PRAKTIČNI VODIČ - ICMPD

RAZVOJ I PRAĆENJE NACIONALNI ODGOVOR U BORBI PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

PRAKTIČNI VODIČ

+!+ICMPD International Centre for

Migration Policy Development

in cooperation withImplemented by

RAZVOJ I PRAĆENJE NACIONALNI ODGOVOR U BORBI PROTIV TRGOVINE

LJUDIMA

PRAKTIČNI VODIČ

Pripremljeno od strane Međunarodnog centra za razvoj migracione politike, Beč – Austrija, unutar okvira GIZ projekta Prevencije i borbe protiv trgovine ljudskim bićima na Zapadnom Balkanu.

Sprovedeno od strane Nemačkog federalnog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ)

Međunarodni centar za razvoj migracione politike | Mart 2021

+!+ICMPD International Centre for

Migration Policy Development

Autor izveštaja: ICMPD, Program za borbu protiv trgovine ljudima

ICMPD tim: Melita Gruevska Graham, Elena Petreska, Madis Vainomaa

GIZ tim: Mihael Samec, Vesna Vujović Prizmić

MARRI tim: Saško Kocev, Aleksandar Todosiev

Međunarodni centar za razvoj migracione politike (ICMPD)

Gonzangagasse 1

A-1010 Vienna

Austria

www.icmpd.org

Međunarodni centar za razvoj migracione politike

Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može se reprodukovati, kopirati ili prenositi u bilo kom obliku ili na bilo koji način, elektronski ili mehanički, uključujući fotokopiranje, snimanje ili bilo koji sistem za skladištenje i pronalaženje informacija, bez dozvole vlasnika autorskih prava. Sadržaj ove publikacije može se koristiti za obrazovne i druge nekomercijalne svrhe, pod uslovom da ICMPD bude obavešten o svrsi upotrebe i da svaka takva upotreba bude praćena potvrdom izvora.

ICMPD garantuje GIZ-u neopoziva, neekskluzivna i prenosiva prava na upotrebu ove publikacije u svim oblastima i područjima, uključujući njeno procesuiranje i prevod i upotrebu u elektronskim medijima. GIZ ima pravo da trećim licima dodeli jednostavna podkorisnička prava na ovu publikaciju.

Predložena forma citiranja: Međunarodni centar za razvoj migracione politike (2021). Razvoj i praćenje nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Praktični vodič.

Ova publikacija je omogućena podrškom koju je pružio Projekat o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima na zapadnom Balkanu koji je sproveo Deutsche Gesellschaft fur Internationale Zusammenarbe-it (GIZ), a po nalogu Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u partner-stvu sa Regionalnom inicijativom za migracije, azil I izbeglice (MARRI).

Sadržaji ove publikacije su jedinstveno vlasništvo ICMPD i ne odražavaju stavove GIZ, BMZ ili MARRI.

Dizajn: Daniela Spaseva

Štampa: Digi print - Skopje

CIP - Каталогизација во публикација

Национална и универзитетска библиотека „Св. Климент Охридски“, Скопје

343.341:342.5(036)

RAZVOJ i praćenje nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima : praktični vodič. - Skopje : Marri regional centre, 2021. - 137 стр. : илустр. ; 21 см

Фусноти кон текстот. - Rečnik pojmova: стр. 8-10. - Библиографија: стр.

104-109. - Содржи и: Dodaci

ISBN 978-608-66128-5-6

Tabela sadržaja

Skraćenice ...................................................................................................................................................6

REČNIK POJMOVA ........................................................................................................................................8

UVOD ........................................................................................................................................................ 11

PRIZNANJA ................................................................................................................................................ 13

A. KREIRANJE ODGOVORA PROTIV TRGOVINE LJUDIMA ............................................................................ 16

A.1 Međunarodni i regionalni pravni kontekst ........................................................................................... 16

A.2 Dvostepena struktura Nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima ...................................... 18

A.3 Vodeći principi..................................................................................................................................... 22

A.4 Formulisanje odgovora ........................................................................................................................ 29

A.4.1 Uvod i pozadinska analiza ................................................................................................................. 29

A.4.2 Postavljanje strateških i specifičnih ciljeva, i definisanje aktivnosti .................................................. 32

A.4.2.1 Omogućavajući okvir ..................................................................................................................... 33

A.4.2.2 Prevencija ...................................................................................................................................... 45

A.4.2.3 Podrška i zaštita žrtava i žrtava-svedoka ......................................................................................... 52

A.4.2.4 Istraga i krivično gonjenje trgovine ljudima .................................................................................... 62

A.4.3 Indikatori .......................................................................................................................................... 71

A.4.4 Operativne alatke za uspešnu implementaciju .................................................................................. 73

B. Praćenje, evaluacija i učenje iz odgovora u borbi protiv trgovine ljudima ............................................... 78

B.1 Komplementarne uloge ....................................................................................................................... 78

B.1.2 Upravljanje zasnovano na rezultatima i teorija promene ................................................................... 80

B.1.3 Principi i elementi upravljanja zasnovanog na rezultatima ................................................................ 82

B.2 Praćenje Nacionalnih planova akcije .................................................................................................... 85

B.2.1 Faze praćenja .................................................................................................................................... 85

B.2.1.1. Pripremna faza ............................................................................................................................. 86

B.2.1.2 Faza implementacije ...................................................................................................................... 90

B.2.1.3 Faza izveštavanja ........................................................................................................................... 93

B.2.1.4 Pregled Nacionalnog plana akcije u borbi protiv trgovine ljudima .................................................. 95

B.3 Evaluacija odgovora u borbi protiv trgovine ljudima ............................................................................ 97

BIBLIOGRAFIJA ........................................................................................................................................ 104

DODACI ................................................................................................................................................... 112

DODATAK 1: ČEKLISTA SAMOEVALUACIJE ................................................................................................. 112

DODATAK 2: PRIMER NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV TRGOVINE LJUDIMA .......................... 115

DODATAK 3: PRIMER NACIONALNOG PLANA AKCIJE ................................................................................ 119

DODATAK 4: PRAĆENJE, EVALUACIJA I PLAN UČENJA ................................................................................ 124

DODATAK 5: OBRAZAC ZA PRAĆENJE I IMPLEMENTACIJU ......................................................................... 126

DODATAK 6: GODIŠNJI IZVEŠTAJ PRAĆENJA .............................................................................................. 128

DODATAK 7: UPITNIK ZA UNUTRAŠNJU EVALUACIJU ................................................................................ 131

DODATAK 8: IZVEŠTAJ O EVALUACIJI ......................................................................................................... 135

6

Skraćenice

ACHPR Afrička povelja o ljudskim pravima i pravima naroda ACHR Američka konvencija o ljudskim pravima ASEAN Savez država jugoistočne AzijeATC Koordinator u borbi protiv trgovine ljudimaBMZ Nemačko federalno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvojSDBM Savet država Baltičkog moraCEDAW Odbor za ukidanje svih formi diskriminacije nad ženamaZND Zajednica nezavisnih državaCRC Odbor za prava detetaCRPD Konvencija o pravima osoba s invaliditetomEK Evropska komisijaECOSOC Ekonomsko i socijalno većeECHR Evropska konvencija o ljudskim pravimaEU Evropska unijaGDPR Opšta regulativa EU o zaštiti podatakaGIZ Nemačko društvo za međunarodnu saradnjuGLO.ACT Globalna akcija protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranataGPC Klaster globalne zaštiteIFRC Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumesecaICAT Međuagencijska koordinaciona grupa za borbu protiv trgovine ljudimaICCPR Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravimaICJ Međunarodni sud pravdeICMPD Međunarodni centar za razvoj migracione politikeIRL Interno raseljena licaILO Međunarodna organizacija radaMO Međunarodna organizacijaIOM Međunarodna organizacija za migracijeLGBTQI+ Lezbejke, gej, biseksualne, transrodne, questioning i interseksualne osobeMARRI Regionalna incijativa za migracije, azil i izbegliceMoR Memorandum o razumevanjuZČ Zemlja članicaMWC Konvencija o radnicima migrantimaNPA Nacionalni plan akcijeNATCB Nacionalno telo za koordinaciju u borbi protiv trgovine ljudimaNVO Nevladina organizacijaNKT Nacionalne kontakt tačkeNMU Nacionalni mehanizam za upućivanjeNTF Nacionalno radno teloOAS Organizacija američkih državaOHCHR Visoki komesarijat UN za ljudska prava OECD-DAC Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj - Odbor za razvojnu pomoćOSCE Organizacija za evropsku bezbednost i saradnjuPICUM Platforma za međunarodnu saradnju u vezi sa migrantima bez dokumenataUZR Upravljanje zasnovano na rezultatimaKM Krijumčarenje migranataSOP Standardne operativne procedure

SR/CTHB Кancelarija Specijalnog predstavnika i koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima


7

TLJ Trgovina ljudimaTMU Transnacionalni mehanizam za upućivanjeTRG Tematska radna grupaUDHR Univerzalna deklaracija o ljudskim pravimaUN Ujedinjene nacije

UNCAT Evropska konvencija o sprečavanju mučenja i neljudskog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja

UNCRC Konvencija o pravima detetaUNEG Grupa za evaluaciju Ujedinjenih nacijaUNESCO Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturuUNGA Generalna skupština Ujedinjenih nacijaUNHCR Visoki komesarijat UN za izbegliceUNIAP Međuagencijski projekat Ujedinjenih nacija o trgovini ljudimaUNICEF Dečji fond Ujedinjenih nacija UNODC Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminalUNSC Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija

UNTOC Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog krimi-nala

Protokol UN o trgo-vini ljudima

Protokol za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom, koji dopunjava konvenciju Ujedinjenih nacija pro-tiv transnacionalnog organizovanog kriminala

USAID Američka agencija za međunarodni razvojŽTLJ Žrtva trgovine ljudimaSZO Svetska zdravstvena organizacija

8

REČNIK POJMOVA

DETE: odnosi se na svako ljudsko biće sa nenavršenih 18 godina (Konvencija UN o pravima deteta, 1989) (UNHCR)). Prema članu 3 (c) iz Protokola UN za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom, koji dopunjava konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (2000) (UNTOC), vrbovanje, prevoženje, prenos, zbrinjavanje, ili prijem deteta u svrhe eksploatacije, smatraće se „trgovinom ljudima“ čak i kada ne uključuje sredstva izložena u podstavu (a) ovog člana, tj. čak i u slučaju da nisu uključene pretnja ili upotreba sile ili druge forme prinude, otmice, ili prevare, ili obmane, zloupotrebe moći ili ranjive pozicije, ili davanja ili primanja plaćanja ili povlastica kako bi osoba koja ima kontrolu nad drugom osobom postigla saglasnost iste.

DUŽNIČKO ROPSTVO: Prema Dopunskoj konvenciji UN o ukidanju ropstva, trgovine robljem i institucijama i praksama sličnim ropstvu (1956, čl. 1a.), status ili uslov koji proizilaze iz zaloga ličnih usluga dužnika ili osobe pod njegovom kontrolom kao osiguranje duga, ako se razumno procenjena vrednost tih usluga, ne primenjuje u likvidaciji duga ili ako period trajanja i priroda tih usluga nisu ograničeni i definisani.

EVALUACIJA: Evaluacija je sistemsko sakupljanje i analiziranje podataka kako bi se procenila relevantnost, efektivnost i uticaj aktivnosti na projektne ciljeve. Uključuje procenu jakih i slabih strana projekata, programa, strategija i/ili politika za poboljšanje njihove efektivnosti. Uključuje davanje povratnih informacija o napretku, donatorima, izvođačima i korisnicima projekta. Evaluacije se u glavnom sprovode za vreme trajanja programa (srednjoročna evaluacija) da izmere i dozvole prilagođavanja srednjeg toka, ili nakon završetka programa (naknadna evaluacija).

PRINUDNI RAD: Prema Konvenciji o prinudnom radu Međunarodne organizacije rada, br. 29 (1930) pojam „prisilni ili obavezni rad“ obuhvata svaki rad ili uslugu koje su iznuđene od strane osobe pod pretnjom bilo koje vrste i za koje se ta osoba nije dobrovoljno ponudila (čl. 2.1).

ROD: Rod predstavlja razliku između žena i muškaraca unutar i između kultura koje su socijalno i kulturološki konstruisane i koje se vremenom menjanju. Ove razlike se oslikavaju u ulogama, odgovornostima, pristupu resursima, ograničenjima, mogućnostima, potrebama, percepcijama, pogledima, itd. karakterističnim za žene i muškarce podjednako. Prema tome, rod nije sinonim za ženu, već obuhvata i žene i muškarce podjednako, kao i njihove međuzavisne odnose.1

SREDSTVA VERIFIKACIJE: Sredstva verifikacije predstavljaju izvore kvalitativnih i kvantitativnih informacija, kojima se može izmeriti da li su indikatori i rezultati postignuti.

PRAĆENJE: neprekidno, sistematično i svrsishodno nadgledanje, prikupljanje informacija, snimanje i praćenje aktivnosti, projekata, programa, strategija i/ili politika. Pratiti znači proveravati kako napreduju planirane aktivnosti, kako bi identifikovali radne poteškoće i preporučili akcije. Cilj praćenja je poboljšanje efikasnosti i efektivnosti inicijative, osiguravajući da će se aktivnosti pretvoriti u rezultate/učinke. Uključuje davanje povratnih informacija o napretku, donatorima, izvođačima i korisnicima projekta. Praćenje se uvek vrši u vreme implementacija aktivnosti, projekata, programa, strategija i/ili politika.

NACIONALNI PLAN AKCIJE: Nacionalni plan akcije (NPA) protiv trgovine ljudskim bićima je suštinska alatka za podelu odgovornosti i koordinacije zainteresovanih strana u borbi protiv trgovine ljudima, kao što su vladini organi, civilno društvo, međunardone organizacije, itd. u holističkom pristupu. Nacionalni plan akcije bi trebalo da operacionalizuje specifične ciljeve kao što je to predviđeno u nacionalnoj strategiji za borbu protiv trgovine ljudima. Trebalo bi da definiše odgovornosti i raspored svake dodeljene aktivnosti, da sadrži izvorne planove i budžet, i da uključi kriterijume za praćenje i evaluaciju (npr. indikatore).

NACIONALNI MEHANIZAM ZA UPUĆIVANJE: Zadružni okvir kroz koji državni akteri ispunjavaju njihove obaveze kako bi zaštitili i promovisali ljudska prava žrtava trgovine ljudima, koordinišući napore u strateškom partnerstvu sa civilnim društvom.2

1 Moser, C. (1993). Gender Planning and Development: Theory, Practice and Training.2 OSCE/ODIHR (2021). National Referral Mechanisms – Joining Efforts to Protect the Rights of Trafficked Persons: A Practical Handbook

(forthcoming in 2021). Takođe videti OSCE/ODIHR (2004). National Referral Mechanism. Joining Efforts to Protect the Rights of Trafficked Persons. A Practical Handbook.


9

PREGLED: Pregledi su procena izvedbe intervencije, periodično ili ad hok. Pregledi teže da naglase operativne aspekte. Ponekada, pojmovi ‘pregled’ i ‘evaluacija’ se koriste kao sinonimi.3 U ovom Vodiču, pregled se koristi za manje opsežne procese od evaluacije, koji je usmeren prilagođavanju aktivnosti, projekata, programa, strategija ili politika, kako bi se postigli definisani ciljevi.

REZULTATI: Rezultati predstavljaju učinak, ishod (srednjoročna promena) ili uticaj (dugoročna promena) nameran ili nenameran, pozitivan i/ili negativan za razvoj intervencije. Drugim rečima, rezultati su promene koje proizlaze zbog uzročno-posledične veze izazvane intervencijom.

UPRAVLJANJE ZASNOVANO NA REZULTATIMA: Upravljanje zasnovano na rezultatima (UZR) je strategija upravljanja koja se fokusira na izvedbu i postignuće učinka, ishoda i uticaja.4 UZR identifikuje strateške elemente, kao što su rezultati, ishodi, uticaji i učinci i njihove uzročne veze, nakon identifikovanja nekolicine pretpostavki i rizika. Uključuje formulisanje relevantnih indikatora za merenje uspeha i izvedbe. UZR, kao strateški pristup, značajno utiče na izveštavanje i donošenje odluka.5

POTČINJAVANJE: Stanje ili status stanara koji je po zakonu, običaju ili sporazumu dužan živeti i raditi na zemlji koja pripada drugoj osobi i pružiti određenu uslugu toj drugoj osobi, bilo za nagradu ili ne, i nema slobodu da promeni svoj status. (Dopunska konvencija o ukidanju ropstva, trgovine robljem i instituta i praksa sličnih ropstvu (1956), član 1b)

ROPSTVO: Prema UN konvenciji o ropstvu (1926, čl. 1), ropstvo je status ili stanje osobe nad kojom se vrše sva ili bilo koja ovlašćenja koja pripadaju pravu svojine. Prema dopunskoj konvenciji o ukidanju ropstva, trgovine robljem i instituta i praksa sličnih ropstvu, br. 226 (1956), institucije i prakse, kao što su dužničko ropstvo, kmetstvo, prinudni brak, eksploatacija dece, treba zabraniti, bile ili ne bile obuhvaćene definicijom ropstva u članu 1 Konvencije o ropstvu.

KRIJUMČARENJE MIGRANATA: Nabavka za pribavljanje, direktno ili indirektno, finansijske ili druge materijalne koristi, od ilegalnog ulaska lica u državu u kojoj nije državljanin ili nema prebivalište (Protokol UN protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom, koji predstavlja dopunu UNTOC (čl. 3 (a)).

TRGOVINA LJUDSKIM BIĆIMA/TRGOVINA LJUDIMA/TRGOVINA ROBLJEM: trgovina ljudskim bićima (TLJB) i trgovina ljudima (TLJ) su međunarodno definisane kao „vrbovanje, prevoženje, prenos, zbrinjavanje, ili prijem osoba, preko upotrebe sile ili drugih forma prinude, otmice, ili prevare, ili obmane, zloupotrebe moći ili ranjive pozicije, ili davanja ili primanja plaćanja ili povlastica kako bi osoba koja ima kontrolu nad drugom osobom postigla suglasnost iste, sve sa ciljem eksploatacije. Eksploatacija minimalno uključuje iskorištavanje prostitucije drugih ili drugih oblika seksualne eksploatacije, prinudni rad ili usluge, ropstvo ili prakse slične ropstvu, potčinjavanje ili odstranjivanje organa.“ (Protokol UN za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno žena i dece (Protokol UN o trgovini ljudima) koji predstavlja dopunu UNTOC; čl. 3 (a).

Pojam „TLJ“ koristi se u čitavom sistemu UN, kao i od strane Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država, nekih vlada (npr. SAD) i od strane OAS. Savet Evrope (CoE), Evropska unija (EU) kao i Afrička unija (iako ne dosledno) koriste pojam „TLJB“. Pojam „trgovina ljudima“ koriste neke nacionalne vlade (npr. Kanada6). Sva tri termina koriste se zamenski.

ŽRTVA TRGOVINE LJUDIMA/LICE KOJE JE BILO PREDMET TRGOVINE LJUDIMA: Pojmovi „žrtva trgovine ljudima“ i „lice koje je bilo predmet trgovine ljudima“, odnose se na osobe koje se mogu kvalifikovati kao žrtve trgovine ljudima u skladu sa protokolom UN o trgovini ljudima (čl.3) i/ili odgovarajuće nacionalno zakonodavstvo. Pojam „lice koje je bilo predmet trgovine ljudima“ koristi se za priznavanje iskustva trgovine te osobe kao glavnog i kojem je potrebna odšteta. Mnogim ljudima, pojam „žrtva“ podrazumeva nemoć i gradi identitet oko viktimizacije pojedinca. Međutim, iz perspektive ljudskih prava, pojam „žrtva“ važan je jer označava doživljenu povredu i odgovornost za odštetu.

3 Organization for Economic Co-operation and Development - Development Assistance Committee (OECD-DAC), Glossary of Key Terms and Concepts.

4 OECD-DAC Glossary of Key Terms in Evaluation and Results Based Management.5 Prilagođeno UNESCO (2008). Results-based programming, budgeting, management, monitoring and reporting (RBM) approach as applied

at UNESCO: guiding principles.6 Ministar javne sigurnosti i pripravnosti za vanredne situacije Kanade (2019). Nacionalna strategija za borbu protiv trgovine ljudima 2019-

2024.

10

Treba razjasniti još dva pojma - „potencijalna žrtva“ i „pretpostavljena žrtva“ TLJB. Pretpostavljena žrtva je osoba za koju se pretpostavlja da je žrtva trgovine ljudima ali koju nadležni organi nisu formalno identifikovali ili je odbila da bude formalno ili pravno identifikovana.7 Potencijalna žrtva je osoba koja pripada ranjivoj grupi i zbog toga može postati žrtva TLJB.8

Konačno, poslednjih godina je uveden i pojam „preživeli“. Iako pojam označava osobu koja produžava da živi nakon događaja koji je opasan (po život) ili trpi poteškoće, u kontekstu borbe protiv trgovine ljudima, pojam označava pojedince sa traumatičnim iskustvima, kod kojih se vidi sposobnost da povrate kontrolu nad svojim životima i ponovo se osnaže.9 Sva tri pojma koriste se u ovom Vodiču.

7 Videti ICMPD (2010). Guidelines for the Development of A Transnational Referral Mechanism for Trafficked Persons in Europe: TRM-EU. 8 Videti OSCE (2011). Trafficking in Human Beings: Identification of Potential and Presumed Victims. Pristup policijskog rada u zajednici.9 Ministar javne sigurnosti i pripravnosti za vanredne situacije Kanade (2019), str. 7.


11

* Ovo imenovanje, kroz publikaciju, ne dovodi u pitanje stavove o statusu, i u skladu je sa UNSC 1244 i stavom ICJ o proglašenju nezavisnosti Kosova.

UVOD

Vodič koji držite u rukama zapravo skriva dve alatke koje je razvio i objavio Međunarodni centar za razvoj migracione politike (ICMPD) pre više od jedne dekade.

U 2006. godini, ICMPD je objavio Smernice za razvoj i implementaciju sveobuhvatnog nacionalnog odgovora za borbu protiv trgovine ljudima, a u 2010. je usledilo Priručnik za praćenje i evaluaciju Nacionalnih planova akcije u borbi protiv trgovine ljudima. Smernice se vode iskustvima ICMPD u Jugoistočnoj Evropi (JIE), zajedno sa nevladinim organizacijama (NVO) Ženska Soba (Hrvatska), Viktimološko društvo Srbije (Srbija) i La Strada (Moldavija). Priručnik je objedinio iskustva ICMPD iz Kavkaza - Jermenije, Azerbejdžana i Gruzije - uporedo sa Međunarodnom organizacijom rada (ILO), Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM) i Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE). Petnaest godina kasnije, u godini koja je obeležila dvadesetogodišnjicu od usvajanja Protokola UN o trgovini ljudima, odlučili smo ponovno pogledamo obe alatke - kako bismo ih revidirali i izdali „pod istim krovom“, kao kompletan Praktični vodič. Uostalom, namena Priručnika(2010) bila je da se iskoristi kao praktična alatka koja nadopunjuje Smernice (2006).

Rad na ovom Vodiču je jasno pokazao da su problemi i izazovi za stvaranje održivog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima opstali tokom proteklih 15 godina. To je bilo dobro istaknuto 2020. godine kada je ICMPD izvršio procenu potreba, jazova i dobrih praktika u razvoju, implementaciji i praćenju strateških odgovora u borbi protiv trgovine ljudima kod učesnika Regionalne incijative za migracije, azil i izbeglice (MARRI) - Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo* , Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.

Ovaj Vodič integriše ICMPD iskustvo savetovanja i podržavanja vlada u njihovim naporima u borbi protiv trgovine ljudima poslednjih petnaest godina, u mnogim delovima sveta - od Brazila do Zapadne Afrike, Bliskog Istoka i Kavkaza. Vodič pretstavlja alatku koja daje smernice, korak po korak, o tome šta je nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima, kako ga treba projektovati ili revidirati, i ko bi trebalo da ga sprovede. U njemu su navedeni ključni koraci i pitanja koja treba razmotriti u uspostavljanju efektivnih struktura i postupaka za temeljeno praćenje zasnovano na rezultatima, pregled i evaluaciju nacionalnih planova akcije za borbu protiv trgovine ljudima.

Konkretne potrebe i strukture uspostavljene za borbu protiv trgovine ljudima značajno se razlikuju od zemlje do zemlje. Ciljevi i akcije prikazane u ovom Vodiču bazirane su na evropskim i međunarodnim standardima. Stoga, relevantne zainteresovane strane koje će koristiti ovaj Vodič, moraće da prilagode sadržaj lokalnom kontekstu kada budu uspostavljali njihove odgovore u borbi protiv trgovine ljudima i sisteme za praćenje, pregled, evaluaciju i učenje.

Ovaj Vodič sastoji se od dva glavna poglavlja. Poglavlje A vodi korisnika kroz sveobuhvatni set mera koje se Vlade i zainteresovan strane u borbi protiv trgovine ljudima moraju preuzeti kako bi uspostavili odgovor u borbi protiv trgovine ljudima u četiri glavna područja - prevencija, pomoć i zaštita žrtava i žrtava-svedoka, istraživanje i krivično gonjenje trgovine ljudima kao i ukupni omogućavajući okvir. Može služiti kao duga „čeklista“ koja pomaže zainteresovanim stranama da identifikuju dugoročne i kratkoročne ciljeve i akcije koje treba preduzeti, u skladu sa nacionalnim prioritetima i potrebama. Poglavlje B pruža smernice o tome kako pratiti, pregledati, evaluirati i obaveštavati o nacionalnom planu akcije u borbi protiv trgovine ljudskim bićima, i opisuje kako, kada u ko bi trebalo da izvrši efektivan pregled, praćenje i evaluaciju. Namenjen je svima koji su uključeni u nacionalne odgovore u borbi protiv trgovine ljudima, pogotovo onim zainteresovanim stranama koje su odgovorne za koordinaciju implementacije nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Konačno, u Aneksima nudimo uzorke ključnih alatki za glavne procese, sadržanih u Vodiču.

Čitalac će primetiti da se veliki deo preporučenih intervencija obrađenih u Vodiču, može adresirati i preko posebne legislative za borbu protiv trgovine ljudima - posebnog zakona o trgovini ljudima, odgovarajuće sekundarno zakonodavstvo i njihovo usklađivanje i uvrštavanje u širi zakonodavni okvir. Ipak, mogu se dogoditi situacije u kojima usvajanje posebnog zakona protiv trgovine ljudima nije moguće ili je određena opcija favorizovana iz više razloga, ili već postojeće zakonodavstvo za borbu protiv trgovine ljudima nije sveobuhvatno. Stoga, neka ili mnoga pitanja treba adresirati ili preko strategije ili preko nacionalnog plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima.

Na kraju, iako je Vodič izrađen na osnovu postojećih međunarodnih standarda i dobrih praksi, nije mu cilj da bude nepogrešivo celovit i obavezan pravilnik. Naprotiv, glavna svrha Vodiča je da nacionalnim zainteresovanim stranama u borbi protiv trgovine ljudima, da putokaz sa predloženim stanicama i zaustavljanjima. Kako će države definisati svoje rute, do i između njih, ostaje na njima.


13

PRIZNANJA

ICMPD bi želeo da se zahvali GIZ projektu o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima na zapadnom Balkanu, koji je sproveden u partnerstvu sa MARRI i finansira ga Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) na naručivanju ovog Vodiča za praktičare.

Praktični vodič je kreiran od strane tima stručnjaka ICMPD programa za borbu protiv trgovine ljudima: Melita Gruevska Graham, vođa programa za borbu protiv trgovine ljudima, Madis Vainomaa, senior projekt menadžer i Elena Petreska, stručnjak za borbu protiv trgovine ljudima.

Ova publikacija je imala ogromnu korist od kolektivnog znanja i stručnosti dva važna mehanizma za koordinaciju napora međunarodnih organizacija u sferi borbe protiv trgovine ljudima. Prvo, Međuagencijska koordinaciona grupa za borbu protiv trgovine ljudima (ICAT) - politički forum osnovan 2006. godine, sa mandatom da poboljša koordinaciju i saradnju između entiteta Ujedinjenih nacija i drugih relevantnih međunarodnih organizacija kako bi bio omogućen holistički i sveobuhvatan pristup sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima. ICMPD se pridružio ICAT mreži 2016. godine, postavši jedna od retkih organizacija koje nisu u sastavu UN, pozvane da učestvuju. Dru-go, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju - Savez za borbu protiv trgovine ljudima. Osnovan 2004. go-dine, Savez je neformalna platforma za zastupanje i saradnju koja uključuje međunarodne i organizacije civilnog društva. Nacrt Vodiča distribuiran je u januaru 2021. putem ICAT mreže i stručnog tima Saveza za koordinaciju, tražeći komentare, preporuke i sugestije.

ICMPD želi da se zahvali svojim međunarodnim partnerima na pružanju konstruktivnih i suštinskih povratnih in-formacija na nacrt Vodiča. Posebna zahvalnost ide cenjenim kolegama iz ICAT, Međunarodne federacije društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca (IFRC), Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE), Organiza-ciji američkih država (OAS), Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC) i njenoj Globalnoj akciji za sprečavanje trgovine ljudima i krijumčarenja migranata (GLO.ACT), i organizaciji UN Žene.

Kreiranje odgovora protiv trgovine ljudima

A.

16

A. KREIRANJE ODGOVORA PROTIV TRGOVINE LJUDIMAA.1 Međunarodni i regionalni pravni kontekst

Pre nego se bacimo u tehnikalije strateškog operativnog planiranja i naoružavanje alatkama za praćenje, bacimo časom oko na ključne međunarodne dokumente koji regulišu trgovinu ljudskim bićima (TLJB), a koji u isto vreme ukazuju na potrebu uspostavljanja strateškog odgovora.

Protokol Ujedinjenih nacija (UN) za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno žena i dece koji predstavlja dopunu UNTOC (2000)(Protokol UN o trgovini ljudima), nije samo uveo modernu referentnu definiciju trgovine ljudima. Pored toga, takođe se navodi da:

„Zemlje potpisnice će uspostaviti sveobuhvatne politike, programe i druge mere: (a) Za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima; i (b) Za zaštititu žrtava trgovine ljudima, posebno žena i dece, od ponovne viktimizacije.“ (član 9.1)

Iako se jasno ne odnosi na nacionalnu strategiju ili plan akcije, fraza „sveobuhvatna politika /.../ za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima i zaštitu žrtava /.../“, je nedvosmisleno jasna.10 Globalni plan akcije Ujedinjenih nacija za borbu protiv trgovine ljudima (2010) koristi istu frazu „sveobuhvatna politika“, ali pored usvajanja poziva i na implementaciju.11 UN u Preporučenim principima i smernicama za pitanja ljudskih prava i trgovine ljudima (2002) preporučuje da bi države „trebalo“ da razviju nacionalne planove akcija za okončanje trgovine ljudima.12 Model zakonskih odredbi UNODC protiv trgovine ljudima predviđa da jedan od zadataka Nacionalnog tela za koordinaciju borbe protiv trgovine ljudima bude izrada nacionalnog plana akcije, koji se sastoji od sveobuhvatnog niza mera za sprečavanje trgovine ljudima, identifikovanje, pomoć i zaštitu žrtava, krivično gonjenje trgovaca ljudima i obuke relevantnih državnih i nedržavnih organa, kao i koordinacije i praćenja njegove primene.13

Regulatorno okruženje Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OSCE) posebno je pozvalo na „nacionalne strategije / ... / da udruže napore usmerene na borbu protiv trgovine ljudima“ još 2002. godine.14 OSCE plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima preporučuje da se razmotri uspostavljanje tela odgovornih za koordinaciju aktivnosti među državnim institucijama i nevladinim organizacijama i za elaboraciju mera za sprečavanje trgovine ljudima (poglavlje VI.2).15

Konvencija Saveta Evrope (CoE) za akciju protiv trgovine ljudima (2005) zahteva da zemlje potpisnice uspostave ili ojačaju „efektivne politike i programe za sprečavanje trgovine ljudima“ i daje primerak liste takvih politika i programa (član 5).16

Direktiva Evropske unije (EU) (2011) o sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima (EU Direktiva o trgovini ljudima) ohrabruje zemlje članice da uspostave ili ojačaju „politike za sprečavanje trgovine ljudima, uključujući mere obeshrabrivanja i umanjivanja potražnje koja neguje sve forme eksploatacije, i mere umanjivanja rizika od postajanja žrtvom trgovine ljudima/ .../“.17 Strategija EU za iskorenjivanje trgovine ljudima u prioritetnom području D prepoznala je potrebu za poboljšanom koordinacijom i saradnjom među ključnim akterima, navodeći da je koherentnost takođe od suštinskog značaja kako bi se osiguralo da srodne politike uključuju politiku borbe protiv trgovine ljudima.18 Godine 2017., u pratećem dokumentu Strategije EU navedeno je opredeljenje EU da 10 Čak ni Anotirani vodič Protokola UN o trgovini ljudima ne nudi dodatno objašnjenje ili tumačenje. Videti Jordan, Ann D. (2002). Annotated

Guide to the Complete UN Trafficking Protocol, str. 29. 11 United Nations General Assembly (UNGA) (2010). United Nations Global Plan of Action to Combat Trafficking in Persons, A/RES/64/293,

stav 15. 12 OHCHR (2002). Recommended Principles and Guidelines on Human Rights and Human Trafficking, Guideline 1: Promotion and Protection

of Human Rights, E/2002/68/Add.1, Smernica 1, stav 3. 13 UNODC (2020). Model Legislative Provisions against Trafficking in Persons, čl. 38(1), (2)b. 14 OSCE Ministerial Council (2002). Declaration on Trafficking in Human Beings, MC(10).JOUR/2. 15 OSCE Permanent Council (2003). The OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings, PC.DEC/557; OSCE Permanent Council

(2005). Addendum Addressing Special Needs of Child Victims of Trafficking for Protection and Assistance, PC.DEC/557/Rev.1; OSCE Perma-nent Council (2013). Addendum to the OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings: One Decade Later PC.DEC/1107/Isprv.11.

16 Slično protokolu UN o trgovini ljudima, nema dodatnog objašnjenja o pojmu „politika“ u obrazloženju konvencije. Videti CoE (2005). Ex-planatory Report to the Council of Europe Convention on Action against Trafficking in Human Beings, Council of Europe Treaty Series Br. 197, str. 18.

17 EU Directive 2011/36/EU of 5 April 2011 on preventing and combating trafficking in human beings and protecting its victims, and replacing Council Framework Decision 2002/629/JHA.

18 European Commission (EC) (2012). The EU Strategy towards the Eradication of Trafficking in Human Beings 2012–2016, COM(2012)286 final.


17

preduzme dalje korake za poboljšanje koordinacije unutrašnjih i spoljnih aspekata akcije u borbi protiv trgovine ljudima, naglašavajući time važnost uloge EU koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima.19 Strategija EU za borbu protiv trgovine ljudima 2021-2025, ističe da kompleksnost fenomena trgovine ljudima iziskuje sveobuhvatan odgovor prepoznajući potrebu za sveobuhvatnim pravnim, političkim i operativnim inicijativama na koherentan i širok način - od prevencije do uverenje20.

Zajednički plan akcije Uagadugua, EU i Afričke unije (2006) predviđa da države članice razmotre razvijanje Nacionalnog plana akcije koji, u sveobuhvatnoj meri, ističe sve neophodne mere za borbu protiv trgovine ljudima“.21

Organizacija američkih država (OAS) utvrđuje kao cilj u svom Drugom radnom planu protiv trgovine ljudima na zapadnoj hemisferi 2015-202022 da „proširi i poboljša rad državnih institucija i organa uključenih u suočavanje sa trgovinom ljudima, u sprečavanju, kažnjavanju i suzbijanju ovog zločina, krivičnom gonjenju počinilaca, pomaganju žrtvama i zaštiti njihovih prava, zajedno sa organizacijama civilnog društva i drugim društvenim akterima, naučnicima, privatnim sektorom i međunarodnim organizacijama“ i osmisli strategiju i razvije kapacitete da brzo reaguje na TLJ, pre svega za rizične populacije, posebno za žene, decu, adolescente, omladinu, migrante, autohtone zajednice, LGBTQI+ osobe i osobe sa invaliditetom, između ostalog.

Konvencija Saveza država jugoistočne Azije (ASEAN) protiv trgovine ljudima, posebno ženama i decom (2015) predviđa da će zemlje potpisnice „uspostaviti sveobuhvatne politike, programe i druge mere“ za sprečavanje i borbu protiv TLJ i štititi žrtve (član 11.1).23 ASEAN Plan akcije za borbu protiv trgovine ljudima, posebno ženama i decom, dopunjuje ASEAN Konvenciju, ima za cilj da obezbedi konkretne planove akcija u okviru domaćih zakona i politika država članica ASEAN. Da bi se postiglo obavezivanje država članica da osiguraju sprovođenje nacionalnih planova akcije, tamo gde je to primenljivo, da identifikuju i daju prioritet ključnim politikama i programima usmerenim na sprečavanje trgovine ljudima, i ojačaju mehanizme implementacije i koordinacije i praćenja takvih planova (Poglavlje IV, (A) f).24

Model zakona o akciji protiv trgovine ljudima Zajednice nezavisnih država (ZND) predviđa da te države obezbede razvoj „nacionalnih programa“ koji uključuju aspekte sprečavanja, istrage i pomoći žrtvama i aspekte rehabilitacije (član 4.2).25 Zakonom je predviđeno da vlade utvrde glavne prioritete državne politike i obezbede finansiranje razvijenih mera za sprovođenje direktiva politike (čl. 15.2).

Napori da se koordinišu politike borbe protiv trgovine ljudima i poboljša njihova koherentnost na regionalnom nivou mogu se naći i u okviru drugih regionalnih inicijativa, kao što je na primer Savet država Baltičkog mora (SDBM)26 ili Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOWAS).27

19 ЕC (2017). Reporting on the follow-up to the EU Strategy towards the Eradication of trafficking in human beings and identifying further concrete actions, COM(2017) 728 final.

20 EC (2021). EU Strategy on Combatting Trafficking in Human Beings 2021-2025. COM(2021) 171 final.21 Plan akcije Uagadugua za borbu protiv trgovine ljudima, posebno ženama i decom, usvojen na Ministarskoj konferenciji o migracijama i

razvoju, Tripoli, 22. i 23. novembra 2006. 22 U martu 2018. godine, Stalno veće OAS je produžilo period implementacije Drugog radnog plana do 2020. godine (u početku predviđenog

do 2018.). Videti OAS (2018). Declaration of Mexico (OEA/Ser.G, CSH/GT/RTP V-4/17 rev. 6, 7 March 2018), stav 31 23 ASEAN (2015). ASEAN Convention Against Trafficking in Persons, Especially Women and Children. 24 ASEAN (2015a). Plan of Action Against Trafficking in Persons, Especially Women and Children. 25 CIS Assembly (2008). Decree on The Model Law on Action against Trafficking in Human Beings, br. 30-11 of 3.04.2008. 26 See CBSS Task Force against Trafficking in Human Beings (2020). Strategic Plan 2020-2025, Strategic Objective 2. 27 ECOWAS (2018). Plan of Action against Trafficking in Persons, Especially Women & Children (2018-2020), tema 7.1.

18

A.2 Dvostepena struktura Nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudimaSveobuhvatan nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima sastoji se od dva elementa - strateškog (Strate-gija) i operativnog nivoa (Nacionalni plan akcije). Tačan format svakog od elemenata zavisi i vodi se nacionalnim zakonodavstvom koje pruža pravnu osnovu za okvir.

Strategija se odnosi na to ŠTA treba postići. Trebalo bi da sadrži:

a. Uvod koji navodi svrhu i cilj i daje obrazloženje za to;b. Pozadinu/analizu stanja TLJB u zemlji i postojećeg institucionalnog i pravnog okvira;c. Strateške ciljeve i specifične ciljeve pod svakim ciljem, zajedno sa indikatorima za oba

cilja i specifične ciljeve u najmanje četiri glavne oblasti: i. omogućavajući (pravni i institucionalni) okvir

ii. prevencija iii. zaštita i podrška žrtvama/žrtvama trgovine ljudima i žrtvama-svedocima iv. istraga i krivično gonjenje TLJB.28

Takva struktura potiče od paradigme koja je nazvana „3P“ - prevencija, zaštita, krivično gonjenje. (prim. prev. eng. Prevention, Protection, Prosecution). Sama ta 3P paradigma utemeljena je u Protokolu UN o trgovini ljudima i izjavi o nameni definisanoj u članu 2:

„(a) Sprečiti i boriti se protiv trgovine ljudima, obraćajući posebnu pažnju na žene i decu; (b) Zaštititi i po-moći žrtvama takve trgovine, uz puno poštovanje njihovih ljudskih prava; i (c) Promovisati saradnju među državama potpisnicama radi postizanja tih ciljeva.”

Stoga su ova tri tematska područja prevencije, zaštite i podrške žrtvama i istrage i krivičnog gonjenja, već postala sama po sebi razumljiva konstanta strategije za borbu protiv trgovine ljudima.

Međutim, ova paradigma se takođe vremenom razvila u ono što je danas u globalnoj zajednici za borbu protiv trgovine ljudima poznato kao „paradigma 4P“. Taj četvrti P se češće naziva „partnerstvo“ ili „saradnja“ ili slično.29 Ponekad je, kao u slučaju Južne Afrike, „saradnja“ podeljena u dva politička cilja - međunarodnu i nacionalnu saradnju.30 Uprkos popularnosti označavanja četvrtog P kao „partnerstva“, ICMPD vidi partnerstva kao nešto što je sveobuhvatno i prisutno kod sva tri P. Iz tog razloga je već u Smernicama za razvoj i implementaciju sveobuh-vatnog Nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima iz 2006. godine, ovaj četvrti P poznat kao „prateći okvir“. Prateći okvir pokriva zakonodavne i institucionalne strukture, uključujući mehanizme koordinacije u borbi protiv trgovine ljudima, kao i okvir za praćenje i evaluaciju, te sistematizovano i usklađeno upravljanje podaci-ma i dostupnost. Rad ICMPD sa zainteresovanim stranama protiv trgovine ljudima na uspostavljanju nacionalnih odgovora u borbi protiv trgovine ljudima pokazao je još i da su zainteresovane strane imale poteškoće da protu-mače koncept „pratećeg okvira“ u širem smislu. Iz tog razloga, ovaj Vodič je usvojio pojam koji manje ograničava - „omogućavajući okvir“.

Naravno, to ne znači da struktura mora strogo pratiti takvu formulu. Češće vidimo da se uvodni deo širi kroz neko-liko poglavlja, koja se fokusiraju na zakonodavni i institucionalni okvir zemlje u pitanju, vodeće principe, trenutni profil trgovine ljudima, ponekada predstavljajući rezultate evaluacije prethodnog ciklusa strateškog planiranja (na primer, u slučaju Crne Gore31).

Postoje i primeri daljeg unapređenja paradigme „4P“. Na primer, Kanada je u svoju najnoviju strategiju uvela „stub osnaživanja“. Cilj tog stuba je osnaživanje mladih i drugih ranjivih populacija da zaštite sebe, testiranje in-ovativnih intervencija za podršku preživelima, podsticanje industrijskih partnera da revidiraju lance snabdevanja sa ciljem prevencije prisilnog rada.32 Shodno tome, možemo reći da ono što je započelo kao 3P prolazi kroz stalne promene i razvoj.

28 Takođe videti ICAT (2016). A Toolkit for guidance in designing and evaluating counter-trafficking programmes. Harnessing accumulated knowledge to respond to trafficking in persons, Deo I, Odeljak 1.

29 Na primer, Vlada Crne Gore (2019). Strategy for Combating Trafficking in Human Beings, 2019-2024. „Partnerstvo, koordinacija i međun-arodna saradnja“.

30 Republic of South-Africa (2019). Prevention and Combating Trafficking in Persons. National Policy Framework, 2019-2022. 31 Videti, na primer, Vlada Crne Gore (2019). 32 The Minister of Public Safety and Emergency Preparedness of Canada (2019), str. 8.


19

Slično tome, postoje primeri strateških dokumenata koji nisu toliko tehnički. Na primer, kanadska strategija je koncizna i narativna u predstavljanju vladinog pristupa u prioritetnim oblastima, zajedno sa ključnim aktivnosti-ma, dok su situacija u zemlji, izazovi i trendovi sadržani u prilozima.33

Operativni nivo - Nacionalni plan akcije - odnosi se na to KAKO se mogu postići definisani strateški ciljevi. Svrha operativnog nivoa je da identifikuje konkretne akcije za postizanje strateških ciljeva i specifičnih ciljeva identifiko-vanih u nacionalnoj strategiji za borbu protiv trgovine ljudima.

NPA treba da sadrži za svaki specifični cilj:

•Aktivnosti/podaktivnosti; •Dodeljene odgovornosti i rasporedi aktivnosti;•Planovi resursa i budžet; • Indikatori.

Ovaj grafikon ilustruje vezu i odnos između strateškog i operativnog nivoa:

Praksa pokazuje da aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima u zemlji nisu uvek vođene preko NPA te zemlje ili usk-lađene sa njim. Ponekad se čini da su NPA više poput lista aktivnosti bez jasno definisanih ciljeva i prioriteta. NPA često nedostaje budžet za implementaciju. Ostali nedostaci uključuju:

•Nedostatak dokaza ili podataka koji bi informisali o odabiru intervencija,•Nemogućnost dodeljivanja odgovornosti za aktivnosti određenim akterima,• Izostavljanje ključnih rizika i pretpostavki,•Nedostatak okvira za praćenje i evaluaciju.34

NPA bi trebalo da operacionalizuje specifične ciljeve utvrđene u nacionalnoj strategiji za borbu protiv trgovine ljudima. Za svaki specifični cilj, NPA treba da definiše aktivnosti i podaktivnosti u okviru ključnih tema utvrđenih strategijom.

Dalje, NPA treba da za svaku aktivnost definiše dodeljene odgovornosti i rasporede aktivnosti, sadrži planove resursa i budžeta i uključi kriterijume za praćenje i evaluaciju.

Oslanjajući se na prikupljeno znanje, tabela u nastavku sumira ključne elemente strateškog i operativnog nivoa nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima.

33 Ibid.34 Pogledati ICAT (2016), Poglavlje 9.

20

ELEMENTI OBJAŠNJENJESTRATEŠKI NIVO

VODE

ĆI P

RIN

CIPI

(vla

dino

vla

sništ

vo, u

češć

e ci

viln

og d

rušt

va, p

ristu

p za

snov

an n

a lju

dski

m p

ravi

ma,

usm

eren

na

žrtv

e i r

odno

senz

itiva

n, o

drživ

ost)

Uvod Ocrtava opštu svrhu nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima

Pozadinska analiza Pomaže u definisanju problema i strateških ciljeva i pruža osnovne podatke potrebne za buduće procene

Analize područja statusa kvo, pokrivenih osom

Analiza statusa qvo potvrdila bi važnost strateških ciljeva kao i sveobuhvatnost strategije

Strateški i specifični ciljevi Formulišu se strateški i podstrateški ciljevi strategije.

Očekivani rezultati Podržati specifične ciljeve

OPERATIVNI NIVO

Aktivnosti/podaktivnosti

Aktivnosti u okviru svakog strateškog cilja definisane su u strateškom dokumentu. Međutim, oni bi trebalo da budu navedeni u Nacionalnom planu akcije, koji će dopuniti Strategiju. Aktivnosti bi trebalo formulisati tako da se olakša postizanje indikatora i dovede do proizvodnje ishoda.

Dodeljene odgovornosti i rasporedi aktivnosti

Budući da je više učesnika uključeno u sprovođenje aktivnosti, njihove odgovornosti treba da budu jasno definisane. Raspored aktivnosti treba naznačiti na osnovu realnih očekivanja.

Planovi resursa i budžet

Od vitalne je važnosti projektovati približni, ali realni budžet kako bi se mogli proceniti potrebni resursi, kao i planiralo finansiranje određenih aktivnosti.

Indikatori Indikatori su potrebni kako bi se merili ishodi, kao i da bi se utvrdilo da li je željena promena postignuta.

Praćenje i kriterijumi evaluacije

Kriterijumi za praćenje i evaluaciju određuju uspeh nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima i obezbeđuju prilagođavanje nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima novim trendovima.

Za primere strategije i nacionalnog plana akcije, videti Anekse 2, odnosno 3.

Procena koju je 2020. godine izvršio ICMPD u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji35 potvrdila je da su svi pratili međunarodne standarde i izrađivali svoj odgovor u borbi protiv trgovine ljudima u skladu sa preporučenom dvostepenom strukturom. Struktura analiziranih strateških i operativnih dokumenata pokazala se sveobuhvatnom sa aktivnostima osmišljenim u skladu sa međunarodno preporučenom tematskom postavkom, uključujući okvir za prevenciju, zaštitu, krivično gonjenje i podršku/omogućavajući okvir (razrađeno u poglavlju A4 ovog Vodiča). Strateški dokumenti sastojali su se od preambula, pozadinske/situacijske analize, strateških prioriteta i očekivanih rezultata planiranih akcija. Većina procenjenih strategija uključila je u različitom stepenu kriterijume praćenja i evaluacije kao vredne procese upravljanja planiranjem i implementacijom koji pokazuju odlučnost korisnika da procene napredak, kvalitet i uticaj njihovih odgovora u borbi protiv trgovine ljudima.36 Trenutni i najnoviji planovi akcije delili su slične strukture, predviđajući aktivnosti u okviru svake definisane strateške oblasti, dodeljujući aktere odgovorne za implementaciju, definišući (u različitom stepenu)

35 Ova Procena je sprovedena u periodu od maja do oktobra 2020. godine u okviru projekta „Jačanje strateškog odgovora u borbi protiv tr-govine ljudima na Zapadnom Balkanu“, finansiranog u okviru projekta „Sprečavanje i borba protiv trgovine ljudima na Zapadnom Balkanu“, naručene od strane BMZ, a sprovodi GIZ.

36 Pregled NPA u 11 zemalja u okviru UNODC-ovog programa GLO.ACT (2016), na primer, otkrio je da su samo četiri od njih bili informisani podacima, pet je imalo merljive indikatore, dok nijedan nije artikulisao rizike i pretpostavke i nijedan nije ima pomoć iz budžeta. Videti ICAT (2016), Deo II, Odeljak 9, str. 69.

* Ovo imenovanje ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa UNSC 1244 i stavom ICJ o proglašenju nezavisnosti Kosova. Ova Procena je sprovedena


21

raspoložive ljudske i finansijske resurse za svaku aktivnost, kao i uspostavljajući indikatore dostignuća. Sledeća infografika ilustruje opšte strukture analiziranih odgovora u borbi protiv trgovine ljudima.

I strategija i NPA treba da odražavaju sledeće minimalne vodeće principe tokom izrađivanja ciljeva i mera u glavnim tematskim oblastima:

- Vladino vlasništvo kroz interdisciplinarni pristup;

- Učešće civilnog društva;

- Pristup zasnovan na ljudskim pravima, usmeren na žrtve i rodno senzitivan; i

- Održivost.

O ovim principima razgovaramo u sledećem odeljku.

22

A.3 Vodeći principiSledeći principi trebalo bi da oblikuju konceptualni okvir za izradu i primenu sveobuhvatnog nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Stoga bi trebalo da se integrišu u sve elemente i na strateškom i na operativnom nivou.

Spisak ispod, redosledom ne ukazuje na važnost ili superiornost. Svaki od ova četiri vodeća principa podjednako je važan za izgradnju modernog i funkcionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima i imaju funckiju nosećih stubova koji drže nacionalne odgovore u borbi protiv trgovine ljudima. Ako se jedan od stubova sruši, cela struktura postaje izložena riziku od rušenja.

(a) Vladino vlasništvo kroz interdisciplinarni pristup

Termin „vladino vlasništvo“ opisuje odnos koji bi vlada trebalo da ima prema merama za borbu protiv trgovine ljudima koje se primenjuju u njenoj zemlji. „Vlada“ se odnosi na državne aktere, npr. one aktere koji su deo državne administracije i koji su direktno njome povezani (lokalne, regionalne i nacionalne vlasti). „Vlasništvo“ u ovom kontekstu znači da vlada preuzima puno učešće i odgovornost u definisanju ciljeva, implementaciji aktivnosti i ispunjavanju rezultata nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima.

Ovaj princip počiva na ključnom pravilu odgovornosti države prema međunarodnom pravu. Naime, država je odgovorna za kršenja međunarodnog prava koja joj se mogu pripisati direktno ili indirektno. Nadovezujući se na to ključno načelo, Preporučeni principi UN o ljudskim pravima i trgovini ljudima (2002) utvrđuju:

„Države su prema međunarodnom pravu odgovorne da pažljivo postupaju kako bi sprečile trgovinu ljudima, istražile i krivično gonile trgovce ljudima i pomogle i zaštitile žrtve trgovine ljudima.“37

Princip je izričito integrisan u ključne međunarodne dokumente o TLJB, kao što su Protokol UN o trgovini ljudima i Konvencija Saveta Evrope o trgovini ljudima.

Trgovina ljudima kao složen fenomen obuhvata različita polja - ljudska prava, migracije, javnu sigurnost, organizovani kriminal, korupciju, rad, nejednake međunarodne ekonomske odnose, rodne nejednakosti, nasilje nad ženama, djevojkama i LGBTQI osobama, feminizacija siromaštva, itd. Efektivne kontra-strategije moraju ih uzeti u obzir kako bi adresirali različite aspekte trgovine ljudima. U tu svrhu neophodno je imati „interdisciplinarni“ pristup, što znači da se znanje i stručnost različitih zainteresovanih strana i njihove odgovarajuće metode kombinuju u cilju razvijanja mera za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima (npr. pravni instrumenti, obrazovne metode, društvena istraživanja, ekonomsko osnaživanje, psihološka pomoć, uloga medija itd.).

Intervencije je potrebno osmisliti i implementirati tako da pokrivaju sve oblasti društva (npr. sudstvo, obrazovanje, tržište rada itd.). Samo holistički pristup omogućava istovremeno nošenje sa svim aspektima trgovine ljudima.

Aktivno učešće državnih aktera, u različitim sektorima, na svim nivoima nacionalne borbe protiv trgovine ljudima, važno je iz nekoliko razloga:

• Potrebno je zbog usklađivanja zakonskih definicija, postupaka i njihove primene, kao i saradnje na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou kako bi se razvio i implementirao odgovarajući pravni okvir;

• Odgovornost;

• Neophodno je za interdisciplinarni i međusektorski pristup; i

• Predstavlja važno sredstvo za promociju održivosti mera preduzetih za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima.

Državni organi trebalo bi da:

• Iniciraju i nose se sa ciklusom izrade, implementacije, praćenja i procene nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima;

37 OHCHR (2002). Princip 1, stav 2.


23

• Osigurati multisektorski, koordinisani pristup. Imenovanje nacionalnog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima (ATC) i nacionalnog koordinacionog tela za borbu protiv trgovine ljudima (međuagencijsko radno telo za borbu protiv trgovine ljudima, radna grupa, nacionalni tim, komisija ili drugi odgovarajući institucionalni format prema važećem zakonodavstvu) za borbu protiv trgovine ljudskim bićima.38

o Uspostavljanje mehanizma koordinacije osigurava redovnu razmenu informacija između različitih aktera;

o Takvi mehanizmi koordinacije takođe će olakšati relevantnim međunarodnim akterima i donatorima da usklade svoje prioritete i intervencije na polju borbe protiv trgovine ljudima, sa onima iz zemlje domaćina;

• Eksplicitno adresirati različita polja i oblasti, kako na strateškom, tako i na operativnom nivou;

• Uključiti civilno društvo i privatni sektor u izradu i implementaciju nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima i NPA;39

• Osigurati pristup zasnovan na ljudskim pravima, usmeren na žrtve, informisan o traumi i rodno responzivan.

(b) Učešće civilnog društva40

Princip „učešća civilnog društva“ zahteva da i razvoj i implementaciju programa i mera protiv trgovine ljudima ne sprovode samo vladini organi, već da se uključuju i zainteresovane strane koje su nezavisne od države i izvan vlade i javne administracije.

Uključivanje civilnog društva u nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ne znači samo da je predstavnicima civilnog društva dozvoljeno učešće na sastancima, radnim grupama itd., već da oni igraju aktivnu ulogu u donošenju odluka i da se njihovi pogledi i mišljenja adekvatno odražavaju u izradi i implementaciji nacionalnog odgovora za borbu protiv trgovine ljudima i dobijaju dovoljno sredstava za implementaciju odgovarajućih aktivnosti.

Princip je izložen u Protokolu UN o trgovini ljudima (član 9.3), u okviru fraze „saradnja sa nevladinim organizacijama“. U anotaciji Protokola objašnjava se da vlade potpisnice „moraju pronaći odgovarajuće načine za saradnju sa NVO“, dok bi takva saradnja takođe trebalo da uključuje vladino finansiranje aktivnosti NVO. 41

Važno je uključiti predstavnike civilnog društva, posebno organizacije koje vode preživele žrtve, jer su oni u mogućnosti da dopunjuju podršku koju pruža država i donose diferenciranu jedinstvenu perspektivu. Učešće civilnog društva ne samo da osigurava adekvatnu pomoć žrtvama, već dok se spremnost žrtava za saradnju poboljšava, sa većom pažnjom na njihove potrebe, čini krivično gonjenje efektivnijim. Predstavnici civilnog društva treba da budu slobodni da pomažu žrtvama trgovine ljudima bez obzira na to da li žrtve sarađuju sa organima za sprovođenje zakona ili ne. Stoga, mogućnost da dobiju finansijska sredstva i/ili da se aktivno uključe u nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima ne bi trebalo da bude uslovljena saradnjom između žrtve i organa sprovođenja zakona. Takođe mogu igrati važnu ulogu u prevenciji tako što će informisati ranjive grupe o rizicima i načinima njihovog ublažavanja, promovisanjem (samo) identifikacije pretpostavljenih žrtava sa kojima se susreću tokom rada sa ranjivim grupama i deljenjem uvida sa državom u relevantne trendove i podatke.

Da bi se osiguralo aktivno učešće civilnog društva u nacionalnom odgovoru u borbi protiv trgovine ljudima:

• Neki članovi Nacionalnog koordinacionog tela za borbu protiv trgovine ljudima (NATCB) i eventualne Tematske radne grupe (TRG), moraju biti NVO;

38 Konvencija o trgovini ljudima Saveta Evrope predviđa u članu 29.2: „Svaka zemlja potpisnica će usvojiti potrebne mere da bi se obezbedila koordinacija politika i delovanja odeljenja njihovih vlada i drugih

državnih institucija za borbu protiv trgovine ljudima, tamo gde je potrebno, preko uspostavljanja koordinativnog tela.“ Preporučeni principi i Smernice UN navode da bi proces izrade nacionalnih planova akcije trebalo iskoristiti za povezivanje i građenje

partnerstava između relevantnih vladinih institucija i sektora civilnog društva. (OHCHR (2002), Smernica 1, stav 3) Videti takođe UNODC (2020), čl. 38.1.

39 UNODC Persons (2020), čl. 40.2.40 Za detaljniju raspravu videti npr. OSCE-SR/CTHB (2018). Povremeni list br. 8: The Critical Role of Civil Society in Combating Trafficking in

Human Beings. 41 Jordan, Ann D. (2002), str. 29.

24

• NVO članovi NATCB i TRG moraju imati pravo na glas;

• Civilno društvo mora biti uključeno u implementaciju mera za borbu protiv trgovine ljudima u oblastima prevencije, zaštite i krivičnog gonjenja (npr. pružajući pomoć žrtvi tokom trajanja pravnog postupka kroz psihološku pomoć i bezbedno stanovanje). Oni bi trebalo da budu nacionalni mehanizama za upućivanje i da imaju važnu ulogu u identifikaciji, socijalnoj pomoći i zaštiti žrtava;

• NVO moraju biti deo nacionalnog mehanizma razmene informacija; i

• NVO bi trebalo da pribave dovoljno finansijskih sredstava kako bi mogle da obavljaju svoje aktivnosti, uključujući i u vreme krize (kao što su pandemije), jer bi njihova usluga trebalo da se smatra neophodnom.

(c) Pristup zasnovan na ljudskim pravima, usmeren na žrtve i rodno senzitivan

„Ljudska prava žrtava trgovine ljudima biće u središtu svih napora za prevenciju i suzbijanje trgovine ljudima, kao i da zaštite, pomažu i pružaju obeštećenja žrtvama.“42

Pojam „pristup zasnovan na ljudskim pravima“ znači da bi nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima (kao i pojedinačne mere) trebalo da bude normativno zasnovan na međunarodnim standardima ljudskih prava i operativno usmeren na promociju i zaštitu ljudskih prava, posebno prava žrtava.43 Ljudska prava povezana su sa pojmom ljudskog dostojanstva, oba pojma su povezana na takav način da se jedno ne može razumeti bez drugog. Dakle, perspektiva ljudskih prava koja uzima u obzir čitav niz nedeljivih, međusobno zavisnih i međusobno povezanih građanskih, kulturnih, ekonomskih, političkih i socijalnih prava svakog pojedinca treba da bude deo svake strategije, mere i politike za adresiranje trgovine ljudskim bićima.

Pojam „pravo“ izražava da bi to trebalo da bude zakonski izvršno pravo, koje podrazumeva obavezu vlade da ga poštuje, promoviše, štiti i ispunjava. To uključuje da je onima koji ne uživaju svoja prava (npr. žrtve trgovine) data mogućnost da ih zahtevaju.

Koncept zahteva da se obaveze i principi ljudskih prava „integrišu u sve aspekte rada, uključujući obezbeđivanje učešća i uključivanje ugroženih grupa; jačanje odgovornosti država za ljudska prava; i promovisanje antidiskriminacijske politike i jednakosti, uključujući rodnu ravnopravnost“. 44

Pristup zasnovan na ljudskim pravima uključuje rodno senzitivan pristup, jer se rodna diskriminacija nad ljudskim bićima prepoznaje kao kršenje osnovnih ljudskih prava, a takođe se dominantno prepoznaje u različitim oblicima trgovine ljudima.

Pristup zasnovan na ljudskim pravima nudi konceptualni i normativni okvir koji treba da usmeri dalji razvoj politika u oblasti borbe protiv trgovine ljudima. U isto vreme, on nudi okvir za praćenje i evaluaciju politika, praksi i akcija protiv trgovine ljudima radi njihovog stvarnog i potencijalnog uticaja na žrtve trgovine ljudima i druge dotične grupe.

Neophodni elementi pristupa zasnovanog na ljudskim pravima su poštovanje standarda ljudskih prava i antidiskriminatorskih principa, postavljanje standarda i odgovornosti, integracija rodne perspektive i prepoznavanje ljudi kao subjekata i nosioca prava.

Neka od ključnih ljudskih prava relevantnih za situaciju trgovine ljudima i relevantni međunarodni ugovori:45

42 OHCHR (2002), Princip 1.43 OHCHR (2010). Recommended Principles and Guidelines on Human Rights and Human Trafficking – Komentar, str. 49. 44 UNODC (2021). Toolkit For mainstreaming Human Rights and Gender Equality into criminal justice interventions to address trafficking in

persons and smuggling of migrants, str. 10.45 Takođe videti UNODC (2021), Deo I.


25

Izvod iz OHCHR (2010). Recommended Principles and Guidelines on Human Rights and Human Trafficking – Komentar.

Odgovor u borbi protiv trgovine ljudima koji se temelji na pristupu zasnovanom na ljudskim pravima ima za cilj:

• promenu uslova koji dovode do trgovine i eksploatacije ljudi u svim oblicima eksploatacije, kao što su prinudni rad ili uslovi slični ropstvu;

• izbegavanje ponovne viktimizacije;

• zaustavljanje zlostavljanja i istraživanje, krivično gonjenje i kažnjavanje počinioca; i

• obezbeđivanje adekvatnih i efikasnih lekova žrtvama trgovine ljudima.46

46 OHCHR, UNHCR, UNICEF, UNODC, UN Women i ILO (2011). Joint UN Commentary on the EU Directive – A Human Rights-Based Approach (2011), str. 27.

• Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima (UDHR), čl. 3; Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (ICCPR), čl. 6;

• Konvencija o radnicima migrantima (MWC), čl. 9; Konvencija o pravima deteta (UNCRC), čl. 6; Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD), čl. 10;

• Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR), član 2; Američka konvencija o ljudskim pravima (ACHR), čl. 4; Afrička povelja o ljudskim pravima i pravima naroda (ACHPR), čl. 4

• UDHR, čl. 3; Međunarodna konvencija o uklanjanju rasne diskriminacije (CERD), čl. 5 (b);

• ICCPR, čl. 9; MWC, čl. 16; CRPD, čl. 14; • ECHR, čl. 5; ACHR, čl. 7; ACHPR, čl. 6.

• Konvencija o ropstvu, 1926, čl. 1; Dopunska konvencija o ukidanju ropstva, 1956, čl. 1

• Konvencija o prinudnom i prinudnom radu, 1930, članovi 1, 2 i 4• UDHR, čl. 4; ICCPR, čl. 8; MWC, čl. 11; ECHR, čl. 4; ACHR, čl. 6; ACHPR, čl. 5• Konvencija o ukidanju prisilnog rada, 1957, član 1• Rimski statut, čl. 7 (c) i 7 (g).

• UDHR, čl. 13; ICCPR, čl. 12; • Konvencija o okončanju svih oblika diskriminacije žena, čl. 15 (4);

MVC, čl. 8; CERPD, čl. 18; ECHR, čl. 3; ACHR, čl. 12; ACHPR, čl. 12; Konvencija o izbeglicama, član 23.

• Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, član 12;• Konvencija o uklanjanju svih oblika diskriminacije žena, član 12; MWC, čl. 28;

UNCRC, čl. 24; CRPD, čl. 15;• Evropska socijalna povelja, čl. 11; Protokol o pravima žena u Africi, čl. 14.

26

Nekažnjavanje žrtava trgovine ljudima

Ključni element pristupa zasnovan na ljudskim pravima su principi nekažnjavanja žrtava trgovine ljudima. Iako se Protokol UN o trgovini ljudima ne bavi tim pitanjem, Princip 7 Preporučenih principa i smernica OHCHR navodi se da „žrtve trgovine ljudima neće biti pritvorene, optužene ili krivično gonjene zbog nezakonitosti njihovog ulaska ili boravka u zemljama tranzita i odredišta, niti zbog umešanosti u nezakonite aktivnosti do te mere da je umešanost direktna posledica njihove situacije kao žrtava trgovine ljudima”. Načelo nekažnjavanja izričito je obuhvaćeno Modelom UNODC zakonskim odredbama protiv trgovine ljudima (čl. 13).

Konvencija o trgovini ljudima Saveta Evrope predviđa mogućnost da se žrtvama ne izriču kazne zbog umešanosti u nezakonite aktivnosti ako ih je njihova situacija na to primorala (čl. 26).

Direktiva EU o trgovini ljudima zahteva od država da preduzmu potrebne mere kako ne bi procesuirale žrtve trgovine ljudima zbog kriminalnih radnji u koje su umešane kao direktna posledica trgovine ljudima (član 8).

Princip se takođe može naći u ASEAN konvenciji protiv trgovine ljudima, posebno ženama i decom (čl. 14 (7)) i u Modelu zakona Zajednice nezavisnih država o pružanju pomoći žrtvama trgovine (čl. 5).

→ Sveobuhvatni okviri za borbu protiv trgovine ljudima moraju uključivati zakone i mere politike kojima se sprovodi princip nekažnjavanja.

→ Države treba da razviju jasne i razumljive politike, prakse i zakone koji podržavaju efikasnu primenu principa nekažnjavanja u svim fazama krivičnopravnog sistema, kao i u nekrivičnim procesima koji žrtvu izlažu mogućim kaznama (npr. imigraciona pitanja ili prekršaji povezani sa administrativnim i javnim uređenjem).

→ Države treba da prošire načelo nekažnjavanja kako bi omogućile napuštanje ili brisanje krivičnih evidencija za pojedince koji su osuđeni za zločine počinjene kao neposredna posledica trgovine ljudima.

→ Bilo koja naznaka da je žrtva trgovine ljudima navodno pristala (bilo na planiranu eksploataciju ili na počinjenje navodnog krivičnog dela) ne sme se koristiti za uskraćivanje pristupa merama koje sprovode princip nekažnjavanja na nacionalnom nivou.

Za detaljniju diskusiju pogledati ICAT (2020). Issue Brief 8 Non-Punishment of Victims of Trafficking. Takođe videti OSCE-SR/CTHB (2013). Policy and legislative recommendations towards the effective implementation of the non-punishment provision with regard to victims of trafficking; and UNODC (2020). Model Legislative Provisions against Trafficking in Persons, čl. 13, str. 44-49.

Smernice OHCHR sačinjavaju jasnu vezu između identifikacije žrtve trgovine ljudima i njihovog naknadnog pristupa pravima:

„Neuspešno identifikovanje žrtve trgovine ljudima verovatno će rezultovati daljim uskraćivanjem prava te osobe. Stoga su države dužne da osiguraju da takva identifikacija može da se dogodi i događa se.“47

Dakle, najvažniji element osiguranja pristupa zasnovanog na ljudskim pravima je da države uvedu mere za brzu identifikaciju žrtava trgovine ljudima. To je suština i svrha Nacionalnog mehanizma za upućivanje (NMU). NMU je:

“/.../ zadružni okvir kroz koji državni akteri ispunjavaju svoje obaveze kako bi zaštitili i promovisali ljudska prava žrtava trgovine ljudima, koordinišući napore u strateškom partnerstvu sa civilnim društvom.“48

Osnovni ciljevi NMU su osiguravanje poštovanja ljudskih prava žrtava trgovine ljudima i uspostavljanje efektivnog mehanizma i alatki za upućivanje žrtava trgovine ka neophodnim uslugama.

U slučaju migranata i izbeglica koji stižu u neku zemlju, moguće je da različite grupe praktičara mogu identifikovati žrtve trgovine ljudima u različitim fazama i postupcima. Stoga je presudno osiguravanje funkcionalne identifikacije žrtve u prvim prihvatnim centrima za izbeglice i migrante.49

Pored toga, neophodno je da:

• Kapacitete relevantnih zainteresovanih strana za NMU (kao što su sudstvo, policija, socijalna pitanja, sistem migracija i azila i drugi), treba poboljšati kako bi usluge koje pružaju obezbedile poštovanje i jačanje prava žrtava trgovine ljudima;

47 OHCHR (2002), Smernica 2. 48 OSCE/ODIHR (2004), str. 15. , OSCE/ODIHR (2021) (predstoji).49 Za više praktičnih smernica o predmetu pogledajte: OSCE-SR/CTHB (2019), Uniform Guidelines for the Identification and Referral of Vic-

tims of Human Trafficking within the Migrant and Refugee Reception Framework in the OSCE Region.


27

• Zainteresovanim pojedincima treba predočiti njihova pravai u najvećoj mogućoj meri ih uključiti u bilo kakve politike ili praktične odluke koje se odnose na razvoj i implementaciju nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima;

• Države moraju poštovati međunarodne standarde ljudskih prava utvrđene potpisanim i ratifikovanim konvencijama o ljudskim pravima, kao i međunarodne standarde rada i standarde prava deteta. Stoga, zakoni, politike i prakse u borbi protiv trgovine ljudima ne smeju biti u suprotnosti sa tim odredbama;

• Mere koje preduzimaju svi akteri za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima moraju biti osmišljene tako da ne narušavaju sigurnost i dobrobit žrtava i, uopšteno, ljudska prava svih osoba od interesa;

• Treba preduzeti mere za obezbeđivanje efikasnih pravnih lekova i promovisanje prava na pomoć i naknadu štete, uključujući pristup mehanizmima žalbi za građanske, krivične i druge pravne lekove. Ovi pravni lekovi, obeštećenja i naknade treba da budu dostupni žrtvama svih oblika trgovine ljudima, a takođe i ljudima bez regularnog migracionog statusa;

• Žrtvama trgovine ljudima mora se pružiti pomoć bez obzira na njihov status u formalnom (krivičnom) postupku; Moraju biti informisani o svom statusu pred zakonom i potencijalnom pravu da preduzmu zakonske mere protiv diskriminatorne prakse, kao i o pravima na potraživanje azila u odredišnim zemljama; i .

• U svim radnjama koje se tiču dece, primarna briga biće najbolji interes deteta.

Da bi osigurale rodno senzitivan pristup, države treba da:

• Priznaju da svi - žene i muškarci, devojke i dečaci i LGBTQI+ osobe mogu postati žrtve trgovine ljudima;

• Prepoznaju sličnosti i razlike u trgovini ženama, muškarcima, devojkama, dečacima i LGBTQI+ osobama. Prepoznaju njihovu različitu posebnu ranjivost na trgovinu ljudima, različita kršenja, posledice i uticaje politike i programa;

• Priznaju da su ove razlike duboko ukorenjene u nejednakim rodnim normama i dinamici, zbog čega su žene i devojke nesrazmerno pogođene ovim kriminalom, i ukrštene su sa drugim oblicima diskriminacije, uključujući starost, klasu, etničku pripadnost, poreklo, rasu itd.;

• Osnaže žrtve da pristupe pravnim lekovima i potraživanju prava kroz sve mere koje preduzimaju svi akteri; i

• Omoguće gorenavedeni praktični efekat omogućavanjem političkih, zakonodavnih, institucionalnih i programskih inicijativa koje odgovaraju određenim problemima.

Održivi razvojni ciljevi

UN su 2015. godine usvojile Agendu 2030 za održivi razvoj - set od 17 obaveza - Ciljeva održivog razvoja - koje treba postići do 2030. Sveobuhvatni princip SDG je da države imaju kolektivni interes i odgovornost da obezbede ugroženi ljudi i populacija - uključujući migrante i izbeglice - nisu zaostali zbog ekonomskog, socijalnog i ekološkog napretka.

TLJB posebno je navedena u tri mete pod tri cilja: 5 (rodna ravnopravnost), 8 (dostojanstven rad i ekonomski rast) i 16 (mirovna pravda i jake institucije). Takođe su i drugi ciljevi relevantni za trgovinu ljudima, jer je ona duboko ukorenjena u razvojna pitanja uopšte, uključujući siromaštvo, obrazovanje, rad dece, zlostavljanje i eksploataciju, rodnu nejednakost i diskriminaciju, migracije i efekte klimatskih promena.

Ključne preporuke državama u vezi sa ciljevima održivog razvoja pri izradi njihovih odgovora protiv trgovine ljudima:

→ Prilagodite programsko planiranje projekata, strateške ciljeve i aktivnosti komunikacije tako da odražavaju obaveze preuzete u relevantnim ciljevima SDG.

→ Državni i nedržavni odgovori na trgovinu ljudima trebaju biti rodno i starosno senzitivni.

→ Izbegavajte dupliranje i objedinite resurse akcija za borbu protiv trgovine ljudima kroz usklađivanje nacionalnih, regionalnih i globalnih istraživanja i inicijativa za izgradnju kapaciteta koje se bave trgovinom ljudima.

→ Osigurati adekvatno prikupljanje podataka razvrstanih po polu i starosti, uključujući migrantsku, apatridnu i izbegličku populaciju i podržati dosledno izveštavanje o ciljevima i indikatorima SDG.

Za detaljniji uvid, pogledati ICAT (2018). Izdanje br. 5 Uloga ciljeva održivog razvoja (SDG) u borbi protiv trgovine ljudima

28

Na kraju, mere za zaštitu dece koje su bile predmet trgovanja ljudima trebalo bi da se zasnivaju na sledećim ključnim principima utvrđenim Konvencijom UN o pravima deteta (1989):

- Primarno razmotriti najbolje interese deteta (član 3.1);

- Odsustvo diskriminacije bilo koje vrste nad detetom ili njenim/njegovim roditeljem (član 2);

- Poštovanje ličnih interesa deteta (čl. 12);

- Ne mešati se u privatnost, porodicu, dom ili korespondenciju deteta (čl. 16);

- Dete ima pravo na državnu pomoć u oporavku i ponovnom pokretanju svog života (čl. 39).

(d) Održivost

„Održivi odgovor u borbi protiv trgovine ljudima je onaj koji traje i koji je u stanju da se kreativno prilagodi promenljivim uslovima. Održivost se odnosi na koherentnost praksi i u vremenu i u efikasnosti.“50

U smislu nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, održivost znači da struktura i sistem koji treba primeniti mogu da opstanu dugoročno i da se kreativno prilagode promenljivim uslovima vremena. Ne bi trebalo da postoje kritične zavisnosti, kao što je veliko strano donatorsko finansiranje, koje bi lako moglo srušiti sistem.

Održivost osigurava da nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima služi žrtvama i društvu u celini, ne samo u ograničenom kratkom vremenskom roku, već sve dok problem trgovine ljudima i dalje postoji. Zahteva da prakse budu koherentne i u pogledu vremena efikasnosti.51

Sa ekonomske tačke gledišta, osigurava da se upotreba postojećih resursa maksimizuje i da se ne izgube ulaganja u nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima. Održivi nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima, na taj način će lakše privući potrebna finansijska sredstva, kako domaća tako i strana.

„Nijedna akcija protiv trgovine ljudima, bilo krivično gonjenje, prevencija ili zaštita, ne može biti održiva i uspešna bez potpune obnove ljudskih prava žrtava trgovine ljudima.“52

Osigurana je održivost nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima:

• Kroz vladino vlasništvo;

• Kroz učešće civilnog društva;

• Kroz periodični pregled NPA, kao i redovno/paralelno praćenje i evaluaciju već implementiranih mera;

• Uključivanjem standarda ljudskih prava koji jačaju legitimitet političkih procesa;

• Ako se preduzete mere integrišu i nadograđuju na lokalne upravljačke strukture;

• Ako programi i izrade projekata adekvatno uzimaju u obzir kapacitete lokalnih administrativnih sistema;

• Ako se obezbede redovna izdvajanja iz državnog budžeta za finansiranje struktura za koordinaciju borbe protiv trgovine ljudima, kao i aktivnosti i mere uključenih aktera;

• Ako se mere za borbu protiv trgovine ljudima integrišu (npr. obuka za borbu protiv trgovine ljudine za policijske službenike treba da bude uključena u redovni kurikulum policijske obuke na akademijama); i

• Ako se primenjuje multiplikatorski pristup (npr. obuka trenera).

50 OHCHR, UNHCR, UNICEF, UNODC, UN Women i ILO (2011), str. 25.51 UNODC (2009). International Framework for Action To Implement the Trafficking in Persons Protocol, str. 9. 52 OSCE-SR/CTHB (2015). Komentar na OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings (PC.DEC/557),

2005 Addendum Addressing Special Needs of Child Victims of Trafficking for Protection and Assistance (PC.DEC/557/Rev.1) i 2013 Addendum to the OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings: One De-cade Later (PC.DEC/1107/Isprv.11), str. 12.


29

A.4 Formulisanje odgovora

A.4.1 Uvod i pozadinska analiza Uvodni deo bi u najmanju ruku trebalo da opiše ukupnu svrhu nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Trebalo bi objasniti da je potrebna sveobuhvatna, efikasna i odgovarajuća nacionalna strategija za borbu protiv trgovine ljudima kako bi se podstaklo zajedničko razumevanje i koordinisano delovanje svih zainteresovanih strana i aktera, ali i da bi se osigurala politička i finansijska (uključujući strane donatore) podrška.

Pored toga, uvod treba da istakne vodeće principe ili ih treba razraditi u posebnom potpoglavlju. Takođe bi trebalo da sadrži paragraf o posvećenosti državnih aktera uključenih u podršku implementaciji nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima.

Temeljna analiza trenutne situacije:

• Pomaže u definisanju problema i shodno tome strateških ciljeva;

• Pruža osnovne podatke za buduće procene nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Stoga bi trebalo da obuhvati sva polja za koja se formulišu strateški ciljevi, ali u najmanju ruku analizirati status kvo (uključujući dostupne statističke podatke razvrstane po rodu) za četiri gorepomenute oblasti. Takođe, posebnu pažnju treba posvetiti analizi novih trendova u pogledu oblika trgovine ljudima, uključujući profile žrtava i modus operandi; i

• Mapira glavne aktere koji su uključeni u borbu protiv trgovine ljudima i njihove uloge, kao i zainteresovane strane za planiranu buduću akciju.

Takva analiza vredna je za izradu i implementaciju dobro funkcionišuće koordinacione strukture. Između ostalog, treba razmotriti i sledeća pitanja:53

• Koordinacioni okvir: Kako su mere protiv trgovine ljudima trenutno koordinisane na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou? Koji su akteri uključeni? Da li postoji jasno shvaćena i institucionalizovana podela zadataka i mehanizmi koordinacije koji se odnose na pomoć i zaštitu žrtava, tj. standardni operativni postupci i memorandumi o razumevanju, posebno između državnih i nedržavnih aktera?

• Zakonodavni okvir: Koji zakoni relevantni za trgovinu ljudima postoje (takođe koji se odnose na prava žrtava) i koji su međunarodno ratifikovani/primenjeni? Koji zakoni relevantni za zaštitu dece postoje?

• Prevladavajući profil trgovine ljudima: Koji se oblici trgovine (transnacionalni, unutrašnji) i koje vrste eksploatacije (npr. prisilni rad, seksualna eksploatacija) javljaju u zemlji? Na koga utiču različiti oblici eksploatacije (devojčice, žene, muškarci, dečaci) i u kojoj meri?

• Podaci i istraživanje: Koja dokumentacija i podaci o trgovini ljudima su dostupni? Postoje li neki veći informativni nedostaci? Koje istraživanje relevantno za trgovinu ljudima je sprovedeno? Ko ga je sproveo? Koji su rezultati?

• Projektno okruženje: Koji su projekti i kako su realizovani u sferi trgovine ljudima? Na koje probleme su se fokusirali/usredsredili se? Postoje li rezultati praćenja ili evaluacije na ovim projektima? Ako je odgovor da, koji su njihovi nalazi?

OMOGUĆAVAJUĆI OKVIR

53 Za druga specifična pitanja koja treba razmotriti u mapiranju i identifikovanju odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, videti takođe: ICAT (2016), Deo I, Odeljak 2. Za alatke za podršku analizi stanja ljudskih prava i rodne ravnopravnosti u zemlji pogledajte UNODC (2021), Deo 2.

30

• Socioekonomski: Koji su projekti i ko ih je implementirao u sferitrgovine ljudima? Na koje probleme su se fokusirali/usredsredili se? Postoje li rezultati praćenja ili evaluacije na ovim projektima? Ako je odgovor da, koji su njihovi nalazi?

• Obrazovanje: Kakva je obrazovna situacija, posebno u pogledu žena i dece? Da li etničke grupe i devojke, žene, dečaci i muškarci imaju jednak pristup obrazovanju? Da li se devojke podstiču da steknu visokokvalitetno obrazovanje/obuku i ako jesu, kako? Koji je nivo svesti hitnih službi i zajednica o pitanjima borbe protiv trgovine ljudima (uključujući npr. socijalne radnike, lekare, edukatore) takođe u pogledu njihove sposobnosti da spreče trgovinu ljudima i unapred identifikuju slučajeve trgovine ljudima ili žrtve trgovine ljudima i reaguju u skladu s tim?

• Ranjivosti: Koje su mere protiv diskriminacije usmerene na manjine na tržištu rada? Koje su mere protiv diskriminacije usmerene na žene na tržištu rada? Koje su konkretne mere za smanjenje ekonomske ranjivosti?

• Rod: Kako se suprotstavlja rodnom nasilju, kao što je npr. nasilje u porodici, silovanje, seksualno uznemiravanje, zlostavljanje, seksualno zlostavljanje devojčica i dečaka, trgovina ljudima?

• Bezbedna i legalna migracija: Da li postoje sigurni i legalni mehanizmi migracije? Koliko dobro funkcionišu šeme redovne migracije? Šta je poznato o svesti i rizicima trgovine ljudima određenih migrantskih grupa kao što su tražioci azila / migranti bez dokumenata / radni migranti? Da li su radnici legalni migranti vezani za određenog poslodavca? Mogu li državljani trećih zemalja koji postanu srodnici državljana neke zemlje promeniti vrstu boravišne dozvole, npr. posle razvoda? Da li je bilo anketa o opštoj svesti stanovništva o mogućnostima legalne migracije? Ako je odgovor da, ko ih više zna, ženske ili muške osobe? Da li je bilo anketa o svesti stanovništva o trgovini? Ako da, kakvi su bili rezultati i ko je svesniji trgovine: devojčice, žene, dečaci i muškarci? Postoje li informativne kampanje o mogućnosti dobijanja pomoći i podrške za žrtve trgovine ljudima? Da li su povezane informacije dostupne / dostupne ciljnim grupama?

• Zaštita dece/prevencija: Da li postoje neki sistemi/kampanje? Da li se fokusiraju samo na devojčice? Da li se šalju različite poruke u vezi sa dečacima i devojčicama? Da li sistemi zaštite uključuju grupu maloletnika bez pratnje?

• Zahtev: Postoje li projekti i programi koji se bave trgovinom ljudima na strani potražnje? Ako je odgovor da, da li se ovi programi uglavnom bave muškarcima i potražnjom za seksualnim uslugama koje pružaju ženske osobe, ili se takođe bave potražnjom za prinudnim radom, kućnim radom, potčinjavanjem, prosjačenjem, seksualnim uslugama koje pružaju muške osobe itd.?

• Ponovno trgovanje ljudima: Jesu li ćrtve osnažene?

PREVENCIJA

• Socioekonomski: Koji su projekti i ko ih je implementirao u sferitrgovine ljudima? Na koje probleme su se fokusirali/usredsredili se? Postoje li rezultati praćenja ili evaluacije na ovim projektima? Ako je odgovor da, koji su njihovi nalazi?

• Obrazovanje: Kakva je obrazovna situacija, posebno u pogledu žena i dece? Da li etničke grupe i devojke, žene, dečaci i muškarci imaju jednak pristup obrazovanju? Da li se devojke podstiču da steknu visokokvalitetno obrazovanje/obuku i ako jesu, kako? Koji je nivo svesti hitnih službi i zajednica o pitanjima borbe protiv trgovine ljudima (uključujući npr. socijalne radnike, lekare, edukatore) takođe u pogledu njihove sposobnosti da spreče trgovinu ljudima i unapred identifikuju slučajeve trgovine ljudima ili žrtve trgovine ljudima i reaguju u skladu s tim?

• Ranjivosti: Koje su mere protiv diskriminacije usmerene na manjine na tržištu rada? Koje su mere protiv diskriminacije usmerene na žene na tržištu rada? Koje su konkretne mere za smanjenje ekonomske ranjivosti?

• Rod: Kako se suprotstavlja rodnom nasilju, kao što je npr. nasilje u porodici, silovanje, seksualno uznemiravanje, zlostavljanje, seksualno zlostavljanje devojčica i dečaka, trgovina ljudima?

• Bezbedna i legalna migracija: Da li postoje sigurni i legalni mehanizmi migracije? Koliko dobro funkcionišu šeme redovne migracije? Šta je poznato o svesti i rizicima trgovine ljudima određenih migrantskih grupa kao što su tražioci azila / migranti bez dokumenata / radni migranti? Da li su radnici legalni migranti vezani za određenog poslodavca? Mogu li državljani trećih zemalja koji postanu srodnici državljana neke zemlje promeniti vrstu boravišne dozvole, npr. posle razvoda? Da li je bilo anketa o opštoj svesti stanovništva o mogućnostima legalne migracije? Ako je odgovor da, ko ih više zna, ženske ili muške osobe? Da li je bilo anketa o svesti stanovništva o trgovini? Ako da, kakvi su bili rezultati i ko je svesniji trgovine: devojčice, žene, dečaci i muškarci? Postoje li informativne kampanje o mogućnosti dobijanja pomoći i podrške za žrtve trgovine ljudima? Da li su povezane informacije dostupne / dostupne ciljnim grupama?

• Zaštita dece/prevencija: Da li postoje neki sistemi/kampanje? Da li se fokusiraju samo na devojčice? Da li se šalju različite poruke u vezi sa dečacima i devojčicama? Da li sistemi zaštite uključuju grupu maloletnika bez pratnje?

• Zahtev: Postoje li projekti i programi koji se bave trgovinom ljudima na strani potražnje? Ako je odgovor da, da li se ovi programi uglavnom bave muškarcima i potražnjom za seksualnim uslugama koje pružaju ženske osobe, ili se takođe bave potražnjom za prinudnim radom, kućnim radom, potčinjavanjem, prosjačenjem, seksualnim uslugama koje pružaju muške osobe itd.?

• Ponovno trgovanje ljudima: Jesu li ćrtve osnažene?

PODRŠKA I ZAŠTITA ŽRTAVA I ŽRTAVA-SVEDOKA


31

• Da li je trgovina ljudima kriminalizovana, uključujući sve oblike eksploatacije i sve vrste žrtava? Da li je kažnjiv pokušaj izvršenja krivičnog dela trgovine ljudima?

• Da li postoji policijsko i tužilačko odeljenje specijalizovano za slučajeve trgovine ljudima? Ako da, koliki je procenat žena/muškaraca i da li pohađaju obuku o rodnim i ljudskim pravima?

• Koji je broj i vrsta istraga (npr. paralelne finansijske istrage) na nacionalnom/regionalnom nivou?• Razumevanje nekažnjivosti. Broj sudskih slučajeva/osumnjičenih/osuda za trgovinu ljudima. Broj sudskih

slučajeva/ osumnjičenih/osuđujućih presuda u vezi sa krivičnim delima, kao što je omogućavanje ilegalne imigracije. Analiza kazni u slučajevima trgovine ljudima naspram broja istraga, tj. procene efektivnosti krivičnopravnog odgovora.

• Udeo žena/muškaraca među osumnjičenima/prestupnicima.• Udeo devojčica/žena/dečaka/muškaraca među žrtvama, takođe s obzirom na različite oblike eksploatacije,

poput seksualnog iskorišćavanja/prisilnog rada. Nekažnjavanje žrtava (npr. u vezi sa bilo kojom nezakonitom aktivnošću povezanom sa situacijom eksploatacije, kao što su nelegalan ulazak, ilegalno zapošljavanje, korišćenje lažnih dokumenata).

• Kako se postupa sa žrtvama/svedocima tokom postupka? Da li se dužno poštuje različito rodno specifično iskustvo, ali i potrebe pre, tokom i nakon suđenja? Da li postoji zakonska mogućnost/obaveza da se intervjuišu žrtve sa službenicima istog pola i koji su prošli odgovarajuću obuku kako bi izbegli nanošenje dodatne štete?

• Da li je uspostavljena saradnja između organa za sprovođenje zakona, sudstva i nevladinih organizacija?• Da li je pitanje trgovine ljudima uključeno u plan za borbu protiv korupcije? Da li je oduzimanje imovine

regulisano nacionalnim zakonom?• Naknada štete žrtvama; postojanje shema/sredstava nadoknade?

ISTRAGA I KRIVIČNO GONJENJE

Strategija Crne Gore54 pruža razrađenu pozadinsku analizu kao osnovu za definisanje strateških prioriteta. Daje obiman uvod i pozadinu okolnosti iz kojih izniče trenutna strategija. Jasno se navodi da je polazna osnova za njenu izradu bila spoljna analiza uticaja primene Strategije za borbu protiv trgovine ljudima za 2012-2018. godinu, koja je detaljno predstavljena u strategiji. Takođe daje okvir međunarodnih odnosa i prioriteta zemlje, relevantnih za strategiju. Strategija nudi pregled glavnih dostignuća i izazova tokom trajanja prethodne strategije za 2012-2018.

54 Vlada Crne Gore (2019), str. 7.

32

A.4.2 Postavljanje strateških i specifičnih ciljeva, i definisanje aktivnostiPre rasprave o strateškim ciljevima i definisanja odgovarajućih aktivnosti, želeli bismo da Vam skrenemo pažnju na sledeće važne aspekte koji se tiču procesa i sadržaja.

Prvo, proces razvoja strateških dokumenata. Iako međunarodni stručnjaci mogu podržati izradu dokumenta i olakšati proces pripreme, sadržaj dokumenata, identifikacija potreba moraju doći od nacionalnih zainteresovanih strana u borbi protiv trgovine ljudima.

Preporučeni put bio bi formiranje radne grupe za razvoj strategije (i/ili nacionalnog plana akcije), imenovanje relevantnih multidisciplinarnih nacionalnih zainteresovanig strana. Svaki od integralnih elemenata strateškog odgovora zaslužuje niz svojih posvećenih radnih sastanaka. Između sastanka, relevantne zainteresovane strane bi dale svoj doprinos putem pismenih ulaznih informacija.

Grafikon ispod ilustruje raznolikost dobrih praksi u izradi strateških dokumenata u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu*, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

U kontekstima u kojima strategija ili plan akcije već postoje, biće potrebno rezervisati dovoljno vremena za pripremu dokumenta za novi ciklus kako bi se izbegla situacija u kojoj je prethodni istekao, a novi još nije razvijen/usvojen.

Drugo, sadržaj strateških ciljeva. Iako će ovaj odeljak raspravljati o uspostavljanju standardnih strateških i specifičnih ciljeva, takođe je vredno posvetiti pažnju pitanjima koja je ICAT posebno naglasio. Tačnije, ICAT preporučuje određene promene u fokusu:

- Akcija koja će se zasnivati na dokazima: Sistematsko praćenje i evaluacija programa za borbu protiv trgovine ljudima omogućiće napredne inicijative zasnovane na rezultatima. To zahteva sistematski ugrađeno praćenje i evaluaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima;

- Smanjenje ranjivosti:Više pažnje posvećeno analizi i odgovoru na osnovne socijalne i strukturne nejednakosti koje omogućavaju trgovinu ljudima;

- Mehanizmi zaštite prilagođeni potrebama žrtava: Žrtve trgovine ljudima treba da imaju pristup shemama zaštite, bezuslovno i bez diskriminacije, i da imaju pravo na međunarodnu zaštitu;

- Rešiti nekažnjivost trgovaca ljudima:ojačati saradnju tokom istrage i krivičnog gonjenja;

- Obeshrabriti potražnju;* Ovo imenovanje ne dovodi u pitanje stavove o statusu i u skladu je sa UNSC 1244 i stavom ICJ o proglašenju nezavisnosti Kosova.


33

- Poboljšati međuinstitucionalne napore: negovanje saradnje i dijaloga između država, nacionalnih mehanizama koordinacije, sprovođenja zakona, civilnog društva, žrtava trgovine ljudima, međunarodnih organizacija koje rade na terenu, medija i privatnog sektora koji bi bili preduslov za bilo koji održivi program i odgovor u borbi protiv trgovine ljudima.55

Treće, način formulisanja strateških ciljeva. Prilikom izrade nove strategije za borbu protiv trgovine ljudima treba imati na umu sledeće - operativni odgovor treba da suzi strateške ciljeve na specifične ciljeve potkrepljene jasno definisanim očekivanim rezultatima kao što je ilustrovano u nastavku.

34

Primer:

Pojačana koordinaciona uloga Nacionalnog odbora za borbu protiv trgovine ljudima i

Poboljšana transparentnost u implementaciji aktivnosti.

Do kraja 2017. godine državne institucije, nevladine i međunarodne organizacije, da aktivno i redovno učestvuju u organima nadležnim za borbu protiv trgovine ljudima.

Ciljevi treba da budu formulisani tako što će se ishod predstaviti kao nameravana promena koja će biti rezultat preduzetih akcija.

NPA bi trebalo da operacionalizuje specifične ciljeve utvrđene u nacionalnoj strategiji za borbu protiv trgovine ljudima. Za svaki specifični cilj, NPA treba da definiše aktivnosti i podaktivnosti u tematskim oblastima definisanih strategijom.


A.4.2.1 Omogućavajući okvir (a) Koordinacione strukture56

Od suštinskog je značaja identifikovati glavne odgovorne aktere iz vladinih institucija i one iz civilnog društva i međunarodnih organizacija (MO) koji su spremni da preuzmu odgovornost za sprovođenje nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Ovi akteri treba da budu aktivno uključeni u konsultativni proces koji ima za cilj da strukture za borbu protiv trgovine ljudima postanu funkcionalne i efikasne.

Istovremeno, uključivanje širokog spektra nacionalnih institucija i aktera može dovesti do dupliranja napora, neefikasne upotrebe resursa, nekoherentnih ili kontradiktornih intervencija i tako dovesti do potpuno suprotnog rezultata od očekivanog - manje efikasnog nacionalnog odgovora. Upravo je to uloga Nacionalnog koordinacionog tela za borbu protiv trgovine ljudima - da omogući razmenu informacija, osigura strateško planiranje, podelu odgovornosti i održivost rezultata.57

Protokol UN o trgovini ljudima ne obrađuje detaljno pitanje koordinacije i struktura, osim što predviđa da će države potpisnice uspostaviti politike, programe i „druge mere“ za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima i zaštitu žrtava trgovine ljudima (član 9.1), i da će uključivati saradnju sa NVO i drugim relevantnim organizacijama (član 9.3).

Globalni plan akcije UN podstiče efektivnu saradnju i koordinaciju napora na nacionalnom nivou (stav 51), kao i „saradnju i koordinaciju među vladinim institucijama, civilnim društvom i privatnim sektorom,

56 U nekim zemljama, nacionalna uloga u koordinaciji borbe protiv trgovine ljudima podeljena je između osobe na visokom političkom položaju i višeg zvaničnika u ministarstvu zaduženom za koordinaciju implementacije aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima. Pored toga, može postojati međuresorno telo koje je zaduženo za koordinaciju implementacije NPA. Ovaj organ se naziva drugačije, npr. Nacionalni komitet, Nacionalna komisija itd. 57 UNODC (2009), str.12.

Ishod 2

Očekivani rezultat(i)

Ishod 1

Do kraja 2017. godine državne institucije, nevladine i međunarodne organizacije, da aktivno i redovno učestvuju u organima nadležnim za borbu protiv trgovine ljudima.

Ciljevi treba da budu formulisani tako što će se ishod predstaviti kao nameravana promena koja će biti rezultat preduzetih akcija.

NPA bi trebalo da operacionalizuje specifične ciljeve utvrđene u nacionalnoj strategiji za borbu protiv trgovine ljudima. Za svaki specifični cilj, NPA treba da definiše aktivnosti i podaktivnosti u tematskim oblastima definisanih strategijom.


A.4.2.1 Omogućavajući okvir(a) Koordinacione strukture56

Od suštinskog je značaja identifikovati glavne odgovorne aktere iz vladinih institucija i one iz civilnog društva i međunarodnih organizacija (MO) koji su spremni da preuzmu odgovornost za sprovođenje nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Ovi akteri treba da budu aktivno uključeni u konsultativni proces koji ima za cilj da strukture za borbu protiv trgovine ljudima postanu funkcionalne i efikasne.

Istovremeno, uključivanje širokog spektra nacionalnih institucija i aktera može dovesti do dupliranja napora, neefikasne upotrebe resursa, nekoherentnih ili kontradiktornih intervencija i tako dovesti do potpuno suprotnog rezultata od očekivanog - manje efikasnog nacionalnog odgovora. Upravo je to uloga Nacionalnog koordinacionog tela za borbu protiv trgovine ljudima - da omogući razmenu informacija, osigura strateško planiranje, podelu odgovornosti i održivost rezultata.57

Protokol UN o trgovini ljudima ne obrađuje detaljno pitanje koordinacije i struktura, osim što predviđa da će države potpisnice uspostaviti politike, programe i „druge mere“ za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima i 55 Prilagođeno iz ICAT (2020b). 20th Anniversary of the Trafficking in Persons Protocol An analytical review. 56 U nekim zemljama, nacionalna uloga u koordinaciji borbe protiv trgovine ljudima podeljena je između osobe na visokom političkom

položaju i višeg zvaničnika u ministarstvu zaduženom za koordinaciju implementacije aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima. Pored toga, može postojati međuresorno telo koje je zaduženo za koordinaciju implementacije NPA. Ovaj organ se naziva drugačije, npr. Nacionalni komitet, Nacionalna komisija itd.

57 UNODC (2009), str.12.

34

zaštitu žrtava trgovine ljudima (član 9.1), i da će uključivati saradnju sa NVO i drugim relevantnim organizacijama (član 9.3).

Globalni plan akcije UN podstiče efektivnu saradnju i koordinaciju napora na nacionalnom nivou (stav 51), kao i „saradnju i koordinaciju među vladinim institucijama, civilnim društvom i privatnim sektorom, uključujući medije, kao i radnike i organizacije poslodavaca, da ojačaju politike i programe prevencije i zaštite“. (stav 53).

Alatka za tehničku pomoć koju je razvio UNODC, a čiji je cilj da pomogne državama članicama UN u efektivnoj primeni UN Protokola o TLJ jasno navodi da su u cilju unapređenja nacionalne saradnje i koordinacije države obavezne da:

„Uspostave sistem ili mehanizam multidisciplinarne saradnje i koordinacije među relevantnim zain-teresovanim stranama, poput vladinih institucija (uključujući organe za sprovođenje zakona, sudske vlasti, inspekcije rada, imigracione i azilne institucije), nevladinih organizacija, pružaoca usluga žrtva-ma, zdravstvenih ustanova, institucija za zaštitu dece, sindikata, organizacija radnika i poslodavaca i privatnog sektora.“58

Konvencija Saveta Evrope o TLJB (čl. 29.2) zahteva od zemalja potpisnica da:

„/…/ usvoje potrebne mere kako bi se obezbedila koordinacija politika i delovanja odeljenja njihovih vlada i drugih državnih institucija za borbu protiv trgovine ljudima, tamo gde je potrebno, preko us-postavljanja koordinativnog tela.“

Koordinaciona struktura treba da predviđa multidisciplinarno i međusektorsko učešće i treba da bude stvorena na vladinom nivou, uključujući:59

· Nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima (ATC) je u celini odgovoran za izradu i implementaciju sveobuhvatnog nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima (tj. nacionalna strategija za borbu protiv trgovine ljudima i NAP).60 ATC treba da ima odgovarajuće administrativno vozilo, posebnu kancelariju sa potrebnim osobljem, kako bi ATC mogao da izvrši predviđenu ulogu;61

· Nacionalno koordinaciono telo za borbu protiv trgovine ljudima za koordinaciju implementacije nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima (NATCB). Takva tela se različito nazivaju u različitim zemljama, npr. Nacionalni komitet, Nacionalna komisija, Nacionalno radno telo, itd. Ovaj organ može uključivati podgrupe odgovorne za izradu, implementaciju i redovni pregled nacionalnih strategija za borbu protiv trgovine ljudima i NPA u njihovim tematskim oblastima (npr. deca).

Koordinator za borbu protiv trgovine ljudima (ATC)

• Vlada treba da nominuje ATC koji zauzima visoku funkciju u vladi, npr. predstavnika nekog ministarstva sa potrebnom političkom i izvršnom vlašću i treba da mu pruži političku i administrativnu podršku. Projektni zadatak (ToR) za radno mesto treba jasno da definiše ciljeve i izradi mandat ATC;

• Prema ToR, ATC bi trebalo da ima glavnu ulogu u celokupnoj odgovornosti za nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima. ATC će biti odgovoran za unutrašnju koordinaciju, kao i za izradu i sprovođenje nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, uključujući sve aktivnosti povezane sa borbom protiv trgovine ljudima;

• ATC treba da koordiniše sve aktivnosti u zemlji osiguravajući lokalnu, regionalnu, kao i međunarodnu saradnju, uključujući prikupljanje podataka;

• ATC treba da ima znanja o situaciji u vezi sa trgovinom ljudima u datoj zemlji;

58 UNODC (2009), str.12.59 Takođe videti UNODC (2020), članovi 38 i 40.60 13. decembra 2000. godine, vlade Jugoistočne Evrope potpisale su u Palermu „Deklaraciju o borbi protiv trgovine ljudima“, kojom su se

obavezale da će nominovati nacionalne savete (NC) i uspostaviti zvanične strukture u cilju efikasnog suzbijanja trgovine ljudima na nacio-nalnom i regionalnom nivou.

61 Model zakonskih odredbi UNODC protiv trgovine ljudima predviđa da bi nadležni organ imenovao vladinog koordinatora NATCB, čija je primarna odgovornost da pomogne NATCB u obavljanju njegovih aktivnosti i mogu imati dodatne odgovornosti koje odredi organ za imenovanje. Koordinator i NATCB treba da se konsultuju sa nevladinim, međuvladinim, međunarodnim ili bilo kojim drugim relevantnim organizacijama, žrtvama trgovine ljudima i drugim pogođenim grupama. (UNODC (2020), član 38.3)


35

Vlada i/ili ATC bi nadalje trebalo da kreiraju ToR za ulogu, odgovornosti i funkcionisanje Kancelarije ATC, nacionalnog tela za koordinaciju u borbi protiv trgovine ljudima za koordinaciju sprovođenja NPA (NATCB) i Tematskih radnih grupa (TRG) u okviru NATCB (vidi dole). Takav ToR takođe treba da uključuje mehanizme koji osiguravaju odgovornost svih relevantnih organa angažovanih u sprovođenju aktivnosti na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou kako bi funkcionalna mreža bila garantovana, kao i sheme samokontrole.

Uspostavljanje unutrašnje službe (u okviru iste institucije ili ministarstva) i saradnja među akterima uključenim u nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima trebalo bi da budu formalizovani i učinjeni efektivnim (npr. kroz vladine sporazume, posebne smernice ili zakone).

ATC bi, u skladu sa nacionalnim zakonodavnim okvirom, trebalo da:

• Bude odgovoran za izveštavanje vladi i parlamentu;

• Dozvoli vezu sa spoljnim partnerima, intitucijama i donatorima i redovno organizovati sastanke;

• Vodi mobilizaciju i koordinaciju budžeta i resursa;

• Bude odgovoran za celokupno praćenje, pregled i evaluaciju NPA;

• Koordiniše prikupljanje, analizu i razmenu informacija i podataka;

• Predsedava NATCB i obezbeđuje redovne sastanke; i

• Osigura političku podršku svih zainteresovanih ministarstava i organa kako bi se podržale kontakt tačke NATCB.

U svim ovim aktivnostima ATC će imati posebnu kancelariju - Kancelarija ATC - koja služi kao sekretarijat ATC i pruža podršku ATC u koordinaciji svih aktivnosti protiv trgovine ljudima.

Kancelarija bi trebalo da ima posvećeno osoblje koje radi isključivo na pitanjima trgovine ljudima kako bi pružilo administrativnu i logističku podršku za rad ATC. U idealnom slučaju, ako je potrebno, takođe bi trebalo da više ljudi radi kao savetnici ATC i kao pokretačke snage za implementaciju nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima.

Vođena od strane ATC, Kancelarija bi trebalo da u najmanju ruku da:

• Se redovno konsultuje sa članovima NATCB i onima iz TRG i osigura protok komunikacije, kao i redovnu razmenu mišljenja između zainteresovanih strana (npr. putem biltena i/ili veb stranice);

• Osigura da se sve relevantne informacije šire na lokalnom i regionalnom nivou i unutar zemlje;

• Vodi bazu podataka projekata/kontakata, kao i spisak NVO, koji se redovno ažurira i stavlja na raspolaganje svim zainteresovanim stranama;

• Održava redovan kontakt sa donatorima u zemlji i, kako bi se koordinisalo finansiranje i izbeglo dupliranje i/ili preklapanje projekata, poziva na redovne sastanke sa svim donatorima; i

• Pomagaže ATC u svim pitanjima, po potrebi.

NATCB

Pod koordinacijom ATC treba uspostaviti NATCB koji uključuje sva relevantna ministarstva, međunarodne i međuvladine organizacije i NVO aktivne na polju borbe protiv trgovine ljudima, kao i druge relevantne aktere.

Takvo telo treba da bude međuresorsko, interdisciplinarno i da uključuje aktere kao što su:

• na vladinom nivou:62 Ministarstva unutrašnjih poslova, spoljnih poslova, rada, socijalne zaštite, ravnopravnosti polova/žena, javnog zdravlja, pravosuđa, finansija, mladih, obrazovanja.

• Ostali akteri:

o Državna tužilaštva; Policijske institucije; i Institut za sudsku obuku.

62 Ovaj spisak nije konačan i mora se prilagoditi vladinoj strukturi svake zemlje.

36

o Službenici i institucije za rad: Organizacije radnika i poslodavaca; Inspektori rada;

o Nacionalne statističke i istraživačke institucije; i

o Dečije službe.

• NVO/MO koje rade u polju borbe protiv trgovine ljudima (vidi dole): Socijalni partneri; i

• MO.

NATCB će sprovesti sledeće aktivnosti:

(a) Koordinacija i sprovođenje ovog zakona, uključujući razvijanje protokola i smernica, i obezbeđivanje njihove adekvatne primene, podizanjem svesti, veština i kapaciteta svih zainteresovanih strana u borbi protiv trgovine ljudima, redovnom obukom i drugim sredstvima;

(b) Izrada [u roku od [jedne godine] od donošenja ovog zakona] nacionalnog plana akcije, koji se sastoji od sveobuhvatnog niza mera za prevenciju trgovine ljudima, identifikaciju, pomoć i zaštitu žrtava, uključujući žrtve povratnike iz druge države u [ime države], krivično gonjenje trgovaca ljudima i obuku relevantnih državnih i nedržavnih agencija, kao i koordinisanje i praćenje njegove primene;

(c) Razvoj, koordinacija i praćenje implementacije nacionalnog mehanizma za upućivanje kako bi se osiguralo pravilno identifikovanje, referiranje, pomoć i zaštita žrtava trgovine ljudima, uključujući decu žrtve, i da bi se obezbedilo njihovo dobijanje odgovarajuće pomoći uz zaštitu njihovih ljudska prava;

(d) Uspostavljanje procedure za prikupljanje podataka razvrstanih po rodu i promovisanje istraživanja o obimu i prirodi svih oblika trgovine ljudima, faktorima koji unapređuju i održavaju trgovinu ljudima i najboljim praksama za prevenciju trgovine ljudima, za pomoć i zaštitu žrtava i krivično gonjenje trgovaca ljudima;

(e) Pojednostavljenje međuagencijske i multidisciplinarne saradnje između različitih vladinih institucija i vladinih i nevladinih agencija;

(f) Pojednostavljenje saradnje među zemljama porekla, tranzita i odredišta;

(g) Delovanje kao kontakt tačka za nacionalne institucije i druge državne i nedržavne aktere, kao i međunarodna tela i druge aktere koji se bave prevencijom trgovine ljudima, krivičnim gonjenjem trgovaca ljudima i pružanjem pomoći žrtvama;

(h) Osiguranje da mere protiv trgovine ljudima budu u skladu sa postojećim normama ljudskih prava i da ne podrivaju ili negativno utiču na ljudska prava pogođenih grupa; i

(i) [Praćenje fonda žrtava.]

Izvor: Član 38.2, UNODC (2020)

Predstavnici ministarstava koordinisaće se sa svojim odgovarajućim ministarstvima.

NATCB bi trebalo da bude uključen u razvoj i implementaciju nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima i NPA i njihovo redovno praćenje, evaluaciju i pregled. NATCB bi trebalo da ima jasan mandat i da bude odgovoran u skladu sa dogovorenim projektnim zadatkom.63

Tematske radne grupe (TRG)

TRG bi trebalo da budu konstituisane kao podgrupe NATCB koje rade na određenim temama, u skladu sa posebnim potrebama i izazovima neke zemlje (npr. u pogledu različitih oblika trgovine/eksploatacije, tip žrtava).

Trebalo bi da se formiraju na radnim nivoima u skladu sa tematskim postavkama (4P) nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, odnosno prevencijom, zaštitom i krivičnim gonjenjem, kako bi se uspostavili redovni kanali komunikacije i delovanja za razvoj, implementaciju i redovno preispitivanje nacionalne strategije za borbu protiv trgovine ljudima i NPA u odgovarajućim tematskim oblastima. Svaka od njih treba da osigura integraciju rodova koja se odnosi na planirane i specifične akcije i aktivnosti.

63 Za dobre prakse u vezi sa nacionalnom koordinacijom, videti npr. CoE Group of Experts on Action against Trafficking in Human Beings (2016). Zbirka dobrih praksi o primeni Konvencije Saveta Evrope o akciji protiv trgovine ljudima.


37

Svaka TRG treba da imenuje Predsedavajućeg koji će koordinisati njenim radom. Predstavnici TRG trebalo bi da:

• Imaju ovlašćenje za donošenje odluka na radnom nivou;

• Budu fleksibilne u sprovođenju projekata bez političkih ograničenja;

• Imaju dovoljno vremena i kapaciteta da se posvete svojoj funkciji u TRG;

• Deluju u ime NATCB u njihovoj odgovarajućoj oblasti;

• Imaju jasan mandat i budu odgovorne prema ToR-u; i

• TRG o deci treba da ima ovlašćenja i kapacitet da izradi zasebni NPA o trgovini decom koji će biti odobren, bilo kao zaseban dokument ili kao potpuno formirani aneks NPA.

TRG ili njihovi Predsedavajući treba da se sastaju u redovnim intervalima kako bi se obezbedila potpuna koordinacija svih mera za borbu protiv trgovine ljudima.

Trebalo bi stvoriti namensku TRG za borbu protiv trgovine decom. Ova radna grupa trebala bi da ima sposobnost da pribavi dodatna sredstva od relevantnih ministarstava nadležnih za dečju zaštitu. Što se tiče zaštite dece koja su bila predmet trgovine ljudima, od identifikacije do oporavka i integracije, intervencije treba da se vode smernicama UNICEF za zaštitu dece žrtava trgovine ljudima, koje treba da se koriste kao platforma za razvijanje politika i praksi, uzimajući u obzir lokalne okolnosti, ograničenja i resurse.64

Uloga NVO:65

• Civilno društvo mora biti uključeno u strukturu koordinacije, uzimajući u obzir presudnu ulogu koju imaju NVO, posebno u oblastima prevencije i pomoći žrtvama;

• NVO bi trebalo da bude prisutan u NATCB i trebalo bi obavezno uključiti predstavnike NVO u svaku TRG. U ovom okviru, NVO moraju biti deo procesa donošenja odluka i treba ih konsultovati kako bi pružile svoje mišljenje i stručnost; i

• Vlade bi trebalo da osiguraju učešće nevladinih organizacija u NATCB potpisivanjem formalnih sporazuma o saradnji (poput MoR), koji bi trebali jasno da utvrde konkretne odgovornosti svakog aktera, kao i podelu zadataka.66

Uloga MO:

• Zajedno sa međuvladinim organizacijama aktivnim u toj zemlji, podržati razvoj nacionalnih koordinacionih struktura pružajući glavnim akterima tehničku stručnost, obuku tamo gde je potrebno i finansijsku podršku za implementaciju NPA;

• Promovisati pristup zasnovan na ljudskim pravima/rodu i olakšati implementaciju aktivnosti protiv trgovine ljudima prema NPA, prepuštajući vodeću ulogu nacionalnim zainteresovanim stranama;

• Ućešće u NATCB kao „posmatrači“ kako bi savetovali ATC i NATCB na njihov zahtev;

• Pružiti podršku umrežavanju NVO i aktivno učešće u koordinacionoj strukturi; i

• Pružiti podršku vladinim strukturama i socijalnim partnerima kako bi se osigurala održivost inicijativa za borbu protiv trgovine ljudima.

Nacionalni mehanizam za upućivanje (NMU)67

Moraju se uspostaviti institucionalizovani, multiinstitucionalni mehanizmi koordinacije kako bi se osiguralo da sve žrtve trgovine ljudima dobiju potrebnu i odgovarajuću, rodno senzitivnu pomoć, podršku i zaštitu zasnovanu na ljudskim pravima. Imajte na umu da iako strategija i NPA mogu istražiti potrebe i identifikovati korake za uspostavljanje NMU, da bi se institucionalizovali, NMU mora biti ugrađen u nacionalni pravni okvir.

64 UNICEF (2006), Guidelines on the Protection of Child Victims of Trafficking. Za smernice o planiranju aktivnosti za sprečavanje trgovine decom vidite npr. Dottridge, M. (2007). A handbook on planning projects to prevent child trafficking. Relevantne smernice su takođe date u: OSCE-SR/CTHB (2018a). Povremeni list br. 9: Child Trafficking and Child Protection: Ensuring that Child Protection Mechanisms Protect the Rights and Meet the Needs of Child Victims of Human Trafficking (2018); UNGA (2010a). Guidelines for the Alternative Care of Children (A/RES/64/142), i UNICEF (2011). Application of the Guidelines for the Alternative Care of Children

65 Za detaljan uvid u ulogu civilnog društva, takođe pogledajte: OSCE-SR/CTHB (2018). 66 Za sveobuhvatne informacije o sporazumima o saradnji pogledajte OSCE/ODIHR (2004), OSCE/ODIHR (2021)

(predstoji).67 Za elaboraciju NMU videti OSCE/ODIHR (2004) I OSCE/ODHIR (2021) (predstoji)

38

Takvi mehanizmi treba da budu usmereni na potrebe pojedinačnih žrtava i uključuju početno otkrivanje i identifikaciju, njihovo upućivanje odgovarajućim službama i podršku, pravni boravak, podršku tokom istrage, krivično gonjenje i suđenje (ako postoji), mehanizme za žalbe i da vode ka trajnom rešenju poput povratka, (ponovne) integracije, preseljenja ili socijalne uključenosti. Takvi sistemi moraju biti institucionalizovani, ali i fleksibilni kako bi se omogućilo vođenje procesa/slučajeva prilagođenim potrebama pojedinačnih žrtava.

TRG o zaštiti treba da preuzme odgovornost za izradu NMU na operativnom nivou, kao i za praćenje, evaluaciju i redovno preispitivanje svog rada u cilju optimizacije procesa.

Godine 2018. ministarsko veće OSCE usvojilo je Odluku o jačanju napora za prevenciju i suzbijanje trgovine decom, uključujući maloletnike bez pratnje, koja prepoznaje da „saradnja između država, hitnih službi i civilnog društva može dodatno da pomogne u zaštiti dece od trgovine ljudima, uključujući i onu koja su bez pratnje“.

Odluka poziva države učesnice da „ojačaju nacionalnu, regionalnu i međunarodnu saradnju za prevenciju i borbu protiv trgovine decom, posebno u pogledu izveštavanja i razmene informacija o deci žrtvama trgovine, uključujući i decu bez pratnje, u skladu sa njihovim domaćim zakonima, uključujući i zaštitu ličnih podataka“, i „razmotriti imenovanje nacionalne kontakt tačke kojoj službenici iz drugih zemalja mogu poslati upite u vezi sa decom žrtvama trgovine, uključujući i onu koja su nestala i/ili koja planiraju povratak u zemlju porekla“.68

(b) Pravni i regulatorni okvir

Adekvatno zakonodavstvo jedan je od glavnih koraka za efektivno suzbijanje trgovine ljudima. Stoga, kreatori politika i nadležni organi treba da razmotre preduzimanje zakonodavnih reformi u cilju usklađivanja zakonodavstva sa relevantnim međunarodnim instrumentima.

Odgovarajući pravni i regulatorni okvir trebalo bi da obuhvati kriminalizaciju TLJB u svim njenim oblicima, pružanje pomoći, zaštitu, privatnost i poverljivost žrtvama trgovine ljudima, njihovu zaštitu, pravnu zaštitu i kompenzaciju. Dalje, saradnja između državnih i nedržavnih aktera takođe treba biti regulisana zakonskim okvirom.

Nacionalno zakonodavstvo treba uskladiti sa međunarodnim pravnim instrumentima. Dalje, nacionalno zakonodavstvo treba uskladiti sa međunarodnim standardima ljudskih prava. Element ljudskih prava je presudan i treba ga uzeti u obzir prilikom izrade ili tumačenja zakona o trgovini ljudima, podzakonskih akata, regulativa, procedura, kodeksa ponašanja, sporazuma, MoR itd.69

Reforma zakonodavstva protiv TLJB treba da obezbedi zaštitu osnovnih ljudskih prava pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima bez obzira na imigracioni status, i uključuje usvajanje zakona o otkrivanju ilegalnog zapošljavanja, kažnjavanje organizatora tajnog kretanja i onih koji zapošljavaju radnike u nasilnim uslovima, kao i promovisanje nacionalnih politika usmerenih na jednak tretman radnika migranata kao i domaćih radnika.

Pregled zakonodavstva i prakse u skladu sa dobro uspostavljenim međunarodnim standardima za borbu protiv trgovine ljudima, zasnovanim na zakonu o ljudskim pravima trebalo bi da aktivno uključi kreatore politika, predstavnike civilnog društva, kao i zakonodavce na nacionalnom i lokalnom nivou. Treba da se konsultuju stručnjaci iz drugih zemalja, kao i MO koje su aktivne na terenu kako bi se pružila stručnost i pravni saveti. Pored toga, kreatori politike, zakonodavci i drugi stručnjaci trebaju da budu rodno senzitivni i da razumeju rodne aspekte trgovine, tako da se rod uvede u politike, akcije i programe koji se odnose na borbu protiv trgovine ljudima.

U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za zakonski i regulatorni okvir, prilikom identifikovanja aktivnosti treba uzeti u obzir sledeće standarde:

• Zemlja treba da ratifikuje instrumente o ljudskim pravima i da ih ugradi u nacionalno pravo;

• TLJB treba da bude zasebno krivično delo sadržano u nacionalnom krivičnom zakoniku u skladu sa Protokolom UN o trgovini ljudima;

• Trebalo bi da postoje posebne zakonske odredbe o krijumčarenju i trgovini ljudima, koje se ne odražavaju samo u definiciji već i u praksi;

• Sve prakse povezane sa trgovinom ljudima, poput dužničkog ropstva, prisilnog rada i prisilne prostitucije, takođe bi trebalo da budu kriminalizovane;

• Priznavanje modela ugovora o radu i njihova primena u sudovima odredišnih zemalja, čak i za radnike sa neregularnim statusom;

68 Za konkretne preporuke za uspostavljanje takve kontakt tačke pogledajte OSCE-SR/CTHB (2020). Establishing National Focal Points to Protect Child Victims of Trafficking in Human Beings.

69 Za praktične upitnike samoprocene koji se tiču međunarodnog i nacionalnog pravnog okvira, videti UNODC (2021), odeljci 2.2. i 2.3.


39

• Kontrola i regulacija privatnih agencija za zapošljavanje, uključujući takse koje naplaćuju, poslodavce i podizvođače sa kojima sarađuju u odredišnim zemljama i njihove minimalne kvalifikacije za rad kao agencije za zapošljavanje, koje se obično mogu standardizovati putem sistema licenciranja; i

• Treba primeniti posebne odredbe o trgovini decom.70

U vezi sa koordinacijom i saradnjom:

• Struktura koordinacije u borbi protiv trgovine ljudima, uključujući imenovanje ATC i NATCB, kao i njihove zadatke, saradnju između državnih aktera i NVO u okviru NMU, treba regulisati.

• Što se tiče prevencije, trebaju se uskladiti sledeće tačke: Odredbe protiv diskriminacije i za rodnu ravnopravnost;

• Dečja prava i zaštita dece;

• Legalne i nediskriminatorne mogućnosti migracije;

• Regulatorni instrumenti o razmeni informacija i obuka; i

• Nediskriminatorne, rodno senzitivne mere granične kontrole u vezi sa trgovinom ljudima.

Što se tiče zaštite žrtava, zakonodavci treba da razmotre sledeće glavne stavke:

• Osigurati identifikaciju žrtava (putem uputstava osoblju za sprovođenje zakona i/ili tužilaca i sporazumima o saradnji sa nevladinim organizacijama);

• Mere za obezbeđivanje pristupa građanskim postupcima;

• Zaštita privatnosti žrtava;

• Rodno senzitivni programi zaštite žrtava i žrtava-svedoka;

• Neophodna pomoć žrtvi, uključujući psihološku i medicinsku pomoć, i pravo na sigurnost; pomoć treba da pružaju obučeni asistenti istog pola kao i žrtva;

• Besplatno pravno savetovanje, usluge tumačenja i kulturno posredovanje za žrtvu;

• Zakonski boravak žrtve;

• Regulative o zaštiti podataka;

• Mere za obezbeđivanje socijalne uključenosti žrtava, poput (privremene) radne dozvole, obuke za posao, pristupa obrazovnim ustanovama i programima integracije;

• Mere kojima se osigurava da se žrtve trgovine ljudima ne vrate u zemlju gde bi bile izložene riziku od zlostavljanja ili ponovne trgovine ljudima (zaštita od deportovanja); i

• Pri svemu navedenom moraju se uzeti u obzir posebne potrebe dece.

Što se tiče krivičnog gonjenja, treba se pozabaviti sledećim stavkama:

• Kriminalizacija trgovine ljudima u svim oblicima, za sve vrste eksploatacije i za sve vrste žrtava;

• Nekažnjavanje žrtava;

• Odgovarajuće sankcije za krivično delo trgovine ljudima;

• Uzajamnu pravnu pomoć;

• Kompenzacija za žrtve (pruža se direktno žrtvi);

• Postupci finansijske istrage integrisanih u procedure krivične istrage;

• Zaplena i konfiskacija novčanih prinosa;

• Odredbe o izručenju;

70 Reference relevantnih članova Haških konvencija o otmici dece itd. trebalo bi uputiti/ojačati u zemljama pot-pisnicama tih konvencija Haških konferencija.

40

• Dokazni postupci za traženje i pribavljanje dokaza o krivičnim delima trgovine ljudima iz izvora ili države odredišta;

• Posebne odredbe za tajne operacije;

• Pretpretresna ročišta; i

• Razmena podataka i informacija na međunarodnom nivou.71

(c) Upravljanje informacijama i istraživanje

Da bi se nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima optimizovao, mora se osigurati da sve relevantne informacije i podaci budu dostupni akterima uključenih u redovnoj razmeni.

Sa tim ciljem, neophodno je prevazići tri glavna izazova:

• Nedostatak zajedničkih definicija među postojećim izvorima podataka, što u mnogim zemljama dovodi do kombinacije podataka koji se odnose na trgovinu ljudima, krijumčarenje i ilegalne migracije;

• Nedostatak podataka o oblicima trgovine ljudima, osim onih koji se odnose na trgovinu ženama i decom radi seksualne eksploatacije; i

• Nedostatak pouzdanih statističkih podataka, što je preduslov za preispitivanje nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima.

Korak za prevazilaženje ovog nedostatka podataka je usklađivanje definicija na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Pored toga, novi podaci moraju se prikupljati istraživanjem i praćenjem.

Na strateškom nivou, upravljanje informacijama i prikupljanje podataka usko su povezani sa praćenjem.

Prikupljanje podataka o trgovini ljudima treba da bude povezano sa migracionim informacionim sistemima (npr. institucije, koje već redovno prikupljaju podatke o migracijama) i organima koji otkrivaju eksploatacionu praksu zapošljavanja (npr. inspekcije rada ili policija i tribunali za zapošljavanje koji održavaju ročišta o slučajevima radne eksploatacije). Takođe će imati koristi od povezivanja sa sistemima prikupljanja podataka o socijalnoj zaštiti, da bi se dobio uvid u broj osoba koje primaju pomoć kao žrtve trgovine ljudima.

Istraživanje treba da se zasniva na definicijama koje pružaju Protokol UN o trgovini ljudima i drugi relevantni međunarodni pravni instrumenti kako bi se olakšalo sistematsko merenje i evaluacija fenomena i da bi se mogli upoređivati podaci na višenacionalnom nivou. Istraživanje treba da se fokusira na sledeće:

• Elementi koji se odnose na izviđačke/obaveštajne podatke (učešće i aktivnosti kriminalnih grupa);

• Socioekonomski i rodni profili počinilaca i žrtava i njihovog porekla;

• Glavni osnovni uzroci trgovine ljudima, uzimajući u obzir rodno povezane i migracione uzroke i pokretače;

• Posledice za uključene pojedince kao i za dotične zemlje; i

• Rezultati krivičnog gonjenja trgovine ljudima, uključujući uspehe i neuspehe u zaštiti žrtava, sudske parnice, prikupljanje i prikazivanje dokaza, stope osuđujućih presuda i vrste kazni, nagrade za kompenzaciju i vrste primljenih nagrada (ako postoje) i razlozi za uspehe i neuspehe u krivičnom gonjenju.

Upravljanje informacijama i istraživanje treba da pokriju sva područja nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. U svim poljima podatke treba prikupljati odvojeno za žene, muškarce, dečake i devojčice i LGBTQI+ osobe.

Što se tiče formata, trebalo bi prikupljati i personalizovane i nepersonalizovane podatke, ali razmena ličnih podataka bi trebalo da bude predmet saglasnosti žrtve. Vežba prikupljanja podataka ne bi trebalo da nanese dalju štetu žrtvi.

Istraživanjem bi trebalo da se bave specijalizovani istraživački instituti, kao i nezavisni domaći stručnjaci, uključujući NVO. Da bi komparativno istraživanje bilo omogućeno, treba tražiti saradnju sa međunarodnim istraživačkim 71 Za iscrpnu ocenu pravnog okvira, molimo pogledajte OSCE/ODIHR (2004), str. 39-42.


41

institutima, stručnjacima i NVO i učešće u međunarodnim istraživačkim mrežama.

U skladu sa utvrđenim strateškim ciljevima za upravljanje informacijama i istraživanjem, prilikom identifikovanja aktivnosti treba uzeti u obzir sledeće standarde:

• Upravljanje i prikupljanje ličnih podataka u vezi sa žrtvama trgovine ljudima treba da bude ograničeno na apsolutno neophodni minimum. Proces prikupljanja podataka treba da obezbedi ljudska prava i rodno senzitivne standarde i spreči dalju štetu žrtvi.72

• Prikupljeni podaci o žrtvama i trgovcima ljudima treba da budu raščlanjeni po svim relevantnim parametrima (uključujući pol, starost, invalidited, etničku pripadnost, nacionalnost, imigracioni status, lokaciju, socioekonomski status i sve oblike eksploatacije), tamo gde je to dozvoljeno po nacionalnom zakonu. Takvo prikupljanje, skladištenje, deljenje ili širenje podataka mora se vršiti na legalan i etičan način „uz dužno poštovanje međunarodnih standarda o privatnosti i poverljivosti“;73

• Podatke treba da dostavljaju vladine institucije, kao i nedržavni akteri, uključujući državne zavode za statistiku, organe za sprovođenje zakona, inspekcije rada, međuvladine organizacije, NVO, istraživačke institute i MO;74

• Na međunarodnom nivou, razmena informacija treba da uključi relevantne organe kako u ciljnim zemljama, tako i u zemljama porekla žrtava trgovine ljudima. ATC i NATCB takođe treba da redovno razmenjuju informacije i iskustva;

• Širenje informacija trebalo bi vršiti putem redovnih izveštaja i veb stranice. Izveštaji i informacije nacionalnih organizacija treba da budu dostupni na njihovom maternjem jeziku i u štampanoj verziji. (Nemaju sve zemlje redovan pristup Internetu. Pored toga, vladini organi često ne govore strane jezike);

• Istraživanje treba da bude interdisciplinarno. Trebalo bi ga koordinisati na nacionalnom nivou, na primer uspostavljanjem nacionalnog istraživačkog programa za borbu protiv trgovine ljudima u bliskoj vezi sa Kancelarijom ATC. Istraživanje treba da bude usmereno na davanje praktičnih preporuka za suzbijanje trgovine ljudima i uspostavljanje odgovarajuće zaštite i pomoći žrtvama trgovine ljudima. Konačno, trebalo bi da zaštiti poverljive i lične podatke i informacije;

• Regulative (važeći nacionalni pravni okvir i dobre prakse75) koje se odnose na prenos podataka između krivičnog gonjenja i organa za sprovođenje imigracija i savetovališta. Ugovori o saradnji moraju sadržati regulative koje garantuju da tužilaštva neće prosleđivati identitet žrtve trgovine ljudima savetodavnim organima bez njenog/njegovog pristanka. Na isti način, ne sme se vršiti pritisak na savetodavne organe da otkrivaju organima krivičnog gonjenja identitet svojih klijenata ili druge informacije u vezi s njima bez ovlašćenja. Savetodavni organi treba da imaju stroge regulative koje sprečavaju deljenje ličnih podataka sa vlastima.76

72 Videti WHO (2016). Etičke i bezbednosne preporuke za interventno istraživanje nasilja nad ženamaNadovezujući se na lekcije iz publikacije SZO: Stavljanje žena na prvo mesto: etičke i bezbednosne preporuke za istraživanje porodičnog nasilja

nad ženama. 73 CEDAW (2020). General recommendation No. 38 on trafficking in women and girls in the context of global migration (CEDAW/C/GC/38),

stavovi 110, 111. Takvi standardi uključuju, na primer: Konvenciju CoE o zaštiti pojedinaca u pogledu automatske obrade ličnih poda-taka; the African Union Convention on Cyber Security and Personal Data Protection of 2014 and the ECOWAS Supplementary Act (A/SA.1/01/10) on Personal Data Protection within ECOWAS; takođe, the EU General Data Protection Regulation (GDPR) of 2018. GDPR vodi obradu podataka, skladištenje, upotrebu i razmenu podataka u državama članicama EU i drugim zemljama, institucijama i privatnim organizacijama van EU koje pružaju dobra i usluge Evropskoj uniji i obrađuju podatke stanovnika EU. GDPR propisuje šta sačinjava lične po-datke, postavlja pravila za rad s podacima, definiše uloge i odgovornosti onih koji kontrolišu i obrađuju lične podatke. Sve dok organizacija obrađuje podatke u kontekstu svojih aktivnosti, u kontekstu nekog aranžmana koji postoji u EU, ta obrada podataka je obuhvaćena GDPR. Ustanove van EU podležu GDPR-u - npr. kada obrađuju lične podatke kako bi ponudili robu i usluge stanovnicima EU. GDPR se ne primen-juje na obradu ličnih podataka iz razloga nacionalne bezbednosti i u skladu sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao ni na podatke koje obrađuju državni organi u prevenciji, detektovanju, istrazi i krivičnom gonjenju zločina. Za detaljan pregled pogledajte UNODC University Module Series. Module 10: Privacy and Data Protection. Sajber kriminal.

74 Za standarde zaštite podataka za NVO - pružaoce usluga za žrtve trgovine ljudima pogledati datACT (2015). Data Protection Challenges in Anti-Trafficking Policies A Practical Guide.

75 Ibid. 76 2018. holandski nacionalni izvestilac za trgovinu ljudima primetio je da „organizacije bez istraživačkih ovlašćenja (kao što su institucije za

brigu o mladima, nevladine organizacije i koordinatori nege) moraju da zatraže pismenu dozvolu od žrtava pre nego što mogu da prijave svoj slučaj /…/. Ove organizacije podižu uzbunu jer postaje sve teže prijaviti slučajeve /.../ zbog zakona o privatnosti.“ Član Evropskog par-lamenta Jeroen Lenaers postavio je 5. novembra 2019. parlamentarno pitanje da razjasni da li je GDPR propisana potreba za dobijanjem izričite saglasnosti od navodne žrtve trgovine ljudima pre nego što izveštaj može da se podnese. https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/E-9-2019-003625_EN.html) [posećeno 15.03.2021]. U svom odgovoru 17. februara 2020. godine, Evropska komisija je pojasnila da „u principu, obrada ličnih podataka u svrhu prijavljivanja žrtava zločina javnim vlastima, može se vršiti kada u EU ili nacionalnom zakonu postoji obaveza, ili tamo gde EU ili nacionalni zakon dozvoljavaju takvu obradu radi javnog interesa. U nekim slučajevima takva obrada

42

(d) Mobilizacija resursa i budžeta

Od vitalnog je značaja za efikasnu i održivu koordinaciju borbe protiv trgovine ljudima da postoji detaljan plan potrebnih resursa i kako da se mobilišu. Takav plan treba da sadrži detaljne odredbe o tehničkoj i finansijskoj pomoći i da ukazuje na hitnost mera za borbu protiv trgovine ljudima.

Mobilizacija resursa i budžeta pokriva sve ulazne podatke potrebne za uspešnu primenu nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Ovo uključuje:

• Finansijska sredstva,

• Ljudske resurse; i

• Imovinu, usluge i opremu.

Mobilizacija resursa mora se odvijati i na strateškom i na operativnom nivou i mora imati za cilj osiguranje raspodele resursa iz redovnog budžeta različitih vladinih institucija, što omogućava sprovođenje NPA. Pored toga, trebalo bi da cilja na spoljne donatore, a moglo bi da uključi i javno-privatno partnerstvo.

ATC treba da koordiniše ukupnu mobilizaciju resursa i budžeta uz podršku NATCB. U skladu sa specifičnostima nacionalnog pravnog okvira koji se primenjuje na fiskalno planiranje, svi organi za implementaciju treba da informišu ATC o svojim finansijskim potrebama za implementaciju aktivnosti predviđenih putem NPA.

Pri identifikovanju aktivnosti treba uzeti u obzir sledeće:

• Projektovanje detaljanog nacrta budžeta za svaku planiranu aktivnost. Za svaku radnju navedenu u NPA treba izraditi detaljan budžet koji opisuje sve potrebne resurse, uključujući preraspredeljeni budžet i doprinose u naturi.

• Nacrt nacionalnog plana resursa za borbu protiv trgovine ljudima. Na osnovu ovih budžeta, ATC kancelarija treba da izradi nacionalni plan resursa u kojem će biti naznačeni ukupni resursi potrebni za svaku oblast (prateći okvir, prevencija, zaštita i krivično gonjenje). Takođe bi trebalo da sadrži spisak sredstava koja su već dodelili strani i domaći donatori, kao i naznaku prioritetnih finansijskih potreba u skladu sa nacionalnom strategijom za borbu protiv trgovine ljudima i NPA.

• Davanje prioriteta osiguravanju državnog finansiranja. Treba da radite sa odgovarajućim vladinim strukturama kako biste osigurali državno/lokalno finansiranje. Ovo može zahtevati dalje podizanje svesti i napore ka senzibilizaciji sa Ministarstvom finansija, lokalnim upravama, opštinama i drugim relevantnim državnim zainteresovanim stranama kako bi se obezbedilo neophodno finansiranje za primenu NPA.

• Kontaktiranje potencijalnih donatora. Nacionalni sekretarijat bi trebalo da koristi nacionalni plan resursa za borbu protiv trgovine ljudima (ili njegove delove) zajedno sa konturama projekata za informisanje potencijalnih donatora i sponzora.

• Informacije za organe za implementaciju o mogućnostima finansiranja. Organe za implementaciju treba redovno informisati o mogućnostima finansiranja, npr. putem e-pošte ili biltena.

Gorenavedene aktivnosti treba rasporediti kako sledi:

• ATC uz podršku NATCB treba da snosi ukupnu odgovornost za mobilizaciju resursa i budžeta i treba:

o sprovesti pregled nacionalnog plana resursa za borbu protiv trgovine ljudima;

o sarađivati sa Ministarstvom finansija, lokalnim upravama, opštinama i drugim relevantnim državnim zainteresovanim stranama kako bi se obezbedilo neophodno finansiranje;

o povezati se sa stranim donatorima i institucijama; organizovati donatorske sastanke u redovnim intervalima; i

o obavestiti organe za implementaciju o mogućnostima finansiranja (putem nacionalnog sekretarijata).

može biti opravdana i kada je to neophodno radi zaštite vitalnih interesa pojedinaca, posebno kada je ugroženo njihovo zdravlje ili život. Pored toga, ako se obrada odnosi na posebne kategorije podataka, poput podataka koji se odnose na zdravlje ili nečiji seksualni život ili seksualnu orijentaciju, potrebno je dodatno obrazloženje prema članu 9 (2) GDPR. Ova opravdanja uključuju izričitu saglasnost osobe ili zakonski zahtev prema EU ili nacionalnom zakonu koji ispunjava cilj od suštinskog javnog interesa. Trebalo bi proceniti da li bi izveštavanje nadležnim organima zahtevalo davanje osetljivih ličnih podataka ili bi izveštavanje na osnovu anonimnih i/ili objedinjenih podataka bilo dovoljno“. (Dostupno na: https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/E-9-2019-003625-ASW_EN.html) [posećeno 15.03.2021]


43

• Kancelarija ATC treba da podrži ATC tako što će:

o izraditi nacionalni plan resursa za borbu protiv trgovine ljudima;

o povezati se sa donatorima i sponzorima u zemlji;

o sastaviti spisak potencijalnih donatora i mogućnosti finansiranja;

o biti odgovoran za praćenje budžeta NPA u koordinaciji sa organima zaduženim za implementaciju pojedinačnih aktivnosti NPA;

o koordiniisati aktivnosti finansiranja domaćih i stranih donatora; i

o informisati organe za implementaciju o mogućnostima finansiranja; i naznačiti koliko resursa treba da ide korisnicima.

• Organi za implementaciju treba da:

o projektuju detaljne budžete za svaku aktivnost pojedinačno;

o obaveste Kancelariju ATC o njihovim zahtevima za finansiranje; i

o tragati za donatorima i/ili sponzorima za njihove aktivnosti.

(e) Pregled, praćenje i evaluacija

Iako se o pregledu, praćenju, evaluaciji i učenju detaljno govori u poglavlju B ovog Vodiča, ovime bismo razjasnili značaj nekih od ovih elemenata u definisanju odgovora države u borbi protiv trgovine ljudima.

Da bi se utvrdio uspeh nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, nije dovoljno proceniti samo elemente operativnog nivoa ispitivanjem aktivnosti borbe protiv trgovine ljudima ili se koncentrisati na strateški nivo utvrđivanjem postizanja strateških ciljeva. Treba sagledati sve elemente, aktivnosti, očekivane ishode, specifične i strateške ciljeve.

Svrha praćenja, evaluacije i pregleda je da se proveri da li program zaista funkcioniše, da li aktivnosti zaista vode do očekivanih rezultata i da li ti ishodi zaista doprinose postizanju specifičnih i strateških ciljeva. Na osnovu rezultata mogu se poboljšati aktivnosti na operativnom nivou ili preformulisati ciljevi na strateškom nivou.

Pregled nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima znači utvrđivanje stepena njegovog uspeha, u redovnim intervalima. Dakle, pregled se fokusira na postizanje predviđenih ciljeva, kako na strateškom, tako i na operativnom nivou. Ako je potrebno, moraju se izvršiti prilagođavanja koja odražavaju nove zahteve ili promenljive situacije.

Da bi mogli da vrše pregled, praćenje i evaluaciju na sistematski način, treba razviti „Okvir za pregled, praćenje i evaluaciju“. Ovaj dokument treba da definiše raspored aktivnosti, uloge i odgovornosti različitih uključenih aktera. Ovaj plan treba da razviju i usaglase zainteresovane strane odgovorne za implementaciju (npr. NATCB). Na osnovu Okvira, detaljni modaliteti za pregled, praćenje i evaluaciju treba da budu razrađeni i regulisani u „Projektnom zadatku za pregled, praćenje i evaluaciju.“

Sam pregled treba da se sprovede interno od strane posebnog odbora/radne grupe za pregled NPA u okviru postojećih struktura, ili eksterno od strane pojedinca ili pojedine institucije, kao što su, na primer:

• istraživački institut;

• nacionalni izvestilac ili sličan organ; ili

• strani ekspert (ova osoba/institucija odgovorna je za konačnu izradu pregleda u skladu sa „Planom pregleda, praćenja i evaluacije“. Osoba/institucija koja vrši pregled ne mora uvek biti ista, ali može se promeniti tokom godina.

44

Pregled bi trebao biti zasnovan na ToR za pregled. Za sprovođenje revizije neophodni su sledeći preduslovi:

• Definicija indikatora za merenje strateških i specifičnih ciljeva; i

• Da bi se utvrdila baza za „kakav je bio status kvo“.

Osnovna pitanja na koja će pregled odgovoriti su:

• Da li su već utvrđeni strateški ciljevi i dalje relevantni i važeći?

• Koji su ciljevi postignuti i u kojoj meri?

• Koji su specifični ciljevi postignuti i u kojoj meri?

• Koji su faktori doprineli ili omeli postizanje strateških i specifičnih ciljeva?

• Koje se preporuke mogu zasnivati na ovim nalazima?

Pregled se mora odvijati u redovnim intervalima. Da bi mogli adekvatno da reaguju na nove razvoje trgovine ljudima, pregled NPA trebalo bi da se održava najmanje svake druge godine.

Trebalo bi da postoji organ koji će osigurati da se sve relevantne zainteresovane strane saglase oko konačnih rezultata pregleda, kao i preporuka koje iz njega proizlaze. Tim ciljem, NATCB bi trebalo da diskutuje o rezultatima i preporukama i da ih podrži.

Praćenje je kontinuirano prikupljanje i analiza podataka. Cilj mu je prvenstveno pružanje indikacija napretka ili nedostatka i na taj način pruža osnovu za evaluaciju i pregled. Podatke o praćenju treba redovno prikupljati od svih aktera uključenih u implementaciju aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima. Pored toga, podaci o praćenju treba da se prikupljaju prema unapred definisanom uzorku za praćenje i treba da se čuvaju i budu pristupačni na centralnom mestu.

U kontekstu nacionalnog praćenja odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, praćenje bi trebalo da se odvija i na strateškom i na operativnom nivou. Na strateškom nivou treba da ga sprovodi centralna nacionalna institucija, koja mora biti nezavisna i ne bi trebalo da ima izvršni, operativni ili koordinacioni zadatak, npr. nacionalni izvestilac.

Podatke treba da pružaju vladini organi, kao i nedržavni akteri, uključujući nacionalne zavode za statistiku, organe za sprovođenje zakona, međuvladine organizacije, NVO, istraživačke institute i MO.

Na operativnom nivou, praćenje je u nadležnosti organa za implementaciju.

Monitoring bi se trebao zasnivati na ToR za praćenje. ToR treba da sadrži informacije o rasporedima aktivnosti i podacima koji bi trebali biti prikupljeni na strateškom i operativnom nivou. Pored toga, trebalo bi da definiše uloge i odgovornosti svih aktera odgovornih za pružanje i prikupljanje podataka.

Jednom kada se definiše ToR za praćenje, moraju se dati smernice svim organima koji bi trebali da prikupljaju informacije.

Na strateškom ili političkom nivou treba prikupiti sledeće podatke:

• Statistički podaci o kontekstu zemlje, npr. podaci o ekonomskom, političkom, sociološkom razvoju na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou; Anonimni i nelični podaci u oblastima prevencije, zaštite i krivičnog gonjenja; i

• Opšti podaci o tekućim projektima, uključujući oblasti implementacije, resursa i broja korisnika.

Praćenje na ovom nivou treba se odvijati kontinuirano. Rezultati treba da budu predstavljeni u redovno objavljivanim izveštajima.

Na operativnom nivou, podaci o praćenju trebaju se sakupljati i analizirati za svaki sprovedeni projekat ili meru, uključujući informacije o:

• Organu implementacije;

• Ulazni podaci (kadrovi i uložena finansijska sredstva);

• Aktivnosti;


45

• Planirani i postignuti rezultati;

• Vremenski okvir; i

• Indikatori.

Monitoring na operativnom nivou treba vršiti periodično.

Evaluacija je sistematsko prikupljanje i analiza unapred definisanih informacija radi davanja mišljenja, poboljšanja efektivnosti programa i/ili sticanja znanja za donošenje odluka o budućim programima. Evaluacija ima za cilj poboljšanje implementacije (strateških mera, projekata) i procenu postizanja operativnih ciljeva.

Ako su sredstva na raspolaganju, evaluaciju treba da sprovodi spoljni evaluator kako bi se stekla vanjska perspektiva. Kada su finansijski resursi ograničeni, evaluacija može imati oblik interne procene koju sprovodi organ za implementaciju. Ovo zahteva adekvatnu obuku onih koji bi trebalo da sprovode evaluaciju.

Evaluacija bi trebala biti zasnovana na ToR za evaluaciju.

ToR za evaluaciju treba da sadrži najmanje analizu:

• Očekivanih ishoda - određuje da li su isporučeni očekivani ishodi;

• Statusa ishoda - određuje da li je specifični cilj postignut i ako nije, da li je postignut napredak u njegovom postizanju; i

• Faktori koji utiču na postizanje specifičnih ciljeva.

ToR za evaluaciju treba da precizira u koje vreme i ko treba da sprovede evaluaciju.

A.4.2.2 Prevencija Prevencija je primarni i ključni element svakog nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Prema Protokolu UN o trgovini ljudima, države potpisnice imaju obavezu da preduzmu preventivne mere za sprečavanje i borbu protiv trgovine ljudima (član 9.1).77

Preventivne mere treba da budu multidisciplinarne, zasnovane na integrisanom i koordiniranom pristupu za adresiranje svih osnovnih uzroka trgovine ljudima u skladu sa ljudskim pravima i rodno transformativnim pristupom u kratkoročnoj i dugoročnoj perspektivi. Mere prevencije treba da se bave rizičnim grupama:

• u zemlji porekla promovisanjem održivog razvoja sa posebnim osvrtom na žene i devojčice, manjine i decu (žene, muškarci i LGBTQI+); i

• u zemlji tranzita i odredišta sa posebnim akcentom na potražnju.

Mere prevencije treba da se bave krivičnim delima u zemljama porekla, tranzita i odredišta, identifikovanjem, regulisanjem i praćenjem rizičnih sektora.

Preventivne mere treba da se zasnuju kako na strategijama osnaživanja koje traže razvoj programa koji nude mogućnosti za život, tako i na represivnim strategijama čiji je cilj suzbijanje fenomena trgovine ljudima, kako u potražnji, tako i u ponudi.

(a) Podizanje svesti i obrazovanje

(i) Strateški nivo

Sveobuhvatne aktivnosti podizanja svesti i edukacije treba da obezbede kampanje rađene po meri, sadrže jasne informacije o zločinu trgovine ljudima, promovišu rodno senzitivni i višejezični pristup zasnovan na ljudskim pravima i promovišu samoosnaživanje rizičnih grupa.

77 Pogledati UNODC (2020), Odeljak V.

46

Mere za podizanje svesti treba da se fokusiraju na:

• Pripremu i korišćenje anketa za identifikovanje rizičnih grupa;

• Sprečavanje trgovine ljudima putem informativnih kampanja usmerenih na identifikovane rizične grupe kao i na potencijalne eksploatatore žrtava trgovine;

• Rodnu senzitivnost u procesu trgovine ljudima i svim oblicima eksploatacije (na primer, fokusiranje na borbu protiv trgovine radi seksualne eksploatacije, prisilnog rada itd.);

• Elemente o tome kako identifikovati slučajeve trgovine ljudima;

• Spremnost institucija, organizacija, grupa i pojedinaca za borbu protiv trgovine ljudima i za korektno postupanje sa žrtvama trgovine ljudima.

Gore navedene mere treba da ciljaju:

• Rizične grupe, uključujući posebno ranjive pojedince koji žele legalno i/ili ilegalno da emigriraju u druge zemlje (npr. u institucionalnoj brizi, manjine, ruralno i slabo obrazovano stanovništvo, neregularni i regularni migranti, invalidi i intelektualno onesposobljeni, nezaposleni, izbeglice, tražioci azila, i seksualni radnici). Fokus na rizične grupe ne bi trebalo da rezultira stigmatizacijom i diskriminacijom na osnovu određenih atributa, kao što su rod, nivo siromaštva ili pripadnost manjinske zajednice;

• Decu, posebno maloletnike bez pratnje, decu sa ulice;

• Kreatore politika i zakonodavna tela;

• Stanovništvo u širem smislu, poput studenata, sindikata, klijente iz privatnog sektora i potencijalne eksploatatore; i

• Aktere koji se bave potencijalnim žrtvama kao što su policija, sudije, tužioci, advokati, novinari, socijalni radnici, lekari, nastavnici, psiholozi, imigracioni službenici, inspektori rada, granična policija i konzularna služba.

Albanija je jedna od zemalja koja uzima u obzir iskustva žrtava trgovine ljudima u izradi svojih strateških prioriteta u borbi protiv trgovine ljudima. Albanija je 2019. godine uspostavila savetodavni odbor preživelih trgovine ljudima. Tri člana odbora koji su preživeli trgovinu ljudima, blisko sarađuju sa kancelarijom ATC i imaju savetodavnu ulogu u izradi akcije za borbu protiv trgovine ljudima, bitnu za identifikaciju i zaštitu žrtava trgovine ljudima.

(ii) Operativni nivo

U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za podizanje svesti i obrazovanje, prilikom identifikovanja aktivnosti treba razmotriti sledeće primere mogućih područja intervencije.

Aktivnosti vezane za migracione procese:

• Promovisati sigurnu i legalnu migraciju i pružiti informacije na više jezika o pravima migranata i o mogućnostima dobijanja podrške i pomoći u zemlji odredišta; i

• Informativne kampanje o sigurnim mogućnostima zapošljavanja u inostranstvu i o relevantnim zakonima i politikama u zemljama odredišta, kao i o mogućnostima legalne migracije.

Pitanja koja treba uzeti u obzir prilikom planiranja mera:- Kakvo ponašanje pokušava intervencija da promeni ili ojača kod ciljne grupe? Kakvu akciju želite da preduzmu?- Kakvu akciju želite da preduzmu?- Kako će ova promenjena ponašanja ili akcija doprineti smanjenju TLJB (npr. smanjenjem broja novih žrtava, identifikovanjem postojećih žrtava, povećanjem izveštavanja o slučajevima trgovine ljudima)?- Koji su dokazi dostupni kako bi nagovestili da će ove akcije dati željene ishode?- Koji je postojeći nivo svesti među ciljnim grupama?- Koje barijere postoje da bi ciljne grupa/e usvojila/e željena ponašanja ili akcije?- Kojim izvorima informacija ciljna grupa najviše veruje? - Da li treba podeliti ciljnu grupu i ako da, kako? Na primer, da li su odvojene poruke ili izvori informacija potrebni za decu i omladinu, muškarce i žene, etničke manjine, različite jezičke grupe, one sa različitim nivoom obrazovanja ili pismenosti?Izvor: ICAT (2016).


47

Aktivnosti vezane za medije:

• Medijske kampanje na više jezika za podizanje svesti šire javnosti (elektronski i štampani mediji, društvene mreže), koje bi trebalo da se uzdrže od bilo kakve stigmatizacije i diskriminacije; i

• Konkretne informacije za medijske profesionalce kako bi senzibilizirali svoj pristup pitanju trgovine ljudima, fokusirajući se na zaštitu i poštovanje privatnosti žrtava trgovine ljudima.

Aktivnosti u vezi sa opštim podizanjem svesti:

• Izrada materijala za podizanje svesti na više jezika, posebno namenjenih rizičnim grupama (flajeri, brošure, posteri itd.);

• Informativne kampanje na više jezika o različitim oblicima eksploatacije sa akcentom na one nevidljive (npr. kućni poslovi). Svest šire javnosti biće prvi korak u identifikovanju slučajeva trgovine ljudima;

• Informativne kampanje na više jezika o pravima žrtava trgovine ljudima i mogućnostima dobijanja pomoći i podrške u državi;

• Uspostavljanje besplatne nacionalne dežurne telefonske linije u zemljama odredišta i zemljama porekla;

• Konkretne kampanje na više jezika koje se bave potražnjom, posebno u pogledu seksualne i radne eksploatacije;

• Konkretne kampanje na više jezika usmerene na industrije i turistički sektor sa visokom stopom prisilnog iskorištavanja radne snage (npr. restorani, proizvođači, poljoprivreda, kućni poslovi, itd.) i ciljane kampanje usmerene na izolirane zajednice u partnerstvu sa grupama lokalnih zajednica;

• Kampanje za informisanje i podizanje svesti za diplomate i osoblje MO;

• Kampanje za informisanje i podizanje svesti fokusirane na nasilje nad decom i ženama.

Aktivnosti u vezi sa obrazovanjem:

• Svi kurikulumi obuke za škole i univerzitete treba da budu prilagođeni ciljnoj grupi, multidisciplinarni i rodno senzitivni u skladu sa međunarodnim standardima i najboljim praksama ljudskih prava. Takve obuke treba uključiti u redovne programe i uključiti ih u redovne školske i univerzitetske kurikulume.

• Konkretne kampanje usmerene ka mladima, deci i studentima kao bitnom delu njihovog obrazovanja.

Uključiti:

→ Vladine organizacije (npr. ministarstva obrazovanja, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, zdravstva, jednakih mogućnosti, rodne ravnopravnosti, dobrobiti i rada), NVO (npr. građanski pokreti i NVO koje vode žrtve trgovine ljudima), škole i univerziteti, institucije za stručno osposobljavanje, mediji (TV, radio i štampa), žrtve trgovine ljudima, verska tela, političare, političke stranke, socijalne partnere, kreatore politike, terenske i ulične radnike, MO i druge.

(b) Smanjenje ranjivosti78

(i) Strateški nivo

Treba preduzeti mere za smanjenje ranjivosti na trgovinu ljudima i ponovnu trgovine ljudima i povećati životne mogućnosti rizičnih grupa i pojedinaca. Oni treba da odgovore potrebama ciljnih grupa i pažljivo razmotre uticaj faktora potiskivanja i privlačenja.

Strategije za efikasnu prevenciju trgovine ljudima uključuju akcije koje se bave osnovnim uzrocima i odabranim problemima kao što su:79

• Socioekonomski faktori. Siromaštvo, uključujući fenomen feminizacije siromaštva, nezaposlenosti i ekonomske zavisnosti, glavni su uzroci pojave trgovine ljudima. Rastuće siromaštvo stanovništva povećava potrebu za pronalaženjem alternativnih načina izlaska iz nepovoljne ekonomske situacije i predstavlja pokretački faktor trgovine. Stoga bi posebni programi trebalo da adresiraju ove pokretačke

78 Pogledati UNODC University Module Series. Modul 7: Prevencija trgovine ljudima Effective Prevention Strategies. 79 Više diskusije o osnovnim uzrocima, videti CEDAV (2020), Odeljak IV.

48

faktore, kao i faktor privlačenja potražnje80, kao osnovne uzroke trgovine ljudima.81 Znanje zasnovano na potražnji trebalo bi proširiti ciljanim istraživanjima kako bi se izradile i primenile efektivne kontra strategije.

• Diskriminatorske prakse. Treba preduzeti posebne mere usmerene na jednak tretman žena, muškaraca, manjina, dece i stranih migranata kako bi se podstakla senzibilizacija i jednako poštovanje ljudskih prava u celini. Pored toga, trebalo bi razviti programe koji će ponuditi mogućnosti za život, kao i osnovno obrazovanje o antidiskriminatornom zakonodavstvu i senzibilizaciju svih oblika diskriminacije, marginalizacije i socijalne isključenosti. Takođe bi trebalo preduzeti mere za promociju jednakog tretmana radnika migranata i domaćih radnika.

• Rodna ravnopravnost. Posebne mere koje uključuju socijalnu i ekonomsku uključenost žena i devojčica, uključujući jačanje njihovog pravnog položaja i stvaranje novih radnih mesta i mogućnosti obrazovanja za njih, kao i programe za smanjenje nasilja nad ženama i devojčicama, uključujući štetne prakse, kao što su dečji brakovi. Mere protiv trgovine ljudima treba integrisati u nacionalne strategije o rodnoj ravnopravnosti.

• Sigurna migracija. Restriktivni migracioni režimi veoma često predstavljaju osnovni uzrok trgovine ljudima; stoga bi države trebalo da povećaju mogućnosti za legalne i neeksploatatorske migracije radnika, kao i da pojačaju saradnju na polju upravljanja međunarodnim migracijama kako bi se identifikovala sredstva za smanjenje prakse emigracije, s jedne, i ilegalnih metoda ulaska s druge strane. Sheme radne migracije između zemalja porekla i odredišta treba implementirati i pratiti kroz prizmu eksploatacije migranata koji legalni posao traže kroz migracione sheme. Bilateralni sporazumi o vraćanju neregularnih migranata u zemlje porekla ne bi trebalo da dozvole deportaciju lica bez zaštitnih mera, radi identifikovanja žrtava trgovine ljudima i drugih oblika kršenja ljudskih prava.

• Zajednice pogođene krizom. U kriznim kontekstima i konfliktnim okruženjima, trgovci ljudima iskorišćavaju rasprostranjenu ljudsku, materijalnu, socijalnu i ekonomsku nevolju izazvanu vanrednim situacijama. Faktori koji čine ljude ranjivijim na trgovinu ljudima uključuju ograničenu sposobnost i mogućnosti da se obezbede osnovne potrebe, da se bezbedno i redovno traži domaća ili međunarodna zaštita, nefunkcionalne mreže socijalne zaštite i drugih sistema, itd., koji su pojačani od strane neadekvatnog pravnog okvira, slabi kapaciteti za sprovođenje zakona, poremećena kontrola granica i nepoštovanje ljudskih prava.82

• Uloga medija. Jezik, prikazivanje i kontekst medijskog izveštavanja o trgovini ljudima mogu naneti štetu. Mogu podstaći mržnju i dalje održavati stereotipe, stvoriti ignorantnost i nerazumevanje, skrećući pažnju sa korena problema i ometajući preko potrebnu javnu raspravu. Ne samo da bi mediji trebalo da budu aktivno uključeni u odgovor države u borbi protiv trgovine ljudima, nego bi oni bi takođe trebalo da imaju koristi od inicijativa za podizanje svesti i izgradnju kapaciteta izrađenih posebno za njih. 83

• Korišćenje digitalne tehnologije. Trgovci ljudima se oslanjaju na tehnologiju koja omogućava sakrivanje identiteta i više anonimnosti na internetu; olakšava vrbovanje, eksploataciju i transakcije i proširuje načine za kontrolu žrtve. 84 Rast trgovine tokom pandemije COVID-19 dodatno je naglasio važnost rešavanja ovog problema.85

• Lanci snabdevanja. Današnja globalizovana ekonomija koristi sirovine i radnu snagu iz celog sveta. Rizik da neke od ovih usluga ili materijala, pružaju ili proizvode žrtve trgovine ljudima, jasan je i prisutan. Borba protiv trgovine ljudima i eksploatacije radne snage u lancima snabdevanja zahteva akciju i saradnju između vlada, MO, privatnog sektora, građanskih organizacija i sindikata, uključujući razmenu dobrih praksi, alatki i informacija o pojedincima i poslovnim preduzećima, koji su povezani sa trgovinom ljudima i eksploatacijom radne snage. Vlade sa svojim portfeljem javnih nabavki u milijardama dolara,

80 Za više uvida u faktore koji pokreću trgovinu ljudima na strani potražnje i rasprave o politikama koje utiču na potražnju, pogledajte publikacije i izdanja projekta Project Addressing Demand in Anti-Trafficking Efforts and Policies - DemandAT. Dostupno na: https://www.demandat.eu/publicationsnew

81 Takođe ogledati UNODC University Module Series. Modul 7: Prevencija trgovine ljudima Root Causes; Supply side strategies: concerns and shortcomings; Demand side strategies: discouraging or prosecuting demand.

82 Za detaljniji uvid u reakcije vlasti na trgovinu ljudima u kriznim situacijama, pogledajte: Global Protection Cluster (GPC) (2020). An Intro-ductory Guide to Anti-Trafficking Action in Internal Displacement Contexts.

83 Videti, na primer, ICMPD (2017), Media and Trafficking in Human Beings Guidelines. Takođe pogledajte University Module Series on Traf-ficking in Persons / Smuggling of Migrants, Modul 7: Prevention. Uloga medija.

84 Za detaljniju razradu videti UNODC University Module Series on Trafficking in Persons / Smuggling of Migrants, Module 14: Technology facilitating trafficking in persons. Takođe videti ICAT (2019). Issue Brief No. 7. Human Trafficking and Technology: Trends, Challenges and Opportunities.

85 CEDAW (2020), stav 37. Takođe videti Global Initiative Against Transnational Organized Crime (2020). Policy Brief: Aggravating Circum-stances. How coronavirus impacts human trafficking.


49

trebale bi da razmotre uticaj ljudskih prava na njihove odluke o nabavkama.86 Službenici za javne nabavke treba da budu deo nacionalnih koordinacionih mehanizama za borbu protiv trgovine ljudima i podržani u tome da bolje razumeju trgovinu ljudima. Poslovna preduzeća bi se na sličan način trebala obavezati na borbu protiv trgovine ljudima i eksploatacije radne snage u svojim lancima snabdevanja, na primer, uključujući politike i kodekse ponašanja, sprovođenje dužne pažnje o ljudskim pravima u svojim lancima snabdevanja i omogućavanje pristupa pravnim lekovima u slučaju kršenja ljudskih radničkih prava.87


U skladu sa utvrđenim strateškim ciljevima za smanjenje ranjivosti, prilikom identifikovanja aktivnosti treba uzeti u obzir sledeće primere mogućih područja za intervenciju:

• Razvoj i jačanje ekonomskog osnaživanja, druge šanse za obrazovanje i programe za zapošljavanje, osiguravanjem adekvatnog pristupa tržištu rada i pružanjem stručnog obrazovanja (posebno ženama);

• Stvaranje jedinstvenog informacionog sistema o tržištu rada;

• Poboljšanje pristupa dece mogućnostima za obrazovanje, povećanje nivoa pohađanja škole (posebno za devojčice), kao i pružanje programa nege dece i socijalne zaštite;

• Obezbeđivanje odgovarajuće pravne dokumentacije za rođenje, državljanstvo i brak;

• Razvoj programa za okončanje nasilja nad ženama u svim oblastima društvenog i porodičnog života;

• Osiguravanje nediskriminacije kroz odgovarajuću primenu zakona, politika i upotrebu modela ugovora o radu;

• Korišćenje adekvatnih planova za smanjenje siromaštva (preko UNDP i Svetske banke) i nacionalnih planova akcije za rodnu ravnopravnost, dečja prava, itd.;

• Povećavanje mogućnosti za legalnu, unosnu i neeksploatativnu migraciju radne snage, kao i dalje napore za smanjenje emigracije iz određenih geografskih područja unutar izvornih zemalja, povećavanjem investicija u projekte koji će stvoriti radna mesta;

• Poboljšanje saradnje u upravljanju migracijama između zemalja porekla i odredišta, i negovanje bilateralne i multilateralne saradnje u upravljanju međunarodnom migracijom, kao i shema legalnih migracija;

• Povezivanje programa i mera sa nacionalnim planovima akcije za zapošljavanje i rodnu ravnopravnost (tamo gde postoje);

• Nuditi „male zajmove“ ili „mikroekonomske“ programe za podršku osnivanja malih preduzeća, usmerene na rizične grupe, kao i na žrtve trgovine ljudima;

• Na osnovu nalaza istraživanja, javne kampanje treba da se fokusiraju na rodnu ravnopravnost i okončanje nasilja nad ženama i decom;

• Pružanje specifične obuke za sve različite ciljne grupe koja se osvrće na rodnu diskriminaciju i druge osnovne uzroke, koja će se sprovoditi u saradnji sa NVO;

• Pružanje odgovora unutar zajednice; i

• Uključivanje pitanja borbe protiv trgovine ljudima u druge nacionalne politike (npr. strategije zapošljavanja).

Dok uključujemo pitanje borbe protiv trgovine ljudima u različite nacionalne politike i planove akcija, posebnu pažnju trebamo posvetiti sledećim stavkama.88

86 Videti OSCE-SR/CTHB (2018b), Model Guidelines on Government Measures to Prevent Trafficking for Labour Exploitation in Supply Chains. 87 Za detaljniju listu pitanja u vezi sa rešavanjem trgovine ljudima u lancima snabdevanja videti: “OSCE-SR/CTHB (2021), Summary of OSCE

Workshops on “Prevention of Human Trafficking in Supply Chains through Public Procurement” i preporučeni sledeći koraci, odeljak 2.1. Za više informacija o temi videti takođe Hunter, P., Kepes, Q (2012). Human Trafficking & Global Supply Chains: A Background Paper Prepared for the expert meeting convened by the UN Special Rapporteur on trafficking in persons, especially women and children, Ms. Joy Ngozi Ezeilo (2012).

88 ICMPD 2006 Guidelines upućivaju na Brussels Declaration on Preventing and Combating Trafficking in Human Beings, adopted following the European conference on “Preventing and Combating Trafficking in Human Beings – Global Challenge for the 21st Century” on 18-20 September 2002. Deklaracija je sadržala niz preporuka za upotrebu specifičnih „administrativnih kontrola“ u borbi protiv trgovine ljudima,

50

Sistemi licenciranja i praćenja

Države bi trebale da uvedu režime i prakse za regulisanje i praćenje privatnih agencija koje se često pojavljuju u modusu operandi trgovine ljudima (npr. au-pair, venčanja, agencije za pratnju i usvajanje, kao i pojedinačne komercijalne agencije).89

Pored toga, zakonodavstvo treba da predvidi kazne, uključujući zabranu rada privatnih agencija koje se bave prevarama. Te kazne mogu biti novčane ili krivične, i oduzimanje imovine ili gubitak licence za rad. Od najveće je važnosti da privatne agencije za zapošljavanje ne naplaćuju takse ili nameću troškove radnicima, osim ako takse nisu „u interesu dotičnih radnika“. Drugim rečima, naknade za vize ili putne troškove po stvarnim cenama mogu se naplaćivati, ali ne mogu se radnicima nametati režijski ili dodatni troškovi za pružanje ovih usluga.

Privatni agenti ili privatne agencije za zapošljavanje koje šalju i primaju migrante radi zapošljavanja treba podsticati da se uključe u samoregulaciju kroz kodeks ponašanja. Takvi kodeksi treba da se kreiraju i primenjuju zajedno sa specijalizovanim osobljem u državnim inspekcijama rada, Ministarstvu rada ili bilo kom drugom relevantnom državnom organu. Kodeks ponašanja privatne agencije za zapošljavanje, za podsticanje samoregulacije, treba da sadrži:

• Minimalne standarde za profesionalizaciju usluga privatnih agencija, uključujući specifikacije u pogledu minimalnih kvalifikacija osoblja i menadžera; i

• Potpuno i nedvosmisleno otkrivanje svih troškova i uslova poslovanja klijenata.

Privatni agenti:

• Moraju unapred pribaviti sve informacije od poslodavca koje se odnose na posao, uključujući posebne funkcije i odgovornosti, zarade, plate i druge beneficije, uslove rada, putovanja i aranžmane;

• Ne bi smeli svesno vrbovati radnike za poslove koji uključuju opasnosti ili rizike ili gde bi mogli biti izloženi zlostavljanju ili diskriminaciji bilo koje vrste;

• Obavestiti radnike migrante, koliko je to moguće na njihovom maternjem jeziku ili na jeziku koji im je poznat, o pravilima i uslovima zapošljavanja;

• Trebalo bi da se uzdrže od smanjivanja plata radnika migranata;

• Održavaju registar svih vrbovatelja migranata koji bi bio dostupan na uvid nadležnom organu pod uslovom da su dobijene informacije ograničene temama koje se direktno tiču vrbovanja i da se u svim slučajevima poštuje privatnost radnika i njihovih porodica;

• Osiguraju da u zemljama odredišta strane potpisuju pravosnažni ugovor koji uključuje sva pravila i uslove prethodno ugovorenih između poslodavca i zaposlenog.

Države treba da prate:

• Ranjivi sektori poput građevinskog, fabrika koje eksploatišu radnike, poljoprivrede i turističkih agencija. S tim u vezi, države treba da primenjuju inovativne politike poput sistema bodovanja;

• I regulisati radne odnose u formalnom i neformalnom ekonomskom sektoru;

• Sprovođenje postojećih pravnih standarda;

Višeagencijska koordinacija i implementacija administrativnih mera kontrole treba da se odvijaju na operativnom nivou (npr. inspekcija rada) i moraju uključivati NVO kao i sindikate. Ovi multidisciplinarni timovi:

• Trebalo bi da razviju sisteme za praćenje ranjivih sektora kao što su građevinski, fabrike koje eksploatišu radnike, poljoprivredni i au-pair.

• Razmenjivaće obaveštajne podatke jedni sa drugima, posebno inspektori tržišta rada i policijski istražitelji na lokalnom i nacionalnom nivou, ali takođe i na regionalnom i međunarodnom nivou između zemalja porekla i odredišta;

a Smernice (2006 Guidelines) su ih takođe predstavile kao posebno pitanje. Petnaest godina kasnije, skrećemo pažnju na potrebu davanja sveobuhvatnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima koji ne bi trebalo izostaviti nijedan određeni skup pitanja, uključujući one koje su se s vremenom sve više usmeravale ka celokupnim odgovorom u borbi protiv trgovine ljudima.

89 Pogledajte ILO Private Employment Agencies Convention, C181, 1997.


51

• Identifikovaće žrtve trgovine ljudima i prikupljati obaveštajne podatke koji se mogu koristiti za velike istrage;

• Prikupljaće obaveštajne podatke i identifikovati zločine i prikupljati obaveštajne podatke o počiniocima;

Poslodavci bi trebalo - ako je to zakonski moguće - razmenjivati podatke o prevarama i sumnjivim agencijama sa svim relevantnim radnicima, službama za sprovođenje zakona i konzularnim osobljem na nacionalnom i regionalnom nivou, u i između zemalja porekla i odredišta.

Zemlje odredišta trebaju:

• Uvesti i prošiti transparentne sisteme za prijem radnika i uspostave višeagencijske i međunarodne mehanizme za sprovođenje zakona;

• Preduzeti veće napore kako bi osigurali primenu i sprovođenje međunarodnih standarda rada;

• Osigurati pristup mehanizmima žalbi i jednako postupanje između radnika migranata i državljana;

• Povećati kapacitete za izdavanje radnih dozvola, koje nisu vezane ili povezane samo sa jednim poslodavcem, a postavljanje sistema podrške za verifikaciju dokumenata i izjava, podnosi se zajedno sa zahtevima;

• Intenzivirati konzularnu saradnju sa zemljama porekla u cilju boljeg otkrivanja potencijalnih slučajeva trgovine ljudima i jačanja mreže oficira za vezu.

Zemlje porekla trebaju:

• Povećacti sposobnost svog konzularnog osoblja u odredišnim zemljama, zaštititi svoje radnike migrante u inostranstvu (npr. pružanjem osnovne obuke za borbu protiv trgovine ljudima, putem atašea za rad, autrič programa i kampanje senzibilizacije za migrante).

Na državnim granicama zemlje će poboljšati mere borbe protiv trgovine ljudima kroz:

• Jačanje znanja i kapaciteta graničnih službenika da identifikuju i upućuju pretpostavljene žrtve;

• Profilisanje trgovaca ljudima od strane graničara i carinskih službenika;

• Delenje letaka sa relevantnim brojevima dežurnih telefonskih linija svim putnicima od strane graničara;

• Stavljanje posebnog fokusa na maloletnike bez pratnje i decu koja putuju bez porodice:

o Deca svih starosnih grupa treba da poseduju odgovarajući pasoš/putnu ispravu;

o Uzeće se u obzir lične karte sa fotografijom, dece i odrasle osobe u pratnji;

o Odnos između deteta i odrasle osobe u pratnji mora biti pravilno proveren; i

• Poboljšanje međusobnih i unutrašnjih saradničkih napora među sprovoditeljima zakona, ali i između njih i TRG.

Nove tehnologije

Države će uspostaviti mehanizme za nadgledanje interneta. Ovo bi trebalo da posluži kao sredstvo za otkrivanje i krivično gonjenje zloupotrebe veb stranica u svrhu trgovine ljudima (npr. zloupotreba agencija za pratnju, usvajanje i venčanje). Uspostaviće se javno-privatna partnerstva sa dobavljačima interneta i drugim kompanijama (uključujući samoregulaciju pomoću kodeksa ponašanja).

Država bi, na primer, trebalo da razmotri:90

• Uvođenje politika kojima se nalažu ili podstiču tehnološke kompanije da preduzmu napore kako se njihove platforme i resursi ne bi koristili za olakšavanje trgovine ljudima;

• Podržavanje efikasnosti tehnološki zasnovanih rešenja sa pratećom politikom zasnovanom na dokazima. (Na primer: podrška bržim službenim procesima vrbovanja radne snage kako bi radnici bili manje

90 Opširniji spisak preporučenih akcija videti u: OSCE-SR/CTHB and Tech Against Trafficking (2020). Leveraging innovation to fight trafficking in human beings: A comprehensive analysis of technology tools, Chapter 6.

52

podložni prisilnim dužničkim obavezama indukovanih zapošljavanjem; promocija etičkog vrbovanja putem interneta radi smanjenja oslanjanja na eksploatatorske podbrokere u ruralnim područjima; i poboljšanje zakona i politika o regulisanju internet agencija za privremeno zapošljavanje);

• Razvijanje međunarodnih i/ili nacionalnih minimalnih standarda za poverljivost u vezi sa pružanjem pomoći i podrške žrtvama putem tehnologije;

• Povećanje resursa tehnološki zasnovanih rešenja za vladine organe kojima je povereno identifikovanje slučajeva trgovine ljudima (kao što je podrška inspektorima rada da koriste aplikacije za verifikaciju ponašanja i osiguravanje poštovanja nacionalnih zakona o radu, i sprovoditelje zakona kako bi povećali svoje sposobnosti za borbu protiv seksualne eksploatacije i vrbovanja na internetu);

• Povećanje resursa i obuke za nacionalne i lokalne sprovoditelje zakona i pružaoca usluga kako bi se podržala efektivnija upotreba tehnoloških rešenja, a takođe i obuka kreatora politike, sprovoditelja zakona, pružalaca usluga, nevladinih organizacija i akademske zajednice da razumeju brojne načine na koje zločinci koriste tehnologiju.

Lanci snabdevanja

Države trebaju:91

• Doneti zakone i politike za praćenje prakse svojih dobavljača;

• Uvesti postupke nabavki koji su fer i transparentni, dodeljivane ugovora o javnim nabavkama po principu „najviše vrednosti“, a ne „najniže ponude“;

• Uključiti odredbe u vladine ugovore, povezane sa odgovornim poslovnim ponašanjem; i

• Sprovesti smernice OSCE o vladinim merama za sprečavanje trgovine ljudima radi eksploatacije radne snage u lancima snabdevanja.92

Države takođe treba da podstaknu poslovnu zajednicu na preuzimanje odgovornosti u borbi protiv trgovine ljudima i eksploatacije radne snage u njihovim lancima snabdevanja, uključujući:

• uspostavljanje politika i kodeksa ponašanja, sprovođenje dubinske analize ljudskih prava u njihovim lancima snabdevanja i omogućavanje pristupa pravnim lekovima kada se dogodi kršenje ljudskih prava i rada;

• transparentnost i javno izveštavanje o naporima.93

Uključiti:

→ Vladine strukture, NVO, finansijske institucije, MO (npr. ILO, IOM, UNDP), radničke organizacije u zemlji i mediji.

A.4.2.3 Podrška i zaštita žrtava i žrtava-svedoka94

U svojoj osnovi, odgovor u borbi protiv trgovine ljudima mora uključiti sveobuhvatan sistem zaštite i pomoći žrtvama zasnovan na principima ljudskih prava i osigurati da sve žrtve trgovine imaju pristup odgovarajućim resursima koji pružaju pravne lekove i pravičan tretman, pomoć i podršku, sigurnost i zaštitu, restituciju, kompenzaciju, vraćanje prava kao i regulisanje imigracionog statusa.

91 Za detaljniji spisak pitanja u vezi s rješavanjem trgovine ljudima u lancima opskrbe vidi: OSCE-SR/CTHB (2021), odjeljak 2.1. 92 Za konkretne korake i preporuke za implementaciju pogledajte: OSCE-SR / CTHB (2018b). 93 Za detaljniji spisak pitanja u vezi s rješavanjem trgovine ljudima u lancima opskrbe vidi: OSCE-SR/CTHB (2021), odjeljak 2.1. 94 Pogledajte UNODC (2020), poglavlje 6 i UNODC (2009), str. 10-11. Takođe videti: UNODC (2020a), Legislative Guide for the Protocol to Prevent, Suppress and Punish Trafficking in Persons, Especially Women

and Children, Supplementing the United Nations Convention against Transnational Organized Crime. Odeljak IV; UNODC (2009a). Anti-hu-man trafficking manual for criminal justice practitioners. Modul 12: Protection and assistance to victim-witnesses in trafficking in persons cases; ICMPD (2015), Human Trafficking – How to Investigate It. Training Manual for Law Enforcement Officers, lesson Plans 2-5.


53

Sprovođenje ovih mera predstavlja obavezu koju države imaju prema međunarodnom pravu; naime, da se žrtvama kršenja ljudskih prava obezbede efikasni pravni lekovi.

Da bi se pružila pomoć i zaštita svim žrtvama trgovine putem sveobuhvatnog pristupa zasnovanog na ljudskim pravima, fokusiranog na žrtve i traumu, potrebno je uspostaviti i primeniti sveobuhvatne i efektivne nacionalne i regionalne sisteme pomoći i zaštite u obliku institucionalizovanih okvira za saradnju.

Takvi institucionalizovani kooperativni okviri za podršku i zaštitu žrtava trebalo bi da se fokusiraju na upravljanje pojedinačnim slučajevima trgovine ljudima i da pokriju celokupan odgovor na žrtve trgovine ljudima, uključujući identifikaciju, pomoć i zaštitu, učešće u pravnim postupcima i pravnoj odšteti, naknadu i povratak (ili alternativno rešenje kada povratak nije opcija) i socijalno uključivanje žrtava u zemlji odredišta, porekla ili trećoj zemlji, uvek osiguravajući da se žrtva sasluša i uzmu u obzir njene potrebe i želje.

Sistem treba institucionalizovati. Saradnja svih uključenih aktera treba se formalizovati definisanjem njihovih uloga i odgovornosti. Dalje, adekvatna ljudska prava i rodno senzitivna podrška i zaštita žrtava tokom čitavog trajanja odgovora. Treba podržati upućivanje žrtava specijalizovanim službama za pomoć, zaštitu i povratak ili (re)integraciju.

Sistem mora biti fleksibilan da odgovori na sve oblike eksploatacije, okolnosti i potrebe pojedinačnih žrtava, prilagodljiv novim trendovima, rodno odgovoran i da se stalno nadgrađuje i poboljšava praćenjem i pregledom.

Da bi sistemi za podršku i zaštitu žrtava mogli da funkcionišu, na snazi moraju biti različite mere nave-dene u potpoglavlju Omogućavajući okvir, uključujući:

• Procenu situacije trgovine ljudima, profila trgovaca, postojećih oblika eksploatacije i njihovih rodno povezanih uzroka i posledica, uključujući procenu pravnog okvira, kao i mapiranje glavnih aktera uključenih u nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima i njihovih zadataka;

• Uspostavljanje i institucionalizaciju saradnje svih uključenih aktera, uključujući stvaranje potrebnog pravnog, rodno responzivnog i regulatornog okvira, npr. regulisanjem odgovarajućih uloga i saradnje između organa za sprovođenje zakona, drugih državnih aktera i nevladinih organizacija (npr. putem MoR); i

• Praćenje, evaluacija i pregled sistema.

(a) Identifikacija žrtve

Identifikacija svih žrtava trgovine ljudima što pre moguće je preduslov za njihovo prepoznavanje kao žrtava. Njihov pristup merama podrške i zaštite mora postati primarna briga.

(i) Strateški nivo

Kod mera treba uzeti u obzir da se samoidentifikacija žrtava trgovine ljudima retko dešava. Zbog toga bi trebalo razviti sofisticirana sredstva za identifikaciju, uključujući neiscrpnu listu indikatora specifičnih za kontekst

Štaviše, takav sistem bi trebalo da funkcioniše na „pretpostavci o trgovini ljudima“ za identifikovane osobe. Iz tog razloga treba da im se omogući pristup svim merama zaštite od trgovine ljudima. Konačno, tamo gde su godine žrtve nepoznate i postoje razlozi da se veruje da je žrtva dete, pretpostavka je da je žrtva dete. Dok se ne potvrde godine žrtve, ona će se tretirati kao dete i imaće sve posebne mere zaštite.95

Žrtve trgovine ljudima ne treba tretirati kao kriminalce ili neregularne96 migrante. Princip 7 Preporučenih principa i smernica OHCHR navodi se da „žrtve trgovine ljudima neće biti pritvorene, optužene ili krivično gonjene zbog nezakonitosti njihovog ulaska ili boravka u zemljama tranzita i odredišta, niti zbog umešanosti u nezakonite aktivnosti do te mere da je umešanost direktna posledica njihove situacije kao žrtava trgovine ljudima “. Videti gorenavedeni princip nekažnjavanja pod Vodećim principima (poglavlje A3). Posebnu pažnju treba posvetiti pravima žrtava trgovine ljudima kao žrtvama zločina.

95 UNICEF (2006). 96 Retko se pominju „ilegalni migranti“. Međutim, Generalna skupština UN zatražila je već 1975. godine da „dotični organi UN i specijalizo-

vane agencije koriste u svim službenim dokumentima termin „nedokumentovani“ ili „neregularni radnici migranti“. (Generalna skupština, Mere za obezbeđivanje ljudskih prava svih radnika migranata, 3449, 2433. plenarni sastanak, 9. decembra 1975. Za pregled razloga zašto je izraz „ilegalan“ netačan i štetan, pogledajte Platformu za međunarodnu saradnju o migrantima bez dokumenata - PICUM, Incijativa Reč je važna.

54

Strategije za borbu protiv trgovine ljudima bi trebalo da obuhvate sistem koji omogućava identifikaciju svih žrtava u zemlji i koji treba:

• Da osigura da organi za sprovođenje zakona, hitne službe i drugi naznačeni službenici, u najvećoj mogućoj meri budu sposobni da identifikuju žrtve trgovine ljudima;

• Obuhvati često ažurirane indikatore koji pomažu u identifikaciji žrtava;

• Bude na raspolaganju 24 sati dnevno i 7 dana u nedelji; takođe treba razviti mehanizme krizne intervencije;

• Obezbedi kontaktne tačke do kojih se žrtve mogu uputiti; ako nije moguće obezbediti rodnu ravnotežu među kontakt tačkama, trebalo bi barem da postoje žene na raspolaganju za pružanje pomoći ženama žrtvama;

• Osigurati da NVO i socijalni radnici mogu lako doći do žrtava i obrnuto;

• Bude responzivan u otkrivaju svih oblika eksploatacije, posebno nevidljivih oblika eksploatacije (kućni poslovi);

• Reaguje na momentalne trendove (npr. da identifikuje domaće žrtve trgovine ljudima); i

• Bude prilagođen različitim vrstama žrtava i da se obraća određenim ciljnim grupama, uključujući različite aktere, i podržava saradnju između njih.


U skladu sa utvrđenim strateškim ciljevima za identifikaciju žrtve, prilikom identifikovanja aktivnosti treba uzeti u obzir sledeće primere mogućih područja za intervenciju:

• Identifikacija i klasifikacija mogućih aktera uključenih u proces identifikacije;

• Razvoj kontekstualne neiscrpne liste indikatora za identifikaciju žrtava trgovine ljudima;

• Razvoj metoda za uspostavljanje kontakta sa žrtvama trgovine ljudima, na primer, putem:

o NVO i sindikati kroz terenski rad;

o Drop-in centri; i

o Dežurne telefonske linije za žrtve i nacionalni oglasi koji nude potrebne informacije o tome gde mogu naći zaštitu;

• Obezbeđivanje saradnje i redovne razmene informacija između relevantnih vlasti, zvaničnika i nevladinih organizacija, uključujući umrežavanje sa službama za žrtve, krivičnim pravosuđem i sličnim institucijama koje mogu komunicirati sa žrtvama;

• Izrada standardizovanih upitnika kako bi se olakšala identifikacija žrtava trgovine ljudima;

• Razvoj i redovno ažuriranje standardizovanih smernica i procedura (SOP) kako bi se omogućilo svim uključenim akterima da pravilno identifikuju žrtve svih oblika trgovine, posebno domaće trgovine, eksploatacije radne snage i trgovine decom;

• Pružanje obuke organima za sprovođenje zakona i imigraciju, inspektorima rada i drugim agencijama povezanih sa radom, zdravstvenim i socijalnim radnicima, dečijim ustanovama, sudijama i tužiocima kako bi im se omogućilo da identifikuju i pravilno upućuju žrtve trgovine;

• Razvoj sistema praćenja za različite sektore u kojima se mogu naći žrtve (npr. seksualno tržište, visoko rizični sektori privrede, itd.) kako bi se otkrili prisilni rad ili usluge kroz zajedničke kontrole i razmenu informacija između takvih grupa kao što su policija, inspektori rada i NVO;

• Kampanje za zajednice kako bi se podigla svest o trgovini ljudima i povećala njihova sposobnost otkrivanja slučajeva trgovine ljudima; i

Periodična obnova sanitarnih dozvola za sve koji rade u barovima i restoranima radi praćenja statusa zaposlenih i obuka medicinskog osoblja koje sprovodi ove postupke u identifikovanju mogućih žrtava. Tokom ovih redovnih provera, takođe bi mogli da se distribuiraju letci o dostupnim uslugama (uključujući informacije o besplatnom dežurnom telefonskom broju).


55

Uključiti:

→ Policiju u svakodnevnom direktom kontaktu s građanima, granične službenike, specijalizovanu policiju, tužioce, socijalne radnike, vladine institucije, ATC, NATCB, ad hoc TRG koje se bave određenim pitanjima u vezi sa žrtvama, lokalne vlasti, NVO, vlasti i organizacije za azil, terenske radnike, zaposlene na dežurnoj telefonskoj liniji, organizacije socijalne zaštite, dečije organizacije, inspektore rada i druge organizacije rada, zdravstvene radnike, prosvetne radnike, javnost u celini i sudije kako bi se bolje razumeo proces identifikacije.

(b) Period refleksije/oporavka i status boravka97

(i) Strateški nivo

Treba ponuditi period refleksije žrtvama kako bi im se dalo vremena da se oporave i stabilizuju. Period refleksije treba da bude praćen (privremenom) boravišnom dozvolom. Period refleksije i boravišna dozvola treba da se dodele žrtvama bez obzira na njihovu spremnost da sarađuju kao svedoci i bez obzira na to da li su počinioci krivično gonjeni ili ne, i pretpostavljenim žrtvama dok se utvrđuje njihova identifikacija.

Tokom perioda refleksije, žrtve trgovine ljudima trebalo bi da budu u mogućnosti da se oporave putem pristupa sigurnom smeštaju i svim potrebnim pomoćima (npr. besplatna medicinska i pravna pomoć, tumači, kontakti sa relevantnim pružaocima usluga u zemlji porekla itd.). Kao rezultat toga, žrtve bi trebalo da budu u boljoj poziciji da donesu odluku zasnovanu na informacijama o tome da li će pomagati u krivičnom postupku i/ili voditi pravni postupak za odštetu.98

Koncept perioda refleksije i oporavka nije bio široko uspostavljen u vreme izrade nacrta Protokola UN o trgovini ljudima i on se u njemu ne odražava. Konvencija CoE o trgovini ljudima zahteva da zakon predviđa period refleksije od najmanje 30 dana.99 Zakonodavstvo EU predviđa period refleksije, ali državama članicama ostavlja da same odrede njegovo trajanje.100

Grupa eksperata EU preporučila je period refleksije od najmanje tri meseca kao minimalno vreme potrebno za obezbeđivanje odgovarajuće pomoći i podrške, kako bi se žrtvi omogućilo da donese odluku o saradnji u krivičnom postupku, da zahteva odštetu ili se vrati kući.101 Model zakonskih odredbi UNODC preporučuje da period oporavka i refleksije ne bude kraći od 90 dana.102

Nakon perioda refleksije, žrtvama bi trebalo odobriti privremeni boravak sa mogućnošću obnavljanja, nezavisno od spremnosti žrtve da sarađuje kao svedok.

Kao i u slučaju perioda refleksije, UN Protokol o trgovini ljudima ne postavlja nijedan konkretan minimalni standard (član 7.1). Konvencija CoE o trgovini ljudima predviđa izdavanje dozvola za boravak žrtvama trgovine ljudima ako nadležna nacionalna institucija smatra da je njihov boravak neophodan bilo zbog njihovih ličnih okolnosti, radi saradnje u istrazi ili krivičnom postupku (čl. 14).

Direktiva EU 2004/81/EC predviđa izdavanje boravišnih dozvola na datum ili pre isteka datuma refleksije, predviđajući minimalno trajanje boravišne dozvole od šest meseci i predviđajući da se ona mora obnoviti (Član 8).103

97 UNODC (2020), član 21 and 34. Za detaljnu analizu perioda razmišljanja i dozvole boravka, videti Planitzer, J., Sax, H. (ur.) (2020). A Commentary on the Council of Europe

Convention on Action against Trafficking in Human Beings. Za uporedni pregled EU i međunarodnog pravnog okvira o dozvolama boravka za neke žrtve zločina, uključujući žrtve trgovine ljudima, u nacionalnom zakonodavstvu u deset evropskih zemalja (Belgija, Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Holandija, Poljska, Španija, Švajcarska i UK) - videti PICUM (2020), Nesigurna pravda? Boravišne dozvole za žrtve zločina u Evropi.

98 Videti Planitzer, J., Sax, H. (ed.) (2020), stav. 13.15.99 Konvencija CoE o trgovini ljudima, čl. 13.1. Period oporavka namenjen je žrtvama trgovine ljudima koje su ilegalno prisutne na teritoriji

neke države potpisnice ili koje legalno prebivaju, ali sa zahvaljujući kratkoročnom dozvolom boravka. See CoE (2005), stav 172.100 Council Directive 2004/81/EC of 29 April 2004 on the residence permit issued to third-country nationals who are victims of trafficking in

human beings or who have been the subject of an action to facilitate illegal immigration, who cooperate with the competent authorities (OJ L 261/19), čl. 6.

101 Videti Planitzer, J., Sax, H. (ed.) (2020), stav. 13.15.102 UNODC (2020), čl. 21.2.103 Izveštaj Evropske komisije iz 2014. godine koji analizira primenu Direktive 2004/81/EC, zaključio je da je mogućnost izdavanja dozvola

56

Model zakonskih odredbi UNODC predviđa dva scenarija - gde je boravišna dozvola mandat u svim slučajevima (najmanje šest meseci), i gde je obavezna za saradnju s vlastima (takođe, najmanje šest meseci) i dozvoljena u ostalim slučajevima (Čl. 34).

Boravišne dozvole ne bi trebalo da budu ograničene na žrtve koje su pretrpele ozbiljnu eksploataciju ili na grupu žrtava koje su dvosmisleno definisane zakonom.


U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za refleksiju i oporavak, prilikom identifikovanja aktivnosti treba razmotriti sledeće primere mogućih područja intervencije:

• Stvaranje pravnog i političkog okvira koji će omogućiti period refleksije od najmanje tri meseca da se žrtve oporave, nakon čega sledi privremena dozvola boravka od najmanje šest meseci;

• Period refleksije treba da uključuje obavezu upućivanja (pretpostavljenih) žrtava trgovine ljudima u institucije koje im mogu ponuditi pomoć kao što su finansijska podrška i programi integracije;

• Države mogu razmotriti mogućnost da raznim vladinim ministarstvima i organizacijama socijalne zaštite koji blisko sarađuju sa žrtvama trgovine ljudima daju mogućnost formalnog sporazuma da predlože izdavanje dozvole boravka nadležnim organima kako bi se obezbedila efikasna saradnja i smanjila diskreciona moć vlasti;

• Osigurati dovoljne preraspodele novca iz državnog budžeta za finansiranje izdavanja boravišnih dozvola i svih socijalnih davanja, uključujući socijalno osiguranje, obuku za posao, medicinsku i psihološku pomoć, kao i pravnu pomoć;

• Izdavanje dugoročne dozvole za boravak ako:

o Repatrijacija predstavlja ozbiljan rizik po sigurnost žrtve trgovine ljudima i/ili članova njene porodice ili ako bi repatrijacija prouzrokovala rizik od krivičnog gonjenja u matičnoj zemlji zbog krivičnih dela koja se odnose na trgovinu ljudima;

o Program socijalne pomoći je uspešno završen i nađen je posao; i

o Zahtev za azil je podnet u skladu sa međunarodnim izbegličkim pravom;

• Ako se žrtvi trgovine ljudima dozvoli privremeni ili stalni boravak, žrtva trgovine treba da ima pravo na spajanje porodice, sa njenom maloletnom decom, koja treba da dobiju dozvolu boravka pod istim uslovima kao i sama žrtva trgovine;

• Ako postoje suštinski razlozi za verovanje da su članovi porodice žrtve trgovine ljudima, uključujući moguću decu, u opasnosti u matičnoj zemlji, takvi članovi porodice treba da imaju pravo na privremeni ili stalni boravak pod istim uslovima kao i žrtva trgovine ljudima; i

• Sprovođenje procene rizika pre deportacije ili vraćanja žrtve trgovine ljudima ili odlučivanja po zahtevu za dozvolu stalnog boravka iz humanitarnih razloga ili razloga azila.

Uključiti:

→ Kreatore zakona i politika, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova, organi za zaštitu žrtava (poput Ministarstva za socijalna pitanja), druge vladine institucije, NVO, službe za brigu o deci i obrazovne institucije.

(c) Koristi, usluge i zaštita žrtava104

Socijalna podrška, pomoć i zaštita svih žrtava trgovine ljudima, bez obzira na njihovu spremnost da sarađuju

državljanima trećih zemalja u zamenu za saradnju sa vlastima „nedovoljno iskorišćena“. Takođe je utvrđeno da je nejasno koliko se često dozvole zaista dodeljuju i na osnovu čega se vrši procena ugroženosti i ličnih okolnosti. (Videti EC (2014), COM (2014) 635 final) Takođe imajte na umu da je 2011. godine usvojena Direktiva EU o trgovini ljudima (SL L 101, 15.4.2011). Direktiva EU 2004/81/EC predviđa iz-davanje dozvola boravka na datum ili pre nego period refleksije treba da istekne, predviđajući minimalno trajanje boravišne dozvole od šest meseci i predviđajući da se ona mora obnoviti (Član 8). Direktiva 2011/36/EU primenjuje se kao horizontalni okvir i na građane EU i na građane koji to nisu, pojačavajući neke odredbe sadržane u Direktivi 2004/81/EC, uključujući ojačani okvir zaštite i pomoći deci. Oba teksta treba čitati zajednički.

104 UNODC (2020), član 23. Videti takođe UNODC (2020a). Za detaljnu diskusiju o sadržaju pomoći žrtvama trgovine ljudima, videti Planitzer, J., Sax. (2020), str. 160-182.


57

sa vlastima u krivičnim postupcima, centralni su stubovi nacionalne strategije borbe protiv trgovine ljudima zasnovane na ljudskim pravima.105 Pored ispunjavanja obaveza država prema ljudskim pravima i sprečavanja ponovne viktimizacije žrtava trgovine od strane državnih vlasti, pravovremena i efektivna pomoć je od suštinskog značaja za oporavak i reintegraciju žrtava trgovine ljudima, dok odlaganja i ograničenja u pomoći mogu dovesti do ranjivosti i ponovne trgovine ili zloupotrebe.106

(i) Strateški nivo

Trebalo bi uspostaviti sisteme socijalne podrške kako bi se pružile najmanje sledeće usluge, prilagođene potrebama određenih grupa žrtava trgovine ljudima, kao što su strane i domaće žrtve i maloletnici, a na osnovu ličnih potreba:

• Siguran i prikladan smeštaj;

• Zdravstvena nega i lečenje na dobrovoljnoj osnovi. Vlade treba da uvide da mnoge žrtve trgovine trpe ozbiljne vrste eksploatacije i nasilja, uključujući rodno zasnovano nasilje, druge oblike napada, zlostavljanja, kao i fizičku i mentalnu eksploataciju. Stoga bi zdravstvena nega i medicinsko lečenje ovih žrtava trebalo da budu dovoljni za lečenje i rešavanje takvih ozbiljnih oblika zlostavljanja i eksploatacije;

• Finansijska podrška;

• Rodno senzitivno i psihosocijalno savetovanje i podrška;

• Tumačenje i kulturno posredovanje na lokalnom jeziku žrtve;

• Pomoć u uspostavljanju veze sa porodicom;

• Besplatna pravna pomoć i savetovanje poput ponovnog izdavanja ličnih dokumenata;

• Obrazovanje i stručna obuka; i

• Mogućnosti obuke i zapošljavanja (npr. obuka za razvoj malog preduzeća), kao i pristup tržištu rada.

Sve usluge moraju biti prilagođene ličnim potrebama, pružene na dobrovoljnoj i poverljivoj osnovi, na nediskriminatoran i neosuđujući način, u skladu sa nizom osnovnih principa izvedenih iz međunarodnih standarda ljudskih prava, kao što su poštovanje privatnosti, poverljivosti i slobodan izbor. Na žrtve se mora gledati kao na nosioce prava; prema tome, podrška koja im se pruža mora imati za cilj njihovo osnaživanje.

Važno je ponovo naglasiti da se usluge moraju pružati bez obzira na spremnost ili sposobnost žrtava/svedoka da sarađuju u podnošenju tužbe ili svedočenju protiv svojih trgovaca.

Preduzete mere za zaštitu dece koja su bila predmet trgovine ljudima trebalo bi da se zasnivaju na sledećim ključnim principima utvrđenim Konvencijom UN o pravima deteta (1989):

- Primarno razmotriti najbolje interese deteta (član 3.1);

- Odsustvo diskriminacije bilo koje vrste nad detetom ili njenim/njegovim roditeljem (član 2);

- Poštovanje ličnih interesa deteta (čl. 12);

- Ne mešati se u privatnost, porodicu, dom ili korespondenciju deteta (čl. 16);

- Dete ima pravo na državnu pomoć u oporavku i ponovnom pokretanju svog života (čl. 39).107


U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za socijalnu podršku i zaštitu žrtava, prilikom identifikovanja aktivnosti treba razmotriti sledeće primere mogućih područja intervencije:

• Obezbediti sigurna i adekvatna skloništa ili druge oblike smeštaja za žrtve i uspostaviti odgovarajuće standarde i/ili kodekse ponašanja za upravljanje tim skloništima (npr. putem MoR sa pružaocima usluga

105 UNGA (2019). Izveštaj specijalnog izvestioca o trgovini ljudima, posebno ženama i decom, A/HRC/41/46, stav 11.106 CoE Europe Group of Experts on Action against Trafficking in Human Beings (2019), 8th General Report on GRETA’s Activities, covering the

period from 1 January to 31 December 2018, stav 87. 107 Za detaljnu raspravu o procesu donošenja odluka nakon identifikacije kojim se bira sveobuhvatno, sigurno i održivo rešenje u najboljem

interesu deteta za decu koja su izvan zemlje porekla i decu koja nisu napustila svoju zemlju, videti OSCE-SR/CTHB (2018a), str. 21-22.

58

i/ili propisa relevantnih državnih organa);

• Upravljanje skloništem od strane multidisciplinarnog tima obučenih stručnjaka treba da se zasniva na nizu specijalizovanih službi i da uključuje mehanizme za intervenciju u kriznim situacijama. Žrtva trgovine ljudima treba da bude u potpunosti obaveštena o tome šta može da očekuje od pružaoca usluga i profesionalaca sa kojima je u kontaktu i šta se od nje/njega očekuje;

• Obavestiti žrtve trgovine ljudima o njihovim pravima (npr. pristup diplomatskim i konzularnim predstavnicima) i pružiti besplatno pravno savetovanje (npr. uspostavljanje nacionalne baze/spiska kvalifikovanih pravnih savetnika);

• Uspostaviti prilagođene programe podrške za potrebe svake žrtve (npr. ponuditi prilagođeni program koji zajednički izrađuju žrtva i pružalac pomoći);

• Saradnja sa tumačima i kulturnim medijatorima, uključujući pružanje kulturne medijacije na maternjem jeziku žrtve (npr. stvaranje nacionalne baze/spiska kvalifikovanih prevodilaca/tumača);

• Pružiti socijalne i zdravstvene usluge, kao i socijalno i psihološko savetovanje (npr. stvaranje baze/spiska kvalifikovanih psihosocijalnih stručnjaka). Fizički pregled može se obaviti samo uz informisani pristanak žrtve;

• Ponuditi obrazovanje, profesionalno usmeravanje, obuku i zapošljavanje kako bi se postigla socijalna i radna inkluzija. Takođe treba obezbediti i finansijsku podršku;

• Uspostaviti mehanizme za praćenje i evaluaciju na osnovu transparentnosti i odgovornosti za procenu učinka aktivnosti, rada profesionalaca, efikasnosti sprovedenih strategija i ispunjavanja potreba osobe kojoj je pružena pomoć; i

• Pružiti specijalizovane usluge deci žrtvama trgovine ljudima radi zadovoljenja njihovih konkretnih potreba i zaštite njihovih prava.108

Uključiti:

→ Državne vlasti, nevladine organizacije, socijalne radnike, službe za brigu o deci, lokalne vlasti, medicinske i pravne stručnjake, radnike, IO i međuvladine organizacije.

(d) Pristup civilnim postupcima, zaštiti svedoka i sudskom postupku109

(i) Operativni nivo

Treba uspostaviti poseban sistem zaštite za sve žrtve i žrtve-svedoke koji su spremni da podignu optužnicu protiv svojih počinilaca i/ili pomažu u krivičnom postupku.

Podrška i pomoć žrtvama treba da se pružaju pre, tokom i nakon krivičnog postupka na jeziku koji razumeju, a kontinuirana procena rizika treba da bude u osnovi strategija za borbu protiv trgovine ljudima, kako bi se osigurala bezbednost žrtve i žrtve-svedoka.

Pravna i druga pomoć biće pružena žrtvama trgovine ljudima tokom trajanja bilo kakvih krivičnih, građanskih ili drugih radnji protiv osumnjičenih trgovaca ljudima.

Potrebno je da postoje posebni programi za decu žrtve-svedoke.

Pružanje pomoći žrtvama ne bi trebalo da zavisi od spremnosti žrtava na saradnju sa organima za sprovođenje zakona i od spremnosti da svedoče protiv svojih počinilaca.

(ii) Strateski nivo

U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za pristup civilnim postupcima, zaštitu svedoka i sudski tretman žrtava trgovine ljudima, prilikom identifikovanja aktivnosti treba razmotriti sledeće primere mogućih područja intervencije.

Glavne odlike osiguravanja zaštite žrtava/svedoka tokom krivičnih postupaka su koncepti saradnje. Oni se uglavnom 108 UNICEF (2006).109 Pogledajte UNODC (2020), članovi 24 do 33.


59

tiču saradnje policije i savetovališta, međutim, takvi koncepti mogu takođe sadržati odredbe o povezivanju sa lokalnim vlastima i socijalnim službama kako bi se olakšao način dobijanja radnih dozvola, socijalnih davanja itd. za žrtvu-svedoka.

Koncept saradnje treba da uključuje sporazume i odredbe najmanje o sledećim aspektima tretmana žrtve-svedoka:110

• Kriterijumi koje svedok mora da ispuni da bi bio uključen u program zaštite svedoka (spremnost i sposobnost svedočenja, spremnost da prihvati mere zaštite kada je to potrebno, itd.);

• Vremenski trenutak u kom će savetovalište biti uključeno u postupak;

• Uloga savetnika tokom različitih faza postupka (npr. tokom racija, pred suđenje, tokom suđenja, posle suđenja);

• Jasna podela posla između savetnika i službenika za zaštitu svedoka u pogledu pribavljanja pravnih dokumenata, radnih dozvola, socijalnih davanja, itd. sa drugim organima vlasti, kako bi se izbegli nesporazumi koji vode do nepotrebnih odlaganja i nesigurnosti;

• Odgovornost za pronalaženje sigurnog smeštaja za svedoka;

• Finansijske odgovornosti tokom različitih faza postupka i za različite mere koje se nude žrtvi-svedoku (medicinska nega, hrana, smeštaj, kursevi jezika, itd.);

• Podrška u pribavljanju pravne dokumentacije za žrtvu-svedoka (npr. dozvola za privremeni boravak, radna dozvola); i

• Postupanje sa žrtvama trgovine ljudima koje su neodgovarajuće kao svedoci (npr. dogovor da se kontaktira savetodavni centar ili se obaveštavanje žrtve o tome kako da kontaktira savetnika; dodatak vremena za pripremu za povratak putem programa reintegracije za razliku od trenutne deportacije itd.)

Uključiti:

→ Policajce, sudije, tužioce, organizacije koje pružaju pomoć žrtvama, NVO, advokate i pravne savetnike.

(e) Povratak111

(i) Strateški nivo

Žrtve trgovine ljudima su pod rizikom da budu ponovo viktimizirane, i da se njima ponovo trguje. Nakon povratka žrtava trgovine ljudima u njihove matične zemlje, osim rizika od odmazde i/ili od toga da i same budu krivično gonjene, žrtve trgovine ljudima mogu biti stigmatizovane, diskriminisane, odbačene od svojih porodica i trpeti društvenu isključenost.

Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava OSCE razvila je sedam vodećih principa za situacije dobrovoljnog povratka, kada se žrtve trgovine ljudima moraju vratiti ili biti vraćene. Ovi principi detaljno opisuju sledeće:

1) Povratak mora biti siguran: Iako bi povratak radije trebalo da bude dobrovoljan, postupak povratka mora u svakom trenutku da bude siguran i da se vodi uz dužno poštovanje prava i dostojanstva osobe koja se vraća, kao i statusa pravnog postupka.

2) Pravilan postupak: Proces povratka žrtava trgovine ljudima ne bi trebalo da rezultira kršenjem bilo kog od njihovih prava, uključujući pravo na odgovarajući zakonski postupak.

3) Mera zaštite kada povratak nije opcija: U takvim slučajevima države odredišta su dužne da razmotre dopunske humanitarne ili druge mogućnosti useljenja i preseljenja u drugu zemlju.

4) Posebne mere zaštite pri vraćanju dece žrtava: U slučajevima kada je starost žrtve sporna i postoje razlozi za verovanje da je žrtva dete, pretpostavka treba da bude da žrtva jeste dete.

5) Trajno rešenje bez dalje štete: Bezbedan povratak žrtava trgovine ljudima možda neće biti moguć ako su pod rizikom ponovne viktimizacije, krivičnog gonjenja, odmazde i/ili ponovne trgovine ljudima po povratku.

110 Pogledajte npr. Co-operation Concept between Counselling Services and the Police concerning the Protection of Witnessing Victims of Traffic in Human Beings, koji je razvio Nemački nacionalni okrugli sto za trgovinu ženama i trenutno se koristi za kreiranje koncepata radne saradnje na nivou Nemačke savezne države (Laender).

111 Pogledajte UNODC (2020), članovi 34 do 37.

60

6) Pristup efikasnim pravnim lekovima:Žrtve trgovine ljudima imaju pravo da traže i prime efikasne pravne lekove za štetu koja im je počinjena i trebalo bi da im se obezbede odgovarajuće naknade za pretrpljenu štetu, uključujući povratak, nadoknadu, oporavak, zadovoljstvo i garanciju neponavljanja.

7) Saradnja i praćenje: bezbedan i po mogućnosti dobrovoljni povratak žrtava trgovine ljudima zahteva saradnju između države povratka i prijema.112


U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za (re)integraciju, socijalnu inkluziju, povratak, trebalo bi razmotriti sledeće primere mogućih oblasti intervencije u toku aktivnosti identifikovanja slučajeva:

• Obavestiti žrtve o njihovim pravima da kontaktiraju diplomatske i konzularne predstavnike i pružiti im pomoć i savete u zemlji prijema;

• Napraviti procenu rizika pre donošenja bilo kakve odluke o vraćanju žrtava trgovine ljudima kako bi se osiguralo da one ne budu vraćene u situaciju koja ugrožava njihov život, zdravlje ili ličnu slobodu i/ili u kojoj će biti podvrgnute nečovečnom ili ponižavajućem postupanju. NVO i drugi uslužni organi koji pružaju pomoć žrtvama trgovine ljudima koje su u pitanju bi trebalo da budu aktivno uključene u proces;

• Obavestiti žrtve o njihovim pravima da zatraže azil (ili drugim dostupnim postupcima za regulisanje njihovog statusa) u zemljama odredišta;

• Za nacionalne žrtve (žrtve interne trgovine ljudima ili žrtve vraćene iz trećih zemalja) osigurajte odgovarajuću podršku u reintegraciji uključujući dugoročna skloništa u skladu sa potrebama ili polunezavisne objekte za život za razuman vremenski period kao podršku u njihovom trudu ka osamostaljenju;

• Obezbediti pristup stručnom osposobljavanju, besplatan pristup pravnoj pomoći i mogućnostima zaposlenja;

• Obezbediti žrtvama trgovine ljudima i osobama koje potencijalno zavise od njih odgovarajuća lična dokumenta kao i osnovne potrepštine tokom procesa repatrijacije;

• Osigurati dobrobit osoba koje se vrate u zemlju porekla kroz odgovarajuću i besplatnu fizičku i psihološku negu. Njihova socijalna reintegracija mora biti pomognuta, a ponovna trgovina ljudima mora biti sprečena kroz smeštaj i usluge obrazovanja i zapošljavanja;

• Svi uključeni akteri moraju poštovati pravo na privatnost. Nijednu poverljivu informaciju ne treba davati vlastima matične zemlje bez pristanka žrtve trgovine ljudima;

• Uspostaviti dugoročne programe pomoći nakon povratka kako bi se osigurala sigurnost i dobrobit žrtava trgovine ljudima i težilo njihovom osnaživanju;

• Siguran povratak treba da obezbede i država prijema i zemlja porekla kroz politike saradnje između zemalja;

• Pojačati saradnju sa agencijama u zemljama porekla kako bi se osigurala kontinuirana podrška reintegraciji vraćenih žrtava sa ciljem smanjenja opasnosti od ponovnog bivanja žrtvom trgovine ljudima; i

• Organizovati kampanje za podizanje svesti zajednice kako bi se suprotstavili stigmatizaciji žrtava u društvu.

U slučaju dece:

• Države su dužne da obezbede da se povratak deteta vrši u skladu sa međunarodnim standardima u pogledu prelaska maloletnika bez pratnje itd., 113a ne protivno najboljem interesu deteta. Pored toga, 2018. godine Ministarski savet OSCE usvojio je Odluku o jačanju napora u sprečavanju i suzbijanju trgovine decom, uključujući maloletnike bez pratnje, koji se države učesnice pozivaju da „razmotre postavljanje nacionalne kontakt tačke kojoj će se zvačnici drugih zemalja obraćati u vezi sa decom žrtvama trgovine ljudima, uključujući i oko dece koja su nestala i/ili za koju je planiran povratak u njihovu zemlju porekla“.114

112 OSCE/ODIHR (2014), Guiding Principles on Human Rights in the Return of Trafficked Persons. 113 Za više informacija pogledati UNICEF (2006); CRC (2005). General Comment No. 6 on the Treatment of Unaccompanied and Separated

Children outside their Country of Origin.114 Za konkretne predloge za postavljanje takve kontakt tačke, pogledajte OSCE-SR/CTHB (2020a): Establishing National Focal Points to Protect


61

• Princip koji se primenjuje na sve vladine strukture, uključujući i one koje sprovode povratak, predviđa najbolji interes deteta kao obavezan primarni faktor u svim odlukama i merama koje se tiču dece žrtava.115 Najbolji interes deteta treba proceniti za svaki pojedinačni slučaj i treba uzeti u obzir specifične okolnosti svakog deteta, uključujući okolnosti koje se odnose na individualne karakteristike deteta (uzrast, pol, nivo zrelosti, iskustvo, fizički, senzorni ili intelektualni invaliditet, socijalni i kulturni kontekst deteta, prisustvo ili odsustvo roditelja itd.).116

• Deca žrtve se neće vraćati u zemlju porekla ako, nakon procene rizika i bezbednosti, postoje razlozi za verovanje da je bezbednost deteta ili bezbednost njegove porodice u opasnosti.117

• Države treba da uspostave procedure kako bi osigurale da dete u zemlju porekla primi imenovani odgovorni član socijalnih službi zemlje porekla i/ili detetovi roditelji ili zakonski staratelj.118 Brza dodela staratelja je ključna proceduralna zaštita za osiguravanje najboljeg interesa deteta.119

• Prvi korak u pronalaženju trajnog rešenja je razmatranje mogućnosti spajanja porodice.120 Kada ujedinjenje porodice nije mogućnost, povratak se može nastaviti ako se unapred utvrde sigurni i konkretni aranžmani nege i starateljstva po povratku.121 Države članice OSCE obavezale su se da će pružiti sve napore da pronađu trajno rešenje za decu žrtve trgovine ljudima, koje se sastoji ili od povratka i reintegracije u zemlju porekla, lokalne integracije u zemlju u kojoj su identifikovane ili preseljenja u treću zemlju.122

• U izuzetnim slučajevima povratak se može nastaviti ako postoje druga razmatranja zasnovana na pravima koja prevladavaju najbolje interese deteta, uključujući situacije u kojima dete predstavlja ozbiljan rizik po bezbednost države ili društva.123 U međuvremenu, argumenti koji se ne zasnivaju na pravima (npr. oni koji se odnose na opštu kontrolu migracija) ne mogu da nadjačaju razmatranja najboljeg interesa deteta.124

• Posebne politike i programi za decu će biti izrađeni kako bi se smanjila opasnost da deca ponovo dođu u ruke trgovaca ljudima.

Porodica i/ili rođaci čine 41% svih vrbovanja dece u trgovini ljudima. Deca su najčešće prodavana u prisilnu seksualnu eksploataciju, prosjačenje i domaće poslove. Deca će najverovatnije biti primorana na trgovinu putem fizičkog, seksualnog i psihološkog zlostavljanja, što ukazuje na potrebu za više napora u sprečavanju, posebno usmerenih na decu i njihove porodice. Dečaci su češće vrbovani od strane članova porodice nego devojčice.Izvor: IOM, The Counter-Trafficking Data Collaborative (Novembar 2017).

Uključiti:

→ NVO, državne vlasti iz zemalja koje šalju i onih koje primaju dete, MO i međuvladine organizacije.

Child Victims of Trafficking in Human Beings. 115 Convention on the Rights of the Child, Art. 3(1).116 CRC General Comment No. 14, para. 48. Takođe, UNHCR Emergency Handbook, Best Interests Procedure. 117 UNICEF (2006). CoE konvencija o trgovini ljudima sprečava države da vrate dete žrtvu ako postoji indikacija, praćena procenom rizika i

bezbednosti da povratak ne bi bio u najboljem interesu deteta (čl. 16.7).118 Idem.119 CRC (2005), stav 21.120 Ibid, stav 79.121 Ibid, stav 84.122 2005 Addendum to the OSCE Action Plan, Rec. 9.123 CRC (2005), stav 85.124 Idem.

62

A.4.2.4 Istraga i krivično gonjenje trgovine ljudima125

Kao deo sveobuhvatnog nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, države moraju temeljno da istraže i procesuiraju one koji učestvuju ili pomažu aktivnosti trgovine ljudima i povezane prestupke, poštujući primat međunarodnog prava. Pritom se mora u potpunosti poštovati značaj ljudskih prava pojedinaca. Postoji dvostruka odgovornost za kažnjavanje prestupnika, ali i za poštovanje i obnavljanje ljudskih prava i potreba žrtava trgovine ljudima, uključujući njihov pristup odštetama i naknadama.

Štaviše, jasna definicija i kriminalizacija „trgovine ljudima“ presudni su ne samo za osudu počinilaca već i za istrage i međunarodnu pravosudnu saradnju.

(a) Ravnoteža proaktivne i reaktivne istrage126

(i) Strateški nivo

Treba preduzeti mere za uspešnu istragu i procesuiranje trgovaca ljudima, ne oslanjajući se u potpunosti na žrtvinu saradnju i svedočenje. U tom cilju, neophodna je uravnotežena kombinacija proaktivne i reaktivne istrage.

Proaktivna (obaveštajno vođena) istraga je upotreba kombinacije prikupljanja obaveštajnih podataka, ljudskog i tehničkog praćenja, tajnog raspoređivanja i standardnih istraživačkih tehnika s ciljem obezbeđivanja dokaza različitih od svedočenja žrtve, time hapsiti i krivično goniti trgovaca ljudima bez potrebe za oslanjanjem na saradnju i svedočenje žrtve.

Reaktivna istraga (koju vode žrtve) zasniva se na nizu okolnosti koje se pojave i zahtevaju momentalnu policijsku reakciju; naime, kada žrtva daje informacije ili kada druga žrtva ili nezavisni doušnik daje obaveštajne podatke ili dokaze u vezi sa žrtvama trgovine ljudima.

Finansijske istrage i istrage pranja novca trebalo bi da budu sastavni deo svake istrage protiv trgovine ljudima kako bi se efikasno prekinuo ciklus trgovine ljudima.


U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za refleksiju i oporavak, prilikom identifikovanja aktivnosti treba razmotriti sledeće primere mogućih područja intervencije.

• Stvaranje dobro obučenih i dobro opremljenih specijalnih jedinica za sprovođenje zakona o borbi protiv trgovine ljudima, kao i mešovitih istraživačkih jedinica, uključujući specijalizovanu policiju i tužilaštva. Takve jedinice treba da uključuju žene policajke;

• Razvoj istraživačkih metoda kako bi se sa žrtve uklonio teret saradnje i svedočenja, a kako bi se više oslanjali na istrage vođene obaveštajnim podacima i drugim izvorima dokaza. Takođe treba razviti metode za obezbeđivanje obaveštajnih podataka i dokaza protiv počinilaca iz drugih izvora, kao što su tehnike nadzora i praćenje finansijskih transakcija;

• Razvoj zakonskih propisa koji se odnose na posebne istražne mere, kombinujući pravovremeno prikupljanje obaveštajnih podataka i istražne tehnike koje će sprovoditi policijske snage pod kontrolom i pratnjom relevantnih tužilaca i sudija, na primer prisluškivanjem telefona ili pomoću tajnih istražitelja;

125 Sudski sistemi se razlikuju od države do države. U ovom poglavlju koristimo izraze sudije i tužioci, potvrđujući da u nekim zemljama „is-tražne sudije“ igraju veoma važnu ulogu u otkrivanju slučajeva trgovine ljudima. Za nedavnu međunarodnu raspravu o izazovima u ovom predmetu videti: OSCE-SR/CTHB (2020b), Highlights of the 20th Conference of the Alliance against Trafficking in Persons Ending Impunity Delivering Justice through Prosecuting Trafficking in Human Beings. Takođe videti UNODC (2020a), odeljak III; UNODC (2009), str. 10. O olakšavajućoj ulozi tehnologije u trgovini ljudima i vezama sa sajber kriminalom, pogledajte UNODC Univerzitetski modul o trgovini ljudi-ma/krijumčarenju migranata, Modul 14.

126 Za detaljniji uvid u istragu, molimo pogledajte takođe ICMPD (2015). Priručnik za obuku uključuje uvodne lek-cije o razlici između neregularne migracije i trgovine ljudima, kao i uočavanje indikatora trgovine, pokrivajući i tako napredne teme kao što su sprovođenje skrining intervjua, upotreba specijalnih istraživačkih tehnika, podrška potrebama žrtava tokom istraživačkih postupaka i vođenje dokaznih razgovora. Takođe pogledati IC-MPD (2006a). Anti-Trafficking Training for Judges and Prosecutors – Curriculum and Handbook, ICMPD. Ovaj priručnik za obuku ima za cilj da poboljša sposobnosti i veštine sudija i tužilaca da adekvatno otkriju sluča-jeve trgovine ljudima i primene zakone o borbi protiv trgovine ljudima u skladu sa dogovorenim evropskim i međunarodnim standardima. Videti takođe UNODC (2006). Toolkit to Combat Trafficking in Persons. Alatka 5, Law Enforcement and Prosecution.


63

• Ponuda obuke za sprovođenje zakona koja se zasniva na ljudskim pravima i koja sledi pristup „žrtva na prvom mestu“, na tri glavna policijska nivoa:

o Na opštem nivou, obuka treba da bude usmerena na sve nespecijalizovane policijske službenike, sa ciljem podizanja svesti o TLJB kao ozbiljnom krivičnom delu i kršenju ljudskih prava. Treba da se fokusira na identifikovanje i adresiranje indikatora zločina, žrtava zločina, kao i na prikupljanje obaveštajnih podataka nižeg nivoa;

o Na specijalističkom nivou, usmeravanje na specijalizovanu policiju i istražitelje koji imaju konkretnu odgovornost za suočavanje sa krivičnim aspektom TLJB i fokusiranje na istraživačke metode koje su osetljive na žrtve;

o Drugi timovi za organizovani kriminal koji bi mogli biti uključeni u prikupljanje obaveštajnih podataka u vezi sa TLJB.

• Uspostaviti višestruku saradnju između organa za sprovođenje zakona, tužilaštava, međuministarskih odeljenja, MO i NVO u identifikaciji i lečenju žrtava, kao i prikupljanju obaveštajnih podataka o trgovini ljudima, uz dužno poštovanje najboljih interesa žrtava trgovine ljudima;

• Uspostaviti mehanizme za otkrivanje trgovine ljudima za prinudni rad i usluge uspostavljanjem višestrukih timova organa za administrativnu kontrolu, uključujući policiju, inspektore rada, sindikate i NVO;

• Regulisati poresku inspekciju i inspekciju rada sa ciljem prikupljanja dokaza o odnosima poslodavca i zaposlenih i praćenje prevara u vezi sa identitetom, što može omogućiti prisilni rad;

• Koordinisati finansijske istrage za pranje novca sa istragama protiv trgovine ljudima, uključujući mehanizme za zaplenu imovine;

• Uspostaviti standardne operativne procedure kao i sheme samokontrole policije; i

• Osigurajte identifikaciju žrtava razvijanjem, primenom i poboljšanjem indikatora koji pomažu u identifikovanju žrtava trgovine ljudima.127

Uključiti:

→ Policajce, specijalne istražitelje, specijalizovane jedinice za organizovani kriminal i borbu protiv korupcije, graničnu policiju, radnike i inspektore, poreske inspektore, sudije, tužioce i predstavnike drugih vladinih ministarstava.

(b) Međunarodna saradnja za sprovođenje zakona i sudsku saradnju128

(i) Strateški nivo

Efektivna saradnja organa sprovođenja zakona i tužilaštava zavisi od sposobnosti službenika za sprovođenje zakona da prikupe dokaze iz drugih jurisdikcija i procesuiraju počinioce. Stoga bi sve države trebalo da preduzmu konkretne korake kako bi omogućile efektivnu međunarodnu saradnju za krivična pitanja.

Različiti oblici međunarodne saradnje uključuju, između ostalog:

• Izručenje;

• Uzajamnu pravnu pomoć;

• Prenos krivičnog postupka;

• Transfer osuđenih osoba;

• Saradnja u cilju oduzimanja kriminalne imovine od trgovaca ljudima;

• Saradnja između organa sprovođenja zakona, uključujući razmenu informacija i saradnju u sprovođenju istraga;

• Udružene istrage;

• Saradnja u korišćenju specijalnih istraživačkih tehnika.129

127 Više o indikatorima pogledajte u UNODC (2009a), Module 2. Takođe videti ICMPD (2015). Za indikatore posebno urađene za inspektore rada, vidite ICMPD (2018). Kurikulum obuke za inspektore rada u borbi protiv trgovine ljudima u Jordanu.

128 Videti takođe UNODC (2006), Alatka 4; i UNODC (2009a), Modul 6.129 UNODC (2009a), Modul 6: International cooperation in trafficking in persons cases.

64

Potrebno je ojačati saradnju u istragama i krivičnim gonjenjima sa susednim zemljama i međunarodnim agencijama za sprovođenje zakona poput INTERPOL, EUROPOL, EUROJUST ili regionalnim inicijativama poput Centra za sprovođenje zakona u Jugoistočnoj Evropi (SELEC)130 ili Regionalne saradnje za sprovođenje zakona (RELEC)131.

Međunarodni sporazumi o izručenju i pravnoj uzajamnoj pomoći, bilateralni i multilateralni dogovori, kao i sporazumi o izručenju treba da budu zaključeni sa drugim zemljama radi olakšavanja izručenja u slučajevima trgovine ljudima.

Potrebno je unaprediti proces potraživanja pravne pomoći sa zemljama koje su ili čest izvor ili odredište žrtava trgovine ljudima.

Države bi trebalo da ratifikuju i primene ugovore koji pojačavaju uzajamnu pomoć između zemalja, poput Konvencije Saveta Evrope o uzajamnoj pomoći u krivičnim pitanjima.


U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za međunarodno sprovođenje zakona i pravosudnu saradnju, prilikom identifikovanja aktivnosti treba razmotriti sledeće primere mogućih područja intervencije:

• Identifikacija kontakt tačaka radi olakšavanja komunikacije, razmene podataka i razmene informacija u kontekstu međunarodne saradnje. Poželjno je da kontakt tačka bude aktivni posrednik sa zadatkom da olakša pravosudnu saradnju između država i međunarodnih agencija (npr. SELEC, INTERPOL i EUROPOL);

• Moraju postojati odredbe o izručenju koje omogućavaju izručenje osumnjičenih u zemlju u kojoj se vodi proces krivičnog gonjenja;

• Odredbe različite uzajamne pravne pomoći moraju postojati između država koje omogućavaju prikupljanje i prenos pratećih dokaza, pretresaju prostorije po nalogu i oduzimaju dokaze, intervjuišu svedoke i zemlje u kojoj se vodi krivično gonjenje;

• Usklađivanje pravne definicije zločina, kao i sankcije među državama mogu pomoći u zahtevu za uzajamnu pomoć i izručenje;

• Zahtevi organa sprovođenja zakona organima sprovođenja zakona moraju biti mogući i u upotrebi za operativnu pomoć kao što je nadgledanje, kontrolisane dostave, presretanje, itd; i

• Uspostavljanje propisa o zaštiti podataka s ciljem osiguranja prava na samoopredeljenje ličnih podataka. Takvi propisi treba da:

o Garantuju da se obrada podataka (bilo pri njihovom sastavljanju, skladištenju ili prenosu) odvija samo u skladu sa zakonskim okvirom i/ili uz saglasnost pogođene osobe.132 Ako žrtva ima informacije o budućim krivičnim delima, te informacije treba proslediti samo ako se zadržavaju lični podaci žrtve;

o Da se koriste samo za ono za šta su prvobitno sastavljeni; i

o Osiguravaju da se lični podaci prikupljaju, koriste i razmenjuju samo po potrebi.

Uključiti:

→ Policiju, tužioce, sudije, posebne istražne jedinice, ministarstva, INTERPOL, EUROPOL, EUROJUST, SECI i MO.

130 Pogledati više na: https://www.selec.org 131 RELEC - Regionalna saradnja za sprovođenje zakona o neregularnim migracijama, krijumčarenju migranata i trgovini ljudima, pomognuta

od strane ICMPD. To je inicijativa između Avganistana, Bangladeša, Irana, Iraka, Pakistana i Turske sa glavnim ciljem da pojača regionalnu saradnju u prevenciji neregularih migracija, krijumčarenja migranata i trgovine ljudima. Pogledati više na: https://www.budapestprocess.org/component/attachments/download/398

132 Na primer, obratite pažnju na razrađeni okvir zaštite podataka u EU predviđen Opštom uredbom o zaštiti podataka iz 2016. godine (2016/679).


65

(c) Krivično gonjenje i presuda počiniocima133

(i) Strateški nivo

Domaći zakoni vrlo često povezuju prihvatljivost instrumenata za sprovođenje zakona, kako u nacionalnom tako i u transnacionalnom postupku, sa težinom krivičnog dela, o čemu se sudi prema težini sankcija. Prema tome, nedostatak adekvatnih sankcija ne samo da ne služi kao sredstvo efikasne prevencije, već narušava i efektivnost postupka.134

Vrlo često su sankcije za trgovinu ljudima preslabe i nemaju odvraćajući efekat na trgovce ljudima.

Zločin trgovine ljudima treba da bude jasno i sveobuhvatno definisan - u zavisnosti od primenljive pravne kulture, bilo u krivičnom zakoniku države ili u posebnom zakonu o borbi protiv trgovine ljudima, i treba ga smatrati posebnim krivičnim delom.

Svi oblici trgovine ljudima treba da budu kriminalizovani, a efektivne, proporcionalne i odvraćajuće krivične kazne treba da budu utvrđene kako bi odražavale prirodu kršenja ljudskih prava i težinu zločina i imale preventivni i zastrašujući efekat.

Međutim, najvažnije je da državni krivičnopravni sistem procesuira počinioca, a ne žrtvu.


U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za socijalnu podršku i zaštitu žrtava, prilikom identifikovanja aktivnosti treba razmotriti sledeće primere mogućih područja intervencije:

• Definisati krivično delo trgovine ljudima kao zasebno krivično delo, kao teški oblik kršenja ljudskih prava u krivičnom zakoniku zemlje ili drugim statutima u skladu sa međunarodnim pravnim instrumentima;

• Definisati i kriminalizovati sve oblike trgovine ljudima i sve oblike eksploatacije, kao što su prisilna prostitucija i drugi oblici seksualne eksploatacije (npr. u pornografiji, striptiz, masaža, onlajn seksualne usluge, itd.), prisilno iskorišćavanje rada (npr. u domaćinstvu ili u fabrikama, kao i u „onim fabrikama koje eksploatišu radnike“, poljoprivredi, građevinskoj industriji, restoranima itd.), ropstvo, prakse slične ropstvu i potčinjavanje. Međutim, prisilni rad ne bi trebalo da bude ograničen na određene oblike eksploatacije radne snage. Termin „zloupotreba ranjivosti“ treba da bude posebno definisan u krivičnom zakoniku. Prema protumačenoj napomeni uz Protokol UN o trgovini ljudima, ovaj termin treba da bude shvaćen kao da se odnosi na svaku situaciju u kojoj umešana osoba nema stvarnu i prihvatljivu alternativu osim da se podvrgne zlostavljanju;

• Trebalo bi primeniti efektivne, proporcionalne i odvraćajuće krivične kazne za kažnjavanje počinilaca za krivično delo trgovine ljudima;

• Kriminalizovati pokušaj TLJB. Smatrajte da je krivično delo trgovine ljudima prema članu 3 Protokola UN o trgovini ljudima ispunjeno u vrlo ranoj fazi, čak i ako nije došlo do eksploatacije.135 Štaviše, TLJB se ne odvija uvek u kontekstu organizovanog kriminala, posebno u pogledu prisilnog iskorišćavanja rada;

• Uzmite u obzir da se otkrivanje i krivično gonjenje trgovine ljudima često oslanja na identifikaciju eksploatatorskih situacija u zemljama odredišta. Pojedinci često voljno pristaju da budu premešteni iz matične u zemlju odredišta i upadaju u eksploatatorsku situaciju tek po stizanju u zemlju odredišta gde su posebno ranjivi na eksploataciju;

• Kriminalizovati druge aktivnosti povezane sa trgovinom ljudima koje predstavljaju kršenje ljudskih prava, kao što su:

o Ropstvo ili prakse slične ropstvu, potčinjavanje i prisilni rad;

o Dužničko ropstvo;

o Prisilni brakovi, prisilni pobačaj i prinudna trudnoća;

133 Videti takođe UNODC (2009a), Module 14 Considerations in sentencing in trafficking in persons cases. Videti takođe UNODC (2020). 134 OSCE/ODHIR (2001). Reference Guide for Anti-Trafficking Legislative Review with Particular Emphasis on South Eastern Europe.135 Videti takođe UNODC (2020a). Videti takođe UNODC (2020), Član 14.

66

o Mučenje, okrutno i nečovečno ili ponižavajuće postupanje;

o Silovanje, seksualni i drugi oblici napada, protivpravne radnje, ubistva i otmice136; i

o Zadržavanje pasoša ili ličnih dokumenata žrtve.

• Uspostaviti mehanizme za prikupljanje pravosudnih podataka o slučajevima trgovine ljudima i krivičnim delima vezanim za trgovinu ljudima;

• Primeniti dodatne kazne za one koji su proglašeni krivim za TLJB u otežavajućim okolnostima, posebno u pogledu krivičnih dela koja uključuju trgovinu decom;

• Označiti kao krivična dela:

o Pokušaj izvršenja takvog prekršaja;

o Saučešće, kao i organizovanje ili usmeravanje drugih lica da počine takvo delo; i

o Namerni nemar državnih zvaničnika (npr. graničar koji gleda kroz prste trgovcima ljudima koji prolaze granicu).137

• Utvrditi odgovornost za prekršaje trgovine ljudima kako za fizička lica, tako i za pravna lica, uključujući sankcije protiv pravnih lica, računajući oduzimanje novca, novčane kazne, zatvaranje objekata i naknadu za žrtve trgovine ljudima;

• Preduzeti zakonodavne mere u cilju regulisanja oduzimanja imovine krivičnog dela ili imovine gde vrednost odgovara takvoj dobiti (prema članu 9 Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala);

• Nacionalno zakonodavstvo bi trebalo da razmotri vezu između trgovine ljudima, pranja novca, falsifikovanja dokumenata i korupcije;

• Osnivanje specijalizovanih istraživačkih jedinica, kao što su mešovite jedinice policije i tužilaca, i produbljivanje saradnje sa SELEC, EUROPOL ili INTERPOL;

• Obezbediti zajedničku obuku za policijske službenike i tužioce za efektivnu upotrebu i primenu pravnih instrumenata kojima raspolažu kako bi se povećalo hapšenje i krivično gonjenje trgovaca ljudima. Obuka treba da da bude održana uz doprinos NVO;

• Razviti smernice zasnovane na standardima ljudskih prava za postupanje u slučajevima trgovine ljudima, sa posebnim fokusom na tretman žrtava trgovine ljudima; i

• Osnovati specijalne jedinice za krivično gonjenje u slučajevima trgovine ljudima.

Uključiti:

→ Zakonodavce, sudije i tužioce, kao i njihove odgovarajuće institucije za stručno osposobljavanje, sprovoditeleje zakona, advokate i sudske/tužilačke instance zadužene za davanje preporuka nižim sudovima i javnim tužilaštvima.

(d) Pravna pravna sredstva i naknade za žrtve138

(i) Strateški nivo

Žrtva krivičnog dela ima pravo na pravnu odštetu i naknadu za fizičke povrede, kršenje osnovnih ljudskih prava i gubitke zbog teškog mentalnog stresa i psiholoških problema.

UNTOC Konvencija predviđa uspostavljanje odgovarajućih postupaka kako bi se žrtvama omogućio pristup naknadi i restituciji i saopštavanje tog prava žrtvama (član 25 (2)).

136 OSCE/ODIHR (2001), str. 48.137 UNODC (2020), poglavlje V.138 Za detaljniji pregled problema diskutovanog u relevantnom međunarodnom pravnom okviru, produceuralna prava, nacionalne meha-

nizme leka, videti: ICAT (2016a). Izdanje rada: Providing Effective Remedies for Victims of Trafficking in Persons. Videti takođe: UNODC (2009a), Module 13 Compensation for victims of trafficking in persons, and UNODC (2020), Članovi 31-33.


67

Protokol UN o trgovini ljudima zahteva da države potpisnice obezbede da njihovi domaći pravni sistemi sadrže mere koje žrtvama trgovine ljudima nude mogućnost dobijanja naknade za pretrpljenu štetu (član 6 (6)).

Konvencija CoE o trgovini ljudima navodi da će svaka država potpisnica u svom domaćem pravu obezbediti pravo žrtava da traže naknadu od počinilaca (član 15 (3)). U situaciji kada se od prestupnika ne može dobiti nadoknada, države potpisnice moraju usvojiti zakonodavne ili druge mere neophodne za garantovanje odštete žrtvama (član 15 (4)).

Direktiva EU o trgovini ljudima predviđa da se žrtvama trgovine ljudima mora obezbediti pristup postojećim shemama odštete za zločine sa namerom (čl. 17).

Na kraju, izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o trgovini ženama i devojkama za 2020. godinu preporučuje da naknada „ne bi trebalo da se oslanja na zaplenu imovine trgovaca ljudima, saradnju sa organima sprovođenja zakona ili iscrpljivanje pravnih lekova kroz sudske procese“.139

Tužioci i sudije treba da igraju glavnu ulogu u osiguravanju da žrtve dobiju naknadu za pretrpljenu fizičku, psihološku i finansijsku štetu, bilo obaveznom restitucijom, u krivičnom postupku, bilo u traženju odštete ili kaznene štete od trgovaca putem građanske akcije.

Deo pristupa orijentisanog na žrtve je razvoj i primena koncepata saradnje između policije, tužilaštava i specijalizovanih nevladinih organizacija koje savetuju i podržavaju žrtve trgovine ljudima.

Sveobuhvatni koncepti uključuju odredbe za podršku i zaštitu svedoka žrtava pre, tokom i nakon suđenja za trgovinu ljudima.


U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za pravnu zaštitu i naknadu štete za žrtve, prilikom identifikovanja aktivnosti treba razmotriti sledeće primere mogućih područja intervencije:

• Pružiti informacije i pomoć žrtvama trgovine ljudima o njihovom pravu da pokreću građanske tužbe i o razvoju postupka;

• Prema nacionalnom zakonu žrtve bi trebalo da imaju pravo na naknadu fizičke, psihološke i materijalne štete, uključujući izgubljene zarade i sva prava predviđena zakonskim ugovorom o radu, poput plaćenog odmora, bilo u krivičnom ili civilnom postupku. Naknada je presudan korak ka reintegraciji žrtava i ne bi trebalo da zavisi od zaplene imovine trgovaca ljudima, saradnje sa policijom ili iscrpljivanja pravnih lekova kroz sudske procese ili iscrpljivanja pravnih lekova kroz sudske procese. (U zavisnosti od nacionalnog zakonodavstva, građanski postupak može se pokrenuti automatski zajedno sa krivičnim postupkom, osim ako se žrtve izričito ne odluče na parnicu radi traženja odštete);

• Koristite sva pravna sredstva, u skladu sa krivičnim zakonikom postupka, da zaštitite žrtvu od daljih negativnih posledica, uzimajući u obzir da je bila izložena nasilju, zlostavljanju i da je možda pretrpela traumu; Pružiti mogućnost da se poslodavac smatra odgovornim za radnje podizvođača ako žrtva nije u mogućnosti da traži krivičnu ili građansku odštetu od podizvođača koji je eksploatisao žrtvu;

• Uspostaviti „državne šeme nadoknade“, koje garantuju poštenu i odgovarajuću nadoknadu žrtvama trgovine ljudima u skladu sa nacionalnim zakonom i međunarodnim instrumentima. Zaplenjena imovina treba da se koristi za obeštećenje žrtava trgovine ljudima i za plaćanje pomoći i pravnih usluga koje im se pružaju; Pružiti besplatnu pravnu pomoć žrtvama;

• Država treba da osnuje kompenzacioni fond za žrtve trgovine ljudima sa oduzetom imovinom fizičkih i pravnih lica koja su uključena u trgovinu ljudima;

• Treba eliminisati pravne prepreke koje sprečavaju neregularne migrante da se pojavljuju pred nacionalnim sudovima kako bi dobili naknadu. Pored toga, ne bi trebalo da psotoji obaveza koja od neregularnih migranata zahteva da otkriju svoj imigracioni status. Redovni i neregularni migranti bi trebalo da budu u mogućnosti da ospore loše plate, dugo radno vreme i loše uslove rada pred sudovima za zapošljavanje, bez obaveštavanja ili kontaktiranja osoblja za sprovođenje reda i zakona. Zemlje bi trebalo da razmotre mogućnost primene mehanizama pružanja pravne pomoći ili pomoći migrantima, redovnim i neregularnim, koji se pojavljuju pred nacionalnim sudovima; i

• Omogućiti nekažnjivost u pogledu krivičnih dela poput nezakonitog ulaska u zemlju i ilegalnog radnog statusa žrtve trgovine ljudima, na primer putem posebne klauzule o nekažnjavanju.

139 UNGA (2020). Trgovina ženama i devojčicama Report of the Secretary-G (A/75/289).

68

Uključiti:

→ Zakonodavce, sudije i tužioce krivičnih, građanskih i radnih sudova, kao i njihove odgovarajuće institucije za stručno osposobljavanje, organe reda, advokate i sudske/tužilačke instance zadužene da daju preporuke nižim sudovima i javnim tužilaštvima.

e) Policijski i sudski tretman žrtava/svedoka140

(i) Strateški nivo

Sa žrtvama i žrtvama-svedocima treba postupati sa dostojanstvom, saosećanjem i poštovanjem. Treba uložiti sve napore da se spreči sekundarna viktimizacija. Dobra praksa već postoji u slučajevima porodičnog nasilja ili seksualnog nasilja ili drugih krivičnih dela koja žrtvi nanose ozbiljnu traumu.

Zaštita žrtve zahteva ne samo zaštitu od odmazde trgovaca ljudima, već i pristup koji za cilj ima minimiziranje negativnog uticaja krivičnog postupka na žrtvu. Zauzvrat, psihološka stabilnost žrtava kasnije će poboljšati njihov kredibilitet kao svedoka na sudu.

Žrtve trgovine ljudima koje su spremne da svedoče imaju potrebu i pravo na podršku i zaštitu koja prevazilazi pomoć i zaštitu koja se pruža svim žrtvama trgovine ljudima.

Policajci, kao i tužioci i sudije, trebalo bi da slede antidiskriminatorni pristup i pristup vođen ljudskim pravima, delujući u kontekstu mera za borbu protiv trgovine ljudima. Moraju se uzeti u obzir ljudska prava žrtava, kao i pitanja sigurnosti.

Posebno bi policija, tužioci i sudije trebalo da budu svesni da žrtve trgovine ljudima obično pate od traume. Stoga bi u slučajevima trgovine ljudima trebalo uzeti u obzir sledeće elemente:

• Psihološko stanje žrtve trgovine ljudima; i

• Žrtva trgovine ljudima može imati poteškoća u komunikaciji tokom suđenja zbog straha ili traumatičnih iskustava i tokom svedočenja mogla bi se pojaviti fragmentacija percepcije, osećanja, svesti, ponašanja i sećanja.

Štaviše, treba uzeti u obzir da se žrtve trgovine ljudima često suočavaju sa pravnim sistemom u svojstvu tražilaca azila, a ne u vezi sa krivičnim gonjenjem trgovine ljudima. Stoga bi imigracione sudije i advokati takođe trebalo da budu osetljivi na posebne potrebe i karakteristike žrtava trgovine ljudima.

„Deca žrtve i svedoci trgovine ljudima iziskuju posebnu zaštitu, pomoć i podršku kako bi dodatne poteškoće bile sprečene kao rezultat njihovog učešća u krivičnopravnom procesu i kako bi se osiguralo poštovanje njihovih najboljih interesa i dostojanstva.“141

Treba imati na umu da su deca posebno ranjiva i da im je potrebna posebna zaštita koja odgovara njihovom uzrastu, nivou zrelosti i individualnim posebnim potrebama. Devojčice su posebno ranjive i mogu se suočiti sa diskriminacijom u svim fazama pravosudnog sistema.142


U skladu sa strateškim ciljevima utvrđenim za policijsko i pravosudno postupanje sa žrtvama/svedocima, prilikom identifikovanja aktivnosti treba razmotriti sledeće primere mogućih područja intervencije:

• Obezbediti specifičnu, rodnu, starosnu i obuku osetljivu na žrtve, sudijama i tužiocima. Samo oni koji su prošli konkretnu obuku o pitanjima borbe protiv trgovine ljudima bi trebalo da se bave slučajevima trgovine ljudima;

• Razviti standardne operativne procedure usredsređene na zaštitu i pomoć žrtvama tokom trajanja pravnog postupka za saradnju između službenika za sprovođenje zakona, tužilaca, sudija i organizacija koje pružaju pomoć žrtvama. Takvi postupci treba da uključuju saslušanja koja se održavaju iza zatvorenih vrata, na drugim mestima na zahtev žrtve, u prisustvu okrivljenog ili punomoćnika okrivljenog, ali bez

140 Videti takođe UNODC (2009a), Modules 8-12.141 UNICEF (2006), Odeljak 10. 142 UN Commission on Crime Prevention and Criminal Justice (2005): Guidelines on Justice in Matters involving Child Victims and Witnesses

of Crime.


69

direktnog vizuelnog kontakta; korišćenje video konferencija, audio-vizuelnih zapisa ili drugih zaštićenih sredstava kako bi se izbegla direktna komunikacija između optuženog i žrtve ili svedoka; i izbegavajte da zahtevate od žrtava da svedoče više puta;

• Obavestiti žrtve trgovine ljudima o njihovim pravima i posledicama odluke da svedoče na sudu kada su ih prepoznali nezavisni pravni savetnici;

• Dozvolite organizacijama koje pružaju pomoć žrtvama da budu prisutne tokom krivičnog postupka. Oni koji pružaju pravnu i psihološku pomoć žrtvama imaju dužnost poverljivosti, koju treba poštovati tokom saslušanja;

• Dati dozvole za privremeni boravak žrtvama i žrtvama-svedocima tokom pravnog postupka;

• Sastaviti rodno balansiran spisak advokata specijalizovanih za pomoć žrtvama trgovine ljudima;

• Pružiti pravnu pomoć i zastupanje, kao i tumačenje žrtvama tokom krivičnog postupka. Predlaže se da za ovu svrhu posebna sredstva budu na raspolaganju preko suda nadležnog za slučaj;

• Zaštititi identitet i privatnost žrtve i žrtve-svedoka kroz jasna pravila i procedure za prikupljanje, čuvanje i deljenje ličnih podataka o žrtvama trgovine ljudima u skladu sa zaštitom podataka;

• Obezbediti odvojene prostorije za žrtve/svedoke u sudu;

• Kreirati programe zaštite svedoka;

• Obavestiti organizacije koje podržavaju i/ili obezbeđuju smeštaj žrtvama, kao i policiju o mogućem oslobađanju optuženog u slučaju da njihovo oslobađanje predstavlja opasnost po sigurnost žrtve;

• Obezbediti obuku za medije o rodu, starosti i žrtvama o tome kako postupati sa informacijama o slučajevima trgovine ljudima, posebno se fokusirajući na zaštitu identiteta žrtava. Objavljivanje lične istorije žrtve, kao i imena i fotografije, treba da bude zabranjeno;143

• Održavati i redovno ažurirati statistiku o zaštiti žrtava i pratiti kako se zaštita žrtve i svedoka sprovodi u praksi u skladu sa postojećim pravnim instrumentima; i

• Obezbedite spisak kontakata za pomoć žrtvama, uključujući nevladine organizacije, specijalizovane službenike za sprovođenje zakona, medije, pravne savetnike i učinite ga dostupnim u kancelariji ATC.

Uključiti:

→ Policajce, sudije, tužioce, advokate, organizacije koje pružaju pomoć žrtvama, nevladine organizacije, prevodioce, psihijatre i specijaliste za traume.

(f) Mere protiv korupcije144

(i) Strateški nivo

Mreže trgovine ljudima su obično identične onima uspostavljenim za krijumčarenje ljudi, droge i ukradenih dobara. Ove visoko organizovane mreže su takođe sposobne da iznesu korupciju na visokom nivou kao i pranje novca.

Trgovina ljudima je često kontrolisana od strane organizovanih kriminalnih mreža. S obzirom da je korupcija jedan od modusa operandi organizovanog kriminala, veza između trgovine ljudima i korupcije je očigledna. Kao posledica, mere protiv korupcije su neizostavni preduslov za osiguravanje otpornosti kriminalnog sistema i pravosudnih organa protiv uticaja kriminalnih organizacija.

Žrtve mogu imati teškoće u priznavanju toga da se napad desio, kada se država, koja bi trebalo da štiti žrtve, odnosi loše prema njima. Stoga je borba protiv korupcije i negovanje posvećenosti organa sprovođenja zakona važan element strategija protiv trgovine ljudima.

143 ICMPD (2017). Smernice pružaju urednicima i novinarima koji pokrivaju teme povezane sa TLJB bolje razumevanje složenosti problema kako bi se osiguralo činjenično i pouzdano izveštavanje. One pružaju savete i sugestije kako bi se pomoglo novinarima koji izveštavaju o trgovini ljudima, da razmotre zakonska pitanja i pitanja ljudskih prava, postupanje sa žrtvama, njihovu privatnost i dobrobit i kako da priču ispričaju humano i sa stilom, dok pomažu publici da bolje razume koje radnje se mogu preduzeti. Priručnik razmatra osnovno pravno razumevanje problema, strategije redakcija za pokrivanje takvih pitanja, primere dobre prakse, kao i smernice za fotoreporterstvo, i ukl-jučuje korisne veze i kontakte.

144 Vidite UNODC (2006), Tool 9.4 – Corruption Prevention.

70


U skladu sa utvrđenim strateškim ciljevima za identifikaciju žrtve, prilikom identifikovanja aktivnosti treba uzeti u obzir sledeće primere mogućih područja za intervenciju:

• Preduzmite vidne radnje protiv korupcije na svim nivoima i odmah reagujte istragom i krivičnim gonjenjem javnih funkcionera, koji učestvuju i/ili omogućavaju trgovinu ljudima (npr. hapšenje, otkazi, disciplinske mere);

• Uspostavite unutrašnje kodekse ponašanja i sisteme unutrašnje kontrole u okviru javne administracije kako bi se osigurala efikasna disciplinska politika i administrativne sankcije. Javna administracija treba da radi na transparentan način i da ima jasno definisane i proverljive nadležnosti na svim nivoima. Javni funkcioneri koji su umešani u trgovinu ljudima takođe bi trebalo da budu kažnjeni u skladu sa krivično-pravnim sankcijama koje imaju represivni efekat;

• Napraviti podsticajne programe za javne funkcionere kako bi prijavili korupciju i kao mera odvraćanja, informisali javnost o preduzetim akcijama;

• Napravite posebnu istraživačku jedinicu za borbu protiv korupcije koja će dobiti posebnu obuku;

• Garantujte nezavisnost pravosuđa;

• Uključite pitanje trgovine ljudima u plan akcije za suzbijanje korupcije; i

• Uvedite dežurnu telefonsku liniju za prijavljivanje slučajeva korupcije.

Uključiti:

→ Kreatore politike, zakonodavce, javnu administraciju, posebne istražne jedinice, sudije i tužioce.


71

A.4.3 Indikatori145

Kako bi se izmerili razvijeni ishodi, potrebno je definisati odgovarajuće indikatore. Indikatori su tu da pomognu da se utvrdi da li je željena promena postignuta.

Indikatore treba meriti nakon intervencije, služeći se kvantitativnim ili kvalitativnim podacima (ponekad mešavinom oba). U slučaju NPA, indikatori se moraju definisati kao mešavina indikatora ishoda i učinka (kao rezultat aktivnosti), kako bi se takođe izmerila konkretna tekuća implementacija.

Kvalitativni i kvantiativni indikatori146

Indikatori koji slede su primeri koji bi mogli biti korišteni u NPA. Imajte u vidu da su izvori i naznačene polazne tačke ili procenti čisto indikativni i trebalo bi ih uspostaviti i zameniti onima koji su relevantni za kontekst vaše zemlje.

Indikatori pokrivaju različite oblasti koje predstavljaju 4P kako je naznačeno u [zagradama].

Zapamtite - indikatori, bez obzira da li su kvantitativni ili kvalitativni, moraju biti SMART (specifični, merljivi, ostvarivi, realistični, vremenski ograničeni) i povezani sa formulisanim ishodima.

Kvantitativni indikatori su statističke mere .

Sa kvantitativnim indikatorima, merimo rezultate u smislu:147

- Broj → npr. broj žrtava trgovine ljudima kojima su specijalizovane NVO pružile pomoć (podaci su raščlanjeni prema polu i ključnim demografskim karakteristikama) je porastao sa X (početno stanje uspostavljeno u decembru 2020) na X+n (kraj decembra 2021) (Izvor: statistike za NVO). [Zaštita].

- Procenat → npr. broj primljenih poziva na dežurnoj nacionalnoj telefonskoj liniji je porastao za 25% od kraja 2021. (Izvor: Statistika organizacije ili institucije koja upravlja telefonskom linijom) [Prevencija i zaštita].

Broj slučajeva trgovine ljudskim bićima koji su privedeni suđenju porastao je za 20% u 2021 (Izvor: Statistika Ministarstva pravde, početno stanje uspostavljeno u toku 2020) [Gonjenje].

- Stopa → npr. stopa žrtava ponovljene trgovine među identifikovanim žrtvama se smanjila za 25% između 2015 i 2020 (Izvor i početno stanje 2015: Policijske statistike) [Zaštita].

Kvalitativni indikatori odražavaju sudove, mišljenja, percepcije i stavove ljudi o datoj situaciji ili subjektu. Oni mogu da uključuju promene u osetljivosti, zadovoljstvu, uticaju, svesnosti, razumevanju, stavovima, kvalitetu, percepciji, dijalogu ili doživljaju dobrobiti.

Kvalitativnim indikatorima, merimo rezultate u smislu:

- Saglasnosti → sa internacionalnim/nacionalnim standardima, zakonodavstvom, procedurama, itd. Npr., nacionalni zakonski okvir koji se tiče TLJB usklađen je sa dolepotpisanim konvencijama i standardima do 2022. (Izvor: GRETA izveštaji, CoE Konvencija o trgovini ljudima komunikacija/izveštaji) [Gonjenje].

145 For an elaborate insight into applying performance indicators, see: UNODC (2018), Handbook. Results-based Management and the 2030 Agenda for Sustainable Development. Chapter IV, L.

146 Za detaljniju listu primera praćenja i evaluacije indikatora strategije i politika, zakonodavne pomoći, izgradnje kapaciteta, regionalne sarad-nje, zaštite i pomoći, pogledati UNODC (2021), poglavlje 4.3.

147 Prilagođeno od UNDP (2009), Handbook on Planning, Monitoring and Evaluating for Development Results.

72

- Kvalitet → npr. 80% intervjuisanih žrtava trgovine ljudima procenile su kvalitet obezbeđenih usluga re-/integracije adekvatnim i skrojenim prema njihovim rodnim i uzrasnim potrebama (Izvor: Kvalitativna anketa od strane ovlašćene državne institucije ili druge strukture) [Zaštita];

U 2022, 80% reintegrisanih žrtava trgovine ljudima su zadovoljne pruženom pomoći u procesu od strane različitih organa vlasti (Izvor: Kvalitativna anketa sprovedena od strane ovlašćene državne institucije ili druge NMU strukture sa svim žrtvama koje su reintegrisane) [Zaštita]. Molimo imajte u vidu da 80% žrtava u ovom kontekstu ne čine ovaj indikator kvantitativnim, već predstavljaju ugrađeni kvantitativni cilj.

- Nivo → npr.: nivo znanja o TLJB među učesnicima obuka je porastao (Izvor: Upitnik). [Prevencija];

Nivo koordinacije među relevantnim zainteresovanim strana (vladini i nevladini akteri) u borbi protiv TLJB je porastao (Izvor: Raspored regularnih sastanaka i minuta, anketa među akterima). [Omogućavajući okvir];

Nivo svesnosti opšte populacije o postupcima vlade u borbi protiv TLJB je porastao (Izvor: Anketa i preuzete datoteke izveštaja praćenja) [Omogućavajući okvir, povezivanje sa MiE, prevencija]

- Obim → npr: Stepen u kom su NVO uključene u nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima se značajno povećao do kraja 2022 (Izvor: anketa među NVO) [Omogućavajući okvir];

Obim redovne zajedničke analize rezultata praćenja je značajno porastao do kraja 2022 (Izvor: Anonimni upitnik za zainteresovane strane) [Omogućavajući okvir];

Stepen do kog standardi za intervjuisanje žrtava poštuju je porastao do kraja 2022 (Izvor: policijski izveštaji, protokoli za intervjua, početno stanje 2010) [Zaštita].

Na mestima gde je potrebno, indikatori treba da budu raščlanjeni (prema polu, uzrastu, geografskom područuju, posebnim potrebama ili etnicitetu). Pri dizajniranju indikatora, neophodno je promisliti na koji način će indikatori biti mereni, jer ćete u svojim planovima za nadzor i evaluacija morati da identifikujete konkretan način na koji ćete meriti ispunjenje indikatora.

Čeklista ishoda i indikatora148

Brza čeklista za pregled ishoda i indikatora Da NeIshodi i njihovi indikatori su specifični, merljivi, ostvarivi, realistični i vremenski ograničeni (SMART)Ishodi jasno ocrtavaju oblast rada u kojoj sve relevantne institucije i partneri mogu ostvariti značajan uticajIshodi su sročeni tako da komuniciraju promene - šta se promenilo, za koga (ako je primenljivo) i kadaIshodi jasnu adresiraju specifične interese i brige za muškarce, žene i/ili marginalizovane grupe (ukoliko je primenljivo)Ishodi adresiraju promene u institucionalnim kapacitetima i ponašan-jima koja bi trebalo da vode prema održivim unapređenjima u oblasti borbe protiv trgovine ljudskim bićima u zemlji (ili regionu, ukoliko je primenljivo)Ishodi govore o promenama u uslovima i kapacitetima, a ne o isporuci proizvoda i servisa

148 Idem.


73

Ishodi imaju indikatore koji ukazuju na to na koji način će željena prom-ena biti merenaIshod i njegov indikator obezbeđuju vrlo jasno i preciznu sliku o tome kako će budućnost izgledati i nisu generalni na način da bi mogli da pokriju gotovo bilo štaPostoje indikatori koji mere i proces stvaranja rezultata (npr. koliko je-dinica nečega je ispunjeno), kao i kvalitet i/ili efekat onoga što je st-voreno (npr. nivo upotrebe ili zadovoljstva korisnika onim što je proiz-vedeno).

Videti takođe korake koje je neophodno preduzeti za praćenje NPA, u poglavlju B.1.3. (Tabela: Koraci za uspostavljanje sistema praćenja i evaluacije baziranog na rezultatima).

A.4.4 Operativne alatke za uspešnu implementaciju

Političke obaveze za sprovođenje strategija i planova akcije je neophodno prevesti u punopravnu finansijsku obavezu.

Praksa pokazuje da su obaveze vlada često jasno navedene u sekcijama posvećenim finansiranju aktivnosti borbe protiv trgovine ljudima. Ponekad je osiguravanje finansiranja za implementaciju strategije i plana akcije formulisano kao poseban strateški cilj (navodeći da će finansiranje biti obezbeđeno iz javnog budžeta i odobrenih projekata).149 Neke strategije prepoznaju da bi finansiranje trebalo da obezbede odgovarajuće institucije kroz podršku razvojnih partnera 150, dok druge obezbeđuju procenu ukupnog iznosa za prve godine implementacije (godišnje i za konkretnu instituciju), jasno navodeći izvore finansiranja.151

Ukupne finansijske obaveze se obično odražavaju na planove akcije u različitom stepenu. Neke države specifikuju namenske iznose za svaku konkretnu aktivnost, neke navode samo sredstva dostupna za vreme planiranja, dok druge navode institucije odgovorne za implementaciju, bez navođenja troškova aktivnosti. Neke strategije/planovi akcije, osim javnog budžeta takođe navode međunarodne donatore, sa ili bez navođenja konkretnih suma.

Proces finansijskog planiranja:

• Mora biti transparentan i multidisciplinaran;

• Trebalo bi da budu vođene koordinacionim strukturama za borbu protiv trgovine ljudima, koje obezbeđuju pregled izvornog plana za borbu protiv trgovine ljudima i vezu sa spoljnim donatorima i agencijama dok institucije infomišu koordinacione strukture o zahtevima za finansiranje u skladu sa planiranim aktivnostima;

• Treba da uključuje koordinacione sastanke između javnih institucija, nevladinih organizacija i internacionalnih donatora kako bi se popunile rupe u finansiranju implementacije predviđenih aktivnosti

• Može da uključuje pravljenje posebnog dokumenta, tzv. plana resursa - koji na početku svakog strateškog ciklusa pokriva čitav period strateškog ciklusa. Plan treba da bude:

o Razvijen paralelno sa razvojem plana akcije i u koordinaciji sa svim relevantnim institucijama/organizacijama;

149 Videti na primer Bosnu i Hercegovinu, veće Ministara (2020). Strategija za borbu protiv trgovine ljudskim bićima u Bosni i Hercegovini 2020-2023, str. 16.

150 Kosovo, Ministarstvo unutrašnjih poslova (2015). Nacionalna strategija za borbu protiv trgovine ljudskim bićima na Kosovu, 2015-2019, str. 26.

151 Vlada Republike Srbije (2017). Strategija prevencije i suzbijanja trgovine ljudima posebno trgovine ženama i decom i zaštite žrtava 2017-2022, str. 25-30.

74

o Da dopunjuje plan akcije, naznačujući ukupne resurse potrebne za svaku oblast za ceo ciklus planiranja i da specifikuje subjekte odgovorne za finansiranje konkretnih aktivnosti;

o Ažuriran na godišnjem nivou;

o Takav da koordinacione strukture za borbu protiv trgovine ljudima mogu da ga koriste da informišu potencijalne donatore o planiranim aktivnostima za koje nema planiranog/dostupnog budžeta.

Strateška dokumenta:

• U idealnom slučaju treba da navode procenu ukupnog troška za čitav period sprovođenja strategije; i

• Da jasno navode izvore finansiranja:

o javni budžet (dodeljen svakoj instituciji nadležnoj za implementaciju strategije), i

o gde je moguće - međunarodne donatore (alternativno navodeći iznos koji nije pokriven nacionalnim budžetom, zbog čega će biti tražena podrška od međunarodnih donatora);

• Predviđaju odgovarajuće izvore javnog finansiranja NVO i organizacija civilnog društva odgovornih za zaštitu i pružanje pomoći žrtvama trgovine ljudima;

• Gde je pogodno i primenljivo, povećati finansijsku podršku zainteresovanim stranama koji rade na lokalnom nivou;

Plan akcije:

• Mora da uključuje budžet za implementaciju svake predviđene aktivnosti.

• U toku pripreme plana akcije, zainteresovane strane odgovorne za implementaciju određenih aktivnosti bi se saglasile sa implementacijom i obezbeđivanjem finansija neophodnih za implementaciju.

• U zavisnosti od pravnog okvira, takvo planiranje može zahtevati da Ministarstvo finansija dostavi svoje mišljenje o predloženim strateškim dokumentima.

Pored gorenavedenih procesa i alatki za finansijsko planiranje, određena operativna alatka može biti od pomoći u stvarnom procesu implementacije. Operativni plan implementacije152predviđenih aktivnosti je važna alatka koja omogućuje efikasnu implementaciju aktivnosti predviđenih planom akcije. Takvi operativni planovi treba da budu razvijani u skladu sa planovima akcije. Ovi planovi treba da budu razvijani i implementirani na godišnjem nivou čime bi se poboljšala transparentnost i raspodela resursa (ljudskih i finansijskih), njihovo prilagođavanje u skladu sa stvarnim potrebama i situacijom, a takođe bi obezbedili jasnu podelu uloga i odgovornosti među zainteresovanim stranama.

Još jedna alatka za planiranje koja može da se pokaže korisnom - konkretan operativni plan. Takvi planovi bi bili razvijeni za implementaciju konkretnog niza aktivnosti. Na primer, može da postoji konkretan plan za implementaciju preporuka od strane međunarodnih tela za praćenje za dotičnu državu. Ti planovi treba da budu objedinjeni sa godišnjim operativnim planovima.

Pandemija virusa COVID-19 u 2020 je istakla nedostatak odgovarajućih strategija za implementaciju aktivnosti za borbu protiv trgovine ljudima u stanjima krize . Ovo se pokazalo kao značajan propust u pružanju celokupnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Pandemijski odgovor je iziskivao novu raspodelu finansija prvobitno namenjenih za pružanje direktne pomoći žrtvama i druge javne budžetske linije. Štaviše, pristup žrtava neposrednim uslugama poput skloništa, medicinske i socijalne podrške, kao i transnacionalno upućivanje žrtava je bilo otežano usled karantinskih mera. Kao rezultat toga, žrtve su ostale bez odgovarajuće pomoći. Potreba za ponovnom raspodelom namenskih resursa za borbu protiv trgovine ljudima je bila očigledna i tokom upravljanja prilivom migranata u region Zapadnog Balkana 2015 ili pri nošenju sa posledicama prirodnih katastrofa (poput zemljotresa u Albaniji 2019).

152 Operativni plan bi trebalo da sadrži: listu aktivnosti planiranih u dolazećoj godini (kao prema NPA) uključujući planirani budžet, eventualne promene u implementaciji (kašnjejnja, neke aktivnosti koje su planirane ali iz nekog razloga nisu implementirane, nepredviđene aktivnosti - npr. prema preporuci međunarodne zajednice), ažurirani budžet i plan akcije za narednu godinu, kao i navode o odgovornim institucija-ma/organizacijama za svaku aktivnost.


75

Stoga države:

• Moraju da uspostave odgovarajuće strategije za funkcionisanje u različitim kriznim situacijama, koje bi uključivale planiranje vanrednih situacija kako bi obezbedile minimum funkcionalnosti za sistem za borbu protiv trgovine ljudima u takvim vanrednim uslovima. Ovi planovi za vanredne situacije moraju da osiguraju dostupnost minimalnog paketa usluga žrtvama kako bi se zadovoljile njihove neposredne potrebe u toku perioda smanjenih mogućnosti upućivanja, zaštite, istrage i sudskih procesa;

• Mogu da se pripreme za različita scenarija, kao što su prirodne katastrofe ili situacije ogromnog priliva migranata. Ovakva scenarija, prema zainteresovanim stranama, treba da budu pripremljena na bazi procene rizika i mogu da uključuju kontramere predviđenom nedostatku resursa pri implementaciji politika za borbu protiv trgovine ljudima zajedno sa smanjenim mogućnostima za reintegraciju i zaposlenje, povišenu vulnerabilnost na neregularne migracije radne snage, itd.

Praćenje, evaluacija i učenje iz odgovora na trgovinu ljudima

B.

78

B. Praćenje, evaluacija i učenje iz odgovora na trgovinu ljudimaGodina 2020 je označila dvadesetogodišnjicu protokola UN za borbu protiv trgovine ljudima. Ipak, ključno pitanje koje u poslednjih deset godina sve češće postavlja odnosi se na stvarnu efektivnost odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, bilo da je na nivou (pojedinačni projekat) ili na državnom nivou. Prilikom kreiranja odgovora i intervencija u borbi protiv trgovine ljudima, način na koji će se merenje, evaluacija i učenje integrisati u intervenciju reagovanja radi praćenja njenog napretka prema ciljevima, razumevanja njenog uticaja i efektivnosti i kako bi se dalje ojačala i poboljšala.153

Ovaj deo Vodiča je namenjen da doprinese nacionalnim izveštajima i samoproceni. Rezultati praćenja na nacionalnom nivou bi trebalo - osim da usmeravaju dalje aktivnosti - da budu korišćeni za preispitivanje politike i analizu i treba da mogu da usmere donošenje odluka o pitanju na nacionalnom nivou. Nacionalni nivo praćenja rezultata će takođe dostavljati državne izveštaje međunarodnim telima. Ovo dalje podvlači ogromnu važnost praćenja nacionalnog plana za borbu protiv trgovine ljudskim bićima.

Praćenje, pregled i evaluacija su ključni za sav rad u borbi protiv trgovine ljudima kako bi se merio stepen u kom su projekat, program, strategija i/ili politika ostvarili svoje ciljeve i ishode i kako bi posmatrali njihove dugoročne efekte. Oni obezbeđuju osnovu za precizno izveštavanje i omogućavaju identifikaciju naučenih lekcija i prepreka sa kojima smo se suočili, što se može upotrebiti za planiranje novih programa kao i za podešavanje i prijagođavanje postojećih programa. Oni su takođe vredna alatka za planiranje i menadžment. Izgradnja sistema za praćenje i predviđanje evaluacija na samom početku programa, pomaže da se dizajniraju i preispitaju ciljevi kao i da se predvide potrebni resursi. Podrška u praćenju, pregledu i evaluaciji procesa kontinuiranog učenja.154

B.1 Komplementarne uloge

Iako je praćenje usredsređeno na to GDE je program u datom trenutku u smislu implementacije, evaluacija se više fokusira na to ZAŠTO ishodi i ciljevi mogu ili ne moraju biti dostignuti, ističući dostignuća i nudeći preporuke o mogućim unapređenjima (videti poglavlje B.3 ovog Vodiča za više detalja o evaluaciji).

Komplementarne uloge praćenja i evaluacije

KARATERISTIKA PRAĆENJE EVALUACIJA

VREME Kontinuirani proces u toku implementacije pro-jekta, programa, plana ili strategije

Obavlja se ili u toku trajanja projekta, programa, plana ili strategije (srednjoročna evaluacija) ili po završetku projekta, programa, planova ili strategija (ex-post evaluacija)

FOKUSProverite kako planirane aktivnosti napreduju, identifikujući operative poteškoće; preporučite aktivnosti za poboljšanje implementacije

Procenite uspeh rezultata, relevantnost, efektiv-nost i uticaj i doprinos aktivnosti rezultatima.

CILJUnapređivanje efikasnosti i efektivnosti; osig-uravanje transformacije aktivnosti u rezultate/ishode

Istražite predviđene i nepredviđene rezultate; formulišite preporuke za prilagođavanja

SADRŽAJ Postignuti napredak izmeren u odnosu na posta-vljene indikatore Ispunjenje (stepen i kvalitet) indikatora

META Primarni realizatoriRealizatori, ali takođe i donatori i korisnici, zain-teresovana publika i istraživačka zajednica (da li rezultat treba da bude javan)

153 ICAT (2016). 154 Nedavna anketa je pokazala da su evaluacije napora u borbi protiv trgovine ljudima ograničene pristupom i kvalitetom, bez rigoroznog

dizajna i ne proizvode dokaze o efektivnosti, a neretko istražuju doprinose ishoda služeći se miks-metodskim istraživačkim dizajnom. Često su nedostajali jasni dokazi da podrže tvrdnje o „dobrim,“ „efektivnim” ili „uspešnim” praksama. Često se ispostavljalo da se u intervenci-jama nisu koristile neke od ključnih evaluacionih alatki. Često je nedostjaala artikulisana teorija promene i programske logike i nije uvek korišćeno znanje akumulirano iz ranijih napora u borbi protiv trgovine ljudima kao ni preporuke kje počivaju na evaluaciji i naučenim lekcijama o važnosti i obećanju aktivnosti. Evaluacione prakse su po sebi težile da budu ograničene programskim dizajnom, vremenskim rasporedima i resursima raspodeljenim za evaluaciju u nekim slučajevima, dostupnim evaluacionim veštinama i kapacitetima. Videti ICAT (2016b). Izdanje 8: Usmeravanje prema dokazima: Izgradnja efektivnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima koristeći se akumuliranim znanjem i deljenim pristupom praćenju, evaluaciji i učenju, str. 8.


79

Mehanizmi praćenja i izveštavanja o trgovini ljudskim bićima

Praćenje u oblasti trgovine ljudima je konačno o izveštavanju o preduzetim akcijama, aktivnostima, strategijama i/ili implementiranim planovima i postignutim rezultatima. Kako borba protiv trgovine ljudskim bićima implicira različite dimenzije i nivoe u međunarodnom kontekstu, praćenje akcija u borbi protiv trgovine ljudima se takođe dešava na više nivoa. Stoga, tri različita mehanizma mogu biti identifikovana za praćenje i izveštavanje:

a) Nacionalno izveštavanje (i/ili samoprocena)

Postoji više modela prihvaćenih od strane različitih zemalja u oblasti nacionalnog izveštavanja. Održava se u obliku međuinstitucionalnog radnog tela (poput onog formiranog unutar NATCB), kancelarije ATC ili posebnog Nacionalnog izvestioca 155 koji izveštava o napretku u oblasti borbe protiv trgovine ljudskim bićima. U nekim slučajevima, izveštavanje vrši parlamentarni odbor sa odgovornošću da nadgleda performans vlade u borbi protiv trgovine ljudskim bićima.

b) Držani izveštaji predati međunarodnim telima (npr. CEDAW, CoE Konvencija o trgovini ljudima)

Od država se prema međunarodnom pravu zahteva da izveštavaju specijalizovanim ugovornim telima - odborima postavljenim unutar UN za praćenje i usaglašenost sa odgovarajućim ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Konvencije, koje zahtevaju izeštavanje o napretku u borbi protiv trgovine ljudskim bićima, uključuje CEDAW, CRC, UN protokol protiv trgovine ljudima, kao neke regionalne instrumente. Izveštavanje o CoE konvenciji o trgovini ljudima mora biti obezbeđeno telu zaduženom za praćenje koje se sastoji od nezavisnih nacionalnih eksperata postavljenih od strane CoE (GRETA).

c) Međunarodno izveštavanje međunarodnog tela

Godine 2003 OSCE je osnovao Kancelariju i mesto Specijalnog predstavnika i koordinatora za borbu protiv trgovine ljudskim bićima (OSCE-SR/CTHB) da zemljama učesnicama OSCE pomogne u razvoju i implementaciji efektivnih politika. U srži OSCE-SR/CTHB mandata su posete zemljama koje služe za uspostavljanje direktnog i konstruktivnog dijaloga sa zemljama učesnicama u politikama za borbu protiv trgovine ljudima i podrška njihovom sprovođenju obaveza OSCE o borbi protiv trgovine ljudima podizanjem profila napora za borbu protiv trgovine ljudima u regionu OSCE.

Komisija za ljudska prava UN odlučila je 2004 godine da imenuje na trogodišnji period Specijalnog izvestioca za trgovinu ljudima, posebno žena i dece, da se fokusira aspekt trgovine ljudima koji se tiče ljudskih prava. U julu 2020, mandat Specijalnog izvestioca bio je ponovo produžen na još tri godine od strane Saveta za ljudska prava. Pored razmatranja pojedinačnih žalbi, Specijalni reporter takođe vrši posete zemljama kako bi proučio situaciju na licu mesta i formulisao preporuke za sprečavanje i/ili borbu protiv trgovine ljudima, da zaštiti ljudska prava žrtava trgovine ljudima u određenim zemljama ili regionima, kao i da predaje godišnji izveštaj Savetu UN za ljudska prava Generalnoj skupštini.

Direktiva za trgovinu ljudima EU otvorila je 2011 poziciju Evropskog koordinatora za borbu protiv trgovine ljudima.

155 Uspostavljanje nacionalnih izvestioca ili ekvivalentnih mehanizama je predviđeno primera radi direktivom EU za borbu protiv trgovine ljudima (Član. 19). Zadaci takvih mehanizama su da uključe sprovođenje procena trendova u trgovini ljudima, merenje rezultata u borbi protiv trgovine ljudima, uključujući sakupljanje statističkih podataka u bliskoj saradnji sa relevantnim organizacijama civilnog društva ak-tivnim u ovom polju i izveštavanje. Videti takođe UNODC (2020), Član 39.

80

B.1.2 Upravljanje zasnovano na rezultatima i Teorija promene156

Način na koji se sprovode planiranje, praćenje i evaluacija se značajno izmenio tokom protekle dve decenije. Fokus na saradnji u međunarodnom razvoju i javnim institucijama se pomerio prema poboljšanoj efektivnosti u svim naporima, odgovornosti (npr. od vlada prema građanima i od realizatora prema finansijerima) i održivosti, samo da navedemo nekoliko osnovnih principa.

Kao rezultat, razvoj projekata i programa je postepeno prešao od planiranja zasnovanog na aktivnostima ( Šta ćemo da radimo?) prema jačem fokusu na ukupne rezultate (Šta želimo da postignemo?). Fokus je, stoga, na rezultatima i posledicama aktivnosti i implementacije. Predviđene promene su oblikovale drugačiji strateški pristup koji se naziva upravljanje zasnovano na rezultatima (UZR). Fokus se preusmerio sa obezbeđivanja i praćenja sprovođenja aktivnosti na obezbeđivanje i praćenje toga da te aktivnosti nadalje omogućavaju predviđene promene.

Teorija promene opisuje zašto očekujemo da postignemo tražene rezultate predloženim aktivnostima i ishodima aktivnosti, dijagram lanca rezultata (i radnog plana) opisuje kako i kada će rezultati biti postignuti.157 U pregledu koji se bavi upotrebom teorije promena, otkriveno je da ne postoji jedinstvena definicija toga šta je teorija promene kao ni uspostavljena metodologija. Međutim, pregledom je utvrđeno da je postojao konsenzus o njenim osnovnim elementima, za koje se smatra da obuhvataju sledeće:

• „Kontekst inicijative, uključujući društvene, političke i sredinske uslove, trenutno stanje problema na koji projekat treba da utiče i druge zainteresovane koje mogu da utiču na promenu

• Dugoročna promena koju inicijativa želi da podrži i za čije krajnje dobro

• Proces/redosled promena za koje se očekuje da dovedu do željenog dugoročnog ishoda

• Pretpostavke o tome na koji način će ove promene da se dese, kao provera toga da li su aktivnosti i ishodi prikladni za uticaj na promene u željenom smeru u ovom kontekstu.

• Dijagram i narativni rezime koji beleži ishode diskusije.“158

Lanac rezultata je opis različitih faza intervencije koje dovode do promena namenjenih - od početnih ulaznih podataka, do krajnjih efekata za korisnike na društvenom nivou.159

156 Za detaljniju raspravu o upravljanju zasnovanom na rezultatima u kontekstu UN, videti UNODC (2018). 157 Definiciju pruža ©resultsbased.org 2016, 2017, 2018, 2019 & 2020. Detaljni uvid u razvoj teorije promene može se naći u UNODC (2018),

poglavlje 4, C.158 Videti Vogel, I. (2012). „Pregled upotrebe „Teorije promene” u međunarodnom razvoju. Dostupno na: https://assets.publishing.service.

gov.uk/media/57a08a5ded915d3cfd00071a/DFID_ToC_Review_VogelV7.pdf 159 Definicija i grafički opis Lanca rezultata preko ©resultsbased.org 2016, 2017, 2018, 2019 & 2020

Upravljanje zasnovano na rezultatima je strategija koja leži u osnovi integrativnog pristupa upravljanja projektima i programima, uključujući planiranje, praćenje i evaluaciju. Pri usvajanju pristupa, svi akteri koji direktno ili indirektno doprinose ostvarivanju niza rezultata moraju osigurati da njihovi procesi, proizvodi i usluge doprinose postizanju željenih rezultata. Akteri za uzvrat koriste informacije i dokaze iz stvarnih rezultata za informisano donošenje odluka o dizajnu, resursima i isporuci programa i aktivnosti kao i za pitanja koja se odnose na odgovornost i izveštavanje.

Izvor: UNODC (2018). Priručnik. Upravljanje zasnovano na rezultatima i Agenda za održivi razvoj 2030.


81

Lanac rezultata prikazan gore nije teorija promene, već opisuje redosled prema kom će rezultati biti ostvareni.160

Praćenje zasnovano na rezultatima, stoga se odnosi na zapažanja o promenama postignutim upotrebom resursa ili usluga projekta ili programa, plana ili strategije. Upravljanje zasnovano na rezultatima je jedan deo celokupnog UZR pristupa.

ICAT je razvio preporučeni pristup merenju, evaluaciji i učenju (MEU) za borbu protiv trgovine ljudima, koji teži da izgradi „bazu verodostojnih dokaza o efektivnim inicijativama za borbu protiv trgovine ljudima uključujući kako i pod kojim okolnostima one mogu biti efektivne.” Ovaj model MEU pristupa (videti dole) vizualizuje način na koji instrumenti promene doprinose deljenom skupu željenih rezultata kroz sve arene koje čine sektor za borbu protiv trgovine ljudima, dok dokumentuje željene ciljeve na nivou ishoda i rezultata.

160 Imajte u vidu da postoje dva načina gledanja na teorije promena:1) Uzrok-posledica tip promene - odgovarajući u uređenim (ili linearnim) situacijama, zasnovan na „ako-onda” vezama iz ulaznih

podataka do uticaja.2) Teorija promena zasnovana na ljudima, procesima, učešću i učenju - pogodna u kompleksnim adaptivnim okolnostima u kojima uz-

rok i posledica nisu ponovljivi. Umesto toga, presudna je prilagodljivost, a adaptivno programiranje obezbeđuje jedan od mnogih načina da se adresiraju složeni domeni.

Teorija promene predstavljena u ovom Vodiču pogodna je za uređenu intervenciju. (Videti resultsbased.org)

82

Koncept pristupa MEU modela u odgovaranju na trgovinu ljudima, promovisan od strane ICAT.161

B.1.3 Principi i elementi upravljanja zasnovanog na rezultatimaPraćenje zasnovano na rezultatima obuhvata 4 dimenzije:

- specifikovani rezultati koji su merljivi, praćeni i relevantni.

- izvori koji su adekvatni za postizanje željenih rezultata;

- organizacioni aranžmani koji osiguravaju da su autoritet i odgovornosti usklađeni sa rezultatima i resursima; i

- procesi za planiranje, praćenje, komunikaciju i oslobađanje resursa koji omogućavaju organizaciji da pretvori resurse u željene rezultate.

Kako bi se adresirale ove četiri dimenzije, upravljanje zasnovano na rezultatima treba da prati sledeće principe:

• Orijentaciju na ishode umesto na aktivnosti: ovo zahteva promenu fokusa od pojedinačnih aktivnosti prema ukupno definisanim i merljivim rezultatima i uticajem intervencije na rad u borbi protiv trgovine ljudima. To takođe podrazumeva ne samo nameravane, već i potencijalne, nenameravane negativne ishode.

• Jasne odgovornosti i vremenski okvir: kako bismo mogli da pratimo napredak određene strategije, politike, programa i/ili projekta, potrebno je da neophodni podaci, odgovornosti za određene zadatke i vremenski rokovi budu jasno definisani.

• Relevantnost: Postoje različite oblasti rada na polju mera protiv trgovine ljudima. Pri postavljanju prioriteta, relevantnost određene mere mora biti analizirana i procenjena u toku praćenja i evaluacije.

161 Za detaljnu razradu svakog elementa, videti ICAT (2106b), str. 26-27.


83

• Efektivnost i efikasnost: UZR obuhvata postavljanje pitanja o tome da li se prave stvari rade i da li se rade dobro. Potrebno je proceniti da li su resursi dostupni i utvrditi da li se najpozitivniji mogući rezultati mogu ostvariti za dobijene ulazne podatke.

• Održivost i uticaj: kroz UZR može meriti da li su intervencijom postavljeni ciljevi ostvareni. Štaviše, trebalo bi nadgledati da li je verovatno da će uticaj određene strategije ili aktivnosti trajati nakon što se intervencija završi. Ukoliko ne, trebalo bi da postoje dodatni ciljevi poput razvoja organizacije ili procesa podrške kako bi se osigurala održivost.

• Skale i inovacija: tokom planiranja, trebalo bi proceniti da li intervencija ima potencijal da obuhvati veliki broj pripadnika ciljne populacije. Ovo bi trebalo pratiti kroz proces.

• Transparentnost i odgovornost: Vlade imaju obavezu i odgovornost da osiguraju zaštitu svih ljudskih prava za sve pojedince i da gone pojedince i vladine zvaničnike koji narušavaju prava drugih. U kontekstu trgovine ljudima, vlada je odgovorna za dela počinjena od strane njenih aktera, poput imigracionih zvaničnika, graničnih patrola ili policije. Pojedinci mogu smatrati vlade odgovornim prema međunarodnim zakonima koji uključuju principe ljudskih prava. U smislu praćenja i evaluacije, obaveza je da se obezbede transparentne i razumljive informacije o strategijama, prioritetima, aktivnostima, kao i mogućim štetnim posledicama. U slučaju rada u borbi protiv trgovine ljudima, ovo znači raspodelu informacija i diskusiju sa svim relevantnim zainteresovanim stranama.

• Učešće, vlasništvo i osnaživanje: Participativni pristup znači jačanje sposobnosti (naročito marginalizovanih) grupa da aktivno učestvuju u planiranju i praćenju procesa, da preuzimaju odgovornost i utiču na institucije, politike, strategije i programe prema njihovim konkretnim interesima i potrebama. Istovremeno, osnaživanje marginalizovanih grupa podržava prevenciju trgovine ljudima.

• Nediskriminacija i inkluzivnost: Neophodno je osigurati da različite grupe imaju pristup obezbeđenim uslugama. Dokazi ukazuju na to da posebno marginalizovane grupe ljudi, poput migranata, interno raseljenih lica, izbeglica, i tražilaca azila, često pate od negativnih posledica i da su mere za borbu protiv trgovine ljudima bile kontraproduktivne za neke od baš onih ljudi kojima najviše trebalo da direktno pomognu. Stoga, kroz analizu konkretnih ciljnih grupa tokom planiranja, praćenja i evaluacije, potrebno je proceniti negativni uticaj na posebne populacijske grupe i zainteresovane strane.

Postoje određene prepreke u nošenju sa upravljanjem zasnovanom na rezultatima:

→ Neosporno je da su studije početnog stanja preduslov za bilo kakve napore u praćenju i evaluaciji. I pored toga, dostupnost i kvalitet podataka je prepreka praćenju i evaluaciji rada u borbi protiv trgovine ljudima. Opšte gledano, kvalitativne podatke je teško naći (npr. o kvalitetu ili dugoročnim efektima napora prema reintegraciji). Štaviše, podaci često postaju dostupni samo uz vremenski odmak, posebno za mere ishoda (npr. smanjeni broj žrtava trgovine ljudima). Pitanje je na koji način se o rezultatima trenutne strategije ili programa može suditi na osnovu rezultata postignutih pre nego što je strategija uspostavljena. Često, određeni podaci moraju da se prikupljaju za svrhe projekta ili programa. Pored toga, fragmentisani sistemi sakupljanja podataka vode do dvostrukog obračunavanja postojećih podataka.

Pažnja: pri sakupljanju ličnih podataka žrtava trgovine ljudima, neophodno je osigurati da su podaci zaštićeni i da im se ne može pristupiti, kao i da ih niko ne može zloupotrebiti, uzrokujući time dodatnu štetu licu kojim se trgovalo (npr. kada žrtva trgovine ljudima koja je majka popunjava prijavu za starateljstvo nad detetom, činjenica da je prethodno bila žrtva trgovine se može koristiti protiv nje u sudskim procedurama).

→ Nedostatak jedinstvenih definicija na polju rada u borbi protiv trgovine ljudima često otežava oslanjanje na određene podatke (npr. konfuzija između ilegalnih migranata, krijumčarenih osoba, žrtava trgovine ljudima, lica kojima se nije trgovalo, ali su eksploatisana).

→ Pripisivanje određenih promena aktivnostima koje preduzima jedan određeni program. Naročito u radu u borbi protiv trgovine ljudima, u kom se kombinuje trud različitih zainteresovanih strana, teško je prosuditi o uspehu ili neuspehu određene politike, strategije ili programa. Štaviše, određeni parametri poput indeksa siromaštva, stope nezaposlenosti ili rodne neravnopravnosti utiču na fenomen trgovine ljudima, što mora biti uzeto u obzir pri proceni ishoda politika, strategija i programa.

84

Koraci prema postavljanju sistema praćenja i evaluacije zasnovanog na rezultatima.162

Koraci (opšte) Pitanja Koraci u praćenju NPA u THB

Formulisanje ishoda i ciljeva Šta želimo da postignemo? (Re-)formulisati NPA sa jasnim ciljevima i ishodima.

Odabir ishoda i indikatora za praćenje

Šta tačno gledamo za merenje postignuća? Formulisati odgovarajuće indikatore ishoda.

Definisati na koji način će biti potvrđeno da su indikatori ispunjeni (postaviti sredstva verifikacije)

Kako to merimo? Šta ili ko je izvor podataka? Postaviti sredstva verifikacije indikatora.

Sakupiti osnovne informacije o trenutnom stanju

Gde smo danas u vezi sa našim ciljevima? Sakupiti osnovne informacije o indikatorima.

Postaviti konkretne ciljeve koje treba postići i datume njihovog ostvarenja.

Kada želimo šta da ostvarimo?

Postaviti realistične ciljeve (procente, brojeve, itd.) i vremenske rasporede za ciljeve u NPA (biti konkretan).

Postaviti odgovornosti za redovno i konstantno sakupljanje podataka.

Ko je odgovoran za sakupljanje podataka?

Odrediti one koji su odgovorni za sakupljanje i predaju podataka.

Regularno sakupljati podatke kako bi se procenilo da li su ciljevi postignuti.

Kako nam ide u vezi sa našim ciljevima?

Različite odgovorne institucije regularno sakupljaju podatke radi procene ostvarivosti indikatora i regularno izveštavaju definisano telo (radnu grupu/komisiju/radno telo, itd).

Analizirati i izveštavati o

rezultatima Šta smo uradili, a šta treba da bude urađeno?

Odgovorno nacionalno telo (radna grupa/komisija, Nacionalni izvestilac/radno telo...) analizira sakupljene podatke i razvija godišnji izveštaj o statusu implementacije NPA, koji uključuje procenu opšte situacije i uticaj intervencija u oblasti trgovine ljudima. Rezultati se diskutuju sa svim zainteresovanim stranama i po potrebi se donose zajedničke informisane odluke.

Definisati ulogu, učestalost i raspored evaluacija (spoljašnjih, unutrašnjih, srednjoročnih, nasuprot finalnih evaluacija, itd.)

Kada evaluiramo svoje aktivnosti?

Definisati sa relevantnim zainteresovanim stranama na koji način će se sprovesti evaluacija (spoljašnja nasuprot unutrašnjoj evaluaciji) i razmotriti izvore finansiranja. Definisati ciklus evaluacije (srednjoročne nasuprot finalnih evaluacija) na osnovu dužine trajanja NPA.

UNODC nudi još jedan set pitanja za vođenje procesa u dizajniranju radnog okvira praćenja:163

162 Prilagođeno od Svetske banke (2004). Deset koraka do sistema praćenja i evaluacije zasnovanog na rezultatima. 163 UNODC (2018), str. 36-37


85

Poslednje, ali ne i manje važno - učenje. Učenje je ključna odlika upravljanja zasnovanog na rezultatima zato što omogućava promišljanje o tome šta je funkcionisalo a šta ne. Ono daje priliku za doradu strategije i pristupa kako bi se postigli ili poboljšali rezultati. Naučene lekcije su učenje - kritička refleksija na kvalitet rezultata sprovođenja radnji i aktivnosti, a oslanja se i na pozitivna i na negativna iskustva.164

B.2 Praćenje Nacionalnih planova akcije

U ovom delu razgovaramo o različitim fazama praćenja i nudimo smernice o tome šta, kako i sa kim raditi, kao i kada se odvijaju aktivnosti za uspešno praćenje nacionalnog plana za borbu protiv trgovine ljudima.

B.2.1 Faze praćenja

Praćenje je kontinuirani i neprekidni proces koji treba da informiše o napretku ostvarenom prema planiranim rezultatima. Praćenje kao takvo treba da bude podeljeno u različite faze:

A) Priprema: Definisanje toga na koji način će se pratiti rezultati nacionalnog plana akcije, uključujući odgovornosti, komunikaciju i strukture praćenja nacionalnog plana akcije.

B) Implementacija: Konstantno sakupljanje kvalitativnih i kvantiativnih podataka u toku implementacije nacionalnog plana akcije.

164 Ibid, poglavlje IV, D.

1. Koje informacije su potrebne i na koji način će biti korišćene za praćenje napretka o rezultatima i indikatorima? Kolika je važnost tog dela informacija za vođenje projekta? Savet: izbegavati duplo sakupljanje podataka (da dva različita tima ili odeljenja uključena u sakupljanje istih podataka za potrebe različitih projekata u istom sektoru).

2. Na koji način će sakupljeni podaci biti analizirani? Savet: postoji nekoliko načina sakupljanja i praćenja podata-ka, uključujući participativne pristupe, analizu evidencije i sekundarnih podataka, opservacije, ankete, terene, fokus grupe i intervjue.

3. Koje informacije su potrebne? Kome su potrebne? Kada su potrebne? Koje procese donošenja odluka treba da podrže podaci? Savet: maksimizovati upotrebu istih podataka za različite svrhe ili za različite korisnike i sakupiti podatke koji su „usmereni na odluke” (u vezi sa informacijama potrebnim donosiocima odluka).

4. Kako će se informacijama upravljati i na koji način će biti održavane? (na primer, procene učinka projekta, identifikovanje korektivnih akcija, izveštavanje i evaluacija) Savet: koja god platforma bila odabrana (papirna ili elektronska), važno je upamtiti da sistem za upravljanje informacijama treba da osigura da su informacije efektivno sakupljene, sačuvane i analizirane).

5. Koji resursi (ljudski, tehnički i finansijski) su potrebni da podrže funkcije praćenja? Koji su troškovi sakupljanja informacija i da li su ti troškovi opravdani u odnosu na celokupan budžet projekta? Savet: u najvećoj mogućoj meri minimalizovati upotrebu resursa za sakupljanje podataka

Proces identifikovanja naučenih lekcija i/ili najboljih praksi uključuje kritičku refleksiju o sledećim ključnim pitanjima:

1. Šta je bio konkretan izazov ili okolnosti sa kojima ste se suočavali u to vreme (kontekst)?

2. Koji pristup je uzet u projektu ili programu kako bi se prevazišli izazovi i/ili iskoristila situacija i kakvi su rezultati postignuti (pozitivni, negativni, neutralni)?

3. Koji uzroci su doveli do tih rezultata?

4. Koje aktivnosti i/ili metode koje je preduzela organizacija su se pokazali kao dobri, a koji nisu? Na koji način bi se mogao poboljšati pristup kako bi se osigurali bolji rezultati u budućnosti, ako je moguće?

5. Koje konkretne preporuke dolaze iz tog iskustva koje bismo mogli da usvojimo kako bi stvari funkcionisale bolje sledeći put?

Izvor: UNODC (2018). Priručnik. Upravljanje zasnovano na rezultatima i Agenda za održivi razvoj 2030.

86

C) Ozveštavanje: Analiza sakupljenih podataka i potencijalnog manjka podataka pri pravljenju izveštaja praćenja.

D) Pregled: U zavisnosti od rezultata izveštaja analize praćenja, strategiju i plan će možda biti neophodno revidirati, vis-a-vis menjati i razvijati prakse u oblasti trgovine ljudskim bićima.

Različite potrebe i aktivnosti karakterišu ocrtane faze kao što je objašnjeno u narednim sekcijama sa više detalja. Međutim, faze nisu uvek u nizu, već se nekada preklapaju. I pored toga, faze i odgovarajuće akcije koje treba preduzeti deo su sledećeg ciklusa praćenja:

Ciklus praćenja i evaluacije

Pažnja: Ocrtane faze kao i redosled u ciklusu praćenja treba uzeti kao korisnu smernicu, međutim u određenim slučajevima faze se možda neće toliko jasno razlikovati i mogu se preklapati. Najvažniji je biti svestan da je ovo proces koji zahteva upravljanje i preduzimanje određenih aktivnosti u određeno vreme.

B.2.1.1. Pripremna fazaPripremna faza predstavlja osnovu uspeha u praćenju i evaluaciji NPA.

ŠTA je potrebno da uradite u pripremnoj fazi:

Razvijte plan praćenja i evaluacije kako biste postavili sistem praćenja sa uključenim zainteresovanim stranama:

• Definišite da li i kada ćete vršiti pregled i/ili evaluaciju;

• Utvrdite izvore podataka za indikatore (sredstva verifikacije), početno stanje i ciljeve;

• Utvrdite konkretne odgovornosti pri sakupljanju podataka i izveštavanju (ko izveštava koga i o čemu);

• Postavite vremenske rokove za izveštavanje;

• Definišite komunikaciju.


87

KAKO

Razvijte plan praćenja i evaluacije kako biste postavili vaš sistem praćenja.

Da bi se razvio sistem praćenja NPA, prvo treba osigurati da NPA sledi osnovne principe i strukturu NPA navedene u poglavlju A ovog Vodiča.

U participativnom pristupu koji uključuje relevantne zainteresovane strane nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, odredite svoj sistem praćenja zajedničkom izradom plana praćenja i evaluacije sa relevantnim uključenim zainteresovanim stranama. Ovde je participativni pristup presudan jer se odgovor na borbu protiv trgovine ljudima oslanja na više zainteresovanih strana. Shodno tome, te zainteresovane strane uglavnom imaju ulogu u prikupljanju relevantnih podataka za praćenje.

Plan praćenja pretežno prati strukturu NPA, služeći se njegovim ishodima, rezultatima, aktivnostima i indikatorima. Međutim, plan praćenja i evaluacije mora biti konkretniji po pitanju toga ko će i na koji način meriti indikatore. Zajedno sa relevantnim zainteresovanim stranama, razgovarajte i ispunite plan informacijama do kojih dođete prateći navedene korake.

Za obrazac plana praćenja i evaluacije videti dodatak 4. Podesite ga u skladu sa sopstvenim potrebama i situacijom.

Utvrdite da li je potrebno izvršiti pregled i/ili evaluaciju

Za vaš plan potrebno je da utvrdite da li želite da izvršite pregled NPA i/ili evaluaciju. Evaluacija može biti spoljašanja ili unutrašnja, kao i srednjoročna i/ili završna evaluacija. Odlučujući faktori za takvu odluku imaju za cilj da identifikuju:

a) svrhu pregleda i/ili evaluacije;

b) da li trajanje i planirani efekti nacionalnog plana akcije iziskuju evaluaciju i

c) koji resursi su dostupni.

(Za više detalja o razlikama između pregleda i evaluacije, videti poglavlja B.2.1.3 o pregledu i B.3 o evaluaciji.)

Odredite svoje izvore podataka da biste izmerili indikatore, početno stanje i ciljeve

Potrebno je da utvrdite odgovarajuće izvore podataka (vaša sredstva verifikacije) kako biste merili vaše indikatore. Pritom, potrebno je da istražite šta tačno treba da izmerite da biste prikazali ispunjenjenje svojih indikatora i da biste utvrdili koji su izvori u najboljoj poziciji da vam pruže te podatke. Generalno je važno koristiti sve podatke koje već imate (mada to takođe moraju biti pouzdani podaci), npr. iz zavoda za statistiku, vođena evidencija itd. U zavisnosti od države, moguće je da već postoje baze podataka za određene vrste podataka, npr. baza podataka usredsređena na žrtve ili baza podataka usredsređena na trgovce ljudima. Samo tamo gde je neophodno, uspostavite sopstvene baze podataka ili izvršite zasebnu procenu, jer će vam za to biti neophodni resursi.

U slučaju da je u državi već uspostavljen širi postupak prikupljanja informacija i podataka, izvori podataka praćenja za nacionalni plan akcije bi trebalo da se, u najvećoj mogućoj meri uključe u postojeći proces.

Kao naredni, ali srodan korak, trebalo bi da odredite početno stanje - drugim rečima, da dokumentujete stvarni status naznačenih informacija. Ovo se odnosi na podatke srodne vašim indikatorima u tom konkretnom vremenskom trenutku. Ukoliko se indikator odnosi na povećanu dostupnost skloništa, zabeležite stvarni broj skloništa ili broj slobodnih mesta u svakom skloništu dostupnom u tom trenutku. Početno stanje je važno jer vam pruža opis stanja pre intervencije, pre implementacije plana akcije.

Sledeći korak je identifikovanje ciljeva gledanjem rezultata i indikatora uspostavljenih za utvrđivanje ciljeva. Odgovarajući ciljevi su npr. povećanje procenta ili konačnog broja nečega. Potrebno je takođe da navedete do kada ćete postići taj cilj. U zavisnosti od trajanja plana akcije, možete identifikovati godišnje procente/brojeve ili da odredite određeni procenat ili broj koji je potrebno dostići do kraja perioda implementacije. Ponekad je, međutim, preporučljiv redosled akcija, kako bi bilo jasno da bi određeni koraci došli pre drugih, te budite što je moguće konkretniji. Ciljevi na primer mogu izgledati na sledeći način: povećati u procentima do kraja (godina); X broj edukacija održanih do (mesec/godina). Važno je, međutim, da formulišete realistične i relevantne ciljeve.

88

Utvrditi konkretne odgovornosti za sakupljanje podataka

Gledajući izvore podataka, možete identifikovati različite institucije i organizacije koje bi mogle da redovno obezbeđuju ove podatke. Možda postoji ministarstvo ili neka druga državna institucija uključena u sklonište za žrtve ili nevladina organizacija, a ko god da vodi sklonište, izveštavaće o broju opsluženih žrtava trgovine ljudima i vrsti usluga.

Za vaš plan je stoga porebno da identifikujete odgovarajuće institucije ili organizacije koje će vam redovno obezbeđivati podatke. Ako je moguće, zabeležite konkretne osobe koje će biti odgovorne za pružanje i praćenje podataka. Ukoliko zabeležite čitave institucije ili organizacije, moguće je da se na kraju niko neće osećati odgovornim, kopromitujući time kvalitet vašeg praćenja. Popunite odgovarajuću kolonu (dodeljenu za prikupljanje podataka) u planu koja odgovara podacima o kojima izveštavaju identifikovane odgovorne zainteresovane strane.

Pri tom, u odeljku o izveštavanju treba da pojasnite kome odgovarajuće odgovorne osobe u institucijama ili organizacijama podnose izveštaje o praćenju.

Uspostavite vremenske okvire za izveštavanje

Kako biste redovno sakupljali podatke, potrebno je da postavite striktne i jasne vremenske okvire za izveštavanje. Obično se izrađuje godišnji izveštaj o praćenju kako bi parlament ili kabinet, a ponekad čak i predsednik bili obavešteni. Ovaj godišnji izveštaj o praćenju zasnovan je na podacima koje su prikupile institucije i organizacije koje ste identifikovali. Međutim, za poboljšanje tekućeg praćenja važno je prikupljati podatke kontinuirano i redovno. Stoga bi se moglo odrediti da se kvartalni izveštaji o praćenju podnose odgovornoj strani za godišnji izveštaj o praćenju.

Međutim, ova osoba ili struktura mora redovno pratiti ove kvartalne izveštaje o praćenju, osiguravajući njihov kvalitet i/ili utvrđujući gde primena nacionalnog plana akcije ne ide dobro. Ove informacije pružaju osnovu za eventualno upravljanje implementacijom, ukoliko to bude potrebno.

Definišite kanale komunikacije

U planu praćenja i evaluacije važno je pojasniti ko kome šta komunicira. To u velikoj meri zavisi od nacionalnih struktura uključenih u odgovor u borbi protiv trgovine ljudima. Što je više aktera uključeno, to je ova vrsta pojašnjenja važnija.

Razgovarajte i razjasnite ko s kim komunicira o redovnim izveštajima o praćenju, prema kome bi bili usmereni izazovi u implementaciji itd. Postoje različite mogućnosti:

• komunikacijski kanali se ili mogu uspostaviti centralistički, tako da je jedna osoba i struktura podrške oko nje odgovorna (negativna strana je što ovakav pristup stavlja puno odgovornosti na mali broj ljudi koji moraju sve da iskoordinišu i iskomuniciraju), ili

• imenujte kontakt tačke unutar nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima ili za 4P ili za njihove pododeljke koje će zatim na kraju izveštavati osobi/telu u celosti odgovornom za odgovor u borbi protiv trgovine ljudima.

Kako ima puno načina da se to uradi, o njima treba razgovarati, razjasniti ih, dokumentovati (npr. u planu) i komunicirati sa svima.

Holandski model: Nacionalni izvestilac o trgovini ljudskim bićima u Holandiji.

2000. godine, Holandija je postavila Nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudskim bićima. Izvestilac je nezavisna pozicija koja izveštava holandskoj Vladi, koja zatim odgovara na prezentovani izveštaj parlamentu. Pored toga, svi izveštaji Nacionalnog izvestioca su javno dostupni na sajtu izvestioca (http://english.bnrm.nl/reports). Nacionalni izvestilac, međutim, nema moć da vrši krivičnu istragu niti je telo za žalbe.


89

KADA

Plan praćenja i evaluacije u idealnom slučaju treba odrediti odmah nakon završetka izrade nacrta nacionalnog plana akcije i pre početka implementacije.

Ipak je, međutim, moguće i - ukoliko nije učinjeno ranije - neophodno, napraviti nacrt plana praćenja čak i ako je implementacija već počela. Nakon privh kvartalnih izveštaja praćenja, plan može, i treba da bude revidiran u slučaju mogućih promena u odgovornostima i sličnom. Generalno, taj plan je živ i promenljiv i treba ga koristiti tako. Ukoliko se prave veće promene u nacionalnom planu akcije, potrebno je uskladiti i njega.

KO

Izradu nacrta plana praćenja treba da pokrene najviši mogući nivo nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Budući da se strukture razlikuju od zemlje do zemlje, to može biti ili jedno lice ili struktura međuagencijske radne grupe ili radno telo. Međutim, u svim slučajevima zadatak pokretanja izrade plana može se poveriti ili dodeliti relevantnoj osobi koja učestvuje u odgovoru u borbi protiv trgovine ljudima.

Kako bi vežba trebalo da bude participativna i da uključuje relevantne aktere, deo procesa treba da budu i relevantne zainteresovane strane.

Ključna pitnanja i aktivnosti u pripremnoj fazi

Pitanja Aktivnosti

Da li imate plan praćenja i evaluacije? Osigurajte da on definiše podatke koji će biti sakupljani, uloge, odgovornosti za različite uključene aktere i jasne i konkretne rasporede aktivnosti.

Ako nemate plan praćenja i evaluacije, razmotrite sledeće korake:

Da li vam je potreban pregled NPA ili evaluacija (srednjoročna, završna evaluacija, spoljašnja ili unutrašnja) ili oba?

Dokumentujte vašu odluku u planu (služeći se obrascem iz Dodatka 4).

Koji podaci su vam potrebni za efektivno praćenje vašeg NPA?

Analizirajte svoj NPA i identifikujte različite podatke potrebne za merenje vaših indikatora. Identifikujte izvor koji će vam obezbediti podatke. Razmotrite podatke orijentisane na rezultate koji pokazuju razlike u posmatranoj situaciji pored kvantitativnih podataka.

Koji podaci su dostupni iz nacionalnog zavoda za statistiku ili postojećih baza za TLJB? Koliko su podaci pouzdani?

Analizirajte koji potrebni podaci mogu biti obezbeđeni od strane nacionalnog zavoda za statistiku ili iz postojećih baza podataka o trgovini ljudima. Zapamtite: podaci o trgovini ljudskim bićima moraju biti konkretni, uzimajući u obzir rod, uzrast, državljanstvo, itd.

ČLAN 39. USPOSTAVLJANJE KANCELARIJE NACIONALNOG IZVESTIOCA [NACIONALNI MEHANIZAM PRAĆENJA I EVALUACIJE]

1. Ovim zakonom se postavlja Nacionalni izvestilac za trgovinu ljudima, koji će biti podržan kancelarijom.

2. Nacionalni izvestilac [Nacionalni mehanizam za praćenje i izveštavanje] će biti nezavisno telo koje će podnositi godišnje izveštaje direktno parlamentu.

3. Nacionalnog izvestioca [Nacionalni mehanizam za praćenje i izveštavanje] će imenovati parlament [drugo nadležno telo] svaki put na period od pet godina.

4. Glavni zadaci Nacionalnog izvestioca [Nacionalni mehanizam za praćenje i izveštavanje] biće prikupljanje podataka o trgovini ljudima, koji bi trebalo da budu rodno razvrstani, nadgledanje efekata sprovođenja nacionalnog plana akcije i drugih mera, politika i programa koji se bave trgovinom ljudima, kako bi bile identifikovane najbolje prakse i formulisane preporuke za poboljšanje odgovora na trgovinu ljudima.

5. Za tu svrhu, Nacionalni izvestilac [Nacionalni mehanizam za praćenje i izveštavanje] će imati ovlašćeni pristup svim dostupnim nacionalnim izvorima podataka i aktivno će tražiti informacije od svih državnih organa, nevladinih organizacija i pripadnika privatnog sektora koji su uključeni.

Izvor: UNODC (2020). Model zakonskih odredbi u borbi protiv trgovine ljudima

90

Koji drugi (spoljašnji) izvori relevantnih podataka postoje? Ko još bi bi mogao da obezbedi podatke?

Procenite koje druge institucije/organizacije bi mogle da pomognu sa pružanjem potrebnih podataka ili bi mogle da pomognu u redovnom prikupljanju. Zabeležite to i uključite ih ukoliko nisu već deo vašeg radnog tela/odbora.

Ko treba da bude uključen u redovno prikupljanje potrebnih podataka?

Definišite konkretne i jasne odgovorne strane za sakupljanje podataka relevantnih za praćenje vašeg NPA. Odgovorni se moraju složiti sa svojim imenovanjem.

Koje institucionalne odgovornosti postoje? Ko treba da izveštava o implementaciji NPA, kome i kada?

Identifikujte odgovornosti izveštavanja (na nacionalnom, regionalnom i internacionalnom nivou).

Identifikujte odgovornu instituciju/strukturu koja će obezbediti konačno izveštavanje o primeni NPA na nacionalnom nivou.

Utvrdite ko prima izveštaje (npr. godišnji izveštaj parlamentu, vladi i/ili predsedniku, tromesečni izveštaji praćenja nacionalne strukture za borbu protiv trgovine ljudima).

Identifikujte rok za predaju izveštaja.

Kada su podaci potrebni (redovno, godišnje i/ili kvartalno)?

Definišite rokove za sve druge izveštaje praćenja za periode kraće od jedne godine (npr. kvartalni datumi).

Definišite kada su potrebni podaci za nacionalno izveštavanje (postavite rok za relevatne podatke za godišnje izveštavanje na 1 mesec pre tog datuma kako bi bio podnet na vreme; sa redovnim izveštajima ovo neće biti problem).

Kome će podaci biti potrebni? U kom obliku i formatu je potrebno ili poželjno da se izveštava o podacima o implementaciji NPA?

Definišite ko treba da primi podatke i kako (u kom obliku). Ako oblik nije definisan, razgovarajte o potrebnom formatu sa primaocem.

Da li ste razmotrili sve što je potrebno za efektivno praćenje vašeg NPA?

Kada ste razmotrili sve neophodne netalje, razvijte svoj plan praćenja i evaluacije. Uključite informacije koje ste sakupili u formi (videti obrazac u Dodatku 4); podelite i razgovarajte o finaliziranom planu ponovo sa uključenim zainteresovanim stranama, ukoliko je potrebno.

B.2.1.2 Faza implementacije

ŠTA

Tokom faze implementacije, potrebno je preduzeti sledeće korake:

Redovno sakupljati relevantne podatke kako je naznačeno u planu praćenja i evaluacije:

• Pridržavati se relevantnih standarda i nacionalnog zakonodavstva za prikupljanje i prenos podataka u oblasti trgovine ljudima;

• Informišite i ukoliko je potrebno, obezbedite obuke za sve institucije/organizacije uključene u sakupljanje i prenos podataka o relevantnim standardima, zakonodavstvu i potrebnim procedurama;

• Koordinište sakupljanje podataka između različitih uključenih strana (različita ministarstva, policija, granična policija, NVO).

Popunite izveštaje o napretku praćenja u roku dogovorenom planom praćenja i predajte završeni izveštaj o napretku imenovanom nacionalnom entitetu.


91

KAKO165

Postoje određeni standardi koje bi trebalo da pratite pri sakupljanju i analizi podataka potrebnih za praćenje. Ako je potrebno, obučite relevantne institucije i uključene odgovorne strane.

Proces sakupljanja podataka bi generalno trebalo da bude što je moguće jednostavniji. Sakupljanje podataka se vrši u svrhu praćenja, pregleda i evaluacije, ne radi sebe samog. Stoga, vreme i trud koji se troše na sakupljanje podataka treba da budu opravdani uzimajući u obzir uvide koji se mogu dobiti analizom sakupljenih podataka. Zbog toga bi trebalo da koristite sve podatke koje su već prikupili drugi akteri, vodeći računa da su ispunjeni relevantni standardi tokom prikupljanja podataka.

165 Detaljnija metodološka i praktična uputstva za praćenje pojedinačnih planova re/integracije i usluga integracije za žrtve trgovine ljudima mogu se naći u Surtees, R. (2010), for The King Baudouin Foundation and The Nexus Institute. Praćenje re/integrativnih programa u borbi protiv trgovine ljudima. Priručnik.

Deset vodećih principa za etično i sigurno vođenje razgovora sa ljudima koji su bili predmet trgovine

1. Ne naštetiti

Tretirajte svaku osobu i situaciju kao da je potencijalna šteta ekstremna dok se ne dokaže suprotno. Ne sprovodite nikakav itnervju koji bi mogao da pogorša situaciju osobe na kraći ili duži vremenski period. Izbegavajte postavljanje pitanja koja nisu strogo neophodna i imajte u vidu rodne i uzrasne ranjivosti.

2. Upoznajte svog ispitanika i procenite rizik

Naučite rizike povezane sa trgovinom ljudima i slučaj svake osobe pre nego što sprovedete intervju.

3. Pripremite uputne informacije - ne pružajte obećanja koja ne možete da ispunite.

Budite spremni da obezbedite informacije na maternjem jeziku osobe ali i na lokalnom jeziku o odgovarajućoj zakonskoj, zdravstvenoj, socijalnoj podršci i skloništu, kao i bezbednosnim uslugama, ukoliko su tražene.

4. Adekvatno odaberite i pripremite prevodioce i saradnike

Izvagajte rizike i koristi u vezi sa zapošljavanjem tumača, saradnika i drugih lica i razvijte odgovarajuće metode za skrining i obuku.

5. Osigurajte anonimnost i poverljivost

Zaštite identitet i poverljivost ispitanika kroz čitav proces intervjuisanja.

6. Dobijte informisani pristanak

Uverite se da svaki ispitanik jasno razume sadržaj i svrhu intervjua, nameravanu upotrebu informacija, pravo da ne odgovara na pitanja, kao i da prekine intervju i da ograniči način na koji se informacije upotrebljavaju.

7. Saslušajte i poštujte procenu svake osobe o njeogovoj/njenoj situaciji i rizicima za njegovu/njenu bezbednost

Prepoznajte da će svaka osoba imati različite probleme i da način na koji on/ona gleda na svoju zabrinutost može biti drugačiji od načina na koji bi ih drugi mogli proceniti.

8. Ne retraumatizujte intervjuisanu osobu

Ne postavljajte pitanja namenjena da provociraju emocionalno šaržiran odgovor. Budite spremni da pružite odogovor na distres osobe i istaknete njegove ili njene snage.

9. Budite pripremljeni na hitne intervencije

Budite spremni da odgovorite ako osoba kaže da je u neposrednoj opasnosti.

10 Dobro iskoristite prikupljene informacije

Koristite informacije na način koji koristi pojedincu ili koji unapređuje razvoj dobrih politika i intervencija za žrtve trgovine ljudima.

Adaptirano od: SZO (2003). Etičke i bezbednosne preporuke za intervjuisanje žena žrtava trgovine ljudima.

92

Zakonske odredbe obično regulišu zaštitu ličnih podataka, kao i zaštitu (potencijalnih) žrtava. (Videti takođe poglavlje A.4.2.1 (c) - Upravljanje informacijama i istraživanje) Pored nacionalnih zakonskih odredbi o zaštiti podataka (koje bi, ako još uvek nisu na snazi ili nisu usklađene sa međunarodnim standardima ili standardima EU, mogle biti jedna od važnih oblasti delovanja u okviru plana akcije), međunarodne etičke smernice (npr. UN)166 treba da se primenjuju kada se radi o (potencijalnim) žrtvama trgovine ljudima.

S tim u vezi, prava žrtava trgovine ljudima moraju biti zaštićena tokom sakupljanja podataka. (Potencijalne) žrtve trgovine ljudima moraju da budu saglasne da budu intervjuisane i moraju dati pristanak za prikupljanje njihovih ličnih podataka kao i za dalju upotrebu njihovih podataka. Podatke bi, kao meru bezbednosti i ljudskih prava, trebalo čuvati anonimno. Budući da su žrtve traumatizovane, dolenavedene principe bi trebalo koristiti kao vodič pri sprovođenju intervjua kako ne bi došlo do retraumatizacije.

Važno je osigurati poverljivost osoblja uključenog u sakupljanje podataka. Ovo se može postići ugovorom o poverljivosti. Međutim, potrebno je biti svestan da je poverljivost često ograničena kada su u pitanju sudski procesi u kojima osoblje ponekad mora da svedoči.

Niti su žrtve trgovine ljudima, niti trgovci ljudima homogene grupe. Kako bismo mogli da analiziramo podatke i da adaptiramo strategije, politike, programe i projekte, sakupljeni podaci treba da budu razdvojeni, što znači da treba da ukazuju na određene kategorije, poput muško/žensko, uzrast, nacionalnost, etnicitet, invaliditet. Jedan od glavnih problema je dupliranje podataka i slučajeva, posebno u slučaju anonimnih podataka. Pri sakupljanju podataka treba biti svestan opasnosti dupliranja. Unakrsna provera informacija u pomenutim kategorijama pomaže da se utvrdi mogućе dupliranje.

Odgovorna strana u imenovanim institucijama i/ili organizacijama koje izveštavaju o određenom indikatoru ili određenom skupu indikatora mora redovno (npr. kvartalno) popunjavati izveštaj o napretku praćenja sa relevantnim podacima i dostavljati ga nacionalno dodeljenoj instituciji/odgovornoj za prikupljanje i obradu podataka za krajnji godišnji izveštaj o praćenju.

Za obrazac za prikupljanje informacija o napretku u implementaciji NPA, videti Dodatak 5

Pažnja: S obzirom na to da su različiti akteri uključeni u prikupljanje podataka (ministarstva, policija, socijalne službe, NVO, granična policija itd), važno je da:

a) sakupljeni podaci budu zasnovani na istim definicijama i pretpostavkama;

b) ako je moguće, podaci budu sakupljeni na osnovu istih obrazaca (videti IOM/FMIA 2009 za primere i obrasce) i da budu centralno sačuvani;

c) ako je moguće, podaci sakupljeni za praćenje doprinose nacionalnim bazama podataka i

d) da se prikupljanjem podataka dobro upravlja i koordinište kao deo stalnog i neprekidnog procesa praćenja usmerenog na stalno unapređivanje podataka.

Tamo gde je potrebno, sa institucijama/organizacijom koje sakupljaju podatke mogu se izraditi memorandumi o razumevanju, navodeći konkretan zadatak izveštavanja, rokove i odgovornosti.

KADA

Sakupljanje podataka je uzastopan proces. Međutim, rok i pritisak za podnošenje sakupljenih podataka (npr. u kvartalnom izveštaju napretka) obično podržavaju održivost i posvećenost. Podnošenje izveštaja napretka praćenja zavisi od niza rokova u planu praćenja i evaluacije i može se sprovoditi mesečno, kvartalno (preporučeno) ili dva puta godišnje.

KO

Sve relevantne zainteresovane strane koje su bile identifikovane kao odgovorne za izvore podataka ili za sakupljanje podataka za indikator(e) u planu praćenja i evaluacije.

(Imenovani) odgovorni za upravljanje i koordinaciju procesa prikupljanja.

166 Vidite na primer UNEG (2020). Etičke smernice za ocenjivanje, Dodatak 3: kontrolna lista etičkih pitanja za one koji sprovode evaluacije koje treba uzeti u obzir tokom faze evaluacije. Takođe videti: United Nations Inter-Agency Project on Human Trafficking – UNIAP (2008). Guide to Ethics and Human Rights in Counter-Trafficking Ethical Standards for Counter-Trafficking Research and Programming; OHCHR (2002). Nekoliko relevantnih etičkih aspekata u borbi protiv trgovine ljudima takođe se mogu naći u: UNODC (2008), Alatka. 6.12.


93

Ključna pitnanja i aktivnosti u fazi implementacije

Pitanja Aktivnosti

Da li su relevantni akteri uključeni u redovno sakupljanje podataka upoznati sa relevantnim standardima i zakonskim implikacijama zaštite podataka?

Ukoliko nisu upoznati, edukujte ih i podignite im svest. Gde je moguće, radite sa standardizovanim obrascima i/ili razgovarajte o njima unutar vašeg radnog tela ili radne grupe.

Da li sve identifikovane odgovorne strane podnose izveštaj napretka u sakupljanju podataka?

Ako se izveštaji o napretku u sakupljanju podataka ne predaju na vreme, mogao bi se poslati spisak o statusu predaje podataka.

Da li postoji potreba za koordinacijom sakupljanja podataka?

Podaci koje sakupljaju različiti entiteti iziskuju koordinaciju i kontaktiranje uključenih entiteta. Nacionalnom savetu će možda biti potrebno da sprovede tako blisku saradnju i dijalog.

Da li bi bilo koja vrsta međudržavne/regionalne saradnje u praćenju bila od pomoći? Ukoliko da, sa kim biste sarađivali?

S obzirom na to da je TLJB problem koji se ne zaustavlja na granicama, razmotrite i ojačajte prekograničnu saradnju, posebno u oblasti prikupljanja podataka (ovo je posebno tačno u slučaju identifikovanih žrtava i repatrijacije). Pored toga, razmislite o učešću u naporima oko usklađivanja prikupljanja podataka i razmene informacija, npr. u OSCE području.

B.2.1.3 Faza izveštavanjaIzveštavanje je korišćenje sakupljenih podataka za izveštavanje prema indikatorima definisanim na početku intervencije (NPA) kako bi se ilustrovalo da li su planirani ciljevi dostignuti, nadmašeni ili promašeni. Izveštavanje zasnovano na rezultatima nije usmereno samo na aktivnosti, već sadrži informacije o ključnim aktivnostima, rezultatima i rezultujućim ishodima ili promenama povezanim sa rezultujućom strategijom. Kriterijumi kvaliteta za izveštavanje zasnovano na rezultatima uključuju: kompletnost, balans (pozitivne i negativne strane), konzistentnost, supstancijalnost i pouzdanost i jasnoću.167

ŠTA

U okviru ukupne primene nacionalnog plana akcije primenjuju se različite vrste izveštavanja sa različitim rokovima:

• Izveštavanje o napretku praćenja

• Izveštavanje o godišnjem napretku (od strane nadležne za izveštavanje)

• Pregled i/ili evaluacija izveštaja

• Međunarodno izveštavanje

KAKO

Izveštavanje o napretku praćenja (u toku godine, na primer kvartalno)

Podnete izveštaje o napretku od strane pojedinih institucija treba zajednički čuvati i analizirati po prijemu. U zavisnosti od preferenci, može se uspostaviti baza podataka za redovno izveštavanje o podacima. Međutim, važnije od stvarne administracije ukupnih podataka u pogledu sigurnog čuvanja, je da podatke analizira strana odgovorna za nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima.

Podnesene podatke treba koristiti za usmeravanje implementacije plana akcije i gde je potrebno, postupanje u odnosu na nedostatke u implementaciji. Sa izveštajima napretka praćenja, moguće je identifikovati i postupati u odnosu na izazove u implementaciji. To pokazuje da se pod određenim okolnostima faza izveštavanja bitno preklapa sa fazom implementacije.

167 Videti UNODC (2018), poglavlje VI.

94

Godišnje izveštavanje o napretku

Godišnje izveštavanje o napretku u sprovođenju NPA od strane strukture koja redovno izveštava parlament, vladu, predsednika ili druge vlasti u zemlji, se može u nekim slučajevima podudarati sa opštim godišnjim izveštavanjem koje predviđa Nacionalni izvestilac, ukoliko on bude postavljen. U ovom drugom slučaju izveštavanje treba da bude kombinovano. Stoga se predlaže struktura godišnjeg izveštaja o praćenju koja podrazumeva opšti odeljak o proceni razvoja u oblasti trgovine ljudima, trendovima koji se pojavljuju, što znači moguće promene u obimu problema ili obrascima, bilo na temu funkcionisanja trgovaca ljudima (vrbovanje, putevi, sredstva eksploatacije, itd.) ili na temu promena povezanih sa žrtvama (ranjivost, ponovna trgovina, pol, starost, geografska područja ili etnička pripadnost). Analiza pravnog okvira države, usklađenost sa međunarodnim pravnim okvirom je takođe važna i treba je uključiti u izveštaj.

Ovaj kombinovani godišnji izveštaj o praćenju nadalje nudi jedan odeljak o praćenju primene NPA na nivou ishoda, predstavljajući i procenjujući rezultate i postignuća. Izveštaji o napretku ulaze u ovaj godišnji izveštaj o praćenju, jer pružaju osnovu za podatke i procenu da li je sprovođenje plana akcije na dobrom putu ili da li i gde iziskuje prilagođavanje.

Pri pripremi ovog izveštajaj, podatke o napretku je potrebno analizirati na različit način i smestiti u širu perspektivu. Gde je moguće, strane odgovorne za pripremanje godišnjeg izveštaja praćenja treba da traže što je više moguće ulaznih informacije od što je moguće šire grupe zainteresovanih strana (npr. pripremni sastanak grupe za praćenje i evaluaciju dva meseca pre roka za izveštaj sa širom grupom zainteresovanih strana kako bi razgovarali o različitim temama koje treba da se odraze u izveštaju). Ukoliko je moguće, neka godišnji izveštaj praćenja bude javno dostupan (npr. na vebsajtu).

Za obrazac godišnjeg izveštaja praćenja pogledajte Dodatak 6. Adaptirajte se na vašu situaciju i potrebe.

Deljenje pregleda i/ili izveštaja evaluacije

Pregled i/ili izveštaj evaluacije koji se tiče nacionalnog plana akcije treba da bude široko raširen i dostupan i pristupačan da informiše opštu javnost.

Međunarodno izveštavanje

Postoje odeljci u izveštavanju o CEDAW, CRC i UNTOC kao i Protokolu UN o trgovini ljudima koji zahtevaju ulazne informacije od nacionalnih odgovornih strana u vezi sa trgovinom ljudima. Aranžmani za izradu i podnošenje takvih izveštaja razlikuju se između zemalja. Međutim, važno je da odgovarajuća odgovorna struktura/osoba pruži potrebne podatke o aktivnostima i promenama u oblasti trgovine ljudima, što je olakšano redovnim i odgovornim praćenjem i izveštavanjem. Ukoliko je Nacionalni izvestilac postavljen, njegova/njena uloga u (međunarodnom) izveštavanju treba da bude razjašnjena.

KADA

Postoje različiti rasporedi za različite načine izveštavanja povezanih sa trgovinom ljudskim bićima:

• Za izveštaje napretka praćenja rok dostavljanja je utvrđen planom praćenja (npr. kvartalno).

• Za godišnje izveštavanje o sprovođenju nacionalnog plana akcije odgovornih za nacionalni odgovor na borbu protiv trgovine ljudima rok se utvrđuje svake godine u određeno vreme.

Izveštavanje o relevantnim međunarodnim konvencijama se obično podnosi na svake četiri godine, a datumi i godine se razlikuju od zemlje do zemlje.

KO

Odgovorni za podnošenje kvartalnih izveštaja identifikuju se planom praćenja i evaluacije.

Godišnje izveštavanje (parlamentu, vladi i/ili predsedniku) obično je deo odgovornosti odgovarajuće nacionalne odgovorne strane i/ili dodeljenog Nacionalnog izvestioca u zemlji. Ukoliko Nacionalni izvestilac izveštava, to bi međutim, trebalo kombinovati sa informacijama o statusu implementacije plana akcije.

U skladu sa utvrđenim odgovornostima, odgovorno nacionalno lice ili Nacionalni izvestilac mora da dostavi svoj doprinos odgovornima za međunarodno izveštavanje.


95

Ključna pitnanja i aktivnosti u fazi izveštavanja

Pitanja Aktivnosti

Na koji način treba čuvati informacije iz izveštaja o napretku?

Odlučite na koji način centralno i bezbedno čuvati podatke izveštaja o napretku (npr. razviti jednu bazu podataka za godišnje izveštavanje).

Šta izveštaji o napretku otkrivaju o statusu implementacije?

Neka nacionalno odgovorna strana, eventualno u okviru njegovog/njenog tima, analizira šta izveštaji o napretku otkrivaju o statusu implementacije. Postupajte po potrebi ako rezultati prikazuju izazove u implementaciji.

Koje trendove nude podaci u tri različite oblasti u pratećem okviru? Da li postoje razvoji u oblasti trgovine ljudima koji bi zahtevali da zakonodavac deluje, da se izvršna vlast angažuje na drugačiji način, da se akteri obuče za nove pojave?

Dokumentujte nove razvoje u godišnjem izveštaju praćenja. Ukoliko je potrebno, razgovarajte prethodno na sastanku sa širom grupom zainteresovanih strana kako biste došli do većinskog mišljenja ili konsenzusa.

Kako će biti odigurano da su informacije o statusu implementacije NPA dostupne?

U skladu sa naconalnim mogućnostima i regulacijama, odobrite pristup informacijama o godišnjem praćenju široj javnosti.

O čemu moramo da izveštavamo na međunarodnim konvencijama i kada?

Uverite se da su odobreni relevantni podaci za izveštavanje o CEDAW, CRC, UN protokolu o trgovini ljudima.

B.2.1.4 Pregled Nacionalnog plana akcije u borbi protiv trgovine ljudima

ŠTA

Redovni pregled NPA je posebno važan kada ne postoji strategija za borbu protiv trgovine ljudima, jer u ovom slučaju daje i strateški i operativni odgovor na trgovinu ljudima u zemlji. Rokovi za pregledanje ponovo zavise od trajanja NPA, koji obično varira (obično traju od 2 do 5 godina).

Pregled se često naziva i procena. Međutim, u slučaju nacionalnog plana akcije protiv trgovine ljudskim bićima, pregled se odnosi na gledanje čitavog plana, analizu validnosti ciljeva, ishoda i aktivnosti planiranih za postizanje ciljeva. Pregled stoga nije toliko povezan sa stvarnim ukupnim dostignućima plana akcije, već sa osiguravanjem mogućeg prilagođavanja plana novonastalim trendovima, činjenicama ili promenama koje su se dogodile u opštem okviru odgovora u borbi protiv trgovine ljudima. Svrha pregleda je da omogući nacionalnom odgovoru u borbi protiv trgovine ljudima da reaguje na odgovarajući način i da se prilagodi razvoju u oblasti trgovine ljudima.

Pregled se stoga mora dubinski baviti sledećim pitanjima:

• Gde se odvija generalni razvoj u oblasti trgovine ljudskim bićima?

• Da li su rezultati predviđeni planom akcije i dalje relevantni kada se u obzir uzme opšti razvoj u trgovini ljudima?

• Da li su sve potrebne oblasti bile pokrivene nacionalnim planom akcije (prateći okvir, prevencija, zaštita i krivično gonjenje)?

• Postizanje rezultata

• Opšta procena i opis: koji rezultati su postignuti, kakav je uticaj?

• Koji ishodi su postignuti i do koje mere (prema utvrđenom početnom stanju)?

96

• Koji ishodi su proizvedeni i kako su korišćeni za postizanje ishoda i rezultata?

• Šta su faktori koji doprinose/otežavaju sprovođenje nacionalnog plana akcije i postizanje rezultata?

• Koje važne lekcije su naučene (sadržaj, primena i strukture za primenu, resursi)?

• Da li bi sadašnji oblik nacionalnog plana akcije trebalo prilagoditi ili promeniti?

Izveštaj o pregledu mora se sastaviti na osnovu diskusija i zaključaka ovih pitanja, distribuirati i učiniti dostupnim javnosti.

KAKO

Pregledanje bi generalno trebalo da bude participativan proces koji uključuje donosioce strateških odluka, kao i one koji rade na implementaciji nacionalnog plana akcije. Na ovaj način, obe perspektive mogu na važan način dopunjavati jedna drugu.

Participativan pregled

Pregled bi trebalo da pokrene i vodi najviša nacionalna koordinaciona struktura angažovana u pružanju odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, ali treba ga preduzeti u participativnom pristupu koji uključuje širu grupu relevantnih zainteresovanih strana. Pozovite iskusnog moderatora ili dvoje koji će vas voditi kroz proces. Računajte 1-2 dana za dobijanje odgovarajućih rezultata.

O istaknutim glavnim pitanjima za pregled treba diskutovati i dokumentovati u radnim grupama kako bi bila postignuta većinska procena situacije i konsenzus. Na ovaj način se pregled kvalifikuje kao proces učenja za sve uključene.

Sve rezultate bi trebalo dokumentovati izveštajem koji prvo treba podeliti radi prikupljanja komentara i dopuna i nakon toga ga treba učiniti javno dustupnim.

Centralizovani pregled

Ako nacionalna situacija i struktura aktivna u pružanju odgovora protiv u borbi protiv trgovine ljudima ne podržavaju takav participativan pregled, još uvek se može razmotriti centralizovan pregled. Ovaj pregled bi obuhvatio samo vrh nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima - strateški odgovorne strane, pre nego operativne učesnike u implementaciji. Međutim, razgovori i razmatranja moraju biti isti; o istaknutim pitanjima treba razgovarati na sastancima imenovane grupe koje i dalje treba voditi tako da se predstave makar 3P i prateći okvir. U ovom slučaju, barem jednom nosiocu mišljenja iz grupe učesnika u implementaciju treba omogućiti da ili učestvuje ili da svoj doprinos o procenjenoj adekvatnosti sprovedenog nacionalnog plana akcije, navodeći moguće oblasti za poboljšanje. Rezultate ove manje grupe za pregledanje bi nakon toga trebalo dostaviti uključenim zainteresovanim stranama na komentare i dopune. Konačni izveštaj o pregledu bi ponovo trebalo da bude dostupan javnosti.

KADA

Pregled plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima bi trebalo da se napravi barem na svake dve godine. Ako se izvrši evaluacija (srednjoročna ili krajnja), evaluacija zamenjuje potrebu za postupkom pregleda.

KO

Ukupna odgovorna struktura za odgovor u borbi protiv trgovine ljudima, odgovorna je za upravljanje, praćenje i sprovođenje pregleda u saradnji sa ostalim zainteresovanim stranama. O nastalim pitanjima treba razgovarati sa svim zainteresovanim stranama uključenim u toku pregleda. Uloga Nacionalnog izvestioca (ako je postavljen) u pregledu takođe treba da bude razjašnjena. Međutim, on/ona bi mogli dati značajan doprinos i preporuke u toku pregleda.


97

Ključna pitanja i ključne aktivnosti u pregledu Nacionalnih planova akcije

Pitanja Aktivnosti

Šta vam je potrebno da sprovedete pregled i ko bi u njemu trebalo da učestvuje?

Započnite neophodne pripreme za pregled; donesite odlu-ke o obimu, vremenskom roku i relevantnim učesnicima.

Tokom pregleda razgovarajte o sledećim pitanjima:Koji su opšti događaji u oblasti TLJB? Razgovarajte i dokumentujte trendove i nove obrasce u

oblasti trgovine ljudima.Da li je plan obuhvatio sve oblasti (prateći okvir, zaštitu, prevenciju, krivično gonjenje)?

Razgovarajte o planu u celini, da ste njime uspeli da pokri-jete neophodne oblasti za rad u borbi protiv trgovine ljudi-ma u zemlji. Da li je nešto nedostajalo?

Da li su rezultati predviđeni planom akcije i dalje relevantni i adekvatni?

Razgovarajte o relevantnosti rezultata vis-à-vis prethodne diskusije.

Kakvi su rezultati, ishodi i učinak postignuti? Zajedno analizirajte svoje rezultate. Da li su naše inter-vencije imale neželjeni negativni efekat na određene grupe stanovništva? Zajednički analizirati nalaze.

Šta su bili faktori koji su doprinosili/otežavali sprovođenje NPA?

Steknite više znanja o stanju okvira plana i njihovom utica-ju na vaš rad.

Koje lekcije su naučene? Razgovarajte i analizirajte da li ste radili ispravne stvari. Da li su institucionalni aranžmani adekvatni, da li ste imali dovoljno sredstava i da li su oni pametno potrošeni? Šta bi moglo/trebalo činiti drugačije, šta je dovelo do dobrih rezultata i moglo bi se ponoviti negde drugde?

Šta je put napred? U zavisnosti od naučenih lekcija, revidirajte ili prilagodite plan akcije. Odlučite i planirajte njegove sledeće korake.

B.3 Evaluacija odgovora u borbi protiv trgovine ljudima

Evaluacija se odnosi na ukupna dostignuća projekta, programske strategije ili politike i njihovu relevantnost, u ovom slučaju, za procenu dostignuća, rezultata i relevantnosti nacionalnog plana akcije u borbi protiv trgovine ljudima. Opšte uzev, evaluacija može imati različite svrhe, poput poboljšanja projekta, programa, strategije ili politike, doprinos (sa tačkama učenja) nastavku ili novoj fazi projekta, programa, strategije ili politike i/ili svrhu obračuna za utrošene resurse.

Evaluacije, slično kao i kod pregleda i praćenja, treba da slede participativni pristup koji uključuje sve relevantne zainteresovane strane i, ako je moguće, odabrane korisnike. Ovo omogućava ne samo celosan pregled postignuća, rezultate i promena koje su postignute (ili ne), već i omogućava poboljšanje vlasništva, odgovornosti i transparentnosti svima uključenima u sprovođenje nacionalnog plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima.

ŠTA

Odredite obim evaluacije koja će biti sprovedena:

• Spoljna evaluacija nasuprot unutrašnjoj evaluaciji

• Srednjoročna evaluacija naspuprot krajnje evaluacije

Sprovođenje evaluacije:

• Razvijte projektni zadatak za evaluaciju.

• Identifikujte stručnjaka/e za unutrašnju ili spoljašnju evaluaciju i borbu protiv trgovine ljudima.

• Distribuirajte rezultate evaluacije.

• Koristite rezultate evaluacije za nastavak plana.

98

KAKO

Odredite obim evaluacije koja će biti sprovedena.

Odluka o tome da li da se sprovede evaluacija nacionalnog plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima i koja vrsta evaluacije, zavisi od niza faktora:

• Opšta svrha i ciljevi evaluacije: koja je svrha evaluacije? Da li imamo konkretna pitanja na koja želimo da odgovorimo evaluacijom?

• Trajanje plana: da li trajanje plana opravdava srednjoročnu evaluaciju?

• Uticaj evaluacije: da li je pretpostavljeni uticaj dovoljno značajan da opravda evaluaciju? Da li se potrebne informacije mogu dobiti i tokom pregleda?

Spoljašnja ili unutrašnja evaluacija:

Spoljna evaluacija bi značila uključivanje stručnjaka za evaluaciju koji nisu povezani sa nacionalnim planom akcije niti njegovim sprovođenjem, čime se dobija spoljašnja perspektiva. To međutim, ima finansijske implikacije jer će biti neophodno da spoljni proocenjivači budu identifikovani i da će usluge budu plaćene.

Ako evaluaciju treba sprovesti eksterno, pitanje povezano s tim je koliko veliki tim za procenu je potreban (jedna osoba ili tim). Ovo najviše zavisi od veličine, obima i složenosti nacionalnog plana akcije koji se evaluira.

Ako se, međutim, evaluacija sprovodi interno, potrebno je odabrati procenjivače potrebnog kapaciteta i profila. Drugi važan aspekt je da interni procenjivači treba da imaju poverenje zainteresovanih strana. Oni bi morali da se pridržavaju strogih pravila, vodećih pitanja itd., koja treba da razviju, kao što je slučaj u sa spoljnom evaluacije (za više informacija o potrebnim koracima pogledajte odeljak o spoljnoj evaluaciji u nastavku).

Pažnja: Pri odabiru procenjivača, važno je osigurati da su oni u potpunosti prihvaćeni od strane svih relevantnih zainteresovanih strana. Prihvatanje se može pospešiti transparentnim i otvorenim postupkom odabira. U suprotnom, možda će im biti teško da pristupe određenim informacijama, posebno kvalitativnim podacima u toku stvarne procene.

Srednjoročna ili krajnja evaluacija:

Kao što je već istaknuto, odlučivanje o vremenu sprovođenja evaluacije zavisi od trajanja plana. Sa dvogodišnjim nacionalnim planom akcije, pregled bi bio odgovarajući instrument, a ako je trajanje plana četiri godine, trebalo bi razmotriti pregled ili srednjoročnu evaluaciju nakon dve godine i završnu evaluaciju. Međutim, odluka u velikoj meri zavisi od situacije u zemlji, od strukture nacionalnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima i od toga koliko su strukture za implementaciju sklone učenju iz procene implementacije nacionalnog plana akcije, s obzirom na to da srednjoročna evaluacija pruža priliku za važne uvide i korekcije u sprovedenoj implementaciji.

Sprovođenje evaluacije

Prilikom sprovođenja spoljašnje evaluacije morate:

• Da odredite trajanje i vreme evaluacije;

• Osigurate sredstva za sprovođenje eksterne evaluacije; i

• Razvijete ToR za ocenjivača/e.

Kada vršite unutrašnju evaluaciju, morate:

• Da odredite trajanje i vreme evaluacije;

• Identifikujte odgovarajuće unutrašnje kandidate za sprovođenje evaluacije, osiguravajući njihov kapacitet, nezavisnost i prihvatanje u okviru odgovora u borbi protiv trgovine ljudima;

• Osigurate vreme i dostupnost identifikovanih unutrašnjih procenjivača;

• Razvijete ToR za unutrašnje procenjivače, identifikujući opseg i metodologiju (kancelarijski pregled i intervjui ili diskusije u fokus grupama sa svim relevantnim zainteresovanim stranama) i raspodelite ih među zainteresovanim stranama.


99

Projektni zadatak za procenjivače

Opis posla za ocenjivača(e) treba da istakne sve važne detalje:

• Ciljevi, svrha evaluacije;

• Pozadina pitanja (ocrtavanje nacionalnog plana akcije, institucionalni aranžmani, mapiranje različitih uključenih aktera);

• Pristup/metodologija koju treba primeniti u evaluaciji (istraživanje i prikupljanje potrebnih podataka, participativni pristup, sprovođenje intervjua, fokus grupe - sve uključujući i obuhvatne konsultacije sa zainteresovanim stranama), uključujući uputna evaluaciona pitanja u skladu sa definisanom svrhom evaluacije;

• Detaljni uslovi evaluacije:

o broj dana,

o mesto,

o očekivani rezultati (npr. izveštaj rezultata evaluacije sa konkretnim preporukama za delovanje i naučene lekcije, radionica za širenje informacija),

o naknada;

• Usluge i proizvodi koji će biti ponuđeni procenjivačima tokom evaluacije (npr. prevoz, relevantni materijali, pristup sobi za sastanke i radnom prostoru, podrška za sastanke itd.). Pored toga, mora se osigurati da procenjivač(i) ima(ju) pristup svim relevantnim dostupnim podacima i materijalima;

• Očekivani profil(i) procenjivača (nepristrasan(i), bez prethodnog kontakta sa projektom, implementacijom i planom; nezavisni, kvalifikovani, savesni itd.) Ako se radi o timu, ekspertizu bi trebalo dopuniti balansom veština evaluacije i relevantnim tematskim i nacionalnim ili barem regionalnim znanjem (o TLJ), kao i rodnim balansom.

Etički principi evaluacije

Grupa za evaluaciju Ujedinjenih nacija preporučuje primenu etičke perspektive u sprovođenju evaluacija. Četiri etička principa - integritet, odgovornost, poštovanje i dobročinstvo - okrenuti su ka budućnosti i imaju za cilj da podrže Agendu 2030 za održivi razvoj.168

Pet DAC kriterijuma za evaluaciju

Odbor za razvojnu pomoć Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD-DAC), je razvio set kriterijuma za evaluaciju. Oni nisu korisni samo u proceni rezultata, već i budući da su međunarodni kriterijumi i da su često procenjivani, nude određen stepen mogućnosti poređenja rezultata. Stoga je korisno integrisati ove kriterijume kao dizajn evaluacije u ToR.

Izveštaj o proceni (jedan od očekivanih rezultata) mora da obuhvati:

• Razvoj i kontekst politike

• Institucionalni kontekst

• Društveno-politički kontekst

• Aranžmane za implementaciju (uključujući aranžmane za praćenje)

• Procenu rezultata.

Krieterijumi procene:

• Relevantnost. Da li je nacionalni plan akcije relevantan (u skladu sa nacionalnim okvirom i politikama, relevantan za korisnike itd.)?

168 UNEG (2020).

100

• Efektivnost. U kojoj meri su postignuti planirani ishodi, rezultati i učinak?

• Efikasnost. Da li su resursi isplativo korišćeni tokom implementacije nacionalnog plana akcije u odnosu na postignute rezultate?

• Uticaj. Pozitivni i negativni, primarni i sekundarni i dugoročni, nameravani ili nenameravni efekti proizvedeni direktno ili indirektno intervencijom.

• Održivost. Da li će se blagodeti postignuća nacionalnog plana akcije zadržati i nastaviti dugoročno? Koliko su održiva dostignuća nacionalnog plana akcije?

Identifikujte stručnjake za evaluaciju:

Sa razvijenim ToR možete identifikovati svoje stručnjake preko postupka tendera. Izaberite odgovarajuće kandidate iz poslatih prijava na osnovu procene njihovog finansijskog/tehničkog predloga i njihovih referenci.

Distribuirajte rezultate evaluacije:

Za optimalan proces učenja, procenjivači treba da distribuiraju rezultate evaluacije i diskutuju o njima služeći se participativnim pristupom uz uključivanje višestrukih, relevantnih zainteresovanih strana u odgovor u borbi protiv trgovine ljudima i sprovođenje nacionalnog plana akcije.

Koristite rezultate evaluacije za naredni plan:

Rezultate evaluacije, preporuke i naučene lekcije treba dalje koristiti i uložiti u izradu novog plana akcije ili bilo koje druge planirane akcije u oblasti borbe protiv trgovine ljudima u zemlji. Preporučuje se održavanje participativne radionice na kraju evaluacije radi razmene i diskusije o nalazima i sprovođenja zajedničke analize kritičnih pitanja.

KADA

U zavisnosti od donesene odluke, procena bi se sprovodila:

• Ili srednjoročno, ili

• Na završetku sprovođenja nacionalnog plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima.

Pažnja: evaluacija zahteva puno vremena i posvećenosti u pripremi i izvođenju. Budite svesni ove činjenice i - u slučaju krajnje evaluacije - započnite pripreme već pet meseci pre kraja nacionalnog plana akcije.

KO

Ukupna koordinacija evaluacije treba da počiva na zvanično odgovornoj strukturi za nacionalni odgovor u borbi protiv trgovine ljudima. Pored toga, preporučuje se imenovanje predstavnika civilnog društva koji će pratiti evaluaciju kako bi se osigurala integracija šire i nezavisnije perspektive o aktivnostima vlade. Naročito kada civilno društvo i nevladine organizacije značajno doprinose intervencijama protiv trgovine ljudima, treba osigurati njihovu vidljivost i/ili konkretno učešće.


101

BIBLIOGRAFIJA

104

BIBLIOGRAFIJAASEAN (2015). ASEAN Convention Against Trafficking in Persons, Especially Women and Children. https://www.asean.org/wp-content/uploads/2015/12/ACTIP.pdf

ASEAN (2015a). Plan of Action Against Trafficking in Persons, Especially Women and Children. https://www.asean.org/wp-content/uploads/2015/12/APA-FINAL.pdf

Bosnia and Herzegovina, Council of Ministers of (2020). Strategija za borbu protiv trgovine ljudskim bićima u Bosni i Hercegovini 2020-2023, str. 16.

CBSS Task Force against Trafficking in Human Beings (2020). Strategic Plan 2020-2025. https://www.cbss.org/wp-content/uploads/2020/06/CBSS-TF-THB-Strategy-2021-2025.pdf

CEDAW (2020). General recommendation br. 38 on trafficking in women and girls in the context of global migration (CEDAW/C/GC/38). https://reliefweb.int/report/world/general-recommenda-tion-no-38-2020-trafficking-women-and-girls-context-global-migration

CIS Assembly (2008). Decree on The Model Law on Action against Trafficking in Human Beings, No. br.30-11 of 3.04.2008. http://cis.minsk.by/reestr/ru/index.html#reestr/create

CoE (2005). Explanatory Report to the Council of Europe Convention on Action against Trafficking in Human Beings, Council of Europe Treaty Series br. 197. https://rm.coe.int/16800d3812

CoE (2005b). Council of Europe Convention on Action against Trafficking in Human Beings, Council of Europe Treaty Series br. 197. https://www.coe.int/en/web/conventions/full-list/-/conventions/trea-ty/197

CoE Group of Experts on Action against Trafficking in Human Beings (2016). Compendium of good prac-tices on the implementation of the Council of Europe Convention on Action against Trafficking in Human Beings. https://www.refworld.org/docid/5836c504321.html

CoE Europe Group of Experts on Action against Trafficking in Human Beings (2019), 8th General Re-port on GRETA’s Activities, covering the period from 1 January to 31 December 2018. https://rm.coe.int/8th-/168094b073

Council Directive 2004/81/EC of 29 April 2004 on the residence permit issued to third-country nation-als who are victims of trafficking in human beings or who have been the subject of an action to facili-tate illegal immigration, who cooperate with the competent authorities (OJ L 261/19). https://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:32004L0081:EN:HTML

CRC (2005). General Comment br. 6 on the Treatment of Unaccompanied and Separated Children outside their Country of Origin. https://www.unhr.org/protection/migration/4bf687729/conven-tion-rights-child-general-comment6-2005-treatment-unaccompanied.html

datACT (2015). Data Protection Challenges in Anti-Trafficking Policies. A Practical Guide. https://las-tradainternational.org/lsidocs/3222-Data%20protection%20challenges%20in%20anti-trafficking%20policies.pdf

Dottridge, M. (2007). A handbook on planning projects to prevent child trafficking. https://www.tdh.ch/sites/default/files/tdh_trafficking_en.pdf

EC (2012). The EU Strategy towards the Eradication of Trafficking in Human Beings 2012–2016, COM(2012)286 final. https://ec.europa.eu/anti-trafficking/sites/antitrafficking/files/eu_strategy_to-wards_the_eradication_of_trafficking_in_human_beings_2012-2016_1.pdf

EC (2014). O primeni Direktive 2004/81 o dozvoli boravka izdatoj državljanima trećih zemalja koji su žrtve trgovine ljudima ili koji su bili predmet akcije olakšavanje ilegalne imigracije, koji sarađuju sa nadležnim organima. COM(2014) 635 final. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PD-F/?uri=CELEX:52014DC0635&from=EN


105

EC (2021). EU Strategy on Combatting Trafficking in Human Beings 2021-2025. COM(2021) 171 final. https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/default/files/pdf/14042021_eu_strategy_on_combatting_trafficking_in_human_beings_2021-2025_com-2021-171-1_en.pdf

EC (2017). Izveštavanje o praćenju Strategije EU za iskorenjivanje trgovine ljudima i identifikovanje daljih konkretnih aktivnosti. COM(2017) 728 final. https://ec.europa.eu/anti-trafficking/sites/antitraf-ficking/files/20171204_communication_reporting_on_follow-up_to_the_eu_strategy_towards_the_eradication_of_trafficking_in_human_beings.pdf

ECOWAS (2018). Plan of Action against Trafficking in Persons, Especially Women & Children (2018-2020).

EU (2016), General Data Protection Regulation (2016/679). https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32016R0679&from=EN

EU Directive 2011/36/EU of 5 April 2011 on preventing and combating trafficking in human beings and protecting its victims, and replacing Council Framework Decision 2002/629/JHA. https://eur-lex.euro-pa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32011L0036&from=en

Global Initiative Against Transnational Organized Crime (2020). Policy Brief: Aggravating Circumstances. How coronavirus impacts human trafficking, https://globalinitiative.net/wp-content/uploads/2020/06/Aggravating-circumstances-How-coronavirus-impacts-human-trafficking-GITOC-1.pdf

Vlada Crne Gore (2019). Strategy for Combating Trafficking in Human Beings, 2019-2024. https://www.osce.org/mission-to-montenegro/424622

Vlada Republike Srbije (2017). Strategy to Prevent and Suppress Human Trafficking especially Traffick-ing in Women and Children and to Protect Victims 2017-2022. https://cutt.ly/rs544Pt

GPC (2020). An Introductory Guide to Anti-Trafficking Action in Internal Displacement Contexts https://www.refworld.org/docid/5fbe80b54.html

Hunter, P., Kepes, Q (2012). Human Trafficking & Global Supply Chains: A Background Paper Prepared for the expert meeting convened by the UN Special Rapporteur on trafficking in persons, especially wom-en and children, Ms. Joy Ngozi Ezeilo. http://un-act.org/wp-content/uploads/2015/06/Human-Traffick-ing-and-Global-Supply-Chains.pdf

ICAT (2016). A Toolkit for guidance in designing and evaluating counter-trafficking programmes. Har-nessing accumulated knowledge to respond to trafficking in persons. http://icat.network/sites/default/files/publications/documents/16-10273_ICAT_toolkit.pdf

ICAT (2016a). Issue Paper: Providing Effective Remedies for Victims of Trafficking in Persons. https://www.unodc.org/documents/human-trafficking/ICAT/ICAT_Policy_Paper_3._Providing_Effective_Rem-edies_for_Victims_of_Trafficking_in_Persons_2016.pdf

ICAT (2016b). Issue Paper 8: Pivoting toward the Evidence: Building effective counter-trafficking re-sponses using accumulated knowledge and a shared approach to monitoring, evaluation and learning. https://icat.network/sites/default/files/publications/documents/16-10259_Ebook.pdf

ICAT (2018). Issue Brief br. 5, The Role of the Sustainable Development Goals (SDGs) In Combating Traf-ficking In Persons. http://icat.network/sites/default/files/publications/documents/ICAT_Issue_Brief_SDGs%202018.pdf

ICAT (2019). Issue Brief br. 7. Human Trafficking and Technology: Trends, Challenges and Opportunities. https://icat.network/sites/default/files/publications/documents/Human%20trafficking%20and%20technology%20trends%20challenges%20and%20opportunities%20WEB....pdf

ICAT (2020). Issue Brief 8 Non-Punishment of Victims of Trafficking. http://icat.network/sites/default/files/publications/documents/19-10800_ICAT%20Issue%20Brief%208_Ebook_0.pdf

ICAT (2020b). 20th Anniversary of the Trafficking in Persons Protocol An analytical review. http://icat.network/sites/default/files/publications/documents/Analytical%20Review%20paper_FINAL.pdf

106

ICMPD (2006). Guidelines for the Development and Implementation of a Comprehensive National Anti-Trafficking Response. https://www.icmpd.org/our-work-old/capacity-building/thb-and-related-forms-of-exploitation/publications/guidelines-for-the-development-and-implementation-of-a-com-prehensive-national-anti-trafficking-response/

ICMPD (2006a). Anti-Trafficking Training for Judges and Prosecutors – Curriculum and Handbook. https://www.icmpd.org/fileadmin/ICMPD-Website/ICMPD-Website_2011/Capacity_building/THB/Publications/AGIS_JUD_ICMPD_Handbook.pdf

ICMPD (2010). Guidelines for the Development of A Transnational Referral Mechanism for Trafficked Persons in Europe: TRM-EU. https://ec.europa.eu/anti-trafficking/sites/antitrafficking/files/icmpd_guidelines_trm-eu_2010_en_1.pdf

ICMPD (2010b). Monitoring and Evaluation Handbook for National Action Plans against Trafficking in Human Beings. https://www.icmpd.org/our-work-old/capacity-building/thb-and-related-forms-of-ex-ploitation/publications/monitoring-and-evaluation-handbook-for-national-action-plans-against-traf-ficking-in-human-beings/

ICMPD (2015). Human Trafficking – How to Investigate It. Training Manual for Law Enforcement Offi-cers. https://www.icmpd.org/fileadmin/ICMPD-Website/ICMPD_General/Publications/2015/Human_Trafficking_-_How_to_investigate_it.pdf

ICMPD (2017). Media and Trafficking in Human Beings Guidelines. https://www.icmpd.org/filead-min/1_2018/THB/Media_and_THB_Guidelines_EN_WEB.pdf

ICMPD (2018). Training Curriculum for Labour Inspectors on Trafficking in Human Beings in Jordan. https://www.icmpd.org/fileadmin/1_2018/THB/LI_curriculum_Final_EN.pdf

Jordan, Ann D. (2002). Annotated Guide to the Complete UN Trafficking Protocol. http://un-act.org/wp-content/uploads/2015/07/Annotated_Guide_TIP_Protocol1.pdf

Kosovo, Ministarstvo unutrašnjih poslova (2015). Nacionalna strategija za borbu protiv trgovine ljud-skim bićima u Kosovu, 2015-2019, str. 26.

Moser, C. (1993). Gender Planning and Development: Theory, Practice and Training.

OAS (2018). Declaration of Mexico (OEA/Ser.G, CSH/GT/RTP V-4/17 rev. 6, 7 March 2018) https://www.warnathgroup.com/wp-content/uploads/2020/05/2018-Hemispheric-Efforts-against-Traffick-ing-in-Persons.pdf3

OECD-DAC. Glossary of Key Terms and Concepts. https://www.oecd.org/dac/dac-glossary.htm

OECD-DAC (2010). Glossary of Key Terms in Evaluation and Results Based Management. https://www.oecd.org/development/evaluation/2754804.pdf

OHCHR (2002). Recommended Principles and Guidelines on Human Rights and Human Trafficking, E/2002/68/Add.1. https://www.ohchr.org/Documents/Publications/Traffickingen.pdf

OHCHR (2010). Recommended Principles and Guidelines on Human Rights and Human Trafficking – Commentary. https://www.ohchr.org/Documents/Publications/Commentary_Human_Trafficking_en.pdf

OHCHR, UNHCR, UNICEF, UNODC, UN Women and ILO (2011). Joint UN Commentary on the EU Di-rective – A Human Rights-Based Approach. https://ec.europa.eu/anti-trafficking/sites/antitrafficking/files/un_commentary_eu_trafficking_directive_2011_1.pdf

OSCE (2011). Trafficking in Human Beings: Identification of Potential and Presumed Victims. A Commu-nity Policing Approach. http://www.osce.org/secretariat/78849?download=true

OSCE Ministerial Council (2002). Declaration on Trafficking in Human Beings, MC(10).JOUR/2. https://www.osce.org/files/f/documents/d/c/23862.pdf

OSCE-SR/CTHB (2013). Policy and legislative recommendations towards the effective implementation


107

of the non-punishment provision with regard to victims of trafficking. https://www.osce.org/files/f/documents/6/6/101002.pdf

OSCE-SR/CTHB (2015). Commentary to the OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings (PC.DEC/557), the 2005 Addendum Addressing Special Needs of Child Victims of Trafficking for Protec-tion and Assistance (PC.DEC/557/Rev.1) and the 2013 Addendum to the OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings: One Decade Later (PC.DEC/1107/Corr.11). https://www.osce.org/secre-tariat/210391

OSCE-SR/CTHB (2018). Povremeni list br. 8: The Critical Role of Civil Society in Combating Trafficking in Human Beings. https://www.osce.org/files/f/documents/b/3/405197_0.pdf

OSCE-SR/CTHB (2018a). Povremeni list br. 9: Child Trafficking and Child Protection: Ensuring that Child Protection Mechanisms Protect the Rights and Meet the Needs of Child Victims of Human Trafficking. https://www.osce.org/files/f/documents/8/6/405095_0.pdf

OSCE-SR/CTHB (2018b). Model Guidelines on Government Measures to Prevent Trafficking for Labour Exploitation in Supply Chains. https://www.osce.org/files/f/documents/1/9/371771.pdf

OSCE-SR/CTHB (2019). Uniform Guidelines for the Identification and Referral of Victims of Human Traf-ficking within the Migrant and Refugee Reception Framework in the OSCE Region. https://www.osce.org/files/f/documents/2/4/413123_0.pdf

OSCE-SR/CTHB (2020). Establishing National Focal Points to Protect Child Victims of Trafficking in Hu-man Beings. https://www.osce.org/files/f/documents/6/a/472305.pdf

OSCE-SR/CTHB (2020a). Establishing National Focal Points to Protect Child Victims of Trafficking in Hu-man Beings. https://www.osce.org/files/f/documents/6/a/472305.pdf

OSCE-SR/CTHB (2020b). Highlights of the 20th Conference of the Alliance against Trafficking in Persons Ending Impunity Delivering Justice through Prosecuting Trafficking in Human Beings. https://www.osce.org/files/f/documents/0/6/470955_0.pdf

OSCE-SR/CTHB (2021). Summary of OSCE Workshops on “Prevention of Human Trafficking in Supply Chains through Public Procurement” and recommended next steps. https://www.osce.org/files/f/doc-uments/a/6/478945.pdf

OSCE-SR/CTHB and Tech Against Trafficking (2020). Leveraging innovation to fight trafficking in hu-man beings: A comprehensive analysis of technology tools. https://www.osce.org/files/f/docu-ments/9/6/455206_1.pdf

OSCE/ODHIR (2001). Reference Guide for Anti-Trafficking Legislative Review with Particular Emphasis on South Eastern Europe. https://www.osce.org/files/f/documents/2/0/13986.pdf

OSCE/ODIHR (2004). National Referral Mechanism. Joining Efforts to Protect the Rights of Trafficked Persons. A Practical Handbook. https://www.osce.org/files/f/documents/0/4/13967.pdf

OSCE/ODIHR (2014). Guiding Principles on Human Rights in the Return of Trafficked Persons. https://www.osce.org/odihr/124268

OSCE/ODIHR (2021). National Referral Mechanisms – Joining Efforts to Protect the Rights of Trafficked Persons: A Practical Handbook (forthcoming)

OSCE Permanent Council (2003). The OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings, PC.DEC/557

OSCE Permanent Council (2005). Addendum Addressing Special Needs of Child Victims of Trafficking for Protection and Assistance, PC.DEC/557/Rev.1

OSCE Permanent Council (2013). Addendum to the OSCE Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings: One Decade Later, PC.DEC/1107/Corr.11

Ouagadougou Action Plan to Combat Trafficking in Human Beings, Especially Women and Children

108

Tripoli, 22-23 November 2006. https://ec.europa.eu/anti-trafficking/sites/antitrafficking/files/ouaga-dougou_action_plan_to_combat_trafficking_en_1.pdf

PICUM. Words Matter Initiative. https://picum.org/Documents/WordsMatter/Words_Matter_Termi-nology_FINAL_March2017.pdf

PICUM (2020). Insecure Justice? Residence Permits For Victims of Crime in Europe. https://picum.org/wp-content/uploads/2020/06/Residence-permits-victims-of-Crime-FULL-REPORT.pdf

Planitzer, J., Sax, H. (ed.) (2020). A Commentary on the Council of Europe Convention on Action against Trafficking in Human Beings.

Project Addressing Demand in Anti-Trafficking Efforts and Policies - DemandAT. https://www.deman-dat.eu/publicationsnew

Republic of South-Africa (2019). Prevention and Combating Trafficking in Persons. National Policy Framework, 2019-2022. https://www.justice.gov.za/docs/other-docs/2019-TIP-NPF-10April2019.pdf

Surtees, R. (2010). Praćenje re/integrativnih programa u borbi protiv trgovine ljudima. A manual. For The King Baudouin Foundation and The Nexus Institute http://un-act.org/wp-content/uploads/2017/03/monitoring-at-reintegration-programmes_manual_nexus.pdf

The Minister of Public Safety and Emergency Preparedness of Canada (2019). National Strategy To Combat Human Trafficking 2019-2024. https://www.publicsafety.gc.ca/cnt/rsrcs/pblctns/2019-ntnl-strtgy-hmnn-trffc/2019-ntnl-strtgy-hmnn-trffc-en.pdf

Svetska banka (2004). Ten Steps to a Result-Based Monitoring and Evaluation System. https://openknowledge.worldbank.org/bitstream/handle/10986/14926/296720PAPER0100steps.pdf?se-quence=1&isAllowed=y

UN Commission on Crime Prevention and Criminal Justice (2005): Guidelines on Justice in Matters involving Child Victims and Witnesses of Crime. https://www.un.org/en/ecosoc/docs/2005/resoluti-on%202005-20.pdf

UNDP (2009). Handbook on Planning, Monitoring and Evaluating for Development Results. http://web.undp.org/evaluation/handbook/get_handbook.html

UNEG (2020). Ethical Guidelines for Evaluation. http://www.unevaluation.org/document/detail/2866

UNESCO (2008). Results-based programming, budgeting, management, monitoring and report-ing (RBM) approach as applied at UNESCO: guiding principles. http://portal.unesco.org/en/files/40564/12006631441RBM_Guidelines_BSP_170108.pdf/RBM%2BGuidelines%2BBSP%2B170108.pdf

UNGA (2010). United Nations Global Plan of Action to Combat Trafficking in Persons, A/RES/64/293. http://un-act.org/publication/view/united-nations-global-plan-of-action-to-combat-trafficking-in-per-sons/15

UNGA (2010a). Guidelines for the Alternative Care of Children, A/RES/64/142*. https://digitallibrary.un.org/record/673583/?ln=en

UNGA (2019). Report of the Special Rapporteur on trafficking in persons, especially women and chil-dren, A/HRC/41/46. https://undocs.org/pdf?symbol=en/A/HRC/41/46

UNGA (2020). Trafficking in women and girls. Report of the Secretary-G, A/75/289. https://undocs.org/en/A/75/289

UNHCR Emergency Handbook. Best Interests Procedure. https://emergency.unhcr.org/entry/44308/best-interests-procedure-for-children

UNIAP (2008). Guide to Ethics and Human Rights in Counter-Trafficking Ethical Standards for Count-er-Trafficking Research and Programming. http://un-act.org/publication/view/guide-ethics-hu-man-rights-counter-trafficking/


109

UNICEF (2006), Guidelines on the Protection of Child Victims of Trafficking. https://www.refworld.org/docid/49997af727.html

UNICEF (2011). Application of the Guidelines for the Alternative Care of Children. https://resourcecen-tre.savethechildren.net/node/4990/pdf/4990.pdf

UNODC (2006). Toolkit to Combat Trafficking in Persons. Alatka 5, Law Enforcement and Prosecution. https://www.unodc.org/documents/human-trafficking/HT-toolkit-en.pdf

UNODC (2009). International Framework for Action To Implement the Trafficking in Persons Protocol. https://www.unodc.org/documents/human-trafficking/Framework_for_Action_TIP.pdf

UNODC (2009a). Anti-human trafficking manual for criminal justice practitioners. https://www.unodc.org/unodc/en/human-trafficking/2009/anti-human-trafficking-manual.html

UNODC (2018), Handbook. Results-based Management and the 2030 Agenda for Sustainable Devel-opment. https://www.unodc.org/documents/SDGs/UNODC_Handbook_on_Results_Based_Manage-ment.pdf

Izvor: UNODC (2020). Model Legislative Provisions against Trafficking in Persons. https://www.unodc.org/documents/human-trafficking/2020/TiP_ModelLegislativeProvisions_Final.pdf

UNODC (2020a), Legislative Guide for the Protocol to Prevent, Suppress and Punish Trafficking in Per-sons, Especially Women and Children, Supplementing the United Nations Convention against Trans-national Organized Crime. https://www.unodc.org/documents/human-trafficking/2020/TiP_Legisla-tivGuide_Final.pdf

UNODC (2021). Toolkit For mainstreaming Human Rights and Gender Equality into criminal justice in-terventions to address trafficking in persons and smuggling of migrants. https://www.unodc.org/doc-uments/human-trafficking/GLO-ACTII/UNODC_Toolkit_for_mainstreaming_Human_Rights_and_Gen-der_Equality_February_2021.pdf

UNODC University Module Series. Trafficking in Persons. https://www.unodc.org/e4j/en/tertiary/traf-ficking-in-persons-smuggling-of-migrants.html

UNODC University Module Series. Module 10: Privacy and Data Protection. Cybercrime. https://www.unodc.org/e4j/en/tertiary/cybercrime.html

Vogel, I. (2012). Review of the use of ‘Theory of Change’ in international development. https://assets.publishing.service.gov.uk/media/57a08a5ded915d3cfd00071a/DFID_ToC_Review_VogelV7.pdf

WHO (‎2003)‎. Ethical and safety recommendations for interviewing trafficked women. https://apps.who.int/iris/handle/10665/42765

WHO (2016). Etičke i bezbednosne preporuke za intervencijsko istraživanje nasilja nad ženama. Na-dovezivanje na lekcije iz publikacije SZO: Putting women first: ethical and safety recommendations for research on domestic violence against women. https://www.who.int/reproductivehealth/publications/violence/intervention-research-vaw/en/

DODACI

112

DODACI

DODATAK 1: ČEKLISTA SAMOEVALUACIJE

Na osnovu preporučenih standarda koje smo predstavili u ovom Vodiču, razvili smo brzu čeklistu samoevaluacije. Ona sadrži osnovne elemente koji se odnose na razvoj, implementaciju, praćenje i evaluaciju odgovora u borbi protiv trgovine ljudima: 169170171

Struktura i elementi strategija i planova akcije za borbu protiv trgovine ljudima→ Odgovor u borbi protiv trgovine ljudima oličava komplementarnu strukturu na dva nivoa koja se

sastoji od:

a. Strategija, uključujući srednjoročne i dugoročne strateške ciljeve, kao i očekivane rezultate, i

b. Plan akcije, navodeći konkretne aktivnosti za postizanje strateških ciljeva;

→ I strategija i plan akcije odražavaju međunarodno preporučene vodeće principe sadržane u relevant-nim instrumentima (kao što su UN169, EK170 i CoE172), kao što su vladino vlasništvo, multidisciplinarni pristup koji uključuje civilno društvo, pristup zasnovan na ljudskim pravima i žrtvi, kao i održivost;

→ Strateški dokumenti uključuju:

a. sve oblike trgovine ljudima kako su opisani u relevantnim instrumentima (kao što su UN, EK i CoE) i uključuju odredbe za sve potencijalne žrtve (žene i muškarce, državljane i migrante, maloletnike i odrasle);

b. tematska logika koja sledi međunarodne standarde prema pristupu 4P - krivično gonjenje, zašti-ta, prevencija i partnerstvo, kao osnovni okvir koji ima globalnu primenu u borbi protiv trgovine ljudima;

→ Odgovor potvrđuje kontinuiranu posvećenost međunarodnim i regionalnim pravnim obavezama i standardima važnim za borbu protiv TLJB uključivanjem preporuka propisanih relevantnim strateškim dokumentima (npr. od strane EU), dokumenata praćenja (npr. nadzorn i organi UN, CoE GRETA izvešta-ji, godišnji izveštaji Evropske komisije o napretku zemalja prema pristupanju EU, izveštaji SAD o TLJ) i drugi relevantni instrumenti;

→ Planovi akcije uključuju aktivnosti za svaku stratešku oblast, sa jasno propisanim odgovornostima, rokovima, planom resursa i budžeta, kao i merljive, realne i vremenski ograničene (kratkoročne, srednjoročne, dugoročne) indikatore;

→ Strateški dokumenti su opremljeni kriterijumima za praćenje, evaluaciju i pregled i definišu odgovo-rne aktere/postupke u skladu s tim (npr. uloge odgovornih aktera, kao i relevantne procedure praćenja i evaluacije);

→ Strateški dokumenti uključuju procene rizika i relevantne strategije ublažavanja u strategijama reša-vanja potencijalnih prepreka uspešnoj primeni.

169 OHCHR (2002).170 EC (2012), EC (2021).171 CoE (2005b).


113

Razvoj strategija i planovi akcije za borbu protiv trgovine ljudima

→ Strateški odgovor na borbu protiv trgovine ljudima zasnovan je na sveobuhvatnoj pozadini i analizi situacije koja određuje probleme i definiše strateške ciljeve, kao i na pružanju osnovnih podataka po-trebnih za buduće procene odgovora u borbi protiv trgovine ljudima;

→ Primenjuje se transparentan i inkluzivan (multidisciplinarni) proces uključivanjem svih relevantnih javnih, civilnih i privatnih aktera, uključujući državne vlasti, nevladine organizacije i civilno društvo, policiju, migracije, rad, zdravstvo, obrazovne radnike, kao i akademiju, istraživače itd.;

→ Nevladine organizacije/predstavnici civilnog društva igraju aktivnu ulogu u procesu razvoja i njihovi stavovi i mišljenja se adekvatno odražavaju u kreiranju odgovora u borbi protiv trgovine ljudima;

→ Preživeli (osobe sa životnim iskustvom) trgovine ljudima su pozvani da doprinesu procesu razvoja;

→ Stručna podrška i resursi za izradu strateškog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima dostupni su u skladu sa međunarodnim standardima i vodećim principima;

→ Planovi akcije su realni, odražavaju strateške ciljeve, uzimajući u obzir raspoložive ljudske i finansijske resurse na centralnom i lokalnom nivou, kao i kapacitete aktera odgovornih za implementaciju;

→ Postoje planovi za vanredne situacije kako bi se osigurala minimalna funkcionalnost sistema za bor-bu protiv trgovine ljudima u vanrednim uslovima. Planiranje nepredviđenih okolnosti ne mora nužno biti deo strategija za borbu protiv trgovine ljudima, ali može biti deo šireg planiranja na nivou učesnika;

→ Minimalni paket usluga koji je na raspolaganju žrtvama je predviđen u planiranju nepredviđenih slučajeva, kako bi se zadovoljile njihove neposredne potrebe tokom perioda smanjenih mogućnosti za upućivanje, zaštitu, istražni i sudski postupak.

Finansijsko obavezivanje i planiranje

→ Obezbeđen finansijski okvir za implementaciju akcije protiv trgovine ljudima namenskim iznosima iz javnog budžeta za akcije u borbi protiv trgovine ljudima i privlačenje stranih donatora radi dopune već planiranih i finansiranih akcija;

→ Transparentno i precizno finansijsko planiranjesprovedeno u planovima akcije, sa detaljnim pro-računima troškova aktivnosti (uključujući raspoloživa javna sredstva i nedostatke u finansiranju), kako bi se stvorilo stabilno tlo za sprovođenje aktivnosti kao i za dalje planiranje, moguće prilagođavanje akcije i koordinacija sa donatorima;

→ Integrisano sistematsko finansijsko planiranje za odgovor u borbi protiv trgovine ljudima prema posebnim budžetskim putanjama u okviru pojedinačnih institucionalnih budžeta;

→ Odgovarajući udeo javnog finansiranja obezbeđen za NVO i organizacije civilnog društva, kako bi se prevazišle poteškoće i kašnjenja u obezbeđivanju sredstava za pružanje direktne podrške i usluga žrt-vama trgovine ljudima tokom identifikacije, upućivanja, zaštite, istražnih i sudskih postupaka;

→ Budžeti lokalnih struktura (opština, kantona, regiona), gde je moguće, planiraju se i koriste u smislu finansiranja akcija protiv trgovine ljudima koje treba preduzeti na lokalnom nivou;

→ Planirane kontramere posledicama predviđene ekonomske krize (nedostatak resursa za podršku sprovođenju politika za borbu protiv trgovine ljudima, smanjenje mogućnosti reintegracije žrtava zbog izazova sa kojima će se suočiti ekonomije u MARRI regionu, smanjenje mogućnosti zapošljavanja, pov-ećana ranjivost na neregularne migracije radne snage itd.).

114

Primena strategija i planova akcije za borbu protiv trgovine ljudima

→ Obezbeđena je politička podrška visokog nivoa za sprovođenje celokupne akcije za borbu protiv tr-govine ljudima;

→ Neprekidna izgradnja kapaciteta koordinacionih struktura i drugih relevantnih javnih, civilnih i pri-vatnih aktera, u cilju rešavanja fluktuacije osoblja i postizanja dugoročnog uticaja i održivosti akcije u borbi protiv trgovine ljudima;

→ Unapređenje saradnje između svih relevantnih aktera na nivou učesnika i na transnacionalnom nivou (uključujući koordinatore za borbu protiv trgovine ljudima) u cilju maksimiziranja efekata međusek-torske intervencije i efektivnog sprovođenja politika i normi za borbu protiv trgovine ljudima;

→ Predviđene aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima koje se sprovode integrisanjem i nadograđivan-jem lokalnih struktura;

→ Razvijeni i sprovedeni godišnji operativni planovi za sprovođenje predviđenih aktivnosti na osnovu opšteg plana akcije, kako bi se odgovorilo na nove potrebe, uzimaju u obzir preporuke relevantnih međunarodnih nadzornih tela/izveštaja, kako bi se omogućilo eventualno prilagođavanje prvobitno planirane akcije, kao i radi obezbeđivanja transparentnosti u raspodeli ljudskih i finansijskih resursa.

Praćenje i evaluacija odgovora u borbi protiv trgovine ljudima

→ Sveukupna akcija borbe protiv trgovine ljudima integriše efektivne mehanizme praćenja, pregleda i evaluacije kako bi:

o povremeno samostalno nadgledali ostvarivanje predviđenih ciljeva i sprovođenje planiranih ak-tivnosti;

a) pregledati implementaciju plana akcije u cilju planiranja novih akcija za borbu protiv trgov-ine ljudima ili prilagođavanja postojećih, i

b) procenili sveukupni odgovor radi procene naučenih lekcija, kao i relevantnosti, efikasnosti, efektivnosti, uticaja i održivosti preduzetih mera za borbu protiv trgovine ljudima.

→ Kvalitativni indikatori u predstojećim planovima akcije su uključeni (dodavanjem početnih tačaka i ciljeva) kako bi se obezbedilo praćenje zasnovano na rezultatima, što bi podržalo posmatranje prom-ena postignutih sprovođenjem aktivnosti i resursa, umesto da obezbedi puko sprovođenje planiranih aktivnosti ;

→ Nezavisni izvestilac za trgovinu ljudima (tamo gde je to relevantno) uspostavljen da obezbedi kon-tinuirano i nezavisno praćenje napretka, da deluje kao popravni mehanizam i sprovodi pregled i evalu-aciju celokupnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima.

→ Kontinuirano, redovno i sistematsko samopraćenje sprovođenja planova akcije omogućeno defini-sanjem, revidiranjem (gde je potrebno) i sprovođenjem postupaka praćenja napretka koji će voditi koordinacione strukture za borbu protiv trgovine određenim učesnicom MARRI. Postupci uključuju sve aktere koji su uključeni u sprovođenje i mogu uključivati kvartalno ili polugodišnje izveštavanje; prikupljanje podataka od zainteresovanih strana o statusu primene; izradu kvartalnih, polugodišnjih ili godišnjih izveštaja; multidisciplinarne sastanke i radionice itd.;

→ Proces praćenja podržan dodatnim alatima za praćenje (obrasci praćenja napretka u prikupljanju podataka od zainteresovanih strana, obrasci za dokumentovanje primljenih podataka, obrasci peri-odičnih izveštaja itd.);

→ Srednjoročno (tokom strateškog ciklusa) sprovedeno;

→ Naknadne evaluacije (po završetku strateškog ciklusa) sprovedene za procenu relevantnosti, efikasno-sti, efektivnosti, uticaja i održivosti celokupne akcije u borbi protiv trgovine ljudima koristeći međun-arodno prihvaćene kriterijume i metodologiju procene.


115

DODATAK 2: PRIMER NACIONALNE STRATEGIJE ZA BORBU PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

[NASLOV: može se razlikovati u formulacijama u zavisnosti od toga koji aspekt upravljanja žele da podvuku, npr. da li je to strategija suprotstavljanja ili borbe, ili sprečavanje ili okončanje trgovine ljudima ili nešto drugo]

[jasno naznačen period važenja, npr. 2020-2025]

/Tabela sadržaja/

/Skraćenice/

/Pojmovi i definicije/

116

I UvodPreambula

- Globalni/regionalni kontekst TLJB

- Pregled napora države u borbi protiv TLJB

- Zašto je potrebna nacionalna strategija

- Čemu teži i šta obuhvata

Struktura nacionalne strategije- Pregled strategije i njenih elemenata

Metodologija - Opišite proces pripremanja strategije

Vodeći principi - Navedite i razradite ključne vodeće principe u razvoju i implementaciji strategije: npr. pristup zasnovan

na ljudskim pravima, učešće civilnog društva, vladino vlasništvo, interdisciplinarni pristup, uključivanje najboljih dečijih interesa itd.

Analiza situacije trgovine ljudima u zemlji + pravni i institucionalni radni okvir- Detaljna analiza profila TLJB u zemlji. (Ovo bi trebalo da uključuje najmanje: incidenciju TLJB - i

registrovane žrtve i procene broja žrtava; najrasprostranjenije oblike trgovine ljudima; sektore u kojima je otkrivena trgovina ljudima; pozadina žrtava; analizu nedostataka u dostupnim podacima o trgovini ljudima; sudske slučajeve i presude.)

- Pregled pravnog i institucionalnog okvira zemlje relevantnog za borbu protiv trgovine ljudima kroz 4P. (Ovo bi trebalo da ide dalje od pukog popisa zakonskih propisa, objašnjavajući značaj ovih zakonodavnih/normativnih akata za trgovinu ljudima. Slično tome, mandati relevantnih institucija u vezi sa borbom protiv trgovine ljudima takođe bi trebalo da budu predstavljeni ukratko.)

Lekcije naučene iz evaluacije prethodnog strateškog ciklusa [ako je postojala strategija]- Detaljan uvid u rezultate evaluacije

- Preporuke date ocenom i objašnjenja o načinu njihove integracije (ili ne) u novu strategiju

II Strateški okvir172

Izjava o ciljuNa primer do 20XX, država će poboljšati efikasnost i funkcionalnost sistema u svrhu prevencije, identifikacije, zaštite, pomoći i praćenja žrtava trgovine ljudima sa posebnim fokusom na decu, i poboljšaće efikasnost istraga, krivičnog gonjenja i odgovarajućih sankcija u skladu sa krivičnim zakonodavstvom.

NAPOMENA: sledeća formulacija služi samo kao uzorak, a ne kao definitivni obrazac u pogledu mnogobrojnosti i sadržaja svrhe i specifičnih ciljeva u određenoj strateškoj oblasti.

172 Uzorak formulacija ponuđen u modelu strategije prilagođen je strategiji za borbu protiv trgovine ljudima 2019-2024 Republike Crne Gore.


117

Strateška oblast 1. Omogućavajući okvirSvrha 1: Cilj 1: Jačanje koordinacije i partnerstva između brojnih zainteresovanih strana iz svih sektora društva na nacionalnom i međunarodnom nivou i promovisanje umrežavanja.

Specifični cilj 1.1: Jačati saradnju i koordinaciju između relevantnih institucija i organizacija koje su nadležne za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima i pružanje pomoći i zaštite žrtvama trgovine ljudima.

Specifični cilj 1.2: Jačanje strateških partnerstava i na regionalnom i na međunarodnom nivou.

Početno stanje Indikator uticajaCiljevi prethodne strategije su implementirani samo na nacionalnom nivou, ali nisu obuhvaće-ni strateškim dokumentima na lokalnom nivou.

Najmanje 10 odsto ciljeva trenutne strategije se sprovodi putem aktivnosti lokalne uprave u saradnji sa lokalnim organizacijama civilnog društva.

Zemlja je potpisala bilateralne protokole/mem-orandume o saradnji u polju borbe protiv trgov-ine ljudima sa tri zemlje regiona.

Implementacija postojećih i potpisivanje bilater-alnih memoranduma o saradnji sa još dve zeml-je u regionu do 20XX.

Strateška oblast 2. Sprečavanje trgovine ljudskim bićima

Svrha 2: Poboljšati preventivne aktivnosti i uključivanje svih zainteresovanih strana na državnom nivou u njihovo sprovođenje.

Specifični cilj 2.1. Poboljšanje znanja svih stručnjaka i predstavnika NVO sektora koji su u kontaktu/mogu stupiti u kontakt sa žrtvama trgovine ljudima u smislu identifikacije, upućivanja i zaštite žrtava i krivičnog gonjenja počinilaca.

Specifični cilj 2.2. Nastavak podizanja svesti u svim segmentima društva i podržavati trud u smanjenju potražnje za uslugama žrtava trgovine ljudima.

Početno stanje Indikator uticajaNije sprovedeno istraživanje na nivou znanja šire javnosti o fenomenu trgovine ljudima.

Početna vrednost utvrđena na početku primene strategije i povećanje znanja šire javnosti o

trgovini ljudima za 10% do 20XXU periodu XXXX- XXXX bilo je YYY poziva SOS liniji za žrtve trgovine ljudima

Povećan broj poziva na nacionalnu SOS liniju za žrtve trgovine ljudima za 10% do 20XX

Strateška oblast 3. Podrška i zaštita žrtava i žrtava-svedoka

Svrha 3: poboljšati identifikaciju žrtava trgovine ljudima i kvalitet zaštite i pružene pomoći u toku socijalne reintegracije.

Specifičan cilj 3.1. Poboljšanje identifikacije žrtava i potencijalnih žrtava trgovine ljudima među ranjivim grupama.

Početno stanje Indikator uticajaTrenutno, u zemlji ne postoji uspostavljen sistem formalne identifikacije žrtava trgovine ljudima.

Sistem formalne identifikacije žrtava trgovine ljudima će biti uspostavljen do 20XX.

118

Strateška oblast 4. Istraga i krivično gonjenje slučajeva trgovine ljudima

Svrha 4. Jačanje kapaciteta tela za krivično gonjenje za krivično gonjenje počinilaca trgovine ljudima, sa svrhom da se postignu efikasnije kriminalne i finansijske istrage.

Specifični cilj 4.1. Osiguravanje proaktivnijeg pristupa policije i tela za krivično gonjenje sa ciljem suzbijanja svih oblika trgovine ljudskim bićima.

Specifični cilj 4.2. Jačati kapacitete pravosuđa sa ciljem efektivnijeg krivičnog gonjenja i efikasnijeg identifikovanja i oduzimanja prihoda proisteklih iz krivičnih dela.

Početno stanje Indikator uticajaU periodu od XXXX-YYYY, policija je pod-

nela XX krivičnih prijava za počinjeno krivično delo trgovina ljudima

Broj podnetih krivičnih prijava je po-rastao za 20 odsto to 20XX.

U periodu od XXXX-YYYY nije bilo slučaje-va finansijskih istraga uz kriminalne istrate trgov-ine ljudima.

Do 20XX, sprovedeno je najmanje YY fi-nansijskih istraga uz kriminalne istrage slučaja trgovine ljudima.

Budžet

U idealnom slučaju, obezbedite ukupne procenjene troškove implementacije strategije za čitav period i izvore finansiranja.

Implementacija, praćenje, izveštavanje i evaluacija

- Opišite proces implementacije, posebno koordinaciju

- Odredite način na koji će implementacija biti praćenja i od strane kog lica

- Detaljno objasniti obaveze i rokove izveštavanja zainteresovanih strana koje vrše implementaciju, kao i institucije koja koordiniše implementaciju.

- Navedite dinamiku evaluacije (samo nakon implementacije ili takođe na srednji rok).


119

DODATAK 3: PRIMER NACIONALNOG PLANA AKCIJE

Primer Nacionalnog plana akcije za XXXX godinu, za implementaciju strategije za borbu protiv trgovine ljudima.173

NAPOMENA: s obzirom na različite kulturne, zakonodavne i institucionalne kontekste, različite potrebe i prioritete, ovaj nacrt nudi primere, pre nego model

173 Primer formulisanja ciljeva i aktivnosti ponuđenih na primeru Plana akcije prilagođen je Planu akcije za 2020. godinu za sprovođenje strategije za borbu protiv trgovine ljudima 2019-2024 Republike Crne Gore.

120

NAPOMENA: formulacija koja sledi služi samo kao primer, a ne kao definitivni obrazac u pogledu mnoštva i sadržaja operativnih ciljeva i aktivnosti.

Strateška oblast 1 - omogućavajući okvir

Operativni cilj 1: Ojačati koordinaciju i partnerstvo između različitih aktera u ovoj oblasti, iz svih sektora društva na nacionalnom i međunarodnom nivou i promovisati umrežavanje

Indikator uspešnosti:

Početna vrednost

Ciljana vrednost u sredini implementacije strateškog dokumenta

Ciljana vrednost na kraju implementacije strateškog dokumenta

Potpisivanje bilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima sa još dve države u regionu, do 202X

Zemlja je potpisala protokole/sporazume o saradnji u polju borbe protiv trgovine ljudima sa sledeće tri države u regionu (……………., ………… .. i ……………… .. )

Potpisivanje i primena bilateralnog sporazuma o saradnji u oblasti trgovine ljudima sa drugom državom u regionu, do kraja 202Y

Potpisana i sprovena još dva bilateralna sporazuma o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima do 202X

Ključna mera 1.1: Ojačati saradnju i koordinaciju relevantnih institucija i organizacija odgovornih za prevenciju i borbu protiv trgovine ljudima i pružanje pomoći i zaštite žrtvama trgovine ljudima

Aktivnost Odgovorna tela Datum početka

Planirani datum završetka

Indikator rezultata

Finansijska procena

1.1.1. Usvojiti godišnji plan rada [tela odgovornog za praćenje primene strategije za borbu protiv trgovine ljudima]

[Telo odgovorno za praćenje implementacije strategije za borbu protiv trgovine ljudima]

I kvartal I kvartal

Implementiran godišnji plan rada tela odgovornog za praćenje implementacije strategije za borbu protiv trgovine ljudima

XXXXX Evraili nije potrebno finansiranje

1.1.2. Održavati redovne sastanke [tela odgovornog za praćenje implementacije srategije za borbu protiv trgovine ljudima]

Ojačati koordinaciju i partnerstvo između različitih aktera u ovoj oblasti, iz svih sektora društva na nacionalnom i međunarodnom nivou i promovisati umrežavanje

I kvartal IV kvartal

Barem četiri sastanka tela odgovornog za praćenje implementacije strategije za borbu protiv trgovine ljudima

XXXXX Evraili nije potrebno finansiranje

1.1.3. Imenovati kontakt osobe za praćenje revidiranog Sporazuma o međusobnoj saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima

[navedite relevantna državna tela] I kvartal I kvartal

Imenovanje kontakt osobe za praćenje revidiranog Sporazuma o međusobnoj saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima

Nije potrebno finansiranje

1.1.4. Ojačati saradnju između policije i NVO u polju borbe protiv trgovine ljudskim bićima

[navesti odgovorne institucije] I kvartal IV kvartal

Barem jedan sastanak predstavnika policije i predstavnika NVO



121

Strateška oblast 2 - prevencija trgovine ljudskim bićima

Operativni cilj 2: poboljšati aktivnosti prevencije i participacije državnih aktera u njihovim aktivnostima implementacije

Indikator uspešnosti: Početna vrednostCiljana vrednost u sredini implementacije strateškog dokumenta


Povećano znanje opšte javnosti o trgovini ljudima za 10% do 202X

Do sada nema sprovedenih istraživanja o nivou znanja opšte javnosti o fenomenu trgovine ljudima

Povećano znanje opšte javnosti o trgovini ljudima za 5% do 202X

Povećano znanje opšte javnosti o trgovini ljudima za 10% do 202Y.

Povećanje broja poziva nacionalnoj SOS liniji za žrtve trgovine ljudima za 10% do 202X

U periodu XXXX-XXXX, bilo je ukupno ZZZZ poziva SOS liniji za žrtve trgovine ljudima

Povećanje broja poziva nacionalnog SOS liniji za žrtve trgovine ljudima za 5% do 202X

Povećanje broja poziva nacionalnoj SOS liniji za žrtve trgovine ljudima za 10% do 202Y

Ključna mera 2.1: poboljšati aktivnosti prevencije i participacije svih državnih aktera u njihovim aktivnostima implementacije



Indikator rezultata Finansijska procena

2.1.1. Organizovati obuke za oficire [strukturna jedinica] zadužene za rad sa strancima, strancima koji traže međunarodnu zaštitu i strancima kojima je garantovana međunarodna zaštita u vezi sa identifikacijom žrtava trgovine ljudima

Ministarstvo unutrašnjih poslova (posebna strukturna jedinica)

IV kvartal IV kvartal

Obuka za oficire [ciljana jedinica] u vezi sa identifikacijom žrtava trgovine ljudima

XXXX Evra (Ministarstvo za unutrašnji budžet)

2.1.2. Sprovesti obuke za „borbu protiv ranih i ugovorenih brakova, trgovinu ljudima i prisilno prosjačenje” za profesionalno osoblje zaposleno u centrima za socijalni rad

Državne institucije odgovorne za društvenu i dečiju zaštitu

III kvartal III kvartal

- Sprovedeno XX obuka za stručnjake zaposlene u centrima za socijalni rad o ranim i ugovorenim brakovima, trgovini ljudima i prisilnom prosjačenju - YY stručnjaka zaposlenih u centrima za socijalni rad su prošli obuku

XXXX Evra(Državne institucije odgovorne za društvenu i dečiju zaštitu)

Ključne mere 2.2: nastavak podizanja svesti u svim segmentima društva i podrške naporima u smanjivanju potražnje za uslugama za žrtve trgovine ljudima




2.2.1. Proizvodnja audio-vizuelnog materijala (video) koji ukazuje na negativni fenomen trgovine ljudima, preporuka javnim, komercijalnim i neprofitnim televizijskim kućama da emituju materijal

Ministarstvo XXXX III kvartal III kvartal

Audio-vizuelni materijal koji ukazuje na negativni fenomen trgovine ljudima je napravljen i emitovan

XXXX Evra(Ministarstvo XXXX budžet)

2.2.2. Organizovati sastanak o ulozi medija u borbi protiv trgovine ljudima sa predstavnicima medija

Ministarstvo XXXX u saradnji sa Ministarstvom XXXX, Javno tužilaštvo

II kvartal II kvartal

Implementiran sastanak sa predstavnicima medija o njihovoj ulozi u borbi protiv trgovine ljudima


122

Strateška oblast 3 - podrška i zaštita žrtava i žrtava-svedoka

Operativni cilj 3: unaprediti identifikaciju žrtava trgovine ljudima i kvalitet zaštite i pomoći u njihovoj društvenoj reintegraciji

Indikator uspešnosti:

Početna vrednost

Ciljana vrednost u sredini implementacije strateškog dokumenta


Uspostavljen sistem za formalnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima do 202X

Trenutno ne postoji sistem za formalnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima

Uspostavljen sistem za formalnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima, obučen tim za formalnu identifikaciju i osiguran status žrtava na osnovu standardizovanih obrazaca u 100% slučajeva do kraja 202Y

Tim za formalnu identifikaciju je funkcionalan i daje rezultate

Ključna mera 3.1: unaprediti identifikaciju žrtava i potencijalnih žrtava trgovine ljudima među ranjivim grupama



Indikator rezultata

Finansijska procena

3.1.1. Organizovati obuku za članove tima za formalnu identifikaciju o specifičnostima primene standardnih operativnih postupaka za identifikaciju žrtava trgovine ljudima i konkretnim tehnikama za sprovođenje intervjua sa žrtvama

Ministarstvo unutrašnjih poslova - odeljenje za borbu protiv trgovine ljudima

II kvartal II kvartal

Organizovana obuka za članove tima za formalnu identifikaciju o specifičnostima primene standardnih operativnih postupaka za identifikaciju žrtava trgovine ljudima i konkretnim tehnikama za sprovođenje intervjua sa žrtvama

XXXX Evra

(izvor finansiranja)

2.1.2. Organizovati sastanke tima za formalnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima

Ministarstvo unutrašnjih poslova - odeljenje za borbu protiv trgovine ljudima


Sastanci su zabeleženi u godišnjem izveštaju tima za formalnu identifikaciju žrtava trgovine ljudima



123

Strateška oblast 4 - istraga i krivično gonjenje slučajeva trgovine ljudima

Operativni cilj 4: ojačati kapacitete vlasti da krivično gone slučajeve trgovine ljudima, radi efikasnije kriminalne i finansijske istrage

Indikator uspešnosti: Početna vrednostCiljana vrednost u sredini implementacije strateškog dokumenta


Povećan broj krivičnih prijava za trgovinu ljudima za 20% do 202X

U periodu XXXX-XXXX, policijska uprava podnela je YY krivičnih prijava za trgovinu ljudima

Povećan broj krivičnih prijava za trgovinu ljudima za 10% do 202Y

Povećan broj krivičnih prijava za trgovinu ljudima za 20% do 202X

Ključna mera 4.1: Obezbediti proaktivniji pristup naporima policije i tužilaštva u borbi protiv svih oblika trgovine ljudima




4.1.1. Praćenje aktivnosti operativnog tima za borbu protiv trgovine ljudima

Navedite relevantna državna tela


Napravljeni su kvartalni izveštaji o radu operativnog tima za borbu protiv trgovine ljudima


4.1.2. Poboljšati nadzor objekata i ljudi od interesa u vezi sa seksualnom eksploatacijom kroz kontrole i druge operativne aktivnosti

Policijska uprava I kvartal IV kvartal

Sproveden nadzor barem X objekata od interesa


Ključna mera 4.2: ojačati kapacitete pravosuđa za postizanje efektivnog gonjenja i efikasnije identifikacije i zaplene imovine stečene kriminalnim aktivnostima




4.2.1. Sprovesti obuku sudija i tužilaca o borbi protiv trgovine ljudima

[Relevantne institucije zadužene za obuku pravoduđa i tužilaštva]

I kvartal I kvartal

Implementirana dvodnevna obuka za sudije i tužioce na osnovu konkretnog programa obuke

XXXXX Evra(izvor finansiranja)

4.2.2. Razviti i implementirati kurs učenja na daljinu (e-učenje) za sudije i tužioce o borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava trgovine ljudima

[Relevantne institucije zadužene za obuku pravoduđa i tužilaštva]

I kvartal I kvartal

Implementiran kurs učenja na daljinu (e-učenje) za sudije i tužioce o borbi protiv trgovine ljudima i zaštiti žrtava trgovine ljudima

XXXXX Evra(izvor finansiranja)

124

DODATAK 4: PRAĆENJE, EVALUACIJA I PLAN UČENJASvrha:- Plan praćenja i evlauacije Nacionalnog plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima u zemlji xxx, u trajanju od xxx do xxx.

Kontekst:- Kratki pasusi o nacionalnog strukturi, ulogama i definicijama odgovornosti za TLJB- Komunikacija: koji su kanali komunikacije i ko komunicira sa kim o čemu (napredak, izazovi, opšti status implementacije), ko je polazna tačka za krajnje odgovorne strukture (međutim, neke stvari će možda iziskivati pojašnjenja sa strukturama podrške)

Izveštavanje:- Kratak tekst razjašnjenja:o Koji podaci i izveštaji idu kada i kome (praćenje)o Ko piše godišnji izveštaj praćenjao Zajednički razgovor o godišnjem izveštaju praćenjao Prezentacija godišnjeg izveštaja praćenja kabinetu, parlamentu ili sličnom (uključujući vremenski raspored, ukoliko posto-

ji)

Pregled i evaluacija:- Definišite da li ćete sprovoditi pregled NPA ili evaluaciju (srednjoročnu ili završnu evaluaciju)- Definišite svrhu pregleda/evaluacije- Definišite vreme/učestalost pregleda/evaluacije- Ko je odgovoran za pregled i/ili evaluaciju? (ukupna odgovornost, posebne odgovornosti)

Omogućavajući okvirIshod x:

Učinci Indikatori Početno stanje Ciljevi Sredstva verifikacije

Učestalost prikupljanja podataka

Odgovoran (ko prikuplja podatke)

Ishod x:




Ishod x:




PrevencijaIshod x:




Ishod x:





125

Ishod x:




Podrška i zaštita žrtava i žrtava-svedokaIshod x:




Ishod x:




Ishod x:




Istraga i krivično gonjenje slučajeva trgovine ljudimaIshod x:




Ishod x:




Ishod x:




126

DODATAK 5: OBRAZAC ZA PRAĆENJE I IMPLEMENTACIJU174

Institucija/organizacija (podnošenje izveštaja o napretku)Lice za kontaktPeriod izveštavanjaIzveštavanje kome:

Opšta zapažanja/komentari (na uočene promene itd.)

Oblast (omogućavajući okvir, prevencija, zaštita, krivično gonjenje)Ishod x:

Planirani rezultat/cilj

Postignuti rezultat(i)Indikator (x1)4

Planirani rezultat/ciljPočetno stanje

Ishod(i) (postignuti)

Aktivnost/aktivnost (implementirane)

Procena: rezultat je Izvan okvira cilja: U okviru cilja:BudžetDonator(i)

Komentar

Indikator (x2)Planirani rezultat/ciljPočetno stanje

Ishod(i) (postignuti)

Aktivnost/aktivnost (implementirane)

Procena: rezultat je Izvan okvira cilja: U okviru cilja:BudžetDonator(i)Komentar

174X se odnosi na broj ishoda. Budući da jedan ishod obično ima više od jednog ili dva indikatora, on je označen kao indikator x (odnosi se na ishod x), broj 1, drugi indikator kao indikator x2 i tako dalje, o onoliko koliko izveštavate. Za svaki ishod i odgovarajući indikator, tabela se mora ponoviti.


127

Imajte na umu: ako je vaša institucija odgovorna za više ishoda ili odgovarajuće indikatore, ponovite kolone iz debele crte ispod za drugi ishod. Za više indikatora, samo kopirajte i dodajte iz kolone o postignutom/im rezultatu/ima do sledećeg indikatora

Procenite da li (mereno u odnosu na postavljen(e) cilj(eve)) su vaša postignuća u okvirima cilja ili van okvira cilja. Ova procena mora biti realistična i mora se podudarati sa postavljenim ciljevima o postignutim rezultatima. Ukoliko je potrebno, uključite objašnjenja i/ili zapažanja u liniju komentara.

128

DODATAK 6: GODIŠNJI IZVEŠTAJ PRAĆENJA

Godišnji izveštaj praćenja implementacije Nacionalnog plana akcije i opšteg razvoja u oblasti trgovine ljudskim bićima - obrazac

1. Uvod

- Ko izveštava o čemu (institucija, lice za kontakt)

- Period izveštavanja

- Kome izveštava

- Ko je bio deo izveštavanja

2. Zapažanja o razvoju u oblasti trgovine ljudskim bićima

- Priroda i razmera problema i razvoja

- Razvoj modusa operandi počinilaca trgovine ljudima

- Razvoj u profilima žrtava (bitne informacije za potencijalne preventivne mere)

3. Nacionalne politike i zakonski okvir u borbi protiv trgovine ljudima

- Promene u politikama i zakonskom okviru

4. Usklađenost sa međunarodnim pravnim standardima

- Status i/ili promene zakonskog okvira povezane sa usklađenošću sa međunarodnim pravnim standardima

5. Napredak u implementaciji Nacionalnog plana akcije u borbi protiv trgovine ljudima (godina - godina)

a. Opšta zapažanja

- Kako je tekla implementacija u fazi izveštavanja, opšta ocena

- Institucionalni aranžmani za implementaciju, opšta ocena

- Identifikovani izazovi

- Planirani pregled/evaluacija (ako je pregled/evaluacija u toku, predstavite kratak rezime nalaza)

b. Detaljan napredak u primeni NPA:

Ukupni rezultati i dostignuća u izveštajnom periodu:

- Opis ukupnih rezultata/dostignuća implementacije (u odnosu na ciljeve i ishode, promene kojima je težio NPA, opisujući promene koje se mogu pripisati aktivnostima kao delu primene nacionalnog plana akcije)

Detaljni rezultati i postignuća u izveštajnom periodu:

Omogućavajući okvir:Ishod x:Ishod x:Ishod x:

Postignuća:

- Opis postignute promene, uzimajući u obzir sakupljene podatke


129

Implementirana/e aktivnost/iProcena: Implementacija u ovoj oblasti je (mereno u odnosu na ispunjenje indikatora)

Izvan okvira cilja: U okviru cilja:

Komentari (pružite više informacija ukoliko je implementacija izvan okvira cilja)Potrošeni resursi:Prevencija:Ishod x:Ishod x:Ishod x:Postignuća:

- Opis postignute promene, uzimajući u obzir sakupljene podatke



Komentari (pružite više informacija ukoliko je implementacija izvan okvira cilja)Potrošeni resursi:Zaštita:Ishod x:Ishod x:Ishod x:Postignuća: - Opis postignute promene, uzimajući u obzir sakupljene podatke



Komentari (pružite više informacija ukoliko je implementacija izvan okvira cilja)

Potrošeni resursi:Tužilaštvo:Ishod x:

130

Ishod x:Ishod x:Postignuća: - Opis postignute promene, uzimajući u obzir sakupljene podatkeImplementirana/e aktivnost/iProcena: Implementacija u ovoj oblasti je (mereno u odnosu na ispunjenje indikatora)


Komentari (pružite više informacija ukoliko je implementacija izvan okvira cilja)Potrošeni resursi:

c. Zapažanja, komentari

- Navedite bilo kakva zapažanja ili komentare povezane sa implementacijom NPA koje možda imate.

d. Naučene lekcije

- Navedite bilo kakve naučene lekcije u periodu izveštavanja koje će u narednom izveštajnom periodu doneti drugačiji pristup.

e. Sledeći koraci/Put napred

- Pružite pregled o tome kako vi (odgovor u borbi protiv trgovine ljudima) planirate da nastavite u narednom izveštajnom periodu, uzimajući u obzir bilo institucionalne promene, promene u fokusu, neophodne promene kroz novi razvoj događaja, praćenje pregleda ili procene ili predstojeće pripreme za to.


131

DODATAK 7: UPITNIK ZA UNUTRAŠNJU EVALUACIJU

o sprovođenju strategije i plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima (20..-20..)

Organizacija/institucija

Predstavnik

(Molimo popunite upitnik u elektronskoj formi i koristite koliko god prostora vam je potrebno)

EVALUACIJA ISPUNJENJA STRATEŠKIH CILJEVA U BORBI PROTIV TRGOVINE LJUDIMA

1. Molimo objasnite kako vaša institucija/organizacija pruža prikladan doprinos borbi protiv trgovine ljudima (TLJB)/ u ...... (u smislu preduzetih uloga i aktivnosti)?

Da li mislite da su strateški ciljevi za borbu protiv trgovine ljudima za period 20..-20.. uspešno ispunjeni?☐ Da ☐ Ne ☐ Delimično su ispunjeni

2. Molimo vas da detaljno objasnite svoju poziciju.

3. Molimo navedite opštu ocenu 1-5 u skladu sa vašim mišljenjem o strateškim ciljevima u borbi protiv trgovine ljudima koji su postignuti u skladu sa oblastima utvrđenim u strategiji, pri čemu je 1 najniža ocena (ciljevi nisu ostvareni), a 5 najviša ocena (ciljevi su u potpunosti ostvareni). Molimo ostavite komentar da podržite svoj stav.

STRATEŠKA OBLAST

(NAPOMENA: PRILAGODITI PREMA OPŠTEM STRATEŠKOM OKVIRU)

OCENA KOMENTAR

1. OMOGUĆAVAJUĆI OKVIR 1.1. Ojačavanje institucionalnih kapaciteta1.2. Struktura za koordinaciju 1.3. Pravni i regulatorni okvir1.4. Međunarodna saradnja 1.5. Upravljanje informacijama, praćenje i evaluacija2. PREVENCIJA2.1. Identifikovanje uzroka javljanja trgovine ljudima/decom

i ilegalnih migracija2.2. Jačanje kapaciteta za realizaciju preventivnih aktivnosti

132

2.3. Podizanje javne svesti i edukacija2.4. Smanjenje ranjivosti2.5. Smanjenje potražnje3. IDENTIFIKACIJA I UPUĆIVANJE4. DIREKTNA POMOĆ, ZAŠTITA, INTEGRACIJA I

DOBROVOLJNI POVRATAK ŽTLJ/MIGRANATA5. EFIKASNO OTKRIVANJE I GONJENJE POČINILACA

KRIVIČNIH DELA TLJB/IM

6. Molimo navedite vaše mišljenje o prednostima i manama strategije za borbu protiv trgovine ljudima 20..-20..

a. Strategija je sveobuhvatna i strukturisana u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim standardima.☐ U potpunosti se slažem ☐ Delimično se slažem ☐ Ne slažem se ☐ nemam stav po ovom pitanjuKomentari i predlozi:

b. Uloga i nadležnosti institucija/organizacija uključenih u borbu protiv trgovine ljudima su pravilno definisane i raspoređene. ☐ U potpunosti se slažem ☐ Delimično se slažem ☐ Ne slažem se ☐ Nemam stav po ovom pitanjuKomentari i predlozi:

c. Koordinaciono telo za borbu protiv TLJB je uspostavilo odgovarajući i efikasan princip za praćenje ostvarenih ciljeva strategije.☐ U potpunosti se slažem ☐ Delimično se slažem ☐ Ne slažem se ☐ Nemam stav po ovom pitanjuKomentari i predlozi:

7. Da li mislite da su neki od postavljenih ciljeva preambiciozni za predviđeni period implementacije? Zašto?

8. Uzimajući u obzir vašu ulogu i nadležnosti, koje su vaše preporuke u vezi sa pripremom nove strategije za borbu protiv trgovine ljudima u pogledu njene strukture i sadržaja, kao i procesa praćenja postignutih ciljeva?

PREPORUKEStruktura strategije (nove oblasti, usklađenost sa PA)Sadržaji strategije (novi ciljevi podešeni prema trenutnoj situaciji)Evaluacija i praćenje strategijeOpšte preporuke


133

EVALUACIJA ISPUNJENJA PLANA AKCIJE ZA BORBU PROTIV TRGOVINE LJUDIMA I ILEGALNIH MIGRACIJA 20..-20..

1. Navedite aktivnosti/projekte za borbu protiv trgovine ljudima u kojima ste učestvovali vi (vaša institucija / organizacija) (ako ih ima više, navedite tri za koja smatrate da su najvažnija):

2. Da li su ove aktivnosti predviđene planom akcije 20..-20..? Kako biste procenili njihovu implementaciju? Ako nisu još realizovani, molimo vas navedite zašto je to slučaj.

3. Koje (izaberite do tri) aktivnosti iz plana akcije smatrate za najuspešnije i zašto?

4. Koje (izaberite do tri) aktivnosti iz plana akcije smatrate za najmanje uspešne i zašto?

5. Da li su kvalitativni i kvantitativni indikatori navedeni u planu akcije jasno postavljeni i omogućavaju merljivost planiranih i postignutih rezultata?

6. Kako procenjujete implementaciju plana akcije za borbu protiv trgovine ljudskim bićima (opšte impresije, stepen implementacije, nivo postignutih rezultata i uticaj na rešavanje problema trgovine ljudima)?

7. Šta biste dodali ili promenili u narednom periodu?

134

8. Molimo popunite tabelu uključujući svoje stavove. Radi bolje percepcije, pratite aktivnosti kao što je numerisano rednim brojevima u planu akcije 20..-20..

*adaptirati tabelu u skladu sa strukturom stvarnog plana akcije

Broj aktivnosti prema planu akcije

Rezultat

Vaše učešće u aktivnosti (da/ne)

Navedite ostvarenu aktivnost u kojoj ste učestvovali

Ocena Zamerka

1. OMOGUĆAVAJUĆI OKVIR1.1 Jačanje institucionalnih kapaciteta

1.2. Struktura za koordinaciju

1.3. Pravni i regulatorni okvir

1.4. Međunarodna saradnja

1.5. Upravljanje informacijama, praćenje i evaluacija

2. PREVENCIJA2.1. Identifikacija uzroka javljanja trgovine ljudskim bićima/decom i ilegalnih migracija

2.2. Jačanje kapaciteta za ostvarivanje preventivnih aktivnosti

2.3. Podizanje javne svesti i edukacija

2.4. Smanjenje ranjivosti

2.5. Smanjenje potražnje

3. Podrška i zaštita žrtava i žrtava-svedoka

4. Istraga i krivično gonjenje slučajeva trgovine ljudima

HVALA VAM!

Molimo vas da popunite ovaj upitnik i pošaljete ga naznačenoj kontakt osobi/na e-adresu najkasnije do navedenog datuma.


135

DODATAK 8: IZVEŠTAJ O EVALUACIJI

Strategija i plan akcije protiv trgovine ljudskim bićima 20..-20..

Svrha evaluacije je procena rezultata i uticaja strategije i plana akcije protiv trgovine ljudima, izvlačenje naučenih lekcija kao i razvijanje praktičnih preporuka za dizajniranje nove strategije za borbu protiv trgovine ljudima i NPA. Izveštaj o evaluaciji bi zato trebalo da opiše kontekst, praznine i potrebe prethodnog odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, dostignuća na različitim nivoima, kao i preporuke za buduće akcije u vezi sa budućom strategijom. Procenu treba izvršiti prema sledećim kriterijumima: relevantnost, efikasnost, efektivnost, uticaj i održivost predviđenih rezultata.

Izveštaj o oceni treba da sadrži procenu i treba da bude strukturisan na sledeći način:

- Uvod, objašnjavajući kontekst problema, pozadinu evaluacije i primenjenu metodologiju;

- Sekcije koje analiziraju strukturu i dizajn/elemente strategije i plana akcije;

- Odeljci o proceni postignuća u svakoj strateškoj oblasti, uključujući informacije o planiranim i sprovedenim aktivnostima, proceni dostignuća, zaključcima i preporukama za svaku stratešku oblast;

- Opšti zaključci i preporuke;

- Rezime sa napomenama u vezi kriterijuma evaluacije (relevantnost, efikasnost, efektivnost, uticaj i održivost) koji opisuju opštu procenu odgovora u borbi protiv trgovine ljudima.

Preporučuje se sledeća struktura izveštaja (prilagođena kontekstu):

1. Uvod

1.1 Pozadina evaluacije

1.2 Ciljevi evaluacije

1.3 Metodologija evaluacije

2. Analiza strukture i dizajna/elemenata strategije i plana akcije za borbu protiv trgovine ljudima (20..-20..)

2.1. Razvoj i prihvatanje

2.2 Struktura odgovora u borbi protiv trgovine ljudima

2.3. Opis strukture strategije (20..-20..) (strateški nivo)

2.4 Opis strukture plana akcije (20..-20..) (operativni nivo)

2.5 Analiza strukture i elemenata strategije i plana akcije

(Ovaj deo treba da sadrži da li su strategija i PA sveobuhvatni i strukturisani u skladu sa međunarodnim standardima, ako sadrže sve neophodne elemente, uključujući detaljan opis cilja, misije i strateških oblasti u pružanju odgovora u borbi protiv trgovine ljudima, analizu situacije, opis pravnog i institucionalnog okvira za borbu protiv trgovine ljudima itd. Štaviše, trebalo bi proceniti da li su očekivani rezultati povezani sa strateškim ciljevima i definisani prema SMART pravilima (specifični,

136

merljivi, dostižni, relevantni i vremenski ograničeni)175. Štaviše, ovaj deo treba da sadrži procenu da li su uloge i nadležnosti relevantnih institucija/organizacija aktivnih u oblasti borbe protiv trgovine ljudima pravilno definisane i raspoređene. Ukoliko je potrebno, može sadržati preporuke za poboljšanje strukture analiziranih dokumenata.)

3. 3. Postignuća u okviru strateških i specifičnih ciljeva u strategiji i planu akcije (20 .. - 20 ..)

3.1. Omogućavajući okvir

3.1.1 Tema 1

3.1.2. Tema 2

3.1.3 Tema 3

3.1.4 Tema 4

(u ovom delu treba obezbediti upoređivanje i analizu planiranog i postignutog, informacije o tome zašto određene aktivnosti nisu sprovedene, pružiti odgovor u skladu sa preporukama međunarodnih aktera itd.)

3.1.5 Status kvo implementacije i preporuka

(ako je moguće, strukturisano u jednostavnoj tabeli, koja sadrži rezime postignuća u strateškom području i preporuke za sledeći strateški ciklus).

3.2 Prevencija

3.2.1 Tema 1

3.2.2. Tema 2

3.2.3 Tema 3

3.2.4 Tema 4


3.3 Zaštita

3.3.1 Tema 1

3.3.2. Tema 2

3.3.3 Tema 3

3.3.4 Tema 4


3.4 Krivično gonjenje

3.4.1 Tema 1

3.4.2. Tema 2

3.4.3 Tema 3

3.4.4 Tema 4


175 Da bi se efikasno pratio, pregledao ili evaluirao napredak strategija, neophodno je definisati ishode/očekivane rezultate prema SMART standardima. (Videti odeljak A.5.1)


137

Opšti zaključci i preporuke;

(Ovaj deo treba da utvrdi u kojoj su meri ispunjeni trenutni ciljevi Strategije za borbu protiv trgovine ljudima. To bi trebalo uraditi davanjem zaključaka zasnovanih na proceni sledećeg: ako su strategija za borbu protiv trgovine ljudima i PA sveobuhvatni i strukturisani u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim standardima; ako su uloge i odgovornosti aktera u borbi protiv trgovine ljudima ispravno dodeljene; u kojoj meri su realizovane predviđene aktivnosti; ako kvalitativni i kvantitativni indikatori omogućavaju odgovarajuće upoređivanje planiranog i ostvarenog; ako su planirane aktivnosti bile preambiciozne za predviđeni period implementacije i ako su očekivani rezultati bili zasnovani na nerealnim očekivanjima; ako su predviđeni rezultati strategije održivi i ako bi mogli da budu ponovljeni u budućnosti. Ovo poglavlje bi takođe trebalo da pruži preporuke za dizajniranje nove strategije za borbu protiv trgovine ljudima i plan akcije.)

Rezime

(na osnovu ukupne procene, ovaj deo treba da pruži odgovore na sledeća pitanja: da li su strategija za borbu protiv trgovine ljudima i Pa relevantni, da li su predviđeni ciljevi i aktivnosti odgovarajući za postizanje očekivanih rezultata; ako je efektivna, prema postignutim rezultatima; ako je efikasna, u smislu postizanja rezultata uz razumne troškove i korišćenje ljudskih/materijalnih resursa; i konačno, ako strategija i PA imaju uticaj, u smislu mere u je ciljna grupa imala koristi od aktivnosti i u meri u kojoj je implementacija strategije doprinela ciljevima šire nacionalne politike i programa za borbu protiv trgovine ljudima)

Dodaci

Dodatak 1 Lista radnih pregleda i veb izvora

Dodatak 2 Lista zainteresovanih strana

Dodatak 3 Upitnik za evaluaciju


PRAKTIČNI VODIČ

PRAKTIČNI VODIČ - ICMPD

Documents

Transcript of PRAKTIČNI VODIČ - ICMPD