Download - Autodsk Inventor Osnove

8/13/2019 Autodsk Inventor Osnove

1/31

AUTODESK INVENTOR

SKRIPTA

Uradio: Prof. Saa Ili


2/31


3/31

Autodesk Inventor - osnove Skripta

Uradio: Prof. Saa Ili strana 3 T.. Rade Metalac- Leskovac

Sadraj:

Autodesk Inventor 2008 ....................................................................................................................4

Radno okruenje programa inventor 2008.......................................................................................5

Poetak rada u programu Autodesk Inventor 2008 ..........................................................................6

Podeavanje programa za rad ...........................................................................................................7Osnovne komande za skiciranje ........................................................................................................8

Upotrba alata za crtanje poetnih skica ............................................................................................9

Radne ravni i ose ............................................................................................................................ 10

Kreiranje dela (modela).................................................................................................................. 10

Skica za deo (model) .................................................................................................................. 10

Rad sa alatima za skiciranje............................................................................................................ 11

Komanda Line ............................................................................................................................ 11

Geometrijska ogranienja (Constraints).................................................................................... 12

Kotiranje (dimenzionisanje) skice .............................................................................................. 14

Tipovi linija ..................................................................................................................................... 14

Korienje opcije za precizan unos koordinata.......................................................................... 15

Primeri skica za vebanje............................................................................................................... 16

Komanda Polygon ...................................................................................................................... 17

Komanda Mirror ......................................................................................................................... 17

Komande Rectangular i Circular Pattern .................................................................................... 18

Komanda Offset ........................................................................................................................ 19

Komande Extend i Trim ............................................................................................................ 19

Komande Move i Rotate ........................................................................................................... 19

Komande Fillet i Chamfer ......................................................................................................... 21

Komanda Insert AutoCAD file ................................................................................................... 21

Skice za vebanje........................................................................................................................ 22

Modeliranje u tri dimenzije ............................................................................................................ 23

Alati za 3D modeliranje .................................................................................................................. 24

Alat Extrude (E) ......................................................................................................................... 24

Alat Revolve (R) .......................................................................................................................... 27

Naknadno ureivanje skice ili dela................................................................................................ 28

Izrada modela tipa koljke(Shell) ................................................................................................. 29

Modeliranje opruga Coil ................................................................................................................ 30


4/31


5/31



Radno okruenje programa inventor 2008

Po startovanju programa pred nama e se pojaviti osnovni prozor programa prikazan na sledeojslici. Po pojavljivanju poetnog ekrana na korisniku je da izabere jednu od nekoliko ponuenih opcija.Treba izabrati karticu Metric i u zavisnosti od toga ta treba da se radi bira se jedna o ponuenih opcija.

Na raspolaganju su nam sledee opcije:

1. Modul za modeliranje delova2. Modul za izradu sklopova3. Modul za generisanje tehnike dokumentacije4. Modul za izradu prezentacija

Da bi smo mogli da izraujemo sklopove,prezentacije ili crtee moramo prvo daizmodeliramo jedan ili vie delova. Poetak radadelova zahteva da izaberemo modul za izradu

delova a to je uta kockica ispod koje piestandard (mm).ipt. Po izboru ove opcije pred

nama e se nai osnovni prozor za skiciranje.Treba napomenuti da je za modeliranje delova od

znaaja izrada skice od koje se razliitim komandama dobijaju zapreminski delovi koji se jo nazivaju ipart-ovi. Osnovni prozor programa za skiciranje prikazan je na slici 4. Pozadina modula za skiciranje je po

osnovnim podeavanjima plava. Na ovoj slici je bela i pomeren je koordinatni sistem u levo zbogskiciranja. Boju pozadine moete prilagoditi sopstvenim afinitetima. O osnovnim podeavanjimainventora bie rei malo kasnije.Na ovoj slici su pokazane osnovne palete koje bi trebalo uvek da buduprisutne prilikom rada. Nazivi paleta su dati to razumljivije za onog ko se prvi put sree sa ovimprogramom. Ukoliko se neka od paleta grekom zatvori ponovno otvaranje palete i pozicioniranje na

radnoj povrini vri se kao i kod ostalih windows programa. Desni klik na standardnu paletu sa alatima iizabiramo onu opciju koja nam je potrebna, slike ispod.

Slika 3. Osnovni prozor Autodesk Inventora 2008

Slika 4. Osnovni prozor za skiciranje i radni prostor


6/31



Poetak rada u programu Autodesk Inventor 2008

Startovanje programa mogue je na nekoliko naina. Preko start menija ili dvoklikom na ikon icuprograma na desktopu. Kada se program startuje potrebno je izabrati jednu od nekoliko ponuenihopcija. Bitno je da se izabere metriki sistem mera koji se kod nas koristi. Program nudi nekolikopodeenih opcija prema ISO standardu, meutim korisnik moe sam da napravi svoja podeavanja

prema svojim potrebama. Pravljenje ablona u programu inventor 2008 i novijim verzijama je veomajednostavno. Za modeliranje delova, kreiranje sklopova i prezentacija moe se koristiti ve ponueniablon dok za generisanje tehnike dokumentacije treba da se napravi sopstveni ablon prema naimstandardima. Pri startovanju programa na poetku se susreemo sa poetnim prozorom koji nam nudinekoliko opcija za poetak rada u zavisnosti od toga ta nameravamo da radimo (modeliranje dela,sklopa, kreiranje prezentacije ili generisanje tehnike dokumentacije) slika 5.

Slika 5. Poetni prozor sa ponuenim opcijama

Objanjenja za rad (Help) Poetak rada na novom delu, modelu (Part)

Rad na novom delu, sklopu,

prezentaciji ili crteu.Izrada sklopova (Assembly)

Otvaranje postojeeg rada. Kreiranje prezentacija (Presentation)

Formiranje projekata.Generisanje tehnike dokumentacije(Drawing)

Slika 6. Ponuene opcije iz poetnog prozora

Da bi smo mogli da kreiramo sklop potrebno je da imamo delove koji sainjavaju taj sklop, akasnije od sklopa moemo kreirati prezentaciju. Generisanje tehnike dokumentacije mogue je od

pojedinanih delova ili od sklopova. Mogue je kreiranje skopa i u samom modulu za izradu sklopova,gde mi formirama deo po deo a sam program nam te delove snima kao pojedinane. U okviru sklopamogue je vriti i izmene ve formiranih delova. Svaka izmena na delu (Part) automatski se odraava i na


7/31



sam sklop ili na ve generisan tehniki crte. Autodesk Inventor nam omoguava da na osnovu sklopageneriemo sastavnice delova, revizione tabele i sve druge elemente tehnike dokumentacije.

Preporuka je da se na poetku rada izabere ikonicaza kreiranje delova (Part) a kasnije da se naosnovu izmodeliranih delova kreiraju sklopovi. Generisanje tehnikedokumentacije nije mogue bez ijednog dela jer Inventor na osnovumodela pravi poglede i preseke.

Kada smo izabrali ikonicu za kreiranje delova susreemo se saradnim prostorom inventora koji je prikazan na slici 4. Pre poetka radatreba postaviti sledee palete na radnoj povrini programa ako ve nisu popodrazumevanim podeavanjima postavljene. Te palete su:

1. Panel Bar2. Browser Bar3. Precise Input i4. Standard paletu

Ove palete najlake je da se postave iz menija koji se dobija desnim klikomna neku paletu.

Podeavanje programa za rad

Autodesk Inventor moe da se koristi i bez nekog dodatnog podeavanja a moemo izvriti ipodeavanje prema linim afinitetima (npr. boja pozadine. snap opcija, mrea u radnom prostoru,koordinatni sistem itd). Ono to treba obavezno da se podesi odnosi se na generisanje tehnikedokumentacije (treba prilagoditi zaglavlja prema naim standardima).

Podeavanje programa vri se na sledei nain: Sa padajueg menija Tools izaberemo opcijuApplication options (ToolsApplication options). Zatim se pojavljuje dijalog Options koji je prikazan naslici 4. Dijalog options sadri 11 kartica pomou kojih moemo vriti podeavanje programa. Za kolskepotrebe koristiemo samo kartice:

1. General2. Colors (promena boje pozadine)3. Display4. Sketch5. Part

Slika 4. Dijalog options Slika 5. Dijalog options sa otvorenom karticom Sketch

Slika 3. Izbor paleta

desnim klikom


8/31



U okviru kartice General treba da podesimo sledee: veliinu undo opcije u MB, Show StartupDialog (da li da prikazuje poetni prozor, slino kao kod Autocad-a, Show 3D Indicator (da bude prikazankoordinatni sistem u donjem levom delu ekrana ili ne).

U okviru kartice Colors vrimo podeavanje boje pozadine(preporuka, podesiti na Millennium).

U okviru kartice Sketch moemo podeavati sledee:

1. u polje Constraint Placement Priority treba da podesimo koji metod ogranienja da budeprioritetan (paralelnost i normalnost ili horizontalnost i vertikalnost),

2. u polje Display moemo podeavati: Grid Lines(mrea linija u radnom prostoru koja moe biti manje ili vie gusta to se

podeava iz opcije ToolsDocument Settings i tu se u kartici Sketch podesirastojanje po X i Y)

Minor Grid Lines(ukljuuje manje gustu koordinatnu mreu na ekranu) Axes(ukljuuje i iskljuuje linije koje predstavljaju X i Y ose tekue skice) Coordinate System Indicator (ukljuuje i iskljuuje ikonicu koja predstavlja X, Y i Z

ose sa koordinatama o,o,o na tekuoj skici)3. Snap to Grid (poetne i krajnje take vezivae se za take preseka koordinatne mree,4. Automatic reference edges for new sketch (kada je ova opcija potvrena ravan

novoformirane skice se automatski dovodi u poloaj skiciranje,

U okviru kartice Part treba staviti potvrdu u polje Sketch on X-Y Plane.

Osnovne komande za skiciranje

Pre poetka opisivanja svake komande za skiciranje na sledeim slikama je prikazana paleta zaskiciranje (panel bar) u expert i normalnom modu.

Napomena:U zavisnosti od toga u kom se modu nalazimo trenutno panel bar izgleda drugaije.Na primer: ako smo u modu za crtanje poetne skice panel bar izgleda kao na slikama 6 i 7, ako smo umodu za dodeljivanje tree dimenzije (Features) panel bar e sadrati drugaije komande i drugaijeikonice.

Slika 6. Panel bar u

expert modu

Slika 7. Panel barSlika 8. Osnovne komande za crtanje


9/31



Upotrba alata za crtanje poetnih skica

Oznake date u zagradi predstavljaju skraenice sa tastature.

Komanda: Line (+L)Ovom komandom vri se crtanje horizontalnih, vertikalnih i kosih linija.Osim pravih linija mogue je crtanje i krivih linija pomou komande Spline

Komanda: Circle (Shift +C)

Crtanje krunice na nekoliko naina (krunica iz centra, krunica kojatangira tri linije i elipsa.

Komanda: Arc

Crtanje krunog luka na nekoliko naina.

Komanda: Rectangle

Crtanje pravougaonika kroz dve take i kroz tri take.

Komanda: Fillet i Chamfer

Izrada radijusa i oborone ivice.

Komanda: Point

Unos take za kasniju tipsku formu za izradu rupa i otvora namodelu.

Komanda: Polygon

Crtanje pravilnih poligona.

Geometrijska ogranienja.

Slika 9. Osnovne komande za skiciranje (crtanje) skica

Slika 10. Ogranienja (Constraints)


10/31



Radne ravni i ose

Svaka skica se kreira u jednu radnu ravan. Radne ravni mogu biti unapred definisane, to su YZ,

XZ, XY radne ravni i smetene su u folderu Origin koji se nalazi u Browser baru. Korisnik moe i sam dadefinie radne ravni u toku izrade modela, a kao radne ravni mogu da se koriste i strane modela (npr.ako smo izmodelirali kocku jedna strana-povrina te kocke moeda se iskoristi za kreiranje skice tj. kao

radna ravan).

Slika 11. Panel Browser bar i izgled radnih ravni sa skicom

Kreiranje dela (modela)

Skica za deo (model)

Kreiranje nove skice moe se vriti na vie naina:

1. Preko alatke Sketch sa palete Command kao to je prikazano na slici. Zatimselektujemo radnu ravan ili stranicu dela. Ovo moemo uraditi i obrnutim redom,selektujemo radnu ravan ili stranicu dela a onda izaberemo komandu Sketch,

2. Preicom na tastaturi (taster S), a zatim izaberemo radnu ravan ili stranicu dela,3. Desnim tasterom se klikne u prostor za crtanje i iz padajueg menija izabere opcija New

Sketch slika 12.

Slika 12. Izbor nove skice iz padajueg menijaNakon kreiranja aktivne skice, u ravni e se automatski postaviti X i Y ose i onda se moe poeti

sa skiciranjem.


11/31



Rad sa alatima za skiciranje

Kad izaberemo alat za skiciranje treba da pratimo informacije koje nam inventor upuuje o tometa trebamo da uradimo. Ove informacije ispisuju se u polje Message na komandnoj liniji. Osim togatreba da znamo i koje tipove linija moemo da koristimo dok stvaramo skicu konture dela od kojenastaje 3D deo. Tipove linija koje moemo da koristimo su: Normal, Construction i Centerline. Skica odkoje treba da se formira deo treba da bude od Normal linija dok Construction linije koristimo kao

pomone prilikom skiciranja i one ne utiu na budui deo. Linije tipa Centerline koristimo kodsimetrinih rotacionih delova.

Slika 13. Vrte (tipovi) linija

Komanda Line

Alatka line je jedna od najmonijih i najee korienih alatki za skiciranje. Ovom alatkommoemo da crtamo linije i lukove koristei krajnje take linija. Slino kao kod AutoCAD-a, nakon

pokretanja komande sledi zahtev za unos prve take. Nakon izbora poetne (prve) take u prostoru zacrtanje sledi zahtev za unos druge take. Kada smo zadali i drugu taku moemo nastaviti sa crtanjemlinije ili luka iz krajnje take linije. Da bismo nacrtali luk treba da uradimo sledee: doemo pokazivaemmia u krajnju taku linije i kad taka bude crna pritisnemo levi taster mia i drimo i pomeramo mi upravcu ukome elimo da nacrtamo luk. Ovaj luk bie tangenta na prethodno nacrtanu liniju slika 14.

Slika 14. Kreiranje skice, skica sa ogranienjima

Tokom crtanja na ekranu se pojavljuju isprekidane linije koje

predstavljaju krajnje take linija i lukova. Kako se pribliavamo ovimtakama one e se vezivati za njih (Snap). Ako je to ono to elimoizaberemo taku a ako nije nastavimo sa pomeranjem mia dok nedoemo u poloaj koji nam odgovara.U toku crtanja skice pojavljuju semali simboli koji oznaavaju geometrijske uslove koji e biti primenjenina objekat. Geometrijske uslove moemo i naknadno da zadajemo. Naslici 15. prikazani su geometrijsku uslovi koji se pojavljuju u toku

kreiranja skice i pomonalinija (isprekidana).

Slika 15. Geometrijski uslovi

Constructionkonstrukciona linija Centerlineosna linija (simetrala)


12/31



Geometrijska ogranienja (Constraints)

- Kad se primeni ovo geometrijsko

ogranienje linije e biti pod uglom od 900. To znai da eprva linija ostati u istom poloaju a druga e se rotirati

dok ne doe u poloaj od 90

0

.

Slika 16. Primenjen uslov normalnosti

- Primenom ovog ogranienjadovodimo linije u paralelan poloaj. Prva linija ostajeu istom poloaju a druga se rotira dok se nepostigne uslov paralelnosti.

Slika 17. Primena uslova paralelnosti

- Ovim ogranienjem dovodimo luk iliniju, ili dva luka, ili krug i liniju da budu tangentni.

Slika 18. Primena uslova tangentnosti

- Krajevi lukova i/ili linija, ako nisu

spojeni spojie se.

Slika 19. Primena uslova Coincident

- Krugovi i lukovi e imati isti centar.

Slika 20. Primena uslova koncentrinosti

- Ovim ogranienjem postavljamo dvelinije na isti pravac. Ako se pomeri prva linija pomeriese i druga, linije ne moraju da se dodiruju.

Slika 21. Primena uslova kolinearnosti


13/31



- Ovo ogranienje postavlja linije uhorizontalan poloaj.

Slika 22. Primena uslova horizontalnosti

- Primenom ovog ogranienje izabrana linijase postavlja u vertikalni poloaj.

Slika 23. Primena ogranienja vertikal

- Ako su selektovane dve

linije imae iste duine, ako suselektovana dva kruga ili luk i krug imaeiste prenike.

Slika 24. Primena ogranienja jednakosti

- Ovaj uslov ima prioritet u odnosu na svaki drugi. Pomou ovog uslova mi fiksiramo(zakljuavamo) objekte da se ne pomeraju.

- Selektovani objekat bie simetrian u odnosu na drugi.

Na prethodnim slikama videli smo da

pored nekih linija stoje oznake sa

ogranienjima. Ogranienja se prikazujupomou komande Show Constraints

. Kada se zada komanda Show

Constraints onda se jednostavno miemklikne na liniju ili drugi objekat gde treba da

se prikau ogranienja i ona e biti vidljiva.Pritiskom na taster F8 pojavie se svaogranienja na svim objektima a pritiskom F9sva ogranienja se zatvaraju. Ova ogranienjamoemo i da izbriemo tako to miemselektujemo ogranienje a onda pritisnemotaster delete ili desnim tasterom selektujemo

ogranienje i iz padajueg menija izaberemoopciju delete. slika 25.


14/31



Kotiranje (dimenzionisanje) skice

Kad smo nacrtali skicu i zadali potrebna ogranienja jedino nam preostaje da izvrimo kotiranjeskice. Kotiranje skice se moe vriti na nekoliko naina. Pomou komande General Dimension (+D)

, ili pomou komande Auto Dimension . Uglavnom emo koristiti

komandu General Dimension. Pomou ove komande moemo da kotiramo linije, uglove, radijuse,prenike jednom reju sve ono to nam je potrebno da bi smo dimenzionisali jednu skicu. Kotiranjeovom alatkom je veoma jednostavno pa se neemo detaljno zadravati na objanjavanju ove komande.Bie objanjene samo neke pojedinosti koje se smatraju specifinim, na primer kod kotiranja kosih linijakad elimo da nam kota prati kosinu linije.

U ovom sluaju treba uraditi sledee: selektujemo liniju koju elimo da iskotiramo povuemolevim tasterom mia da se pojavi kota a zatim kliknemo na desni taster i iz pomonog menija izaberemoopciju Aligned.

Slika 25. Primeri kotiranja komandom General Dimension

Nakon iskotiranog elementa treba da dodelimo pravu vrednost

tog elementa npr. linije. Promena kotnog broja a time i duine elementavri se tako to dva puta brzo kliknemo na sam kotni broj i u dijalog kojise otvori promenimo broj i to potvrdimo. Ovim smo mi uneli pravu

dimenziju kotiranom elementu (npr. liniji duinu). Dijalog EditDimension moemo podesiti da se otvara odmah nakon zavretkakotiranja tako to u toku kotiranja pritisnemo desni taster i u

pomonom meniju potvrdimo opciju Edit Dimension.

Tipovi linija

Kad smo poeli da govorimo o komandi Line rekli smo da tip linije moe biti razliit i to: Normal,Construction i Centerline. Sve prethodne skice su raene pomou linijenormal jer smo rekli da od telinije nastaje na budui 3D deo. Sada emo objasniti ostala dva tipa linije.

Linije tipa Construction koristimo kao pomone linije prilikom crtanja nae skice. Ove linije slueda bi nam olakale crtanje skice. Ako bi neka skica bila nacrtana samo od ovih linija program bi nam javiogreku kad bismo eleli da toj skici dodelimo treu dimenziju.Ove linije moemo koristiti kad elimo danam se skica nalazi u tanom poloaju u odnosu na koordinatni poetak. Pre poetka crtanja skice


15/31



nacrtaemo dve linije koje e prolazito kroz koordinatni poetak, pretvoriti ih u konstrukcione linije ipomou geometrijskog ogranienja Fix izvriemo njihovo fiksiranje tako kad kotiramo ostale elementeskice od ovih linija, one ne menjaju svoj poloaj. Na sledeoj slici je prikazan primer crtanja gde sukoriene konstrukcione linije.

Slika 26. Konstrukcione linije krozkoordinatni poetak Slika 27. Primer skice gde su korienekonstrukcione linije kao pomone

Linija tipa Centerline koristi se kada se kod delova koji se dobijaju rotiranjem oko ose. Ova linija

se koristi kao osa simetrije i kao osa oko koje se okree profil od koga nastaje deo. Kotiranje u odnosu naovu liniju moe biti dvojako: moemo kotirati prenike ili poluprenike budueg dela. ta elimo dakotiramo biramo kod samog procesa kotiranja iz pomonog menija koji se dobija na desni klik miem. Nasledeoj slici prikazan je primer sa linijom tipa Centerline.

Ikotiran prenik

Iskotiran poluprenik

Slika 28. Primer primene linije tipa CenterlineSlika 29. Pomoni meni izkog biramo

ta emo da kotiramo

Kad je potvrena opcija linear kotiramo prenike a kad nije potvreena kotiramo poluprenike.

Kod kotiranja trebamo jo napomenuti da inventor ne dozvoljava da neka skica budepredimenzionisana, ovo znai da nemoemo da dupliramo kote. Ako kotiramo deo skice koji je veiskotiran inventor e nas upozoriti o tome i pitati da li elimo da prihvatimo tu dimenziju, ako prihvatimokota e biti dodata samo kao informacija. Ovakvu kotu ne moemo da menjamo.

Korienje opcije za precizan unos koordinata

Dijalog Precise Input omoguava nam da precizno unosimo koordinate linija ili bilo kog drugogobjekta. Na ovaj nain moemo crtati linije sa tanom duinom ili pod tano odreenim uglom. DijalogPrecise Input moemo otvoriti na vie naina. Iz padajueg menija ViewToolbarPrecise Input ili iz


16/31



pomonog menija koji se dobija kad se desnim tasterom klikne na neki tulbar slika 3. Okvir za dijalogaktivan je tek poto se izabere alat za crtanje.

Slika 30. Dijalog Precise Input Slika 31. Crtanje pomou dijaloga Precise Input

Primeri skica za vebanje

Slika 32. Primeri skica za vebanje


17/31



Komanda Polygon

Komandom poligon crtamo pravilne mnogouglove. Po izboru

komande Polygon otvara nam se dijalog iz koga biramo da li je poligon

opisan oko krunice ili upisan u krunicu i biramo tj. ukucavamo broj stranapoligona. Crtanje skice za navrtku ili glavu vijka obaviemo sa ovomkomandom.

Slika 34. estougaonik, osmougaonik i dvanaestougaonik nacrtani pomou komande Polygon

Komanda Mirror

Komandom miror (ogledalo) vrimo simetrino preslikavanje objekata uodnosu na izabranu osu preslikavanja (slino kao kod AutoCAD-a). Po zadavanjukomande otvara nam se dijalog prozor gde biramo opcije za selektovanje

objekata (dugme Select) koji e se preslikati i opciju pomou koje selektujemoliniju za osu simetrije (Mirror line) oko koje se vri preslikavanje. Nakon togaidemo na dugme Apply i ako smo zavrili sa ovom komandom idemo na Done.

Slika 36. Primena komande Mirror

Slika 33. Dijalog Polygon

Slika 35. Dijalog

prozor Mirror


18/31



Komande Rectangular i Circular Pattern

Pomou ove dve komande pravimo pravougaone i krune ablone, tj. kopiramo odreeneelemente skice u odreeni broj kolona i redova ili u krug oko zadatog centra. Kada izaberemo komanduRectangular Pattern ili Circular Pattern otvara nam prozor prikazan na slici 37 tj. 38. Iz ovog prozora

biramo dugme Geometry i onda selektujemo geometriju skice od koje emo praviti pravougaone ilikrune ablone. Kada smo izabrali geometriju definiemo osu i smer (ili smerove) ablona i unosimovrednost za broj kopija i rastojanje izmeu kopija, za pravougaoni ablon, i unosimo broj kopija i centaroko koga se vri kopiranje i ugao kopiranja, za kruni ablon. Postoji jo i opcija Associative koja odreujeda li se promena na izvornom objektu koji je kopiran odraava i na isk opirane oblike. Kad je ova opcijapotvrena sve promene na izvornom obliku odrazie se i na iskopirane a kad nije potvrena promene naizvornom objektu nee se odraziti i na iskopirane objekte.

Slika 37. Dijalog prozor Rectangular

PatternSlika 38. Primena Rectangular Pattern-a (pravougaoni ablon)

Slika 39. Dijalog prozor

Circular PatternSlika 40. Primena Circular Pattern-a (kruni ablon)


19/31



Komanda Offset

Komande Extend i Trim

Komandom Extend produavamo objekatdo sledeeg objekta koji pronae. Da bi seproduio objekat selektujemo kraj objekta kojitreba da produimo. Ako elimo da skraujemoobjekte drimo pritisnut taster Shift. Slinokomandi Extend radi i komanda Trim stim topomou ove komande vrimo skraivanje objektado prvog sledeeg objekta. Ako drimo pritisnuttaster Shift dok smo u komandi Trim mormo daproduavamo objekte. Slika 42. Primena komande Extend i Trim

Komande Move i Rotate

Komandom Move vrimo pomeranje ili kopiranje objekata. Ako u dijalog prozoru koji se pojavinakon selektovanja komande move potvrdimo opciju Copy ojekat koji je izabran bie kopiran na novupoziciju. Da bi smo izvrili pomeranje ili kopiranje objekta potrebno je da prvoselektujemo objekat zatimda odredimo poetnu taku (taku na objektu) i krajnu taku u koju e se pomeriti ili iskopirati objekat. Po zavretku komande kliknemo na dugme Done za izlazak iz komande Move.

a) b)

Pomou ove komnde vrimo paralelno

kopiranje objekata. Prvo selektujemo geometriju

skice koju hoemo da iskopiramo i pomeramokursor mia na onu stranu na koju elimo danapravimo kopiju. Nakon toga izvrimo kotiranjena pravu dimenziju tj. odstojanje od izvornog

objekta.

Slika 41. Primena komande Offset


20/31



c)

Slika 43. Primena komande Move

a) selekrovanje geometrije i poetne takeb) selektovanje krajnje takec) zavretak komande kopiranja ili pomeranja

Komanda Rotate vri rotaciju selektovanih objekata (skice) oko odreene take (Center Point)koju mi zadajemo. Kada smo selektovali skicu koja e biti zarotirana zadajemo taku oko koje se vrirotacija, zadajemo ugao rotacije (u ovom primeru je to 45

0), potvrujemo polje Copy ako elimo da seobjekat kopira i zavravamo komandu na dugme Apply. Ako elimo da zavrimo sa komandom Rotatekliknemo na dugme Done.

a) b)

c)

Slika 44. Primena komande Rotate za ugao od 450

a) selektovanje skice (geometrije), b) zadavanje takerotacije (Center Point), c) zadavanje ugla rotacije


21/31



Komande Fillet i Chamfer

Kao i kod Autocad-a i ovde komande fillet i chamfer slue za zaobljavanje i obaranje ivica. Nakonzadavanja komande Fillet pojavljuje se prozori gde vrimo podeavanje radijusa jednostavnimupisivanjem vrednosti radijusa slika 45. Kada smo upisali vrednost radijusa miem selektujemo linije ili

ugao gde treba da napravimo radijus i kad se radijus pojavi samo kliknemo. Slino je i sa komandomChamfer. Kada zadamo komandu pojavljuje se prozor gde imamo nekoliko mogunostislika 46.:

1. Distance2. Distance Distance3. Distance Angle

Primenom prvog uslova vrimo obaranjeivice na odreeno rastojanje tako da je torastojanje jednako nad oba dve linije. Kod drugog

uslova moemo zadati razliita rastojanja i kod

treeg uslova zadajemo jedno rastojanje i ugao.Primer komande Fillet i Chamfer dat je na slici 47.

Slika 47. Primena komande Fillet i Chamfer

Komanda Insert AutoCAD file

Ovom komandom vrimo ubacivanje crtea iz AutoCAD-a. Treba napomenuti da je mogueubaciti crte koji je uraen u verziji AutoCAD-a 2008 ili starijoj. Ako se crte radi u novijim verzijamaprilikom snimanja crtea treba izabrati opciju kojom e crte biti sniman za verziju 2008.

Slika 45. Dijalog

prozor Fillet

Slika 46. Dijalog prozor

Chamfer


22/31



Skice za vebanje

Slika 48. Skice za vebanje


23/31



Modeliranje u tri dimenzije

Po zavretku crtea, kao osnove za nastajanje 3D modela, sledei korak je zadavanje treedimenzije tom crteu tj. prevoenje tog crtea u 3D deo. Za dodeljivanje tree dimenzije crteu (skici)koristi se vei broj alata. Alati za dodeljivanje tree dimenzije nalaze se na panel baru. Kada smo zavrili

crtanje skice, to programu treba i da soptimo tako to emo iz padajueg menija koji se dobija na desniklik u prostoru za crtanje izabrati opciju Finish Sketch. Kada smo odabrali ovu opciju mi smo napustili

mod za skiciranje i uli u mod za dodeljivanje tree dimenzije skici. Ikonice u panel baru su se promenile itu su sad alati kojima se vri 3D modeliranje.

Alati koji se sad nalaze u panel baru prikazani su na slici 50 sa kratkim objanjenjem.

Slika 49. Pomoni meni Slika 50. Panel Bar sa alatima za 3D modeliranje


24/31



Alati za 3D modeliranje

Alat Extrude (E)

Pomou alatke extrude mi skici dodeljujemo treu dimenziju takoto je izvlaimo u pozitivan ili negativan smer Z -ose (ispod ili iznad radne

ravni u kojoj je skica nacrtana). Primenom ovog alata mi moemo dadodajemo ili da oduzimamo materijal sa samog dela. Izbor alata extrude

mogue je sa panel bara, ako pritisnemo taster E ili iz pomonog menijakoji se otvara kad se klikne desnim tasterom na radnu povrinu i izabereopcija Create Feature a zatim podopcija Extrude slika 51. (ovo je moguedok smo u modu za crtanje).

Dijalog prozor alata extrude podeljen je na tri oblasti:

1. Shape2. Operation (srednja kolona)3. Extents

Na slici 52 prikazan je dijalog prozor Extrude sa oznaenim oblastima.

Kartica Shape je opcija Profile pomou koje vrimoselekciju skice koju elimo da izvlaimo tj. nad kojom trebada primenimo opciju Extrude. Ako su vie skice mi treba daselektujemo samo onu ili one skice na kojima treba primeniti

opciju Extrude. Ako je na crteu samo jedna skica ona e bitiautomatski izabrana.

Kartica Moresadri jo neke opcije koje moemo daprimenimo prilikom primene komande Extrude. U polje

Taper koje se nalazi kad aktiviramo karticu More moemo da

unesemo vrednost ugla pod kojim e selektovana skica bitiizvlaena. Ako ostavimo vrednost 0 skica e se izvlaiti podpravim uglom u odnosu na ravan u koju je nacrtana. Ugao

koji unosimo moe biti pozitivan ili negativan. Ako je ugao pozitivan izvlaenje e se prema svom krajuiriti a ako je ugao negativan deo e se suavati.

Oblast Operatin sadri etiri dugmeta a to su odozgo na dole:

1. Join (oznaava dodavanje materija delu)2. Cut (oduzimanje materijala)3. Intersect (presek izmeu postojeeg dela i dela koji se formira)4. Surfaces (primenom ove opcije dobijaju se povrine)

Oblast Extentsodreuje nain i granicu izvlaenja. Prvo polje sadri opcije: Distance, To Next,To, From To i All. U tabeli koja sledi objanjene su sve opcije koje je mogue primeniti prilikomizvlaenja.

Distance Visina izvlaenja odreena je rastojanjem koje zadajemo.

To Next Visina ili duina izvlaenja odreena je drugom ravni ili straniciom dela.

To Visina izvlaenja odreena je selektovanom ravni ili stranicom dela.

From To

Visina izvlaenja bie odreena rastojanjem izmeu selektovanih ravni ili stranica. Selekcija

ravni ili stranice vri se pomou dugmeta Select Start Surface za poetak izvlaenja i

dugmetom Select End Surface za zavretak izvlaenja.

All Visina dela koji se izvlai prostirae se kroz ceo deo u jednom pravcu.

Slika 51. Izbor alata Extrude

Slika 52. Dijalog prozor Extrude


25/31



Na slici 49 u oblast Extents nalaze se i tri dugmeta koja predstavljaju smerove izvlaenja.Prvo i drugo dugme oznaavaju pozitivan ili negativan smer izvlaenja a zadnje dugme oznaava da eskica biti izvuena simetrino (u oba smera) i u pozitivnom i u negativnom smeru.

Slika 53. Izvlaenje iznad radne ravni Slika 54. Izvlaenje ispod radne ravni

a) b)Slika 55. Simetrino izvlaenje dela

Slika 56. Izvlaenje sa uglom

a) negativan ugao i b) pozitivan ugao izvlaenja

Pre primene alata Extrude nije loe da se skica prikae u izometriji zbog preglednosti prilikomizvlaenja. Izometrijski prikaz biramo iz padajueg menija ViewIsometric ili kad kliknemo desnimtasterom i iz pomonog menija izaberemo IsometricView.

Kada smo primenili alat Extrude i zavrili sa komandomdobili smo 3D deo ili model. Ovakav deomogue je prikazati na nekoliko naina.Naini prikaza dela su:

1. Shaded Dispay (deo e biti osenen odreenom bojom ili materijalom koji mu je dodeljen)2. Hidden Edge Display (deo e biti osenen stim to e ivicekoje se nalaze iza dela biti vidljive)3. Wireframe Display (deo je prikazan kao kontura od ice, nee biti osenen).

Osim prikaza modela od znaaja su i komande za manipulaciju modelom (delom). Ove komandemogu da se zadaju iz padajueg menija View ili sapalete. Lake je da se koristi paleta sa ovim opcijama.

Look At Ovom komandom dovodimoravan u kojoj crtamo skicu paralelno sa ravan

monitora. Kad izaberemo alat Look At onda

moemoda selektujemo ili skicu ili ravan u kojojcrtamo. Izbor ove komande mogu je i izpomonog menija kad se klikne desnimtasterom,

Dynamic Rotate (F4+levi taster) Da bismo mogli slobodno da rotiramo delo (delove)

koristiemo ovu alatku,

Zoom Selected Objekat koji je izabran

Look At

Dynamic Rotate

Zoom SelectedPan View

Zoom In-OutZoom Window

Zoom All

Slika 57. Alati za manipulaciju


26/31



(selektovan) posle primene ove alatke bie prikazan tako da zauzme ceo ekran (bie maksimalnozumirana na ekranu),

Pan View (F2+levi taster) Slui za pomeranje prikaza. Isto se dobija kad pritisnemo srednjitaster (toki) mia ako mi ima toki,

Zoom In-Out (F3+levi taster)Poveavamo ili smanjujemo prikaz dela ili crtea, Zoom Window Uveavamo oblast koja je obuhvaena sa dve take. Kad selektujemo ovu

komandu pojave se dve konanice i oblast koju obuhvatimo pravougaonikom bie maksimalnouveliana,

Zoom AllOvom alatkom prikazujemo kompletan deo ili skicu na ekranu.Kad smo zavrili sa prvim izvlaenjem pomou komande Extrude moemo dodavati ili oduzimati

materijal od formiranog dela. Da bi smo kreirali novu skicu treba da izaberemo radnu ravan ili stranu

dela za novu skicu. U naem primeru iskoristiemo stranicu dela za kreiranje nove skice. Kasnije emoobjasniti kako se kreiraju nove radne ravni.

Izbor strane dela za skicu vrimo tako to se miem pribliimo strani gde treba da kreiramo skicupritisnemo desni taster mia i iz pomonog menija izaberemo opciju New Sketch ili selektujemo stranudela levim tasterom i pritisnemo slovo S na tastaturi kao skraenicu za kreiranje nove skice. Na slici 58

prikazan je nain izbora strane dela za kreiranje nove skice pomou desnog tastera. Povrina na kojojtreba da crtamo novu skicu prilikom izbora promenie boju. Kad smo izabrali stranu dela i izabrali opcijuNew Sketch vraamo se u mod za crtanje. Na panel baru promenie se alati kao na slici 6 ili 7 u zavisnostikako smo podesili prikaz. Sad moemo da nacrtamo novu skicu i formiramo novo izvlaenje kojemoemo da dodamo ili oduzmemo od prethodnog izvlaenja. Na slici 59 prikazan je deo u modu zaskiciranje sa nacrtanom novom skicom pomou alata Offset.

Slika 58. Izbora strane dela za kreiranje nove skice Slika 59. Nova skica na strani dela

Kad smo zavrili sa crtanjem skice biramo alat Extrude i pomou opcije Profile iz oblasti Shapebiramo skicu koja e biti izvlaena. Ovo izvlaenje moemo dodati ili oduzeti od prethodnog izvlaenja.


27/31



Slika 60. Primena alata Extrude

na izabranu skicu


- opcija Join dodavanje materijala

a)

b)


a) opcija Cut do odreene dubine

b) opcija Cut kroz ceo deo

Alat Revolve (R)

Alatom revolve vrimo rotaciju skice oko ose, i na taj nain dobijamo 3D modele. Ovaj alatmoemo primeniti za dobijanje delova koji rotiraju (vratila, osovine, cilindrini delovi...) . Osa rotacijemoe biti posebna linija tipa Centerline ili linija skice. Na slici 63 prikazan je dijalog prozor alatkeRevolve. Kao i kod alata Extrude tako i ovde uoavamo tri oblasti.

Oblast Shape u ovom sluaju ima dva dugmeta.Prvo dugme Profileslui nam da selektujemo profil (skicu)

koja e da se rotira oko ose. Drugo dugme je Axis i ononam slui da selektujemo osu (prava ivica ili osna linija)oko koje e se rotirati prethodno izabrana skica.

Oblast Operatin sadri etiri dugmeta a to suodozgo na dole:

1. Join(oznaava dodavanje materija delu)2. Cut(oduzimanje materijala)3. Intersect(presek postojeeg dela i dela koji se formira)4. Surfaces(primenom ove opcije dobija se povrina)

Oblast Extentssadri polje gde moemo da izaberemo opciju rotacije.Opcija Fulloznaava da seizabrana skica rotira oko izabrane ose za 360

0. Opcija Angleslui nam da zadamo ugao za koliko da se

izabrana skica zarotira oko izabrane ose. Na sledeim slikama prikazana su primeri delova dobijenialatom Revovle.

Slika 64. Izbor skice za rotaciju Slika 65. Izbor ose rotacije

Slika 63. Dijalog prozor Revolve


28/31



Slika 66. Deo dobijen alatom Revolve

opcija Full

Slika 67. Deo dobijen alatom Revolve

opcija Angle

Naknadno ureivanje skice ili dela

Nakon primene nekog od alata za dobijanje 3D dela (Extrude ili Revolve) dobijamo deo u tri

dimenzije. Ovako dobijeni deo je odreen svojim dimenzijama i geometrijom skice. Meutim esto jepotrebno da se izvre neke ispravke na skici od koje nastaje 3D deo. Ispravka skice se vri u modu zaskiciranja. Da bi smo mogli da vrimo ipravke skice treba da uradimo sledee: desni tasterom mia

izaberemo skicu ili tipsku formu kojom smo dobili 3D deo, u Browser Bar-u i iz pomonog menijaizaberemo opciju Edit Sketch slika 68. Kada smo odabrali Edit Sketch ta skica nam postaje aktivna u

modu za crtanje i moemo da je menjamo.Kad smo izvrili izmene samo izaberemo opciju Finish Sketch ideo e automatski da bude auriran prema novoj skici.

Slika 68. Primer editovanja skice

Kao to vrimo ureivanje skice moemo vritii ureivanje samog dela (Feature). Umesto izboraEdit Sketch biramo opciju Edit Feature. Kada smo izabrali ovu opciju moemo da menjamo ugao rotacije,dubinu izvlaenja, da li se oduzima ili dodaje materijal, izvlaenje sa ili bez ugla itd. Na slici 69 dat jeprimer gde je prikazan deo nakon editovanja samog dela. Na ovom primeru promenjen je ugao rotacije

dela sa 360

0

(Full) na 270

0

.

Slika 69. Izgled dela nakon njegovog editovanja


29/31



Izrada modela tipa koljke(Shell)

Komanda Shelldaje mogunost da se od punog materijala dobije kutijastioblik. To su takozvanidelovi sa tankim zidovima (tankozidi elementi). Komandom Sell najlake napraviti npr. kutiju ibice,au... Da bi smo mogli da primenimo komandu Shellpotrebno je da pre toga imamo neki zapreminskimodel (npr. kvadar, valjak itd.).

Da napravite koljku potrebno je da se primeni alat Shell klikom na ikonicu . Postupakprimene komande Shell prikazan je na primeru ispod.

Veba1 primene komande Shell

Slika 70. Primer primene komande Shell za dobijanje ae

Potrebno je da se prvo opcijom Revolve izmodelira obllik npr. ae. Onda se komandom Shellbira povrina od koje treba da se oduzme deo materijala (slika 70 c) to je povrina oznaena svetloplavom bojom, izabrana je opcija da se oduzme materijal unutar i zadata je dibljina zida od 2 mm.

Slika 71. Dijalog prozor komande Shell

60

100

30

Inside (unutra)

Outside (spolja)

Both (unutra i spolja)

Dugme za

izbor povrine

Debljina zida

a

b c d


30/31



Veba2 primene komande Shell

Slika 72. Primer primene komande Shell za dobijanje kutije (ibice)

Modeliranje opruga Coil

73. Skica zamodeliranje opruge

Da bi se napravila opruga potrebno je da se nacrta skica. Skica treba da

sadri: osu (centralnu liniju) koja moe biti prema tipu linija noraml ilicenterline (na slici 73 osa je nacrtana linijom tipa noramal) i profila opruge u

naem sluaju krug prenika 6 mm. Potrebno je iskotirati i srednji prenik

opruge a to je u naem sluaju 30 mm. Duinu opruge definiemo kotiranjemose a duina se moe definisati i kasnije prilikom upotrebe komande Coil. Kadzavrimo skicu potrebno je da izaemo iz moda za skiciranje desnim klikom i izpadajueg menija biramo opciju Finish Sketch. Nakon ovog potrebno je da izpanela sa latima izaberemo alat (komandu) Coil . Nakon izbora alata Coil

otvara se prozor prikazan na slici 74 i 75. Na slici 74 u okviru polja Shapetreba

da kliknemo na dugme Profil i izaberemo prenik ice (ako nije automatskiizabran), zatim klikom na dugme ispod biramo osu i na kraju klikom na ikonicu

menjamo smer opruge.

74. Definisanje parametara opruge 75. Definisanje parametara opruge

Nakon izbora prenika ice (profila) i ose biramo karticu Coil Sizeslika 75. Iz padajueg menija

Typebiramo opciju

Pitch and Height(korak i visina opruge). Za korak

(Pitch)treba upisati 10 mm a za

visinu (Height)treba upisati 80 mm. Ovde moemo jo da menjamo i ugao opruge upisivanjem brojanevbrednosti u polju Taper. Upisivanjem pozitivnog ugla opruga se prema svom kraju iri a upisivanjemnegativnog ugla opruga se prema svom kraju suava.

Thickness 0.5 mm


31/31


Veba Modeliranje opruge

a)b)

Kreiranje poetne skice za oprugu slika 76 a Izborom komande Coili zadavanjem odreenih

vrednosti dobijamo oprugu slika 76b Izaberemo ravan i kreiramo novu skici

kao na slici 76c Upotrebom alata Extrude i opcije Cut

i izvlaenjem skice pravougaonika u oba smera

poravnamo krajeve opruge slika 76 - d.

c)

d)

76. Postupak modeliranja opruge