A} _ ,_ _

3*08 04-1/54

POGON I ODRŽAVANJEREAKTORA RA (I-IX)

VII D e o

Mi

INSTITUT ZA NUKLEARNE NAUKE "BORIS KIDRlB"

Reaktor RA

Šifra Instituta:

3.o8Ugovor sa SENE:

04-1/54

Nosilac ugovora:

Inž.V.Zečević*

3*08 o4"l/54

POGON I ODRŽAVANJEREAKTORA RA ( M X )

VII B e o

IZ**27o-o44o-1963

Podzadatak 3*o8/o4-o9" 3.08/04-10,11,12,13.

VIN&A - BEOGRAD

decembar 1963+

CS06RA721

UGOVOR BROJ Q4-l/54'

Ugovorni gađatak

POSON I CDRŽAV&^JE REAKTORA RA

Sađatak 3,08/04RENONT REAKTORA RA

Podsadatak 3=,O8/ 4-.-C.9

REMONT SISTEMA TEHNIČKE VODE

NosilacNikcllč

Nosilac pod

U cilju ispravnosti atstensa, tehaitSk-a vade, trebapregled i reviziju sleđedih uredjaja 1 elemenata?. . . - .

a) revisiju centrifugalnih pumpi na crpnaj stanici ,

aa Dunavu čija 3^ naiaena &a snabđevajM talcžnlk

vođom aa hladjenje reaktora?

b) p^eglsđ i Si^danđ^ taloSnika, %ija ge Ramena da

odstranj&je mehaničke primasa i malj is vode,.,-pre doveđa do zgrada rea&^or^

e) izvršiti Blšdenje glavnRh raamenjivača to#3,ot@

i raamengivaBa taplote na taškovođaita pampama,

d) pregle& svih nrađjaja 1 alemaaata sistema

ee nalase m ggraRi RAg a kogi služe đa

tehnička vođe kros

Remont će sa obavljati aa aleđeđi načini

a) aa Kredja.ja.koji imaju fabrig&a aputetva treba

izvršiti revlHijii Mpađjaga. prema njima, a aa ura^

daje koji ih nemajM napraviti posebaa aputetva

i po agitaa isvršitl radove, <

b) aajpre izvrSiti rasaoat centrifugalnih pampi Ra

Dunavu, pa onda pristupiti BlBćaagu mulja is

taložnima. Ovakav radosleđ isvodjanja radova

potreban je radi taga^ 8te 81Š3aaje mulja a talo--

sahtava Rovod Biste vođ# a taložnik. Ta-

je namanjen sa mehaniSka 8i§čenja

vode 3đ amlga i drugih mehaniRkih primasa?

e) taložnih treba čistiti pe sekeijam&o Najpre o&l-

štiti jednu sekoijM taložnika đok j$ a drugoj

polovini t?oda de nivoa kogi je potreban aa no-

rmalni pogane Na taj naSia obess'bedj'&je se osnovna

količina vod@ potrebna aa siatem tehnižke vod@

iz bila kojih raslaga. Paale 5išdeaga prva ae=*

i punjenja vodom preći na Sišćenje draga

taložnikas a u ožišdenoj sekciji ođržsa**

vatri odredjgsni niva vode ia gora navedenih ra-

u pC''"3 ^ ^

sistem tehničke vođe bude neprekidna spo&obas sa skeple^ta

eiju a.k'!? &e utkaše pctreba.^

apanje pumpi vraiti slede^im red

- odvojiti elektromotor od mreže,,

- ođvrimti 4 savrtnja na postelju elektromotora?

a aati&'t odvojiti elaatienn spojnian osovine

elektromotora. e& aacviaa pumpe^

etećl sa tu sper%.ci

odvojiti uaisnl 1 potisni e&vovod

navrtka kc^a osigurava valjkasto la--

skinuti prednji poklopae kućišta u kome ae nalasd

.valjkasti ležaja a satim pristupiti

saptivna čaure i vadjenjn lojanih plet

skinuti RLesinganu điatanpiaBu oauru i pristu

piti skidanju sprovodnog kala. četvrtag. st

četvrta radno kolo i uzdužni klin^

akinati distanaionM 6a,uru i sprovo&aa kolo 3

stepena^ a satlm skinuti r-aćno kalo 3 stapana.

skinuti distanoiona canra sprovodnog kola 2

stepana a zatim aMiauti r^đna kola 2 stepena i

4,

skinuti diatanciaRu Sataru 1 sprovodno kole

skinuti radno kolo 1 etepena,

-skinuti osiguravajuću navrtku na vratilu pumpa,

i aklnuti radnji poklapaš, kućišta pumpe u kome

ee nalazi valjkasti ležaj,

- izvaditi vratilo pumpe iz kućišta i izvršiti

kontrolu ekscentričnosti

pranje i pregled konstruktivnih delova,

a Oštećene delove aameniti novim,

** aHapaaje pmap& iavržiti obrnutim redom od reda

oparaciga koja &M predviđjene M rasklapanju pumpe.

a) Provariti poklapanja (aaosnost) osa vratila

motora & vratila pumpe.

Uspe§no paklapanje oaa sahteta više operacija,tok ida

pe sa vrši poklapanje oaa u var&ikalao^ ravni

a satim u heriaoRtalnog. U tu svr&M vrSe ee marenja kon-

centriaaeati i paralelnosti ppvrKiaa Da apojaici. Ravni

lica spojnica #pe&a^da"Rudu paralelne a &eoai krugovi kon-

eantri&ni, a sem toga i dovoljne razmaknuti. Razmak od 3

do $$5 mm amatra sa normalnim.

Proveravanje ugaonih edstupanja osa ili paralelno-

8ti ravni vrši se pomoću špiHRa. ili kaiibrisanog Klina,

koji aa Mmeđg na četiri mesta (pađ uglom od 90 atepeni) is-

lica spojniee^ razmak mara biti j3<3as& a gva Satiri

marna

Proveravanje kencentričnosti lica spojnice Izvodi

se polaganjem metalnog ^en3ir%^preka^ob#g^^apo3nRce*

Lenjir se polaže na četiri mesta po obpđti spojnice

po# uglcm od 90 step<eni* Sa&tra se da ja podešavanje oaa

dobro ako len^ir dodiruje a avim mernim mastima Ivice obada

obe polovine spojnice.

Ukoliko poatoje cđa^mpaRja bilo u prvom, bilo u

drugom? sluSagUs popravke se vrša doterlvanjem klinova sa

p&de&avange ili dodavanjem, odnaBno vadjenjem potpornih plo°

čicu ispod fundamentne

Prepravite ae vrše dok ae ne pas^igRg sadpvoljava-

resultat. Ne treba ae savaravati &a će elastična apoj-

niea podne*!;! loše podešavanja osa.

b).K9&trolisati aaoanoat usi/sne i potiane cevl sa

grlom pumpe? i ako ae prilikom kontrole ustanovi đa gaosnoat

ne postoji prpdaaeti cdgovara^MČe mere da se ista pastigR&o

c) F&a stavljanja aaptivnog materijala (lojane

pletenice) a aaptivni prostor - traba zaptlvni prostor dobro

očistiti, gep a protivnom može deći do oštećenja aaptivnog

materijala.

"Dunavu"

Rasklapanje pumpi treba da ae vrši sledećim redom!

a) isključiti elektromotor od

b) odvojiti električne kablova od elektromotora^

skinuti elektromotor aa

c) skidanje elektromotora sa postolja pcstA.%9 sa

odgrtanjem 4 aavrtnja i odvajanjem lica ela-

stične

d) osloboditi potisni i usisni cevovođ,

e) odvrnuti 4 aavrtnga sa postolja pumpe i polako

skinuti vakuutnskM pumpa sa postolja. Na taj

na8in ea pumpa aaože lakSe rasklopiti,

f) skinuti d@o elastične spojnice aa vratilu pumpe,

g) skinuti predaji poklopac kućišta kugličnih le-

žaja, satim odvrnuti dva zavrtnja i oalobo&iti

potienta prlrub&itm lojanih pletenica na prednjoj

strani pumpe?

Skinuti zadnji poklapao Kućišta kngličnog ležaja

pumpe do elektrcmot&ra, odvrnuti dva zavrtnja i

&svaditi potisnu prirubnicR lojanih pletenica^

Izvaditi lojene pletenice i skinuti osigurava-

aavrtanj prednjeg kagličnog le%iSta*

Skinuti kndiSte kugliRnog ležišta sajedno sa

ležištima, Odvrnuti savrtRjeve spoljnjeg poklapea

kućišta statorskog đela pumpe* Skinuti pok&epstc

1 izvaditi vratilo sa radnim kolom*

SklapaHje iavršitl obrnutim redom operacija koje

3M pradvidjene u rasklapaaju pumpi.

7.

*Balo%nik je aamenjea %a mehaničko či.Sćenje vode od

malja i drugih mehanlSlEih primasa.

Čišćenje i pregled taložnika vrSi se jedanput go-

dišnje. Ovi radovi se isvođe ia aleđedih razloga*

a) odstranjivanje HMlja iz taloEaika,

b) radi pregleda stanja zidova taložaika,

c) radi pregleda mehaničkih sita, ventila,

i drugih uređjaja u

Odstranjenje mulja ig taložaika lavršiti na sle-

deći aacin: Ragpre iapaet&ti vođu preko aaeaaa tz leve

sekcije ali ne sasvim 3a bi talog zadržao veću količina

vlažnosti. Ova ja potrebno radi toga đa na bi došlo do

atvrdnjavanja taloga, koji ee u čvrstom stanju teško od-

stranjuje. Posle ispužtaoja vođe izvršiti snimanje deblji-

ne taloga, a podatke o veligini debljine taloga priložiti

tabelarno, ako se ukaže potreba izvršiti i fotografieanje.

Kada tsa talog potpHKte adstranip pristupa ae pregle-

du atanja poprečnog zida koji deli talo&Rik na dve sekcije.

Za ovaj pregled koristi sa pritisak vode u drugoj aekciji

koja je napunjena

Poale pregleda zidova pristupa se pregledu ostalih

elemenata: meRaaiSkih 5iatoća3 asastana,, korpi, plovaka itd.

a poale odstranjivanja nedostataka vr8i ee

čeličnih elemenata.

Pcsle obavljanoga gore navedenih radova

sekciju vođem, pa se priatapa gt&đanjH desne aekci*

je na gore opisani način.

Delimi&ao rasklapanja pumpa V3*8t aa aladaćim

a) odvojiti ele&tromatoB od g

b) akinutl eLak^^omotaraa postelga, poale odvaganjalica

e) skruti p^đsgi poklopac, a zatim

ođvrtan^u specijalnog gavptn^a, koji osiguravaradno kolsi

đ) skinuti radno kolo,

a) odvraHti aatesni prsten po đatoj strelici

3co3a ga ugravirana na spaljnoj Btrani sateznog

f) specijalnim alatom izvući iz zaptivncg prstenaaaptiva&e

p p ; potra-tnb je odvojiti kućišta pMmpe od kućiSta ležiSta. H tomcilju postupiti na aledaćA

a) skianti poklopac kućišta 3,a33.3ta i advrzmti

aavrtku za pritesanje donjeg prstena kugličnog

b) lakim Mđareima Isvudi vratilo ig kRĆigta leči-

8ta aa strana hiđrauli&acg dela.

Sklapanje vrBiti ebrautiia redom od rasklapanja^

9.

8 tita Sto aavrtkH aa ppibeaanje donjeg prstena aadnjeg

gliR&og le%j.s<ta treba pritegnuti do kraja, a zatim je o&re-

RKti M saprotpom smerH sa jednu Boatinu obrtaja.

Zazori iamedju radnog kola i beŠ&e strane kao i

ku<$3.3ta ae smeJK biti veći &d 0,1$ mm.

sa rasklapanje i sklapanje PMmpa M

Rasklapanje puKape treba đa ae sdvija eladaćim

a) iaključiti elektromotor &g

b) odvojiti elaktriaae kablova nd elaktramotara

c) odvratiti 4 Eavrtnja i aslo^ođiti elektromotor

d) odvojiti lice električna

e) osloboditi potisni i usisni

i) skinuti ^rađnji peklepae na

g) skinuti radno kola

h) osloboditi osiguravajuće savrtaje kugličnih

ležiSta i iavadutn osovinu,

i) sklapanja izvrSitl.abrnutim redom.

H L IgVBHTAJ- 0 REMONTU

H^ sietemu te&Rieka vode lKvr§eni sm sl-ađećl

1 i 2 3ok pumpa broj j ni ja remantcvanae aata št& nije

'pia pogonskih časova rada. Na centrifugalnim

je izvršena gamena avih đ&eta&eio&ih i zaptivnih

mealnganih Saura cje au bile iatroSene usicd trea3a.

je %amen& avib. agđnižnib. klinova jar sg isti utelad

Taložnik je aBiSden od malja & kojom prilikom ja

odstranjen smij ta isncea od 200 aa. . Izvrtana je samena

ulaznih sita novim. Is^rSena je sačenje noaaga ulagnlh alta

S^g^&^&og^a^iavudi, jar konstrukcija nosača noja

vadjenge.ckvira %iSane mreže? Napravljen je me-

ga pričvršćivanje plav^ka keji se priiŽvrSdHgK Rađa

reaktor radi u zimskom periodn^ jar se %a3a

M aiatem iakljuEivo vrši pre^^ karpl kro

, Napravljena je nova karpa i priSvršćena na usisan

cev koja se nalassi u aadnjem delu

Na p&sRpi 3B-.2p? ga ispiranje

lavržena 3s aamaaa gMEtenih saap&iva a koji odva-

jaju radni hiđrauli&Ri đeo eđ prastara za pa3m^%ivanjac

?0&to gKmđgR a^p%iva8i ođgavarajućih dimenzija, nišu posto-

jali aa na3'eim tržišta, ppatrebljani su gRaiani

30 imali iati unutrašnji pre3na,3f a raali3it

&:ao i debljinu. Ha bi ee isti mogli koristiti <*'

jg u p3?a<s63K*H ga Kap^ivanja maainRasia žaMra^ koja, ja

ća k&^a^Kg^a s^anj^nje ap&ljnj^g pra&ai&a sapttva

gaoprugom, a aa kompenzaciju đablgina agradjen je podmetač

3 mm*

Postavljanje nova^gpad^enih elemenata uslovilo

ge izradu nove opruge za ugđušno prl&iaklvange

koga ima aamgau da oetvari

tehničke vođe koga hladi rashladni stadima u gra

iavrSena je zameaa saptavača i gumenih Sepova na ela-

spojnici. IsvrSena 3@ Sišćenje rasmsnj&vaBa toplota

H grafltRem kalu 1 3i8čenje raKMenjivaHa toplete Ra teškovo

dnim pumpama.

* Izvršeni radovi Rg^BMSn&S&^S&SB^ stani.ee,,,,,,,pM;?aav'

Rasklapanje pumpi je izvršeno atrogo prema aa**

Mpatatvu. Prilikom izvodRenja radova kad raekla-

vadile ae strogo ra8una da na đod^e đo laveanih

denja koastroktlvnih elemenata*

g?es3.e rasklapanje iBvrgen 3a pregled stanja

atraktivnih dolova* BriHRam pregleda konstrM&ttvn&h

koaatatovaac je eladadet

a) nadmena sut oštećenja na dis6aacianim 3aarama

;< , ; -: ;.: a

koje se okreću aaja6no aa vratilom. Isto tako

6§teđeMe gM aapt2.Yaju<Sa gavpa preko kagih ae na-

vlači lo$ana pletenica^

b) na radnom kalu I stepeaa pumpa^ prl^edeRa je pu-

kotina

e) na ^eneiNa zadnjih kola koja ee obrću u ata*-

torakom Ralu pumpa^ pi-imedana eu HeaaatBa ošte-

ćenja?

d) Hzdužnl klinovi su imali p

zbog toga. je došle &o povedanj* zazora izmedju

radnih kola 1 vratila*

Sva ova oRtećenga au uzrokovana trenjem ismedjv

dodirnih površina đak pcjava prskotine na lopatici j)e poale-

đlca zamora, materijala.

Isto stanje 3& pronađ^ORO i kod pumpe N 3 aamo

&t?a Red nje nije postojala puKotina aa lopatici radnog kola

Ba osnova snaliaa ataaja konstruktivnih đelova

konatatovano je Ć

a) treba izvršiti aaaienu evih oštećenih čaura tj.

đa se izrade nove prema konstruktivnom crtežu,

b) treba izvršiti is^ena svih uzđažnlh klinova,

gumenih zaptivača i lojanih pletenica,

c) ležigta pumpe ne treba meajati, poatc ista jcS

da ae ekaploati§Ui đer nemang tRggOVa ošte

d) treba iavpSiti kontrolt* oeov&av na ekaoentri3nost

larada novih BaBra izvrSena je pa struga*

au israajeae cd mesinga prema konstruktivnom erte&R koji

3e priložen R% izveštaj pod brojem 119o00?000.

Ekscentričnost oaavine kontrolisaiia je na atrugu

i nalazi sa U dasvoljsnim granicama.. Posle toga izvršeni* ga

montaža prema priloženom v.putatvu* Poele atoataže

13

au paStene u probni rađ i imale ea pogonske

priložene u tablau broj! It

^ '*'*" "''"' ^ ^ - - ' ' 4 ^

Puiape su aamenjene sa otvaranje vakuuma u tasianom

oevovođu centrifugalnih pumpio Poele rasklapanja izvrSan

je pregled stanja konstruktivnih đelcvac Prilikom pregleda

konatatovano ge sleđeće:

a) na oaovini ptitnpe postoje iaveana. haban^a, na-

ročito aa delH g&e au bile azbeatne pletenice,

latp tako 3e MoSane iatrošeaje uadu^nog kliaa

na elastičnoj epognici.

S%a habanja i tstroSenja sta usrokovania pojavom

treaja Izmeđju đodiraih povrgiata*'- " - ^ -

Na osnova pregleda stahja konstruktivnihrešeno je eleđedes

I) da se izvrši maSdnaka obrada vratila

otklanjanja riaeva na

2) đa se i%yadi novi uada&nl Klin,

3) da se isvrSi gamena svih

, Obrada vratila je uslavila smanjenje

aa j% 24 mm aa # 23 mm. Obrada ja isvedana na strugu. Na

vaRMUm pampi N** 2 ^adjeno je isto stanje? aamo što je vra-

tilo pumpe moralo biti potpmao samenjeno zbog velikog ošte-

ćenja.

Novo vratilo je igradjeno prema priloženom

pod brojem

Odstranjivanja laulja ia taložnlka iavrBeno je aa

aledećl način:

Najpre je ispuštena vođa preko zaauaa ia leve sekci-.

je taložnika, ali Re &asvtm da bi talog sadr&ao veću koli-

činu vlaBnoati. Ovo je potrebno radi to aa da ne bi došlo

do atvrđnjava&ja taloga^ koji se u čvrstom staaju teSkc od-

atranjuje.

Poale toga iavršapG je snimanje debljine taloga

Sto je priložeRo u tabeli, IsvrSeno je fatografisanje dna

taložuika. Fotografije au priiožeRe

osnova analize padataka o debljini taloga is

tabele Ronstatuje ae sledeće; debljina taloga je najveća

u prvom pregradnom dalu što ae i očekivalo,;, obzirom na aa

menm pregrade. Debljina, taloga ispred mreže &3 najveća i

a&O $e mreža veoKaa ešiiečena od

taloga ge veda u dalu bazena do prva

3to je normalne obsirom ma pat koji voda mora

da pređje pre odvodjeaja pa mulj kao specifično t?e%i pada

dole, već u prvom đelu baaeaa.

Veća debljina taloga nađjeaa je a zadajem pregradnom

delu bazena što je normalna obsirom na funkciju zadnjeg

pregradnog zida.

Na osnovu a^ega ialošenog mo2e ee Ronetatovati

đa talo&aik ti glavaam ispunjava avoju funkciju prema aamani.

Stapje,

Izvršen jg pregled avj.h sidova tai*Žnika, Prilikom

35.

pregleda koastatovaao je aledeće: ^

a) postoji oStedeuje aa prpom pregradnom zida doračvaste cevi koga služi za pvnjanje ab* askei-39 talo%8ika preRo dovoćne cevi i* pumpao sta-nice,

b) postoji oštećenje na 7 meata na pregrsdnoB zi-du koji deli taRožaik na gv* e*Kol$a.

OStećenja eu takve prirode da omogaćuju curenje

vode iz jedne sekcije taloBnika K dragu.

OStećenja Riau odstranjena ia alededlh razlogatda bi ee lata odstranila potrebno ge izvesti velike gradje*vinske radove, a oStećenja ao takve prirode dane mogu daugroze fankcionalnoet taložRl&a ga Raži period vremena.

Svi ventili i zasuni nadjeni 4u i ispravnomStanju. Ulagao BiBaa eita bila au oStedeaa ualad korozije.

Piovoi za regulaciju otvaranja Klapnl na odvodnimoevima bili su privezani i stavljeni vaa pogona te je vodaodvodjena direktno preko ueianih korpi koje se nalaze utalo&niku, a koje aa prađviđj&ap da ee koriste samo ondakada padae nivo vode u taložnika. Mvo ge aelovilo većidovod malja u aietem tehničke vode*

Srednja usisna korpa, koja se aala&i u zadnjemdeln taložnik&t a koja je iakljačivo namanjana za wai* vod*iz taložnika kada je talo%niSs normalno napanSsa, bila jesva utisnuta ta cev i zguBvana tako da voda nije mogla daprolazi kroz istu.

Poluge sa otvaranja klapnR sa bile

a aavrtnji su M l i aStečenl ađ

Radovi koji au iavedgai sw

a) ođetPanja& mnl^ 3.8 taložmika u isao&a od 200 m

b) iavršeno je aečaMje nosača u&aa&ih alta da bi ee

ieta mogla iavtađg. jer konstrukcija noeača nrgg

omogućavala vadjeaje okvira ži5ane

e) ulaaaa aita atu zaman3&a&

đ) napravljena ja nova korpa i pr&3vršdaa&

U8U8K& oeF koja aa &alaz& u zadnjem dalu talo-

žn&ka,

e) Rlapne su yeguliaam&p a svi zavrtaji aa polugama

icogi spajaj plovak ea klapacm 88 aapaajeal

f) izvršeno ge mdntalranja svih Čaličnih

g) napravIgoH ja mehanlaam aa pričvršćivanje

plevka keji sa pri8vrS3u3M kada reaktor radi M

siaakam par&9d&y jer ee %&đa aaia tahnlSke vcde

u eiataat iakl^MEivo vrši praRe korpi kroz otvo-

rene klapne.

se keRatate^a^i da talošnik nije eksploatiaanna &a8ia kako ge

Rezultati su

1. %ia& ae iskljH3ivo mora vršiti uais i povra-

tak vođe u talpžnik direktno preko korpi, zbog

potrebe zagrevaaja vođe M taloža&kH. M letenjem

perioda rađa nije v&$en uaia vođe ič gadntjag đela

17,

do bazena? sato što je uslana cev bila

aapušena žicam, mehaničkog aita.

Plovoi su bili priveaani te nisu ni mogli đa re<*

otvaranje i zatvaranje

3* Postavlja ae pitanje^ da li je dovolja visina

prelivatj? da li đe visina preliva količinski

zadovoljiti potrebe tehničke vode ga sistem, aKo

se usis isključivo vrši iz zadnjeg dela bazena*

Radovi koji au izvedeni na centrifugalnoj pumpi 3V*-2

Pumpa je namenjena sa ispiranja &sparlvača deatila-

oioROg sistema tehničkom vodosi<,

Poale raaklapanj^ isvršgn je pregled stanja kon-

struktivnih delovaa Prilikom pregleda kanatatovano je sledeće;

a) oštećenje gumenih asaptlva^a sa oprugom 5Rja j@

namena da odveje radni deo umpe cđ dela za po°*

dmaslvanje. Zaptivači nišu imali oprugep pa je

dolaailo do propuštanja vođe lg radnog dela a pro-

stor za

b) zaptivaRi au zamenjani novim? ali ne originalnim

pošto isti ne postoje na aaSem tržl&tUg a rezervnih

nema.

Montirani su zaptivaBl Sige dimenzije odstupaju sa

odnosu na one koje su date u konstruktivnom crtežu tj. unu=-

tRašnji pre8nik je istig dok spoljni preSaia je manji za 4

a debljana aa 1 mm?

Montaža novih saptiva&a uslcvlla je ugradnju novih

elemenata u de&u pumpe aa aaptivanje kao šts je:

1) Ćaura ađ mesinga koja je nastanjena da kempenzuje

smanjenje apeljnjag prečnika zaptivača aa opF&gom<,

2) Podmetač od "juviđura" debljine 3 mm koji je

namenjea da kompengnje smanjenje debljine zapti**

va&a sa oprugom.

3) Izgradjana je nova spiralna opruga za pritiaki-

vaaje zaptivača msđjuaobno Sigi je prečnlk žice

0 3 HHRo

Čitava ova rekonstrukcija može ee videti iz pri-

loženog sklopnog crteža u kome au označeni novougradjeni

elementia

Ovakvoj rekonstrukciji tj* ugradjenih novih eleme-

nata pristupilo se iz sleđedih razloga:

a) zap&iT%a8i potrebnih dimenzija nemogu se naći

na našem tržištu, već se moraju uvesti sa iao=.

stranog

b) na našem tržištu postaje alični gaptivači ali

rasličltih dimensija od traženih,

c) nadjeni gaptlvaSi at* imali isti unutrašnji

a različiti apoljni prečnik kao i debljinu.

Na osnovu analize funkcije zaptivača i konetrukeige

pumpe doSlo ae do sle&ečih zaključaka^

Mogu se upotrebiti novi aaptivači, ali da bi oni

obavili avoju namenu mora se izvršiti ugradnja dodatnih

delova, a da ee pritom ne izmami karakteristika pumpe niti

ideja konstraktara.

Pašto au troškovi izrade meaingaae 5aure podmetača

i opruge mnogo manji nago što bi iznosili troškovi nabavke

zaptlvaca na stranom tržištu, a ugradnja iatih ne predstavlja

nikakve potegkoče, niti ntice na funkcionalnost karakteri-

stike pumpe ^ rešemo je da sa pristupa ugradnji novo izra=,

djenlh elemenata.

,- BRđqyl_izvedaai_ueiatenu teške vogp pp.

vode

Pumpa ima natnenu da ostvari cirkulaciju tehničke vo-

de koja hladi rashladni medijum u grafitu.

IzvrSen je pregled konstruktivnih delova - na ko-

jima nisu primećeni tragovi oštećenja.

Izvrgena je Ramena avia zaptivača, kao i gumenih

Sepova na elastičnoj spojnici,

lavrSeno je 8i8ćenje razmenjivaSa toplote agra-

fitnom kolu, kao i 8čgdanja rasmeajivača toplote aa pumpama

za tešku vodu«

ČlSćenje je izvršeno mlazom čiste vode pod priti-

skom od 5 kg/cm ., poSto se u cevipa nalazio tanak sloj

mulja koji je mogao biti ođetraRjen vođom pođ pritiskom.

Uz izveStaj se prilažu aledeći crteži:

1. Uredjaj za potapanje plovaka na

pod brojem 133.00.000.

2n gaptivanje pumpa 3B-2p5 pod brojem 134.00.000.

3. Ležišta (bronzane čaure) pod brojem 119.oo.000,

4. Ležište čeono pod brojem 120.00.000*

Dno talošnika

/

.....

r

7 7 9 {?

!

M55

SEZfL/ AL/ O&SM

44 -

7 2 0 P 0 0

ĆFOM)

P(7A PE' 5--2,7

4

5

Z4Z

, < , " ^^

7 3 <2

CS06RA722

REAKTOR RA UGOVOR BROJ 04-3/54

P060N 3 ODRŽAVANJE REAKTORA RA

Zadatak 3.08/04REMONT REAKTORA RA

REMONT PRANJPORTNIH URBDJAJA

Noallac zađatlra NOSILAC UGOVORNOG ZADATKA,Xng. Vladimir ZaBevid

Noellac p

^y^S

VINCA - BEOSRAD1963.g*

U V

Reaktor R& opremljen je transportnim aredatvima

koja su namenjena sa takući 1 vanredan transport ozračenih

uzoraka? odnosno transport tahnolo&kih i dragih kanala.

Transportna oprega obuhvata alededa transportna

sredstva:

1/ moatovaki kran a hali reaktora 20/5 t.

2/ etrela kran?

3/ moetovakl kran sa opsluživanje bazena za odle-

Zavanje 1 t.,

4/ kran za opsluživanje kontejnera u prostoriji

099,

5/ kolica transportnog kanala.

U toku višegodišnje eksploatacije transportnih

eredatava pojavila su se manja ili veča oštedan^a pojedinih

njihovih delova.

Redovni pregledi 1 održavanje ne moga da obuhvate

znaSajnije radove na transportnim sredstvima, iz prostog

razloga jer je za ovo potrebno njihovo duše vreme stajanja.

U periodima rada reaktora rizično je, ili nemoguće neka

transportna aredatva praktična iakljuBiti ia upotrebe*

Rad reaktora zahteva konstantnu ekeplo&tacijB atrela

kasna i njegovu potpunu tehničku ispravnost. Punjenje i pra-

Bnjenje eksperimentalnih prostora reaktora igH^UČivo 36

obezbedjuje i obavlja ovim uredjajem.

Rad reaktora na sahteva stalan rad moatovskog krana

20/5 t, ali moguće RepfeaviđjaRe potrebe zahtevaju njegovu

atalma pripremljenost sa

Stanje nekih klnematskih elemenata transportnih

sredstava zahteva hitnu intervenciju. Opate stanje moatovekog

hrana bilo je negadovoljavajude, i njegov rad je praćen uda-

rima i pojaBaaom bakom.

Iz ovih razloga voama je sgođao da se pregled i re-

mont transportnih sredstava planira i obavi u vreme remonta

ostalih aiatema Rea&tara RA.

II. FR09RAM REMONTA TRANSPORTNIH UgBMAJA

Da bi remont ovih uređjaja obegbedio potreban kva<-

litet, obim radova^ da bi ae taSao planiralo potrebno vreme,

broj igMđi i vrata alata potrebno je iarađitl detaljan pro-

gram remonta. Obuhvatajući sve navedene faktore obezbedju-

je se brzo i kvalitetno obavljanje remontnih radova.

Remont transportne opreme dbubvatide radove na mo-

atOVSkom kraum 20/5 tg strela kranu i kranu u prostoriji

141.

NaroSitu pažnju treba posvetiti pregledu Rrama 20/5 t

e obzirom na njegovo tehničko stanja.

Potrebno je, u toka remonta^ izvrSlti detaljan pre-

gled evih reduktorag spojnica^ zupčanika, vratila, klinova

za spajanje, Ro8niea, ležišta i užadi. Takodje treba pregleda-

ti spojnice elektromotora i reduktora. Na osnovu učinjenog

pregleda treba precizno đaflniaati radove koji se moraju oba-

viti.

Po obavljanju remomtnih radova isvrSiti probno pu-

Staaje u pogon pojedinih elemenata aredjaja da bi se Htvrdilo

tehničko etanje posle remonta.

ore^Leđai remonta,

2a uapešno obavljanje remontnih radova potrebno je

izvršiti sledeče &peracije na elementima kranas

1/ Pregled i remont demaga

2/ Pregled i remont pogona kuke 5 t

3/ Pregled i remont pogona kake 20 t

4/ Pregled i remont pogona kretanja mačke krana

5/ Pregled i remont pogona kretanja moata krana

11,1.1 -

Obzirom na veoma čestu upotrebu ovog element*

potrebno je obaviti đataljan pregled. Naročitu pažnju po-

avetiti pregledu redaktora doboša za na&Otavanje mžeta*

Seli&aog užeta, le%išta dobo§a za namotavanje u%eta i ko-

ovoga izvršiti gpš* zarnenu alja (ataeti) u

reduktovu i ležištima^ BišdeRja ažeta, 1 regalleaaje elektro

magaetne koBaica.

U cilju uspešaog eprovodjeaja remonta

pregled elededih elemenata: spojnice elektromotora 1 r$-

aukteBA, redaktora pogona kuke, ddbo8a za namotavaaje čeličnogj

uSeta i njegovih leŽiSta, elektromagaetme KoČnioe i uZeta.

Naročitu pažnju obratiti elementima aa klinom.

Povećan aazor u sklopu može đa bude uzrok nesigurnom rada

Bitavog uredjaja* Konatatovane kvarove i neiapravnoati tre-

ba posle ispitivanja i dogovora otkloniti.

Po završetka evih radova spojiti elektromotor

i redu&tor vodeći raguna da se postigne pravilno centrira-

nje ova dva ^elementa. Takođje je pogrebno regulistti elektro-

magaetnu kočnicu pod opteređenjeR Kuke.

11.1.3 ^Pregled i remont pogonaJcuke ^,

U potpunosti 89 držati uputatva iz prethodne tačke11.1.2.

11.1.4 -Pregled i remont,po^pna^]mj^,ke krana

Izvršiti pregled - remont eledećih elemenata po-gona mačke: spojnice elektromotora 1 reduktora, reduktora,pogonskih točkova, lažiHta točkova kolica -

Pregled ovog dela krsna zahteva posebnu pačnju itretman* Male gre&ke a mehanisNR pogana uzrok aa veoma 10-Seg rada krana. Prenošenje obrtnog momenta na pogonske to-čkove mosta obavlja se sistemom vratila i apojnioa koje uaebi krija velike mogućnosti aa postojanje kvarova. ElementeRoje treba pregledati i eventualno remontovati su alededl!apojnlc* elektromotora redaktora (2 komada), redaktora (2

spojnice lakih vratila (8 komada), leZlBta lakihvratila (14 komada), ležišta pogonskih i elobodnih točkbva(4 komada) i elektromagnetne kočnice.

Na eanovu pregleda utvrditi kvarove a iete zatimotkloniti.

11.1.6 * Pregled Sina za kre,§an3e & &

3a bi se obezbedio Miran i tih rad moeta potrabao j$obezbediti odgovarajući kvalitet Sina aa kretanje moeta.

U cilju utvraglvaaga stanja Sina izvrSiti marenja

6.

razmaka Sina po celoj dtažini trase koriSćaajem geodetskog

merila.

Po obavljanju svih pregleda i remontnih radova

pojedina&ac Ispitati sve ei^maate krana %Q/? t<

11*2 - Pregled i remont .9§Kela_kraaa_

Ba bi se ebesbeđili potrebni radovi na strela kra-

RK potrebno je prathodna izvršiti njagov detaljan pregled*

Pregledati eleđede elemente; reduktOT i pogonski točak etrele,

reduTttor za pogon mačke, sve sajle i vodeće to$kove, pogon

malog hvatača, kontakta ma dobošu i pogon velikog hvataBa.

Oaim ovoga zameniti uiđa u avim redaktorima a ostala mesta

podmazati mašća ga podmagivsnje.

11.3 - Pregled i remont krana 1 t u prostoriji 141

Detaljno pregledati sledeće elemente kraMU pogpn

kake (demaga)p pogon mačke krana i ave pripadajuće elemente-i

pogon meatao Zameniti ulge i mast za podmazivanje na svim

elementima.

,. I%VBŠTAJ 0 REMONTU TRANS?ORTNT3_

U toku remonta obavljeni su radovi na aledećim

transportnim sredstvima:

1/ moatovski kran 20/5 t u periodu od 1.11 do 25*11

1963. godine,

2/ moetovski kran 1 t u periodu od 2-4.11 1963*

3/ strela krana u periodu od 1-3.11 1963.godina.

0 toku remontnih radova otklonjene su ave neiaprav-

noati koje su uoBene a koje su imale ozbiljne posledice aa

rad transportne opreme. Trenutno stanje transportne opreme

zadovoljava zadacima i potrebama koji se postavljaju pred

istu*

111.1 - I^vpStađ p, remontu mostavskog krana 20/% t

1.1 - Pregled i remont

OpSte stanje demaga bile je zadovoljavajuće ta je

izvrSena samo zamena masti sa podmazivanje ležiSta 1 pla-

netarnog reduktora.

111.1.2 - Pregled .i remont

Zamanjena je mast aa podmazivanje kugličnih ležajeva;

zamenjeno je ulje u redaktoru. Kočnica kuke bila je u loHem

stanju te je izvrgena zamena njenih obloga. Postavljene su

nove rascepke na podeBenim savrtnjima spojnice. Pregledana

eu i podmasana le&iSta doboBa za namotavanje a&eta, a čelično

Uže je pregledano i očiSdene.

i remont pogona kub* 20 t

Pri pregAađM spognlaa Koje ee nalazi izn&dju elektro-motora i reduktora aa ponosa đoboSa Ronstatovan ja nedozvolje-no y%Hki-({MtaM)y/izmedju dola epagnice ^ 3 * * 6 * ^ ^znom vratilu redaktora 1 vratila. Obradjena je spojnicai izradjen nov klin. Takodge eu postavljene nove koSne man-Zetne aa epojnići.

Stanje leŽiSta u reduktora ge zadovoljavajuće teje izvršena samo zamena masti za podmasAvamje*

Izrađjana ge i postavljena nova osnovna ploča - po-đmetaS iapod motora i reduktora dobo8a da bi 33 o&Szbedilobolje centriranje i eaosnost ova dva elementa.

su nove obloge Ba elektromagnetnoj ko-8nici kuke 20 t. Zsmenjeno je ulje u reduktora doboSa, o31-Bdeno i pregledano čelično uže kao i regaiaaanje kočnicepod opterećenjem.

i..reimont -

Svi elementi bili au dobrom tehničkom stanjR izuzevobloga elektromagnetne kočnica koje 8H Zamanjen* novim. 2a-menjeno je ulje u reduktoru, a na spojnici motora 1 redaktorapostavljene su nove rascepke.

111+1.5 y Pregled i remont pogona mosta

Konetatovan je saaor u sklopu klina koji vezujepogonaKR zupčanik i ulazno vratilo kod oba reduktora. Povećanzaaor je rezultat lo§e izrade i aljkave montaBe u fabricikoj* je isporučila ovaj uredjaj* Izrađoa novih KliROVa ovaj

problem je uape8no rešen. Spojnice izmedju elektromotora iredaktora (2 komada) takodje su imale nedozvoljeno velikizazor na vratilima redaktora* Obradom glavčine epojnicaotklonjen je ovaj nedostatak. Obloge na kočnicama zamenjenesu novim. Samenjeno je ulje a reduktorima, pregledana sui podmazana sva klizna ležišta lakih vratila za pogon most*.

111.1.6 - Frealed Šina za kretanje mpeta

Kontrolisan je razmak Sina na celo3 ĆU&ini traoeza kretanje moata* Konstatovano je odstupanje razmaka Binaza 5 do 8 mm. Nije bilo naBina da se ova odstupanja elimini-Sa.

111.177 - Zaključak o remontu krana 20/5 t

Ispitivanja Koja su obavljena posle obavljenog re-monta pojediaa&no za svaki sistem krana pokazuju da je nje-govo opSč* tehničko stanje zadovoljavajuće. Kretanje moet*1 ostalih elemenata odvija se baa bake i kontinualno.

111.2 - IzveStađ o pregledu 1 remontu strela krana

Pregledani su avi ko&rljajuči & klizni ležajevina krsna, spojevi malog i velikog hvatača H&eta i doboSaza oba hvataBa. Zamenjeno je u^$e u svim reduktorlaa.

111.3 - IzveSta3 o pregledu 1 remontu krana 1 ^

Pregledana su sva le%A3ta t klizne površine naistovremeno njihovo podmazivanje. Detaljan p&egled krananije mogao da se obavi zbog nemogućnosti da se prldje svim

10.

elementima Kraaa zbeg njegovog gpacifiČRK'g položaja u pro-

storiji. MaajHtUa radovi koji su obavljen & dovoljni aa obzi-

rom na veoma ret!ni up^tyeb<A ovog traaapo^ttiog

CS06RA723

REAKTOR RA USOVOR BROJ 04-3/54

Ugevernl zadatakP030N I ODRŽAVANJE REAKTORA RA

EadataR 3.08/04REMONT REAKTORA RA

Pođzadatak 3,08/84-33VAXX3fUniRM?JE I SUŠENJE U TOKURB&KiNTA

Nosilac zadatka NOSILAC UGOVORNOG ZADATKAgeđevič _.

V3SČA -Decembar

BABIORIOAVakaam slt:%ba

EJL&J2

Bodovi !aa, -yakMumiyan^p u to^u remonta

li ea aleđećl:

1+ Va&Mum&ranjg g&saog aiatema.

II. VsaceamiR^aje %@3kava^o&

III. Su8$nj# teškavod&ag sistema cd demiaeraliaovaaa

vode. ' :. . ^ ',IV. Sušenja a&ate^a destilacije od %eha&6ke ve&e.

nje heligMHMNa*

V5KI.

du. Dataljag epis pejadinRh operaeija, dat je %a svaka opa-

posabno.

, VMUPMIRANJE

gasncg sisteism reaktora, na kojiKaA je

trebalo vrSiti remont, bili su pod nadpritis&ON

reaktora bile ^ jo8 fazi hlad jenja

p^yiođim& prekida. Sbog? ovoga, jedan boks je bio

u pripravnosti dok ae mt drugom vrSio remont.

od oatalih aekeija gasnog 0iete 8a

zatim g^ n^Btbranskim empr^sM'cm prebačen

lijum ia Mk8& "B" n r^Kervear visokog pritlaka^ u

3e prltiBak M e nešte vedi 9đ atmeaferskoge Radom

kompresora u tok^ 3 ^s.s^, guritisaK u to^su "B" je

sn 400 nm Hg^ R^i ovom staagu, Rempraeor je

od bo&a& odgovarajućim ventliasaa i njegov rad

Ostntak helljama je iss^a^en n ap^oijalnu ventilacija

j^ izvršena prema propiai-

11-6/39 Upatatva%& aksploatacija reaktora, pri Čema

pritisak opa o a& 400 om Hg a^ 20 mst Hg. Posle

do 20 mmJ^g vakuum pmnpa je odvojena i

a u boks "B" upašten

Vaimamlranje je vrSenc beg anSenja tg. boka

nije sa8€<n cđ vlage Riti važcu!znsiyan de 0 om Hg.

^ jo aietambio dotro

%a ovakav n&Sin rađa ja bio taj Štos

1* u siet^mt&ij^ M i o mnoge vod@;

2. ostatak ta^^

boksa kao i)a parama pa3^&litnog

bi đa ovaj proe&s vrlo du^o traje

3.

na sakupljanja teSke vode bila neekonomična;

3. aktivnost gasa i vode alge bila velika*

Poale odvajanja vakuum pumpe od boksa izvršenoje produvavanje kućišta pumpe i izlaznih linija. 3 ^po k(mBtrukclji:j&eBsa "gas balaat" ventil, to je produvava-nje vrSeno kvoz oba stepena. Sa re^lisanim protokomkroz ventil za upu8tanje$ sagrejana pumpa (na okoje radllA 30 minuta^ 2a to vreme blaga atruga va^duha odho-aila je vodenu para u apeoigalan ventilacija. Prltiaak jeregcllsan tako da je na uslanoj strani imoeio do lop am Hg.Na ovaj načla je ulje osuSeno od vlage i pampa osposobljenaza dalji norBMAlan rad. Proeenjeni gubitak teBke vode izao-ai oko 200 cem.

Pocle završenog vakHumiranja gaeha duvaljka jeodvojena od apojnih oevl gaanog sistema. Zatim je izvrBenomarenje aktivnosti gasa ia duvaljke. Odvojeni oevovodi supovezani polivinil folijama. Pri otvaranju boSniA stranagasn$ duvaljk* prlmečen je na jednom poklopcu t a ^ korozije.Korozija je bila na varu zida koji odvaja proator g!tsa odproetora za oirkulaclju tehničke vod#. Rrekotna na varu jebila mala jer u drenažom suda gasne duvaljk## kroz kojustruji auvl gaa poale kondenzatora nisu primečeni tragovivodev ^kpdje nije primećeno Ai ulje, koje je u slučaju lo-Se f stanja zaptivača mogj o da prodre u gasnl prostor kakou taku rada duvaljke tako 1 pri vakuumiraaju.

Ispitivanje hermetičnosti vara izvrSeno je na licumeata. V proator za tehničku vodu koja je ladrenirana nali-vena je mala kollBAna trlhloretllena i sistem ost&vljen namiru 1^ minuta da bi se isvrSlla difuzija psy$, Ovaj prosto?

ge aatim etšvljen pod pritisak vasdu^ od %aondom detektora curenja ge i!$vr8ena lo^oija n^ata cure-nja. Na meatu curenja izvršena 3a obrada tš3?& i

Posle zavarivanja poaovlj#no 3$

Posle obavljea&g kompletaog remontaje iapitivange hermetičnosti metodom kontrole

pritiska u toEm vremena vakuu!MMtr&^ ea ^alom C^apc^ Kontrola porast& je vrSena od poletnog atanja

20 amH^abog eventualnog prisustva vlage $cpja bi poremetilazbog prieMstva pare. Curenja nige bilo^ Gaana du-

iepitivaaje boksa "B" nije mogle đa bude izvršeno zato 5toventili koji odvagajH ovaj bo&s ođ celog Hietema propuštajuna protok u isveanim granieaERa. Kako je gaana duvaljka bilaiapravna u pogledu hermetičnosti, a ona je bila jedno ra-stavljena u aistemu, to se smatra da je rad

đuvalj&e ea aJLNteaM)H) je mo^dnoat propuasenja na tim me-

etiaa vrlo imla. Definitivna kontrola hermetionoati de seobaviti kad oeoHietem bude povezan.

lati o v ^ ^ eu i na bo&au "A" natakodge otkj?iv#^o ^edno ateato propuštanja na varu

5*

TEŠKOVOD^OG S1MEBA U CILJU, SMUPIJAN^A

Pošto je sva teđ3ca. vođa praba8@na^u slivni ye*.. r

zervoar, satvoreR je ventil 9 i prirabnica eevi iznad sliv-

nog rezervoara odvojena, gatavrenl aa svi drena&ai ventili.

Pumpe za teška vodu su bile isključene iz sistema odgava-

Pajtičim ventilima. U spoljnjem telu reaRtora je ostvaren

vakuum, radi vakuamlranja suda reaktora. Prostori statora

teSKovodnih pumpi nisu vakuumirani ali eu ventili rotor-

akih prostora pumpi bili stalno otvoreni y%bog sigurnosti

u slučaju da ventili pumpi prepuštaju na protok, t) eluSagu

propuštanja ventila rotorski prostori bi ag vakMumirali

te bi došlo 3o prakanja. atatorskih koSnljica Koje au pod

atmosferskim pritiskom. VakURmiranje i sakupljanje tegke

vode je vršeno i% reakterskog auda, izmenjivaBa tpplota i

cevovoća. Vakuumiraaje je vršeno vakuam pumpom N** 3 preko

ventila 15 i 19.

Sistem je vakuumiran do 30 mm Mg apa^ Ovo je po-

stignuto za oko 30 minuta. Zatim je aatveraa vaicaumaki

ventil 90 i zamrzivaB vlage vakuumiran do pritiska 0 mm Hg

i u njega naliveno lagano 30 litara teSnog azeta. 3amrzlvač

je ohladjen, a ventil 90 je lagano otvaran. Topla struja

zasićene para iz sistema koji se suši naglo je zagrevala

zamrzivaČ ta ja na odurnom atvora gamraivača naglo islaai

iapareni azot. Kada ja isparavanja azota preatala, ventil

90 je zatvoren i nalivena je nova koliRina tečnog asota*

ZamrzivaB je ponovo rash&adj@n a ventil 90 ponovo etvoren

i tako je ciklus ponavljan više pata. Po obustavi hladjenja

tečnim agotom zamraivač se otopi sam po Rabi. topla straga

pare koja dolaai nadasvoljava stvaranje

več se odmah formiraju kapi vbđe. Paela rada od 24 časa

ispumpavanje je obustavljeno i iavršeno dreniranje teške '-.

voda koja je u parnom stanju na3.laa3.la na hladne površine

zamrglvaSa, kondenzoval^ sa i sakupljala u đreRažnam pi*o-*

storu* Ovi ciklusi su ponavljani vl&e puta dok aa 6r&na-

šnjLm ventilima nije prestalo curenje. Jedina mašta na

taškovođRota sistemn koja su sagrevaaa, bila sa iamenjivačl

toplote* Oni au KagrevaDi proto&oat tanniSke voda R %atvo-

ranom kolu đo oko 40 C< Oatali elementi nisu grejani jer

je sistem bip -vaama aktivan t nepriatupae'an %a unošenje

<gy@ja8a* .Hfikasncst samraive.ea vlage pri sušenju sistema,

je mala. Dugački vodovi su stvarali otpor straji pare.

Zaestala vođa po "đžepoviša" eevovođa ima malu površina

isparavanja u odnosa na aapreminu, te je priliv pare Nali.

Te&ni asot aa^lc isparava i neiskorišdan dovoljno odiaai

u atmosfeyu kros ođuSae otvore* Mfikaaaoat zastrzlvača

u odnosu na potrošnju teSnog aaota je: 10 litara tečnog

azota sa 1 litar kaadeRB&va&e taSke vode. Sugenge je

jalo 4 dana pri 3ema je isvuženo ukupno 36?4 litara

vode. Da bi ga sva teška vođa i;wRkla i sistem potpuno

osušio potrebno je du^o vremagMa abog naglog smanjenja

efikasnosti kondenzacije sa sNanjanjem vlaga, te se

Ijalo pitanje rentabilnosti, Rrocenjeno ja 3a u siatem ne-

ma vlg% od 20 litara §$8ke vode što iznosi oko 750*000 di*.

nara. Utro&aRr teSnog #zpta bi iaaeo preko 1,000.000 dinara

gato je proces suSe^^ prekinut i ^iist^ vapRuh.

Naredna operacija jg Rila dekontaminacija 1 isplraaja.

XIX. SUŠENJE TEŠKOVODNOtr SISTEMA OD DBMINBK&LIsaNB VOBJg

Po savršenoj dekontaminaciji posle Ispiranja

eevovopa teškovođneg sistema pMBapm a aatim destilovanba

vođom izvršena je drenaža sistema i započeto auRange va-

ktMMRiranjemd Na teškavodni sistem je priključena Lajbool-

đova "gaa balaat* pmapa 853* umesto postojeća vakuum pumpa

Kake je aktivnost a ai&tesu snatno opala to sa iapođ cevo-

voda podmetnute grajaliea radi bržeg isparavanja vlage.

Ukapna snaga grejaliaa bila je 30 KW. U isto vreme

je cirkulacija tehnička vođe po aatvorenoai krugu radi

vanja Ismaajlvaća toplote^ na kojima ja održavana

ra od oko 40°C. Pošte je i pumpe sa te8kM vođu trebalo

auSiti ta je posebno priključena pumpa aa lspampavaaj% pro-

stora statora avih pumpi a roterekl proaa^rl su apojeni sa

postojećom vakuum instalacijom, radi bršeg rada na sušenju,

kroa paralelne linije.

Vakuustiraaje je vrSeno bez prekida 6 dana đok si-

stem nij$ potpunć osušen ođ vlage. Voda je drenirana aa

tri meata i to:

1. na BaargivaSu vlage (u n;;aga je nallvaa tečan

- asot? . ' . ' <

2. na hvata$M ulja kcj& ep nalazio Iza vakuum pumpe;

3. na ventilima 72, 73, 74 & 75, ag, kojih je voda

ispuštana posla povremenih prekida 1 upušta-

nja vazduha u aistem.

Iz glateaa. je ukupno isRrenirano 41,1 lltar vode.

Rad z&mraiva8a ge bio tamno poveaan sa Koližino^ ulivenog

tečnog azota ali je efik&anoat oetala kao i u prethodnem

10 litara tečnog aaota na 3. litar &onaen%ovane

Ukoliko se u samralvač aaliva tečni azot voda osta-

je u zamrziva&a a u suprtonosa slučaju vodena papa prolaai

kroz žagrejanu "gaa balast" vakuum, pumpu i koadenzmje ae

u hvataču ulja* Sa porastom vremena iapumpavaRjafBiatema

količina vođe drenirana aa ventila po jednom eikluap bi-

rala ja sve manja, dok aajsdđ. nije sasvim, prestala. Za vre-

me vaktuMRiranja pumpe Ka 3eŠku vođu su bile odvojene od si-

stema. Vakuumiram je je vršeho paralelnim linija^ sa svaku

pumpu i eieteta da ne bi došlo 6o me3aaja para. Po zavrŠeRom

dreniranju zadnje količine vode is zamrzivača pumpe su apo-

jene aa sistemom da bi ea iau&ilo kućište ventila ičmećju

Momenata aa zaptivanje Od tog momenta posle ippumpavanja

od 6 Sasova pritisak u siatemu je počeo naglo da pada i

teži ka nuli. Izvršena je provera temperature svih meata

gde je moguće zadržavanje vođa*

Na drena&nom vertikalnom cevovoda isaad ventila

74 primedea ge debeo sloj inja. Raje ae nahvatalo u vidu

pretema širine 20 cm na visini od 1 setra iziaad ventila^

lapumpavanje je obustavljeno i upuštan vaaduh. Cev je aa-

gre&ana jev je temperatura iznosila oko -10^0. Venjbil 74

ja otvoren i voda je iadrgniraaaa Aaaligom je utvrdjeno

da je ta voda imala ižvesne količine zaostale kioeline od

dekontaminacije. Ona ae pojavila poale otvaranja ventila

pumpi za tešku vodu, kojom prilikom je para kondenzovaBa

u aavi za drenažu. Ventili sa takve koRstBMkcija da ku-

ćište ima mrtvi pposter iapod elemenata za aatvaranje u

kome voda ostaje zarobljena dok je ventil zatvoren. Kad

*)e voda izdrenirana ig đrenažae eavi sistem je ponovo ls-

pumpan. Postignut je pritisak u siaten^ od 0 ^ Hg

Ha siatecm cevi više nije bilo hladnih meata. ^

vlage 3$ Ralavena teSnog a-sota. Posle 4 aa&a

sa %amr%ivaSem putnim tečnog aKota, rad je prekinuto 2a*.

taj način ge kenstatovana da. 30 aiatem bio potpano

IV. SUŠENJE SIS'fiŠM DEST?IMCIJE OD DBMBRALIZOVANE VODE

destilacije i maraSi aivoa voda au is-

pirani posle dekontaminacije tekničlkem vođom a posle is**

pitanja demiKerallsovanom vodom sateni, SmŠenje je obavlje-

no ugl^vnom'^s "balaet" pumpom. %& vreme vakuRmiranja đa&

isparivača je grejana sapstveaim grejačem^ Sušenje je tra-

jalo za isparivaS aa priključnim vodovima 2 dana, a sa da-

vače Bivomera 4 dana* Davači su morali da bH&M aašeRi te-

meljno uz upotrebu tečnog aseta, abog velikog broj taaičih

cevi i šupljina ±3 koji se vlaga 3e8ko odstranjuje.

11.

V* VAKUUMIRANJE TESKOVODROG SISTEMA PRE IVM^MJA TEŠKOM VODOM

Poale Bušenja sistem teške vode je povezan sa elivnim

rezervoarom. Ceo eistem je ispumpan do apsolutnog pr^tiaika

od 20 mm Hg„ Zatim je slivni reservoar odvojen od sistema

ventilima, a prostor ianad vođe u regervoaru popunjen heli*

jamom pomoću kompreaoraa U slivnom rezervoaru je ostvaren

pritisak helijuma od 13cg/em ^ Krog delimlBno otvoreni ventil

na spojnoj cevi rezervoara i sistema voda je prodirala i

ispunjavala elatemt Pritisak u rezervoaru je u toku punje-

nja reaktora opadao ea smanjenjem nivoa vode u

pri kraju punjenja kompreHorom je

jum iz rezervoara visokog pritiska i održavan nvek a gra-2 ' ' - '

nleama 0,2 - 0,5 kg/cm .

12,

TEM I PUNJENJE-

Pošta je nivo tažke vode podignut do blizu radnog

nivoa u reaktor je upušten v&^duh radi vraćanja tehnoloških

kanala. Peale zaptivanja kanal& prostor iznad teSke vode

je va&uumlraa. Preko gasaog sistema vakuum pumpom N 2

lapumpaa je vazđuh isnađ nlvaa vode u reaktoru do apso-

lutnog pritiska 30 mm Hg i M reakteraki sad upMBten heii-

jam iz slivnog rezervoara teške vode* Boksovi gaenog si-

stema su ispumpavanl Ro apsolutnog pritiska od 10 mm Hg

a zatim an avl bokaovi adatama povezani madjuaobao i spo-

jeni aa audoat reaktora te sw dovedeni na leti pr&tia&k.

DrenaEaaa llniga gaenog aiat&ma keja je spojena sa elat?"

mom teRke vođe, vakuumlrana ge i puAjena gasomu sklopa

celog gasnog alstema.

PoSto je prostor lanad teška vode H reaktora

punjen helljumom do nađpritlaka od 0,2 kg/em odvojen je

od baksova i podvrgnut kontroli. Primaćana 8H prometne ppi*?

tiaka sa brzim opadanjem^ Postoje dva razloga ovi& prome-

na^ Pritisak možs da opada abog điRaa±5keg uravRoteŽavan^a

prostora sa ostalim dolovima sistema, jer ventili kojima

je proator odvogaa 66 sistema ne drže xta protok. I^gđLra**

glog može đa bude laticanje heliguma ka atmosferi. Kako

su tehnološki kanali bili vađjeni i ponovo postavljani

to ge Bagverovatnige mesto isticanja helijuma garaja plat-

forpta reaktora. Ponovo j<& podignut pritisak na 0+3 kg/cm

i h^lijumakim traga6aia cerenja i:svrSenb ispitivanje gornje

platforme reaktora. Na tri kanala na mastima zaptivanja

sa platformom otkriveno je snatao propugtanje 1 to na

meatic!& zaptivanja t$rmometarskih kablova kan&la. &*iteza-

njem 6avrtaBja za aaptivanje kanala starenje j? otklonjeno.

Ceo eietem je isjednačen u pogleda prltiaka, kako bi ee

otklonio uticaj propuštanja ventila na protoke Zatim je

prostor iznad te&ke vođe ponovo podvrgaat kontroli. Ovoga

puta niau zapa$eae prpmeaeš Stanje pritiska je praćeno

viSe dana i n i j ^ ^ prometa. Na taj

je konatatovana ispravnost sistema gasa ^ njegova

potrebnom a& ispitivanje

^ je isvrSeno :gx^o4iepitj^anje,herme-

tičnoati tehnoloških kanala. Ovo je rađjaao na

taj naSia što je pre ispumpavanja vazduha i%

centralnog suda^ <3odata u sud izvesRa k9&i3±aa

helijuMa, dok se u sudu nija ostvario pritisak

od 0,3 kg/crn^. Heliju^ je ea vaaduham ieticao

krca naz&ptiv^na neata i.đetektovaR,

curenja* Ns* ovaj nagin je atkrivane gedno meato

V9#eg prcpHštaMjao Dal31 rađ 3@ bio onemagRĆea.

abog tega Što ge helijem kao lakše pro$p3?an gaa

hrže ađ vasđ^ha što je dovelo đo Isrgag

3seae<antyaeije helijussa. Metodom ispitne

aaađeaa đal^e nije moglo radiji te je cantyalne

telo vaimmairane i stavljano pod nađpritisak

heligMiaa kao 8to ge ranije opiaaa&. Dva taeeta eu*.

renja aa po&anati^ kanalima au ubrza prcaadgeaa

i saptivena.

u

Prethodno ppi^ani radovi ^ ea

U aiaboPatc ni3R is^eti detaljni ^piei %& vrgeaje ^

ko3$ su predviđane upats%v&Ma %a ekaploat39&33 reaktora.

H toku radova nailazilo se na te3&c<5e koje ga #e sastojale

Ventili Jt& gasnomna preto^ § to ote ? a ispiti^

Vakuum p g ^

pumpe a^ma ventila (sem a sisteaH

te a^ pjri samrzivaSaJ ^

Ilm±8n6 vlaga i u vakuum pumps*

4. Ventli^ teškovodnog sietecaa na drŽ^ tak^dj}e po-

t p u R p ^ ^ Sto ometa vak^^

po izd^d$6Rim sekcijama.

5^ Drenaža cevovoda^ sa aekolike meata^epodoano

. i^e#a^^#to ^

, .^^^^^^atKpa&osti ^ ^

^ ^ j ^ ^ ;"ga8i:^a^^^:.p^^pjm::n^ '*

- #^e^kl)^#^ey *

nema dreRažal ventil* Takođje i hva^sB

- ispred :pumpe koji je postavljen

; v a č a vlage a u koga udaraju

t$Bnp& pi&a nes!a drenaži ventil*

vo&a se može drenirati jedino odvrtah3em vri

au cba regervoara postavljena

Biakp to je dreniranje vode akop3aae aateškoćama. * - ._' ' </ ;--Jr.

je da k^nstrukciga za l^ptiv^g^termometara

rad na iapitlvaajM curenja helijMaa keja

uglavnom na tim mestltB^ javlja.

8. Potrebno 3e poste^3,ti stalne iB^oa^tre! i

metre 39a, vi^e meat^ te8kov9đntyN sistema Roji

bi alužtll iakljuSivo piri ispitivanja Rermeti-

čnoBti sietema H sluBajg potrebe. Pošto je si-

stem koRplikovaR to je o^aveamo u tp

nja hermetiSnoati primenjlvatA metodu odvajanja

sistema u ae&cije. No zb6g nedćatat&a instru-

menata na raznim meetioa siete^ ova

ili nikaROs &9 Bože primamiti

Sef v^uum alažb^ Inatltata

CS06RA724

REAKTOR RA U60V0R BROJ 04-1/54

Ugovorni zadatakPOGON X ODRŽAVANJE REAKTORA RA

ZedstaR 3.08/04REMONT REAKTORA RA

PoasađateK 3.08/34-12REMONT I BEK0BPAN3NACIJA DEST3M-CI0N03 UREDJAJA

Nosilac zAđat^a KOSIMO U00VORNO6 2A3MPK&,Xng. M. Nikolić Rog. Vladimir ZeBevM

Nosilac podza&atks

VINCA - BEOGRADDecembar 1963.g.

U perioda rada destilaaioaog aređjaja taložio aau ispaPivaoa, pspeđ oksida alaainijaaa i gvoždja* i Robait*Nagomilavanje kobalta imalo je aa poaiedica opremao poveća-nje zračenja u.prostoriji ispaciva&a* Tako su vve&aoati&^-zraceaja a prostoriji 05^* terene na CDT ianoaiie 25 R/h*

Preaa tome boravak u prostoriji o53 radi obavljanja makakvogposla bio je uopšte namoaRĆ.

S drage stranci prilikom ispitivanja dsatiiaciOAOgaređjaja, px?e puštanja M. rads kcaatatovaaa je da spirale ot- ,pOKne žioe e&aktrična^ grejaea snage 45 RW Ra pojedinim masti-ma viye izvaa %i§bova i kada se greja& podigne na svoj* mesto,dolazi do dodira spirale i daa isparivaca. pvo $e proazpokaval*Bemijoapo^, oanoano visaatKuki seaijoapoj, Raji vatvajri rezul-tlTa U kratak apej. Da bi ae iabe&aa dodir spirala sa iepari-vačem, podmeTduti su ulošci od vatrostalne opeRe? iamedju ša-mota grejača i Rna isparivača. Na taj način je izbeghut zemijo<epojg ali je Tazmak iR&edjK grejaoa i dna iaparivaca povećanza izaoe debljine ovih podmetača, tj< oko 15 am* Oto je imaloza poaledica sma&jeaje kapaciteta destilaoionog aredjaja,zbog, lošije predaje topiote. znači bilo je potrebno izvršitiodgovarajuće radove nagrejačR i ostvariti ualove predvidjeneprojektom jsa&o bi a& postigao projektovani kapacitet destila-cije od 50 k%/h.

iz navedenih raglo^a isVFgeai ett gledali poslovi;

1. izbacivanje taloga iz iaparivaSa2. Re&ontamiaaćija3+ Remont grejača

Ovi poslovi bili au obavljani u. periodu remonta iostale opreme reaatora.

2.

1* Izbacivanje

ne^o što se prialo udaljavanjuje njegovo žarenje^ kako bi se isvukla zaostalažarenje je vršeno pri radnom vakuumu isparivaga (79.pri položaju "ručao" p&eklapnika za biranje vrstetemperature dovedeno je dno iaparivaoa na 5oo°C. aa^imRe is-ključen greja6 i ostavljen isparivač da se ohladi na4o°9* Uovom periodu zagrevaaja i hladj&aja ceo sistem destilacije jebio u rađaam režimu* ;

po završenoj operaciji upušten je vasduh u isparivao,ispuštena je teška voda ia zaiaraivača via^e, drenažnih audavadeetilaeionih pumpi, kondaazatnaa rezervoara i cevi od veati-ia 3ahai3&e vode i komprimovano^ vazduha u prpp$pxij^ §49.Treba ia$&di da ja iz Qevi sa dovod tehaičkevo^patko ventila 53 ispušteno oko lo lit. **&** vod*. Ico4& **doadtnaovaia od para koje prodru kF6% alazaiee h iapariv&ču*

Fbato je izvršeno zatvaranje evih ventila izuzevonih na cevi prema specijalnoj kanalizaciji (1 i 2) prešlo sena uzburkavanje taloga i udaljavanju pulpe. Prema instrukcija-ma za rad destilacionag uredjaja potrebno je pustiti u radpumpu 3V-2.7 u 049 prostoriji koja daje 20 ar/h pri 9 kg/cm *jfOBie oko 3 min, (sto će reći da je u iaparivaSu oko loeo lit.vode), upušta ae vazduh pod pritiskom dok manometar ne po&až*pad pritiska, što znači da je sva voda potisnuta ia isparava*ca.$ada,a# obustavlja dovod vazduna^a pkoupušta dok ne opadne pritisak na mano^tru komprimiranogduha. ovR operacija se ponavlja nekoliko puta ^ t ^intanzjh&t zračenja ne ostane aepromenjeA posle dva uzastopnaispiranja, fre zaaetavijaaja pumpe 3V-2+7 vrsi se ispiranjeailfoaa samo& ventila br. 2* preko ventila 259*

U našem slučaju nije moguće striktno postupiti premainstrukcijama* Razlog tome j§ da pri puštanju većih količinavode dolazi do zaduživanja specijalne kanalizacije i prodifa,**nja vode u vruće komore* Ovo 86 & dogodilo ato znači da ee prioperaciji 0 ovom elementu nije vodilo dovoljno računa^ mada sesaalo za njeaa* Najbolji način da se to izbe^ae ja da se zanata

*..-. X*-. .

3.

staviti i dovod vazduha).Fosle pet uzastopnih ispiranja zračeRja u

ji je opalo na 20*5 R/&* Ta aaači đa je %obalt ostao u iapa-

ti i dekontaminaciju isparivaca, nije se prišlo sušenju! teh-ničke vode, Što je inače normalna operacija, poe&e ispiranja.

2, Dekontaminacija isparivača

' U svrha dekontaminacije napunjen je isparivac dovieine od 30 cm (do aoje vieine je najviše mogla biti teškavoda pri rada destilacije) rastvorom 7^ fosforne kiseline i2}* hram trieksida, koji se nalazio u gistamu. radi dekonta-minacije, anjeaje je vršeno ppaeonam vezom i% prostorijaQ26 do prostorije 0%?; gde je spojen prsico ventila za uzi-manje proba i;eške vode (vent. br. 32). Radi bolje efikasno*sti dekontaminacije %ag3?ajan je rastvor pomoću, el+ gre-jača na 95^0 i održavana temperatura oko 14 časova, kolikoje rastvor adatajao u isparivača. Po isteku ovog vremenaudaljen je rastvor i isparivac ispran tehničkom vodom. Teh-nička voda je dodavana pre&o pumpe 3V-2*?t ali bea puštanjaove pumpe. Voda je potiskivana u specijalnu kanalizacija,pomoću, vazdaha pod pritiskaa. posle pet ispiranja BraČaajea prostoriji je opalo na 4,5 R/h,

Radi daljeg smanjenja zračenja u prostoriji prišloee ponovnom naiivaaja kiseline n iaparivao. ovog puta jeraatvor pravljeh u kadi a prostoriji 02?, a pomoću pumpe,preko cevi x&ja vodi od iaparavaea do suda aa izjednačenjepritia&a (i to oraje cevi)p isparivač aapunjea do vrha. ucilju kontrole nivoa (koristeći donju cev) je, preko davača,odnosno njihovih priključaka vezano vodokazao staklo* Prinalivanju kiseline otvoreni sa ventili na cevima koje vodepreko kondenzatno^ gada prgnaa. atmoaperi Yadi stvaranjaoda3&e iaparivača* To je iato radjano i kasnije kada jelaparivao puajea tehničkom vodom radi ispiranja. Kiaeliaa

je bila zagrejaaa na 95^0 stepeai i držana oke 12 sati naovoj temperaturi. Foale tega je, potiskivanjem va%duha,kiselina slivana u&aa&ae za odležavaRje. Pri potiskivanju,kiselina, a kasnije i tehničke vode, zatvarani sa svi ven-

tehničke v^de (bez o^ljučivanja u rad pumpe3V*2.7) ventili eu veoma malo otvarani kaao bi se Rivo vodešto sporije menjao i jednostavno pratio na vodokagaom staklu.Isto tako pri potiskivanju vode nije se išlo na veće pritiskeod 0*5 atm+ Dovod vasdaha je zatvaran kada pritisak opadnena 0.2 do 0.3 atm* Izvršeno je četiri ispiranja tehaičkam vo-dam, tako da je zračenje u prostoriji opalo na 0.1 R/a* istaova vrednost je dđbijeaa i mereaj&m pištolj doBimetram kon-taktno na isparivačn u. visini grudi. Znači da je postignutfaktor dekontaminacija 25o<* čime se računa da je iz ispari-vača i.zba.#no,yo.k -o.d;'n nO:..Qk-p! $0.;P . $o"/š'tP.';se.vidi'ovo je sasvim sa<3tovoijavaju.ce vrednoeti i moae se reći da jeuspeh potpun.

Fosle dekontaminacije i ispiranja davača Marnihinstrumenata, prešlo ae i sušenju. &apaa?ivaca od teaničRe vode.

gušenje se nenaaJLRo vrai aPejanjeiB isparivača i va-kuumiianjem preko kondensatno^ suda u koji se naliva tečnivazduh. Vakaamiranje se vrai postojećom vagama pumpam. Me-djutiin, ovom prilikom je korišćena posebna vakuum pumpa kojane zahteva zamrzavanje pare ispred pam^e. caim to^a je deotehnička vode koji je nemaguee potisnuti u S.h* pre početkavakuumir^j^ iadr^ir{m is ispariya.d^-^r,bz pev ^^ je -prikijačen odvod "prema s ^ pritiska meračanivoa (posto je skinuta šlepa flanšna) ubačen je jedan krajpoliviniiBko^ creva u iaparivač. po zapušivanja plaatelinamprostora izmedja ove dve eevi (ua sve zatvorene ventile) datje mali pritisak vasdu&a i vcda je izlazila kroz pollvinilskocrevo* Na ovaj način je iaapeRiraao pre&o 20 lit* vode, štoje vise od polovine tehničke vođe koja ae nalazila n iapari-vača. Na t&j način je b^r dva pata skraćen praces vakuumiranja.bilo bi korisne razmisliti o nekom sredstva kojim hi o<*

kasnije obavio proces dRaaiPaaja ispaPivača* Tako je sušenje iaparivača$ padam beg tecaa^, aaota i sa tečnim aaotomizvršeno aa dva dana* Baravno đa je nogaćnoet zagrevaajaiepagRvača zaatRo u&pzala proces, aiatem davača sugea je,u% korišćegje teRnc^ azeta* četiri dana.

bi se obavili padovi trebalo je gy$ja$ isvućiiz pBoatorije 629* Najppe ae prišlo apaš^aaj* gv*ja&a sa di-zalice. Treba napomenuti Ra je ovde bilo težkača i da bi bilo&O3?isno zameniti postajećta dizalicu, nekom pogodnijom konatrak-čijom.

pošto je spušten na svoje tečkove sRinute su. elek*trićne veae i ^rejac je iavncen isvan iaparivača. Zatim jat rejač pomoću dasaka i &vo%d@aih ševi, a vertikalnom položaja,kadio bi ptogao proći kros vrata, probadan u prostorija 027*Sa grejača sa skinute spirale^ a potom su produbljeni kanaliu aametti i israVRjaaa njegova površiaa, pošte je oeatBRlai

310 neatoviši od periferijskog, tako da nije MCglO bitiaa dab ispanivača* ivodubljivanje

kanala vršeno je dietom a isravaavanje je obavljenapu&aam Mašiaam sa tociiom. Fosto au evemere dovedene naBosti date R konstruktivnom crteža, ubačene aa ponovo spiralea žlebpve* Tom prilikom je izvršeno i akraćivaaje sipki zapriključivanje dovoda, koje su poaie produbljivanja žljebovaauviše &trcaie, leto tako peale postavljanja apirala nešto jepale izmenjen položaj termopara zamereaje temperature gpejač*i OR 39 postavljen nešto bliže grejadem telu, ato zna&i &a pepokaaiVati vešn temperaturu, ae^o ranije.

Fre ubacivanja gra^a&a Rasad u prostoriju 920 na-pravljen je drveni poklopac kojaa je t=,reja& K8v#eeant & aamoti spirala saštićeai od oštećenja pri transportu.

Potrebno je ta^ođje reći da je bronsana farba, kojomje bilo pr&Hazaao dao ieparivacas bila deiiaiaae opala a

6.

dallmicno podRAobučena i visiia. oblSaom četkom ova farbaje skinuta* (Bilo bi goriano proučiti pitaaj* potrebe aapfefarbavanjaa daa isparivaca edaovapajaćcm farbom, da hiee eventualno smanjilo peKlektpp&kp delovanj* glatkog daaod jaepdjajadea čelika),

jfx3,13.kogi mantiranja slaktgičai gradac je podignutsasvim ua dao laparivača.

Obavljanjem navedenih poslova bio je kapacitetdeatilaCiORD^ upedjaja povedan dva puta & odnoau Ra pret-hodno stanje ieada ianoei 45 do 50

CS06RA725

3.98/04-13

X E § T A

a Oaseka operativne dozimetrija K% u re*radovima na Reaktoru

Marko Ninkovld

Decembar

1. VABJENJE REAKT0RS&93 GORIVA

%*

3aiBa.ei a taškovođ^^g- sistema i

POVRŠINA 3,..., .,..,,,..,.;..,,,*.

4. KONTROLA QSRAČIYAN^A OSOBLJA U l'RBE0NTN1H RADOVA ..,,,<,./,.,,

66

16

20

X g V E Š T A J

e uSešdu Ođsaka operativne dozimetrije RZ u

u v a a

U toka peiaentaj, koji je trajao u periodu od januara

će zaključno? juna 1963* godine^ Ođsak operativne đosimet^lj

obavio je veoma obiman i odgovoran posao* Maže se konatatova

tip da većina remontaih operacija nije mogla biti iađvojena

bes posebnog angašovaaja 1 neprekidne kontrole đazimetrijska

slu^be.\0gg^v6^n6^^iy^^&'6^^^šidžbe %arćS&^6"j§ dotasila de

izražaja, ppi remontu, onih đelova reaktorakih eiatema /tapio^

ismenjivačip teskovodne pumpe itd./pkoji su istovremeno bi-

li veoma intenzivni iaveri sra8enja i potencijalni ispari

kontaminacije visokog stepena* Sa besopasan rad u ovakvim

ualovima, bilo je nužno obezbeđiti sledeče:

- odgovarajuću gaštit&n ođedu i obadu., neka tehnička

sredstva aaštite i individualna sredstva sa kontrolu dese

ozraSivanja.

^ permanentnu kontrolu primljenih đosa u toku samih

operacija^ u cilju sprečavanja eventualnog previšenja maksi-

malno dozvoljene^ ili unapređ Rsabrane maksimalne doze pe

Boveku za datta operaciju*

— vodjenje striktne kontrole načina izvedjenja sa-

mih operacija u cilju blagovremenog sprečavanja moguće gnat**-

nije kontaminacije osoblja,, radnih površina i radne atmo

Svi cementni radovi se mogu podeliti u nekoliko krupil^

,;;::.h posebnih remontnih operacija, ^ae što su: vađjenja reaktor

-kcg goriva, dekontaminacija i remont.teakevođnog.sistema i

sistema 3a destilaciju teške vođe, remont gasneg sistema Itđ.

eija je' u^'leđila p<pšle đu&šg mir&yaRj&

reaktora /oko tri maaeea/. Sa o^ake yelati^nc đxg pariač

stajanja reakta^ag ukupni intenzitet gama .sračenja fisio-

nih produkata^ opadne sa ćva roda veličine^ Na 3. pored to*,

gag intenzitet gama sračenja u. vratne izvodjanja operacije

bis je vrlo visak, Marenja intenziteta dosa^ ^ršana sta^

cienarnim jon^EaeioRim komorama i prenosnim Instrumentom

?B-2g u rasnim tačkama^ na tein reaktora^ hali, pr^steri-

jama 1 hodnicima ako nje,- u momentu kada ae pri ?ađjenja

aktivni đeb tehnološkog kanala nalaaia u prostoriji 103

/pod gornjom vođenom zaštitom/ dala au^sleđeče'reatAltate*

"* u prostoriji 100^ na maštu udaljenim 280 em.

od centralne ose reaktora^ intenzitet ja iznosio 100^200/

- na garnjaj vodenoj Kastitis isvan derneka

P3g kaga agraniSava otvor centralnog Šepa (posta ja oep

bi^ uklonjen) intenzitet je ^snasie 300-1000.mr/hv' ' **<na ulasnisa vratima u 07-mu pleteri ja, thiter,.

sitet đeae se kretao od 5^10 snr/h -

- na rasnim taukama u hali intenaltat ja isnos:!;'

3-6 ma?/h

- u hađnieima oke hal<? k^nstatovano je đa je

;tntensitet đaae ispod 0^5 mr/h /granica ^sotlji^^sti inat:-

manta PD*°2*

Pri špu8tenju tehnaloškog kanala, kroz

kanal i prostoriju 99..*M bazare za ođležavanje intenziteti

čoaa, mereni jonizaeionem komorom^, keja se nalaai u prosto**

riji 99% na 63 cm. eđ eae kojom ae spuštaju kaaali? kretali

su ae od 250 da preka 360 r/h. Intenziteti đosa iana.d 360 r/h.

nisu magli biti izmerenig pošte je to gannja granica merenja

instrumenta tipa "KAKTUS"^ koji je kariščen. '

Pri transportu tehnološkog kanala kros irodu ed ptoa*

terije 99 da I4I9 isnađ eae kanala je registrovana maksimalna

jačina đoae od 15 zar/h.

., Na pspeyp,gpr&j&& pQđa^ak§,kap.^xaaaliae.đosa koja

su primili učesnici u ovoj aperaeiji (proeeSna 20 i makaimus

50 mr) može se sakljugitg. ga operacija pražnjenja aktivne za-

ne reaktora, odnosno prebacivanje.caraeenih tohnoleških kana-

la u basena aa ođležavanjep u pogledu <3zracivanja radnog

blja^ spada u s?eđ relativno bezopasnih operacija*

Sem para^ivanjag pri ovej operaciji đalasi do

tansivne kontaminacije prostorija 100 i 99. Takođjeg

moguđnest neznatne kantaminacije vođe u basenu %a odležavanje<

Ove Kontaminacije se javljahu ualeđ curenja iavesne- ma^ja ku^

l&čihe teške ye<3e koja se aadržala u tehneloakam kanalu* Kon-

taminacije se mogu znatne umanjiti? ako se pra po&etka .:..,.;,,

e?e operacije oblože PVC-am ili nekim drugim materijalom Ro-

ji se po okončanju eperaaije sakupi i baci u radioaktivne

tako da pod i aićovi prostorija aatana gistl Ili

samo đel3.sd5n& kantaminirans.^ Na a^aj način nije

i-kontaminacijo trane-ertnog kanala ism^đju prostorija 100

---, ,.- .js,aKja\i' edena'a^asnosi&a p^lri&vodje-

n^u at&./6p3paO&^3^&Hh9ai sa sam& na normalan tok is^adjenja

i je unapređ đ<3 detalja raz^ađjena 55se je mogučnest bi^

kakvih sastoja a^eder.a na minimume Međjutim^ MReli^o bi 1

ć ovoga đoSlo đa nekih sastoja^ s transportu^ pojavila

se ^eva^atna RMSnaet ialaganja^ isveanoR broja učesnika

racij^g dasama vrle ^is^k^g intensitetae Tako naprimer%

ma gFRbeJ praćeni pr^is^lasia da bi jeđon Slan ekipe k&ji bž

,?.gt ađ^e.u prostoriju lOO^ račiabavijaKja iavesneg nug*

jednog minuta bavljenja pr&sde đesn gama

*'Wa'pyoeena je AsV3?3ena na basl

gama S5raeenja% p^eđhočno datlh ut'teits

poteneijalne ćose unapređ ^p^minju Isvodjače^ dadaće detaljnom planiranja i pripremi isvočjenja operacije

pražnjenja aktivne .'sone eaktorag posvete makslnia'!.nta paS ju,-,

Neposredni u^esnlei evo apoyaeljOg koristili s& saR"

titnu eđ^&p i ohućR;, Nošenjem maet&s & bse^ ea ^asduhom A1A

akaf^mđra Dlje bilo aeophedn^p pešta je

da ^ađda''atmosfera nije Mla. kontaminirana

h gaswa'i

6.

TEŠKOVODNOG SI3TEMA

Remont teškovodnog sistema gledan iz aspekta zašti-

te^ sastojao ae iz nekoliko krupnijih kampanjskih operacija

koje au izvodjene na pojedinim delovinta ovog sistema:

- teatont teškovođnih pumpi

*- dekontaminacija teškovodnog eiatema

Sem toga u, ovom izveštaju se neće poaebnb izlagati

učešće operativne dozimetrije u radovima na čišćenja t#plo-

izmenjlvača i remontu gasne đuvaljke, pošto an za ove panije

dati izveStaji*

Remont teškovodnih pumpi sastojao ee ukratko iz

slededeg: đelimi&nog i potpunog rasklapanja unutraSnjeg Čela

pumpit kontrole i meranja izvesnih đelova na licu meeta, obra-

de pojedinih đelova a reaktorskoj i institutskoj radionici i

ponovnog montiranja. Izvodjanje avih ovih operacija bilo ja

znatno otežano? jer se moralo raditi u prostorijama gde je

intenzitet gama zračenja bio vrlo visok. Kontaktno na pojedi-

nim đemontir^imdelwima pumpi aereni su intenziteti doisa od

500 mr/h ^-10 r/h. Maksimalni intenziteti gama zračenja izme-

reni su na ležištima od specijalne plastične maae* Plastična

masa, zbog svoje peresnoati, pokazala se ovde kao "izvanredan"

abeerber Aktiviranih nečistoća iz te8ke vode. Napomenimo, da

su ovi 6elovi bili, istovremena, intenzivni; izvori kanta*,

minacije, Bbog lakog odpuštanja abaorbovanih ne6iatoča i

mehaničkog krunje^ja materijala.

De^imiŠna demontaža ležišta te§kbvoa$tih pumpi bi^

la je jedna od prvih, krupnijih reiaontnih operacija. Dozi-

metrijske pripreme za ova operaciju obuRvatale su: pripre-

manje specijalne zaštitne adeče (PVC-kombinezoni aa i bez

Kaciga)* zaštitne obode (čizme PVC - nastavci), veće količine

PVC - materijala u folijama^ včćeg broja penkalo đoaimetara

opsega do 200 mr i 5 Pp %atixa đelimi&nu dekontaminaciju spe-

Ijnih površina pHRpio pomodnih instalacija itđ. Sem toga?

pre nego što se pristupilo đemontaži pumpe "A", izvrSeao je

oblaganje eevi & priključaka pumpi slojevima olovnih limo-

va ukupne debljine od 0,5 em^ radi smanjena nivoa sraBenja.

Takođje, u okviru priprema, vrSeno je snimanje to-

pografije gama zračenja u proatorijama u kojima se nalaze

pumpe. Kon6tatovć(no je da se intenziteti doza gama sračenja

kredu od 100 mr/h do 6 r/h^ČSakaimalni intenziteti doza ig-

mereai eu. u pređelu ležigta pumpi.

Uzimanjem uzoraka aerosola, vršena je kontrola e^en

taalne kontaminacije radne atmosfere. Utvrđjeno je đa vazđuh

u prostori jama pumpi nije bio kontaminiran merljivim koncen^*

tracijama radioaktivnih aerosola i gasova.

Na oenovu izvršenih priprema i kontrolnih maranja?

mogla se dati dozvola sa đellmigna đemoatažu pumpi^ s tim

što je vreme boravka osobljag kaje je neposredno isv&dilo

ovu operaciju ograničeno na 2 - 15 min^ zavisno od mesta na

kome se radile^ . ' '

Zbog skučenosti prostora u kome se radilo osoblje

nije moglo UT?eR da koristi isplatna saštitna ođela sa kaci

gama (skafanđre)p šte i;nlje bilo neophodno,.absiram đa se

yađllo U'atmosferi kaja nije bila kontaminirana &&rljr^^%^

koncentracijama radioaktivnih gasova i aerosola. Kopiščenje

PVC kombinezona bez kaciga^ is kupleta skafandrap bila je

veoma nepovoljno jey su evi s bog glomaznosti, umanjivali

nu rada osoblja, štese svakako odrazilo u Tidu našta

ukupno primljenih doza?

Smatramo 3a bi nbcou^a^ aa evak^e raćoveg bile

trebno nabaviti (ili napraviti) lakša saštltna ođela ađ

folija koja bž aspešno štitila ađ spoljasnje kantandKaaije*

Takodje je potrebno nabaviti i ?aaske respiratora sa filtrima

za finu prašinu i aarosalea

Del&miSno demantiranje teSkovođne pumpe "Avala" vrše-

no je u dva maha, Pr^a delimi&na demantaža izvadjana je na

pumpi "Avala" zbog utvrđjavanja nar&ka kebaltne kontaminaci-

je teškovodnog sistema! pre obavljanja dekontaminacije? Dru-

ga đemontaSa je završena radi dekontaminacije dolova* Bemonta

ža pumpi "Beograd" 1 "kaljeva" vršena je pe okenSanja potpuna

dekontaminacije teškevodnpg sistema^ kao i samih pumpi.

U sta tri slučaja đemontaža pumpi izvođjena js te-

ku jedne ili đve padne smene<. Sa ova su bile pripremljene sp^

eijalne ekipe kaje sn pretežno sa&injavali mehaničari^ a aem

njih i drugo asoblje reaktora (yiđi sleđedu tabelu)a

U Tabeli X đat je pregled radnog osoblja pa strukama

kao i sbirne doze koja je ovo primilo a tokt3. prte đelimične

. d<amantaže p&mpe ^Avala" i potpune đamontaše pumpi "Beegrađ"

& "Valjevo".

TABELA I

Učesnici u operaciji Primljene dese

metri-} n je-sti

Ukupne primljene će3e$ pad prvej đallmičnoj

ži pumpi "Avala" sa jedne strane i potpune đemontaSe pumpi

"Beograd" i "faljeva" sa druga strane^ ne mogu se apepeđji-

vati zbog različitasti Rslova. %rač<anja pe3 kajima je đemen-

taža izvadjena ka§ i obima obavljenih poslovao

Navedeni rezultati trebale hi samo da liMstruju ste

pen opasnosti pemenutih §pes*aeijag, kao i da prikažu sastav

pađaih ekipa ođ kojih a gnatnoj masi*! meše đa gavisi ukupno

primljena dosa ppi obavljanju peslova prlhiiMna istog obima

Reaultati navedeni u predhađnaj tabeli pratstavljaj

đose kaje je primilo ljudstvo aama u taku đemontaže pompi*

Samom.demontažomg, operacija remonta pumpi tek je započela*

10*

Dalje je predstojao nia dopunskih radova važnih za: pregled

stanja istrošenosti pojedinih đelova„ obrade nekih elemenata

pumpi itđ* Najteže, sa tačke gledišta zaštita^ bile su ope-

racije skidanja 8aura sa rotora pumpi i izbijanje ležišta od

plastične mase. Prva operacija mogla se obaviti samo na ma-

Sini glodalici, pri čemu su se stvarali epiljei koji au no-

aili na sebi kobaltntt kontaminaciju. Zbog toga Je, u cilju

apreBavanja kontaminacija radnog osoblja^ radne atmoefere$

povpSine i alata^ pađna mašina bila oblo%eaa FVC folijama.

Por<sđ toga koriSden ja snažni aspirater kojim su neposredno

usisavani opiljci^ Sa vreme isvadjena aperaćije uzimani su

uzorci aerosola i koRšts^tovano je da nije đoSlo đo pojave

merljivih koncentracija radioaktivnih /aeposola u pađnoj at-

mosferi, Bto ae i oSekivalo.

Sabijanje ležišta eđ plastične mase iz čeličnih 3au-

Pa bilo je skopčano sa nizom te&kcča,, Kao 8to je ved regeao.

Intenzitet dose gama zpačenja Rontaktao na ovim delovima, bio

je vrlo viaok. ZatiMp sbog lakog kpunjanja, postojala je gnat*

na opasnost kontaminacije ljudstva i rađaih proatorija. Neđoa"

tajao je takodje specijalni alat kajim bi se sa odstojanja ođ

I<y2 metra ovo moglo obaviti. Zbog tega je ova operacija izvo-

djena na realtivRO primitivan nacin^ te au i doze koje su

primili učesnici bile za 5-10 puta veče od maksimalno đogvo*-

ljenih dnevnih đOBa* Takođje je dolazilo i do kontaminacije

ljudstva i prostorije u kojoj se ?ađ%lo.

Svakako, đa ae ubuduće ovakav način izbijanja gra-

fitnih ležišta, iz čeli&aih čaura, ne M smeo ponoviti.

Potrebno je ili napraviti specijalni alat ili izvršiti even

tualnu gamenu kempletneg ležišta.

. -- -3s^'Mr ' -'s -'-^.<g^.tS'. : .\- ;^^^:^y:;^.;;^,K^,rY;pi^ V ' # : ^ : ^ i ^ . ^ v

Ova operacija se sastojala u ubacivanju hrom fos-

forne kiseline sagrejane <3o 70^0 kao dekontaminaata, u sis-

teme i potom posle izvesnog vremena a ispuštanju efiueata u

specijalna kaaaligacijMK Osnovni prpbles) a ovom sluSaju^ sa

gledišta zaštite i đezimetrijes bio je u načinu iavođjenja

?ese tegRovođaog sistema i eiatema destilacije sa specijal-

nom kanalizacijom. Pošt&'ne postoje ^6g^3a@^"airektno^izv@-

dene eevi, ove su bile ostvarene pomoću alumiaijumakih cevi

aa sastavcima ođ gamenog c?ava< Linije cevi au bile prilično

duge i vodjane su i2Neaju ostalog i po poda hodnika kroz Ro-

ji se ljudstvo (koje je oSestvevalo u dekontaminaciji i dru-

gim operacijama) neprekidRo kretalo i pri tome se izlagalo

intenzitetima đosa od oke 50 mr/h, Takpđje, gbog dužine li-

nija veze i njihovog načina igvođjeaja, pastojala je poten-

eijalaa opasnost kiđanja spojeva i raslivanja visoke konta-

minirana.^ g. radnib prostorijal, Na

ovu iaogučnost ae Q b r a ^ naročita pažnja^ medjutim i ppred

toga $lo j e ^

efluanta ta heđniku 43 i ispred prestari je 27

pramegtanja liBije, Zahvaljujući teme, što je ovo

^ ^^^ . ae razlio gamo na površi-

12.

ni od 0,3 gr. Pri ovome je đašlo da nagrizanje betanake pod-

loge i prodiranja visoko kontaminiranog efluenta u betan* Sa-*

Rupljanjem efluenta u mesta kontaminacije pomolu hemijskih

aredatava sa dekontaminaciju? bile je moguće odstraniti aamo

površinska kontaminaciju, dok je aa uklanjanje dubinske Konta*,

miaacije potrebno skinuti gornji sloj betonske podloge (deblji-

ne 1-2 cm.)* ^

Na osnova svega ialožaneg može se zaključitip đa

je pomenuti na$in izveđjanja vesse izmeđju teg&ovoantog i destila-

cloaog eiatemap aa specijalnom kanalisacijom, bio vrlo nepogo-

dan, te bi ubudud@s (akollka se ikad ovakav posaa ponovi) bilo

poželjno razraditi neki sigurniji način sa eventualno privre-

meno povezivanje sistema^ ili pak ostvariti trajna vesti, koja

bi bila dovoljno beabedaa sa aspekta ;apguče kantaminacijg i

nepotrebnog ozraživsnja g*ađnog osoblja.

15

3.KONTAMINACIJA LJUDSTVA ODSČE I R.3N2H iCVRŠINA

U toku remonta^ naročite & periodu intenzivnih ge**

aentnih radova a maja i j^nn^ delaailo je žešće đo konta***

Htlnasije ljudstva? ađeće^ apreme i.prostorija. Kontaminaci-

je au se naročite pajavljivale p?i izvodjenju enih operacija

(dekontaminacija sistema itd) koje zbog vremenskog teaaaca

nisu mogle biti dovoljne razradjene i detaljno pripremljene.

De kontaminacije ljudstva (tala) Sestc je dolazila

Kao poaleđica žurbe ili nsleđ nepostojanja pegođnih zaštitnih

ođelap koja bi se magla primaniti tamo gđa je bila nemoguća

upotreba skafanđra 8bog skučenesti radnog prostora. Takođje

je 3esto dolaailo do kontaminacije ruku usled pucanja radnih

rukavica. Međjutim, ove kontaminacije eu bile neznatne i la**

ko su se odstranjivale. U Tabeli II Rat je pregled broja Ron-

taminaeije Ijuđatva razvrstanih pa meatu i stepanu kontamina-

cije*

Haati

Broj konta-aaiaacija

ruka

35

TAHSLA i

glava i

19

ti -

" " "

telo

2

Stepenkontaminacije

< ; S/ ,

32

31

16

121

14,

P kontaminacije prvog stepenag uvrgdene su one konta-

minacije koje je oaoblje moglo đa odstrani samaatalno upptre*-

bom aapa&a i. vode.

Kontaminacijama drugeg atepena^ obuhvaćene eta kontami-

nacije, Bije je odstranjivanje vršeno ua pomoć dosimctpiste

i primanu aređatava %a dekontaminaciju, kože*

Kontaminaciju III stepena^ obuhvatile su cae kontami^

nacija koje su ae mogle odstraniti jedino uz pomoć stručnog

osoblja medicinske zaštite i primanu specijalnih sredstava sa

humanu dekontaminaciju^

Kontaminacija prvog atepena bile je svakako vi&e, ali

ih je radno osoblje samostalno utvrđjivalo i otklanjalo bez

prijave đogimetriatip te zbog toga niau ni evidentirane.

U toku remonta đolaailo je vrle Šesto do kontaminacije

radne ođe'e i obuće. Ovo ja bilo prouzrokovano znatno veli-

činom kontaminiranih povrBina i brojn&Sča kontaminiranih pred

meta sa jedne atrane kao i nedostatkom specijalne zašt&tne

odeće i obuće za rad u ovakvim uglovima, aa druge strane. Ko-

riRdenje improvizovaRih zaštitnih aredstava kao što au bili

nazuvci ili odela pravljenja ađ FVC folija, mada je a znataaj

meri smanjilo yrojnoetkontEaninacija, nije &b -i mogle

ti na t&lerantni minimum*

0 Tabeli i l l đ ^ 'je pregled kontaminirane e^^^' &

obuće: '. ^ ' J'- ; '--;- <- ^ :..

15.

TABELA I H

Broj kontaminiranih

Dvođelna odala^ * ^ f * ^ ******* «!M&*- ^ ^!Hn

Kombine- Mantili Bluse

Broj kontaminirane

Većina ove eđe^e ae n% ma%e đekantaminiratl bas

upotrebe specijalnih heaijaklh sredstava aa dekontaminaciju

tkanina (versen ttđ.). Hedjutim, hemijakom dekontaminacijom

snatno će se umanjiti njena trajnost.

16.

4. KONTROLA O^RiČIVANJA OSOBM., U T

Svako lice Roje je učestvovalo u ramoatnim padovima

nosilo je aleđeća liSna kontrolna sredstva: film dozimetara

penkalo dozimetar sa indirektnim očitavanjem K I M $ penkalo

dozlmetar sa direktnim očitavanjem DK-0$2 i po potrebi penka

lo dozimetar opsega ed 5 x*y tipa M8LB.

Film dealmetar, sa merenje beta i gama spaSenja,

film ILFORD PM-lg sa kasetom M kojw sa ugrađjeni filtri ođ

O$6 mm Sa i 0,6 mm 33* Zasnovani &a principa viSepo3gR& đoai-

metrije ovi detektori amogućujK da se prema saepajeRjM emul-

zije registruje doza mažanag bata i gama osraBivanja a in-*

tervalu od 50 mr dc 7 3? (u vanpeđnim uglovima i đo 15 r) sa

ođ - 20%.

-02, epoljnjer dijamet&a 15 nm i dužine

115 mm poaeduje cilindričnu jonizacijonu komoru aapremine

1,8 em? puta faktor tela eđ đupaluminijtuaa, đeblji&e Ot85 mm*

Maksimalna doza koja ae može meriti isaosi 203 MP,

. ima eblik cilindrične kcndanzatorske

komore, apoljašnj^g dijametra 15 mm i dužine 115 nH&, a na-

pravljen je od plastične masa. Osetljiva zapremina. komora

iznosi 4,1 i 0,5? ca?. Maksimalne doza Roje se mogu mariti

au; 200 - 20 mr i 2 - 3,2 r.

U izvesBim slučajevima kad se radilo u poljima vrlo

visokog intenziteta gama gpaaenja 1 kag sa primljene

prekoračivale granicu od 200 mr p& goveku, pojavila sa

potreba sa dozimetrima sa direktnim ežltaranjem opsega đo

PeSte nije bilo takvih karišćani su dozlmetpi tipa MELE aa

opaegom do 5 y. Međjutim^ ovi su bili nepogodni sb&g toga šta

, ^ ^ ^ g ^

Tanje doza u intervalu eđ 200 do 400 sar* Be%e ađ 9k& 400 mr

bile au gtakaiaialne dnevne đa%e keje su ragistrouane u tekn

yemanta. U isto vreme pakasivanja velike kamare đasimetra .

KXD**is a đasta slučajeva su bila nepouzdana^ jer au odstupala

za 50 do 100% od pokasivanja film đcaimetra.

U svim slučajevima gđa je đolaailo đe neslaganja

koje au %a jedne lica đobijene film do%3.metro& kao i očita-*

vanjem prveg i đrugeg psnkala đegimetra, usv&Jen je veči pc*

Obi&ao:'j^-to blcpodatak đebitea filHr '

padaei sa film decimetra tretirani su kao

niji, a podaci sa penkale đesimetra kapišdeni au uglavnom u.

operativna avrha. % i su omegučavall đa sa svakodnevno prate

doze gama zračenja koje je priamlc radno osoblje, te ae na.

asnovu ovihs&aE^ ostvariti šte sFavneateraija raapoRela, &eiz-

bažacg 08Pa6ivaaja, aa ave nepearađne ugesaike remontnlh opa-

. -racija* . . < , .

Jedan od nedostataka kontrole individualnih ozra-

čiv^ja ^talc^o ^ bilsi ob^^bedjna iodividuaMa

kontrolna sradstva^ za kontrolu obrađivanja ti izrazito neho-

mogenim poljima zračeajag kac što je bio aluRaj ppi radu na

remontu teškovodni^ pumpi^ taplai3m-Rjiva3a itd. Ša ovakve

, padove bi ubuduće trebalo pripremiti spacijalae pojaaave sa

više film dozimetara^ Zime bi se obezbaćila realnija

primljene doze.

18*

.- U Tabelama ^ i V gat je pregled integralnih dosa

koje je primile ljadstvs u toku remanta. Raslaganjem ovih

đcsa po mesecimas debljaju se izraditi maksimumi u i&eseeima

cg tega, ; ^

ljan najveći dee posla ako remonta onih đelcva reaktarckog

sistema^ koji su predstavljali najintenzivnija izvere grace-

nja (đemontasa i montaža teškovadnlb pumpip dekontaminacija

tegkovođnog sistema i dekontaminacija aictoma sa destilaciju

teška vc3e).

TABELA IV

ljudi koji'au primili

19,

;, V

Bpoj i

nat

Intervali đo%a

400- 1000**1000

48

<

2500

44

2300-5000mr

13

preko5000mr

37 11 1,7

Ukapanbrojljudi

Prim* injaIjenadoza

119 140

doza

1180

malna

doza

5*65

=:ww^MMMVW!M^*

1a Tabela IV i V vidi se đa su same đva liea, u toku,

šestomeseBnog perioda^ kalika je približne trajao remont,

primila doze iznad maksimalno čcavoljenih fsodignjih doza

(ove eu iznosile 5g54 i 5?65 R)* Svega 19 lica je primilo

doze vade ođ Maksimalno dozvoljenih polugodišnjih doza, đok

ea primljene đose aa sve ostale ugesnike remonta ispeđ mak-

simalno dezvoljene*

Ovakav biiaas ezraSivanja osoblja? koje je a&estvovalo

u remontu^ svakako đa je sađavoljavajućis ako ee ima u viđn

ebimnost abavljenog posla kae 1 nia neočekivanih remontnih

operacija koje je tpebaie ragrađiti i izvesti za

kratko vreme.

20.

sve remantne radeye% 3Ecaji su

^ i vlsekpg.

Ra kontaminacije radnih pevršina^ moga se rezimirati slađeg

- Sve ame operacije koje aa &a unapređ mogle

ti i aa koja se mogle detaljna isplanirati način

sprovedene su sa minimalnim osračlvanjem 1 kontamiRaeijem ka

ko ljudstva taRo i radnih povrSina,

- Kerisčenje nedovoljne obuSaaih lica$ za aeke

opetraeije, .imalo je sa pesleđicu kaRo gnatnije oaraBlvanje ta-

ko i kontaminaciju* ObsiTom đa se avo nažno nametalo pri izu-

u uglovima: visoke kontaminacije sma^

đa bi bilo potrebna da se sa svaki slučaj posveti viŠ3

pažnja obuči eeloRopnag ljudstva ti izveđjenju izveanib meha-

ničkih i dragiH operacija^ aa keje če ovo u jednom od buđnćih

rementa moMa biti panave kerigdena*

-* Takem eelo:# remonta esećaa 86 ned&statp& pegodne

sagtitne ode^e i abude kae & nekih tehničkih sredstava zaštite

- reepiratara'Ke ?3.nH, prašina i aeresole ita* obzirem đa peak-

tor nije oppemljen %a slučaj kantaminaeije sistema i vanrednih

- Nedostajale su takpđje i najabiKnija pcauđe ga palh*-

vatanje i eđiešavanje kontaminiranih delovd. Kaa poslađica te**

ga dolazilo je 3o snažnijih kontaminacija veđeg broja yađnih

- - Nedovoljna .pripremljenost radnog alata i drugih a^a

stava sa obavljanje iz^csnih operacija? Sestp ja

produženje vremena trajanja operacije a samim tim 3.

bivanja radnag os&blja* Takeđje kentamlnirani radni alat ni-

^^!%^$#y3!^^'-^beležava^T i *ođln^an u posebne specijalne posu-^

de^ već je ponekad mešan sa cistim,.,a kap §osle^

%ilo je đo.nekontralisanog rasnošenja i sirenja ^antam%nacije^

** Povezivanje teškovođnag sistema i sistema sa.destila-

ciju sa specijalnom kanalizacijom imprcviaovsnim^vpđom,

V6ljno'sa8tičen±Bis đevodilc je đo permanentnog asračivanja

čine radnog osoblja i ietev^emene ppeatavljalo visoku

jalnu epaanost kontaminacije radnih prostorija^ M slučaju pro*-j

sipanja visoko kontaminiranog efluenta. :

*" Tokom remonta s^ osečala potreba za izvesnim? rani-

je /pripremljenim bnnkeromj sa privremeno etdtsira&je visoke ;.

aktivnih đelova^ 8iji je intenzitet zračenja u nekal&3co alu-

Sajava prelazio nivo ođ 15 s?/h<> Uele& nedostatka bunkapa 3Q°-.

lazilo ja 3o nepotrebnog osračivanja i kantamin^elje radnog

osoblja^ kap i kontaminacija radnih povratna. -

*- Oaečala se takedje patreba, sa prenosnim instrument,

tima ^ojia bi ae mogli meriti intenait&ti đoaa gama srašenja

isaađ gornje gp-aniee iBe^enga pren&aneg instrumenta BP** 2?

-(3.5 r/h) kejiia šaš jedine r-aapelagala a teku remonta. Svakako

da bi ovaj inetriaiRenat trebale đa buđie taiso izvađen da se ;

sa. njim može^ršiti kontaktna merenje intenziteta đoaa sa

približno 1 m rastejanjan Ovim bi se dasa osraSivanja^ liea

koja vrše merenja, umanjila.za j? da; 13 puta*

22,

Nedostajali su takcđje pogodni instrumenti aa

kontaminacije obuće-, u najkritičnijim prestarijama$ ti cilju.

sprečavanja daljeg rasnašenja kontaminsnta. .' ' ' *-' Nije'biŠIa ebezbeđjena zadovoljavajuća kontrola

viđnalnih doza caračivanja radnog osoblja/ pri radu. i

ma israHito nehomogenih rađijaelanih polja. Takođje je ovđe

dolazila <3a isražaja i potreba ga đozlmetrlma sa direktnim o&t-*

tavanjeBi3 opsega da 1 R.

- Nedovoljna đišciplirtovanost asoMja a pogledu sano-

atalne kontrole aapetvanag islagsnja earačivanju i kontamina-

ciji kao i širenju ove$ evesna kršenje pravila iupudetava o

ponašanja i radu a radiacionim i koHtaminacijoRim poljima, ras-

lo je Kporadp'sa sve većim samahom reatontnih radovao verovatno

Rao posledica "sašlvljavanja" sa isvesnim nenormalnim radnim

aalovima (svakodnevni pad u poljima relativno visokog intensi^-

teta zračenja & kontaminacija) a kratkoća vremena-obavljanja

- Sva gapažanja i Kteđoetaci navedeni u zaključku prais-

?ođ su iskustva staScaog u toku sa^eg remontap te sa sama de-

limišne mogla biti sagledana u pređ^emontnost periodu*.

Nužnost izvođjenja (sa đesimetriske tačke gledišta)

najnepogodnijih eperaeijag ncaSekivano je konstat&vana n taku

samog ramanta (visoka kontaminacija teškovodneg siatena ađ-

^arbavanim kantaminaRtem i potreba njegove dekontaminacije)

taka đa je pred ostalim glazbama reaktapa. iprsđ đ&simatris-

kom službom stajao vrle kratak rok za njihavu detaljnu

đu i isvodjenje.

23*

**,Ses to^a M nekim slnčaje^ima^ sbag sahteta ubrza-

nag isvcdj^nja nek^h op^raelja^ nisu ea'megle isprsiti -se^ :-

ližne đaaimetrijska priprema a mase se redi ni pripreme dya^

gih službi y te je efekat asrači^anja i,.,lmRtam^

osoblja bio znatan. Ovakva praksa bi ubuduće,trebala' đaao

sveđa na minimum^ pogotovo što je^ realne gledajnčip konačni

ukupni hllans fag*elyanin radova negativan sa gledišta, nepa^

trebnag oaračivanjarađnog osoblja a talcađjg?; i utraŠ&a mate^

rijalnih sredstava« česta dekontaminacija radnih površina n^

keliko puta više košta no sam ebavljen posao pa i

Sve navedene? kaa i nedostatak iskustva %a ,rađ u ,

ovakvim gelovima nije proalo beg ođraaa u viđuneŠta večag

paracivanja ljudstva kao i kontaminacije pdeča, ebuč<a i stfađnih

Na & pored svih prspuata koji su nginjeni bile &

bile is subjektivnih rasloga^ mežema biti

voljna č&Djen&eom$ keja.je osnovaA eilj.đosimetr&jske

na realstoK'Kg. da nije registrevan n&jeđan slu&aj

.đoatoljana 6c%e igsasetne za remantni pepiođ (12 s*)? a same u

dva'sluSaja su individualno primljene d§ze prelazile^ sa ne**

koliko stotina ailirentg^na maksimalno đpgvaljene .godišnje

Na 6anoYM pesMltata e individualno primljenim doza

kojima raspolaž^m^ ođpjsnuara da zaključno neve^bpag

edvidjanja ga naredni period đa kraja ova godine?; ae,

a@ da de^ san pomanatihg biti noi/ih prekaraSenja maksl

godišnjih