2

Увод

Истраживања којим сам се ја бавила да бих моглаобрадити задату тему су углавном била теоријскогкарактера зато што нажалост нисам била у могућностида обиђем и уживо видим остатке Учитељскешколе,читајући литературу,оквирно сам добилаодговоре на нека моје питања(нпр-лик и дело СретенаАџића,његова педагошка учења,жеље и напори уложениу Учитељску школу,итд).Што се тиче актуелностизадате теме сматрам да би она могла постати веомапедагошки актуелна и битна само када би почели даобраћамо мало више пажње на оно што ћу изнети удаљем тексту.Сретен Аџић је био велики реформаторса идејама које су пробијале оквире времена у којемје живео.Ја ћу овим семинарским покушати да вампрепоручим пажњи детаљно читање његових списа издневика које је водио,а исте можете наћи у спискулитературе коју сам користила.Моја очекивања инадања везана за рад су таква да отприликепотстакнем у другима жељу да се мало детаљније бавепедагошким правцем који је сам Сретен Аџићпоставио,и да сазнам и сама колико је важно његоворазмишљање и колико је допринео развоју у учењукоји ми данас практикујемо и о школама у којимборавимо,као и незаобилазном васпитању које мидобијамо од наших наставника, професора,родитеља.На крају овог рада ћу и сама сазнатиколико сам у томе успела,и на шта треба да обратимвише пажње.Претпоставке од којих крећем су

3

Сретен Аџић велики реформатор чији је утицај идан данас присутан.

Учитељска школа као узор данашњим школама коднас.

Педагошко учење Сретена Аџића пробијало јеоквире времена у којем је живео.

Парк је данас битно и очувано здање Сретен Аџић као благ,наклоњен ученицима и

вредан професор.Посебну захвалност дугујем проф.Јасни Парлић-Божовић која је ме је упутила како и где да тражимлитературу,а непосредну захвалност проф.ВелизаруНедовићу чију сам књигу такође користила.

Хвала!

1.0Живот Сретена Аџића

Сретен Аџић, први управитељ, сматра се оснивачемМушке учитељске школе у Јагодини и човекомизузетног реформаторског духа и напредних идејакоје и данас представљају водиље у нашем раду. Насвечаном отварању Мушке учитељске школе , СретенАџић говорио је о разлозима њеног оснивања: " Одколике је користи народна школа за народ и државуније потребно особено доказивати.Доста је само дасе сетимо, како се данас сви просвећени народи исве срећне државе отимају да отворе што више и штобољих народних школа, те кроз њих да унесу у народшто више и што чистије светлости од спасоноснепросвете. Уз ту трудбу, да буде што више и штобољих народних школа, иде упоредо и неодвојнотрудба да се спреме што бољи учитељи. Јер, заиста,

4

господо, нека је школска зграда најсавршенија, ађаци прави анђели, када се даду они у руке неуку инеспремну учитељу, тешко ће бити и тој школи и тојдеци, и оној "просвети" коју ће она добивати од тогучитеља.1 А нигде нису тако опасне и таконедогледне зле последице од лошег мајстора, као штосу у школи. Отуда су добре учитељске школе важнапотреба државна и народна. Из тога, ето, узрокатруде се данас сви просвећени народи да имају штовише и што бољих учитељских школа. Из тог истогузрока установљена је и ова нова учитељска школа,овај нови расадник просветни, чије отварање миданас вршимо на овај свечан начин."Школа по замисли Сретен Аџића и данас представљанаш идеал и наш циљ, а то је: "школа која ћеобразовати човека радна, поштена, разумна; човеказдрава, снажна, крепка; човека уметна, окретна,вредна, предузимљива, заузимљива, истрајна; човекаимућна- човека разборита и промишљена, човекасвесна и љупка, човека правична и достојанствена,човека патриоту; човека карактера, права, цела,читава, потпуна човека - једном речју ЧОВЕКА2".

1.1 Кратак животни опус

Рођен је 1856. године у Малој Сугубини ,од оцаМилуна Милосављевић(Мачужић), и мајке Саве.Након смрти његовог оца деда му је променио презимеу Аџић.По мишљењу његове ћерке(Сретенове) могуће једа је презиме промењено због своје изведенице“Мачуга”,или због проклества које га је ‘пратило’3.

1 http://www.pefja.kg.ac.rs/sretenadzic.html2 http://www.pefja.kg.ac.rs/sretenadzic.html

5

Сретенови родитељи су умрли веома рано,чак пре негосто је он пошао у школу,након чега га је прихватиодеда Хаџи Јефто,код кога је провео своје краткодетињство.

Хаџи Јефто је свога унука дао у Трстеник у Основнушколу и уписао га је на презиме које је извео одсвоје4 почасне титуле Х(АЏИ)-Аџић.Као малог Сретенасу звали Срета Аџијин а кад га у школу пошао СретенАџић.

Нижу гимназују Сретен је изучио у Крагујевцу(1868-1872),а потом и први разред богословије уБеограду(1872-1873)

Но,одмах након завршеног првог разреда Учитељскешколе у Крагујевцу,Сретен је искључен изшколе.Колико се могло сазнати из неких бледихподатака Аџић је био присталица слободоумног инапредног покрета Светозара Марковића.За времеђачких и радничких демонстрација оне је узео учешћеу групи ‘Црвено барјаче’,и због тога је биопротеран а школа затворена.Са појачаном енергијом и ширим видокругом налазимога на даљим студијама о државном трошку прво уДитесовом педагогијуму у Бечу где у први мах сепосвећују изучавању наставе за слепе,а затим и уЛајпцигу где је наставио педагошко-филозофскестудије код чувених професора и научника тог доба(Вунт,Мазијус).

3 Jaсна Парлић-Божовић,Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића,стр144 Јасна Парлић-Божовић.Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића,стр23

6

1.2 Књижевни радКњижевни рад Аџића обухвата дела: Ручни рад умушкој школи(1896), Српска национална школа (1891),Телесно васпитање за учитеље (1892), Увод у науку оваспитању (1894), Учитељеве забелешке- низ примераиз васпитачког рада (1894), Телесни развој игимнастика, Васпитачеве забелешке намењенеродитељима и пријатељима српског подмлатка (1909),Кроз васиону, са сликама (1910), Пољска учионица,хигијенско-педагошка установа са 66 слика (1924),Медоносно шибље и дрвеће (1924)5.

По свршетку студија које су трајале 6 ипо година,онсе враћа назад за Србију и по својој изричитојборби и жељи добија место предавача у Нишкојучитељској школи 1889.године.1.3 Брак и породицаУ својој 40-ој години ступа у брак са МилевомПоповић,којој је тада било 30 година.Он је Милевузапросио пре свог одласка на студије у западнеземље,па је она чекала око 15 година од веридбе навенчање.Ако схватамо да је венчање одлозено збогстудија и даље није јасно зашто је и одложено и 8година након тога,међутим то можемо приписатинесигурности и балансирању између посла и породице.За његову супругу смисао брака је био да удовољисупругу,и Милеви припада заслуга за остварена делаСретена,те јој је он узвратио узвишеном љубављукакву само складан брак може имати.Године 1897.добијају сина Милована,чији је развој Сретен пратио

5 Јасна Парлић-Божовић,Критички осврт на различите погледе о педагогији Сретена Аџића,стр 146

7

10 месеци и своја запажања бележио.Три годинекасније рођена је Надежда њихово друго дете6.

Сретенова жена Милева је са пуно љубави одгајаладецу која су слушала приче својих родитеља оБогу,вери, љубави и свом народу,такође су слушалипесме Јована Јовановића Змаја.Деца су им билаодгајана у мирном, побожном, провученом етичкимпринципима патријархалном васпитању.Прво дете Милован је био добро дете,помалостидљиво,алтруиста које је био пун љубави за својусестру Надежду.Након завршене основне школе уЈагодини Милован учи учитељску школу уНеготину.Када је непријатељ продрео у Србију био јеиспраћен са српском војском да га немобилишу,нажалост нежан какав је био,није успео даиздржи суровост свега сто се после дешавало,иоставио је своје тело негде у албанским клисурама1915 године.Његов отац тек касније сазнаје за судбину свогсина,али не говори жени и ћерки већ их заварава итеши.Његова жена Милева је до своје смрти чекаласина да се врати.Његова сестра Надежда је исто јаковеровала у враћање свога брата и тек је касносазнала за његову трагичну судбину.7

2.0СРЕТЕНОВО ШКОЛОВАЊЕ

6 Јасна Парлић-Божовић,Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића,стр587 Јасна Парлић-Божовић,Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића,стр88

8

Читаво Сретеново биће мрзело је нечовечност ушколама где је учио,а стара школа гушила његовуиницијативу и критички дух.Он зато велича школу укојој би се сви понашали човечно!

Учитељски испит зрелости полаже 1880.године.У новојзгради трстеничке Основне школе проводи преко двегодине,где често са својим ученицима спроводи радна пољу,дворишту,разним вежбама.Ученици су га веомаволели и поштовали.Сретеново службовање је било врло местимично,јошкао млад учитељ развио је дидаткичку делатност управцу нове школе.Резултат његовог рада била судела-Учитељеве забелешке и Дечје игре.По одласку у Беч,као први Србин слушао је вишепедагошке науке на Бечком педагогијуму и нафилозофском факултету Бечког универзитета.2.1 Рад у школамаКада се из Немачке вратио у отаџбину понуђено му јеместо наставника у београдској Учитељској школи,алије он више волео да иде тада у новоослобођенекрајеве па је предавао у нишкој Учитељској школи.После нереда због којих је Учитељска школа билаукинута,он је премештен у Београд.Године 1896.године Учитељска чкола је из Београда премештена уАлексинац где је као истакнут методичар примио дапредаје школски рад и прва брига му је била дауреди модерну вежбаоницу.8

2.2 Мушка учитељска школаМушка учитељска школа у Јагодини јесте Аџићевопрактично дело. Овакав парк није имала ниједнаскола у свету,а ливадица вечности у парку причаће8 Јасна Парлић-Божовић.Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића.стр. 106

9

новим и новим нараштајима о свом творцу СретенуАџићу.Сасвим је евидентно да је у личности и карактернимцртама Сретена саздана нит намере којом је успео даствори националну жижу свег српског народа,као и даупре пут солидарности међу балканскимнародима.1889. године по доласку у Нишку учитељскушколу,Аџић задире у крупније и позамашнијествари,као прави представник Нове школе успео је дасе ученицима представи као пријатељ.

Главни одбор Учитељског удружења позвао га јеавгуста 1889.године на Шесту своју скупштину даодржи јавно предавање о ручном раду.Због сиромашних ученика и неповољних услова 1895године,нишка Учитељска школа бива затворена,накончега се Аџић пребацује у Београд где предаје наВишој женској школи педагогију,психологију ишколски рад.Аџић је имао приступ у Србији без романенскихнационалних усхићења о слави и вечности,напротив!Јасно чак тврдо без двоумљења он јеистакао :васпитање или опстанак?Следити осталеземље или пропасти?Током само неколико година искуства у својствуучитеља у Србији Аџић ће се доказивати као стасаоистраживач у Србији.1886. године он објављује рад“Ручни рад у мушкој школи”.9У њој је објавионедостатке увођења ручног рада узимајући у обзирсве разлике које су на датом питању делилепедагошка схватања најистакнутијих представника.

9 Велизар Недовић,Педагошки огледи Сретена Аџића,стр 72

10

Блага нарав и радозналост Сретена Аџића могли субити разлози да он увек све прихвата са разумевањеми да је више примао него што је одбацивао.Сви којису писали о њему више су нагађали о припадностинеком од педагошких праваца,за неке је биохербартијановац,за неке песталоцијанац,за некепоклоник Школе рада,но он је био поклоњен инаклоњен педагошкој пракси ,раду и животу!Он замисли вежбаоницу и види сличне институте уЕвропи па онда у Алексинцу направи такву.Аџићнапише шта је вежбаоница за будуће учитеље,и накрају све доведе до савршенства!

Одатле потиче његова строгост према самом себи,хтеоје да му најбоље школе буду узори.Школа је за његабила врста социјалног органа за стварањебудућности. Аџић је први критичар Хербатријанствакод нас.Што се мушке учитељске школе у Јагодини тиче,он јеимао одрешене руке и хтео је да буде углед заостале. Када је Законом установљена Мушка школа уЈагодини онда је за смештај нове школе билаодређена једна стара зграда бившег Окружногначелства са његовом апсаном и коњушницом, а окозграде била је општинска пољана, покривена коровоми баруштинама. Од тога старог и напуштеног здањаСретен Аџић је створио једну од најбољих српскихучитељских школа коју је посетио чак и једанпрофесор са Сорбоне из Париза и коју је бугарскоМинистарство просвете нарочито проучавало икопирало. Од оне, пак, закоровљене пољане створиоје диван украсни врт и у њему подигао угодне пољскеучионице какве нема ни једна школа у нашој земљи. Ида није ништа друго учинио, ово његово дело само за

11

себе било би довољно да му обезбеди трајан спомен уисторији просвете.

3.0О УЧИТЕЉСКОЈ ШКОЛИ

Већ прве године по отварању ученици су поднеуморним вођењем Аџића преобразили велико, пусто ибаровито земљиште крај зграде у градину, воћњак ипарк.Љубав Аџића према природи покретала га је идоцније, стално, да школски парк допуњује, тако даје у њему било заступљено све шибље и дрвеће којеуспева не само у Србији, не само на Балкану, него иу Европи, па и у другим земљама. Доцније је школипридодато и велико земљиште у близини (око 12хектара) са зградама, и на њему је заснованопољопривредно добро са свим својим гранама Аџић јејош као студент — државни питомац у Лајпцигу —обилазио саксонске школе.3.1 Унутрашњост школеШто се учитељске школе тиче10-

УЧИОНИЦЕ-су биле у приземљу школске зграде саусвојеним системом сточића и столица уместоклупа тако да је сваки ученик имао место засебе.

РЕД У ШКОЛИ-је био строго утврђен,знали су сечасови и одмори,када час почне сви су за

10 Јасна Парлић-Божовић,Педагошки учење и просветни рад Сретена Аџића,стр 150

12

својим радним столом нагнути над књиге исвеске.

ИНТЕРНАТСКИ ЖИВОТ- на то се обраћала посебнапажња,да буд здрав и правилан а не монотон исуморан,и често су се ђаци са уживањемвраћали.

МОРАЛНО ВАСПИТАЊЕ-је била васпитна радња одпресудног значаја за здраво формирањеличности и њихово укључивање у друштвенузаједницу.

Парк је био најлепши у земљи и шире и Аџић јевелику пазњу посветио њему и са пуно љубавига је правио зато и не чуде овакви коментари-ПА ОВО НИЈЕ ШКОЛА ВЕЋ САНИТОРИЈУМ ЗА ЗДРАВЕ!

Ни страни просветни радници који су имали приликуда се упознају са Сретеновом школом нису осталиравнодушни. Када су 1916. године немачки учитељи ипрофесори видели школски парк и у њему пет врлолепо уређених пољских учионица, изненадили су се.Они их у Немачкој нису имали ни за малу и болешљивудецу, а овде их виде за здраве и одрасле ученике.Један северноамерички санитетски потпуковник је1919. године изјавио да је за њега — човека одсанитета, то најинтересантније што је видео уземљи.11

Али није било ни трага од националистицких премисау његовим погледима,он чак спада у најмањенационално настројене педагоге,што доказује и овајњегов цитат-

11 Из Школиног парка,Учитељски архив Јагодине,стр 90

13

У свом маштању ја понекад замишљам, како ће већпосле неколико стотина година изгледати ова нашаливадица вечности. Снажни, горостасни, озбиљни растови, очиваће нањој у свом величанству... Хладовина и свежина цароваће тада на овој ливадицивечности у којој ће се одмарати нове непознатегенерације високо култивисаних Срба,Хрвата,Словена.12

Његов Увод представља једну од најважнијих расправаАџића о васпитању.То је богат прецизан прилогнауци.Он је истакао неколико параметара на којимасе могао засновати развој Србије 20-ог века.

• Брижљивим и добрим васпитањем могуће је и цеонарод унапредити јер што је боље васпитање тоје и напредак народни све бољи и бржи

• Морамо успети свим силама да нам васпитање будесве боље

• Васпитање нам омогућава да на тај начинпоступно достигнемо остале народе.

• Он је на неки начин пророчки описао стањеСрбије након 2000 године-Ако се успешноваспитање пропусти као шанса,ако се тако небуде размишљало у Србији ,ако се не унапреди искоро не стигне остале европске народе,можепропасти у неумитној борби за опстанак!

12 Из Школиног парка,Учитељски архив Јагодине,стр 92

14

• Сретен Аџић је стајао пред многим идејама иконтроверзама о васпитању у времену када сунека питања била веома расправљења и тако даље.

3.2 Циљ васпитањаПосебно се бавио као и остали педагози постављањемциља васпитања.Посебну пажњу је придавао смислукоји човеку даје рад схваћен као циљ свих напора уобразовању.У том смислу посебна драгоценост јењегово посматрање циља васпитања сателеолошке,антрополошке и др одредница.

Антрополошки гледано циљ васпитања је требао битиобразовање целог човек али у школи то није биослучај.Он због тога говори да би увођење ручнограда примаћи васпитање један корак ближе том циљу.У својим педагошким разматрањима он онда захтева зацеловитошћу човека од јединства тела идуха,концепције интегралности и целовитости човека.Када је у питању дидактика он је обратио пажњу накласична дела наставе писана пре њега,и тврдио једа је поступност свуда па и у настави.3.3 Идеје Сретена АџићаНеке његове идеје су занимљиве:

• Ми смо истог мишљења да школа не сме да јемного различита од куће.

• Ако хоћеш од деце да начиниш људе буди и самчовек и поступај са њима више као са људима.

• А ништа ти није боље него урадити нешто ондакада му је време

• Не треба заповедати силом већ разлогом.

• Најбоље и најистрајније се учи оно сто насинтересује,треба се учити по мало и поступно.

15

• Он говори такође и о казни благошћу -Озбиљнаблагост.

Он је такође за природно окружење школе за потребенаставе,тражи да се сва настава сем писања и јошнеких предмета одржава набрдима,ливадама,пољу,башти. Понос некадашњеУчитељске школе представљао је школски парк сапространим двориштем за ученике, који је захватаопростор од 1,5 хектара. Парк је уствари био украсниврт Школе и ботаничка башта. Сретен Аџић, управитељШколе, био је велики заљубљеник у природу, љубитељретког биљног растиња и ретко вешт колекционар. Настудијама у Немацкој и Аустрији, потом и ускандинавским земљама, Сретен је осим напредногшколског система добро упознао и природно окружењењихових школских установа, многобројне градскепаркове о чијој је лепоти често писао у својимбелешкама.3.4 Изглед паркаЗахваљујући његовом интересовању и залагању, ушколском парку је нашло места веома разноврсно,често и ретко дрвеће, шибље и друго биље. СретенАџић је зналачки сакупљао и гајио природне реткостииз целог света.Таква разноврсност ботаничких реткости на одређеномпростору није постојала на Балкану, а и у читавојЕвропи тако вредног парка у кругу неке школе нијебило.Више од три стотине дрвенастих биљака красило јешколски парк. Између осталих налазили су се тукинески гинко, секвоја, сибирска павлонија,амерички белолисни и крупан златни јавор, јапанска

16

софора, либански кедар, смрча са Колорада, афричкатамарика... Нарочиту су вредност парку придалеретке и ендемичне врсте националне флоре: Панчићеваоморика, тиса са Дрине, црвенолиста и златолистабуква, 13 врста врба, 30 липа... Од цвећа, трава иосталог ниског растиња било је свуда ружа,пузавица, трава са пампаса из јужноамеричкихпрерија, жутилице, шаренолисте агаве и много другогзимзеленог цвећа у ронделама или дуж стазе.Занимљива је прича како је Аџић долазио доегзотичних врста чудним путевима, преко морнара изјадранских лука који су пловили по далекимпрекоокеанским пространствима под заставом Аустро-Угарске, или поштом у кутијама цигарета од својихпријатеља са студија. Доста је садница набавио ипоруџбином из специјализованих расадника уиностранству, док је српске специје већим деломдобијао из среских расадника.Оно што је Учитељску школу у Јагодини издвајало одсвих сличних биле су пољске учионице. У времену од1905. до 1907.године Аџић је изградио у парку 5пољских учионица у којима су преко лета држанапредавања из извесних предмета. Изградња оваквихучионица био је пионирски корак у Европи. Свака одњих била је у зеленилу и хладовини, одвојена одосталих, и свака је по типу и распореду клупа биладругација.Школу и парк посећивали су министри, црквенизваничници, научни радници и ђачке екскурзије изземље и иностранства, али ће као најзначајнијеостати две посете краља Петра Првог Карађорђевића,званична из 1907. године са престолонаследникомАлександром и инкогнито из 1915.године.Сретен Аџићје са великом љубављу и писао о свом парку,

17

посветивши му преко 1500 страница расподељених удвадесет и једној свесци, свакодневно уносећи лепеи корисне појединости.13

Школски парк је у предратном периоду представљаојединствену ботаничку башту у Србији.Нажалост током 1 и 2 светског рата парк је приличнооштећен. Уложени су велики напори да се паркобнови, замењено је поломљено и унакажено растиње.Оставио нам је 21 свеску својих записа које јеокончао августа 1915. године. Писао их је насвескама формата А 5, графитном оловком (осимсвеске 18 и 19, које су писане мастилом) ићириличним писмом. Рукопис је читак, са малимисправкама самог аутора, пун сликовитих описа вртаи природе. Аџић је своје белешке водио као дневник,поделивши га на поглавља којима је давао наслове(нпр.Сунчани дан позне јесени, Наше стазе, Звони 7устајте!, На Сретење 1913, итд). Белешке сузналачки вођене, исписане руком веома образованогчовека, који је своја запажања и знања из ботаникепокушао на овај начин да систематизује и претвори уприручник, са календаром праћења и неговања биљнихврста у парку. Личне опсеревације аутора откривајуприроду његове личности и повезаност његовогбивствовања са парком Учитељске школе. Од 14.свеске белешке се претварају у изводе из литературеиз области ботанике и њихове преводе са немачког.Аџић је овим записима од 14. до 19. свеске даоподнаслове: крупни научни подаци и ситнији научниподаци. Двадесета свеска бележи догађаје токомједнодневне посете краља Петра Учитељској школи уЈагодини. Двадесетпрва свеска је превод немачке

13 Из Школиног парка,Учитељски архив Јагодине стр 89

18

литературе из ботанике и нека врста Аџићевогприручника за великипројекат подизања задужбинскогврта на Опленцу.Белешке Из школиног парка се чувајуу библиотеци Учитељског факултета у Аџићевојзаоставштини.

Посебну пажњу је посветио настави српског језика иматематике.Говорио је за увођење ванредне наставеслабијим ученицима која треба изгледати овако:

• Да се врши што чешће за краће време• Да се врши што очигледније

Метода начина рада у настави-Говори о 5 начинаседења и како се они требају што чешћемењати.Разликује 2 типа сазнања индуктивни идедуктивни који је преузео са становишта логике.

4.0РУЧНИ РАД

Године 1886. Сретен Аџић је о могућностима увођенаручног рада у праксу васпитања и образовања уСрбији извршио успешну презентацију погледа иставова најпознатијих представника класичнепедагогике.

• На схватања ручног рада у мушкој школи утицалаје свакако то да је у женевским школама ручнирад већ одавно у целом свету заведен.

• Иако је предоцртавао “ наставни” аспект ручнограда, Аџића то није задовољавало. Ручни рад јеразматрао у ширем смислу, оптимално гаприближавајући једној концепцији радног

19

васпитања, са више пажње разматрајући ручни радкао принцип.

• “ Самосталним радом се буди у ученику воља зарад, негује се уживање у раду,учи се да ценирад и навикава се да га поштује.

• Главни циљ у овом правцу: ручни рад је подлогаинтелектуалном и моралном образовању служиоцигледности и утиче на образовање воље14

4.1 Ручни рад као предметРучни рад као предмет привукао је општу пажњупедагога, чини се најинтезивније обрађиван од 1870.године и касније. Схватања која су улазила уаргументацију за овај предмет нису тада налазилабољи образац од увођења ручног рада као предмета унаставу, у систем наставних предмета, што једопринело организацији предметне наставе у системуобразовања у целини.Рука је за Аџића, нека врста физиолошке, органскеоснове ручног рада И рада уопште.“ Све сто има ч овек, све сто има ч овество, све је то створила РУКА”. Или ста год мозак мисли, то рука створи.Без мозга и без руке ч овек не би био ч овек. 15

Аџић је мање захтевао на доктрини ,теоријским исистематичим концепцијама,али инсистира да човек утоку наставе доживи узлет ,најбољи изглед за успех.

ЗАКЉУЧАК

14 Велизар Недовић,Педагошки огледи Сретена Аџића,стр 10115 Велизар Недовић,Педагошки огледи Сретена Аџића,стр 89

20

Што се хипотеза од којих сам пошла тиче не могурећи да су се све показале као тачне,хипотезе којесус е тицале саме личности Сретена Аџића су сепоказале истинитим,међутим хипотезе везане заучитељску школу су нетачне,јер ми данас уместо данапредујемо,назадујемо по питању понашања у школи,иназалост Учитељска школа нам није узор а требало бида је.Такође морам одбацити хипотезу да је паркданас историјско здање,јер је већина парка порушенаи исечена током 1 и 2 Светског Рата. Хипотеза да јеблаг професор који је пробијао оквире времена укојем је живео је потпуно тачна.Извесно је да је Аџић био редак,можда чак и једининаш педагог који је преводио и служио се с неколикојезика великих европских народа и есперантом.Такођенико није у народу лепше реализовао и популиларисаопедагогију од њега.Стога се педагошко учење ипросветни рад Сретена Аџића улива у оазу највечихдостигнућа у образовању српског народа.Управо је онзаслужан за публицитет Учитељске школе у Јагодиникао најпознатијим огледом у образовању,па иинститутом који је био један од најпознатијих несамо на Балкану,већ у Европи па и шире.Аџић себе није видео као неутралног пратиоца ипосматрача збивања у своме добу већ је све учиниошто је било у његовој моћи да поправи стање својеземље у 19-ом и 20-ом веку.

21

ЛИТЕРАТУРА

Јасна Љ. Парлић-Божовић ,Педагошко учење и просветни рад Сретена Аџића,Филозофски факултет,Косовска Митровица,2007

Јасна Љ.Парлић-Божовић,Критички осврт на различите погледе о педагогији Сретена Аџића,Зборник радова,2007

Велизар Недовић,Педагошки огледи Сретена Аџића,1998

Из Школиног парка,рукопис заоставштине Сретена Аџића http://www.arhivja.autentik.net/images/iz_skolinog_parka.pdf

http://www.pefja.kg.ac.rs/skolskipark.html

http://www.pefja.kg.ac.rs/sretenadzic.html

22