se zapričali da smo

se na kraju izgubili.

Opušteno sam se vraćao iz manastira Svete Trojice. Kada sam ušao u

autobus i stavio ruku u torbu, osjetio sam da mi nema novčanika. Ponovo sam se vraćao do manastira. Mogu vam reći samo da me jeza podilazi

svaki put kada mislim na taj događaj.

Ja sam se raznježila kada sam ugledala dva šteneta

kod Ali-pašinih izvora.

Išli smo u muzej na Žabljaku. Nismo znali šta nas tamo čeka. Pogledao

sam telefon da vidim koliko je sati i kada sam podigao glavu, ugledao

sam prepariranog vuka. Vrisnuo sam toliko jako da je moj drug mislio da su životinje oživjele.

Najljepše nam je bilo na mostu Đurđevića Tare.

Pogled je bio divan.

U ime generacije devetih razreda želim da je povratak sa ekskur-zije svima jako teško pao. Hvala nastavnicima i direktoru što su bili uz nas tih pet dana, a vjerujte mi to je jako teško.

40

MOJA, NAŠA CRNA GORA

POGLED NA VRAŽJE JEZEROStrmi puteljak usporavaše mi korake. Suv vazduh potiskivahu

se u prsima, te mi se pogled malo zamuti.Vražje jezero stajalo je mirno. Sunce je užareno buktalo neg-

dje u daljini, ne mogavši da obuzda svoje zrake. Oni su se pre-livali i plavili vazduh. Preplitiali su se i utrkivali dok bi najzad utihnuli i stopili se sajezerom.

Putić prelazi u brdo.Vrh mu se, činilo se, ne mogaše sagleda-ti. Pod stopalima osjetih vlažnu, mladu travu. Zajedno sa suvim lišćem i žbunjem zapljusnula je vazduh miomirisom, koji je po-mješan sa vlagom bio težak i opojan. Pogled mi se uzvera duž sti-jena i dječijih glava i najzad dosegnu nebo. Monotono plavetnilo prožimali su oblaci koji su u tom času izgledali pomalo mutno i bezoblično. Njihove sijenke bile su skoro opipljive, a činilo se i jedina tamna stvar u blizini jezera.

Đačka buka zaglušila je tišinu. Sada su svi već pojurili prema stadu ovaca preko puta. Ovce su sa nemirom naginjale glavu, pak

odgrizle maslačak do korijena, dok se ne bi vidjela crna zemlja, pa ponovo pogurile vratove unazad. Runo im je pri slaboj sun-čevoj svijetlosti poprimilo zlatkasti sjaj, a papci su bili pohabani i blatnjavi. One su lijeno teturale do vrha brda, razrogačivši svoje buljave oči, pa se ponovo vraćale čobaninu. Možda ih je plašio dječiji žamor, a možda baš nije to! Možda su bile opijene cvjet-nom parom, koja je kao gejzir izbijala sa svih strana. Napravih još pet stopa pa se prislonih uz stijenu. Obzor je sada izgledao mnogo jasnije. Sunce je gorilo iza brda, a na ovima su redovi kuća nijemo posmatrali jezero.

Jedina čudna stvar je to što je napolju buka, a u duši mir i spokoj. Nema ni pitanja, ni odgovora, ni strepnje, samo osjećaj slobode i duboki zanos u srcu.

Krenusmo.VučetićAnđela, IX4

41

Crtež u pozadini: Ana Stojak, IX4

СВИТАЊА, април, 2017.ШКОЛА У ПРИРОДУ „ИВАНОВА КОРИТА“

И ове године два аутобуса веселих ђака нижих разреда са својим учитељицама: Љиљаном Влатковић, Оливером Попадић, Будимирком Весели, Александром Самарџић и Иванком Ђечевић, кренули су пут Иванових Корита.

Један од циљева је самосталност и лакша социјализација у новим условима, као и спретност и рјешавање проблемских ситуација.

Боравак је трајао од 20.02. до 27.02.2017. Дочекало нас је радно особље одмаралишта и све је упућивало на пријатан боравак. Снијега је било сасвим довољно за различите активности. Нарочито су се одушевили могућностима скијања и санкања. Одушевила их је и „Чајанка“ на снијегу

коју су припремили радници ИНФО ЦЕНТРА. Могли су конзумирати више врста топлог напитка ( убрано на планини Ловћен). Било је ту радионица различитог типа, гдје су њиховој успјешности реализације допринијели наши аниматори Миљан, Иван и Душан. Посебно доушевљење је било када су се дјеца спремала за диско, гдје је свако вече било тематски осмишљено.

Фотографије које прилажемо дочараће вам само дијелић атмосфере нашег боравка на прелијепом Ловћену.

Иванова Корита је мјесто које се памти и воли.Координатор:

Иванка Ђечевић

Наша школа је и ове године организовала Школу у при-роди на Ивановим Коритима. Кад смо дошли у одмара-лиште смјестили смо се у собе. Сљедећег дана смо ишли на ЧАЈАНКУ У ПРИРОДИ.

Било нам је лијепо. Домаћини су нас почастили топлим, укусним и мирисним чајем. Забављали смо се правећи Сњешка Бијелића. Имао је огромно тијело од пет лопти на којима смо исписали имена наших националних паркова- Скадарско језеро, Проклетије, Биоградска гора, Дурмитор и Ловћен.

Аниматор Миљан нам је причао занимљиве и поучне приче.Чајанка на отвореном остаће нам у лијепом сјећању.

Борис, Балша, Лука, Виктор и Саво

Иванова Корита- мјесто које се памти и воли

ЧАЈАНКА

42

43

Теодора Станишић, IV3 Mарија Пиштало, III3

Mилена, III1

МАУЗОЛЕЈНа врху Ловћена налази се маузолеј у којем је сахрањен

највећи наш владар и књижевник, Петар II Петровић Његош. То је најмонументалнији споменик на Ловћену. Подигнут је на Језерском врху, мјесту које је Његош за живота изабрао за вјечни починак.

На Ловћену је смјештено живописно село Његуши са родним кућама Његоша и краља Николе I Петровића.

Падине Ловћена уздижу се изнад древног приморског града Котора, као стамени штит над предивним Бококоторским заливом

Теодора Матош, Миа Вуковић,V2 Миа Паликућа,V3, Алекса Матош,VI1

Вања Паликућа, III3

СВИТАЊА, април, 2017.

44

„У ТЕМЕЉУ ЦРНЕ ГОРЕ СТОЈИ НЕБО, СТОЈИ МОРЕ“

r.b. Ime i prezime Ekipa Škola, grad Poz

drav

sun

cu

Šet

nja

Sve

čano

otv

aran

je

Pop

odne

vne

aktiv

nost

i

Kon

takt

klu

b

Gol

den

Gat

e

Pozd

rav

sunc

u

Šetn

ja

Spor

tske

igre

Bigb

all

Folk

lor

Šiz

friz

Pozd

rav

sunc

u

Šetn

ja

Spor

tski

pol

igon

Na

dvl

ače

nje

ko

no

pca

Kviz

Ja im

am ta

lena

t

Poz

drav

sun

cu

Šet

nja

Igre

bez

gra

nica

Sal

sa

Kon

takt

klu

b

Mas

kenb

al

Poz

drav

sun

cu

Orij

entir

ing

Viz

ueln

i ide

ntite

tZB

IRpojedinačno

ZBIR

GR

UP

E

INDE

X G

RUPE

128 Čukvas Dušan TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69129 Vasilije Golubin TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69130 Mazreku Mario TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69131Mićunović AndrijaTIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 3 2 4 2 67132Krivokapić MareaTIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69 617 68,56133 Čuhlib Maša TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69134 Milić Iva TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69135 Hadžić Lejla TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 3 2 4 2 67136 Cmiljanić Tijana TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69

РОМУЛ И РЕМ

Прича о Риму је стара две хиљаде година. Према легенди све је почело са близанцима Ромулом и Ремом. Њихова мајка је била принцеза, а отац Марс бог рата. Требало је да наследе краљевство од свог деде краља Нумитора али их је дедин брат бацио у реку Тибар због љубоморе. Насукали су се на обалу где их је пронашла једна вучица и одгојила као своју децу. Ромул и Рем су нарасли велики и снажни и увек спремни за борбу. Једнога дана одлучили су да подигну свој град али су се посвађали и Ромул је убио Рема. Град је назвао по себи, и постао први краљ Рима. До данашњег дана вучица и два мала дечака су симбол Рима.

Маша Вукићевић, III 3

45

KOPAONIK, JEDNA PRIČA

PRVO MJESTO NA 19. ZIMSKOM FESTIVALU DJEČIJE REKREACIJE KOPAONIK 2017.

Ove godine, devetnaesti put, naša škola јe učestvovala na manifestaciji, pod motom: Zdravlje, znanje, zabava. Ško-lu je predstavljalo 45 učenika podijeljenih u 5 grupa: ‘’Tim 9’’, ‘’Škver’’, ‘’Wizards’’, ‘’Tapout’’ i ‘’Čuletovi jednorozi’’. Učestvova-nje u svim aktivnostima, bez ijednog izostanka, kao i par pobje-da, donijeli su prvo mjesto našoj grupi ‘’Tim 9’’. Aktivnosti su se redale od jutarnje gimnastike i pozdrava suncu, do večernjih zabava – pokaži što znaš, maskenbal, šiz-friz i raznovrsne igre u kojima su pronalazili inspirativne sadržaje.

Družili smo se sa vršnjacima iz Beograda, Ljubljane, Boro-va, a bilo je i djece iz Avganistana, koji su u Srbiji našli svoje utočište. Na Kopaoniku je bilo ukupno 200 učesnika, iz Crne Gore je učestvovala naša škole i škola “Orjenski bataljon “ iz Bijele. Snijega nismo imali dovoljno, ali su predani animatori osposobljeni za rad na zimskim terenima uspjeli da ispune naš svaki dan novom vještinom i znanjem.

Naučili smo mnogo toga: gađali smo samostrelom, naučili smo nove igre i plesove,učestvovali na kvizu i upoznali predjele na Kopaoniku kroz orjentacione igre, foto-safari i šetnje.

Rastali smo se puni lijepih utisaka, uz poneku suzu i želju da druženje nastavimo. Kontakti koje smo ostvarili su potvrda novih prijateljstava u budućnosti.

Vanja Nuhefendić, psiholog

r.b. Ime i prezime Ekipa Škola, grad Poz

drav

sun

cu

Šet

nja

Sve

čano

otv

aran

je

Pop

odne

vne

aktiv

nost

i

Kon

takt

klu

b

Gol

den

Gat

e

Pozd

rav

sunc

u

Šetn

ja

Spor

tske

igre

Bigb

all

Folk

lor

Šiz

friz

Pozd

rav

sunc

u

Šetn

ja

Spor

tski

pol

igon

Na

dvl

ače

nje

ko

no

pca

Kviz

Ja im

am ta

lena

t

Poz

drav

sun

cu

Šet

nja

Igre

bez

gra

nica

Sal

sa

Kon

takt

klu

b

Mas

kenb

al

Poz

drav

sun

cu

Orij

entir

ing

Viz

ueln

i ide

ntite

tZB

IRpojedinačno

ZBIR

GR

UP

E

INDE

X G

RUPE

128 Čukvas Dušan TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69129 Vasilije Golubin TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69130 Mazreku Mario TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69131Mićunović AndrijaTIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 3 2 4 2 67132Krivokapić MareaTIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69 617 68,56133 Čuhlib Maša TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69134 Milić Iva TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69135 Hadžić Lejla TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 3 2 4 2 67136 Cmiljanić Tijana TIM 9 OŠ Dašo Pavičić, Herceg Novi 3 3 4 2 2 2 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 3 3 2 2 2 3 2 4 2 69

46

СПОРТСКА СТРАНА

СВИ АНЂЕЛИНИ УСПЈЕСИ

Херцег Нови је познат као град успјешних спортиста. Једни од нају-спјешнијих спортиста којима се сигур-но ближи блистава каријера су управо ученици наше школе. Пливање је један од најпопуларнијих спортова у Херцег Новом. Много дјеце се бави тим спор-том, али ријетко ко успјева да оствари успјехе као Анђела Антуновић, учени-ца наше школе. Управо због тога нам је задовољство да поразговарамо са овом пливачицом.

Када си почела да се бавиш пли-вањем?

Почела сам тренирати са 8 година у ПВК ,,Јадран’’ и одатле је почела моја серија успјеха.

Шта те подстакло да одабереш баш тај спорт?

Још од малена сам завољела пли-вање гледајући на телевизији свјетска и европска првенства. Дјеловало ми је занимљилво и то је оно што ме највише привукло.

Ко ти је узор у пливању и зашто?Заиста, има много добрих пливача,

али пливачица коју би издвојила и која представља мој највећи узор је Кејти Ле-децки. Првенствено зато што је успјеш-на, а освојила је и велики број светских медаља. Надам се да ћу је једног дана упознати и бити успјешна као она.

Који је твој највећи досадашњи успјех?

Ишла сам на велики број такмичења широм региона са клубом и репрезен-тацијом и остварила велике успјехе. Ос-впјила сам преко 200 медаља ,а све то је био додатни подстицај да идаље на-предујем.Такође, била сам перспектив-ни млади спортиста 2013-2014. године. Моје омиљено такмичење, на ком сам оборила свој лични рекорд, је еврпопско јуниорско првенство у које се одржало прошле године у Мађарској.Такође, ис-такла бих и учествовање на Комен купу на Малти. Надам се да ће у наредном периоду бити још успјеха.

Да ли на твоја резултате утиче подршка породице и пријатеља?

Наравно да утичу. Подршка породи-це и пријатеља је један од главних фак-торе мојих досадашњих успјеха. Они су ту уз мене од самог почетка мог бављења овим спортом, а знам да ће и остати.

Да ли себе видиш у будућности као професионалну пливачицу?

Наравно да у будућности желим про-фесионално да се бавим пливањем, али најприје морам да употпуним своје об-разовање.Вољела бих да учествујем на још неким свјетским и европским так-мичењима и на тај начин представим своју државу.

Да ли имаш неки савјет за све оне који су одлучили да крену твојим пу-тем?

Да. Вољела бих да што већи број дје-це почне да тренира пливање. Сигурна сам да има много талентоване дјеце,те бих им савјетовала да се труде раде и тренирају, јер једино тако могу доћи до успјеха.

ОСТВАРИЛА МИ СЕ ЖЕЉАМоја жеља је да пред пуном Мараканом станем на терен.

Та жеља ми се остварила када сам са клубом ишао у Београд. Тамо сам игрao утакмицу са својим вршњацима из Црвене звезде. Мој клуб је побиједио резултатом 3:1. Дао сам сва ти гола. Тренер нам је рекао да ћемо изаћи на терен да се представимо публици. Био сам много срећан. Дао сам руку голману и кренули смо полако да изађемо на терен. Навијачи су громогласно навијали и мене је ухватила трема, једва сам

ходао. Када сам стао на Маракану, видио сам нешто најљепше у свом животу.

Трибине су биле пуне пуне навијача који су нас поздрављали клубским заставама и узвицима подршке Звездашима. Био сам много усхићен.

Жеља ми се испунила и срећан сам због тога. Овај догађај никада нећу заборавити.

Бошко Боровница, V3

Ли

ковн

и р

ад: С

ара

Ков

ачев

ић

, IX

3

КОШАРКА ЈЕ КРАЉИЦА СПОРТА

Кошарка је краљица колективних спортова и једна је од најомиљенијих спортова међу дјецом, а наравно и међу од-раслима. Ученик наше школе, Стефан Јововић посветио се том спорту првенствено из љубави, а и са жељом да некада постане озбиљан спортиста.

Колико дуго се бавиш кошарком и за који клуб играш?Почео сам тренирати кошарку прије 8 година. Мој први

тренинг био је код тренера Деја Бјелића у КК ,,Ас“ Херцег Нови. Данас играм за свој клуб, а од ове године и за КК ,Мо-грен“ из Будве у који сам дошао као појачање за кадетску су-пер лигу.

Знамо да много тренираш, па нас занима да ли успјеваш да ускладип школске и спортске обавезе?

Па,веома је тешко. Напорно је имати свакодневне тренин-ге и утакмице два пута седмично.Трудим се да постигнем што боље резултате у школи, као и у спорту, иако је јако тешко ускладити обавезе.

Ко за тебе представља највећи узор и зашто?Немам неког посебног узора. Поента је да се игра на свој

начин и да напредујем како бих постигао своје циљеве и не-када заиграо у великим клубовима.

Гдје себе видиш у будућности и да ли мислиш професио-нално да се бавиш кошарком?

Наравно, желим се професионално бавити кошарком.Мислим да је још рано да причам о својој будућности, али знам да је то дефинитивно кошарка.

Који су твоји успјеси у кошарци до сада?Највише бих истакао Европско првенство у Словенији,

прошлог љета 2016. године, гдје сам са репрезентацијом Црне Горе освојио друго мјесто.На меморијалном турниру Ђорђије Ђоко Ковачевић у Херцег Новом 2013. и 2015. био најбољи играч турнира,а 2016. најбољи стрелац. Ове године играо сам за старију селекцију на најбољем турниру,,Тојота’’ у Италији и забиљежио сам сјајне резултате. На међународном ,,Илиџа’’ турниру у Сарајеву, своју екипу довео сам до првог мјеста. На том турниру био сам најбољи играч и стрелац турнира.

Шта би препоручио твојим вршњацима?Свим младим људима и дјеци наравни,поручио бих да

себе пронађу у ономе што воле и што је у складу са њиховим интересовањима. Препоручујем им да се баве спортом јер то јача и дух и тијело. Истрајте у ономе што радите јер ћете тако стићи до неочекиваног успјеха.

Страницу припремила:Ања Петрић, IX

3

СВИТАЊА, април, 2017.