GODINA HV BROJ 341 ^ETVRTAK 12. MART 2020. PARA]IN … · 2020. 3. 13. · bilten godina hv broj...

BiltenGODINA HVV �� BROJ 341 �� ^ETVRTAK 12. MART 2020. PARA]IN �� PRIMERAK JE BESPLATAN

wwwwww..ppaarraacciinn..rrss

OP[TINA PARA]IN

OP[TINSKA IZBORNA KOMISIJA DO 10. MARTA PROGLASILA TRI LISTE

PRVA MARTOVSKA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE

��Strana 2.

PRIVODI SE KRAJU NAJVA@NIJI DEOUNAPRE\EWA VODOSNABDEVAWA

��Strana 4.

NAGRADE SPORTSKOG SAVEZA

“SALON VINA” SA REKORDNIM BROJEMIZLAGA^A I POSETILACA

PPPP RRRR OOOO GGGGLLLL AAAA [[[[ EEEE NNNN IIII SSSS PPPP OOOO RRRR TTTT IIII SSSS TTTT IIII GGGG OOOO DDDD IIII NNNN EEEE��Strana 18.

PARA]IN SVE VIDQIVIJINA VINSKOJ MAPI

��Strane 10. i 11.

PPPPOOOODDDD KKKKUUUUPPPPOOOOLLLLOOOOMMMM NNNNOOOOVVVVOOOOGGGG KKKKUUUULLLLTTTTUUUURRRRNNNNOOOOGGGG CCCCEEEENNNNTTTTRRRRAAAA

��Strana 6.

POTPISAN I TRE]I UGOVOR SA KANCELARIJOM ZA JAVNA ULAGAWA

ZA OBNOVU [KOLE“RADOJE DOMANOVI]”

NOVI CEVOVODMNOGO PRE ROKA

““““SSSS AAAA [[[[ AAAA PPPP AAAA UUUU NNNN OOOO VVVV IIII ]]]] ---- SSSS IIII GGGG UUUU RRRR NNNN OOOO NNNN AAAA PPPP RRRR EEEE DDDD”””” PPPP OOOO DDDD BBBB RRRR OOOO JJJJ EEEE MMMM JJJJ EEEE DDDD AAAA NNNN

��Strana 3.

~etvrtak 12. mart 2020.2 Skup{tina op{tineBilten

Po redu 91. skup{tinskozasedawe u ovom sazivu,odràno 3. marta,obeleìlo je novo mestoodràvawa, pod staklenomkupolom novog Kulturnogcentra, gde su uslovi za radodbornika mnogo boqi.Posle dopune dnevnog redasa jo{ pet ta~aka,skup{tinska ve}ina usvo-jila je svih sedam predloga,pa je tako, najpre, donetaOdluka o izmenama i dop-unama Odluke o organi-zaciji op{tinskih uprava,a zatim je data saglasnostna izve{taj Op{tinskogve}a o utro{enim sred-stvima za finansiraweprograma od javnog intere-sa iz buxeta Op{tine uovoj godini po osnovujavnog konkursa i na mod-el ugovora o tome.Predsednik op{tine Sa{a

Paunovi} ovla{}en je daugovore potpi{e kako biudruèwa mogla da sprove-du svoje projekte.

U nastavku sednice,izmewena je odluka odavawu na kori{}eweobjekata Sportsko-rekreativnom centru“Jedinstvo”, a potom su uobjediwenoj raspravi usvo-jeni pro{logodi{wi

izve{taji o radu, sa finan-sijskim izve{tajimaSportsko-rekreativnog cen-tra “Borac” i Biblioteke“Dr Vi}entije Raki}”. Zare~ se javio odbornikJedinstvene Srbije GoranDini}, iznose}i primedbena visinu izdvajawa za~lanove Upravnog odboraSRC “Borac” u odnosu naukupan buxet ove ustanove,

a pohvalio je Bibliotekukoja nema izdvajawa za~lanove svog Upravnog odb-ora. Nakon wegove diskusi-je ve}ina odbornika usvo-jila je oba izve{taja sa 36glasova “za”.

Posledwe dve ta~kednevnog reda, o razre{ewui imenovawu ~lanovaIzborne komisije op{tinePara}in, izazvale sunajve}u pa`wu. U diskusi-ji su u~estvovali odbor-nici Danijel Mileti},Goran Dini}, IvanaMir~i} Mladenovi} iQubi{a Nikoli}. DanijelMileti} (JS), izme|uostalog, pitao je za{to upredlogu za novi sastavOIK-a nema predstavni-ka JS i SPS i koji subili kriterijumi za pred-

lagawe; ne{to sli~no jepitao tako|e Goran Dini}:“koji su kriterijumi daodborni~ka grupa od tri~lana kao {to je, recimo,“Odlu~no napred”, ima svo-je predstavnike u izbornoj

komisiji, a JedinstvenaSrbija, tako|e od tri~lana, nema”.Objasnila je Ivana

Mir~i} Mladenovi}, {efog “Sigurno napred”, pod-setiv{i da JS do skoronije imala odborni~kugrupu jer je imala samodva odbornika i relativnonedavno je dobila tre}eg,dok je og “Odlu~no napred”formirana pre vi{e oddve godine i “s obzirom nato iskustvo, smatramo dasmo stekli uslove da damosvoje predstavnike u OIK”.

Qubi{a Nikoli} (SNS)pitao je tako|e za kri-terijume za formiraweIzborne komisije, tvrde}ida su “najbrojnijaodborni~ka grupa i da tre-ba da imaju ne zamenika,

ve} predsednika izbornekomisije”.Nakon ovog, rasprava je

zakqu~ena i glasawem sudoneta oba re{ewa. Stari~lanovi Op{tinske izbornekomisije su razre{eni, anovi imenovani. Predsednikkomisije je diplomiranipravnik Vojislav Vasi},zamenik Nena Brajovi};imenovano je jo{ {est~lanova OIK-a i istotoliko wihovih zamenika,kao i sekretar i zameniksekretara.

Z. Ra{i}

Pred odbornicimaSkup{tine op{tine 27.februara bio je dnevnired od {est ta~aka i svesu usvojene nakon diskusi-je u kojoj je bilo malou~esnika. Za gra|ane jenajva`nije da je donetore{ewe o prodaji jo{ jedneparcele u Industrijskojzoni “Zmi~”, neizgra|enoggra|evinskog zemqi{tapovr{ine 52 ara firmi“Cinkomet” ~iji je vlas-nik investitor iz Bugarske.Ovo preduze}e je ve}

kupilo jednu parcelu uindustrijskoj zoni i nawoj zavr{ava objekat kojinamerava da da u zakupinvestitoru iz Austrije, asad za sebe kupuje susednuparcelu, tako|e radiizgradwe objekta. Po

raspisanom op{tinskomkonkursu za prodaju teparcele “Cinkomet” jejedini dostavio ponudu,nakon ~ega je komisijapredloìla da Skup{tinadonese odluku o otu|ewuzemqi{ta iz javne svo-jine Op{tine “Cinkometu”kao najpovoqnijemponu|a~u, {to je na ovojsednici i u~iweno.

U objediwenoj raspravio tri posledwe ta~kednevnog reda teme su bilipro{logodi{wi izve{tajio radu Zavi~ajnog muzeja,SRC “Jedinstvo” iCrvenog krsta. GoranDini} (JS) je komentarisaoizve{taj Muzeja, isti~u}ida Para}in ima potenci-jal za arheolo{ki tur-izam, {to jo{ nije dovo-

qno prepoznato, pa trebaza razvoj tog turizma izd-vojiti, po wemu, vi{e odpredvi|enih 400.000dinara, usput navode}i dasu predimenzioniranenaknade za ~lanove nad-zornih i upravnih odboraove ustanove, kao i zaSRC “Jedinstvo”.Odbornica Tatjana Tubica,u ime direktora Zavi~ajnogmuzeja, zahvalila se Dini}u“na lepim sugestijama”,pohvaliv{i i sama svojumati~nu ku}u da je reali-

zovala niz fantasti~nihprojekata. Nakon ovog,usledilo je glasawe, pa jeskup{tinska ve}ina usvo-jila sva tri izve{taja. Posledwa februarska sed-nica je zavr{enaodborni~kim pitawimakoja je Nemawa Jovanovi}postavio policijskoj stani-ci Para}in i Osnovnomtuìla{tvu. Pitawa seti~u provere navodnih pri-tisaka Povereni{tva SNSu Para}inu na gra|ane,vezano za predstoje}e

lokalne izbore i navodnukupovinu glasova, kao iza politi~ku smenu direk-torke O[ “\ura Jak{i}”i postavqewe aktivistki-we SNS na weno mesto.Jovanovi} je, izme|u osta-log, pitao da li }e poli-cija i Tuìla{tvo pre-duzeti mere po krivi~nojprijavi koju je podneloOp{tinsko ve}e za trgov-inu uticajem, a nakonpisanog obra}awa tada{wedirektorke Svetlane Gaji}Ve}u. Z. Ra{i}

POMO] GRA\ANIMAOdluka o organizaciji op{tinskih uprava

izmewena je da bi u prostorijama javnih preduze}ai ustanova, ~iji je osniva~ Op{tina, biloomogu}eno pruàwe pomo}i gra|anima u obavqawuadministrativnih poslova iz nadle`nostiop{tinskih uprava u posebnim, za to odre|enimprostorijama. To podrazumeva mogu}nost otvarawa{altera za prijem podnesaka op{tinskoj upraviu prostorijama javnih preduze}a i ustanova. Ovata~ka usvojena je bez rasprave, dok je naredna ta~kaizglasana nakon diskusije Gorana Dini}a.

RAD JAVNIH PREDUZE]AOdbornici su jo{ usvojili informaciju o stepenuuskla|enosti planiranih i realizovanih aktivnos-ti iz programa poslovawa javnih preduze}a na kojase primewuje Zakon o javnim preduze}ima, a ~iji jeosniva~ Op{tina, za pro{lu godinu, kao i analizuposlovawa tih preduze}a u istom periodu, sa pre-duzetim merama za otklawawe poreme}aja u poslo-vawu. Za ove dve ta~ke glasalo je 39, odnosno 38prisutnih odbornika vladaju}e koalicije.

PRVA MARTOVSKA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE ODR@ANA POD KUPOLOM NOVOG KULTURNOG CENTRA

RAZRE[ENA STARA, IMENOVANA NOVA IZBORNA KOMISIJASkup{tinska ve}ina usvojila je svih sedam ta~aka dopuwenog dnevnog reda. Imenovawe ~lanova OIK izazvalo najve}u pa`wu

NA DEVEDESETOM SKUP[TINSKOM ZASEDAWU, ODR@ANOM 27. FEBRUARA, USVOJENE SVE TA^KE

PRODATA JO[ JEDNA PARCELAU INDUSTRIJSKOJ ZONIRe~ je o gra|evinskom zemqi{tu od 52 ara koje kupuje firma “Cinkomet” radi izgrad-we objekta. To je druga parcela u zoni koju }e pazariti bugarski investitor

Ova sednica odràna je u sali Predsedni{tva u zgradi Op{tine

Sednicom je predsedavao Dragan Miti}, za govornicom odbornik Dini}

Amfiteatar novog Kulturnog centra pruà odli~ne uslove za rad

~etvrtak 12. mart 2020. 3Aktuelno Bilten

Izbori za odbornikeskup{tina gradova iop{tina i republi~kiizbori za narodneposlanike bi}e odràniistog dana, 26. aprila, atim povodom u zgradiOp{tine, na {alteru i ukancelariji broj 5,izloèn je na uvid deojedinstvenog bira~kogspiska za podru~je op{tinePara}in. Gra|ani mogu daprovere da li su upisaniu bira~ki spisak i da lisu podaci ta~ni, a uvid sevr{i putem ra~unarskeopreme uno{ewem jedin-stvenog mati~nog brojagra|ana.Zahteve za promene u

delu Jedinstvenogbira~kog spiska gra|anisa prebivali{tem na ter-itoriji op{tinePara}in, a interno rase-qena lica sa boravi{tem,mogu podneti svakogradnog dana u vremenuod 7,30 do 15,30 sati,kao i subotom od 8 do 14sati Odeqewu za op{tuupravu i zajedni~keposlove zakqu~no sa 10.aprilom, kada sezakqu~uje bira~ki spisak.

Od progla{ewa izborneliste, pravo na uvid ipodno{ewe zahteva zapromene u bira~komspisku ima i podnosilacizborne liste po istompostupku po kome to pra-vo imaju i gra|ani.

Gra|ani mogu najkasnije dopet dana pre zakqu~ewabira~kog spiska, odnosnodo 4. aprila, da podnesuzahtev da se u bira~kispisak upi{e podatak da }ena predstoje}im izbori-ma glasati po mestu

boravi{ta na teritorijiop{tine Para}in. Izabranomesto glasawa ne moè bitina teritoriji jedinicelokalne samouprave na kojojbira~ ima prebivali{te,odnosno boravi{te zainterno raseqeno lice.Ovaj podatak se ne moèmewati do okon~awaizbornog postupka. Ovla{}eni za aùri-

rawe bira~kog spiska,tehni~ku podr{ku i pod-nosioci izbornih listidu`ni su da postupaju poZakonu o za{titi podata-ka o li~nosti. Z.R.

PROVERA NA INTERNET STRANICIGra|ani sa pravom glasa osim u zgradi Op{tine isami mogu da provere da li su upisani u bira~kispisak i da li su podaci ta~ni na zvani~noj inter-net stranici Ministarstva dràvne uprave ilokalne samouprave wwwwww..mmdduullss..ggoovv..rrss//rreeggiissttrrii//jjeeddiinn--ssttvveennii--bbiirraacckkii--ssppiissaakk. Uvid }e dobiti uno{ewempodataka o svom jedinstvenom mati~nom broju.

Grupa gra|ana “Sa{aPaunovi}-Sigurno napred”listu kandidata zaodbornike za predstoje}elokalne izbore predalaje prva, 6. marta u 18,30sati, a Op{tinska izbor-na komisija proglasila jeovu listu iste ve~eri u 21sat, tako da }e ona bitipod brojem jedan naglasa~kom listi}u.

Povodom prve predateliste, wen nosilac i prvina listi, aktuelni predsed-nik op{tine Sa{aPaunovi}, rekao je da jewegov tim prikupio vi{epotpisa nego {to jepotrebno za svih 55 kan-didata za odbornike u SOPara}in i da ima planza svako selo i svaku mes-

nu zajednicu za sve oblastirada lokalne samouprave.

Iste ve~eri kasnije, pre-data je lista “AleksandarVu~i} - Za na{u decu”,koju je Op{tinska izbor-na komisija proglasila 7.marta, a prvi na listi jeVladimir Mili}evi}. Doutorka, 10. marta, kada jezakqu~en ovaj broj“Biltena”, progla{ena jei tre}a lista, Ivica Da~i}- “Socijalisti~ka partijaSrbije (SPS)”. Ovu lis-tu predao je Op{tinskiodbor Socijalisti~kepartije, a prvi na listisa 42 kandidata zaodbornike je direktorpara}inskog Zavi~ajnogmuzeja BranislavStojanovi}. Z.R.

POVODOM PREDSTOJE]IH IZBORA ZA NARODNE POSLANIKE I LOKALNIH IZBORA

NA UVIDU DEO JEDINSTVENOGBIRA^KOG SPISKA ZA PARA]INGra|ani mogu da provere podatke zakqu~no sa 10. aprilom, kada se bira~ki spisak zakqu~uje

Op{tinski {tab zavanredne situacije zasedaoje u ponedeqak, 9. marta,u ciqu sagledavawa sprem-nosti op{tine Para}inza mogu}nost pojave koronavirusa na wenoj teritoriji.Tom prilikom su razma-trani dostavqeniizve{taji o zalihama sred-stava za higijenu u {kola-ma i javnim ustanovama.

Utvr|ena je odluka opravnim licimaosposobqenim za spro-vo|ewe mera za{tite ispasavawa, a to su: Centarza socijalni rad,Pred{kolska ustanova“Bambi”, Dom zdravqaPara}in, Direkcija zaizgradwu op{tine, JKP“Para}in”, JP “Vodovod”,Veterinarska stanica,

Saobra}ajno preduze}e“Eurolajn”, Radio klub“Kosmos” i SRC “7. jul”,koji bi se starali oza{titi i zbriwavawuugroènog stanovni{tva,medicinskoj pomo}i, pre-duzimali urbanisti~kemere, sanaciju terena,obezbe|ivawe zdrave pija}evode, zbriwavawe sto~nogfonda, evakuaciju, odnos-

no prevoz, uspostavqawe iodràvawe radio veza...Predlog ovakve odluke usmislu utvr|ivawa plano-va i zadataka navedenihprivrednih subjekata, kaoi prilago|avawe kapacite-ta i organizacije zaizvr{ewe potencijalnihzadataka u ciqu za{titei spasavawa, razmatra}ei Op{tinsko ve}e. I.A.

U setu sednica Op{tinskihve}a koje se odràvaju u~esta-lo, u skladu sa dinamikomzasedawa Skup{tine op{tine,ve}nici su 5. marta razma-trali pro{logodi{wiizve{taj o radu Doma omla-dine sa finansijskimizve{tajem, a kako je doku-ment dobio “zeleno svetlo”nadle`nog Odeqewa za javneslu`be, on je usvojen i upu}enodbornicima na razmatrawe.Na sednici odrànoj danranije, preraspodelom bux-etskih sredstava koje nijemogu}e iskoristiti izme|ubuxetskih korisnika, apreko teku}e buxetske rez-

erve, obezbe|ena su sred-stva tamo gde su ona bilaneophodna. Prvim re{ewem1,6 miliona dinara ras-pore|eno je Upravi za

urbanizam, finansije,skup{tinske i op{teposlove kao dodatna sred-stva za raspisivawekonkursa za adaptaciju

objekata verskih zajednica.Drugim re{ewemobezbe|eno je, na istina~in, ukupno 430.000dinara za ure|ewe pros-torija u mesnim zajedni-cama i to za MZ “Centar”250.000 dinara i 180.000za MZ “11. kongres”.Na sednicama odrànim

2. i 3. marta ve}nici surazmatrali ta~ke koje supo hitnom postupkuuputili odbornicima zausvajawe na sednici SO,izme|u ostalog, nacrtizmene i dopune Odluke oorganizaciji op{tinskihuprava. Z. Ra{i}

SA NEKOLIKO SEDNICA OP[TINSKOG VE]A

SREDSTVA ZA VERSKE OBJEKTE I MESNE ZAJEDNICE

ZASEDAO OP[TINSKI [TAB ZA VANREDNE SITUACIJE

SEDNICA POVODOM KORONA VIRUSASamo nedequ dana posle izuzetno uspe{nog i

pose}enog me|unarodnog “Salona vina”, u na{em graduodràva se jo{ jedna sajamska manifestacija.Jednodnevni sajam p~elarstva i meda, sedmi po redu,zakazan je za subotu, 14. mart, u Sportsko-rekreativnomcentru “7. jul”, a okupi}e p~elare, proizvo|a~e meda,p~eliwih proizvoda i opreme. Organizatori suTuristi~ka organizacija i Dru{tvo p~elara “Grza”, podpokroviteqstvom Op{tine. Z.R.

JO[ JEDNA MANIFESTACIJA U PARA]INU

SAJAM PÊLARSTVA I MEDA

Odbornici Skup{tineop{tine, u nastavku raz-matrawa izve{taja o radubuxetskih korisnika zapro{lu godinu, na 92. sed-nici koja je zakazana za~etvrtak, 12, mart, raz-matra}e pro{logodi{wiizve{taj o radu Domaomladine, sa finansijskimizve{tajem. Na dnevnomredu je i predlog re{ewaiz oblasti izbora i imen-ovawa, obrazovawe komisi-je za izradu godi{weg pro-grama za{tite, ure|ewa i

kori{}ewa poqoprivrednogzemqi{ta u op{tiniPara}in za 2020. godinu. I ova sednica, kao i

prethodna, bi}e odràna uamfiteatru novogKulturnog centra. Da pod-setimo, skup{tinskazasedawa su do poplavemaja 2014. godineodràvana u salipozori{ta, a zatim u zgra-di Op{tine, sve dokona~nog zavr{etka pros-tora ispod staklene kupolenovog zdawa KC. Z.R.

ZAKAZANA SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE

DOM OMLADINE NADNEVNOM REDU

Provera podataka u Uslu`nom centruna {alteru ili u kancelariji broj 5

OP[TINSKA IZBORNA KOMISIJA DO 10.MARTA PROGLASILA TRI LISTE

“SA[A PAUNOVI] -SIGURNO NAPRED”POD BROJEM JEDAN

~etvrtak 12. mart 2020.4 InfrastrukturaBilten

Sve su ~e{}i zahtevistanovnika sela da se ure-de javne povr{ine ispredobjekata u wihovim sred-inama, a o tome je bilomnogo re~i i na zborovi-ma o planirawu op{tin-skog buxeta. îm su sestekli uslovi, Op{tinaje po~ela da realizuje itakve èqe u vi{e sela. U Rataru su u toku radovina ure|ewu prostora okodoma kulture, ~ime seispuwava zahtev tamo{wihstanovnika. Podsetimo, uprethodnom periodu naprostoru ispred prodavniceizgra|ene su staze, fontanai postavqen mobilijar, azatim izgra|en letwikovac.Sada se u parku izvoderadovi na izgradwi stazai adaptaciji spomen plo~e,

a u slede}oj fazi ure|ewaplanira se izgradwa ogradeoko parka.U [aludovcu krajem

pro{le godine po~elo jepoplo~avawe ispred domakulture, tako da }e ova jav-na povr{ina dobiti izgledkakav su od lokalnesamouprave zahtevali ìte-qi. Nakon zavr{etka tih

radova planirano je mawede~je igrali{te, da se ovajprostor oplemenipostavqawem igra~aka zamali{ane.Zahvaquju}i lepom vre-

menu koje nije li~ilo nazimsko, sredinom febru-ara i za Buqance po~eloje ure|ewe prostora koddoma kulture, postoje}eg

Spomenika palim borci-ma iz Drugog svetskog ratai novog, u izgradwi,podignutog za stradale uratovima od 1912. do 1918.Ova dva spomenika pred-stavqaju jedinstven spomen-kompleks, a kako je najaviopredsednik Saveta te MZDragan Milenkovi}, bi}epostavqena odgovaraju}a

rasveta i kompletno pop-lo~an prostor oko obaspomenika, kao i ispreddoma kulture. Na zahtev Plawana koji suod Op{tine traìli daim se uredi plato u centrusela, i ti radovi teku, auredi}e se ceo kompleks u“srcu” Plane, gde su seoskaambulanta, dom kulture i

po{ta. Pored ve}napravqenog bunara bi}eizgra|ena fontana,postavi}e se odgovaraju}eosvetqewe i obeleìtiparking mesta. Radovi seizvode i u Ra{evici, a uGorwoj Mutnici, ranije,prostor kod doma kulturepoplo~an je behatonplo~ama. M.S.

U okviru velikog projektaunapre|ewa vodosnabde-vawa u na{oj op{tini,vrednog 3.450.000 evra, pougovoru koji su Op{tinaPara}in i JP "Vodovod"iz na{eg grada potpisalisa nadle`nim min-istarstvima i Nema~komrazvojnom KFW banakom,privode se kraju radovina najva`nijem delu pro-jekta - zameni desetakkilometara dotrajalihazbestnih cevi novimglavnim cevodom od glavnogizvori{ta u Izvoru kaPara}inu.Radovi su stigli do

Davidovca i cevi se

polaù kroz samo selo,na prostoru izme|u aero-droma i reke, saznajemood Neboj{e Simi}a, direk-tora JP "Vodovod".Izvo|a~ je firma“Telekomunikacija” izBlaca. Simi} isti~e da jepreostao samo jo{ kilo-metar do zavr{etka izgrad-we novog cevovoda i daposao odmi~e mnogo brèod plana, najavquju}iokon~awe za dva do trimeseca iako je rok februarnaredne godine.- Glavni cevodod je dotra-jao i mewamo ga u "minutdo dvanaest" zbog ~estihkvarova na wemu koji nas

nisu mimoi{li ni ovezime iako je bila blaga,kao i zbog zna~ajnog gubit-ka vode, do ~ega dolazi naspojevima starih cevi.Nove su od najsavremeni-jih PVC materijala i mno-go otpornije. Podse}am daje stari cevovod zavodosnabdevawe gra|en uperiodu od 1963. do 1968.godine od azbestno-beton-skog materijala koji sekoristio u to vreme. Poslevi{e od pedeset godinaeksploatacije, on je u vrlolo{em stawu. Cevi suizuzetno krte, lako puca-ju, a spajane su metalnim{rafovima od kojih je

ve}ina korodirala, te je nawima dolazilo i dolazi docurewa vode. Po programuunapre|ewa vodosnabde-vawa, izvo|a~ zavr{avazamenu ukupno 9,7 kilo-metara najproblemati~nijegdela od Izvora do iznadDavidovca. Dobijamo prak-ti~no novi cevovod koji bitrebalo da traje barslede}ih 50 godina, akone i duè, da omogu}ivi{e vode i stabilnovodosnabdevawe sa glavnogizvori{ta ne samo zaPara}in, ve} i za susednu]upriju, isti~e Simi}.

Cevovod u îka Tasinojulici

JP "Vodovod" trenutnoobavqa izuzetno vaànposao u îka Tasinoj uli-ci, gde se postavqa cevovod

koji treba da poveèbunare u Goruwu sa glavn-im rezervoarom naKara|or|evom brdu. Ciqovih radova je da omogu}eda se voda sa izvori{taGoruwe, odnosno iz bunarana ovom prostoru,“podigne” do rezervoarana brdu iz kojeg se snabdevaceo grad, tako dapotro{a~i ne ostaju bezvode ili sa umawenim pri-tiskom ni u najsu{nijimperiodima.- Ra~unamo da }emo i overadove okon~ati za otpri-like dva meseca. êka sebuster stanica, rok weneisporuke je 45 dana, pa daje namontiramo i stavimou funkciju. Duìna ovogcevoda je oko 700 metara,nagla{ava direktor“Vodovoda”.Kad je o bunarima koji sudopunski izvori vodosnab-

devawa re~, on dodaje da jeod tri novoizgra|enabunara u pro{loj godinijedan stavqen u funkciju.Ovaj bunar je JP "Vodovod"gradio svojim sredstvima,a preostala dva gra|enasu iz programa KFW banke.Sada je na redu wihovoopremawe. Tender za tadva bunara je sproveden usklopu javne nabavke zakupovinu skade, odnosnuinformati~ke podr{ke,kako bi se izvr{ila dig-italizacija kompletnogsistema JP "Vodovod". Oviposlovi sa digitalizacijomtreba da budu realizovaniu slede}a tri do ~etirimeseca, a bunari }e biti ufunkciji u naredna dva dotri meseca, najavqujeSimi}. Jedan od bunarakojem predstoji opremaweje u Goruwu, a drugi uDankovu. M.S.

NAJVA@NIJI DEO UNAPRE\EWA VODOSNABDEVAWA PRIVODI SE KRAJU MNOGO PRE ROKA

PPPP OOOO SSSS TTTTAAAA VVVV QQQQ AAAA SSSS EEEE PPPP OOOO SSSS LLLL EEEE DDDD WWWW IIII KKKK IIII LLLLOOOO MMMM EEEE TTTTAAAA RRRR GGGGLLLL AAAA VVVV NNNN OOOO GGGG VVVV OOOO DDDD AAAARadovi su proteklih dana izvo|eni kroz selo Davidovac, a nosilac realizacije projekta kojiomogu}ava stabilno vodosnabdevawe na{e op{tine narednih nekoliko decenija je JP “Vodovod”

NOVA VODOVODNA MRE@ARekonstrukcija, odnosno zamena stare i dotrajalevodovodne mreè u vi{e gradskih ulica je deo istogprojekta unapre|ewa vodosnabdevawa. Pro{le godinezavr{ena je rekonstrukcija vodovodne mreè udelovima Cerske ulice, Bore Petrovi}a i DragoslavaMarinkovi}a, dok je u Ulici Ivana Gorana Kova~i}amreà zamewena u celoj duìni. U ovoj godiniplanirana je rekonstrukcija vodovodne mreè u jo{{est gradskih ulica u dogovoru sa Upravom zainvesticije i odrìvi razvoj koja zbog budu}egasfaltirawa tih ulica odre|uje prioritete.

RADOVI NA DOMOVIMA KULTURESanacija doma kulture jedan je od glavnih zahte-va Mirilov~ana koji se realizuje fazno, pa jenedavno ure|ivana fasada dela doma koji }esluìti za mawa okupqawa, a u planu je sanaci-ja objekta u okviru istog kompeksa koji }e sluìtikao prodavnica. Po dogovoru sa me{tanima, na deluseoskog doma u Kre`bincu, radi za{tite, ugra|enisu prozori i vrata, a ure|en prostor ispred delaobjekta koji je u upotrebi. Na domu kulure uPopovcu zamewena je stolarija i ure|ena fasada.

JAVNE POVR[INE U SEOSKIM MESNIM ZAJEDNICAMA MEWAJU IZGLED

OP[TINA IZLAZI U SUSRET@EQAMA ME[TANARadovi na poplo~avawu i ure|ivawu javnih prostoraaktuelni su u Rataru, Ra{evici, Buqanu, Plani, Popovcu

RATARE

BUQANE: Poplo~avawe javnepovr{ine kod doma kulture

Neboj{a Simi}

Postavqawe novih cevi bi}e zavr{eno vi{e meseci pre roka

~etvrtak 12. mart 2020. 5Infrastruktura Bilten

Na zahtev gra|ana, uTekiji je nastavqenaizgradwa kanalizacionemreè, a istovremeno seobavqaju i planiraju nekidrugi poslovi koji sutako|e zahtevani i va`niza ìteqe ove mesne zajed-nice, rekao je predsednikop{tine Sa{a Paunovi},obilaze}i novootvorenogradili{te u ovoj mesnojzajednici.- Ispuwava se jo{ jed-

no obe}awe dato me{tan-ima Tekije na zborugra|ana, a i u razgovorusa wima. Gradi se nas-tavak kanalizacionemreè kroz selo. Tekijau ve}em delu ve} imaizgra|enu kanalizaciju,ali je treba izgraditiu jo{ nekim ulicama.Sada gradimo kanalizacijuu delu sela bliè autop-utu, a osim toga, u tokuove godine krenuli smoi u ispuwavawe nekihdrugih obe}awa, odnosnozahteva me{tana sapro{logodi{weg zboragra|ana. U delu selagde su gra|eni betonskikanali postavqaju sere{etke na wima kakobi se spre~ilo da do|e donekih nezgoda, a tako|esmo imali nasipawenekategorisanih ulica uselu, pre svega premaseoskom grobqu, rekao jePaunovi}.

Na samom domu kulture,na prate}im prostorija-ma, izvr{ena je zamenastolarije na zahtev koji jeupu}en Op{tini od stranegra|ana koji koriste oveprostorije za potrebe fud-balskog kluba.Ostaje jo{ da se sproveduodre|eni radovi na samom

fudbalskom terenu, {to }ebiti u~iweno narednih danakroz angaòvawe mesne zajed-nice, najavio je Paunovi}.Prema re~ima Vladana

Aran|elovi}a, predsedni-ka Saveta Mesne zajed-nice, od 2000. godine, kadaje selo dobilo vodu, pri-oritet svih me{tana jebila izgradwa kanaliza-cione mreè.- Pored ove ulice u kojojse kanalizacija trenutnogradi, predstoje nam radovina izgradwi kanalizacijeu jo{ jednoj od ulica kojaje ne{to ve}e duìne odove. Izgradwom kanaliza-cione mreè i u toj uli-ci Tekija }e biti kom-pletno pokrivena ovimvidom infrastrukture.Fudbalski klub u ovom

selu, isti~e Aran|elovi},postoji ve} 70 godina ifunkcioni{e sada bezve}ih problema, a i zarad kulturno-umetni~kihdru{tava mesna zajednicauz podr{ku lokalnesamouprave stvorila je sveneophodne uslove.

A.\./M.S.

Dràvni inspektor zaposlove bezbednostiplovidbe zabranio je sveaktivnosti koje preduzi-maju pojedinci iz selaTre{wevica i druga licau nameri da nebezbednoplovilo-skelu nanepropisan na~in ukqu~eu saobra}aj i ugrozeìvote qudi i bezbed-nost robe.Naime, dopisom Odsekaza inspekcijske poslovebezbednosti plovidbeM i n i s t a r s t v agra|evinarstva, sao-bra}aja i infrastruk-ture i prema re~imame{tana sela Tre{wevi-ca, obave{teni smo dapojedinci iz ovog selapreduzimaju radwe naure|ewu neispravne skeleza koju ne postoji zakonompropisana dokumentacijaniti obu~eni rukovaoci,kaè se u saop{tewuOdseka za informisaweop{tine Para}in.

- O~ito da je namera neod-govornih qudi da se skelapusti u saobra}aj, a pro-tivno re{ewu Ministarstvagra|evinarstva, saobra}aja iinfrastrukture-Odseka zainspekcijske poslove bezbed-nosti plovidbe kojim je 9.novembra 2016. godinezabrawena plovidba, to jestupotreba skele bez sop-

stvenog pogona, vlasni{tvoNN lica preko reke VelikeMorave kod Tre{wevice ina taj na~in svesno }e bitiugroèna bezbednost qudi irobe. Na ove aktivnostireagovao je Odsek zainspekcijske poslove bezbed-nosti plovidbe dopisomnadle`nim op{tinskimslu`bama, uz obave{tewe

da predstoji slu`benasavetodavna poseta odstrane nadle`ne inspekci-je i tom prilikom }einspektori upozoriti svesubjekte (udruèwagra|ana, Savet mesne zajed-nice i nadle`neop{tinske slu`be) naopasnost i posledice neod-govornog postupawa isamovoqnog pu{tawa urad neispravne skele.

Podse}amo da jeOp{tina Para}in blagov-remeno preduzela sveaktivnosti da na zakonompropisan na~in uredi pre-voz putnika i robe skelom

preko reke Morave, {topodrazumeva izgradwu noveskele i angaòvawe stru~noglica sa potrebnim licen-cama za upravqawe plovnimvozilom, to jest skelom. Priprema potrebne doku-

mentacije za izradu skele jeu toku i ove godine }eskela biti pu{tena u sao-bra}aj. R.B.

VEST PO VEST � VEST PO VEST

DE^JE IGRALI[TE U ULICI VOJVODE STEPE

IZGRADWA TROTOARA U 28 ULICA

Put prema grobqu u Dowoj Mutnici nasipanje rezanim asfaltom, uz kopawe zemqanihkanala, ~ime je ispuwen zahtev stanovnika togsela sa zbora gra|ana. R.B.

URE\IVAWE NEKATEGORISANIH PUTEVA

U TEKIJI SE OBAVQAJU RADOVI KOJE SU ME[TANI ODREDILI KAO PRIORITETE

ULICA KA AUTOPUTU DOBIJA KANALIZACIJUTako|e, na izgra|ene betonske kanale postavqaju se re{etke i zamewena je sto-larija na prate}im prostorijama doma kulture koje koristi fudbalski klub

USLOVI ZA KLUBI DVA KUD-A

U Tekiji su pored fud-balskog kluba aktiv-na i dva kulturno-umet-ni~ka dru{tva, te su iwihove potrebeukqu~ene u teku}e iplanirane radove, kaèVladan Aran|elovi},predsednik SavetaMesne zajednice Tekija.

SAOP[TEWE OP[TINE POVODOM AKTIVNOSTI KOJE PREDUZIMAJU POJEDINCI IZ TRE[WEVICE

DR@AVNI INSPEKTOR ZABRANIONEPROPISNO PU[TAWE U RAD SKELELokalna samouprava je blagovremeno preduzela sve aktivnosti da na zakonompropisan na~in uredi prevoz putnika i robe skelom preko Velike Morave

\UR\EVDANSKA DOBILA PREDVI\ENI IZGLED

NASIPAN PUT U DOWOJ MUTNICI

JJJJ OOOO [[[[ OOOO GGGG RRRR AAAA DDDD AAAA IIII RRRR AAAA SSSS VVVV EEEE TTTTAAAA

PPPP OOOO PPPP LLLLOOOO ^̂̂̂AAAA NNNN AAAAUUUULLLL IIII CCCC AAAA UUUU BBBB UUUUQQQQ AAAA NNNN UUUUZavr{ena je izgradwa

\ur|evdanske ulice uBuqanu, male saobra}ajnicekoja je poplo~ana zbog kon-figuracije terena i {irine,a koja je me{tanima zadavalaprobleme zbog buji~nih voda.Isti problem je i sa Ulicomcara Du{ana koja vodi kaJeremitskom grobqu, a toje slede}a ulica koja je ve}

ugovorena za asfaltirawe,kaè Dragan Milenkovi},~elni ~ovek ovog sela.Iz starog programa izgrad-we seoskih ulica preosta-je da se zavr{i ulica uLe{ju u kojoj teku priprem-ni radovi za asfaltirawe.U pitawu je Ulica vojvodeCrepa u kojoj ìvi velikibroj dece. M.S.

Po ugovoru od pro{le godine,u na{em gradu predvi|ena jeizgradwa trotoara u 28 uli-ca. Gradili{ta su otvorena uTeslinoj, na prilazu UliciSteve Pisara, u Ulici 8.marta, dok je rekonstruk-

cija trotoara u Ravani~kojulici kod {kole “\uraJak{i}” (na slici) privedenakraju, a slede radovi uStevana Jakovqevi}a.Izvo|a~ nema dovoqno ekipa,pa radovi idu sporije. Z.R.

PRI KRAJU RADOVI KOD[KOLE “\URA JAK[I]”

Jedno od nekoliko de~jihigrali{ta koja se grade ilirekonstrui{u na zahtev gra|ananalazi se u Ulici vojvodeStepe. De~ji kutak nafotografiji nikao je na zahtevstanovnika Mesne zajednice “4.jul”, ve} je postavqena speci-jalna gumirana podloga i

igra~ke, pa preostaje jo{ogra|ivawe i rasveta daobjekat bude gotov. Osimovog, de~je igrali{te trenut-no se gradi i na uglu Savskei Vidovdanske ulice, a grad-wa sli~nog objekta pred-stoji u Dowem parku, prekoputa “Vodovoda”. Z.R.

Jedna od dve nekada{we skele kod Tre{wevice

Vladan Aran|elovi}

~etvrtak 12. mart 2020.6 PanoramaBilten

Vi{egodi{wi trudOp{tine dao je konkret-ni rezultat, pa je predsed-nik Sa{a Paunovi} krajemfebruara potpisao sadràvnom Kancelarijomza upravqawe javnim ula-gawima ugovor o finan-sirawu rekonstrukcije idogradwe gradske {kole"Radoje Domanovi}".Prethodno je taj ugovorrazmatran na sedniciSku{tine, na kojoj je iovla{}en da ga potpi{e,kao i prethodna dva koja setako|e odnose na rekon-strukciju javnih objekatapreko ove dràvne kance-larije. Prema posledwemugovoru, Op{tina }e naosnovu prene{enih pravakoje je dobila odKancelarije za javna ula-gawa finansirati rekon-strukciju ove obrazovneustanove u vrednosti odoko 207 miliona dinara. - To je tre}i potpisani

ugovor o finansirawu pro-jekata velike vrednostina teritoriji na{e

op{tine ove godine. Ve}smo potpisali ugovor orekonstrukciji i dograd-wi Centra za socijalnirad vredan oko 60 milionadinara, dok je 107 milionadinara, prema ugovoru kojisam tako|e potpisao, vred-nost rekonstrukcije idogradwe {kole uDrenovcu. Od momentapredlagawa ovih projeka-

ta za finansirawe do pot-pisivawa ugovora pro{loje vi{e od dve godine,

podsetio je Paunovi}.Naime, on je jo{ 2017. uime Op{tine predloìo

dràvnoj Kancelarijirekonstrukciju ovih {kola.Kancelarija je prihvatilaprogram rekonstrukcije i{kole u Drenovcu koja jetada jo{ uvek bila u pro-gramu energetske efikas-nosti [vajcarske razvojneagencije i od tada jeOp{tina u{la u procedurufinansirawa i pripremeprojektne dokumentacijeza sva tri objekta.- Javnu nabavku za O[

“Radoje Domanovi}”, kao iza ostala dva objekta,sprovodi}e op{tinskeslu`be u saradwi saKancelarijom za javna ula-gawa. Kod {kole “RadojeDomanovi}” bi}e i

odre|ene dogradwe u skladusa nekim ranijim planovi-ma koje smo pripremali,bi}e i ure|ewa {kolskogdvori{ta. Nadam se da }eovaj posao kompletno ovegodine biti zavr{en naradost u~enika i nas-tavnika koji rade u ovoj{koli, izjavio je predsed-nik Paunovi} povodom sko-ra{weg po~etka rekon-strukcije gradske O[“Radoje Domanovi}” ivelikih investicija u dru-ga dva objekta, drenova~ku{kolu i Centra za soci-jalni rad. Za ove posled-we dve investicije izborizvo|a~a radova je ve} uproceduri. M.S.

I u ovoj godini skoro svistanovnici na{e op{tinepotro{wu vode ne}e pla}ati pocenovniku JP “Vodovod”, ve} }eimati umawewe ra~una za 40odsto zahvaquju}i subvenciji izop{tinskog buxeta, dok soci-jalno ugroène i neke druge,posebne kategorije, imajuumawewe od ~ak 95 odsto zavodu i izno{ewe sme}a zbirno.Gra|ani su zahteve za ost-

varivawe prava na subvencije,sa potrebnom dokumentacijom,podnosili Centru za socijal-ni rad ((CSR), a svi koji supodneli zahtev do kraja feb-ruara subvenciju ostvaruju odpo~etka godine. Kako saznaje-

mo u ovoj ustanovi, do istekutog roka dokumentaciju su ukup-

no podnela 6.234 koris-nika, od toga za subven-cionisawe ra~una za vodu4.648 doma}instava, a zasubvenciju od 95 odstoobjediwenog ra~una zavodu i izno{ewe sme}a1.586.Re{ewa o ostvarenom

pravu Centar prosle|ujepo slu`benoj du`nostiJavnom komunalnom pre-duze}u “Para}in” i JP“Vodovod”, kao i gra|ani-ma na ku}ne adrese radiwihove evidencije.Podsetimo, u pro{loj godi-ni subvencije je koristi-lo 6.892 doma}instva. Wih4.977 ostvarilo je pravo nasubvencije u visini od 40

odsto, a za 1.915 doma}instvara~uni su bili mawi za 95odsto. Iz Centra za socijalnirad podse}aju da doma}instvakoja nisu jo{ predala svojezahteve i dokumentaciju tomogu da u~ine bilo kad tokomgodine, s tim {to }e umawenera~une dobijati od momentakad im se odobri zahtev a neza celu godinu. Dakle, onikoji podnesu zahtev u martu,obja{wava Zoran \or|evi} izadministrativno-pravne slu`beCSR, wima }e pravo na sub-venciju biti priznato od togmeseca pa do kraja godine.

M.S.

Automatska stanica zamerewe kvaliteta vazduhakoja se nalazi kod para}inskeElektrodistribucije pono-vo je u funkciji, objavqenoje na sajtu Agencije zaza{titu ìvotne sredine.Ta stanica je po~ela sa radom2. marta, deo je mreèautomatskih mernih stani-ca koje su u nadle`nostiAgencije za za{titu ìvotnesredine, tako da na teri-toriji na{e op{tine pono-vo rade dve merne stanicesa ovom namenom - druga je uPopovcu. Kako smo saznali od

Vladimira Jankovi}a,na~elnika Odeqewa zaodrìvi razvoj Uprave zainvesticije, stanica kodEPS-a instalirana je 2001.godine i radila do majskepoplave 2014, kada je o{te}ena.Posle zavr{etka izgradweza{titnog zida kraj Crnice pono-vo je stavqena u funkciju, tako da}e weni podaci dati preciznijusliku kvaliteta vazduha radirealizacije mera za smaweweaerozaga|ewa.Ina~e, od 2017. godine Uprava zainvesticije i odrìvi razvojOp{tine Para}in vi{e puta jeupu}ivala pisane zahteve Agencijiza za{titu ìvotne sredine da seta stanica vrati u funkciju, kakobi gra|ani mogli da prate stawekvaliteta vazduha u svojoj sredi-ni, rekao je za “Bilten” Jankovi}.

Ova merna stanica sad prati kon-tinuirano koncentracije sumpor-dioksida, azot-dioksida i ugqen-monoksida u vazduhu, a Op{tina}e se obratiti ponovo Agencijisa zahtevom za uvo|ewe dodatnihparametara za pra}ewe, me|u koji-ma i PM ~estica - sme{e dima,~a|i, te{kih metala, koja nasta-je kao posledica kombinovanoguticaja industrije, grejawa i sao-bra}aja.Gra|ani mogu da prate kvalitetvazduha u Para}inu putem sajtaAgencije za za{titu ìvotne sre-dine www.sepa.gov.rs.

N. Stankovi}

PREDSEDNIK OP[TINE SA[A PAUNOVI] POTPISAO I TRE]I UGOVOR SA KANCELARIJOM ZA JAVNA ULAGAWA

ZA OBNOVU [KOLE “RADOJE DOMANOVI]”Pored ove investicije vredne preko 207 miliona dinara, predstoji rekonstrukcija jo{ {kole u Drenovcu i Centra za socijalni rad

ZA[TO BA[ "RADOJE DOMANOVI]"Rekonstrukciju {kole “Radoje Domanovi}” sam pred-loìo zbog toga {to je re~ o objektu koji je u naj-lo{ijem stawu od svih gradskih osmorazrednih{kola, kao i zbog starosti objekta. Preostale tri{kole su u boqem stawu, na wima je ranije biloodre|enih radova, mada i wih u budu}nosti trebarekonstruisati u pogledu energetske efikasnosti,objasnio je ~elni ~ovek op{tine Sa{a Paunovi}.

VI[E OD 370 MILIONA ZA TRI OBJEKTA Ukupna vrednost investicija u sva tri javna objek-ta u na{oj op{tini ~ija se rekonstrukcija i dograd-wa finansira preko Kancelarije za upravqawe javn-im ulagawima je preko 373 miliona dinara i to bezporeza na dodatu vrednost. Najve}a pojedina~na inves-ticija je ba{ u gradsku {kolu, a zatim u {kolu u Popovcu.

PODSETNIK IZ CENTRASvakako da ima gra|ana kojisu zaboravili, ili nisustigli da do|u u Centar zasocijalni rad da podnesuzahtev za ostvarivawe pravana ovu subvenciju do krajapro{log meseca. Prijem zahte-va je nastavqen, pa je prvihdana marta ve} primqenoosamdesetak novih. Zahtevii dokumentacija predaju se idaqe u kancelariji broj 12Centra za socijalni rad, rad-nim danima od 8 do 14 sati.

DO KRAJA FEBRUARA GRA\ANI PODNELI PREKO 6.000 ZAHTEVA

SUBVENCIJE IZ BUXETA ZA KOMUNALNE USLUGEZahvaquju}i ovoj op{tinskoj pomo}i skoro svi imaju 40 odsto mawe ra~une za vodu,dok ugroène kategorije ostvaruju popust od 95 odsto zbirno za vodu i sme}e

PONOVO JE U FUNKCIJI MERNA STANICA U NA[EM GRADU

GRA\ANI MOGU DA PRATEKVALITET VAZDUHAOva stanica nije radila od velike poplave 2014. godine zbog o{te}ewa

Zahtevi za subvenciju i daqe se primaju u Centru za socijalni rad

Paunovi} i Milojevi} - op{tinski tim skorotri godine je pripremao ove projekte

~etvrtak 12. mart 2020. 7Panorama Bilten

Krajem februaraZavi~ajni muzej “Para}in”po~eo je svoje prvo arhe-olo{ko istraìvawe uovoj godini, a odnosilose na zapadnu obalu VelikeMorave, odnosno prostorizme|u isto~nog delaJuhora i reke. To podru~jeje do sada bilo veomaslabo istraèno, rekla jedr Vesna Vu~kovi}, vi{ikustos-arheolog Zavi~ajnogmuzeja. U tom delu na{eop{tine ranije su ra|enaarheolo{ka iskopavawa uPoto~cu na Mom~ilovomgradu, ali nekih ozbiqni-jih podataka o ostalimmogu}im lokalitetima nijebilo.- Mi smo sada prvi put

po~eli sistematski, a netematski, da istraùjemoi lociramo arheolo{kelokalitete na osnovupovr{inskih nalaza. Tozna~i stru~ni obilazakodre|enih povr{ina, gde suoranice i gde se vide iskupqaju nalazi. Ti delovizemqi{ta se locirajusavremenim ure|ajima,pravi se foto-doku-mentacija, a materijal seposle hronolo{ki odre|uje.Na{e istraìvawe je obuh-vatilo katastarskeop{tine Poto~ac,Svojnovo, Ra{evica,Tre{wevica i Siwi Vir.Za Tre{wevicu i SiwiVir do sada nismo imaliba{ nikakvih podataka,nismo imali ~ak ni sarad-nike iz tih sela. Sadasmo, me|utim, po~eli da

{irimo mreù saradnika,{to i jeste ciq, obja{wavaVu~kovi}eva.Kao poseban problem uradu ona je istakla(ne)saradwu me{tana kojipo otkrivawu nalaza nawihovim wivama ne èledaqe da komuniciraju saarheolozima jer se pla{eda }e im wive bitioduzete zbog toga.Obja{wava da to nijemogu}e. Nikome ne moèda se oduzme wiva zbogarheolo{kih nalaza,otkriveni predmeti se

samo dokumentuju,fotografi{u, locira sepovr{ina.U ekipi istraìva~a ovogpodru~ja koji raderekognoscirawe su drVojislav Filipovi} izbeogradskog Arheolo{koginstituta, Mirko Vrani}i Jasminka Bogi}, tako|eiz Beograda, a izZavi~ajnog muzeja“Para}in” arheolozi VesnaVu~kovi}, Du{anKali~anin i BranislavStojanovi}, direktor.Istraìvawe, zavisno od

vremenskih uslova, trajedve nedeqe. Do sada sudefinisane pozicijelokaliteta za koje su pos-tojale indicije i na|eninovi lokaliteti za koje senije znalo.

- Oni poti~u izrazli~itih perioda,uglavnom praistorije.Veoma smo zadovoqniistraìvawem i onim {tosmo prona{li, rekla jeza “Bilten” Vu~kovi}eva.

N. Stankovi}

Izgradwa kinete, odnos-no korita reke Crniceza male vode u delu odmosta kod “Prestià”do mosta u Nemawinojulici, u duìni od 300metara, nastavqena jepo odobrewu dodatnihsredstava. Milo{ Tomi},koordinator projekta zaodbranu Para}ina odvelikih voda Crnice,rekao je da su obezbe|enasredstva za nastavakradova kako bi sedovr{ila izgradwakinete u tom delu, {to }edodatno pove}ati stepenodbrane od poplava. Radovi}e trajati dva meseca, apo~eli su sredinom feb-ruara. Do sada je izgra|eno70 metara sa jedne strane,ali je nivo reke proteklesedmice bio visok, padalesu ki{e, tako da su tihdana radovi bili pauzi-rani.

- Produètak kinete jeveoma bitan za kompletanprojekat iako ve} sa dosa-da{wom regulacijom Crniceimamo èqeni nivo za{titeod poplava. Radovi na kineti}e doprineti pove}anom ste-penu za{tite i olak{a}emoredovno odràvawe korita ubudu}nosti. Tako|e, vizuel-no }e biti mnogo lep{e iure|enije jer }e celokupno

re~no korito biti povezanou jednu estetsku celinu,naveo je Tomi}.Pre ovih radova u pot-

punosti su ura|ene izavr{ene kejske staze poredreke na potesu kodElektrodistribucije sa jednei druge strane, ~ime je{etali{te produèno za400 metara novih staza, {toje novi kvalitet grada.

Obavqeni su finalniradovi i na preostalimdelovima keja, tako da je{etali{te sada dugo ukup-no ~etiri kilometra. Ubudu}nosti, van okviraprojekta novog sistemaodbrane od poplave, slediozelewavawe novih staza,bi}e postavqene klupe irasveta. U Dowem parku u centrugrada, preko puta“Vodovoda”, zavr{ene sustaze oko nove stambeno-poslovne zgrade, kao i

asfaltirawe pristupnog putaza redovno odràvawe minorkorita. Na tom delunapravqena je silazna ram-pa, {to je propisano pro-jektom. Polako se sti~uuslovi da u preostalom deluparka bude izgra|eno de~jeigrali{te po svim stan-dardima, a prostor da seozeleni i uredi.

N. Stankovi}

Javno preduze}e"Poslovni centar" kojese bavi dimni~arskimuslugama nabavilo jenovu opremu koja }eznatno pomo}i uobavqawu ove delat-nosti, a dimwake i kot-love u~initi bezbedni-jim i ~istijim. Kupqenesu kamere za snimawedimovodnih objekata i zasnimawe ventilacije,ma{ina za ~i{}ewe kot-lova i analizatorsagorevawa u kotlu ilidimwaku. - Postoji dosta stam-

benih zgrada gde suodre|ene vertikale dimwaka iskqu~ene iz upotrebezbog neispravnosti, a pomo}u kamera moèmo davidimo wegovo pravo stawe. Da bi dimwak mogaoda se popravi, sanira, va`no je da se vidi mestoza~epqewa ili naprsnu}a. Sa nabavkom oveopreme ispunili smo sve uslove za dimni~arskudelatnost propisane od strane resornog min-istarstva. Na ovaj na~in pove}a}emo broj koris-nika i bi}e nam zna~ajno lak{i rad na terenu jer}e se ma{inom kotlovi boqe o~istiti i posta}ebezbedniji, uz boqe sagorevawe energenta, objas-nila je direktorka "Poslovnog centra" AleksandraStojanovi}. [to se ti~e iskqu~ewa vertikala dimwaka u

zgradama, stanari treba da pozovu slu`bu“Poslovnog centra”, a dimni~ari uz pomo} noveopreme mogu da utvrde od ~ega je za~epqewe i dato otklone. Dimni~ar Ivan Stankovi} potvr|uje da je novaoprema ve} u funkciji. Obja{wava da je primet-no da gra|ani za grejawe koriste ~esto i plas-tiku, {to uni{tava pe} ili kotao, a zaga|ewe vaz-duha podiè na najvi{i nivo. Ovo je posebno va`nou trenutnoj situaciji kada je vazduh tokom celezime u ~itavoj Srbiji bio izuzetno zaga|en. Dozaga|ewa vazduha, tako|e, dovode i neispravnidimwaci. Sve je to potrebno eliminisati kako bivazduh postao ~istiji i to stalno treba obja{wavatikorisnicima, isti~e Stankovi}.“Poslovni centar” ima i ure|aj koji meri

koli~inu dima u samom objektu, stanu ili ku}i. N. Stankovi}

PRVO ISTRA@IVAWE ZAVIÂJNOG MUZEJA “PARA]IN” U OVOJ GODINI

POD LUPOM ZAPADNA OBALA MORAVEIstraìvani su i locirani arheolo{ki lokaliteti u atarima selaSvojnovo, Poto~ac, Ra{evica, Tre{wevica i Siwi Vir

REZULTATI U MONOGRAFIJIRezultati ovog istraìvawa bi}e obuhva}eni zajed-ni~kom monografijom Arheolo{kog instituta ipara}inskog Zavi~ajnog muzeja, a obuhvata i op{tinu]uprija, saznajemo od dr Vojislava Filipovi}a izArheolo{kog instituta Beograd. Tema publikacije bi}e"Praistorijska arheolo{ka gra|a u centralnomPomoravqu", a napomenuto je da sva arheolo{kaistraìvawa predstavqaju vid za{tite kulturnognasle|a, {to je sastavni deo rada na{eg muzeja.

KAKO OÎSTITIDIMWAK

Za ~i{}ewe dimwaka ikotlova gra|ani se moguobratiti “Poslovnomcentru” u zgradi neka-da{weg Radio Para}inaili telefonom 568-888,svakog radnog dana. Uovom preduze}u mogudobiti i stru~ni savetu vezi visine dimwaka,wegovog nadvi{avawai svega {to je potrebnoda bi bilo {to maweproblema tokom grejawa.

PARA]INU ODOBRENA DODATNA SREDSTVA ZA RADOVE NA CRNICI

MINOR KORITO DO NEMAWINE ULICEVe} je ura|eno sedamdeset metara zida sa jedne strane, ali je zbogvisokog vodostaja protekle sedmice rad kratkotrajno pauziran

JP “POSLOVNI CENTAR” ISPUNIO SVEUSLOVE ZA DIMNIÂRSKU DELATNOST

NABAVQENANAJSAVREMENIJA

OPREMAIzme|u ostalog, u funkciji su kamere za sni-mawe dimovodnih objekata i ventilacije

Dimni~ar Ivan Stankovi} sa kameromza snimawe dimovodnih objekata

Dr Vesna Vu~kovi}

~etvrtak 12. mart 2020.8 SeloBilten

Ve} uveliko se poqo-privrednici pripremajuza najva`niji posao sezone,setvu kukuruza, kojapo~iwe sredinom narednogmeseca. Stru~wak zaratarstvo izPoqoprivredno-savetodavnestru~ne slu`be (PSSS)Jagodina Miodrag Simi}obja{wava da pre setveove najrasprostrawenijekulture u Srbiji, polovi-nom marta kre}e setvalucerke i traje otprilikedo polovine aprila.Lucerka je vi{egodi{wakultura pa je jako va`nopovesti ra~una o izborusemena. Preporuka je daseme bude deklarisano jerto daje garanciju da }eimati ve}u klijavost:- Ako se napravi gre{kau setvi lucerke te{ko jeto kasnije ispraviti iodràti stabilnost. Pohektaru je dovoqno 15 do

20 kilograma semena, nevi{e od toga jer moèbiti problema sa preve-likom gustinom. Preporukaje tako|e da se koristedoma}e sorte, napravqeneod doma}ih populacija saovih terena jer su onemnogo vi{e prilagodqive. Poqoprivrednici bi tre-balo da se pripreme zasetvu suncokreta, kuku-ruza i soje, nagla{avaSimi}.Za setvu kukuruza, premawegovim re~ima, treba

koristiti hibride koji suprovereni, odnosno kojisu se dobro pokazali uovom podnebqu, a novehibride treba isprobatinajpre na mawim povr{ina-ma. Pravilno izabran hib-rid i odli~an kvalitetsemena garantuju visoke istabilne prinose kuku-ruza, naravno ako su povo-qni agro-ekolo{ki uslovii primewene agrotehi~kemere.Kukuruz se obi~no seje

kada je temperatura

zemqi{ta na dubini oddeset centimetara 8-10stepeni, ili 10-12 ste-peni ako je dubina {estcentimetara. Period od10. do 30. aprila se sma-tra optimalnim za setvuve}ine hibrida, a setvase prvo po~iwe hibridimaduè vegetacije, a zatimkra}e. Klimatske promeneuti~u na po~etak setveve}ine poqoprivrednihuseva jer su zime toplijei suvqe. - Setvu kukuruza treba

zapo~eti u prvoj dekadiaprila i zavr{iti do kra-ja meseca. Majska setva popravilu daje niè pri-nose za 20 do 30 odsto itada je preporuka da se sejuhibridi ranijih grupa zre-wa. Na teìm, hladnim islabo provetrenimzemqi{tima setva seobavqa kasnije, posle 15.aprila. Gustinu setveuslovqava izbor hibrida iwegov proizvodni poten-cijal, zatim vreme setve,plodnost parcele,primewene agrotehni~kemere, primena navodwavawa,namena proizvodwe,obja{wava ovaj stru~wak zaratarstvo. Preporuka je da sa gustin-om setve kukuruza ne tre-ba preterivati, posebnoako nisu obezbe|eni opti-malni uslovi. Tako|e je{tetno sejati suprotno,gajiti vrlo malo biqaka pojedinici povr{ine.Posledwe generacije hib-rida boqe podnose ve}ugustinu od predhodnih.

B. Drenovakovi}

Veliki broj poqoprivred-nika iz na{e op{tine pris-ustvovao je predavawimakoje je 20. februara za wihorganizovala Op{tinskauprava za poqoprivredu ilokalni ekonomski razvoj usaradwi sa jagodinskomPoqoprivrednom slu`bom(PSSS). O aktuelnostima uoblasti sto~arstva sa akcen-tom na unapre|ewe kvalite-ta proizvodwe mleka uokviru te “Zimske {kole”govorila je VericaLazarevi}, savetodavac zasto~arstvo, koja je prisutneupoznala sa novinama uisplati premije za mleko.- Sto~arima ukazujemo na

gre{ke u proizvodwi koje nesmeju da se prave jer }e ipla}awe premija ubudu}ebiti prema kvalitetu mle-ka, u odnosu na brojmikroorganizama isomatskih }elija. Ono {to

je bitno re}i je da imadosta propusta na{ihproizvo|a~a u samoj muìi zato imamo jako pove}anbroj somatskih }elija umleku koje uti~u lo{e nana{e zdravqe. Somatske}elije se javqaju kad grloima mastitis, pa se tretiraantibioticima i dolazido stvarawa rezidua. A

takvo mleko konzumiraju ideca, {to je lo{e jer tirezidui uti~u na to da sestvara alergija kod qudi.Iz tih razloga mi pro-movi{emo zdravu proizvod-wu mleka, da ne sadrìrezidue, antibiotike, nar-avno i da bude kvalitetno{to se ti~e procenta mas-no}e i proteina, objasni-

la je Lazarevi}eva.Osim ove teme, poqo-

privrednici su mogli dasaznaju mnoge korisnestvari o unapre|ewuproizvodwe mesa, serti-fikaciji organskeproizvodwe, tehnologijigajewa vinove loze,za{titi krompira...

B. Drenovakovi}

U para}inskoj ekspozi-turi Uprave za trezor utoku je prijavqivawe gazdin-stava za subvencije za biqnuproizvodwu, podse}aju izop{tinske Uprave za poqo-privredu. Zahtevi se preda-ju u zgradi nekada{we"Jugobanke" zakqu~no sa30. aprilom, a dostavqa-

ju jednom godi{we. Upravaza poqoprivredu pruàpomo} svima da pravilnopopune obrazac zahteva uUslu`nom centru, na{alteru broj 14. Ovegodine resorno min-istarstvo subvencioni{epo hektaru 5.200 dinara.

B.D.

Osim pripreme za setvu,Miodrag Simi} iz PSSSJagodina savetuje poqo-privrednicima da ovihdana pogledaju stawe jese-nas zasejane p{enice. Onase uglavnom lepo razvi-ja, polako sklapa redove iima dobar sklop. Ratarikoji nisu do sada "zatvo-rili zimsku brazdu" moguto uraditi ovih dana kakobi sa~uvali vlagu uzemqi{tu. Prihranap{enice je po~ela, a poqo-privrednici bi trebalo

da provere stawe azota uzemqi{tu pre uno{ewa min-eralnih |ubriva. Optimalnoje uneti do 45 kilogramaazota po hektaru, {to bitrebalo biti dovoqno zaprvu prihranu. Stawep{enice je jo{ uvek {aro-liko i ona se zbog problemakoji su je pratili u nicawujo{ uvek nalazi u vi{erazvojnih faza. P{enicakoja je zimu uspe{no pre-brodila trenutno ima dovo-qno vlage za normalanrazvoj. B.D.

Registrovana poqo-privredna gazdinstva odpro{le nedeqe mogu daprodaju mawe koli~ineproizvedene biqne hraneu samom doma}instvu,odnosno “sa ku}nog praga”.Novi pravilnikMinistarstva poqo-

privrede omogu}ava da sena taj na~in proda do ~ak32 tone bra{na, zatimsu{eno povr}e i vo}e,hladno ce|ena biqna uqai mnogi drugi proizvodi.Wihova prodaja je mogu}ai dostavom kupcu na ku}nuadresu. B.D.

Kako za{tititi biqke odbolesti i {teto~ina, uzosvrt na trenutne radoveu vo}wacima i vino-gradima, objasnio je uokviru “Zimske {kole”Marko Manojlovi}, save-todavac za za{titu biqa.On je preporu~io vo}ari-ma da posle orezivawakako jabu~astog vo}a, takoi vinove loze, obavezno

izvr{e bakarni hemijskitretman preparatima nabazi aktivne materije bakarhidroksid. Kod jabu~astihkultura moè da se doda ipreparat na bazi miner-alnog uqa zbog prezimqu-ju}ih formi {teto~ina.Bakarni tretman je neopho-dan da bi se biqkapripremila za normalantok vegetacije. B.D.

VO]WACI I VINOGRADI

AKTUELNI RADOVI I ZA[TITA

NOVINA ZA REGISTROVANA GAZDINSTVA

PRODAJA SA KU]NOG PRAGA

OBAVEZAN JE PREGLED STAWA P[ENICE

VA@NA PRVA PRIHRANA

IZ UPRAVE ZA POQOPRIVREDU PODSE]AJU

UPIS SUBVENCIJA ZABIQNU PROIZVODWU

POÎWE SETVA LUCERKE, KUKURUZ NA REDU OD POLOVINE APRILA

HIBRIDI MORAJU BITI PROVERENILucerka se seje od sredine marta, a optimalan rok zasetvu kukuruza je od 10. aprila do kraja tog meseca

DUBINA SETVE KUKURUZAOptimalna dubina setve kukuruza za ranije rokovesetve iznose od 6 do 8 cm, kao i za laka, peskovi-ta zemqi{ta, gde kukuruz moè stradati od su{e. Naglinovitim, te{kim zemqi{tima, kukuruz se seje kas-nije, a optimalna dubina je 5-6, ponekad i 4-5 cen-timetara. Ako se o~ekuje pojava su{e treba sejatidubqe i obrnuto, ali ne treba ni preterivati. U setvisvako zrno treba da bude poloèno na odgovaraju}eodstojawe i dubinu, preporu~uje Miodrag Simi}..

AKTUELNOSTI U POQOPRIVREDI SA “ZIMSKE [KOLE” U PARA]INU

PREMIJA ZA MLEKO ZAVISI]E OD KVALITETAO ovoj temi govorila je Verica Lazarevi}, savetodavac iz jagodinske Poqoprivredne slu`be

Predavawa su odràli stru~waci izjagodinske Poqoprivredne slu`be

~etvrtak 12. mart 2020. 9Doga|aji Bilten

U okviru manifestacije“Dani vina” posledwegdana februara odràn je20. po redu “Vinski bal”u Tre{wevici, doga|aj nakome se dodequju nagradenajboqim proizvo|a~imavina i rakije iz na{egokruèwa. Uzorke je istogdana ocewivao stru~niìri, poznati enoloziSlobodan Jovi} iAleksandar Petrovi}. Zaocewivawe je stiglo 78uzoraka vina svih vrsta,dok je uzoraka rakije bilo56.Dve prve nagrade u kat-

egorijama belih i crvenihvina dobila je porodicaMiladinovi} iz Drenovca.Najboqi proizvo|a~ vinaroze bio je DraganPetrovi} iz susedne]uprije, a ruìce Du{anMilovanovi} iz istog gra-da. Vinarija“Milovanovi}” je tako|eosvojila drugo mesto ukategoriji belih vina, dokje tre}i bio Slavi{aTodorovi} iz Sipovca kodRa`wa. Drugo i tre}emesto u kategoriji rozeapripala su GoranuHrva~evi}u iz Jovca iPredragu Dimitrijevi}uiz ]uprije, a u kategori-ji ruìce SlobodanuTodorovi}u iz Tre{wevicei Mi{i Jovanovi}u iz]uprije. Jedan odDimitrijevi}a, Slobodan,odneo je i drugu i tre}unagradu u kategorijicrvenih (crnih) vina.Najboqu rakiju od {qiveproizvela je MilenaPetrovi} iz Mirilovca, arakiju od gro`|a Neboj{aMilenkovi} izTre{wevice, koji je zauzeoi tre}e mesto u istoj kat-egoriji, dok je drugi bioZoran Vara|anin iz selaVojnik kod Subotice.Drugo i tre}e mesto ukategoriji {qivovice osvo-

jili su Radosav Petrovi}iz Mirilovca i BobanIli} iz Para}ina. U kat-egoriji vo}nih rakijaZoran Vara|anin nije imaove}u konkurenciju - osvo-jio je sva tri mesta.Na “Vinskom balu” dod-

eqena su i priznawa zapomo} u organizovawu man-ifestacije, za razvoj vinskei poetske kulture i pose-ban doprinos. Zlatneplakete dobili su enologdr Slavi{a Jovi}, ~asopis"Vitez" i Sa{a Paunovi},predsednik op{tinePara}in, koji od po~etkapodràva ovu mani-festaciju.Vojkan Risti}, predsednikOrganizacionog odbora“Dana vina” i pokreta~cele pri~e, nagla{ava daje u startu èqa bila damanifestacija traje {to

duè i {to vi{e. - Zato nam je potrebna

bila podr{ka koju smoprona{li u prijateqima iqudima koji vole vino,qudima koji vole svojevinograde, kojima je toizvor prihoda i koji svu

svoju pa`wu posve}ujuvinagradarstvu i proizvod-wi vina. Mi smo u ovomperiodu uspeli da animi-ramo, da podstaknemo na{epoqoprivredne proizvo|a~eda se ozbiqnije baveproizvodwom gro`|a ivinarstvom. U ovom vre-menu su otvorene ~etirivinarije, dok podatak odestilerijama nemam. Jakosam sre}an {to se na“Vinskom balu” okupiotoliki broj proizvo|a~akoji su mogli da vide,nakon ocewivawa, gde senalazi po kvalitetu taj

wihov trud i rad, te da odstru~waka ~uju savete kakoda poboq{aju svoju proizvod-wu, rekao je Risti}.A “Dani vina” nakon

“Bala” nastavqeni su kul-turnim de{avawima. Premaprogramu, 6. marta u Domukulture u Tre{weviciodràno je kwièvno ve~e,a sutradan pozori{na pred-stava. Manifestacija sezavr{ava 13. marta“Festivalom vinske poez-ije” i dodelom nagradanajuspe{nijim pesnicima iu~esnicima po raspisanimkonkursima. R.B.

CENTRALNI DOGA\AJ “DANA VINA” ODR@AN JE 29. FEBRUARA U TRE[WEVICI

Policijska uprava uJagodini organizovala je"Dan otvorenih vrata" 25.februara u Jagodini isvim policijskim stani-cama u Pomoravskom krugu:u Para}inu, ]upriji,Svilajncu, Despotovcu iRekovcu. Doga|aj je bionamewen deci iz pred{kol-

skih ustanova, kojima supolicijski slu`benicipri~ali o policijskomposlu i pokazali deoopreme i slu`benih vozi-la koja koriste.Para}inski pred{kolci

iz vrti}a "Plavi zec" uokviru posete stanici una{em gradu prvo su raz-

govarali sa na~elnikomDraganom Stojinovi}em oposlu policijskog slu`beni-ka, wegovim zadacima, otome ko bi od wih voleo dase bavi ovim pozivom, otome {ta zna~i pravilnopona{awe, kako treba dase javqaju svojim rodite-qima prilikom izlaska iz

ku}e, da budu dobri |aci...Mali{ani su tom prilikomdobili i prigodnoposluèwe i sokove, anajve}e odu{evqewe nasta-lo je kada je prikazanapolicijska oprema, saprslukom, a deca nisuodolela da isprobaju uni-formu. Posle togapred{kolci su obi{liostale slu`bene kancelar-ije na spratu i u prizemqu,a onda i policijski voznipark na parkingu.

Anita Trui}, zastavnikPolicije, rekla je da su uokviru aktivnosti "Danotvorenih vrata"pred{kolcima iz vrti}a"Plavi zec" pokazalipolicijsku opremu,slu`bena vozila, deo poli-cijskih poslova...- Potrudili smo se da imboravak kod nas bude {tozabavniji i edukativniji.Predo~ili smo im sve {tose moè desiti na ulici,na putu od ku}e do {kole,

u parku, dali savete kakoda se pona{aju radi boqebezbednosti i da se usvakom trenutku moguobratiti policijskimslu`benicima u slu~ajupotrebe, rekla je Trui}eva,najavquju}i da }e se “Danotvorenih vrata”odràvati svakog posled-weg utorka u mesecu, te da}e ugostiti decu iz ostal-ih vrti}a i u~enike niìhrazreda osnovnih {kola.

N. Stankovi}

U OKVIRU "DANA OTVORENIH VRATA" NA NIVOU POLICIJSKE UPRAVE

Nakon posete organizovane 25. februara za decu iz vrti}a “Plavi zec”, izPS Para}in najavquju ovakav doga|aj svakog posledweg utorka u mesecu

PRED[KOLCI POSETILIPOLICIJSKU STANICU

URUÊNE NAGRADE NAJBOQIM PROIZVO\AÎMAJubilarni 20. “Vinski bal” okupio je veliki broj proizvo|a~a vina i rakije iz okruèwa

ZA KVALITET POTREBNO ZNAWEDve nagrade (prvu i drugu, za ruìcu i belo vino)osvojila je vinarija “Milovanovi}” iz ]uprije ~ijije vlasnik Danilo Milovanovi}, inèwer vo}arst-va i vinogradarstva, kao i porodica Petrovi} izMirilovca, k}erka i otac, Milena i Radosav. Oni suosvojili prvo i drugo mesto za najboqu rakiju od{qive. Milena je diplomirani inèwer tehnologi-je, a porodi~no se proizvodwom rakije bavi od2014. godine. Na ovim primerima najboqe se vidi daje stru~no znawe neophodno da bi se u proizvodwivina i rakije dobio najboqi kvalitet.

MILADINOVI]IIMAJU VINARIJUPorodica Miladinovi}iz Drenovca, duplipobednik, za belo icrveno vino, proizvodi“boànsku kapqicu” ve}sedam godina. - Vlasnik istoimene

vinarije je moj sinPredrag Miladinovi}, apored vina bavimo se iproizvodwom svih vrs-ta rakije, kaè otacSlavoqub, koji je prim-io pehar.

Dobitnici nagrada na jubilarnoj dvadesetoj vinskoj svetkovini

Predsednik op{tine, Sa{a Paunovi},nagra|en Plaketom za doprinos manifestaciji

Milena Petrovi} pravi najboqu {qivovicu

1110 MozaikBilten Bilten~etvrtak 12. mart 2020. ~etvrtak 12. mart 2020."SALON VINA", ODR@AN 7. MARTA, OKUPIO STOTINU IZLAGAÂ I OKO 3.000 GOSTIJU

IZLAGAÎ IZ SRBIJEPored stranih izlaga~a, iz Srbije svoje najboqa vinapredstavile su vinarije iz Bono{tora, SremskihKarlovaca, Temerina, Ni{a, Novog Sada, Trstenika, Zemuna,Aleksandrovca, Beograda, Ra`wa, Bajmoka, Kru{evca,Negotina, Stala}a, ]i}evca, Pojata, Veqe Glave, Si}evai mnogih drugih op{tina, ukqu~uju}i Para}in i okruèwe,poput Drenovca, Popovca, Jovca, ]uprije, Jagodine,Rekovca... Prema proceni, posetilaca je bilo oko 3.000.

Z.R.

ORAN@ I SLATKA VINAPrema re~ima Zorana Radovanovi}a, direktora

ocewivawa iz Vinskog vite{kog reda “Steva Pisar”,takmi~ilo se 80 uzoraka vina od autohtonih inovostvorenih doma}ih sorti, {to je odli~an broj.Pored belih, rozih i crvenih standardnih vina, prviput su ocewivane dve nove kategorije, oran` i slat-ka vina, a ukupan broj diploma, od kojih je zlatnih12, potvrda su da je godina bila dobra za proizvod-wu gro`|a i vinare. Z.R.

Za takmi~ewe “Samo na{e” stiglo je 80 uzoraka, a najboqe je oceweno vino Vinarije “Vindulo” iz TemerinaMe|unarodni 8. "Salon vina"u organizaciji Turisti~keorganizacije op{tine Para}in,odràn 7. marta u Hotelu"Petrus", okupio je stotinuizlaga~a, od kojih 80 vinarijaiz zemqe i inostranstva, jer jetokom osam godina postojawastekao visoki renome pokvalitetu u~esnika. Me|u izla-ga~ima su bili i proizvo|a~isireva, ambalaè, pa su tog danasve tri sale hotela bileispuwene posetiocima. Velikagu`va, druèwe, razmena iskus-tava, besplatno konzumiraweraznih vrsta vina, u~inili suda manifestacija protekne unajboqem redu i postavi novestandarde za slede}u.

Dodeqen je veliki brojnagrada, 28 zlatnih, srebrnih ibronzanih diploma. Apsolutnipobednik, odnosno dobitnikVelike zlatne diplome i peharaje vinarija "Vindulo" EveKa{lik iz Temerina. Nagraduje dobila za belo vino 'Eureka"koje je stru~ni ìri ocenionajvi{om ocenom - sa 93,67 bodo-va. Posebnost te vinarije je {togaji novostvorene sorte, a u imeodsutne vlasnice, diplomu ipehar primila je wena kolegini-ca iz vinarije “[ija~ki”.

- Moji prijateqi iz Temerinanisu mogli da do|u, ali va`noje da je pobeda wihova. [to sevinarije "[ija~ki" ti~e,trenutno imamo 13 hektaravinograda i teìmo dapostignemo kapacitet od 100.000litara vina. Diplome smodobili za dva italijanskarizlinga, za novostvorenu sor-tu "neoplanta" i za crveno vino,kaè Ivana [ija~ki. Takmi~ewe pod nazivom “Samo

na{e” Vinski vite{ki redPomoravske regije "Steva Pisar1805" organizovao je ~etvrti put,a u pitawu je ocewivawe vinaod autohtonih i novostvorenih vrs-ta vinove loze. Na ~elu tro~lanekomisije bio je prof. saTehnolo{kog fakulteta iz NovogSada, dr Vladimir Pu{ka{.Pre po~etka “Salona”, goste

je pozdravio direktor Turisti~keorganizacije op{tine Para}inAqo{a Gligorijevi}, a mani-festaciju je otvorio predsed-nik op{tine Sa{a Paunovi}.Kako je rekao Gligorijevi},pripreme ovog doga|aja bile suduge i naporne jer u zemqi pos-toji vi{e sajmova vina, alije namera bila da na{ gradsa svojim “Salonom” stane ured najboqih.

Zapadni Balkan u Para}inu

- Trudimo se da unapre|ujemomanifestaciju, ali i kvalitetvinarija u~esnika. Gosti na{eg“Salona” su 80 vinarija izzemqe i regiona, iz Rumunije,Hrvatske, Severne Makedonije,Crne Gore, zastupqen je ceozapadni Balkan. Vina suizvanredna, poseta fantasti~na,na ocewivawu vina bilo je 80uzoraka, a komisija je izabralanajboqe. Da podsetim i na jo{jednu manifestaciju u saradwisa Vinskim vite{kim redom"Steva Pisar" iz Para}ina. Toje 'Vinska promenada", a oba tadoga|aja govore da je Para}inshvatio zna~aj vinske kulture,kao i brojni posetioci, rekaoje Gligorijevi}.

Generacijeuspe{nih

vinogradara Me|u brojnim izlaga~ima bilaje i Vinarija “Jovi}” izKwaèvca, koja se ve} generaci-jama bavi vinogradarstvom iproizvodwom vina. Posetiocimasu predstavili niz svojihnajboqih vina, posebno dobit-nike zlatnih medaqa na sajmovi-ma. Me|u sedam vrsta vina su

“{ardone”, “rajski rizling”,“soviwon”, “vranac”, “kaberne”,a posebno je izdvojeno desert-no vino od vi{awa, nagra|enou Briselu za posebnost ikvalitet, rekla je Ivanka Jovi}.Za sajmove vina kaè da su pra-va mesta za degustaciju, prodajui reklamu proizvoda, {to mno-go zna~i. Ovim poslom bave seporodi~no, vi{e od 25 godina iprva su vinarija sa registrovan-im geografskim poreklom. Wihovovino “vranac" je ubeleèno u svet-ski katalog vina.Vinarija “Mileti}” iz Opari}apredstavila je pet svojih vina,dva crvena, dva bela i roze.U~esnici su na{eg "Salona" odpo~etka i isti~u da su ovakve man-ifestacije veoma va`ne za pred-stavqawe ponude. Puno je izlaga~a,a prisutna je prava vinska pub-lika koja zna da proceni vino,pohvalila je organizaciju sajmaMarija Mileti}. Mileti}i suvlasnici 12 hektara vinograda naizuzetno povoqnom terenu zagajewe, {to je uz pravovremenuobnovu rasada dovelo do boqegkvaliteta, prodaje i wihove pre-poznatqivosti na trì{tu. U dobrom raspoloèwu, man-

ifestacija je zavr{ena u 20 sati. N. Stankovi}

PRVI PUT VINARIJE IZ HRVATSKEPrvi put na vinskom “Salonu” u Para}inu izlagalo je i nekoliko vinarija

iz Hrvatske na zajedni~kom {tandu. U pitawu su vinarije "Reèk", "[enber","Kolari}", "Jaguni}" i "Kurtaq” iz op{tine Jastrebarsko, podregija Ple{evi-ca. Dragica Reèk, samostalni proizvo|a~, kaè da je sa zadovoqstvom pri-hvatila poziv para}inske Turisti~ke organizacije da izlaè u na{em gradu.- Vinogradar sam ~itav ìvot, a u Srbiju sam davno dolazila u Veliku Drenovuzbog sadnog materijala, loznih kalemova. Mali proizvo|a~i vina u Hrvatskojsu u istoj poziciji kao i u Srbiji. Imamo vrlo kvalitetne proizvode ali nemoèmo biti konkurentni po ceni kod velikih trgovinskih lanaca, te{ko dopire-mo do trì{ta. Snalazimo se, imamo svoje kupce, ali smo stali sa {irewemvinograda, rekla je za “Bilten” Reèk. Z.R.

VVVV IIII NNNN SSSS KKKK IIII PPPP RRRR AAAA ZZZZ NNNN IIII KKKK ZZZZ AAAA OOOO ^̂̂̂IIII IIII NNNN EEEE PPPP CCCC AAAA

Salon je otvorio predsednik op{tine Sa{a Paunovi},posle pozdravne re~i Aqo{e Gligorijevi}a

Ivana [ija~ki preuzela je pehar apsolutnog{ampiona koji je pripao Vinariji “Vindulo”

Uz dobro vino obavezan je sir

âk 28 diploma dodeqeno je na takmi~ewu “Samo na{e”

Danica ReèkHrvatske vinarije iz podregije Ple{evica

~etvrtak 12. mart 2020.12 Kultura/obrazovaweBilten

Para}inska Biblioteka'Dr Vi}entije Raki}" imarazvijenu delatnost pop-ularisawa kwige i ~itawa,pa u tom smislu realizu-je brojne programe poseteosnovnih i sredwih {kola,a bavi se i izdava{tvom.Godi{we se odrì do 30programa - kwièvnihsusreta, promocija kwiga,poetskih ve~eri, izlo`bi,tribina... Za para}inskeosnovce organizuju seedukativne i kreativneradionice, predstavqajuautori de~jih kwiga, pro-movi{u pesme, pri~e,romani, obeleàvajuzna~ajni datumi i jubile-ji.Tokom pro{le godine

Biblioteka je organizo-vala 15 izlo`bi u galer-iji "U prolazu", tematskeizlo`be na odeqewima i11 kwièvnih susreta ipromocija, isti~e se,izme|u ostalog, up r o { l o g o d i { w e mizve{taju o radu oveustanove. Me|u doga|aji-ma se izdvajaju Kreativnaradionica kaligrafijepovodom Savindana,samostalna izlo`ba

Anastasije Stankovi},razli~ite kreativneradionice za osnovce i sadecom Pred{kolskeustanove “Bambi”,obeleàvawe Dana mater-weg jezika uz predstavqawe“Frekvencijskog re~nika{kolske lektire”... Tu jei prva samostalna izlo`bacrteà i kolaà NeveneTanaskovi}, obeleàvaweSvetskog dana poezije, teizlo`be {e{ira i novo-

godi{wih ~estitki u~eni-ka O[ “RadojeDomanovi}"... Bibliotekaje, tako|e, decenijama orga-nizator Smotre recita-tora "Pesni~e narodamog". Od izlo`bi, izdva-jamo Legat dr Vi}entijaRaki}a u "No}i muzeja",izlo`bu fotografija"Podr{ka" PetraSpasi}a, te izlo`bu rado-va sa “\a~ke likovnekolonije” koja je odràna

ve} 22. put u kontinu-itetu, a ~iji je organiza-tor tako|e Biblioteka.Bilo je i promocijakwiga, me|u wima "Od Ado [" Slobodanke Radi},romana "Mila" Sla|aneCvetkovi} Stanimirovi}i "Uspon" MarijaMilosavqevi}a, te ve~ese}awa na pesnikiwuGordanu Miqkovi}.Kad je o izdava~koj delat-nosti re~, Biblioteka

afirmi{e zavi~ajne kul-turne vrednosti i stvar-ala{tvo li~nosti iz kul-turne istorije Para}ina.Pro{le godineBiblioteka je izdala sedammonografskih publikaci-ja: "Apokalipsa du{e"urednika Haxi Du{anaPetrovi}a, sabrana delaTomislava D. \or|evi}a"Gde èlim biti”, zatimkwigu "Iskra i svici”dr Predraga Tomkovi}apovodom 10 godina fon-dacije "Aleksandra SowaTomkovi}", "Iz kaveza ukavez" (Jovan N.Strikovi}, Haxi Du{anPetrovi}), zbirka pesama"Oda do [" Slobodanke

Radi}, "Frekvencijskire~nici {kolske lektire,kwiga 3" prire|iva~aZorice Ivanovi} i"Se}awe" urednika HaxiDu{ana Petrovi}a.- Kao kulturna i obra-

zovna ustanova, Bibliotekapromovi{e intelektualnuslobodu, pismenost,doìvotno u~ewe i u tusvrhu obezbe|uje bib-liote~ki materijal, opre-mu i informacioneservise, navedeno je,izme|u ostalog, uizve{taju o radu oveustanove, koji je potpisaladirektorka LeposavaIvankovi}, a usvojilaSkup{tina. N. Stankovi}

U organizaciji Udruèwa"Ekos" 28. februara odrànaje prva radionica za u~enikesvih sredwih {kola na temu"Eko reportaà i klimatskepromene". Radionica, odrànau Tehnolo{koj {koli, real-

izuje se u okviru projekta"Ja~awem obrazovnog sistemaka realizaciji odrìvograzvoja", a preko konkursaMinistarstva prosvete, naukei tehnolo{kog razvoja, kaèAn|elka Milanovi}, pred-stavnica "Ekosa" i profe-sorka biologije.

Projekat podsti~eunapre|ivawe obrazovawa uoblasti za{tite ìvotne sre-dine razvijawem partnersta-va i ja~awem kompetencijanastavnika za preno{ewefunkcionalnog znawa, a part-neri “Ekosa” u realizaciji sukompanija “CRH Srbija”,“Unekoop”, “Srpsko dru{tvoza vanredne situacije”, PK“Javorak” i Op{tinska orga-nizacija gluvih i nagluvihlica. - U okviru prve radionice

svi zainteresovani sred-wo{kolci treba da nau~ekako da urade eko reportaù.Svaka sredwa {kola pred-stavqa tim koga ~ine petu~enika i nastavnik, a obavezasvakog tima je da do krajamarta uradi reportaù natemu klimatskih promena.Udruèwe gluvih i nagluvih}e svaku reportaù obraditiznakovnim jezikom. Na tajna~in èlimo da dopremo ido u~enika koji ne ~uju ilislabo ~uju, koji se obrazuju uspecijalizovanim {kolama ida uti~emo na wihovo znaweo za{titi ìvotne sredine,rekla je ovim povodomMilanovi}eva. Projekat se zavr{ava krajemmaja i predvi|a niz aktivnos-ti svih timova, odnosno{kola. N. Stankovi}

Muzi~ko-scenski prikaz "@itijedoktora Milana Milovanovi}a", kojije pripremilo Kulturno-umetni~kodru{tvo "Spasovdanski vez", nakon pre-mijere u Drenovcu i reprize uPara}inu uspe{no je izveden ukru{eva~kom pozori{tu prvog marta.Sala je bila prepuna, publikaprezadovoqna, tako da je zakazanojo{ jedno gostovawe u Kru{evcu, naVidovdan. Pre toga, krajem ovog mese-ca, KUD }e sa “@itijem...” nastupi-ti u Aleksandrovcu i Vrwa~koj Bawi.Podsetimo, predstava je ura|ena uznak se}awa na lekara iz Drenovca,dr Milana Milovanovi}a, poznatogsrpskog i svetskog nau~nika-viru-sologa, koji je uspeo da adaptacijommorbila u pile}em embrionu ostvariepohalno otkri}e i omogu}i stvarawevakcine protiv malih bogiwa.Muzi~ko-scenskim prikazom, u kome

igra i glumi stotinu ~lanova KUD-a “Spasovdanski vez” predstavqen jeceo ìvot ovog poznatog Drenov~ani-na, to je podse}awe na ovog velikanai ~oveka iz na{eg kraja. Glavni glumac i narator Nemawa

@ivanovi} tuma~i lik doktora najednoj strani scene, dok se na dru-goj odvija pri~a kroz glumu, pesmu,folklor, obi~aje... Reìser je DraganVelimirovi}, a tekst je napisaoAleksandar Mihajlovi}, predsed-nik kluba.- Postoji jo{ znamenitih li~nostikoje su dale doprinos u raznimìvotnim poqima, ali ih se maloqudi se}a. Zato slede}e {to plani-ramo da obradimo jeste ìvot idelo tako|e na{eg Drenov~aninaIlije Gojkovi}a, generala iz Prvogsvetskog rata, rekao je za “Bilten”Mihajlovi}. B.D.

PARA]INSKA BIBLIOTEKA "DR VI]ENTIJE RAKI]" SPAJA KULTURNO-PROSVETNU I IZDAVA^KU DELATNOST

AFIRMI[E ZAVIÂJNO STVARALA[TVOPro{le godine ova ustanova bila je izdava~ sedam monografskih publikacija

POZAJMQENO PREKO 12.000 KWIGAPara}inska Biblioteka svoju osnovnu delatnostrealizuje sa odraslim korisnicima i decom na dvaposebna odeqewa. U pro{loj godini na odeqewuza odrasle bilo je 1.300 aktivnih ~lanova, apozajmqeno 12.426 kwiga. Naj~itanije su bilekwige iz doma}e i strane kwièvnosti. Odeqeweodraslih poseduje i referentnu zbirku (za izraduseminarskih, maturskih i diplomskih radova),fond priru~nika, fond periodike. Kako kaù uBiblioteci, wihova misija je da svojim korisnicimaomogu}e pravo na slobodan i otvoren pristup ide-jama i informacijama i sredstva za to.

TAKMIÊWE KAO PODSTREK

Po~etkom maja planirana jeizlo`ba fotografija naistu temu koju }e ocewivatikomisija sa ~lanovima iznevladinog sektora,lokalne samouprave iCementare. Komisija }eizabrati najboqu eko repor-taù, najboqi projekat inajboqu fotografiju, takoda }e takmi~arski karakterprojekta dati |acima pose-ban podstrek u radu.

PROJEKAT UDRU@EWA "EKOS" NAMEWEN SREDWO[KOLCIMA "@ITIJE DOKTORA MILANA MILOVANOVI]A" U KRU[EVA^KOM POZORI[TU

SPASOVDANCI PREDPREPUNOM SALOM

U projektu u~estvuju jo{ cementara i vi{e udruèwa, me|u wima i organizacija gluvih i nagluvih

Do kraja marta “Spasovdanski vez”, kako je najavqeno,gostuje u Aleksandrovcu i Vrwa~koj Bawi

KLIMATSKE PROMENE U CENTRU PA@WEFoto: Fejsbuk

“Spasovdanski vez”

~etvrtak 12. mart 2020. 13Zdravqe Bilten

SAVET PLUS

IZREKA“Nema nijednog trenutka vremena,niti ijednog koraka prostranstva

koji ne daje lekciju ~oveku”.Otac Tadej

SAVETI I PREPORUKE IZ DOMA ZDRAVQA PARA]IN

Stranicu pripremila @aklina Romih Veqkovi}

patrona`na sestraDoma zdravqa Para}in

PUTOKAZ ZA RODITEQE

�Dete ne}e samo nau~iti {ta jekulturno, a {ta ne, ve} na tomemorate raditi. U dana{we vrememame i tate ponekad i ne vodera~una o bontonu pa se iznenadepona{awem dece. Do svoje devetegodine deca treba da znaju:�Da govore "izvini", "molim" i"hvala".�Da ne prekidaju odrasle kadapri~aju me|usobno, osim ako nijene{to jako hitno u pitawu. �Ukoliko moraju da ne~iju pa`wuprivuku odmah, neka se obrate sa"izvinite". �Kada imaju dilemu o tome da line{to treba uraditi ili ne, neka

prvo pitaju i traè dozvolu.�Nau~ite dete da lo{e mi{qewezadrì za sebe, posebno u dru{tvuda ne govori: "ja ovo ne volim" ili"ja ovo ne}u". Podrazumeva se dane sme da vi~e.�Ne treba komentarisati fizi~keosobine drugih qudi u javnosti,osim ako im ne upu}ujete kom-pliment.�Kada se detetu neko qubaznoobrati sa "Zdravo, kako si?",neka odgovori na isti na~in. Naprimer: "Hvala. Dobro. A vi?"�Kada su vrata zatvorena, prvose kuca, sa~eka odgovor i ondaulazi.

�Nau~ite dete da se zahvali za sva-ki poklon koji dobije. �Ne treba psovati i govoritiru`ne re~i drugima i zvati qudepogrdnim imenima.�Ne treba nikoga ismevati izbilo kog razloga i rugati mu se. �Kada ste na predstavi ili nekomdoga|aju, ~ak i ako je dosadno tre-ba izdràti do kraja. Nau~ite deteda ceni tu|i trud i rad.�Nau~ite dete da stavi rukupreko usta kada ka{qe ili kija,kao i da ne ~a~ka nos u javnosti.�Starijim qudima, ali i dru-garicama ako ste de~ak, trebapridràti vrata.

MANIRI KOJE DECA TREBA DA NAUÊ DO 9. GODINE

Prema posledwim proce-nama Svetske zdravstveneorganizacije (SZO), obol-evawe od malignih bolestiu svetu je poraslo, tako datokom ìvota jedan od petmu{karaca i jedna od {estèna }e oboleti od raka,a jedan od osam mu{kara-ca i jedna od jedanaestèna }e umreti od nekogoblika maligne bolesti.Pove}ano optere}ewe

rakom je posledica neko-liko faktora, od kojih sunajzna~ajniji ukupan poraststanovni{tva i produènoo~ekivano trajawe ìvota,ali i promena u~estalostiodre|enih faktora rizikaraka povezanih sa socijal-nim i ekonomskim razvojem. Preventivni programi urazvijenim zemqama dovelisu do zna~ajnog smawewastopa obolevawa od nekihlokalizacija raka, kao{to su rak plu}a (primerkod mu{karaca u SevernojEvropi i SevernojAmerici) i rak grli}amaterice, ali novi podacipokazuju da se i daqeve}ina zemaqa jo{ suo~avasa pove}awem apsolutnogbroja slu~ajeva malignihbolesti koje se kasno dijag-nostikuju i zahtevaju dugo-trajno le~ewe i negu.Vode}i uzroci obolevawai umirawa od ove bolestiu na{oj zemqi gotovo suidenti~ni vode}im uzroci-ma obolevawa i smrtnostiod malignih tumora uve}ini zemaqa u razvoju.Mu{karci u na{oj sredi-

ni najvi{e obolevaju odraka plu}a, kolona, rek-tuma i prostate. Kod ènamaligni proces je naj~e{}ebio lokalizovan na dojci,kolonu i rektumu, plu}imai grli}u materice.Srbija se prema proce-

nama Me|unarodne agen-cije za istraìvawe rakasvrstava, sa 40 zemaqaEvrope, u grupu sa sredwimrizikom obolevawa (nalazise na 12. mestu) i visokimrizikom umirawa od malig-nih bolesti u Evropi (nadrugom mestu, odmah posleMa|arske). Procewenestope obolevawa od svihmalignih tumora su nièkod mu{karaca nego kodèna.Za razliku od procewenih

stopa obolevawa, Srbija jeposle Ma|arske zemqa ukojoj su registrovane stopeumirawa od svih malig-nih tumora kod oba polame|u najvi{im u Evropi.Te stope su niè kodmu{karaca nego kod èna.@ene u Srbiji su odmahposle èna u Ma|arskoj uvisokom riziku umirawa odsvih malignih tumora, osimkoè. Razlog ovome je~iwenica da su stope umi-rawa od raka grli}amaterice i raka dojke uSrbiji me|u najvi{ima uodnosu na stope umirawa odovih oblika raka u drugimzemqama Evrope.Prevencija malignih

bolesti ima ogroman javno-zdravstveni potencijal i

predstavqa najefikasnijipristup u kontroli malig-nih bolesti, jer je na pri-bli`no dve tre}ine fak-tora rizika koji su odgov-orni za nastanak rakamogu}e uticati, mewatiih, ili ih potpuno elim-inisati. âk 40 odstomalignih bolesti moèbiti izbegnuto jednos-tavnim merama: prestankompu{ewa, ograni~enimkonzumirawem alkohola,izbegavawem suvi{nog izla-gawa suncu, zadràvawemprose~ne teìne konzu-mirawem zdrave hrane,ve`bawem, kao i za{tit-om od infekcija koje semogu razviti u rak.Mewajte svoje faktore

rizika na vreme.

BI]E ONAKO KAKO TREBA BITIPrava snaga dolazi kad imate toliko razloga zaplakawe i àqewe, ali umesto toga odabirete osmehi cenite svoj ìvot. U svakoj borbi s kojom se suo~avamo krije se nekiblagoslov, ali da bi ga videli potrebno je bitiotvorena srca i uma. Ne moète nikog prisiliti da se dogode stvari.Moète samo poludeti poku{avaju}i. U jednomtrenutku potrebno je samo pustiti da se dogodi ono{to se treba dogoditi.Voleti svoj ìvot zna~i verovati svojoj intuiciji,rizikovati, gubiti i pronalaziti sre}u, cenitise}awa i u~iti iz iskustava. To je “put na duge staze”. Prestanite se brinutii sumwati na svakom koraku. @ivite svesno u trenutku i uìvajte u onome {tovam ìvot donosi. Mo`da ne}ete zavr{iti ta~no tamo gde ste

planirali, ali }ete u zavr{nici sti}i tamo gdetreba da budete.

Ukoliko nastavite da samo"{tiklirate" obaveze kojeimate iz dana u dan, moèse lako desiti da sagoritei da se stvarno uvalite uozbiqne probleme sa men-talnim zdravqem.SPAVAJTE - Ponekad

je boqe da presko~ite neku

obavezu i da umesto togaodspavate. Poklonite sebijedan, dva dana, u toku ned-eqe kad }ete oti}i naspavawe ranije nego obi~no.IDITE U PRIRODU -

Ako ne putujete nigde,idite u {etwu u neki parku blizini, ili odvojite

jedan vikend da skoknetena neko lepo mesto. NEMOJTE DA RADITE

NI[TA NEKO VREME -Odvojite dvadesetak minutau toku dana tokom kojihprosto ne}ete raditi ni{ta. NEGUJTE SVOJE TAL-

ENTE - Nikad nije kasno

za novi hobi. SREDITE KU]U- Red

u ku}i, red u glavi. Svakogdana sredite po jednu pros-toriju. Vide}ete da }ete seboqe ose}ati. Kad svezavr{ite, bi}ete ponos-ni na sebe, i eto razlogada se odobrovoqite.

Poboq{ava funkci-je jetre: cvekla jeodli~an antioksidanskoji }e pospe{itirazgradwu toksi~nihmaterija i poboq{atifunkcionisawe jetre.Za krvnu sliku: Zaboqu krvnu slikusvakodnevno pijetesmuti od cvekle itokom obroka jediterendanu salatu od we.Smawuje upale: ovabiqka sadrìbetaline koji imajuantiinflamarotnasvojstva i smawuju upalne procese unutar orga-nizma.Spre~ava kancer: cvekla poboq{ava

prokrvqenost organizma i time doprema ve}ukoli~inu kiseonika do svih organa. Kiseonik u}eliji spre~ava pojavu kancera i time {titi sva-ki organ.Detoksikuje organizam: cvekla za imunitet

pospe{uje izbacivawe {tetnih toksi~nih mater-ija koje se zadràvaju u na{em organizmu.Spre~ava demenciju: Bogata e gvo`|em, fol-nom kiselinom i nitratima koji su neophodni zaboqe dopremawe kiseonika do nervnog sistema.Smawuje krvni pritisak: daje ve}u izdr`qivostmi{i}a, le~i artritis. Visok alkalni sadràjovog napitka usporava propadawe tkiva okozglobova i time ublaàva navedene tegobe. Ja~a imuni sistem: jer sadrì dovoqnu

koli~inu energije i hranqivih svojstava koji }eobezbediti zdravqe ~itavog organizma. Mo`da je do sada najve}a primena ove biqke

upravo zabeleèna u danima prehlada i gripa,kada se preporu~uje ve}i dnevni unos zdravihnamirnica koje }e obezbediti ublaàvawe upal-nih procesa, slobodnih radikala i anemije.

KAKO DA BUDETE LEP[E RASPOLO@ENISTVARNOOZBIQNO:

MART, MESEC BORBE PROTIV RAKA

APOTEKA U MALOM

CVEKLA

~etvrtak 12. mart 2020.14 KulturaBilten

Pri~a o profesoru Raki}upo~iwe wegovim {kolovawem, u~emu je kqu~nu ulogu imalajedna istorijska ~iwenica, da jeodmah posle Drugog srpsko-turskog rata u Para}inu 1879.godine osnovana polugimnazija.U~iteq je u wemu naslutiointelektualne mogu}nosti zadaqe {kolovawe, spremnost dase tokom {kolovawa `rtvuje iuspe, te ga je tako odvratio odve} odabranog poziva (trgo-va~kog), o ~emu hroni~ar daqepri~a: "Sugra|ani su o delima NikoleM. Raki}a znali izprepri~avawa, a do ponekog odwih stigle su i od{tampane

sveske Ministarstva prosvete ukojima je tridesetih godinaobjavqena wegova biografija.Izme|u ostalog, tamo je zapisanoda je stari Raki} svoju zah-valnosti vrednu, profesorskukarijeru izgradio samopregoromkoji je pokazivao oduvek. U tom ìvotopisu - pohvali iisticawu jedne vaqane kari-jere - stoji da je profesornekada davno, jo{ 1879. godine,zavr{io osnovnu {kolu u rod-nom Para}inu i onda, kao {egrt,stupio u jednu od tamo{wihkolonijalnih radwi. Iz teslu`be odveo ga je nakloweniu~iteq i upisao u tada osnovanurealnu gimnaziju u gradu, veru-

ju}i bez ostatka u blagorodnost{ti}enika. Zapisano je i to dase budu}i prosvetiteq od tre}egrazreda do svr{etka {kolo-vawa izdràvao sam, rade}i uapotekarskoj radwi." Ostaje nejasno gde je (najverovat-nije u ]upriji) nastavio gim-nazijsko {kolovawe, po{to je uPara}inu mogao da zavr{i samo~etiri razreda. Bitan je podatakda se sam izdràvao za vreme svog{kolovawa, ukqu~uju}i i studi-je. Mo`da je dobijao i nekioblik dràvne pomo}i, po{toje takve prakse bilo. Profesor u Srbiji i Turskoj.- I{ao je kao profesr iz{kole u {kolu, iz grada u

grad, tamo gde ga jeMinistarstvo slalo, ali je svu-da ostavqao trag za prepoz-navawe, {to moè da posluìbudu}em istraìva~u kao ori-jentacija. Oslawaju}i se na ono{to je kao "hvalospev" zapisanou "svesci" Ministarstvaprosvete, beogradski hroni~arje tu profesorovu karijeru, uzsamopregor, kako sam isti~e,ovako saèto opisao:"îwenice koje su u tom tek-stu sloène u hvalospev govoredaqe da je posle zavr{etkaprirodno-matemati~kog odsekaonda{weg Filosofskog fakul-teta na Velikoj {koli uBeogradu 1890. godine, profe-

sor slu`bovao u {kolama pounutra{wosti Srbije i uBeogradu. Kao direktor i pro-fesor gimnazije u Pirotu,okupqao je trgova~ku i zanatli-jsku omladinu i drào im pre-davawa bez nov~ane naknade.Tako je nastala jedna od prvihtakvih {kola u Srbiji, ~iji jeprofesor Raki} bio upravnik.Onda je uz pomo} beogradskog@enskog dru{tva otvorio prvu}ilimarsku {kolu u Pirotu,~iji je tako|e bio upravnik. Uistom gradu, kaè hroni~arwegovog ìvota, bio je i najza-slu`niji za otvarawe Narodnekwi`nice.

(nastavi}e se)

PROFESOR NIKOLA M. RAKI], SINOVI, UNUCI...BELE[KE SA PARAKINOVOG BRODA

Priredio:\or|e Petkovi}

U organizaciji Domaomladine “Para}in”, uokviru projekta "Otvorengrad-slobodan dijalog", 26.februara u novomKulturnom centru odrànaje tribina "Sloboda kaostawe duha". Gosti su bilipoznate javne li~nosti,ilustrator i karikaturistaDu{an Petri~i} i Milan]ulibrk, glavni urednikna{eg najstarijeg nede-qnika NIN, a moderatorEmil Milojevi}.Posle nekoliko uvodnihre~enica, Milojevi} jetribinu po~eo aktuelnimpitawem bojkota izbora,naro~ito u [apcu iPara}inu, postavqaju}idilemu: da li bi izlazakna izbore u ove dveop{tine bio borba za slo-bodu ili ugroàvawe slo-bode.Petri~i} je bio mi{qewada u ovim op{tinamagra|ani treba da iza|u naizbore, navode}i da suuslovi povoqniji negodrugde, da su mediji nalokalu slobodni, te datamo{we op{tinske admin-istracije organizuju izbore,a {to se ti~e cele opozi-cije, mi{qewa je da jeona u stalnoj defanzivi,{to nije dobro, jer odstu-

pa od pravila politi~keborbe.- Ne moè se sloboda

kupiti, niti }e je ko pok-loniti, za slobodu svako odnas mora pojedina~no da seizbori, rekao je, izme|uostalog, Milan ]ulibrk,odgovaraju}i na pitawekoje se odnosilo na to dali sa ve}im platama, kojevlast obe}ava, qudi posta-ju slobodniji. Oba gostatvrde da je sloboda staweduha, da se osvaja, a nene{to {to se kupuje iliprodaje. [to se ti~e slo-bode u svojoj profesiji,]ulibrk smatra da gen-eralno u medijima imamalo slobode, da su mno-gi novinari odustali od weiz straha za goli opstanaksvojih porodica, te da suse mnogi mediji pretvoriliu propagandna sredstvavlasti umesto da budu kri-tika i korektiv, kako bivlast boqe radila zaop{te dobro. Sa svojestrane, Petri~i} je istakaozna~aj obrazovawa, koje je,prema wemu, bilo mnogoboqe pre 50 godina, kadaje Srbija imala velikequde, navode}i primerbrojnih inèwera sa na{ihfakulteta koji su tadaìveli u Kanadi, a koji su

po znawu bili iznad kanad-skih kolega.Petri~i} je izneo svoja

iskustva karikaturiste udve civilizacijski i poli-ti~ki razli~ite zemqekakve su Srbija i Kanada:u Srbiji je teè, pa radzahteva ve}u li~nupredanost, ali je i ve}ezadovoqstvo, dok je uKanadi mnogo lak{e alito ne zna~i da nemazabrana, kao {to je bila,na primer, zabrana kariki-rawa NATO pakta u vremebombardovawa Srbije.]ulibrk se zahvalio

"Politici" {to jezabranila Petri~i}evukarikaturujer je za svojenovine zbog toga on dobiovrsnog karikaturistu, madaje istakao da se svakogutorka uve~e, kada dajuNIN u {tampu, pitaju da

nisu mo`da negde preterali.Tim pitawem se do{lo dopitawa autocenzure. ]uli-brk je naveo niz zloupotre-ba vlasti koje prolazeispod “radara” medija izstraha za opstanak, kaoda je to jedini na~in da seopstane; dok je Petri~i}rekao da svaka profesijatreba da brani samu sebe,svoj zanat i etiku, te dapored izrazite brige na{ihqudi da ne{to ostave svo-jim potomcima, treba dapostoji i svest o tome daje svako od nas ~landru{tva i da svako trebada brine i o tome ukakvom stawu predajemodru{tvo budu}imnara{tajima.Tribina jezavr{ena zanimqivimpitawima i komentarimapublike.

D. Nikoli}

U galeriji Kulturnog centra prepunoj po{tovalaca likai dela nedavno preminulog Zorana Purgera, poznatog umet-ni~kog fotografa i dugogodi{weg predsednika Foto-kinokluba “Para}in”, 27. februara otvorena je izlo`bafotografija sa Svete Gore i promovisana wegova kwiga"Sveta Gora, fragmenti". Moderatorka programa bila jeMaja Sto{i}, a o kwizi su govorili Branislav Brki},predsednik Foto-saveza Srbije i Aleksandar Kepi},profesor na Fakultetu primewenih umetnosti.Kwiga "Sveta Gora, fragmenti" je objavqena u izdawuSrpske Pravoslavne Eparhije Timo~ke, {tampana je uzpodr{ku Uprave za odnose sa crkvama i verskim zajed-nicama Ministarstva pravde; predgovor je napisao PavleRak, a prevedena je na gr~ki i na engleski. Ve} na prvipogled, svojim velikim formatom, besprekornim kori-cama i kvalitetom papira, kwiga deluje impozantno, autisak se poja~ava prelistavawem sadràja, po~ev od pred-govora "Uvek ìva istorija", preko poglavqa "Mesto","Qudi-lica", "Bogosluèwe", "@ivot" i "Fotografskiarhiv Svete Gore", pa sve do autorove biografije.O kwizi, a mnogo vi{e o liku autora, govorili su gostiBranislav Brki} i Aleksandar Kepi}. Biranim re~imai vidno ganut atmosferom jer je na kraju \or|e Tomi},operski peva~, otpevao i "Ve~naja pamjat", Brki} jenajpre iskazao àqewe {to promocija kwige nijeuprili~ena za ìvota wenog autora, istakav{i, zatim,da je Purger bio proèt duhom Svete Gore koju je poho-dio mnogo puta. Skroman i nenametqiv, bio je prihva}enod strane monaha, a takav je bio i kao saradnik -nenametqiv, ali uvek i svuda prisutan, bez izgovora.Kepi} je ukazao na saradwu i druèwe sa Purgerom, a potomsu o wemu govorila i dvojica kolega i prijateqa, VojislavRupi} i Boò [}epanovi}, sa velikim po{tovawemoìvqavaju}i uspomene na wega. Iz te pri~e potvr|uje seda im je Purger bio u~iteq, kao i mnogim drugim ~lanovi-ma foto-kluba, te da im je ostavio nauk da uspeh fotografi-sawa ne zavisi od marke fotoaparata ve} od toga kolikoneko zna i koliko je posve}en svome zanatu.

D. Nikoli}

DU[AN PETRIÎ] I MILAN ]ULIBRK GOSTI TRIBINE DOMA OMLADINE

SLOBODA KAO STAWE DUHA U SRBIJITribina je odràna u prepunoj sali novog Kulturnog centra, a gosti su se sloìlida se sloboda osvaja i da se prvenstveno meri stepenom obrazovawa

O IZLASKU NA LOKALNE IZBORE U PARA]INU I [APCU

Iznose}i stav o izlasku na lokalne izbore uPara}inu i [apcu, Petri~i} je rekao:- Nadam se i verujem da niste izloèni kon-

stantnim pritiscima i pretwama, ucenama, kucaw-ima na vrata, ispitivawima, nalozima kako daglasate... Sve to skupa stvara jednu atmosferu kojagovori da u ovoj sredini treba iza}i na izbore.Izlaskom na izbore u [apcu i Para}inu zapravose podràva generalna ideja o bojkotu.

IZLO@BA FOTOGRAFIJA I PROMOCIJA KWIGE ZORANA PURGERA

“SVETA GORA,FRAGMENTI”,ZA SE]AWE

~etvrtak 12. mart 2020. 15Kultura Bilten

Kwiga "U ime naroda"sudije beogradskogApelacionog suda MiodragaMaji}a je u stvari zbirkazapisa sa wegovog bloga,gde je pisao o onome {toje "video i doìveo kaosudija, a jo{ vi{e kaoobi~an gra|anin",poku{avaju}i da ostavi"kakav-takav trag o vre-menu koje je... poseban ani-mozitet pokazivalo premaidejama pravne dràve ipravde", pa je vremenompisawe bloga za wegapostajalo "specifi~an vidterapije." Izdava~ je“Lyceum iuris” izSubotice, a ilustracijesu rad poznatog karika-turiste Du{ana Petri~i}a,koji je tako|e nedavno gos-tovao u na{em gradu. Promocija Maji}eve kwigeje odràna u organizaci-ji Turisti~ke organizacijePara}in u novomKulturnom centru, u petak,6. marta. Voditeq pro-grama bila je SofijaMikovi}. Po{to je navelabiografske podatke o sudi-ji i drugom gostu NenaduAndri}u, sinu poznatogglumca Miodraga Andri}a(Quba Moqac),Mikovi}eva je pitalaMaji}a kako se ose}a kaodobitnik priznawa"Doprinos godini Evrope",koje dodequje Evropskipokret u Srbiji za zna~ajnerezultate u promocijievropskih ideja i vred-nosti, na {ta je sudijaodgovorio da mu je dragoda je neko prepoznao wegovdoprinos borbi za nezav-isnost sudstva i vladavinu

prava, te protiv kaznenogpopulizma, to jest protivprakse da, na primer, {efdràve unapred presu|ujeo tome ko je kriv, a konevin, zbog ~ega je Maji}postao meta verbalnihnapada kako predstavnikavlasti, tako i reìmskihtabloidnih medija. U odgovoru na pitawe u

~ije ime sude sudije, Maji}se posluìo op{timmestom da sudije ne sudepo voqi naroda, pa ~ak nipo svojoj voqi i ponekadprotiv svoje savesti, aliuvek po zakonu, mada jekasnije prihvatio mi{qewe

da postoji snaàn uticajizvr{ne vlasti na sudove,da je sudska grana vlastipodre|e

GODINA HV BROJ 341 ^ETVRTAK 12. MART 2020. PARA]IN … · 2020. 3. 13. · bilten godina hv broj...

Documents

Transcript of GODINA HV BROJ 341 ^ETVRTAK 12. MART 2020. PARA]IN … · 2020. 3. 13. · bilten godina hv broj...