Para Met Riza Vari Vanja

download Para Met Riza Vari Vanja

of 13

  • date post

    28-Feb-2018
  • Category

    Documents

  • view

    216
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of Para Met Riza Vari Vanja

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    1/13

    ZAVARIVANJE PARAMETRI ZAVARIVANJA I NJIHOV UTICAJ NA KVALITE

    I VIZUELNI IZGLED ZAVARENOG SPOJA TJ. ZAVARA

    Pripremio : Srboljub Stevanovidipl. ma.in inenjer zavarivanja EWE

    KoeKapetana25,35230uprijaSrbija

    Tel/fax:+381358471196

    Mob:+381652771802

    emai:office@alatistherm.co.rs

    emai:office@alatistherm.in.rs

    www.alatistherm.co.rs

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    2/13

    I . PRENOS DODATNOG MATERIJALA U MIG / MAG POSTUPKU ZAVARIVANJA

    Kod MIG / MAG zavarivanja iana elektroda je uvek na + polu ( indirektni polaritet ).

    Postoje 3 vrste prenosa materijala u metal zavara ava :

    Kratkospojeni prenos --- orijentacionio granica struje i napona je : 70 160 A , 16 19 V

    Globularni tj. krupnokapljiasti prenos orij .granica struje i napona je : 130 200 , 18 24 V

    Sprejni prenos -- orijentaciono granica struje i napona je : 180 250 A , 24 30 V

    Gornji podaci su dati za icu za zavarivanje prenika 1,0 .Granice parametara - struja i napon - za ovvrste prenosa kao to se vidi se preklapaju. Jedno je meutim sigurno a to je da se Sprejni prenos

    moe dobiti u zatiti

    istog CO2 gasa. Granica gasne smee za Sprejni prenos je po literaturi jeminimum 80 85 % Argona u smei.

    Kratkospojeni prenos najmanja koncenteracija toplote - za zavarivanje tankih i tanjih limova u svimpoloajima i za prinudne poloaje zavarivanja ( naroito nadglavno ) i korene zavare na tankim idebelim limovima i cevima.

    Globularni Krupnokapljiasti prenos : za zavarivanje limova veih debljina i eventualno za prinudnpoloaje.

    Sprejni prenos najvea koncentracija ( unos ) toplote i koristi se uglavnom za zavarivanje debljih lim

    u horizontalnom ili vertikalnom poloaju.

    Postoji i takozvani Pulsni prenos koji moe imati prenos kao u mlazu ali sa mnjim strujamazavarivanja ali je za ovaj prenos potreban i ureaj koji ima datu mogunost Pulsnog zavarivanja .

    Smea koju koristimo u naoj proizvodnji je 82 % Argona + 18 % CO2 i mi je zovemo CORGON ali je njen pravi naziv po literaturi KRYSAL . Vei sadraj CO2 uslovljava dubljeuvarivanje. U Kratkospojenom prenosu omoguava premoavanje veih zazora u lebu. Koristi senajvie za nelegirane i niskolegirane elike.

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    3/13

    II . JAINA STRUJE ZAVARIVANJA

    Jaina struje zavarivanja direktno zavisi od podeavanja brzine dovoenja iane elektrode. Znai strzavarivanja podeavamo pomou brzine dovoenja iane elektrode.

    Sa prejakom strujom zavarivanja pri ostalim nepromenjenim parametrima dolazi do :

    - Veeg uvarivanja u osnovni materijal

    - Loijeg izgleda lica ava - zavara

    - Vee nadvienje ava zavara

    - Otri zajedi od pregrevanja u prelaznoj zoni tik uz zavar

    - Poveanja rasprskavanja pucni

    Sa preslabom strujom zavarivanja pri ostalim nepromenjenim parametrima dolazi do :

    - Nedovoljnog uvarivanja

    - Nejednake irine povrine ava zavara ( usko iroko )

    - Mogunosti pojave nalepljivanja.

    Kod MAG postupka zavarivanja uobiajene vrednosti struje zavarivanja se kreu od 100 do 200A/mm2. Uzima se u obzir povrina preseka elektrodne ice iji je prenik 1 mm , tako da je njenapovrsina 0,785 mm2. Ovo znai da se struja kree u ganicama od 78 do oko 160 A. Kada se radi ssmeom ova struja moe ii do 350 A/mm2 o praktino znai struju od oko 280 A.

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    4/13

    Premala struja Prejaka struja

    Zavarivanje u prinudnim polajima se izvodi sa jainama struje koje su manje od onih koje supreporuene za horizontalni poloeni poloaj zavarivanja :

    - Za prinudni poloaj ( Vertikalni ) struja se umanjuje za 10 15 %.

    - Za prinudne poloaje ( Nadglavni , Horizontalno vertikalni ) struja se umanjuje za 15 20 %

    - Za unutranje ugaone spojeve struja je manja 5 10 %.

    - Za zavarivanje CrNi elika struja se umanjuje 25 30 %.

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    5/13

    III . NAPON ZAVARIVANJA - VOLTAA

    - Voltaa suvie niska ( dugaak zavarivaki luk ) : zavarivaki luk je nestabilan , lice ava zavara ima grub izgled (narebren), loija je zatita zavara ( rastopa ),

    - Voltaa suvie visoka ( prekratak zavarivaki luk ) : ovaj luk se uranja u rastopljeni metal zavartako da usled toga rastop se uzburkava i bei ispred luka na nazagrejanu povrinu lima i postojvelika opasnost od NALEPLJIVANJA i ZAJEDA.

    Vrednost napona zavarivanja a i struje zavarivanja direktno zavisi od veliine izvuenog dela elektrodice - izvueni deo mereno od dizne.

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    6/13

    Preniska voltaa Previsoka voltaa

    Poveanje napona voltae dovodi jo i do :

    - Poveanja irine zavara ava

    - Smanjenja dubine uvarivanja

    - Lepi vizuelni izgled zavara ava

    Smanjenje napona voltae dovodi jo i do :

    - Suavanje rastopa

    - Poveanje nadvienja zavara - ava

    - Vea dubina uvarivanja

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    7/13

    IV . BRZINA ZAVARIVANJA

    Brzina zavarivanja podrazumeva brzinu kojom se elektrini luk pomera po liniji spajanja zavarivanja

    Kada je brzina zavarivanja premala dobija se :

    - iroki rastop ( opasnost od nalepljivanja )

    - iri zavari ; smanjuje se uvarivanje u osnovni materijal

    - Lice ava zavara je ulegnuto

    - Rastop je pregrejan i svojom toplotom dovodi do vrtloenja zatitnog gasa to slabi zatitu iizaziva poroznost u zavaru avu ( rupice

    Kada je brzina zavarivanja prevelika dobija se :

    - Rastop je premali preuzak

    - Dubina uvarivanja ( provarivanja ) je premala

    - Zavar av je uzak

    - Dolazi do pojave zareza na prelazu zavara prema osnovnom materijalu.

    Znai brzina zavarivanja direktno utie na dubinu uvarivanja ( provarivanja ) , irinu i nadvienje zav

    ( ava ) i na koliinu uneene toplote.

    Manja brzina zavarivanja = Vea uneena toplota

    Vea brzina zavarivanja = Manja uneena toplota

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    8/13

    Premala brzina zavarivanja Prevelika brzina zavarivanja

    Postoje tehnoloke iskustvene tabele u kojima su okvirno date vrednosti za brzinu zavarivanja , strujunapon, brzinu dodavanja ice i one se uvek koriste. Meutim prave vrednosti parametara ( sa kojimadobija najoptimalniji zavareni spoj to se tie karakteristika i vizuelnog izgleda ) se utvruju naosnovu proba koje treba uraditi pre poetka izrade konstrukcije na probnim komadina tj.uzorcima svaki zavareni spoj. Ove probe se rade sa vie kombinacija parametara zavarivanja to znai da bi

    jedan zavar trebalo probati uraditi sa 3 5 kombinacija parametara zavarivanja.

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    9/13

    V . POLOAJ PITOLJA ZA ZAVARIVANJE U ODNOSU NA RAVAN SPOJA I

    S OBZIROM NA POLOAJ ZAVARIVANJA

    Tehnika UNAPRED : Smanjuje se dubina uvarivanja ; Zavar postaje iri ; Zavar postaje ravniji ; Zaima lepi vizuelni izgled . to je ugao nagiba vei to je dubina uvarivanja manja a irina zavara vea preporueni ugao je 5 -15 . Pogodno je za zavarivanje metala manjih debljina kao i za koren zavarazavarivanje u prinudnim poloajima. Zavarivau je olakano voenje elektrodne ice jer mu je linijazavarivanja pregledna ( ispred obe je ) ali je pregled rastopa otean jer ga pokriva oba gorionika.

    Tehnika UNAZAD : Poveava se dubina uvarivanja ; Smanjuje se irina zavara ; Nadvienje zavarapostaje vee - zavar je ispupeniji ; Elektrini luk je malo stabilniji ; Malo je manje razbrizgavanje pucne. Ugao je opet 5 15 . Pogodno je za zavarivanje veih debljina materijala mogu se koristitvee struje zavarivanja. Zavarivau je tee voenje elektrodne ice jer oba pokriva liniju zavarivanja

    je sa druge strane bolji pregled rastopa.

    UNAPRED UNAZAD

    SMER ZAVARIVANJA

    UNAPRED POD90 UNAZAD

    POD90

  • 7/25/2019 Para Met Riza Vari Vanja

    10/13

    Radni komadi malih debljina ( do 5 mm ) najbolje se zavaruju u poluvertikalnom ( nagnutom ) ilivertikalnom poloaju zavarivanja ODOZGO NADOLE , jer se tim nainom unosi najmanje toplote idobija zavar lepog vizuelnog izgleda sa potpuno provarenim korenskim zavarom. Pitolj za zavarivabi trebao da zauzima priblino poloaj od 90 u odnosu na ravan spoja ( liniju zavara ).

    Radni komadi srednjih i veih debljina mogu da se zavaruju u svim poloajima s tim to se zavarivanjevertikalnom poloaju izvodi ODOZDO NAGORE vrednostima struje koje su 10 15 % manje.

    NJIHANJE VRHA ELEKTRODNE ICE

    Voenje pitolja pri zavarivanje osim pravolinijskog moe biti razliito pa da napomenemo neka :

    1 2 3 4

    1 . PRAVOLINIJSKO KRETANJE BEZ NJIHANJA : primenjuje se kod delova manjih debljina uhorizontalnom poloaju i za sve sluajeve zavarivanja ODOZGO NADOLE . Takoe se primenjuje p

    zavarivanje viezavarnim nainom ( vezanim zavarima ) i u odreenim sluajevima kod korenskihzavara.

    2 i 3. USKO NJIHANJE ( 15 40 mm irina ) : se primenjuje za zavarivanje u svim poloajima i zazavarivanje ugaonih spojeva u prinudnim poloajima.

    4. POMERANJE U OBLIKU PETLJE ( ponavljajui krugovi ) ( irina nihanja 3 16 mm - prenik kru3 20 mm ) : u sluaju kada je potrebno naneti vee koliine dodatnog materijala a moe se primenipri korenskom zavaru u otrom uglu u horizontalnom poloaju.

    Poprenim klaenjem vrha elektrodne ice poveava se irina zavara ava i smanjuje se brzina

    zavarivanja.

    Prevelika amplituda njihanja vrha dovodi do greaka nalepljivanja tj. nepotpunog stapanja sa osnovnmaterijalom ( limom ). Rastop pri prevelikom amplitudi njihanja i pri velikoj struji moe pobei ispod lukna osnovni materijal ( lim ) to dovodi do nalepljivanja.

    Pri irem poprenom njihanju treba primenjivati zavarivanje UNAZAD a pri uem njihanju trebaprimenjivati zavarivanje UNAPRED .