SUPARNIČARSTVOSUPARNIČARSTVOSUPARNIČARSTVOSUPARNIČARSTVOSUBJEKTIVNASUBJEKTIVNA KUMULACIJAKUMULACIJASUBJEKTIVNASUBJEKTIVNA KUMULACIJAKUMULACIJA

LitiLiti on o ti mon o ti mLitisLitis consortium consortium

Kumulacija subjekata u istoj stranačkojulozi

(subjektivna kumulacija) AktivnoAktivno

sudPasivnoPasivno

ObostranoObostranosud ObostranoObostrano

Tužilac Tuženi

Kod suparničarstva postoji više tužbi – brojtužbi jednak je broju lica u istoj stranačakojulozi

Koliko je lica u istoj strančakoj ulozi, toliko je parnica i toliko procesnih odnosa, zanovanihi dj d i k d ičizmedju suda i svakog od suparničara

Svaki suparničar vodi svoju parnicu samostalnož l h f l d Množina samostalnih parnica formalno se vode

kao jedna parnica

Množina procesnih odnosaMnožina procesnih odnosaizmedju suda i suparničara

Tužilac

T žilTužilac sudsudTužilac

Medjusobni procesni odnos j psuparničara

Suparničarstvo - fakultativna procesnopravnaustanova; ne nastaje po nalogu, niti po odluci suda (nužno suparničarstvo - izuzetak?)Spajanje parnica ne

Zasniva se voljom tužioca (izuzetak – kad u toku parnice dodje od univerzalne sukcesije, a sukcesori su množina lica)

p j j pdovodi do zasnivanje

lica)

Zasniva se pokretanjem postupka podizanjem tužbe ili

jsuparničarstvaZasniva se pokretanjem postupka, podizanjem tužbe, ili

nastaje naknadno, proširenjem tužbe na novog tuženog, odnosno pristupanjem novog lica uz tužioca

p

Može li tuženi, svojom voljom, daj jprouzrokuje suparničarstvo?

Št ć d diti k t ž i i t k d Šta će se dogoditi ako tuženi istakne datužiocu pripada materijalnopravni zahtevprema tuženom samo u zajednici sa drugimprema tuženom samo u zajednici sa drugimlicima?

Š Šta će se dogoditi ako tuženi istakne da nijesam obavezan da ispuni zahtev tužioca veću zajednici sa drugim licima? Kako će sudu zajednici sa drugim licima? Kako će sudpostupiti ako je ovaj prigovor osnovan?

Iako izaziva izvesne procesneIako izaziva izvesne procesne“komplikacije”, ustanova suparničarstvapostoji u svim procesnim sistemima jerpostoj u s p oces s ste a jeomogućava da se u jednom postupku rešiveći broj sporova izmedju različitih lica

DVA osnovna procesna cilja:

Procesna ekonomija: ušteda u troškovima, vremenu, radu...

Pravna sugurnost (ne varie iudicetur): jednoobraznostf ču sudjenju kad su istovetne faktičke i pravne situacije

Opšte pravilo – suparničarstvo je uvek dopušteno kad je zajedničko raspravljenje celishodno

Uslovi za dopuštenost suparničarstva propisani zakonom:

opšti uslovipposebni uslovi

Čl. 205. ZPP: Više lica mogu jednom tužbom tužiti, odnosno biti

tužena:1 Ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj1. Ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj

zajednici (suvlasnici, sapoverioci) 2. Ako njihova prava, odnosno obaveze proističu

č čiz istog činjeničnog i pravnog osnova (dva zaposlena istom radnjom pretrpela povredu na radu)radu)

3. Ako su predmet spora zahtevi, odnosnoobaveze iste vrste, koji se osnivaju na bitnoi či j ič iistovrsnom činjeničnom i pravnom osnovu(stanari zgrade koji nisu platili lične račune za struju)j )

4. Ako postoji ista stvarna i mesna nadležnost zasvaki zahtev i za svakog tuženog

Posebni uslovi za dopuštenostsuparničarstva

Posebni uslovi za dopuštenost suparničarstvap ppredvidjeni ZPP i drugim materijalnopravnimzakonimaPosebnim uslovima predvidjeno je zasnivanjeposebnih vrsta suparničarstva, koje se p p , jzasnivaju i kad nisu ispunjeni opšti uslovi

Šta se dogadja kad sud utvrdi da nisui j i l i d šispunjeni uslovi za dopuštenost

suparničarstva?

Donosi rešenje kojim ukida suparničarstvo i d j j di i k lik b ihrazdvaja jedinstveni postupak na onoliko posebnih

postupaka koliko je lica u istoj stranačkoj ulozi

Može li sud narediti da se postupci razdvoje ik d i j i l i d škad su ispunjeni uslovi za dopuštenostsuparničarstva?

ODGOVORODGOVOR: : MOMOŽŽE !!E !!

Povlačenjem tužbe od strane jednogsuparničara ili prema jednom supaničarusuparničara ili prema jednom supaničaru(kad suparničarsku zajednicu čine dva lica)P j j d i d d ičPoravnanjem sa jednim od dva suparničaraPravnosnažnošću delimične presude kojomje odlučeno o zahtevu jednog odsuparničara (aktivno suparničarstvo) ili o

čzahtevu prema jednom od suparničara(pasivno suparničarstvo)

Prema uslovima za dopuštenost:Materijalno suparničarstvoFormalno suparničarstvoPosebne vrste suparničarstva:

Nužno suparničarstvoSuparničarstvo po tzv. tužbi glavnog mešanjaE l i ičEventualno pasivno suparničarstvo“Zakonsko suparničarstvo”

Prema dejstvu: Prema dejstvu:Obično suparničarstvoJedinstveno suparničarstvoJedinstveno suparničarstvo

Medju suparničarima pre parnice postoji Medju suparničarima pre parnice postojimaterijalnopravna veza:

Pravna zajednica: Pravna zajednica: Medju tužiocima – zajednica zahtevaMedju tučenim – zajednica obaveza

F ktičk (či j ič ) j d i Faktička (činjenična) zajednica: ◦ Zahtevi i obaveze suparničara zasnivaju se na istomčinjeničnom i pravnom osnovu (ne “ili”, već “i”)j p ( , )

Zajednica – potpuna i delimična◦ Potpuno i delimično materijalno suparničarstvo

Brankove komšije braća Miloš i PredragBrankove komšije, braća Miloš i Predrag, vlasnici susednog placa, izgradili su septičkujamu iz koje je, zbog nepropisno izvedenihj j j g p pradova, povremeno oticao sadržaj i plavioBrankovo dvorište. Branko je jednom tužbomt ži Mil š i P d i t ži i št jtužio Miloša i Predraga i tražio izmeštanjeseptičke jame.

Pitanja:Pitanja:Kakva je priroda veze koja postoji izmedju tuženihMiloša i Predraga? gDa li je suparničarstvo dopušteno?Kako bi sud postupio da je Branko tužio samo

l š ?Miloša?

JoJošš jedanjedan primerprimerJoJošš jedanjedan primer... primer...

U frabrici odlivaka eksplodirao je parni kotao iteško povredio dva zaposlena radnika, Dragana iteško povredio dva zaposlena radnika, Dragana iLazara. Dragan je zadobio teške opekotine, dok je Lazar zadobio samo lake telesne povrede. Po izlasku iz bolnice Dragan i Lazar su zajednoizlasku iz bolnice, Dragan i Lazar su zajednopokrenuli parnicu protiv fabrike i tražili naknadupretrpljene štete.p p j

Pitanja:Da li je dopušteno suparničarstvo?Da li izmedju satužioca postoji pravna veza?Koja dva fakta spajaju njihove zahteve?Da li će sud doneti dve ili jednu presudu?Da li će sud doneti dve ili jednu presudu?

Lažno slučajno spoljašnjeLažno, slučajno, spoljašnje...Medju suparničarima pre parnice ne postoji nikakva

predprocesna veza, nikakva ni pravna ni faktička j d izajednica

Zahtevi suparničara zasnivaju se na BITNOZahtevi suparničara zasnivaju se na BITNOISTOVRSNOM ČINJENIČNOM I PRAVNOM OSNOVU(ne “ILI” već “I” – oba elementa treba da postoje). Stoga su i ZAHTEVI ISTE VRSTEStoga su i ZAHTEVI ISTE VRSTE

NE TRAŽI SE ISTOVETNOST –DOVOLJNA JE ISTOVRSNOST

Či j ič i ht j bit i t Činjenični osnov zahteva je bitno istovrsankad iz činjenica kojima se zahteviobrazlažu na osnovu materijalnog pravaobrazlažu, na osnovu materijalnog prava, proizlaze istovrsni pravni zahtevi, odnosnoistovrsne pravne obaveze.istovrsne pravne obaveze.

Pravni osnovi zahteva su bitno istovrsni kadse zahtevi zasnivaju na sličnom pravnomj posnovu, što je faktičko pitanje.

Zahtevi su bitno istovrsni ako su generično gjednaki

Elektodistribicija Niš podigla je tužbu zaElektodistribicija Niš podigla je tužbu zaisplatu duga protiv Dragana, Slavice i Mirkai tražila da sud presudom naloži da Dragant a a da sud p esudo a o da agaisplati 3.000 din., Slavica 5.000 din., kolikosvako od njih duguje za utošenu električnu energiju a da Marko isplati 6 000 din kojeenergiju, a da Marko isplati 6.000 din., kojeduguje po osnovu ugovora o kupovinistrujomera. jPitanja:◦ Da li je dopušteno suparničarstvo u odnosu na sve

suparničare?suparničare?◦ O kakvim se suparničarima radi?◦ Da li su svi zahtevi bitno istovrsni?

U pogledu nadležnosti◦ Materijalno suparničarstvo – ista stvarna nadležnostj p◦ Formalno suparničarstvo – ista i stvarna i mesna

nadležnost U pogledu kumulacije tužbi U pogledu kumulacije tužbi◦ Formalno suparničarstvo uvek prati objektivna

kumulacija tužbiU l d ilj U pogledu cilja◦ Materijalno suparničarstvo – dva cilja

Formalno suparničarstvo samo jedan◦ Formalno suparničarstvo – samo jedan

Nastaje u dva slučaja: Kad je priroda spornog gradjanskopravnog odnosa u

kome sudeluje veći broj lica takva da u parnicimoraju sudelovati svi subjekti (nedeljiva pravamoraju sudelovati svi subjekti (nedeljiva prava, nedeljive obeveze..)

Kad zakon izričito naredjuje da svi subjekti jednogd b d b h } žb ( d l d )odnosa budu obuhva}eni tužbom (nedeljivi odnosi)

“Nužnost” nije procesnopravna većNužnost nije procesnopravna, većmaterijalnopravna

Ako svi subjekti nisu obuhvaćeni – sud odbija tužbenizahtev jer ne postoji aktivna, odnosno pasivna STVARNA

legitimacija!legitimacija!

sud

A CB

C

Pred istim sudom vode se DVE SAMOSTALNE PARNICE:

1. parnica izmedju lica A i lica B

2. parnica izmedju lica A i B (pasivnih suparničara) i lica C

GLAVNO MEŠANJE (principalnaintervencija)intervencija)

nije slučaj mešanja u tudju parnicu

Da li je glavno mešanje slučaj nužnogDa li je glavno mešanje slučaj nužnogsuparničarstva

Da li će sud odlučivati o zahtevu istaknutomtužbom glavnog mešanja ako tužba u parniciizmedju prvobitnih parničara bude odbačena?izmedju prvobitnih parničara bude odbačena?

Da li pravni osnov prvobitne tužbe i pravniDa li pravni osnov prvobitne tužbe i pravniosnov tužbe glavnog mešanja moraju biti istiili se mogu razlikovati?

Da li je predmet spora u obe parnice isti?

Da li lice koje podiže tužbu glavnogmešanja ističe identične ili različite zahtevejprotiv prvobitnih parničara?

M ž li d d ji k dMože li sud da spoji postupke u dvemaparnicama?Može li tužba glavnog mešanja bitiMože li tužba glavnog mešanja bitipodignuta u toku drugostepenog postupka?

Može li tužba glavnog mešanja bitipodignuta pred drugostepenim sudom?

SUDSUD

TUŽILAC TUŽENIBR 1

TUŽENIBR 2

TUŽENIBR 3BR. 1 BR. 2 BR. 3

Glavni i “rezervni” tuženi

Tužilac tuži više lica i traži da sud usvoji Tužilac tuži više lica i traži da sud usvojizahtev prema prvotuženom, a za slučaj daovaj zahtev bude pravnoznažno odbijen, daovaj zahtev bude pravnoznažno odbijen, dausvoji zahtev prema drugotuženom ....

Uslovi za dopuštenost:Zahtevi prema satuženima mogu bitiZahtevi prema satuženima mogu biti

isti, a ako su različiti, moraju biti u izvesnoj veziizvesnoj vezi

Isti sud stvarno i mesno nadležan zasvaki zahtev i za svakog satuženogsvaki zahtev i za svakog satuženog

Ž li d k i kl i čij j d j l i M k Želite da kupite klavir čiju je prodaju oglasio Marko Višnjić iz Niša, vlasnik klavira. Ovlastili ste Agencijuza posredovanje u prometu da u vaše ime i za vašč kl k d dp j p

račun sklopi ugovor o kupoprodaji. Agencija tvrdida je ispunila svoju obavezu, dok Marko tvrdi daugovor nije sklopljen i odbija da ispuni svojeg j p j j p jugovorne obaveze.

Pitanja: Pitanja: Koga biste tužili u takvom slučaju? Ako se opredelite da jednom tužbom

t žit M k Viš jić i ij k k bitužite Marka Višnjića i agenciju, kakva bivrsta suparničarstva bila zasnovana?

Kako bi glasili zahtevi u tužbi? Kako bi izgledao tok postupka?

S d j ji ht t ž Sud je usvojio zahtev prema prvotuženom, a o istaknutom zahtevu prema drugotuženomnije doneo odlukunije doneo odluku. Da li je sud pravilno postupio?

Sud je jednom odlukom odbio zahtev premaprvotuženom i zahtev prema drugotuženom? p otu e o a te p e a d ugotu e oDa li je odluka zakonita?

Suparničarstvo glavnog dužnika isolidarnog jemca u parnici za isunjenjesolidarnog jemca u parnici za isunjenjedugaS ič l d i l Suparničarstvo poslodavca i zaposlenog u parnici za naknadu štete koju je zaposleni

k d ili i dprouzrokovao na radu ili u vezi sa radom Suparničarstvo vlasnika motornog vozila i

ć ćosiguravajuće kuće u parnici za naknaduštete prouzrokovane vozilom

Kriterijum za deobu:◦ medjusobni odnos (položaj) suparničaramedjusobni odnos (položaj) suparničara

Obič ič t Obično suparničarstvo Svaki suparničar samostalna parnična

stranka Jedinstveno suparničarstvo Jedinstveno suparničarstvo

Suparničari se smatraju jednom strankom

Protiv svakog suparničara može se doneti različita odluka

Svaki suparničar ima svoju samostalnuprocesnu “sudbinu”procesnu sudbinu

Radnje jednog suparničara ne dejstvujuprema drugom (niti mu koriste nitiprema drugom (niti mu koriste, nitištete)Obič i ič i “ l č j i i i” Obični suparničari - “slučajni saputnici” na putu za ostvarivanje prava

Prema jedinstvenim suparničarima može se donetijedinstvena presuda Jedinstven pravni odnos, istovetan zahtev, jedna

parnica, jedna presuda Jedinstveni suparničari mogu samo zajedno dobiti Jedinstveni suparničari mogu samo zajedno dobiti

ili izgubiti parnicu! Pravilo: “Jedan radi za sve, ali ni jedan ne može

di i i lih”raditi protiv ostalih” Ako su dispozitivne radnje jedinstvenih suparničara

protivrečne – smatra se da ih nemaprotivrečne smatra se da ih nema Rokovi ističu jednovremeno za sve suparničare

JEDINSTVNO I NUŽNO SUPARNIČARSTVOSUPARNIČARSTVO

DVE POSEBNE VRSTE SUPARNIČARSTVA

Nisu svi jedinstveni suparničari nužničsuparničari

Konstruišite jedan primerKonstruišite jedan primer suparničarstva koje je jedinstveno, ali

žne i nužno.