Konstruktivni Dio Projekta

8/10/2019 Konstruktivni Dio Projekta

1/75

KONSTRUKTIVNI DIO PROJEKTA

1

SADRAJ

1. TEHNIKI IZVJETAJ2. TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE3. STATIKI PRORAUN I DIMENZIONIRANJE

ANALIZA OPTEREENJASTATIKI PRORAUN I DIMENZIONIRANJE PLOAStatiki proraun i dimenzioniranje ploe POZ 300Statiki proraun i dimenzioniranje ploe POZ 200Statiki proraun i dimenzioniranje ploe POZ 100Statiki proraun i dimenzioniranje ploe POZ 10STATIKI PRORAUN I DIMENZIONIRANJE STEPENITAStatiki proraun i dimenzioniranje stepenita POZ 1Statiki proraun i dimenzioniranje stepenita POZ 2Statiki proraun i dimenzioniranje stepenita POZ 3STATIKI PRORAUN I DIMENZIONIRANJE RAMOVA

Listing statikih uticajaStatiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 301; 201Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 302; 202Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 303; 203Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 304; 204Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 305; 205Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 306; 206Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 307; 207Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 101Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 102Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 103Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 104Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 105Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 106Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 107Statiki proraun i dimenzioniranje grede POZ 108Duina sidrenjaDuina preklapanjaStatiki proraun i dimenzioniranje stubova POZ S1-S31Duina sidrenjaDuina preklapanja

STATIKI PRORAUN I DIMENZIONIRANJE TEMELJAStatiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS1Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 2Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 3Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 4Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 5Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 6Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 7Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 8Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 9Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 10

Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 11Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 12


2/75


2

Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 13Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TS 14Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TT1Statiki proraun i dimenzioniranje temelja POZ TG14. DINAMIKI PRORAUN KONSTRUKCIJE

5.

GRAFIKI PRILOZIPlan oplate temeljne konstrukcijePlan oplate POZ 10Plan oplate POZ 100Plan oplate POZ 200Plan oplate POZ 300Popreni presjeciPlan armature ploe POZ 10-donja zonaPlan armature ploe POZ 10-gornja zonaPlan armature ploe POZ 100-donja zonaPlan armature ploe POZ 100-gornja zona

Plan armature ploe POZ 200Plan armature ploe POZ 300Plan armature POZ 101Plan armature POZ 102Plan armature POZ 103Plan armature POZ 105Plan armature POZ 106Plan armature POZ 107Plan armature POZ 108Plan armature POZ 301; 201Plan armature POZ 302; 202Plan armature POZ 304; 204Plan armature POZ 305; 205Plan armature POZ 306; 206Plan armature POZ 307; 207Plan armature stepenita POZ 1Plan armature stepenita POZ 2Plan armature stepenita POZ 36. SPECIFIKACIJA ARMATURE SA REKAPITULACIJOM7. SPECIFIKACIJA BETONA SA REKAPITULACIJOM


3/75


3

1. TEHNIKI IZVJETAJ

Lokacija

Lokacija objekta je u gradu Tuzla u neposrednoj blizini magistralnog puta Tuzla Doboj.Objekat je projektovan kao slobodno stojei, tlocrtnih dimenzija12,53x14,92m.Povisini sastoji se iz prizemlja i tri sprata. Konstrukcija kue je skeletna. Postavljanje objektaizvreno je u skladu sa postojeim urbanistiko-tehnikim uslovima, uzimajui u obzir i

povoljnu orjentaciju u odnosu na funkcionalno rjeenje. Slobodni prostor projektovan je naosnovu projektnog zadatka Investitora. Po zavretku objekta neophodno je ienje terena oduta i drugih ostataka graevinskog materijala, kao i humuniziranje okolnog terena.

Urbanistiko-prostorna rjeenja

Na osnovu projektnog zadatka investitora, projektovana je armirano-betonska skeletna

konstrukcija. U prizemlju objekta su predviene neke prostorije za skladitenje a neke zastambeni boravak, a na prvoj,drugoj i treoj etai su predviene prostorije iskljuivo zastambni boravak.Komunikacija se odvija putem jednokrakog stepenita dijelom unutar adijelom van objekta.

KONSTRUKCIJA OBJEKTA

Objekat je projektovan u skeletnoj armiranobetonskoj konstrukciji. Konstrukcija kuesastoji se od elemenata greda, stubov, ploa, temelja i to sve u monolitnoj izgradnji. Proraunobjekta je uraen po EC2 normama.Temeljna konstrukcija je predviena u vidu monolitnih temelja samaca meusobno povezanihu podunom pravcu temeljnim veznim gredama dimenzija 25/40 cm koje se rade na licumjesta. Temelji se rade se od betona marke C25/30 i armirani su rebrastom armaturom RA400/500. Ispod temelja je predvien tamponski sloj minimalne debljine 50 cm zbijenosti namodul stiljivosti MS 40 MPa. Tampon se oslanja na podlogu u padu radi odvoenjaeventualnih podzemnih voda.Dimenzioniranje temeljne spojnice izvreno za najnepovoljniju kombinaciju optereenja idozvoljeni napon u tlu tla =150 kN/m2. Ukoliko se prilikom iskopa utvrdi manja nosivosttemeljne spojnice potrebno je izvriti preraunavanje temelja, te ga uskladiti sa stvarnomnosivou tla. Iskop za temelje treba da pregleda geomehaniar po ijim uputama se izvodidalje temeljenje. Na osnovu stvarnih parametara iz geomehanikog elaborata takoe je

potrebno izvriti proraun slijeganja i utvrditi da li je u dozvoljenim granicama.Konstruktivni sistem kue su ramovi statikog sistema uklijeteni ram .Ram se sastoji odstubova i rigli. Stubovi su uklijeteni u temeljima samcima. Svi nosivi elementi konstrukcijerade se u elinim kalupima betonom C25/30.Objekat se zatvara fasadnim ventiliranim zidom sa termikom izolacijom.Za krov je predviena drvena konstrukcija. Sav proraun za kompletnu konstrukciju izvren

je za najnepovoljnije kombinacije optereenja uzimajui u obzir seizmiki uticaj u oba pravca.


4/75


4

OPASNOSTI NA RADU I PREDVIENE MJERE TEHNIKE ZATITE

1. Arhitektonsko-graevinsko projektovanje

Opis opasnosti i tetnosti koje se mogu javiti pri koritenju graevinskog objekta su:- nepovoljnost lokacije (u zavisnosti od orijentacije, konfiguracije, te ostalih karakteristikazemljita, udaljenosti od susjednih objekata, klimatskih prilika, podzemnih voda, ruevjetrova, seizminosti tla itd.);- nepovoljnost rjeenja glavnih i pomonih putova za prilaz vozila i pjeaka objektu, ureenjevanjskog zemljita oko objekta, zelenih povrina, prolaza, stepenita, ahtova i dr.;- nepovoljni uslovi rada u objektu usljed:

nedovoljne radne povrine i slobodnog prostora, nedovoljnog prirodnog i vjetakog osvjetljenja, slabe termike zatite, slabe ventilacije prostora,

nedostatka svih prateih prostorija i naina obrade unutranih povrina;- pitanje stabilnosti objektaStabilnost objekta moe biti ugroena nepravilnim izborom konstruktivnog sistema ioteenja, nepovoljnim izborom materijala za nosive elemente, nedostatkom horizontalnog ivertikalnog ukruenja, nedostatkom podataka o nosivosti, neizostavnim statikim proraunomi dimenziniranjem;- nepovoljan poloaj, dimenzije, izbor materijala, nain i smjer otvaranja krila vrata, teneispunjavanje uslova iz Pravilnika o graevinskim objektima namijenjenim za radne i

pomone prostorije;- nepovoljan izbor i rjeenje pokrova objekta s obzirom na klimatske prilike.

Predviene mjere za otklanjanje navedenih opasnosti i tetnosti

Lokacija objekta je data projektnim zadatkom od strane investitora, odnosno, urbanistiko-tehnikim uslovima datim od strane Optine Tuzla.Objekat se locira na propisanu udaljenost od susjednih objekata, tako da ih ne ugroava.Objekat ne ugroava nikakve putove i prilaze, a prilaz vozila objektu je iz pravcamagistralnog puata Tuzla Doboj.Lokacija dozvoljava izgradnju novih dijelova saobraajnice.Objekat je projektovan tako da zadovoljava sve traene uvjete i funkcije za ovakvu vrstu

objekata.Prozori su projektovani na vanjskim fasadama i dimenzionirani su tako da zadovoljavajupotrebe dnevnog osvjetljenja i omoguavaju prirodnu ventilaciju.Svi konstruktivni elementi objekta predvieni su sa standardnim materijalima, a sigurnost istabilnost objekta dokazana je statikim proraunom. Prilikom izgradnje pridravati se

projekta i statikog prorauna, to je garancija sigurnosti objekta.Nagib krova i pokrov su odabrani da zadovolje nosivost i klimatske uslove ovog podneblja.

Posebni aspekti zatite na radu u funkciji protivpoarne zatite

Sva arhitektonsko-graevinska rjeenja u ovoj projektnoj dokumentaciji usklaena su sa:

Pravilnikom o zatiti od poara (sve vrste javnih objekata)Meuspratna konstrukcija objekta mora biti sa vatrootpornou od 90 min.


5/75


5

U naem objektu debljina meuspratne armiranobetonske konstrukcije je 14;15 cm, saslojevima poda (termika, cementni estrih, podna obloga) od 10 cm, to zadovoljavazahtijevane kritrije.

2. TEHNIKI USLOVI ZA IZVOENJE

Uvod

Na osnovu projektnog zadatka investitora, projektovana je armirano-betonska skeletnakonstrukcija. Namjena objekta je za stambeni individualni ivot.U ovom dijelu projekta dati su samo tehniki uslovi za izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova na izgradnji objekta, a to su:1. PRIPREMNI RADOVI

2. ZEMLJANI RADOVI3. BETONSKI I ARMIRANO-BETONSKI RADOVI4. MONTAERSKI RADOVI5. ZIDARSKI RADOVI6. HIDROIZOLATERSKI RADOVI

1. Pripremni radovi

Prije poetka izvoenja glavnih radova na izgradnji objekta Izvoa radova je obavezan daizvri sve pripremne radove koji su neophodni radi stvaranja uslova za nesmetano izvoenjeglavnih radova. Pripremni radovi obuhvataju sljedee:- Organizaciju i pripremu gradilita- Iskolavanje objekta- Raiavanje terena

Organizacija i priprema gradilita

Izvoa radova je duan da, o svom troku, izvri organizaciju i ureenje gradilita premaorganizacionoj emi gradilita koju e sam sainiti, a koja mora biti prihvaena i ovjerena odstrane Nadzornog organa Investitora. Organizaciona ema gradilita treba da sadri sveelemente koji obezbjeuju ureenje gradilita tako da se svi radovi mogu izvesti brzo i

kvalitetno uz obezbjeenje sigurnosti ljudstva i opreme kao i susjednih objekata i postrojenja.U sklopu ureenja gradilita Izvoa e izvriti sve privremene radove koji obuhvataju:postavljanje privremene ograde, izgradnju i odravanje pristupnih gradilinih puteva,kancelarijski prostor za rukovodioca gradilita, magacinski i garderobni prostor, sanitarne

prostorije, raspored i postavljanje maina, opreme i pomagala, gradilini razvod el. energije,vode i telefona, ormarie prve pomoi, sredstva i opremu protivpoarne zatite, tableupozorenja i ogranienja pristupa i kretanja po gradilitu, kao i sve drugo to je potrebno za

brzo, kvalitetno i bezbjedno izvoenje radova.Nakon zavretka svih radova Izvoa je duan da sa gradilita ukloni sve privremene objekte,sredstva i opremu koje je izgradio i koristio u toku izvoenja radova i da teren dovede u

prvobitno stanje, ukoliko se od njega drugaije ne zahtjeva.

Radovi na organizaciji i pripremi gradilita se posebno ne plaaju i smatraju se ukljuenim ucijenu izvoenja glavnih radova.


6/75


6

Iskolavanje objekta

Investitor je duan da prije poetka izvoenja radova Izvoau preda osnovne geodetskeelemente na osnovu kojih se moe izvriti precizno iskolavanje objekta, sa oznakom glavnih

osovina objekta i njihovom najbliom vezom do stalnih repera i trigonometrijskih taaka.Sveostale geodetske radove na iskolavanju objekta sa izradom nanosnih skela i geodetskopraenje izgradnje vri Izvoa bez posebne naknade i bie odgovoran za tanost izvedenihradova.Ukoliko se pojedine gabaritne veliine razlikuju potrebno ih je usaglasiti sa Nadzornimorganom i Projektantom.Investitor je obavezan da Izvoau preda situacionu kartu sa ucrtanim svim podzemniminstalacijama i postojeim objektima koji se nalaze na lokalitetu gradilita.Ukoliko grekomIzvoaa doe do oteenja podzemnih instalacija koje su ucrtane u situacionoj karti ilisusjednih objekata, svi trokovi prouzrokovani oteenjem padaju na teret Izvoaa.Prilikom iskolavanja objekta Izvoa je duan obezbjediti stalne take (osiguranja), koje

moraju biti zatiene na adekvatan nain od unitenja i pomjeranja sve do zavretka radova.

Raiavanje terena

Investitor je duan da, prije uvoenje Izvoaa u posao, porui sve dijelove postojeegobjekta koji su planirani za ruenje i da Izvoau, prije poetka radova, preda lokalitetgradilita raien od svih privremenih objekata koji se eventualno budu nali na tomlokalitetu kao i od otpadnog materijala. Na lokalitetu gradilita ne smije ostati nita tosprijeava neometano izvoenje radova izuzev sitnog rastinja koje e Izvoa ukloniti

prilikom ureenja gradilita bez posebne naknade i dijela postojeeg objekta koji se ne rui.Sitnim rastinjem se smatraju iblje i bunje kao i drvee ija debljina stabla iznad zemlje ne

prelazi debljinu od 10 cm.Ukoliko se na lokalitetu gradilita nau stabla ija debljina prelazi 10 cm ili drugi materijali,oprema ili sredstva ije uklanjanje zahtjeva posebno angaovanje ljudi ili maina Izvoa jeduan iste da ukloni uz predhodni dogovor sa Investitorom oko visine naknade za tu vrstu

posla, koja se posebno plaa.Izvoa e na zahtjev Investitora poruiti odreeni dio postojeeg objekta, ukoliko to ranijenije izvreno, ali uz posebnu naknadu.Izvoa je duan da bez naknade raiava gradilite poslije zavrene svake faze rada kako

bi se gradilite dralo urednim.Po zavretku svih poslova Izvoa e bez naknade ukloniti savsvoj preostali materijal, objekte, opremu i sredstva i okolni teren dovesti u prvobitno stanje,

ukoliko se od njega ne bude drugaije zahtjevalo, a na samom objektu e prije primopredajeizvriti fino ienje.

2. Zemljani radovi

Prilikom izvoenja zemljanih radova na ovom objektu mogu se pojaviti sljedee faze rada:- Iskop temelja- Nasipanje ljunkovitog materijala- Crpljenje vode- Zatrpavanje oko objekta- Utovar i odvoz vika zemlje iz iskopa

- Prilikom izvoenja svake od ovih faza rada Izvoa je duan pridravati se svih vaeihpropisa, projektnih rjeenja i ovih tehnikih uslova.


7/75


7

Iskop temelja

Sa izvoenjem radova na iskopu temelja moe se otpoeti tek nakon iskolavanja objekta iosiguranja stalnih kontrolnih nivelmanskih taaka.Iskop humusa, ukoliko ga ima, vri se samo sa povrine temeljne jame, mainski ili runo,

utovarom u vozilo i odvozom na deponiju. Humus se deponuje na posebnu deponiju i nesmijese mjeati sa ostalom zemljom iz iskopa, kako bi se mogao ponovo iskoristiti za humuziranje.Mjesto deponije za humus e odrediti Nadzorni organ Investitora. Obraun se vri po m3, a naosnovu geodetskog snimka terena prije i poslije skidanja humusa.Sav ostali iskop temelja se izvodi prema projektovanim profilima, zadatim dubinama idefinisanim nagibom kosina uz obezbjeenje potrebnog radnog prostora izvan gabaritatemelja sa svih strana graevinske jame ukoliko se temelji izvode u oplati. Ako se temeljiizvode bez oplate, u samom iskopu, dimenzije iskopa moraju odgovarati projektovanimdimenzijama temelja.Ivice iskopa moraju biti pravilno zasjeene i u okviru zadatih dimenzija. Ukoliko doe do

prekopavanja izvan zadatih dimenzija, grekom Izvoaa, prekopani dio se mora do

projektovanih kota namiriti ljunkovitim materijalom ili betonom, a trokovi vika iskopa inasipa se nee plaati.Deponovanje iskopane zemlje mora biti na bezbjednoj udaljenosti od ivice iskopa kako bi seizbjeglo dodatno optereenje kosina, to moe prouzrokovati odronjavanje i klizanje zemlje ugraevinsku jamu. Mjesto privremene deponije treba da odredi Nadzorni organ, vodei raunao tome da e se dio zemlje iz iskopa koristiti za zatrpavanje objekta.Svi zemljani radovi moraju se izvoditi u skladu sa vaeim propisima uz preduzimanje svihmjera zatite na radu a posebno na zatiti kosina od odrona.Zavreni iskop ne smije se bez potrebe ostavljati otvorenim, a posebno u zemljitu koje je

podlono klizanju i odronu usljed uticaja padavina i prisustva podzemnih i povrinskih voda.Ukoliko Izvoa dopusti da zavreni iskop stoji neopravdano dugo, mimo utvrenogdinamikog plana i to bude uzrok za klizanje i odron zemlje, duan je bez naknade izvritisanaciju nastale tete.Dno graevinske jame prilikom iskopa uvijek treba da ostane u jednostranom padu saminimalnim padom od 0,5 % kako u sluaju veih padavina nebi dolo do potapanja cijelegraevinske jame i nekontrolisanog raskvasivanja temeljnog tla.Prijem iskopa vri Nadzorni organ ili struna komisija koju odredi Investitor koji svojazapaanja biljee u graevinski dnevnik i na bazi pregleda odobravaju ili ne odobravajuIzvoau nastavljanje izvoenje sljedee faze radova.Izvoa radova e izvesti i sve druge zemljane radove izvan projektovanih veliina, ukolikose za njima ukae potreba u vrijeme izvoenja radova uz predhodnu saglasnost Nadzornog

organa koja treba da bude upisana u graevinski dnevnik. Cijena ovih radova se odvojenoplaa po istim uslovima kao i osnovni radovi, ukoliko se drugaije ne dogovori.U toku izvoenja zemljanih radova mogue je da se naie na zaostale dijelove betonskihelemenata ili cijelih konstrukcija koje se moraju ukloniti. Izvoa e mainskim temanjemukloniti sve betonske dijelove koji smetaju izvoenju radova ali uz predhodno odobrenje

Nadzornog organa.Izvoa e izvesti i sve druge radove na temanju koji su predvieniprojektom ili koje zahtjeva Nadzorni organ putem graevinskog dnevnika.Svi radovi natemanju se posebno plaaju po 1 m3poruenog betonaObraun i plaanje svih zemljanih radova vri se po m3iskopa.


8/75


8

Nasipanje ljunkovitog materijala

Nasipanje ljunkovitog materijala ispod temelja objekta moe se vriti tek nakon prijemaiskopa od strane Nadzornog organa i dovoenja temeljnog tla u projektovano stanje a u

pogledu dimenzija, oblika i zahtjevane zbijenosti. Zahtjevana zbijenost temeljnog tla mora se

dokazati mjerenjima koja moraju biti uraena od strane ovlatene ustanove.Ukoliko rezultati mjerenja pokau da je zbijenost temeljnog tla manja od projektovane sanasipanjem ljunkovitog materijala se ne smije otpoinjati sve dok se zbijenost temeljnog tlane dovede do projektovanih veliina.Ukoliko se zbog loeg kvaliteta zemljita ne moe

postii zahtjevana zbijenost potrebno je produbiti iskop do kvalitetnijeg zemljita ili izvritiojaanje posteljice ljunkovito-pjeskovitim materijalom ili nekom drugom stabilizacionommjeavinom koju odredi Nadzorni organ. Ovi radovi se moraju posebno evidentirati putemgraevinskog dnevnika.Obraun e se vriti po m3, a plaanje posebno.

Nasipanje materijala obuhvata nabavku, prevoz, ugradnju sa razastiranjem i planiranjem tevaljanje do potrebne zbijenosti u sloju debljine date u projektu.

Za materijal se koristi prirodni ili drobljeni ljunak granulacije prema zahtjevu iz projekta,aako granulacija nije propisana projektom onda se koristi mjeavina sa zrnom 0-60 mm bez

primjesa organskih materija i mulja.Obraun se vri po m3ugraenog nasipa

Crpljene vode

Ukoliko se u toku izvoenja radova na gradilitu pojave podzemne, procjedne ili povrinskevode koje ugroavaju nesmetano i kvalitetno izvoenje radova ili prijete raskvaenju zemljitakao i zdravlju i ivotu ljudstva, Izvoa radova je obavezan da vri crpljenje i odvodnju istesve dok te opasnosti ne prestanu.Ukoliko se voda ne moe odvesti prirodnim putem voda secrpi pumpnim postrojenjima koja obezbjeuje Izvoa, za ije e postavljanje sainiti

prikladne bunare. Voda koja se crpi mora se bez rasipanja odvesti na dovoljnu udaljenost odgradilita tako da se ne moe ponovno vratiti.Ako crpljenje vode bude u koliini do 5 l/s smatra se da su trokovi crpljenja uraunati u

jedinine cijene, a ukoliko dotok vode i crpljenje budu preko 5 l/s Izvoau e svi trokovioko crpljenja tog vika vode biti posebno plaeni. Koliinu vode koja dotie u prostorizvoenja radova zajedniki e utvrditi Izvoa i Nadzorni organ te istu evidentiratigraevinskim dnevnikom kao i sve eventualne promjene dotoka vode.Izvoa radova je obavezan da, po potrebi, vri neprekidno crpljenje vode tokom svih 24 satai u toku cijelog vremena dok je to potrebno.Ukoliko doe do enormnog poveanja dotoka vode Izvoa radova je obavezan da odmah

poduzme sve mjere koje su potrebne da se prispjela koliina vode evakuie izvan prostoraobjekta, kako bi sprijeio nastanak tete na objektu i o toj pojavi mora odmah obavjestitiNadzornog organa.

Zatrpavanje oko objekta

Izvoa radova, sa zatrpavanjem oko objekta kao i svih drugih rovova, nesmije otpoeti svedok mu Nadzorni organ ne primi dio objekta koji se zatrpava i ne odobri zatrpavanje putemgraevinskog dnevnika. vrstoa betona objekta ili njegovog dijela koji se zatrpava ne smije

biti manja od 75 % propisane vrstoe. Sva mjesta oko objekta gdje se vri zatrpavanje

ptedhodno moraju biti oiena od zaostalog i otpadnog materijala kao i opreme.Prije zatrpavanja objekta svi izolacioni radovi moraju biti zavreni kao i zatita izolacije.


9/75


9

Zatrpavanje objekta i ostalih rovova vri se sa zemljom iz iskopa, ukoliko drugaije nezahtjeva Investitor, a zatrpavanje se izvodi u slojevima debljine do 30 cm sa nabijanjem do

potrebne zbijenosti. Materijal kojim se vri zatrpavanje treba da je bez otpadaka drveta,zaostalog korijenja i trave kao i ostalih materija organskog porijekla.Zatrpavanje objekta mora se izvoditi paljivo kako nebi dolo do oteenja zatite izolacije

kao i same izolacije, a ukoliko ipak doe do bilo kakvih oteenja Izvoa je duan da o svomtroku izvri popravku svih oteenja.Obraun zatrpavanja oko objekta vri se po m3ugraenog materijala u zbijenom stanju.

Utovar i odvoz vika zemlje iz iskopa

Viak zemlje iz iskopa se odvozi na trajnu deponiju, koju odredi Investitor, a koja nakonzavretka deponovanja mora biti ureena i isplanirana prema okolnom terenu.Cijena odvoza vika zemlje se plaa po m3odvezene zemlje u sraslom stanju, a koliina seutvruje razlikom koliina ukupnog iskopa i koliine koja je utroena za zatrpavanje objekta,takoe u zbijenom stanju.

Smatra se da su jedininom cijenom obuhvaeni i ostali trokovi na ravnanju i planiranjudeponije kao i eventualne takse koje se pojave u sluaju koritenja gradske deponije. Poredodvoza vika zemlje iz iskopa Izvoa je obavezan da na deponiju odveze i sav drugi otpadnimaterijal nastao izgradnjom objekta, ali bez naknade.Orjentaciona transportna daljina za deponiju je do 1 km, a obaveza je Izvoaa da prije

ponude provjeri te daljine jer e plaanje biti po m3i nee imati pravo na dodatne trokoveprouzrokovane poveanjem transportne daljine.

3. Betonski i armirano-betonski radovi

Ovim tehnikim uslovima propisuju se osnovni kriterijumi za izvoenje svih betonskih iarmirano betonskih radova kao i minimalni uslovi koje moraju ispunjavati beton i materijaliod kojih se spravlja, te uslove za spravljanje, prevoz, ugradnju i njegovanje betona.Izvoa je duan, tokom izvoenja svih betonskih i armirano betonskih radova, pridravati seEC2 normi za beton i armirani beton kao i ovih tehnikih uslova.Betonski i armirano betonski radovi moraju se u svemu izvoditi prema rjeenjima i nacrtimaiz projekta.Sa betonskim radovima smije se otpoeti tek nakon prijema predhodnih faza rada, od strane

Nadzornog organa, to se mora evidentirati u graevinskom dnevniku.Kod izvoenja armirano betonskih temelja i zidova Izvoa je duan, prije postavljanja

armature, pozvati Nadzornog organa da pregleda postavljenu jednu stranu oplate, prijezatvaranja druge strane oplate da pregleda armaturu, a prije betoniranja kompletnu oplatutemelja i zidova, koji e nakon pregleda odobriti ili ne odobriti sljedeu fazu rada, to se moraevidentirati u graevinskom dnevniku.Prije betoniranja moraju biti ugraeni svi ankeri, anker ploe ili otvori koji su predvieni

projektnom dokumentacijom, a njihov poloaj mora tano odgovarati projektovanom i nesmije se dozvoliti da se tokom betoniranja promjeni. Ukoliko se nakon betoniranja utvrdi danjihov poloaj ne odgovara, Izvoa radova e istu greku ispraviti bez naknade.Izvoa je duan da jedan dan unaprijed obavjesti Nadzornog organa koje poslove planiraizvoditi tog dana.Ukoliko se Nadzorni organ ne odazove, blagovremeno najavljenom pozivu Izvoaa ili ga ne

obavijesti da nemoe izvriti pregled faze rada koja se izvodi, Izvoa moe pristupiti


10/75


10

izvoenju naredne faze rada i bez odobrenja Nadzornog organa ali to mora konstatovati putemgraevinskog dnevnika.U projektu je za svaku poziciju naznaena vrsta i marka betona koju je potrebno postii, toe Izvoa dokazati uzimanjem i ispitivanjem kontrolnih kocki i dostavom izvjetaja oispitivanju svake uzete kocke, a koji mora biti uraen od strane odgovarajue Institucije

registrovane za ispitivanje graevinskih materijala i za ije angaovanje je saglasan Investitor.Zbog specifinosti ovog objekta Izvoa je obavezan da, pored uzimanja i ispitivanjakontrolnih betonskih kocki, svakodnevno vri i ispitivanje svjee betonske mase na gradilitu,

prije ugradnje betona a koja se odnose na standardna ispitivanja konzistencije betona ivodocementnog faktora.

Beton

Sve vrste i marke betona ija je ugradnja predviena u ovom projektu moraju biti izraeneprema recepturama koje garantuju postizanje svih traenih karakteristika. Recepture trebajubiti izraene od strane ovlatene institucije i potvrene na osnovu ispitivanja probnih uzoraka.

U izgradnji ovog objekta uglavnom e se koristiti beton C25/30.Agregat za spravljanje svih betona treba da je iskljuivo prirodni sa najkrupnijim zrnom do32 mm i bez tetnih sastojaka koji mogu uticati na kvalitet betona. Mjeavina agregata sesastoji od etiri frakcije (0-2 , 4-8 , 8-16 , 8-32 mm) sa teinskim doziranjem pri mjeanju, a

prema unaprijed utvrenim recepturama za svaku pojedinu vrstu i marku betona. Frakcijeagregata moraju meusobno biti odvojene fizikom pregradom, bez mogunostinekontrolisanog mijeanja. Sav agregat za beton mora biti ispitan od strane ovlateneinstitucije i mora ispunjavati propisane uslove u pogledu granulometrijskog sastava, sadrajaorganskih materija, vrstoe i postojanosti i prisustva drugih tetnih materija.Granulometrijska krivulja mjeavine agregata treba uvijek da je izmeu dvije standardnekrivulje.Za proizvodnju svih vrsta i marki betona koji se ugrauju na ovom objektu trebaupotrebljavati Portland cement PC45 ili Portland cement sa dodatkom zgure ielektrofilterskog pepela do 30%, a koji u svemu moraju odgovarati vaeim standardima.Druga vrsta cementa moe se upotrijebiti samo uz odobrenje Nadzornog organa. Beton kojimse izvodi jedan konstruktivni element ne smije imati razliite vrste cementa.Izvoa jeobavezan kvalitet cementa dokazati odgovarajuim atestom izdatim od ustanove ovlateneinstitucije za ispitivanje graevinskih materijala koji mora sadravati sljedee karakteristike:

poetak i kraj vezivanja, stalnost zapremine, vrstoa na savijanje i pritisak i finoumliva.Cement stariji od est mjeseci nesmije se koristiti bez ponovnog ispitivanja. Doziranjecementa treba da se vri teinski.

Voda koja se upotrebljava za spravljanje betona mora biti ista, bez ikakvih organskih ilidrugih sastojaka koji bi mogli tetno uticati na proces ovravanja betona. Ukoliko se

posumnja u kvalitet vode Izvoa je treba, o svom troku, poslati na hemijske analize iposebno zahtjevati kontrolu sadraja sulfata i hlorida, kao i sadraja suspendovanih estica.Za spravljanje betona ne smije se koristiti otpadna voda. Doziranje vode treba vriti teinski, au skladu sa utvrenim i odobrenim recepturama.

Spravljanje svih vrsta betona mora se vriti mainskim putem na betonskim bazama kojeimaju teinsko doziranje svih frakcija agregata, cementa i vode.Prevoz betona od mjesta spravljanja do mjesta ugradnje smije se vriti samo auto

mjealicama. Vrijeme prevoza gotovog betona do mjesta ugradnje treba da je to krae inesmije se dozvoliti da beton pone vezivati prije nego se ugradi.


11/75


11

Ugradnja betona moe otpoeti tek nakon odobrenja Nadzornog organa, a poslije izvrenogpregleda oplate i armature. Ugradnja betona smije se vriti samo sredstvima koja garantujupostizanje traene kvalitete. U toku ugradnje, u gotov beton, nesmije se naknadno dodavativoda. Konzistencija betona treba da je takva da omuguuje kvalitetnu ugradnju. Svekonstruktivne elemente potrebno je betonirati bez prekida. Ukoliko se, zbog nepredvienih

okolnosti, mora napraviti prekid betoniranja on mora biti propisno izveden, a kod nastavljanjabetoniranja potrebno je koristiti posebna sredstva koja omoguavaju kvalitetnu vezu staro-novo. Beton se ugrauje u slojevima ne viim od 70 cm, a prije nego to je predhodni sloj

poeo vezivanje. Nabijanje betona treba vriti pervibratorima ili vibratorima. Prilikomugradnje betona posebnu panju treba obratiti da ne doe do segregacijeOdmah nakon ugradnje betona Izvoa je obavezan preduzeti sve mjere na zatiti injegovanju betona kako ne bi dolo do poremeaja u vrijeme hidratacije. Beton treba tititi od

brzog isuivanja, od padavina i tekue vode, od visokih i niskih temperatura i od vibracija.Njegovanje i zatita betona treba da traje sve dok beton ne postigne 60% vrijednosti odpredviene marke betona.Nakon skidanja oplate sve povrine betona treba da su vrste, glatke i bez gnijezda i upljina.

Ukoliko se primjete bilo kakva oteenja Izvoa e, o svom troku, izvriti sanaciju istihtako da e sav loi beton ostraniti i nadomjestiti ga novim malterom ili betonom uz prethodnu

pripremu povrine.Novi malter ili beton moraju biti otporni na skupljanje, a kontaktnu povrinu treba premazatiodgovarajuim sredstvima za vezu staro-novo.

Izvoa je obvezan da prilikom betoniranja svakog konstruktivnog elementa, na licu mjesta,uzima kontrolne betonske kocke veliine 20x20x20 cm. Betonske kocke moraju biti propisnooznaene i njegovane. Izvoa e kocke, starosti 28 dana, ispitati kod ovlatene institucije, zaije angaovanje treba dobiti saglasnost od Investitora i rezultate ispitivanja dostaviti

Nadzornom organu.Ukoloko se dnevna betoniranja vre sa manjim koliinama betona Izvoa treba da uzimakocke svaki dan, a ukoliko se beton ugrauje u veim koliinama, kocke treba uzimati nasvakih 50 m3ugraenog betona.

Armatura

Ovim projektom predviena je upotreba rebraste armature. Za svu armaturu, prije njeneugradnje, Izvoa je obavezan obezbjediti atest o kvalitetu iste i dostaviti ga Nadzornomorganu. Sva ugraena armatura mora odgovarati prema EC2 normama za beton i armirani

beton''. Prije ugradnje armatura mora biti oiena od hre ili bilo kojih drugih neistoa koje

mogu oslabiti njenu vezu sa betonom. Armatura mora biti izraena i sloena premaarmaturnim nacrtima iz projekta. Duina preklopa za nastavljanje armature mora odgovaratipropisima. Prilikom ugradnje armature posebno treba voditi rauna o debljini zatitnog slojabetona, koji obzirom na namjenu objekta ne smije biti manji od 2,5 cm.Obraun armature vri se prema ugraenoj koliini a na osnovu armaturnih nacrta iz projekta,a plaanje se vri po 1 kg.

4. Montaerski radovi

Pod montaerskim radovima u izgradnji ovog objekta podrazumjeva se nabavka, doprema

izrada zidova, pokrivaa i fasadnih elemenata, kao i izrada i ugradnja svih potrebnih vrata iprozora.


12/75


12

Sve montaerske radove treba izvesti u skladu sa vaeim propisima za pojedine vrsteposlova, projektnoj dokumentaciji i ovim tehnikim uslovima.Svi elementi betonske konstrukcije prema obliku, dimenzijama, veliini i primjenjenimmaterijalima moraju u svemu biti u skladu sa nacrtima oplate i armature.

Izvoa nesmije samovoljno vriti nikakve izmjene u projektu. Sve eventualne izmjene uprojektu moraju biti odobrene od strane Projektanta i Nadzornog organa.Ukoliko se utvrdi da pojedini elementi ili kompletna konstrukcija objekta u bilo emu neodgovara projektnoj dokumentaciji, grekom Izvoaa, isti je obavezan bez naknade izvritisve popravke i dovesti je u projektovano stanje.

Montaerski radovi moraju se izvoditi prema planu montae koji e sainiti Izvoa i kojimora biti odobren od strane Nadzornog organa.Doprema eline konstrukcije iz radionice i skladitenje na gradilitu treba da se odvija premaredosljedu montae, a skladitenje treba izvriti tako da ne moe doi do oteenja ideformacije pojedinih konstruktivnih elemenata i sklopova.

Pokriva i fasadni elementi moraju u svemu odgovarati rjeenjima iz projekta, a ton zavrneboje odredit e Nadzorni organ zajedno sa predstavnicima Investitora.

Sva vrata i prozore treba izraditi u skladu sa emama iz projekta.

Montaerske radove mogu obavljati samo radnici koji su osposobljeni za takvu vrstu posla.Obraun montaerskih radova vri se na osnovu radionikih nacrta, a jedinica mjere za

pokriva i fasadne elemente 1 m2a za prozore i vrata 1 komad.

5. Zidarski radovi

Ovim tehnikim uslovima propisuju se minimalni kriteriji koje, pored vaeih tehnikihpropisa koji reguliu ovu oblast, moraju da zadovoljavaju svi zidarski radovi koji se izvode naovom objektu a odnose se na zidanje svih vrsta zidova i vanjsko i unutranje malterisanje.Svi vanjski i unutranji zidovi, prema ovom projektu, predvieno je da se izvode od siporeks

blokova razliite debljine. Materijal se na gradilite mora dopremiti neoteen a kvalitet moraodgovarati vaeim propisima, to Izvoa mora dokazati atestom izdatim od straneovlatene institucije.Kod izvoenja zidarskih radovo potrebno je posebno obratiti panju na ostavljanje otvora zaugradnju vrata i prozora koji po mjestu i veliini moraju odgovarati prema projektu.

Sve greke koje nastanu Izvoa e otkloniti bez naknade.Kod izvoenja zidova sa veom visinom obavezno izvoditi horizontalne i vertikalne armiranobetonske serklae na propisan nain. Sa nastavljanjem zidanja ne smije se poeti dok serklane ovrsne dovoljno da nije ugroena stabilnost zida.Sve skele za izvoenje zidarskih radova moraju biti izraene u skladu sa propisima o zatitina radu.Svi malteri koji su predvieni za zidanje i unutranje i vanjsko malterisanje mogu se spravljatiiskljuivo od pranog pijeska sa tano propisanim omjerima mjeanja sa vezivnim materijalim.Kod malterisanja prvo se nanosi sloj grubog maltera koji se ostavlja dovoljno hrapav za vezufinog maltera. Fini malter se nanosi tek nakon suenja grubog maltera. Ne smije se dozvolitimalterisanje iz jednog sloja. Zavrni fini malter treba da bude zaglaen tako da se ne znaju

tragovi alata kojim je ugraivan i da se ne primjeuju druge neravnine.Obraun zidanja vri se po m3, a malterisanja po m2gotovog maltera.


13/75


13

6. Hidroizolatorski radovi

Zbog specifinosti samog objekta ovdje se pod hidroizolaterskim radovima podrazumjevajusvi radovi koji spreavaju prodiranje vode u objekat i prodiranje vode iz objekta.

Hidroizolacioni radovi moraju se izvoditi u skaldu sa vaeim propisima sa materijalima odprovjerenih proizvoaa koji moraju zadovoljavati traene karakteristike, kako bihidroizolacija bila sigurna i dugotrajna. Za hidroizolaciju ispod podnih ploa i prekotemeljnih greda predvia se upotreba standardnih elastomernih varenih izolacionih traka, a saunutranje strane predviena je izrada zavrnog zatitnog vodonepropusnog premaza.Hidroizolacione varene trake koje se primjenjuju sa vanjske strane za izradu horizontalnehidroizolacije donje ploe, zidova i temelja treba da ispunjavaju sljedee karakteristike:minimalna debljina traka d = 4 mmdonja temperaturna granica primjene - 20 oCgranica izduenja (elastinosti) 40 %

Podloga za postavljanje hidroizolacije mora biti potpuno suha, ravna bez ispupenja ineistoa koje mogu uticati na kvalitet izolacije. Prije postavljanja hidroizolacionih trakacijela povrina koja se izoluje treba biti premazana hladnom otopinom bitumena. Svi spojevihidroizolacionih traka moraju biti 100 % zavareni a minimalna irina preklopa treba da je 10cm.

Zatita horizontalne hidroizolacije se vri sitnozrnim betonom minimalne debljine 5 cm,zatita vertikalne hidroizolacije se izvodi od pune opeke, zidane na kant u produnom cem.malteru.Sve malterisane povrine koje se premazuju zavrnim vodonepropusnim premazom

predhodno treba oistiti i oprati vodom pod pritiskom od 200 bari.

U sve radne spojnice koje se pojave izmeu starog i novog betona potrebno je prijebetoniranja ugraditi ekspandirajuu vodotjesnu traku, na sredinu zida, uzdu po radnojspojnici, a prema uputstvu Proizvoaa.


14/75


14

3. STATIKI PRORAUN I DIMENZIONIRANJE

3.1. ANALIZA OPTEREENJA

POZ 10

STALNO:

1. Keramike ploice .................................................................................0,22kN/m22. Cementna glazura d=5cm .....................................................................1,20 kN/m23. Hidroizolacija .........................................................................................0,10 kN/m24. Lakoarmirana betonska ploa d=15cm .................................................. 3,75 kN/m2

POKRETNO ........................................................................................................1,96 kN/m2

OPTEREENJE NA PLOU POZ 10 : - STALNO: g= 5,27 kN/m2- POKRETNO: q= 1,96 kN/m2

RAUNSKO OPTEREENJE: qsd= 1,355,27 + 1,51,96= 10kN/m2


15/75


15

POZ 100; 200

STALNO:

1. Parket d=1cm .........................................................................................0,08kN/m22. Cementni estrih d=5cm ..........................................................................1,20 kN/m23. Hidroizolacija .........................................................................................0,10 kN/m24. Termoizolacija d=3cm ............................................................................5. Armiranobetonska ploa d=15cm ..........................................................3,75 kN/m26. Plafon d=2,5cm ......................................................................................0,53 kN/m2

POKRETNO ........................................................................................................1,96 kN/m2

OPTEREENJE NA PLOU POZ 100; 200 : - STALNO: g= 5,70 kN/m2- POKRETNO: q= 1,96 kN/m2

RAUNSKO OPTEREENJE: qsd= 1,355,70 + 1,51,96= 10,63kN/m2

POZ 300

STALNO:

1. Parket d=1cm .........................................................................................0,08kN/m24. Cementni estrih d=5cm ..........................................................................1,20 kN/m25. Hidroizolacija .........................................................................................0,10 kN/m24. Termoizolacija d=3cm ............................................................................6. Armiranobetonska ploa d=14cm ..........................................................3,50 kN/m26. Plafon d=2,5cm ......................................................................................0,53 kN/m27. Optereenje od krova .............................................................................2,20 kN/m2

POKRETNO ......................................................................................................2,75 kN/m2


16/75


16

OPTEREENJE NA PLOU POZ 300 : - STALNO: g= 7,61 kN/m2- POKRETNO: q= 2,75kN/m2


STEPENITA

STALNO:1. Ploice ......................................................................................................0,22 kN/m22. Teina stepenika .......................................................................................2,16 kN/m23. Armiranobetonska ploa d= 10cm ...........................................................2,50 kN/m24. Plafon .......................................................................................................0,53 kN/m2

POKRETNO: .......................................................................................................1,96 kN/m2

OPTEREENJE NA PLOU STEPENITA : - STALNO: g= 5,41 kN/m2- POKRETNO: q= 1,96 kN/m2



17/75


17

3.2. STATIKI PRORAUN I DIMENZIONIRANJE PLOA

POZ 300

OPTEREENJE NA PLOU POZ 300 : - STALNO: g= 7,61 kN/m2

- POKRETNO: q= 2,75 kN/m2

Mjerodavno raunsko optereenje:

gsd=1,35g + 1,5q/2 = 12,33kN/m2 qsd=1,5q/2 = 2,06 kN/m

2


18/75


18

POZ 1

a) Momenti u polju

maxmsd,x=

12

42

100100 xxsd

x

xsd

f

lq

f

lg

maxmsd,y=1

24

2

100100 yxsd

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l

l=1,66 i = 0,75 oitano je: fx

4= 5,744; fx1= 8,188

fy4= 2,018; fy

1= 2,722

maxmsd,x= 29,24kNm/m; maxmsd,y= 10,17 kNm/m

b) Momenti nad osloncima

minmsd,x= -( a

xxsd

xxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsd

yxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)

Zax

y

l

l=1,66 = 0,75 oitano je: S

x

4= 11,09; Sx

2a= 11,52

Sy4= 8,16; Sy

2b= 11,65

minmsd,x= -53,53kNm/m; minmsd,y= -41,58kNm/m

POZ 2

a) Momenti u polju

maxmsd,x= 12

4

2

100100 xxsd

xxsd flqflg

maxmsd,y=1

24

2

100100 yxsd

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


4= 3,03; fx1= 4,06

fy4= 2,74; fy

1= 3,62



19/75


19


minmsd,x= -( a

xxsd

xxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)

minmsd,y= -( byxsdyxsd SlqSlg 22

4

2

100100

)

Zax

y

l

l=1,05 i = 0,75 oitano je: Sx

4= 7,44; Sx2a= 8,78

Sy4= 7,18; Sy

2b= 8,80


POZ 3a) Momenti u polju

maxmsd,x=1

25

2

100100 xxsdb

xxsd f

lqf

lg

maxmsd,y=1

25

2

100100 yxsdb

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l

l=1,5 i = 0,75 oitano je: f

x

5b= 4,80; fx

1= 7,17

fy5b= 2,08; fy

1= 2,88



minmsd,x= -( a

xxsdb

xxsd S

lqS

lg 22

52

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsdb

yxsd S

lqS

lg 2252

100100

)

Zax

y

l


5b= 9,45; Sx2a= 11,10

Sy5b= 7,89; Sy

2b= 11,25



20/75


20

POZ 4

a) Momenti u polju

maxmsd,x=

12

22

100100 xxsda

x

xsd

f

lq

f

lg

maxmsd,y=1

22

2

100100 yxsda

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


2a= 8,40; fx1= 12,50

fy2a= 0; fy

1= 0

maxmsd,x= 10,08kNm/m; maxmsd,y= 0 kNm/m


minmsd,x= -( a

xxsda

xxsd S

lqS

lg 22

22

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsda

yxsd S

lqS

lg 22

22

100100

)

Zax

y

l

l=1,5 i = 0,75 oitano je: S

x

2a= 12,50; Sx

2a= 12,50

Sy2a= 0; Sy

2b= 0

minmsd,x= -14,03kNm/m; minmsd,y= 0

Mjerodavne vrijednosti momenata nad osloncima

msd= jsdisdjsdi

mmm

,max75,02

msd1-2= -34,26 < -40,14kNm/m

msd1-3= -37,64 < -40,14 kNm/m

msd1-4= -27,80 < -31,18 kNm/m

msd2-3= -17,12 > -14,10 kNm/m

msd3-4= -16,41 > -14,10 kNm/m


21/75


21

Redukcija momenata nad osloncima

Koeficijenti redukcije: kr= (1-1,25minl

C)

kr1-2

= kr1-3

= 0,92kr2-3= 0,916

kr1-4=0,88

kr3-4=0,88

redmsd1-2= -31,52kNm/m






22/75


22

MOMENTI SAVIJANJA U PLOI POZ 300


23/75


23

POZ

PRAVAC

msd(kNm/m)

d(cm)

sd sd potas

(cm2/m)USVOJENA

ARMATURAstvas

(cm2/ m)

1X 29,24 12,5 0,10 0,1069 6,4

Q257 + R424 6,81Y 10,17 11,5 0,046 0,04756 2,62

2X 5,80 11,5 0,026 0,02658 1,46

Q257+R188 4,45Y 6,43 12,5 0,025 0,02555 1,53

3X 11,54 12,5 0,044 0,04544 2,72

Q257+R188 4,45Y 4,93 11,5 0,022 0,02246 1,24

4X 0 11,5 0 0 0

R221 2,21Y 10,08 12,5 0,04 0,0412 2,46

OSLONAC1-2 -31,52 12,5 0,12 0,1303 7,8 R503+R221 7,24

OSLONAC1-3 -34,63 12,5 0,13 0,1422 8,51 R503+R221 7,24

OSLONAC1-4 -24,46 12,5 0,09 0,0955 5,7 R524 5,24

OSLONAC2-3 -15,70 12,5 0,06 0,0625 3,74 R378 3,78

OSLONAC3-4 -14,44 12,5 0,055 0,05715 3,42 R524 5,24

Obodni oslonci se armiraju konstruktivno sa R188.


24/75


24

POZ 200




2


25/75


25

POZ 1

a) Momenti u polju

maxmsd,x=

12

42

100100 xxsd

x

xsd

f

lq

f

lg

maxmsd,y=1

24

2

100100 yxsd

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


4= 5,744; fx1= 8,188

fy4= 2,018; fy

1= 2,722



minmsd,x= -( a

xxsd

xxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsd

yxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)

Zax

y

l

l=1,66 i = 0,75 oitano je: S

x

4= 11,09; Sx

2a= 11,52

Sy4= 8,16; Sy

2b= 11,65


POZ 2

a) Momenti u polju

maxmsd,x= 12

4

2

100100 xxsd

xxsd flqflg

maxmsd,y=1

24

2

100100 yxsd

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


4= 3,03; fx1= 4,06

fy4= 2,74; fy

1= 3,62



26/75


26


minmsd,x= -( a

xxsd

xxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)


4

2

100100

)

Zax

y

l

l=1,05 = 0,75 oitano je: Sx

4= 7,44; Sx2a= 8,78

Sy4= 7,18; Sy

2b= 8,80



maxmsd,x=1

25

2

100100 xxsdb

xxsd f

lqf

lg

maxmsd,y=1

25

2

100100 yxsdb

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l

l=1,5 i = 0,75 oitano je: f

x

5b= 4,80; fx

1= 7,17

fy5b= 2,08; fy

1= 2,88



minmsd,x= -( a

xxsdb

xxsd S

lqS

lg 22

52

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsdb

yxsd S

lqS

lg 2252

100100

)

Zax

y

l


5b= 9,45; Sx2a= 11,10

Sy5b= 7,89; Sy

2b= 11,25



27/75


28/75


28



C)

kr1-2

= kr1-3

= 0,92kr2-3= 0,916

kr1-4=0,88

kr3-4=0,88







29/75


29

MOMENTI SAVIJANJA U PLOI POZ 200


30/75


30

POZ

PRAVAC

msd(kNm/m)

d(cm)

sd sd potas

(cm2/m)USVOJENA

ARMATURAstvas

(cm2/ m)

1X 21,37 12,5 0,08 0,0844 5,05

Q221+R283 5,04Y 7,43 11,5 0,034 0,0349 1,92

2X 4,27 11,5 0,02 0,0204 1,12

Q221+R139 3,6Y 4,74 12,5 0,02 0,0204 1,22

3X 8,50 12,5 0,03 0,0307 1,84

Q221+R139 3,6

Y 3,63 11,5 0,016 0,01628 0,90

4X 0 11,5 0 0 0

R221 2,21Y 7,36 12,5 0,03 0,0307 1,84

OSLONAC1-2

-27,0 12,5 0,10 0,1069 6,40 R503 5,03

OSLONAC1-3

-27,0 12,5 0,10 0,1069 6,40 R503 5,03

OSLONAC1-4 -20,0 12,5 0,076 0,07996 4,78 R335 3,35

OSLONAC2-3 -11,57 12,5 0,044 0,04544 2,72 R335 3,35

OSLONAC3-4 -10,60 12,5 0,04 0,0412 2,47 R335 3,35



31/75


31

POZ 100




2


32/75


32

POZ 1

a) Momenti u polju

maxmsd,x=1252

100100 xxsda

xxsd flqflg

maxmsd,y=1

25

2

100100 yxsda

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


5a= 3,53; fx1= 5,24

fy5a= 1,99; fy

1= 3,44



minmsd,x= -( a

xxsda

xxsd S

lqS

lg 22

52

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsda

yxsd S

lqS

lg 22

52

100100

)

Zax

y

ll =1,20 i = 0,75 oitano je: Sx5a= 7,59; Sx2a= 10,43

Sy5a= 5,72; Sy

2b= 10,32


POZ 2

a) Momenti u polju

maxmsd,x=1

24

2

100100 xxsd

xxsd f

lqf

lg

maxmsd,y=1

24

2

100100 yxsd

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


4= 4,33; fx1= 5,95

fy4= 2,40; fy

1= 3,24



33/75


33


minmsd,x= -( a

xxsd

xxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)


4

2

100100

)

Zax

y

l


4= 9,33; Sx2a= 10,32

Sy4= 7,83; Sy

2b= 10,43



maxmsd,x=1

25

2

100100 xxsdb

xxsd f

lqf

lg

maxmsd,y=1

25

2

100100 yxsdb

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l

l=1,50 i = 0,75 oitano je: f

x

5b= 4,80; fx

1= 7,17

fy5b= 2,08; fy

1= 2,88



minmsd,x= -( a

xxsdb

xxsd S

lqS

lg 22

52

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsdb

yxsd S

lqS

lg 2252

100100

)

Zax

y

l


5b= 9,45; Sx2a= 11,10

Sy5b= 7,89; Sy

2b= 11,25



34/75


34

POZ 4

a) Momenti u polju

maxmsd,x=

12

52

100100 xxsdb

x

xsd

f

lq

f

lg

maxmsd,y=1

25

2

100100 yxsdb

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


5b= 4,05; fx1= 6,23

fy5b= 2,33; fy

1= 3,16



minmsd,x= -( a

xxsdb

xxsd S

lqS

lg 22

52

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsdb

yxsd S

lqS

lg 22

52

100100

)

Zax

y

l

l=1,34 i = 0,75 oitano je: S

x

5b= 8,486; Sx

2a= 10,504

Sy5b= 7,646; Sy

2b= 10,602

minmsd,x= -16,74kNm/m; minmsd,y= -15,10 kNm/m

POZ 5

a) Momenti u polju

maxmsd,x= 12

4

2

100100 xxsd

xxsd flqflg

maxmsd,y=1

24

2

100100 yxsd

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


4= 3,03; fx1= 4,065

fy4= 2,745; fy

1= 3,625



35/75


35


minmsd,x= -( a

xxsd

xxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)


4

2

100100

)

Zax

y

l


4= 7,44; Sx2a= 8,785

Sy4= 7,185; Sy

2b= 8,80



maxmsd,x=1

25

2

100100 xxsdb

xxsd f

lqf

lg

maxmsd,y=1

25

2

100100 yxsdb

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l

l=1,50 i = 0,75 oitano je: f

x

5b= 4,80; fx

1= 7,17

fy5b= 2,08; fy

1= 2,88



minmsd,x= -( a

xxsdb

xxsd S

lqS

lg 22

52

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsdb

yxsd S

lqS

lg 2252

100100

)

Zax

y

l


5b= 9,45; Sx2a= 11,10

Sy5b= 7,89; Sy

2b= 11,25



36/75


36

POZ 7

Momenti nad osloncima

minmsd,x= -( a

xxsd

xxsd SlqSlg

2242

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsd

yxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)

Zax

y

l


4= 12,5; Sx2a= 12,5

Sy4= 8,93; Sy

2b= 12,5


POZ 8

Momenti u polju

maxmsd,x=1

21

2

100100 xxsd

xxsd f

lqf

lg

maxmsd,y= 12

1

2

100100 yxsd

yxsd flqflg

Zax

y

l


1= 6,23

fy1= 3,16

maxmsd,x= 10,30kNm/m

POZ 9

a) Momenti u polju

maxmsd,x=1

22

2

100100 xxsda

xxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


2a= 4,80; fx1= 7,17

maxmsd,x= 8,334kNm/m


37/75


37

POZ 10

a) Momenti u polju

maxmsd,x=

12

42

100100 xxsd

x

xsd

f

lq

f

lg

maxmsd,y=1

24

2

100100 yxsd

yxsd f

lqf

lg

Zax

y

l


4= 4,77; fx1= 6,66

fy4= 2,23; fy

1= 3,05



minmsd,x= -( a

xxsd

xxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)

minmsd,y= -( b

yxsd

yxsd S

lqS

lg 22

42

100100

)

Zax

y

l

l=1,40 i = 0,75 oitano je: S

x

4= 10,0; Sx

2a= 10,78

Sy4= 7,95; Sy

2b= 10,86


Mjerodavne vrijednosti momenata nad osloncima

msd= jsdisdjsdi

mmm

,max75,02

msd1-2= -12,23 > -9,22kNm/m msd

4-7= -15,60 > -12,0 kNm/mmsd

1-4= -15,17 > -11,43 kNm/m msd11-10= -4,30 < -5,18 kNm/m

msd2-3= -13,38 > -10,65 kNm/m msd

1-10= -15,51 > -14,10 kNm/mmsd

3-4= -15,64 > -12,55 kNm/m msd6-7= -12,52 > -10,44 kNm/m

msd3-6= -12,0 > -9,40 kNm/m msd

7-11= -11,13 > -10,44 kNm/m


38/75


38



C)

krx1= 0,87 kry1= 0,83krx2= 0,84 kry2=0,85kry3=0,775

redmsd1-2= -10,15kNm/m redmsd

3-6= -10,10 kNm/mredmsd

1-4= -13,20 kNm/m redmsd4-7= -13,10 kNm/m

redmsd2-3= -11,64 kNm/m redmsd

1-10=-13,18 kNm/mredmsd

3-4= -12,98 kNm/m redmsd7-11= -8,77 kNm/m

redmsd6-7= -10,39 kNm/m


39/75


40/75


40


POZ

PRAVAC

msd(kNm/m)

d(cm)

sd sd potas

(cm2/m)USVOJENA

ARMATURAstvas

(cm2/ m)

1

X 4,20 12,5 0,016 0,01628 0,97

Q221 2,21Y 7,20 13,5 0,024 0,02452 1,60

2X 3,78 12,5 0,014 0,01422 0,85

Q221 2,21Y 6,84 13,5 0,02 0,0204 1,32

3X 3,30 12,5 0,012 0,01216 0,73

Q221 2,21Y 7,70 13,5 0,025 0,02555 1,65

4 X 4,70 12,5 0,018 0,01834 1,10 Q221 2,21Y 8,32 13,5 0,03 0,0307 2,0

5X 4,76 13,5 0,015 0,01525 0,98

Q221 2,21Y 4,30 12,5 0,016 0,05846 3,50

6X 8,54 13,5 0,03 0,0307 2,0

Q221 2,21Y 3,65 12,5 0,014 0,01422 0,85

7 X 10,30 13,5 0,034 0,0349 2,25 Q221 2,21

8Y

8,33 13,5 0,03 0,0307 2,0 Q221 2,21

9Y

8,33 13,5 0,03 0,0307 2,0 Q221 2,21

OSLONAC2-3 -11,64 13,5 0,04 0,0412 2,66 R335 3,35

OSLONAC3-6 -10,10 13,5 0,033 0,03385 2,20 R335 3,35

OSLONAC

1-4 -13,20 13,5 0,043 0,04438 2,87 R335 3,35OSLONAC

4-7 -13,10 13,5 0,043 0,04438 2,87 R335 3,35

OSLONAC1-10 -13,18 13,5 0,043 0,04438 2,87 R335 3,35

OSLONAC1-2 -10,15 13,5 0,033 0,03385 2,20 R335 3,35

OSLONAC4-3

-12,98 13,5 0,04 0,0412 2,66 R335 3,35

OSLONAC7-6 -10,39 13,5 0,034 0,0349 2,25 R335 3,35


41/75


41

3.3. STATIKI PRORAUN I DIMENZIONIRANJE STEPENITA

Raunske vrstoe materijala: - BETON C25/30; fcd= 16,67Mpa-ARMATURA RA400/500; fyd= 347,83MPa

NAPOMENA: Stepenita se u polju armiraju ipkastom armaturom, a na osloncima mreama.

POZ 1

OPTEREENJE NA PLOU STEPENITA POZ 000 : - STALNO: g= 5,40 kN/m2-POKRETNO: q= 1,96 kN/m2

Mjerodavno raunsko optereenje: gsd=1,35g= 7,29kN/m2 qsd=1,5q= 2,94 kN/m

2

1. Dimenzioniranje u polju

b= 100cm; hploe= 10cm; d= 8,5cm

msd= 11,62kNm/m

sd=cd

sd

fdb

m

2

= 0,09

sd= 0,0955

as,pot=yd

cdsd

f

fdb = 3,9cm2/m

As,pot= 3,9cm2

POZmsd

(kNm/m)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

1 11,62 8,5 0,09 0,0955 3,9 8R8 4,02

2. Dimenzioniranje nad osloncem

b= 100cm; hploe= 10cm; d= 8,5cm as,pot=yd

cdsd

f

fdb = 7,83cm2/m

msd= -20,65kNm/m As,pot= 7,83cm2

sd=cd

sd

fdb

m

2

= 0,17

sd= 0,1924

POZmsd

(kNm/m)

d

(cm)sd sd

As,pot

(cm2

)USVOJENO

As,usv

(cm2

)1 -20,65 8,5 0,17 0,1924 7,83 R424+R385 8,09


42/75


42

POZ 2


Mjerodavno raunsko optereenje: gsd=1,35g= 7,29kN/m2

qsd=1,5q= 2,94 kN/m2



msd= 12kNm/m

sd= cd

sd

fdb

m

2 = 0,1sd= 0,1069

as,pot=yd

cdsd

f

fdb = 4,35cm2/m

As,pot= 4,35cm2

POZmsd

(kNm/m)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

2 12 8,5 0,1 0,1069 4,35 9R8 4,35



msd= -21,3kNm/m

sd=cd

sd

fdb

m

2

= 0,175

sd= 0,19895

as,pot=yd

cdsd

f

fdb = 8,1cm2/m

As,pot= 8,1cm2

POZmsd

(kNm/m)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

2 20,65 8,5 0,17 0,19895 8,1 R424+R385 8,1


43/75


43

POZ 3


Mjerodavno raunsko optereenje: gsd=1,35g= 7,29kN/m2 qsd=1,5q= 2,94 kN/m

2

Stepenite je dimenzionirano takoto je 50% momenta u polju

prebaeno na oslonce.



msd= 10,64kNm/m

sd=cd

sd

fdb

m

2

= 0,09

sd= 0,0955

as,pot=yd

cdsd

f

fdb = 3,9cm2/m

As,pot= 3,9cm2

POZmsd

(kNm/m)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

3 10,64 8,5 0,09 0,0955 3,9 8R8 4,02



msd= -10,64kNm/m

sd=cd

sd

fdb

m

2= 0,09

sd= 0,0955

as,pot=yd

cdsd

f

fdb = 3,9cm2/m

As,pot= 3,9cm2

POZmsd

(kNm/m)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

3 -10,64 8,5 0,09 0,0955 3,9 R385 3,85


44/75


44

3.4. STATIKI PRORAUN I DIMENZIONIRANJE RAMOVA3.4.1. Listing statikih uticaja

POZ 301 ( Kombinacije optereenja: g; g+p; g+w; g+p+w )


45/75


45



46/75


46



47/75


47



48/75


49/75


49



50/75


50



51/75


51



52/75


52



53/75


53

POZ 106( Kombinacije optereenja: g; g+p; g+w; g+p+w )


54/75


54



55/75


55



56/75


56

Raunske vrstoe materijala:

- BETON fcd= 16,67MPa

- ARMATURA fyd= 347,83MPa

POZ 301

1. Dimenzioniranje na savijanje

POLJE I

Sudjelujua irina ploe: bef=55,8cm; d= 30cm

Msd= 1,35Mg+ 1,5Mq = 16,70kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= -15,90kN

Msd,s= 18,61kNm; sd,s=cd

ssd

fdb

M

2

, = 0,02; sd= 0,0204

As,pot= yd

cd

sd f

f

db

- yd

sd

f

N

= 1,17cm

2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

301Polje I

18,61 30 0,02 0,0204 1,17 2R16 4,02

POLJE II

Sudjelujua irina ploe: bef=62cm; d= 30cm

Msd= 1,35Mg+ 1,5Mq = 24,80kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= --23,40kN


ssd

fdb

M

2

, = 0,03; sd= 0,0307

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 2,07cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

301Polje II 27,84 30 0,03 0,0307 2,07 2R16 4,02


57/75


57

OSLONAC

Msd= 1,35Mg+ 1,5Mq = -46,26kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= -15,90kN

Msd,s= -48,30kNm; sd,s=cd

ssd

fdbM

2

, = 0,13; sd= 0,1422

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 4,65cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

301Oslonac

-48,30 30 0,13 0,1422 4,65 3R16 6,03

2. Dimenzioniranje na smicanje

VRd1= [ RdK( 1,2+40l) +0,15cp]bwdRd= 0,3Mpa; K= 1,3; l=0,00536; cp= 0,124Mpa

VRd1= 42,76kN ..........Nosivost bez poprene armature

Minimalna poprena armatura: As,min= w,minbwsin100= 3,25 cm2/m

VRd2= 0,5fcdbw0,9d(1+ctg)

= 0,5- 200ckf = 0,575

VRd2=323,5kN ...........Nosivost pritisnute betonske dijagonaleMaksimalni razmak uzengija: Smax= 0,8d= 24cm

USVOJENO: R8/20cm cijelom duinom (armatura za smicanje)

POZ 302


POLJE I




ssd

fdb

M

2

, = 0,05; sd= 0,0518

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N

= 5,90cm2


58/75


58

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

302Polje I

84,64 30 0,05 0,0518 5,90 3R16 6,03

POLJE II




ssd

fdb

M

2

, = 0,02; sd= 0,0204

As,pot

=yd

cd

sd f

fdb -

yd

sd

f

N= 1,75cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

302Polje II

24,86 30 0,02 0,0204 1,75 2R16 4,02

OSLONAC



ssd

fdb

M

2

, = 0,366>0,332 dvostruko armiranje

= 1,25( 1 - ssd,21 )= 0,6;d

d2 = 0,13; sd1= 0,489; sd2= 0,064

As,pot1=yd

cdsd

f

fdb 1 -

yd

sd

f

N= 16,97cm2

As,pot2=yd

cdsd

f

fdb 2 = 2,30 cm

2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd1,2

As,pot1,2(cm2)

USVOJENOAs,usv1,2(cm2)

302Oslonac

-48,30 30 0,130,489 16,97 8R16 16,08

0,064 2,30 2R16 4,02


VRd1= [ RdK( 1,2+40l) +0,15cp]bwd

Rd= 0,3Mpa; K= 1,3; l=0,00536; cp= 0,128Mpa


59/75


59




= 0,5-200

ckf = 0,575


sw=1

1 9,0

Rdsd

yds

VV

ctgdfA

..........Potrebna armatura

VRd1 > Vsd: USVOJENO: R8/20cmVsd1 > VRd1: USVOJENO: R8/10cmVsd2

l> VRd1: USVOJENO: R8/9cm

Vsd2d> VRd1: USVOJENO: R8/20cmVsd3 > VRd1: USVOJENO: R8/20cm

POZ 303 Horizontalni serkla

USVOJENO: - Poduna: 4R10- Poprena: R6/20cm

POZ 304


POLJE I

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

304Polje I

2R16 4,02

POLJE II




ssd

fdb

M

2

, = 0,04; sd= 0,0412

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 3,30cm2


60/75


60

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

304Polje II

38,52 30 0,04 0,0412 3,30 2R16 4,02

POLJE III




ssd

fdb

M

2

, = 0,03; sd= 0,0307

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 2,26cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

304PoljeIII

22,40 30 0,03 0,0307 2,26 2R16 4,02

OSLONAC I

Msd= 1,35Mg+ 1,5Mq = -55,20kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= 0kN


ssd

fdb

M

2

, = 0,15; sd= 0,1668

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 6cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

304OslonacI

-55,20 30 0,15 0,1668 6 3R16 6,03

OSLONAC II

Msd= 1,35Mg+ 1,5Mq = -60,82kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= -9kN

Msd,s= -62kNm; sd,s=cd

ssd

fdb

M

2

, = 0,165; sd= 0,186

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 6,7cm2


61/75


61

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

304OslonacII

-62 30 0,165 0,186 6,7 4R16 8,04






= 0,5- 200ckf

= 0,575VRd2=323,5kN ...........Nosivost pritisnute betonske dijagonaleMaksimalni razmak uzengija: Smax= 0,8d= 24cm


POZ 305


POLJE ISudjelujua irina ploe: bef=106,62cm; d= 30cm



ssd

fdb

M

2

, = 0,07; sd= 0,0733

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 9,23cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

305Polje I

107,8 30 0,07 0,0733 9,23 6R16 12,06

POLJE II




62/75


62

Msd,s= 56kNm; sd,s=cd

ssd

fdb

M

2

, = 0,05; sd= 0,0518

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 4,56cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

305Polje II

56 30 0,05 0,0518 4,56 3R16 6,03

OSLONAC



ssd

fdb

M

2 , = 0,45>0,332 dvostruko armiranje

= 1,25( 1 - ssd,21 )= 0,85;d

d2 = 0,13; sd1= 0,583; sd2= 0,158

As,pot1=yd

cdsd

f

fdb 1 -

yd

sd

f

N= 19,74cm2

As,pot2=yd

cdsd

f

fdb 2 = 5,68 cm

2

POZ Msd,s(kNm) d(cm) sd sd1,2 As,pot1,2(cm2) USVOJENO A

s,usv1,2(cm2)

305Oslonac

-169,2 30 0,450,583 19,74 12R16 24,13

0,158 5,68 3R16 6,03


VRd1= [ RdK( 1,2+40l) +0,15cp]bwd

Rd= 0,3Mpa; K= 1,3; l=0,00804; cp= 0,266Mpa




= 0,5-200

ckf = 0,575



63/75


63

sw=1

1 9,0

Rdsd

yds

VV

ctgdfA


VRd1 > Vsd: USVOJENO: R8/20cm

Vsd1 > VRd1: USVOJENO: R8/9cmVsd2l> VRd1: USVOJENO: R8/9cmVsd2

d> VRd1: USVOJENO: R8/11cmVsd3 > VRd1: USVOJENO: R8/20cm

POZ 306


POLJE I

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

306Polje I

2R16 4,02

POLJE II




ssd

fdb

M

2

, = 0,045; sd= 0,0465

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 3,75cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

306Polje II 43,6 30 0,045 0,0465 3,75 2R16 4,02

POLJE III



Msd,s= 17,64kNm; sd,s=

cd

ssd

fdb

M

2

, = 0,02; sd= 0,0204


64/75


64

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 1,5cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

306PoljeIII

17,64 30 0,02 0,0204 1,5 2R16 4,02

OSLONAC I



ssd

fdb

M

2

, = 0,165; sd= 0,186

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 6,7cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

306OslonacI

-62,30 30 0,165 0,186 6,7 4R16 8,04

OSLONAC II



ssd

fdb

M

2

, = 0,175; sd= 0,199

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 7,15cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

306

OslonacII

-65,6 30 0,175 0,199 7,15 4R16 8,04







65/75


65

= 0,5-200

ckf = 0,575



Pozicije od 201-206su iste kao i pozicije 301-306.

POZ 101


POLJE I

Sudjelujua irina ploe: bef=105,5cm; d= 30cmMsd= 1,35Mg+ 1,5Mq = 23,52kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= 9,78kN


ssd

fdb

M

2

, = 0,015; sd= 0,01525

As,pot=yd

cdsd

f

fdb +

yd

sd

f

N= 2,6cm2

POZ

Msd,s

(kNm)

d

(cm) sd sd

As,pot

(cm2) USVOJENO

As,usv

(cm2)101Polje I

22,25 30 0,015 0,01525 2,6 2R16 4,02

POLJE II

Msd= 1,35Mg+ 1,5Mq = 20,52kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= 0,972kN

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

101Polje II

20,52 30 2R16 4,02

OSLONAC

Msd= 1,35Mg+ 1,5Mq = -47,08kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= 9,78kN


ssd

fdb

M

2

, = 0,12; sd= 0,1303


66/75


66

As,pot=yd

cdsd

f

fdb +

yd

sd

f

N= 4,96cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

101Oslonac

-45,80 30 0,12 0,1303 4,96 4R16 8,04


VRd1= [ RdK( 1,2+40l) +0,15cp]bwdRd= 0,3Mpa; K= 1,3; l=0,00536




= 0,5-200

ckf = 0,575



POZ 102


POLJE I




ssd

fdbM

2

, = 0,04; sd= 0,0412

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 8,14cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

102Polje I

51,2 30 0,04 0,0412 8,14 4R16 8,04


67/75


67

POLJE II

POZMsd,s

(kNm)

d

(cm)sd sd

As,pot

(cm2

)USVOJENO

As,usv

(cm2

)102

Polje II2R16 4,02

OSLONAC



ssd

fdb

M

2

, = 0,2; sd= 0,2327

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 8,14cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

102Oslonac

-77,72 30 0,2 0,2327 8,14 4R16 8,04


VRd1= [ RdK( 1,2+40l) +0,15cp]bwdRd= 0,3Mpa; K= 1,3; l=0,00536; cp=0,039MPa




= 0,5- 200

ckf

= 0,575VRd2=323,5kN ...........Nosivost pritisnute betonske dijagonaleMaksimalni razmak uzengija: Smax= 0,8d= 24cm

sw=1

1 9,0

Rdsd

yds

VV

ctgdfA


VRd1 > Vsd: USVOJENO: R8/20cmVsd1 > VRd1: USVOJENO: R8/19cmVsd2

l> VRd1: USVOJENO: R8/17cm

Vsd2d> VRd1: USVOJENO: R8/20cmVsd3 > VRd1: USVOJENO: R8/20cm


68/75


68

POZ 103


POLJE I




ssd

fdb

M

2

, = 0,025; sd= 0,0255

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 2,78cm2

POZ Msd,s(kNm)

d(cm)

sd sdAs,pot(cm2)

USVOJENO As,usv(cm2)

103Polje I

36,64 30 0,025 0,0255 2,78 2R16 4,02

POLJE II




ssd

fdb

M

2

, = 0,03; sd= 0,0307

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 3,67cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

103Polje II

47,8 30 0,03 0,0307 3,67 2R16 4,02

POLJE III

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

103PoljeIII

2R16 4,02

OSLONAC I



69/75


69


ssd

fdb

M

2

, = 0,22; sd= 0,2613

As,pot=yd

cdsd

f

fdb -

yd

sd

f

N= 8,63cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

103OslonacI

-83,67 30 0,22 0,2613 8,63 5R16 10,05

OSLONAC II

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

103OslonacII 5R16 10,05




Minimalna poprena armatura: As,min= w,minbwsin100= 3,25 cm

2

/mVRd2= 0,5fcdbw0,9d(1+ctg)

= 0,5-200

ckf = 0,575



POZ 104 Horizontalni serkla

USVOJENO: - Poduna: 4R10- Poprena: R6/20cm


70/75


70

POZ 105


POLJE I

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

105Polje I

2R16 4,02

POLJE II

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

105Polje II

2R16 4,02

OSLONAC

Msd= 1,35Mg+ 1,5Mq = -19kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= 0kN

Msd,s= -19kNm; sd,s=cd

ssd

fdb

M

2

, = 0,05; sd= 0,0518

As,pot=yd

cdsd

f

fdb = 1,86cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

105Oslonac

-19 30 0,05 0,0518 1,86 2R16 4,02


VRd1= [ RdK( 1,2+40l) +0,15cp]bwdRd= 0,3Mpa; K= 1,3; l=0,00536VRd1= 41,37kN ..........Nosivost bez poprene armatureMinimalna poprena armatura: As,min= w,minbwsin100= 3,25 cm

2/mVRd2= 0,5fcdbw0,9d(1+ctg)

= 0,5-200

ckf = 0,575




71/75


71

POZ 106


POLJE I

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

106Polje I

2R16 4,02

POLJE II

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

106Polje II 2R16 4,02

POLJE III

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

106PoljeIII

2R16 4,02

OSLONAC I

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

106OslonacI

5R16 10,05

OSLONAC II



ssd

fdbM

2

, = 0,12; sd= 0,1303

As,pot=yd

cdsd

f

fdb = 4,68cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

106OslonacII

-46,3 30 0,12 0,1303 4,68 3R16 6,03


72/75


72


VRd1= [ RdK( 1,2+40l) +0,15cp]bwdRd= 0,3Mpa; K= 1,3; l=0,00536




= 0,5-200

ckf = 0,575



POZ 107


POLJE I


Msd= 1,35Mg+ 1,5Mq = 47,36kNm Nsd= 1,35Ng+ 1,5Nq= 11,3kN


ssd

fdb

M

2

, = 0,03; sd= 0,0307

As,pot=yd

cdsd

f

fdb +

yd

sd

f

N= 5,02cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

107Polje I

45,44 30 0,03 0,0307 5,02 3R16 6,03

POLJE II

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

107Polje II

2R16 4,02


73/75


73

OSLONAC I


Msd,s= -83,43kNm; sd,s= cd

ssd

fdb

M

2

,

= 0,22; sd= 0,2613

As,pot=yd

cdsd

f

fdb = 9,4cm2

POZMsd,s

(kNm)d

(cm)sd sd

As,pot(cm2)

USVOJENOAs,usv(cm2)

107OslonacI

-83,43 30 0,22 0,2613 9,4 5R16 10,05





VRd2

Konstruktivni Dio Projekta

Documents

Transcript of Konstruktivni Dio Projekta