Prva strana prazna

Copyright (znak) 2013 by Ilija Marković, Novi Sad

(2) nenumerisana

Ilija Marković

PLJAČKAIM

MATERINA!

aforizam je priča

KUĆA DOBRE KNJIGE

(4) prazna strana

AFORIZAM JEFENOMEN PODNEBLJA

Aforizam je reč, rečenica, priča, roman. Alfai omega srpske satire. Aforizam je kap istine ukojoj se prelama more gluposti, prvo slovoklinastog pisma, tri misli u dve reči, slatka malatajna na vrhu jezika, karikatura u kojoj su se rečinacrtale, književno delo u nastavcima – nastavljase tamo gde pamet stane.

Da nismo odlepili, ne bi aforizam bio svetskamarka, zvezdana prašina rodne grude. Aforizam jefenomen podneblja. Na našoj vetrometini ukrštajuse ruže vetrova i jebivetri. Da bi satiričar bio navisini zadatka, mora da se drži zubima za vetar. Ili,malo drukčije, da humor nije od boga dar, ne biaforizam bio piš božji. U svakom slučaju, da nijegluposti, za aforizam se ne bi ni znalo. Ako se neizrodi u aforizam, glupost je jalova.

Aforizam je jedinica za zbilju – kad daraprevrši meru, satira dobije na težini. Satira ječudna biljčica. Najbolje uspeva gde ima korova.

Gde buja korov, aforizam je sjaj u travi.Stoga nije satiričaru do rupe u saksiji, već do

zemlje u rupi.Satiričari nisu kritičari svake vlasti, već

samo gluposti koja vlada. Hvataju se u kolo sbudalama – da bi imali informacije iz prve ruke.

Aforistična misao ukorenjena je u srpskutradiciju. Životne sokove crpe iz vrhova vlasti. Danije tako, ne bi satiričari bili dželati koji ne skidajuglave, već oreole. Satiričar koji zna gde je vlasttanka uvek izvuče deblji kraj. Zato je aforizam naškrajolik – slika neprilika.

Kad bi satiričari registrovali sve gluposti, nebi bili satiričari, već statističari.

Bez drskosti nema satire. Bez vlasti nemadrskosti. Ponavljanje je majka mudrosti. Satiričaripišu o drugoj vlasti koja pravi iste gluposti. Akovlast ne bude držala do aforizama, moraćemo sveiz početka.

Šta je satiričar hteo da kaže - rekla jestvarnost. Prema tome, satiričar izmišlja ono štovidi. Da nam se sve ne dešava pred nosom, dalekood očiju javnosti, ne bi aforizam bio isečakvidokruga.

Za sve što napiše, satiričar ima pokriće.Ćebe. Aforizam je zračak nade u moždanoj ćeliji,blesak duha nad blesavom zbiljom, poslednji

bedem odbrane.Najmanja književna forma je najveći izazov.

Manja forma od aforizma je – jezik za zube.

Ekonomist magazin, 24. 7. 2009, Božji dar i piš božjiAforizmi i aforističari, broj 13, oktobar 2009, Alma

ČIM SE OSLOBODE JARMA,SRBI LEGNU NA RUDU

Petog oktobra smo bili puni vere kao šipakkoštica, šestog – kao koštica šipaka. Dok si danomo dan: pobedismo petog, izgubismo šestog. Da sešestoga dogodio peti oktobar, znali bismo koji jedanašnji dan. Posle petog nije došao šesti, nego ješestog otišao peti. Da je petog oktobra rekao„Vratite moje krpe!“, znali bismo da je zakrpa.

Jedna suza na tvom licu rekla mi je da sidrugovao s krokodilima. Ko je petog oktobra liokrokodilske suze, ima baru punu gmizavaca. Kovoli životinjski svet – voli sebe u njemu. Ko mrzi –mrzi svet u sebi.

Nismo legli na rudu, već na zabludu. Da smosvi jedan rod, korpus delikti je broj babica ikilavko. Otkad smo jedan rod, svako bere tuđubrigu. Briga njega za nas, briga nas za njih. Rizikse isplati: ko reskira – profitira na našoj nesreći.

Šajkača, titovka, beretka: ko pogodi podkojom je Srbin – izvukao je živu glavu. Ne samo da

ništa nije nemoguće, nego je samo u Srbiji ništamoguće.

U zemlji se priča svašta. A vi tvrdili damrtva usta ne govore. Otkad nema zemlje, usta suvam puna patriotizma. Ko se izdaje za patriotunajvećeg formata – ne može da stane u ustavniokvir. Volu je ram jaram. Božjem stadu – ustavniokvir. Ustavni okvir je predeo slikan značajem. Danije ustavnog okvira, ne bismo znali granicenjegove nemoći. Kome vlast zapne za oko – obećadok trepne.

Demagog se bavi politikom iz ljubavi premabiračkom telu. Ko ulaže u biračko telo – nijeulagač. Već ulagivač. Kad su dupeglavci na vlasti,biračko telo nije načisto koja je stolica čija. Kad bidupeglavac dunuo u fenjer, ugasio bi sveću.Prevejani demagog citira narod. Ako ste demagogudali svoj glas, ima pravo da laže u ime naroda. Akoste mu poklonili i poverenje, ostali ste bez njega –uškopljenik sopstvenog mišljenja.

Srbija je stala. Da bi se demokrata osvrnuona pređene demokrate. Kad unutrašnji organinemaju takta, sprdaju se sa demokratijom. Nesprdajte se sa biračkim telom ako nemate petlju.

Gde je glupost legalizovana, dvorska budalapolaže najveće pravo na presto.

Jedva smo ga nagovorili da bude naš. Kadono – Domanovićev vođa. Ako su koalicionipartneri zaraženi virusom vlasti, testiranje na HIVje izlišno.

Da političari ne uvrću pamet gledaocima, nebi ludaci izvodili najstrože kazne. Dok jednom nesmrkne, nuli ne svane.

Amnezija je prelazna. Prenosi se naglasnogovornika. U političkoj borbi ne biraju sezaštitna sredstva, već prepotentni portparoli. Gdesvako odgovara svakome, niko ne odgovara ni zašta.

Kad je truba prva violina, gudalo je ufunkciji dirigentske palice. Bubnjari su nanelitežak udarac prvoj trubi: dobovanjem u šerpe –probili bubne opne.

Premijer se izražava figurativno. Njegovealuzije su figure veneris: jedne kara, drugimaprigovara. Kad pioni stignu na osmi red, pretvoriih u osmaše. Bolje je biti konj nego kralj u partijikoju igrate.

Vlast drumom, narod šumom. Kad narodizbije na drum, vlast će u šumu. Kuma ne sekirakum, već sekira. Ako se izvuče, vlastodržac ćedobiti premiju.

Gde vlada mrak, u pitanju je dvovlašće ililojalna konkurencija. Svugde je noć deo dana,

samo je u ukletoj zemlji mrak. Jadnu kapu užalosnu ruku zamenila je antiteza: ruka ruku mijedo kohabitacije. Kohabitacija je stvar dobrogukusa. Od zrelih plodova i plodova gneva gotovitituti-fruti. Kohabitacija ne bi urodila plodom daplodovi nisu u zemlji. Kohabitacija ilihomogenizacija po homo dupleksu: „Svi Srbi poddve šljive!“

Mi se tucamo glavama, oni – jajima.Šiljokuran je verski zatucan. Što stado izgubi nabrvnu, prčjarac zaradi na stadu.

Teško je razlučiti san od jave: ovce preskačuograde, ovnovi zaskaču božje stado. Njemu ili muje onomatopeja stada. Božje stado nije čitavo. Istivuk uvek pojede istog magarca. I vuci siti i božjestado namagarčeno. Vuk ne može da otvori dosjeana svoju ruku – bez vladinih crvenkapica. Legalistipoštuju zakon verovatnoće: dosjea će otvoriti kaddoušnici budu apsolutna većina. Kako znate daznamo?! Pa vi ste bili naši doušnici!

Danas, 30. 4. 2005, Načela kohabitacije

NAJBOLJE SE VIDI ODOZDOGDE KROV PROKIŠNJAVA

Poslanici su za i protiv. Ovo vreme traži brzepromene. Ko je za – neka digne glas. Ko je protiv –neka digne dnevnice.

Poslaničko pitanje je sve aktuelnije: „Kolikesu dnevnice?“

Prvi član poslovnika o radu senata glasi: vežisenatora gde ti Kaligula kaže. Da je Kaligulasavremenik naših vladara, sve bi pione proizveo ukonje. U stvari, nije Kaligula promovisao konja usenatora. Već obrnuto.

Ko veruje da je pojeo vuk magarca – već jenamagarčen.

Neimari piramida vlasti su spiritus movenskoji sizifovski guraju svoju stvar. Ko bere brigu uparlamentu – ubira letinu na političkom polju. Sveje počelo pipanjem pulsa: dok je biračko telo držaoza ruku, političar mu je srednjim prstom pipaopuls.

Prilikom uterivanja kvoruma moja maštaradi svašta. Na kvorum će se čekati od deset dojedanaest sati. Ako je verovati demagogu, pet dodvanaest je sedam. Demagog ne vara. Laže: desetdo jedanaest je jedan. Gde istina curi kap po kap,laž nadire u talasima. U vremenu laži i prevare,demagog operiše egzaktnim podatkom - učešćepoluistine je stopostotno.

Čim su ga uhvatili u laži, pustili su ga. Zbognedostatka dokaza da je govorio istinu.

Uvodili ste demokratiju udaranjem u šerpe,a niste primetili kada ste probili dno. Ko mešakarte, drži popa u rukavu, a demokratiju uzadnjem džepu. Ne bi desnica izgubila orijentacijuda joj levica ne drži stranu. Ne zna desnica šta jojradi levica. Zna samo da su u krutom zagrljaju. Dasu socijalisti i komunisti pokupili prnje, ne bilegalisti tražili krpe i krpice. Kad naš čovek uđe upolitiku, postane vaš. Da prepotentan političar neobećava preko jego, ne bi mogao zadovoljiti svojego.

Ne bi srpski parlament bio transparentan dasvi prisutni nisu odsutni. Ako u sali nema nikoga,gledaoci nemaju šta da očekuju.

Prazne reči imaju najveće uporište upraznom parlamentu. Prazna sala je velika

inspiracija za poslanike, veća - za biračko telo.Praznina oko tebe, a ti, poslaniče moj, pun sebe.

Palo mi je nešto na pamet. Da znam šta je,rekao bih kad bi imao kome. U stvari, hteo samnešto slagati, ali bolje da ćutim – nećete miverovati.

Ishod je regularan: floskula puta nulajednako je niko i ništa. Gde vlada floskula, vladarje nula.

Lakše je biti dreser u cirkusu nego ukrotiteljstrasti u srpskom parlamentu. Poslanici, ne gubitedragoceno vreme u praznoj sali! Sklonite se bilogde i radite bilo šta. Prazna sala je korpus deliktida poslanici obavljaju delikatniji posao na drugommestu.

Efikasnost rada parlamenta može se meritibrojem izgubljenih norma časova i donetih normi,odnosno izgubljenim vremenom ili ostvarenimprometom bifea. Dileme nema: biti u praznoj saliili piti u skupštinskom bifeu, pitanje je opijenostivlašću.

Nema druge, vratićemo dostojanstvoparlamentu kada izaberemo najbolje. Opet.Ponavljanje je majka mudrosti. Ponavljanje jemajka mudrosti. Ponavljanje je ...

Hvala poslanicima! Do sada nismo mogli da

ih čujemo, od sada nećemo morati ni da ihgledamo.

Danas, 6. 2005, Ko je za, ruke uvis!

IME RUŽE

Gde vlada legalizam, sudstvo je nezavisno.Da premijer nije legalista, ne bi tatinog sinapomilovala ruka pravde. Kakva slučajnost: Hagustupio Srbiji slučaj Zvornik, Koštunići Čačkuslučaj Požarevac. Prvi ministar je mega zvezdanašeg podneblja. Narod ima vladu kakvuzaslužuje, ministar premijera kakvog poželetimože. Rekao je istinu pre pet godina, ili posle petogoktobra? Kad bi ministar pohvatao konce istine,bio bi to konac karijere. Ministar je priznao.Premijer očekuje priznanje. Dok teraju šegu sabiračkim telom, koriste – ne koriste motornutesteru.

Nacionalni problem nije bela kuga, već onikoji vas prave budalama. Kad god vlada priskočibiračkom telu u pomoć, zaskoči ga.

Uputstvo o povlačenju optužnice nije izdatosada. Ako nas sećanje ne vara, bio je peti na šesti.Srbi znaju ko je izdao petog i šestog. Ne znaju

prvog. Ko je izdao petog i šestog, od prvog će doposlednjeg.

Molili su ga, kumili: kum je svedok navenčanju Dobra i Zla. Kad god nam se učini da odzla nema goreg, prevarimo se. Ima se, bira se.Kada je bilo drž`, ne daj, svi su se držali onoga kojinije davao ništa. U stvari, onoga koji nas je držaoni za šta. Otkad se legalisti krste levicom, vladicvetaju ruže. Tu je ružu dragi kalemio dok je biovrhovni komandant. Nije, nego kalemio otacnacije, zabludeli sin – tetovirao. Cvet u kosi –koštica u glavi. Da zemlja nije izdašna, ne bi izkoštice klicao šipak.

Ko je čitao „Noć i dan“ ne može da raskrsti skomunistima preko noći. Veliki vođa je varao sdamom. Premijer – s vođom. Što ti je naš čovek.Da ga nema, trebalo bi ga napraviti. Lud narod nezna ko je naslednik velikog vođe, organi gonjenja –gde je. Vođin naslednik je onaj koga je napravio.

Da nemate klikere za politiku, ne bi bilotoliko rupa u zemlji. Put demokratizacije je punrupa. Da ste ga okrpili demokratskim sredstvima,ne bi ih bilo. Ako je demokratija što propovedate,onda nam vere nisu iste. Ko ne veruje neka seobrati psihologu, ko veruje – psihijatru.

Svi znaju kuda ovo vodi, niko da kaže.

Jednom jedan reče, i strada drugi. Demokratija jekarta na koju igrate. Alea jakta est u Alejivelikana. Da ste poslušali zavet prvog, ne bi vamdrugi bio kriv.

Premijer se žrtvuje za našu stvar. Premijerje žrtvovan za njegovu. Kad drugi nesledi prvog,dokazuje se trećem da može biti gori od njega.

Otkad zbijamo redove pod jednom šljivom,tragovi šljiva su na sve strane. Kad izbije delo navidelo, od šljiva nećemo videti put u Evropu.

Gde se svi prave blesavi, Interpol nema štada traži. Povukao poternicu, povukao optužnicu.Kad bi povukao mačka za rep, iščupali bismo se.

Bilo kako bilo, bilo kakva sličnost sa namanije moguća. Ne ličimo na sebe. Kako daprepoznamo istinu, kad se s njom nismo sretali!Kako mozak nacionalnog tima da izvede slobodanudarac, kad je Slobodan u živom zidu?!

Ekonomist magazin, 12. 9. 2005.

ORGANI GONJENJA IH DE JURE,A ONI DEFAKTO NE BEŽE

Ne mora vlada za svaku sitnicu da se obraćaparlamentu. Na primer, za džeparac generalima idžeparenje poreskih obveznika. Vlada nijeobavezna da polaže račune parlamentu ukoliko uobećanom ustavu nema odgovarajuće izreke.

Ruka mu se pozlatila. Kad je tresnuo istinu,sa ustavnog okvira spala je pozlata.

Generalima bi se više isplatilo da su braniličast poreskih obveznika no što su stajali nabraniku otadžbine. Oficir za vezu otkrio je vojnu,em državnu tajnu: generali su se borili zakonvertibilnost dinara. Zato je naknada zaodvojen život u evrima. Da ih inflacija ne biudarila po džepu, Srbija će plaćati haškeoptuženike evrima.

To je nama naša borba prodala rog za sveću.Generali su stigli na Kosovo pre Marka, u

Hag – posle Markovog tate. Nisu svi haškioptuženici generali. Jedan je vrhovni komandant.

Ako general ima džeparac pola miliona evra, kolikije vrhovnog komandanta?

Da topovsko meso nije išlo kao salva, ne bikasapin od mesarnice pravio kosturnice. Akopobede naših generala koštaju četrdeset milionaevra, kolika je cena poraza zdravog razuma?

Poreski obveznici postavljaju nesuvislapitanja: gde je završio njihov dinar – u evru iliHagu, kakvi su ti generali patriote kad naknadu zaodvojen život od otadžbine dobijaju u evrima,kako od nacionalnih heroja postaju haškioptuženici prvog reda?

Vlada je povukla dobar potez kad jegenerale tretirala kao narodne heroje i zapečatilakoverat. Kad je general dobio pola miliona evra,pocrveneo je. Kad je vlada pocrvenela – dala je.

Ko baca pogled na tradiciju – ne sme dapogleda stvarnosti u oči. Kome je etika strana,etiketa mu je domaća. Da premijer zna kolikojavnost zna, bar bi prećutao istinu. Mi se nebojimo od onoga što nas čeka. Već ovoga s kojimsmo danas.

Ko je gledao u pasulj – bio je vidovit: unjemu je namirisao veliki smrad. Ako vam jemušica na nosu, upitajte se gde je nišan.

Gde je vojnički pasulj, tu su trbuhozborci.

Njima je ekologija poslednja rupa. Juče ste hvalilivojnički pasulj, a danas se sprdate sa reformomvojske. I ćorava koka bi se opasuljila da je našlazrno.

Da strane bermudskog trougla nisu iste –znali bismo koji problemi vlade prevlađuju: nezna, ne može, neće.

Dobrovoljni davaoci krvi nemaju ništaprotiv dobrovoljaca za Hag, već protiv krvne slikeSrbije. Ko o čemu, Srbi o Hagu – vise dok neizvise. Srbija se brani u Hagu. Slobodan – u Srbiji.Sloboda za sve! Slobodan ni za šta!

Ne brani vlada sebe u njemu. Već njega usebi. Da je Srbija dovršena država, ne bi se vladaokliznula na koru banane. Već na koru velikogmozga.

Ne podmećite vladi banana-republiku, e dabi se okliznula. Neće se okliznuti na koru banane,dok je šljiva nacionalna voćka. Ko šljivi bananu!Ako je jabuka voće razdora, otkud šljiva ispodoka?!

Šljiva ispod oka je validan dokaz da su Srbizbijali redove ispod jednog drveta.

Gospodo, lagali vi nas ili govorili istinu,rezultat je isti.

Misija MMF-a ili emisija dinara – pitanje je

opstanka penzionera. E, ako haški optuženicimogu da primaju džeparac po pola miliona evra, ipenzioneri će primati penzije u obveznicama. Pada vidimo dokle će poreski obveznici izdržati!

Da smo duvali lepak, umesto što smo mupirili, ne bismo odlepili.

Vlada zna dokle može da ide strpljenjeporeskih obveznika, poreski obveznici ne znaju –smeju li da se smeju na svoj račun.

Danas, 12. 11. 2005, Generalski čin-činOšišani jež, 6. 7. 2006.

CRNA TAČKA JE NULA

Priča sa naslovne strane završava se crnomtačkom. Ni crna tačka nije kako izgleda. Kad sebolje zagledate u nju, vidite njega.

Ako je tačka nula koja se povukla u se, crnatačka je kruna faraona. U njoj se seku senkepiramide vlasti. Ko umije – njemu poverenjemumije.

Alijenacija počinje alejom velikana. Kadvlast radi na vlastitu ruku, jedinica mere je lakat.Kome đavo drži stranu, navlači ga na tanak led,kome drži slovo – taj se neće nikad političkiopismeniti. Da nije besnih glista, ne bismo znali našta se vlast može upecati. Kad đavo baci čini, odštafetne palice načini dirigentsku. Pošto nisu našlicrkvu u kojoj će se bogu moliti, muzej je pretvorenu mauzolej. U njemu gensek nije eksponat, većeksponent vlade.

Došao po svoje, ostavio nam naše. Bacioključ među one kojima je zapržio čorbu.

Kolika je volja za moć prvog među

jednakima, tolike su nevolje istih. Drugovi postiglikonsenzus. Biće kako drugarica kaže.

Proces je doveden do kraja. On i ona su ono.Ko je pun sebe – ima nisku tačku paljenja. Tvor jeuhvatio maglu. Nije mogao da podnese teretodgovornosti predvodnika.

Ne bismo imali magareće uši da oni iza nasnisu držali dva prsta za njih.

Da nije krokodilskih suza, ne bismo znali gdesmo. Vlastoljubac koga vlast zanese ostavi zemljuu drugom stanju. Dve Srbije, nigde hlada nema.Hlad pod lipom je presedan. Da su između dveSrbije dve crne tačke, rezultat bi bio izjednačen.Dve Srbije su dve strane Bermudskog ugla.

Srbija je stala. Da bi civilizovanom svetupokazala kako se sahranjuje. Teško je reći kolikoje bilo prisutnih. Teže – koliko je onih van sebe.Izgubljeni u vremenu i prostoru uvek se nadaju daće sada i ovde biti bolje. Ko se nadao da će bitibolje – nije se prevario. Udarci sudbine su sve jači.

Svako lice ima naličje. Demokratskicentralizam je relikt vremena prošlih, delikt –sadašnjih. Ko je u svom fahu – nema veze saživotom. Nema sveze, bilo pa prošlo. I storija će seponoviti. Stvari su krenule sa mrtve tačke i vratilese na početnu.

Kad vidimo kako drugi prolaze u životu, nežalimo što smo poslednji.

Danas, 23. 3. 2006, Crna tačkaOšišani jež, 4. 2006.

PUŠKE U SOŠKE!KATODNE CEVI U NAROD!

Što televizija može da ubogalji čoveka, tonijedna nosila ne mogu da ponesu.

Ko ima televiziju, ima vlast u rukama. Konema – vlada sobom. Kad je šaka u mislima,mišljenje je u šaci.

Problemi su složeni. U mozaik. Kad negledam TV, mislim da će se nešto desiti. Kadgledam, ne mislim.

Dok se slika razvija u mračnoj komori,svako sebe vidi u drugom svetlu. I kad ne radi, TVemituje mrak. Dok smo Tv pretplatu plaćali prekostrujomera, znali smo cenu mraka.

Da televizija nije u toku zbivanja, ne bi živottekao daljinski. Dokle god budete pritiskali crnodugme na daljinskom upravljaču, đavo će vam bitikriv. Da je prozor u svet spolja muzgav, iznutramozgav, svaka glupost bila bi podnošljivija.

Glupost ne pogađa samo one koji češće gaseno što se pale na daljinski.

Da nije daljinskog, patriotizam bi znao zagranice. Dok su za ideale ginule budale, mogli smose nečemu i nadati. Naravno, svi se pozivaju nazdrav razum, međutim, niko da ga prozove.

Da smo postali od drekavaca, nadigli bismotakvu dreku da bi se i predvodnik morao osvrnuti.

Ko je na vlasti, koristi obećanje kaopreventivno sredstvo. Dok ne obavi posao. Javniservis ne samo da neguje javnost u radu nego i radina njoj. Javnost je uznemirena njegovomravnodušnošću.

Petog smo se nagutali suzavca. Od šestog –obećanja. Ko obećava sve i svašta – ne fali muništa. Ne treba žaliti za onim što je bilo petog, većza ovim od šestog. Petog smo promenili sve osimrežima. Sada menjamo režim – ne bi li sve ostaloisto. To je zato što dogovor kuću gradi. Istomciglom, kupljenom i prodatom.

Dok se televizija presvlači u ružičasto, nacijapari oči. Kad se dugine boje sliju u jednu, crnonam se piše. Ako vam se ukaže ružičasta mrlja nacrno-belom televizoru, vi ne halucinirate.Promenila se krvna slika. Srbija je operisana odstida. Operacija nije uspela – još se crveni.

Kineska patka je specijalitet kineskekuhinje. Novinarska – srpske. Utva je divlja patka,

uštva – novinarska. Pardon, ptičica iz državnogaparata je novinarska patka. Autoritet patke kojase kiti tuđim perjem spasava dvojnik. Patak. Imauvrnuto pero.

Katodne cevi su okrenute gledaocima. Kadoružje progovori – uperene. U puščanu cev stanejedan metak. U katodnu – ostala municija.

Nismo slepi kod očiju, već kod televizora.Predvideli smo sve šta će se dogoditi. A nemamopojma šta nas je zadesilo.

Danas, 7. 8. 2006, Kad gledam TV, ne mislim

DALJINSKI JEPRODUŽENA RUKA VLASTI

Nije mi žao što kradu moje ideje,nego mi je žao što nemaju svoje.

Ko sumnja da svi Srbi mogu stati pod jednušljivu – ne zna granice našeg pretvaranja.

Da smo se opametili, ponavljanje bi bilomajka mudrosti. Istorija se ponavlja kao istorijabolesti.

Bijemo bitku na dva fronta: protiv sebe isvoje savesti. Ko prelazi preko svega, brzo seukalja. Ko pristaje na sve i svašta, zaslužuje dabude ništa. Izuzetak ne potvrđuje pravilo.Potvrđuje se pravilom.

Teslino tajno oružje su Srbi. Nikad se ne znakada će se poslužiti njegovim pronalaskom –daljinskim upravljačem. Kada će mu služiti.

Istina je bila najjače oružje do pojave

televizije. Glasačkoj mašini domaće proizvodnjerok trajanja je neograničen. Da nije bitan svakišraf glasačke mašine, ne bi šrafciger bio produženaruka državnog aparata.

Nije nego. U najmanju ruku, daljinski jeprodužena ruka vlasti. Kada su birači saterani uzazid ćutanja, progovorile su katodne cevi: „Dajglas! Nećemo ti ništa.”

Priplodno grlo odbacuje najveći rod u dobaglasanja. Vlast zna zašto. Biračko telo se još pita.

Dizanje ruke je prva telesna vežba biračkogtela. Gde kažiprst nije prskan nevidljivimmastilom, uprskan je rezultat. Računarska obradapodataka obavlja se iza zatvorenih vrata. Danekoga ne ubije promaja. Kada je biračko telodiglo ruku na se, kontrolori su trepnuli.Referendum je uspeo. Pokazali ste ko smo.Pretplaćeni na uspeh gube iz vida da su i gledaocipretplatnici.

Danas, 9. 11. 2006.

DA JE MANJA, SREĆA BI BILA VEĆA

Od starih obećanja se ne živi. Svako imakarakter prskalice.

Sreća nam još nije okrenula leđa. Udirektnom je sukobu s nama. Srećna je godinakoja je ispred nas. Prvi najpre uoči zašto su drugi.Prvi određuje startnu poziciju drugih.

Sudeći po istim nulama, i u novoj će nuždazakon menjati. Ke sera, sera. Vreme teče izmeđunjih. Dve nule. Jedna je prva. Jedan je prvi. Jedandan na vlasti valja kao 365 u prestupnoj. Narodukoji ne zna šta hoće svaka je prestupna. I kadsanjamo da nam je krenulo, pravimo greške ukoracima. Čim smo nadomak cilja, tradicija pređena našu stranu. Ostvarili bismo nacionalni cilj danas ne preteknu oni koji puze.

Da ne bismo gubili vreme, svaki časpodešavamo časovnike: dok mala i velikakohabitiraju, sekundara otkucava tačno vreme.Sve u svoje vreme. Ništa u naše. Na policijskom

časovniku palice pokazuju vreme. Čim vide palice,pametni znaju koliko je sati.

„Šta će u novoj najviše da se nosi?“ – pitajunudiste goli i bosi. Nudizam će biti naš brend kadagoli i bosi uzmu stvar u svoje ruke.

Godo, krug se zatvara. S novim godom! –čestita Panj Panju. Neka bude što biti ne može!Može! Može!

Danas, 30. 12. 2006, Srećna nova

**S**T**I**L*

*SKA**I G R A*

*Srećna ova!**Srećna nova!*

*Srećna ova u ovoj!**Srećna nova u novoj!**Srećna ova u novoj!**Srećna nova u ovoj!*

*Srećna jedna u drugoj!**Srećna druga u prvoj!*

*Srećna jedna u dve!**Srećne dve u jednoj!*

*Srećna ova i nova u ovoj!**Srećna ova i nova u novoj!*

*Srećna ova i nova u ovoj i novoj!**Srećne četiri u jednoj tekućoj!*

*Srećno vreme je proteklo iza nas!**Srećno vreme je ispred nas!*

*Sreća je sada i ovde varalica.**Za sreću ne treba mnogo.*

*A nekad čak ni malo.**Nimalo!*

*I**l**i*

*ja**MARKOVIĆ*

Letopis Matice srpske, 2. 1. 2007.Ekonomist magazin, 6. 11. 2009.

NAROD SE PITA NA KAŠIČICU

Vlast se kompromituje na sitnicama. Narodje živi primer.

Odričemo se svega, ali ne i svakoga. Dapopulizam nije ulizam, ne bi se ulizice naslađivalejavnim tajnama. Javna je iznad državne.

Tajna njenog uspeha je vojina tajna. Tajnanjegovog uspeha je strogo poverljive prirode. Kozna zašto je to dobro, ne zna zašto je loše.

Ispalo je dobro. Ostalo je loše. Iza kulisa seprave najbolje predstave. Ko je na političkoj sceniprotagonista, na pozorišnoj je epizodista.Generalna proba je uspela zamena teza: premijerapremijera. Kakav udeeses! Demokratija za sve –svi za nju.

Dok vodeći političar popuje o demokratiji,pop-pevač repetira starom pesmom. Podrepaširepuju kako unutrašnji organi sviraju. Otkada jemuzika instrument politike, glasove štimuje njenfan. Kad se dobro zamesi, narastu uspesi. Prema

tome, nije pitanje ko to tamo peva. Već odgovornevernim Tomama – ko sluša.

Ko ih kljuka glupostima – odvaja od svojihusta. Ko ima svoje ja – sam je sebi rezerva.

Pre bi se vlastodržac odrekao sebe no državekoju nema. Kakva nesebičnost! Više voli vlast negosebe.

Država, to sam ja. Živela Srbija!

Danas, 23. 1. 2007, Živelja Srbija

VEĆA RIBA GUTA MANJU,VELIKA SRBIJA - SRBIJU

Od Boja na Kosovubijemo bitke sa sobomili ratujemo sa svetom.

Čemu dubina misli, širina pogleda, visinaciljeva, kad ne znamo dimenzije poraza.

Da smo pobedili na Kosovu, isto bi nam sehvatalo. Srbi ne mogu bez mita. Od Kosovanapravili mit, od mita korupciju. Kako bismospremno dočekali vlasničku transformaciju. Štosmo imali, otuđili smo. I postali tuđini u svojojzemlji. Samo zato što zemlja pripada onima kojinas obrađuju. Srbija je slobodna zemlja. Svakomože da je obrađuje.

Ako Kosovo nije u Srbiji, gde je Srbija?Nekada je bila kojekude, sada gde-gde. Srbi nisuizgubili Kosovo. Izgubili se sa Kosova. Kosovo nijeizgubljeno. Gubi se Srbija u prepucavanju.

Zbogom, oružje! Dobar dan, tugo!

Koliko je nezavisno Kosovo, toliko je zavisnaSrbija. Srbi imaju rešenje za sve. Jedino ne znajušta će sa sobom. Da li zato što sve svoje nose usebi?

Kosovo je bilo srpska kolevka. U njoj jeVeliki Srbin ljuljao Marka. Pri tom se, naravno, nepostavlja pitanje da li je narod nevin. Već –koliko?

Srbi su napustili teoriju zavere. Više drže doprakse. Znaju da su protiv srpskog naroda svi kojimu žele dobro.

Kad patriotizam ne zna za granice, ljubavprema domovini širi se na ničiju zemlju. Kosovo ćebiti sveta srpska zemlja dok je našeg sveta tamo inas ovamo. Srbija se ne može više deliti. A niže?

Ako ne biste dali Kosovo ni za živu glavu,recite – čiju? Da li zato što smo ratna nacija? Štoumiremo na rate. Ko se poziva na zdrav razum,otežava poziciju pregovaračkom timu.

Kako povratiti Kosovo, a prethodno nepriznati da smo ga izgubili? Izgleda da se moramoboriti drugim sredstvima. Istina kao najjače oružjene daje očekivane rezultate. Rezultat je ispod linijezato što je linija zbir tačaka dnevnog reda.

Dnevni red je iscrpljen. Mi se još držimo. Danismo na repu događaja, ne bismo izvukli debljikraj. Verovali da konac delo krasi.

Prema tome, poslednja reč tehnike (tehničkevlade?) biće: „Upomoć!“

Danas, 14. 2. 2007, Kosovo je deo

DRŽAVA, TO SAM JAPAJA!

Kohabitacija je nadomak kolektivnog šefa:„Država, to sam japaja!“ Od države – to sam ja,do državice – mi, nije bogzna koliki razmak.

Nije fraza, već parafraza izreke Luja XIV.Čim je fraza u parafrazi, frazer je u elementu. Pologici stvari, ali ne i po logici ljudi. Međutim, kadje nenarodni elemenat brom u svom elementu,ništa od jedinjenja.

Nacionalni interes i nacionalni cilj su prvi idrugi korak ka formiranju vlade. Pri tom ne trebasmetnuti s uma činjenicu da je vlast vlastitaimenica na nemuštom jeziku vlastodršca. Dok jeon u njoj, ona je u njemu. Ostalo odudara odprincipa idi mi – dođi mi, ali ne i od nepisanogpravila: idem ti – dođeš mi.

Zbog peripetija u državnom aparatu, vi neznate da li on (bez obzira na značenje) funkcionišekao peripetum mobile ili perpetuum imobile.Otkad su državnici majstori igre, glavne figuremenjaju mesta tako da kibicerima staje dah. Kad

demonstriraju šahovsko znanje, simulirajusimultanke sa simulantima.

Da kohabitacija nije plod zdravog razuma,ne bi mali i veliki mozak rokirali u jednu stranu,mislili na drugu.

U mrtvoj trci pobeđuje poslednji. Poslednjise ne smeje prvom – podsmeva se svima. Kad izletiptičica iz državnog aparata – odleti osmeh.

Smeše se izbori.Da kontinuitet nije u nacionalnom interesu,

ne bi nacionalni interes bio u kontinuitetu. Pri tomse, naravno, previđa da je u nacionalnom interesuopredmećena i zatezna kamata: ja, pa ja! Doslovce,japaja!

Ako ćemo pravo:- ja je prvo lice jednine;- ja, pa ja – ogledalo dva lica;- japaja je lapsus lingve;- japaja je logička greška u rasuđivanju;- japaja je pravna praznina u zakonu

zdravog razuma;- ja-pa-ja je o-no-ma-to-pe-ja pa-pa-ga-ja.On nama ti, mi njemu vi. Dok mi ne

pređemo na ti, on će učiniti sve da bude vršilacdužnosti prvog lica jednine:

- Japaja?!- Ne, ti ne!

Danas, 22. 2. 2007.

KOČNIČARI, NAPRED!

Ako su dva i dva pet,posredi je viša matematika.

Računica je prosta: kada on i oni brinu ovama, povedite računa o sebi.

„Šta da se radi“ je naslov dela, a ne pitanjevladi. Inače, ako je pitanje škakljivo, nije za vladu.Ona ne zna za šalu. Elem, dok je „Okovani patak“prva zvezda izbora u Francuskoj, patka se namećekao prva zvezda našeg podneblja. „Boli me patka idruge ptice“ je pesma ispevana (u) vremenimaprošlim, koja treba čim prije zaboraviti.

Otkad srp i čekić nisu u koaliciji, ideali sekuju u vladi. Bez obzira na to što kovačnicenestaju, konji se potkivaju. Igrali se konji vrani napolitičkoj poljani. Na šahovskoj veličali Kaligulinpotez skakačem. Skakač koji drži sve u šahufigurira kao trojanski konj. Glavne figure uložilesu sebe u njega.

Bele figure jesu prednost, ali ne u igri scrnim đavolom. Čim ste ga tetovirali, oživeo je. Navrhu igle sto đavola, na vrhu piramide vlasti –mumija.

Princip taknuto – maknuto jači je odzakona: taknete li skakača, ne možete topa. Ko sena top-listi nije očešao o vlast, život se nije očešao onjega. Što je imunitet vlasti veći, društvo jebolesnije. Epidemija je kulminirala u državnomaparatu. Svaki aparatčik inficiran je virusomvlasti. Naravno, pokvarena vlast je ekološkiproblem samo za one koji nisu načisto sa sobom.

U poodmaklim godinama svaka vlastzaboravi koliko može. Pod ovakvom vlašću nemože se dogoditi ništa. Čak ni narod.

Kome vlast udari u glavu, ne vidi razlikuizmeđu premijera i mandatara. Gde vlastodržacseje sumnju u uspeh, niču sumnjiva lica.

Gde vlada gvozdena logika, rđava vlada nijebez šanse. Dok svi kradu bogu dane, ona kupujevreme. Zna u čemu je kvaka, ali ne zna gde je. Nijese izgubila u obećanjima. Naprotiv, u njima jenašla sebe. Kad otuđena vlada koristi pravo nagrešku, drama prerasta u tragediju.

Čim obavi poslove u ime naroda, vlada će sebaciti na pojedinačne slučajeve.

Izgurali smo sizifovski peti oktobar. A onda

je tradicija učinila svoje. Ko je šestog okrenuo leđapetom, bolje igra petom nego glavom. Petogoktobra smo uskočili u poslednji voz, a već šestogiskočili iz kože. Ko je osetio suzavac petog – plačeza šestim. Od klupka crnih misli ne pletu sedžemperi nacionalnih boja.

Ko ima parče plavog neba, kad-tad će musvanuti.

Bolećivost biračkog tela prema pobožnojvladi jača njeno uverenje da je bogomdana. Da stebirače obavestili o značaju šestog principa (oGavrilu da ne govorimo), glasali bi drukčije.

I posle izbora izbori – i pre izbora izbori.Niko ne zna šta je između. Izbori ne mogu ništapromeniti: mi ćemo birati vas – vi ćete nas. Biramojedne, izaberemo druge. Takav je sistem. Kad bina izborima pobedio zdrav razum, opet bismo biligubitnici. Dok nam ne izrastu rogovi, nećemo znatiza šta nas drže.

Naš bumerang je najbolji. Vraćaju nam seisti. Kada on baci pogled na ogledalo, vrati nam sekao dvojnik. Prema tome, demode je pitanje: je lilakše kohabitirati ili biti dvojnikov dvojnik?

U školi demokratije istorija ne počinje petog.Ponavlja se od šestog. Predsedniče, Vi ste napotezu: ako žrtvujete kvalitet, izgubićete partiju.

Danas, 12. 3. 2007.

RADE DVOKRATNO,KRADU NON-STOP

Aforizam je moj, naslov teksta o mutnimradnjama njihov, objavljen u „Dugi“, davno. Kadase na rampama kralo naveliko. Sada je drugapriča, jeste za aforizam.

Lopovi su među nama, a mi među njima.Da ovo vreme traži brze promene, uveravaju

nas i kameleoni. Ne samo ministar, prvi ministar,vlada.

Kada je ministar u sosu, psovka je sokjezika. Ako rečnik književnog jezika Matice srpskei rečnik književnog i narodnog jezika Srpskeakademije nauka ne znaju za psovku, ima ko zna.Ima se, može mu se. Afokrizam skorijeg datumaaktuelan je i danas i ovde: Kad biste ministruuskratili pravo na psovku, osiromašili biste srpskijezik.

Nije zamena teza, nego antiteza. Naš put jeprav. Naš put je bio prav. Naš put je kriv, ali

jedino ispravan. Da ispravljena greška nije pravagreška, ne bi stranputica bila izvidnicarevolucionarnog puta. Revolucionari koji su seborili za našu stvar učvrstili su svoju.

Da majmun nije stigao majmunicu, odčoveka ne bi bilo ni traga, ni glasa, ni glasačkoglistića. Šta reći o čoveku koji je postao odmajmuna?

Čovek je najbolja investicija. Zato trebaulagati u ženu. Život čine sitna zadovoljstva.Ostalo je predigra. Što je zadovoljstvo veće, vlastmora više da se kontroliše.

Prema tome, psovka neće proći dok seministru ne digne rampa. Prođe li, neće sezaustaviti. Ako je psovka kapital ministra, šta jedokapitalizacija?

Danas, 30. 3. 2007, Rampa

BABA ČEŠLJA DNEVNI RED

Prva tačka dnevnog reda je u žižiinteresovanja.

Naravno, ne bi dogorelo do nokata da nismopušili pikavce. Što oni čine na javi, drugima ne biupalilo ni u snu.

Ako se ne upali zeleno, crveno će.Gde pikavac žari i pali, život se gasi pod

nogom. Dok mu gori pod nogama, sagoreva užarkoj želji da bude veći od sebe. Da nadvisi sebe.Vine se nebu pod oblake. Od oblaka dima ne vidise ko je opušak, ko pikavac. Kad je pikavac navisini zadatka, sve se puši. Kad se digne dimnazavesa, videće se ko šta puši.

Ko se dima nadimi, greje se na vatri pikavca.Pali se na nju. Kome gori pod nogama, ide đonom.Kad se ukazala svetlost na kraju tunela, podzemljeje otvorilo vatru. Čim se pikavac našao između dvevatre, nije uhvatio maglu. Zdimio je.

Kakva mimikrija: iza mi, pa mi krije senjegovo ja. Opet.

Ko se zadovoljava tuđim glasom – potenciralegalno, promoviše oralno. U stvari, ko puši tuđepikavce, posipa se pepelom.

Prema tome, parlamentarna demokratija jenjegova slika. I njena prilika.

Kad ga biračko telo izabere, uživi se u uloguizabranika. Da demokratija nije u začetku, ne bizadovoljstvo biračkim telom bilo obostrano.Funkcioniše na principu spojenih sudova – prosipapamet. Otkad su grla žigosana, tetovirani glasovisu na većoj ceni. Jedan čovek – jedan glas. Jedanposlanik, e, to je nešto drugo.

Da nisu svesni posla koji ne obavljaju,poslanici ne bi radili što rade. Ništa. Misle. Dokhvataju zjala, blagajnice rade punom parom. Paraparu stiže. Visina poslaničke plate funkcija ješirine poduhvata uhvaćenih na delu i dubinedžepova poreskih obveznika.

Kad bi se biračko telo poistovetilo sanarodom, svaki pojedinac imao bi pravo na istugrešku. Stoga izbori ne mogu promeniti ništa. Kadbi najgori izabrali najbolje, isto bi se hvatalo. Dasmo birali druge, prvi bi nam opet došli glave.

Digli smo ruke na se. Glasali za njih.

Danas, 10. 4. 2007.

PO JUTRU SE POZNAJE VLASNIK ZEMLJE

Kleptomanija prati sva društva u tranziciji.Naše joj je pratilja. Ko vaš uspeh doživljava kaosvoj – vičan je svim vidovima vlasničketransformacije.

Dok se para kondenzuje u vrhu, isparavanjeima karakter finansijske transakcije. Ko seinhalira na zloj pari – crveni se kao rak. Ko parioči na katodnoj cevi, inhalira se na izduvnimgasovima.

Para je agregatno stanje dinara. Ko baca petpara uvis kad bira strane stranke, odbacuje dinar.I obrnuto: baci dinar – uhvati paru. Zato trebaučiti od Piroćanaca: Kad biraju strane, ne bacajupetparac. Hvataju ga. Rizik se isplati rizičnojgrupi. Da nije reskirala, ne bi profitirala na našojnesreći. Inače, naša nesreća nije tolika koliko se onjoj priča. Već – ćuti. Nismo očevici. Mi smo samonemi svedoci.

Kovači svoje sreće proširili su delokrug radai na nas. Primera radi, tajkun je oficir za vezu

između dva sistema. Kuje vlast u zvezdepetokrake. Nije nego. I mi bismo bili kovači svojesreće da kovačima lažnog novca istina nije monetaza potkusurivanje.

Kad svako ima drugi interes, niko ne drži dosvoga. Da nismo uzimali sve zdravo za gotovo, nebismo ostali gotovo bez svega.

Ko se prestrojava u hodu, drži korak sastopom inflacije. Bude li ovogodišnja stopa ravnaprošlogodišnjoj, dustabanlije će imati pravo stoposto.

Niko se ne pita kako će privreda uhvatitizamajac kad nema dobrovoljnih predaja radu.Dok hvata zalet, vraćamo se nazad. Put ukapitalizam je onaj na kome smo se prešli.

Svi su izgledi da će vlasnička transformacijabiti privedena kraju kad budu privedeni prvi iposlednji lopovi.

Ne budite naivni! Ako vam svi izlaze ususret, nećete proći. Srbija će ući u Evropu prekoHaga ili Kosova. O Kipru da ne govorimo. Što binojevi zabadali glave u afrički pesak kad jekiparski bliži srpskoj zemlji?!

Da je usrana motka držalje motike, dokopalibismo se zakopanog blaga ukopane zemlje.

Danas, 25. 4. 2007, Tajkun nam i treba

OD VAS NE VIDIMO BOLJE

Kakva vajda što zidovi imaju uši, kad vašinemaju sluha. Da čuju uši kako gmižu vaši, ne binaš glasački listić bio kišobran vašima. Vaš je uš.Jedno te isto. Znak jednakosti je linija ispod linije.Iliti minus gore, minus dole.

Jednaki smo, dabome, samo ko kome?Da je isto jednako različito, saglasni su oni

koji pretaču kohabitaciju u koaliciju. Nisu razlikemeđu vama, već u vama.

Da je original veran kopiji, tvrdi i overavageneralni skeretar vlade. Kakav neotesanko! Kaood stenograma odvaljen! Stenica – deminutivstene.

Vlada se piše velikim na početku. Kad jeneko tata-mata za sve, ne pravi budalu samo odsebe. Ko se hvata u kolo s budalama, imaekskluzivu. Isključivo pravo na pravilo: ko pre doinformacija, njegova dominacija.

Naravno, politička uverenja tolerišu lažsamo u jednom slučaju – kad treba reći istinu.

Nekad su u laži bile kratke noge, međutim, sada iovde povlače se iz mandata u mandat.

To je prava demokratija (legalizovano pravona demokratiju!), a ne ono što ste nam obećavalipred izbore. Otkad ste nam ispravili vijuge, i miimamo pravo.

Glasali za demokrate, pa šta! Ništa! Ćorak.Mislili da je ćorak dok nam nije puklo pred očima.Kad je demokratija u zametku, meta je istina,metak – reč. Reč po reč – priča sa naslovne strane.

Niti oni znaju šta pričaju, niti mi znamodokle ćemo ih slušati. Ove, one. Ovo i ono. Usvakom slučaju, proizvodnja ne može da trpipregaoce koji rade na sebi. Na sebi svojstven način.

Danas, 10. 7. 2007, Vaši i uši

VETO TI SAD

I posle rezolucije – Rezolucija. I posleKosova – Kosovo.

Kosovo je predeo slikan očajem – krajSrbije. Otkad konac ne krasi delo, pucamo pošavovima. Kad se meri dubina propadanja podpravim uglom, Kosovo je na vrhu ili kraju – dnuviska. Kako se uzme.

S obzirom na to što ovo nikuda ne vodi,bićemo ono što smo davno proklamovali: svoji nasvome. Biti ili ne biti. Biti ili imati. Biti ili ostati. Koto kaže, ko to laže da status kvo (quo!) nijekompromisno rešenje?!

Ko je imenička zamenica i prefiks zazajedništvo. Ko voli vlast više nego sebe – imapermanentnu krizu identiteta. Kad se vlast valja ublatu, pravi kalup za vlastiti spomenik.

Okretanjem zemlje na drugu stranuosporava se zakon gravitacije. I gravidnosti. Elem,zbog lažnih trudova, porođajne muke se ne odlažudo daljeg, no za šest meseci.

Od Srbije na istoku do Ist Rivera put vodipreko Putinove Rusije. „Putevi se krče, bespućimavode, dok trkači trče, put pod noge ode.“ Ko ječitao ruski prevod „Kockara“, ulaže sve na jednukartu. Obeleženu ili perforiranu.

Ruku na srce, nije uputno igrati na jednukartu. Nije vam Veliki Brat Ujka Sam, već UjkaVanja. Stoga je pitanje delikatno: „Ako vam jeKosovo u srcu, šta je u glavi?“

Da Srbi nisu jači od sudbine, ne bi nam setolike sile (i Scile i Haribde) obile o glavu.Izgubismo se u nebrojenim bitkama. Ko se gubi –ima pravo da se ljuti.

Međutim, ako ćemo pravo, nismo izgubili svebitke. Samo one u kojima smo učestvovali.

Danas, 24. 7. 2007.

DOGOVOR KUĆU GRADI,UGOVOR – BOLNICU

Činjenice nisu tvrdoglave,već oni koji ih ne poštuju.

„Bolujem ja, boluješ ti, bolujemo od ljubaviza vlašću.“ Da nije ljubavi za vlašću, ne bi bilotušta i tma spermatozoida. Kad se igra „Vlast“ navelikoj sceni, Makijaveli suflira odozdo. Prematome, dok kohabitacija rađa plodom, ne potpisujese ugovor s crnim đavolom. Ko s njim tikve sadi,izrastu mu rogovi.

I obrnuto. U ovoj zemlji sve je suprotnoočekivanju.

Čim se pomene ugovor o koncesiji, vladadobije ospe – ministar ospe građevinski materijal.Drvlje i kamenje. Otkad je naučni radnik, ne pretipalcem. Ni kažiprstom. Nego srednjim. Ministarkoji psuje kao kočijaš atakuje na sluh teglećemarve.

Zbog čega (koga!) ugovor o koncesiji nijedostupan javnosti? E, zato!

To što pričaju nema veze s mozgom, ali ima snama koji smo ih birali. Ako smo ih izabrali, neznači da su naši izabranici. Svako ima pravo nagrešku, oni na nas. Drugim rečima, dok suvlastoljupci na drugoj strani, mi ćemo biti drugastrana. Bez nabreklih vijuga, ne bi izbili na čelo.Šta kažete: „Nismo znali da je mućak, dok nijemućnuo glavom.“ Nije nego.

Ukoliko ne možete da dođete sebi, sleditenjihov put. „Od izvora dva putića“prekomponovali su u novokomponovanu „Dvaputa“: jedan do Požege, drugi – do suda. Put podnoge, pa na sud. Dok presuda ne bude konačna, iautoput će se izgraditi.

Pouka o pravnom leku: pamet u glavu!Glavu među noge.

Danas, 16. 8. 2007.

ŠTO DA PODNESEM OSTAVKUKAD NIŠTA NISAM URADIO?

Ko ste vi da tražite moju ostavku?Ko si ti? On nama „ti“, mi Njemu „Vi“.

Deseti deseti je Dan smrtne kazne. Preživeli sukažnjeni uslovno – za sva vremena. Upravo zatošto je peti Ahilova peta junaka našeg doba. Stogasmo peti oktobar obeležili skromno. Precrtali ga.Da ne bismo iritirali koalicionog partnera.

Elem dok bijemo bitku za Kosovo, vi tražitemoju ostavku. I ne samo moju. Zbog batina!Batinanja! I još koječega!

Po logici stvari, ostavka je moja stvar. Povašoj – vaše pravo (legalis!) da je tražite. Budete lije tražili, naći ćete je pocepanu u korpi za otpatke(gde se gnezde patke): „Pazi, tica!“ – možete seslikati.

Kad pukne film, oko kamere trepne. Klatnose klati obratno: dan traje 24 sata, svadba 48,zahtevi za ostavkom non-stop. Nije vreme za velike

reči. Zahtev UO-u? U-a! Ua, ne! I svršen čin. Akt.Ad akta – rešena stvar.

Ne budite naivni! Katodna cev nije okrenutavama, već Njemu. Međutim, kad bi među timubacili jednog koji ima veze, dobili biste opetmeđutim. Zato ne ukidajte 48 sati! Platićemo,samo da ne gledamo! Nekad smo vas „samogledali“.

Znam po sebi. Podneo sam ostavku kao aktdobre volje, lični stav, 11. oktobra, dan posle Dana,u ime naroda, a u svoje prezime, predsedniku. Bezobzira na to što nije bila po propisu, pravopisu,rukopisu („Danas“, sreda, 11. oktobar 2006). Mojaprošlogodišnja „Ostavka“ ne samo dakorespondira nego i koincidira sa mojom danas(„Danas“, 10. 10). Ako se istorija ponavlja, onda jeovo prošlo vreme. Kakva vajda! Šta vredi što ćeukinuti smrtnu kaznu ako ostane državnatelevizija!

Danas, 10. 10. 2007, Moja ostavka

AKO JE SREĆA U NESREĆI,ONDA SU SRBI NAROD NAJSREĆNIJI

O tempo,o tempora,

o mores,o moralis!

Vreme se menja svaki čas. Godine se trampe,stara za novu, u 00.

„Sve u svoje vreme“ – reče junak našegdoba. Nije replika, nego refren: sve u svoje vreme– ništa u naše. Ne može on protiv vremena. Isti jekao što je bio. Ako vas okreće kao kazaljke nasatu, ne znači da držite korak s vremenom.

Elem, da ne bismo gubili vreme, svaki časpodešavamo peščani sat.

Da bi usrećila osmu (Osmu?), stara bacapotkovice.

Potkovica 1. Kome potkovica donosi sreću –ideološki je potkovan.

Potkovica 2. Ko to kaže da boj ne bije srce u

junaka – laže: „Bije u Ahilovoj peti Srbije.“ Danije kako nije, ne bismo promenili svet. Okrenuliga protiv sebe na sebi svojstven način. Evropskaunija bez granica – Srbija bez Evropske unije.

Potkovica 3. „Srbija uzvraća udarac. Busa seu prsa!“ Što, naravno, izaziva lančanu reakciju,erekciju, akciju.

Potkovica 4. Prema izbornom zakonu, rednibroj kandidata utvrđuje se žrebom. Podignimouvis čela! Da vidimo ko je na njemu. Ko je ko. Koje srećne ruke, izvuče se. Vi nam zamerate štonemamo predsedničkog kandidata? Nemamo, pašta! Ni vi nemate ambasadora u Švajcarskoj.

Potkovica 5. Kad igraju Niko i Ništa, rezultatje, po pravilu, 0:0. Gde ništa ne pali, osim praznihobećanja, demagog je piroman.

Potkovica 6. Ko trojanskom konju gleda uzube, ne vidi izlaz. U Augijevoj štali izuzetak imasnagu zakona: „Trojanskom konju se ne gleda uzube, već pod rep.“ Ko zoblje vreme – vežetrojanskog konja gde mu unutrašnji neprijateljkaže.

Potkovica 7. Ko drži do sebe – ne drži dokumove kese. Kad kumu izgori kesa, presvuče se uDeda Mraza. Pršti, pršti bela staza, evo namanovog mraza. Prema tome, nije vreme za promenustava. Nevreme je.

Potkovica 8. 1244 nije mrtvo slovo na papiru.Već brojka. Ako je prethodnoj isteklo vreme,aktuelna je nova, Nova. Srećna godina u kojoj ćedominirati dve nule.

Danas, 4. 1. 2008, EU? Au!

MI NUDIMO NAJVIŠE –UKRAŠĆEMO NAJMANJE

Nema raskrsnice, nema trećeg puta, nemadrugog. Jedan put – dva smera. Kad se prvi nađenasred puta, ne može se orijentisati. Dok ne dođesebi, prođe život. Ne može da čeka.

Srbija nema vlast kakvu zaslužuje. Vlast imaSrbiju. Izgleda da nas i izgled vara. Na dobromsmo putu, svi nam idu u susret. Srbija je nadobrom putu da pođe drugim smerom. Samo zatošto vlast najbolje čuva onaj ko se gubi. Kome falidaska u glavi – daje gas do daske. Diže letvicuiznad svoje visine.

Tek kad vam je okrenuo leđa, pokazao jesvoje pravo lice. Zaokret bi mu bio i veći da jekrug imao više stepeni.

Put je najpreči preko reči: „Ja ću podržativašeg kandidata ako vi podržite – ne podržitemoga partnera.“ Ko tera vodu na svoju vodenicu –melje gluposti. Što se više melju, gluposti su veće.

Dok radi ispod žita, dvojnik se kliberi kao lud nabrašno.

Trećeg drugog Srbija će znati ko je prvi.Pobednik.

Pobednik u drugom krugu. Pobeđeni uprvom. Drugi je dao prvom krug fore. Da mu vidileđa. Ako je to trka života, onda je drugi krugposlednji. Zatvara se trećim drugim ili prvim.

Ko ne razlikuje izbornu od grobne tišine,trećeg drugog zaokružiće prvog.

Danas, 30. 1. 2008, Izborna tišina – da, grobna - ne

KOSOVO JE DNO SRBIJE

Kosovo ili Evropa, Kosovo i Evropa, zavisiod zauzetog položaja i garda. Ko je opsednut samoKosovom – nema pojma šta mu je u opisu radnogmesta. Živi li u pogrešmo vreme, greškom zauzimapravo mesto.

A što se tiče odnosa Kosova i Srbije, on (nesamo odnos) u funkciji je interpunkcije. Kosovo jeSrbija – ukoliko nije pod znacima navoda. Akojeste – nije. 2007 – 1389 = 618 = 6 + 1 + 8 = 15%. Iobrnuto, ako nije – jeste: 15 odsto jednako je 85odsto. Ili 100 posto? 1389 – 1989 – 1999. Prematome, krug se zatvara tačkom, kvadratura kruga –procentnim računom nižesto. Završnim računom.

Da godina nije prestupna, ne bi nam se sveovo događalo sada i ovde. Zato nikad ne reci„nikad“ onome s kim si bio u opoziciji, koaliciji,kohabitaciji. Pogotovo što srpska varijantakohabitacije respektuje pravilo: „Država, to samja mislio na njega.“ Jer, KiM nije samo skraćenicaza Kosovo i Metohiju, nego i za Kurtu i Murtu.

Da junaci našeg doba znaju za poraz, čitalibi kako se piše: „Svi junaci nikom ponikoše i uostatak zemlje pogledaše.“ Što je pojas ničijezemlje uži, Kosovo je više Srbija. Neki su otišlikorak dalje: „Koliko je Kosovo u Srbiji, toliko jeSrbija u Evropi.“

Kosovo je Srbija – Beograd je svet. Srbi supretrpeli poraz na Kosovu, srpska politika – usvetu, Srbija – na domaćem terenu.

Kosovo je davnašnji i današnji cilj Srbije.Evropa je van domašaja. Kad je videla kakav smostav zauzeli, ratna sreća nam je okrenula leđa. I toonamo namo: gde prestaje rat nerava, nastajesrpski sindrom – kum sekira kuma.

Dok se hvatamo za vratove, Srbija je nadobrom putu da uhvati maglu.

Evropa čeka Srbiju, Srbi – Godoa. Doklumpenproletarijat ne plati ceh za lumperajku ubalkanskoj krčmi, nema ulaza u hotel „Evropu“.

Nema zime. Proleće je.Borba za Kosovo biće efikasnija sa distance.

Kada jednog lepog dana uđemo u Evropu, vratićese vođe po delove izgubljene zemlje.

Ko ne zna gde ja kvaka, kako će znati učemu je ključ uspeha?! Otkad je Kosovo Srbija,bez obzira na učešće u procentima, Srbija jeVojvodina (po prof. dr Stanku Pihleru). A neVojevodina Voje.

Danas, 8. 4. 2008, Kosovo i Evropa

AUTOPUT POD NOGE

Ako je autoput priča za sebe, pitanje svihpitanja su citati, izostali odgovori odgovornih –aforizmi.

Vlada Srbije odlučila je na telefonskoj sednicida ugovor o davanju koncesije za izgradnju autoputaHorgoš – Požega ostane na snazi i posle 31. marta. Iposle 1. aprila: Horgoš – Požega – 244 km nisucrtice, nego minusi.

Vlada je odredila rok od 90 dana da se saDojče bankom, kao najizvesnijim finansijerom posla(Kad je sve izvesno, sve je neizvesno.) razmotri kojisu njeni zahtevi. Njeni, jakako. A njegovi?

Dojče banka već je dostavila listu zahteva zaizmenu ugovora. Ovi zahtevi predstavljaju nemogućidil“. Jedva smo ih prepoznali. Uopšte se nemenjaju.

U takvoj situaciji bi svaki pametan pregovaračtražio još. Pametne Srbe može da spase samo ludasreća.

Vlada Srbije sakrila (Oni nemaju šta da kriju

od svoga naroda. Što su imali, sakrili su.) da jeprihvatila izmenu koncesionog ugovora i ušla uobavezu da sa koncesionarom najdalje do 30. junanapravi izmene ugovora o koncesiji. Sve nam sedešava pred nosom. Daleko od očiju javnosti. To bi,navodi poznati ekonomski stručnjak, „bio put da nassve kolektivno opljačkaju.“ Jedni lažu, drugi kradu,treći pljačkaju. Dobro je kad se zna šta ko radi.

Ne može se reći da je neko napravio grešku ilinešto propustio. Učeći se na greškama, Srbi sunaučili da greše.

Ova odluka odložiće i početak radova (Svakije početak težak. Dotle još nismo stigli.) naizgradnji dok Dojče banka ne pristane. Što se nastiče, pristajemo na sve vaše zahteve, samo da odnas ne tražite ništa.

U ostavljenom roku treba „da svi zajedno(„Zajedno smo jači“ – rekoše sijamski blizanci.)radimo sa Dojče bankom. A od Dojče banke – niDanke. Samo: Aufviderzen!

Ministar je istakao da su „i koncesionarizadovoljni novim rokovima“. Život čine sitnazadovoljstva. Ostalo je predigra. Ne bih voleo da seova priča koristi u predizborne ili političke svrhe, koje pobednik ili gubitnik. Nema pobednika, nemagubitnika, nema autoputa.

Danas, 23. 4. 2008.

STRELA JE ODAPETA,NEKA SE PRIPREMI CILJ

Biračko telo je trojanski konj. Dok se biračipovlače u se i u svoje kljuse, Kurta i Murta ćejahati istog konja. Da li su jednojajčani, znajujahani. Kada se Murta kurtališe Kurte, jahanimaće laknuti.

Murta se uzda u se i u svoje kljuse, Kurta – utradiciju i kohabitaciju. Zato svako zašto ima svoje– e, zato? Zato smo ga nosili na ramenima, a onnas je jahao.

Kad bruka puca, svaki je metak bojevi. Oddva u dvocevki jedan je upozoravajući:„Provincijalizacija stranke je inicijalna kapislakoja demokratiju ubija u pojam.“ Ko izgubikompas, ne vidi razliku između udarne i magnetneigle. Bez obzira na upozorenje: „Ne pogađa svakimetak. Niti svaki promašuje.“

Biračko telo je na Isusovim mukama.Razapeto između ovoga što hoće i onoga koji nemože. Može im se što hoće, a hoće više no što

mogu. Naravno, nije veština iščupati reč, negoglas: tvoj izbor je moj. Podrži Srbiju. U stvari,podržite vi mene – ja ću vas. Ako je ćutanjeodobravanje, najveća podrška je od mrtvih.Uštinite ga za „Obraz“, da ne sanja.

11. maj je pitanje izbora: ostati ili otići?!Sezame, ne zezaj me! Kanibal je pred

vratima.

Danas, 8. 5. 2008.

PUN KUFER DEMOKRATIJE

I Beograd je srce Srbije. Zemun doš`o, valjavojevati za Beograd. Dok pogled puca uPobednika“, pobednici se tope od miline. Ivin vozse zahuktava: ćihu-ihu-ihaha!

Ako prvi imaju poslednju reč, kako jemoguće da zadnji ubijaju prve u pojam? Kakva jerazlika između ćorka i prvog metka – zna drugi. Otrećem da ne govorimo.

Ivica je deminutiv. Iva je žalosna zbogvrbovog klina. Ivin ili Ivov, svima je svejedno. Klinse klinom izbija, vrbov – vrbovanim Ivom. Otkadje politika petljavina, petlja i omča su u koaliciji.Natezanje je prva faza zatezanja konopca. Koobećava brda i doline – misli na golgote i dolineplača.

U Dolini plača iva je drvo života. Žalosnavrba roni suze nad trskom koja ne misli.

U korist svoje štete možete da radite samo uovoj zemlji, i da vam se takav posao isplativišestruko, višestrano, višestranački. Da bi

promene bile korenite, koren se iskopa, i takoiskopan koren ukopa se u ionako iskopanu zemlju.

Ni trava ne niče kad se na nju viče. Zato, zaime boga, ne pritiskajte ga! Pun je sebe. Kad ivaoboli od kompleksa veličine, umisli da je lipa. Kadje na visini zadatka – palma.

Ni vođa ne zna kuda ovo vodi. U tome jetajna njegovog i njihovog uspeha.

Demokratija je sizifovski posao. Gurao – negurao kamen sa srca, isti se hvataju na isto. Maricai Ivica nisu bajka. Nisu ni iz iste priče. Oni su našazbilja. Lakše je ivu udesiti za Vrbicu no Ivicu zamaricu: ako vam je pun kufer Ivice, neka sepripremi marica; ako je istina na sredini, onda jeizmeđu nje i njega. Kad istina curi na sve strane,svako nudi svoj pampur.

„Marice, otvori! Pun mi je kuferdemokratije!“

Danas, 6. 6. 2008.

SVE JE APSOLUTNO RELATIVNO

U politici je sve apsolutno relativno. Akoniste u njoj, vi ste duplo golo. Drugim rečima, svismo mi pomalo niko i ništa. Nula. Nula je brojjedan. Predvideli šta će se dogoditi, a nemamopojma šta nas je zadesilo. Gde je demagog bog ibatina, ubijanje u pojam je legalizovano. Legeartis. Ako vas je izdalo oko, neće nos: ubijeni upojam zaudaraju na sve strane. Gde nužda zakonmenja, pravna praznina odiše problemimaekološke prirode.

Da li su Srbi svesni svoje krivice? Da, ali nijebitno. Može da bidne, a ne mora. Samo zato štostepen krivice određuje prag izdržljivosti. Nikonije kriv dok se ne dokaže suprotno. Kolektivnakrivica ne postoji. Kriv je svako ponaosob. Znampo sebi: kada sam ja kriv, svi su u pravu. Pravo nagrešku je diskreciono pravo biračkog tela koje sevišestruko koristi. Mada krivica nije do njega, većod njega. Znanje je sila, neznanje je moć. Kako

ćemo znati da li se istorija ponavlja kad ne znamokakva je bila?!

Otkad ste zamenili teze, sada ni ovde neznamo ko je tu i tamo. Ko se žrtvuje za visokeideale – uvek će biti ispod njih. Slučaj je hteo dapobedi bolji. Međutim, ne lezi vraže: „Busanjem uprsa udaljavate se od cilja.“

Da nije sve otišlo do đavola, dokaz je samđavo. Došao po svoje. Nečastivom je ispod časti dase poziva na časnu reč. Kad dođe po svoje, ostavinam naše.

Zašto se odlučio za njega, sam đavo zna.Njega je konsultivao. Kad Srbin traži vraga tamogde ga nema – nađe ga. Ko je s njim tikve sadio –držao je do njegovog plodoreda. Obrao bostan.

Što nije stiglo dozlaboga, otišlo je k vragu.Naravno, kada je sve otišlo k vragu, mir je došaosam od sebe. Mir, mir, mir, niko nije kriv za našupropast, pošast, prošlost!

Što nas je manje, bliži smo miru. Ispod Miresto đavola vire. Jedan je potencijalni premijer.

Danas, 13. 6. 2008.

NE MOŽEMO GORE –GORE SU ONI KOJE SMO BIRALI

Parlament je slika i prilika neprilika.Replika. Nije zamena teza, već eklatantan primerjedinstva suprotnosti: gde je destrukcija bojevimetak, parlamentarna demokraija je ćorak. Dokse izabrani sprdaju s parlamentarnomdemokratijom, ne otvarajte prozor u svet. Da vasne ubije promaja.

Promenilo se vreme. Isti su kakvi su bili. Bilokako bilo, ubijeni u pojam dobro se osećaju. U patpoziciji i pat opoziciji parlamentarna demokratijaje matirana. Bez sjaja. Vežu je u čvor, da nezaborave gde su stali.

Politički nepismeni ne pitaju kako se piše.Više im je do Karadžića nego do Vuka. Kome onidrže slovo – nikad se neće opismeniti. Da nije kakoje, ne bi im mrtvo slovo na papiru bilo značajanuspeh.

Prema tome, blokada je uspela: ko deljekladu – nažulji dleto; sad se vidi, sad se zna ko je

iver, ko klada. Klada ne pada daleko od pomisli nabalvan-revoluciju.

Politički nepismenom poslaniku kredo jetabula fraza, samo zato što fraza nema dokaza.Dok se nedokazani dokažu, pisaće se malimslovima: neverne tome, vjerice ... Shodno tome,glavešina kaže „da njihova odgovornost premagrađanima koji su glasali za njih nameće njihovoponašanje“. I ne samo to: „Nasilje nećemo datrpimo.“ I tako dalje. Ko je vjera, ko li je nevjera?Da li je vjerica napravljena dodavanjem sufiksa zaumanjenje krivice – zna tužilac. Ko je veliča, višedrži do nje no do sebe.

Kad se poslanik poziva na obraz, ne misli nasvoj. Stoga, pitam se, pitam se šta je teže:prepoznati poslanika u nasilniku ili nasilnika uposlaniku? Ni svi onamo oni nisu isti. Bio jedankoji se razlikuje i od sebe. Kao nesuđenigradonačelnik – osudio divljanje ležećih semafora,žardinjera, ali ne i ležećih policajaca. Nije razbioobjektiv, već objektivnu sliku demokratije. Drugimislio da ne može šut s rogatim, pa šutnuo kamerui kamermana.

Ako laže poslanik, ne laže poslovnik. Dok nestigne na dnevni red, poslanici će se odmarati odsebe. Otkad je istorija slaganje vremena, ne zna seko više laže: ovi ili oni.

Oni da okupe opoziciju?! Predsednik tamo,zamenik amo, sekretar ni tamo ni u Beogradu. Utom smislu je i besmislica: „Opstrukcija idestrukcija neće proći! Ostaće.“

Danas, 8. 9. 2008, Parlamentarna demokratija

FOLSTRIT

Volstrit, Vol strit ili Folstrit – pitanje je SADili nikad. A odgovor odgovara sumi cirka 700milijardi dolara. Da li će se time „oduzeti slobodnotržište i uvesti socijalizam u Americi, odnosnokomunizam“? U svakom slučaju, socijalizam ikomunizam ne treba dovoditi u vezu. U pitanju susistemi bez veze.

Ako greške u povlačenju poteza ne moguuvek da se izbegnu, ipak mogu da se isprave“ iprevide. „Ispravljena greška je prava greška.“

U pravu su oni koji tvrde da se okretanjemglave na drugu stranu ispravljaju vijuge. Da senisu uhvatili u koštac poštenje i novac, ne bipohlepa i korupcija bile glavni izvori mutljaga bezgranica. Gde vlada nezasitost, sit je nesit.

Borba s korupcijom neće uspeti. S njomtreba ući u rat. Ili protiv nje? Kredo „živeti nakredu“ znači – život iznad svojih mogućnosti.„Stvori i distribuiraj mašineriju.“ Prvo, ko nemože da živi od svoga rada mora da radi nešto

drugo. Drugo, ako vi ne možete od svoga, možedrugi od vašeg.

Donosioci ključnih odluka šire zenice ispredključaonice. Ključ je u bravi. Da li se jebote pišezajedno?! „Visoki rizik kockanja u 2008. nije seisplatio.“ Kao ni onaj 1929. Kocka je bačena. Gdeće se zaustaviti?

Dok se banke ne odreknu svoga dela kolača,na delu će biti igre s fiksnim i varijabilnimkamatama na unovčenu glupost. U „finansijskomsistemu koji je postao toliko lud“ najveća ludost jeponašati se normalno. Otkad je isparavanjefinansijska transakcija, para vrti gde je „moralnihazard“ slomio burgiju. „Pakao u koji je lako ući,ali je teško iz njega izaći“ odgovara babinoj devizi:jedan da uđe, dva da izađe.

„Anomalija je da je dolar ojačao poslednjihnedelja.“ Zajmodavci „s novim poverenjem moguponovo davati nove zajmove“ starim komitentima,jer: Banka je povratila poverenje. Novac zadržala.

Ko ne može da zaspi od crnog ponedeljka,broji novce. U nizu mera dug čine tri slova ibezbroj cifara. Javni je skoro 10.000 milijardidolara. Privreda je na pragu recesije, a inflacijakuca na otvorena vrata. Sezame, ne zezaj me!Zatvori se!

U svetu globalizacije globu plaćamo svi: Svi

smo iz istog mesta. Evropa uveliko oseća posledicekrize iz SAD, Srbija – ni mukajet. Dinar jesredstvo plaćanja, dolar – otplaćivanja. Evro,izvini!

Svako zlo ima svoje dobro, samo je našeizuzetak koji potvrđuje pravilo.

Danas, 2. 10. 2008.

KO NABROJI SVE MAFIJE,DOBIĆE JEDNU GRATIS

Nema lustracije, nema lustera, nema svetla uBalkanskoj krčmi. Nema problema: zna se i ko pijei ko plaća, samo se ne zna koliki je ceh.

U partijskoj državi partija se igra dok sedržava ne izigra. U sukobu interesa nacionalnipobedi na rečima, pojedinačni – na delu.

Istomišljenici su veći problem odneistomišljenika. Isti im je cilj kao vaš. Ko mislidrukčije – isto mu se hvata. Ko glasno misli, brzopromukne.

Ako je ovo ono što ste obećali, onda ne čudišto je u garantnom roku svaki čovek pokvarljiv.Vlast je pokvarena koliko je teška zabluda o njoj.Naravno, demokrata je izuzetak koji utvrđujepravilo. Kome ništa nije jasno – zna više od onogakome je sve jasno.

Nama je uvek drugi kriv, jer prvi uživaimunitet. Da imunološki sistem nije oslabio, ne bi

„zbog korupcije život u Srbiji bio skuplji za 20odsto“. Zemlja se okreće, a Srbija nikako da sepomeri s mesta. U lancu afera petlja je karika kojanedostaje.

U borbi s korupcijom vlast ne bira sredstvakako bi došla do cilja. Kako će vlast iskorenitikorupciju, đavo zna. On joj je ortak. Primera radi,kako ćete se obračunati s građevinskom mafijom,kad ne znate cenu cigle?

Koalicioni partneri podjednako lažu druge isebe. Elem, nije problem što nas lažete, već što nemožemo drugačije da funkcionišemo.

Ništa od nas. Sve su nam uzeli. Dubina džepane zavisi od veličine pantalona, već od dužineprstiju. Da nije tako, ne bi lopovi bili prvi vesnicivlasničke transformacije. Jer, para se hvata ugornjim slojevima. Ona je parametar inflacije:koliko dinar oslabi prema evru, toliko para ojača uodnosu na dinar. Zato kupovnu moć ne trebameriti po glavi stanovnika, već po džepu. Ministarotkrio Ameriku u Srbiji: „Nije dinar oslabio, negoje evro ojačao.“

Dobro je što nas nema nigde, pa nas svetskakriza ne može pogoditi. Niti nam može primirisati.Zaudara na sve strane. Ne od zamora materijala,već od materijalista i njihovog pogleda na svet.Digli više nego što mogu da odnesu.

Demokratija nam je došla glave, ali neće unju, pa bog.

Danas, 19. 1. 2009, Petlja je karika koja nedostaje

KORENI KRIZE SU U ZEMLJI

Nema tabu teme o kojoj se ne sme ćutati.Kriza je bila ključna reč o kojoj se nije govorilo.Godinama. Bez obzira na to što smo toliko dugo ukrizi da se može razmišljati o jubileju.

Pri tom ne treba smetnuti s uma da „lupa neveliča sebe“. A što se njih tiče, tek kad ih uveličaju,vidi se koliko su mali. I mi s njima. Mali smo,manji od makovog zrna, pa će nas kriza teškopogoditi.

Kriza će, u stvari, najviše pogoditi one kojinemaju cilj. Kad je u magli, goniči su vodiči.Odveli nas daleko od starta, a još dalje od cilja.Malerozan narod jednima je sredstvo, drugimacilj. „Znam te promašaju, kad si cilj bio.“

Ko misli tuđom glavom – stradaće njegova,zbog nepisanog pravila: „Najbolje se farba masabojom glasa.“ Ako ste im dali svoj glas, nemojte sečuditi što imate krizu identiteta. I pored toga što ihje vreme pregazilo: što danas obećavaju, juče jepalo u vodu.

Ne zna baruština šta je dubina. Ne možebrod da potone u plićaku. Kriza nije duboka. Sveje isplivalo na površinu. Čak i saznanje da je„Titanik“ potonuo na svom prvom putovanju, naš– na poslednjem.

Zato nisu oni u krizi. U krajnjem, „kriza nijemeđu nama, već u nama“. Dobili smo što smotražili. Ni to nije sve, obećavaju da ćemo dobiti još.

Ako vide spas u stezanju kaiša, onda je kaišpojas za spasavanje. Njegovo stezanje vodi novojmodi. Međutim, ne budite naivni, štedite na kaišu.Stegnite učkure! Ko nema kaiš, neka stisne petlju!Petlja je ionako steznik na visokom nivou.

Kad prišipetlje odmotavaju klupko, konac sebrzo zamrsi. Nema novih uzlova dok se neraspetljaju stari. Gordijev je ništa kakav je naš. „Unašem lavirintu svi putevi su pravi.“

Kakav lavirint! Nikako da dođemo sebi. Sveteče, sve se menja, samo smo mi ono što smo bili.Niko ne zna šta nam je. Svi znamo šta nije. Kao danam se potkrala nepogrešivost.

Šta vredi što smo naučili lekciju kad nas nikoništa ne pita. Čitaćemo kako nam se piše, a nekako jeste. Nećemo živeti bolje dogodine, nećemogore. Gore je rezervisano za bolje. Prema tome,kad nije bolje, dobro nam je i loše. I loše kad seskroji dobro nam stoji.

Ko zna kako ćemo se iščupati, kad nam seništa ne isplati! Kako se izvući iz krize, a da nas neprimete?

Građanski list, 11. 4. 2009, Oni nisu u krizi

KO DUŽE ČEKA POSAO -PRE ĆE GA DOBITI

Dok je rad stvarao čoveka, Srbi su bilivoajeri. U stvari, svi smo voajeri – gledamo štanam rade.

U svetu je glavno merilo rad, u Srbiji –dinar. U Srbiji zemlji da prevrne jedan odsto živiod rada, ostali – od talenta za nešto drugo. Prematome, ko ne može da živi od svoga rada, mora daradi nešto drugo. Ako vi ne možete od svoga, mogujedni od prvog do prvog, drugi od drugog. To jezato što jedni imaju pravo na rad, drugi na nerad.

Srpska posla: ako vam politika ne ide odruke, promenite ruku. Rukohvat. Dok se pametniuzdižu na svom radu, političari rade na svomuzdizanju. Koliko je pogrešna tvrdnja da nisuznali šta rade, toliko je tačna da nisu radili ni onošto su znali.

Međutim, ne čudi što ne znaju šta rade, većkako prave sebi slične!

Radili su kako su najbolje znali. A baš nije

trebalo tako. Kad je političar manji od makovogzrna, niko ne vidi šta radi. Da ne prodaje svojepoštenje, ne bi mogao da kupi naše poverenje.Lako je biti pošten kad nemaš drugog izbora. Bezobzira na to što se poverenje skupo plaća, a jeftinoprodaje. U svakom slučaju, dok se lezilebovići neiskupe, plaćaćemo ležarinu.

Izgleda da smo dobili što smo zaradili. Akoje i od pravde, mnogo je. Upravo tako, što jemnogo, mnogo je – ništa nismo uradili. Pa se jošpitamo: zar je potrebna dozvola za rad?

Uhvatili ga na delu. Radio je. Drugoguhvatili u laži, i pustili. Zbog nedostatka dokaza daje govorio istinu. Ko nema jače dokaze, služi sečinjenicama.

Zato posao ne sme da trpi one koji rade. I mibismo bili besposličari da nismo ostali bez posla.Nismo znali s kim imamo posla, dok nismo ostalibez njega. Niti oni znaju s kim imaju posla, niti miznamo da radimo.

Kakva vajda što znamo da polovinazaposlenih ne radi, kad ne znamo o kojoj sepolovini radi. Kad mi radimo sebi o glavi, drugiobustave rad. Stoga su i plate iz dva dela: od šakedo lakta. Kad platu primimo iz dva dela, ne znamokoji nam je.

Konačno, kad smo uradili sve kako valja,

ispostavilo se da to nismo mi. Čim smo saznali daje naša šansa u našim rukama, uhvatili smo se zaglavu. „Nije bilo daleko od pameti. Zato nam se iobilo o glavu.“

Predali smo se radu. Digli ruke.

Građanski list, 30. 4. 2009, Živeo 1. peti

AKO STE NEKOGA NAPRAVILI MAGARCEM,VI STE MU OTAC

Gde je čovek društvena životinja, magarac jevlastita imenica.

Da nam nije drugi kriv, ne bi bio prvi.Predvodnik. Prednjači, jer su svi iza njega. Čim jeprvi, oličenje je pameti. Nije prvi što je pametniji,nego je pametniji što je prvi. Da nema pozicionuprednost, ne bi bio prvi među jednakima.

Svi smo jednaki – reče budala. Jednaki smo,dabome, samo ko kome?

Pametnom ništa ne ide u glavu. Može gaspasiti samo luda sreća. Da teorija nije bila dalekood pameti, ne bi nam se praksa obila o glavu.Prema tome, veću površinu zauzima glava koja jekvrgava. Glava koja klima ne opire se vetrovima.Jebivetrima pogotovo. Kad biste jebivetru oduzeliimunitet, ubila bi ga promaja.

Kad budala igra živim figurama, žrtvujejednu za drugom. „Da se partija ne igra živim

figurama, ne bi bivši žrtvovao bivšeg.“ Uprkossvemu (i njemu!), bolje je biti konj, nego kralj upartiji koju igra. Kad igra šah, najpre žrtvujekonja.

Prema tome, ako on žrtvuje kvalitet, nemorate vi. Vi ne morate biti ta žrtva. Žrtva seponaša kao muva bez glave.

Vi ste najveća rizična grupa. Ko zna, zna. Kone zna – informisan je. Ako je sve u redu, gde stevi? Vizavi sebe? Dok ste na tragu svome ja, vi steiza njega. Vi o njemu pričate samo zato što ga nepoznajete. Inače biste zanemeli. Govorite usuperlativu kao da u istoriji nije bilo i većihbudala.

Budala je muškog i ženskog roda. Tatamata.Rodila ga majka po ko zna koji put. Jednombudala – uvek budala.

Još u Arkadiji važilo je nepisano pravilo(„Nepisana pravila stvorili su analfabete!“): stadomožete usrećiti samo ako ga namagarčite. S jednestrane, ne bi nas isti pravili budalama da mi nismosvršili pola posla. S druge, od ludaka je teškonapraviti budalu. Već je formirana ličnost. Uistinuse ne može reći da smo svi ludi. Svako je budala nasvoj način. U stvari, svako je glup na svoj kalup.

U svakom slučaju, da ga je otac pravio po

sećanju, na nešto bi i ličio. Zato, ko liči na njega, neliči na sebe.

Ko drži do sebe – ne treba mu jači povodac.Najbolje razumeju predvodnika oni koji nemajupojma ni o čemu. Stoga magarac i ne zna jesu limu sve ovce na broju. Njegovo je da predvodi.Lako je magarcu da bude vođa kad vidi ko je izanjega.

Lako je izvaditi zeca iz šešira. Izvedite vimagarca ispod šajkače.

Građanski list, 9. 5. 2009, Magarac i budala

AKO JE MUĆAK,ŠTO SE TUCATE S NJIM?

Reče mi jedna baka na ribljoj pijaci: „Detemoje, dokle god imaš dva jaja, možeš da biraš.“Od tada smo se nabirali, nabrali lovorika i bostana– naborali.

Izborna trka se nastavlja. Izabran narodbeži od cilja. Kurta i Murta jašu zajedno. Nosilismo ih na ramenima, a oni su nas jahali.

Da smo sve radili naopako, bilo bi nammnogo bolje. Takva je istorijska distanca: jučejedno, danas drugo jajce. Da je ostvaren san oVelikoj Srbiji, ne bi jajce bilo deminutiv. Prematome, problem nataliteta je veći otkada je državabez Jajca. Stoga se granice razuma neće menjatidok ne ostanemo i bez drugog jajca.

Mrsimudu je jajce kalem. Ne posti, post munjegov! Da ima jaja, ne bi prodavao bubrege.

Da smo mi imali jaja, gađali bismo ihmućkovima. Bez obzira na upozorenje: „Negađajte ih mućkovima! Da se smrad ne širi.“ Kad

je kukavičje jaje mućak, niko ne zna koliki će sesmrad izleći.

Mada je više kukavica među ljudima nomeđu pticama, kukavice su poštenije odnazovipatriota. Podmeću svoja jaja. I ne samokukavice. Neprijatelj je pošteniji od nas: još nasnije izdao. Ko nas jednom izda, veći je patriota odnas.

Da nisam patriota, od mene ne bi bilo ništa.Nije nego: kad se mućak ustoliči, nijedan

prodavac ne zna cenu svojih jaja. Bilo kako bilo, izjaja u procepu ne legu se pilići. Iz mućkova se legunovinarske patke. Po drugima, novinarske patke selegu u korpi za otpatke. Možda je zbog toganovinarska patka ptica rugalica. I trkačica – trči sastupca na stubac.

Ugnezdi se, ali ne nosi jaja. Gnezdi se natuđim. Na koncu konca, nema vaskrsenja bez jaja.Nema tucanja bez jaja.

Građanski list, 14. 5. 2009, Mućak

KAD SVI GOVORE ISTO,SVAKO MISLI DRUKČIJE

Ponavlja se stara priča. Od nove nema vajde.Ponavljanje je repetiranje – mater studiorum: akoizgubite godinu u školi, ponavljate razred; ako steu vlasti, ponavljate mandat.

Vreme teče, Panta reče: „Sve se kreće, ništase ne menja – u jednu te istu kaljugu možeš stoputa ugaziti. Kad su sprali ljagu sa druga, ostala jekaljuga.“ U cajtnotu smo baš zato što nemamovremena za se, ali imamo za njih.

Da alarmni uređaji nisu pokvareni, davno binam odzvonilo.

Ko reklamira povredu poslovnika –propagira ozlede najvišeg, najvećeg,najglomaznijeg, najskupljeg zakonodavnog tela.Na pozorišnoj sceni daske život znače, na političkojisto – daske od kojih je govornica. Za govornicu neizlazite bez nužde. Mala je uvod velikoj. Otkad jepolitika veština mogućeg, demagogija je naučena

(naučna, čak) disciplina obmanjivanja. Ako jepartijska linija zbir tačaka dnevnog reda,parlamentarna demokratija je reda radi. Baš kao iput u Evropu prvog reda radi.

Kad se odgovornost digne na najviši nivo,vlada odgovara parlamentu, on njoj. Ako ona nemože bez njega, ni on ne može bez nje. Odnosi suidealni. Ne mogu biti bolji! Dok su u koaliciji, čekićlupa, srp žanje uspehe. Prema kontroli leta, za njihnema zime.

Što se tiče zabrane izvoza pšenice, ovaprinudna mera neće pogoditi samo one koji meljugluposti za govornicom. Ako nemate šta da kažete,izađite za govornicu. Glupost manja većoj seklanja.

Ko škilji na jedno, drugim namiguje okuprivatne kamere. Pali se lampica: „Snima se!“Kakvo je stanje stvari u TV kutiji, takvo je stanjeduha u Pandorinoj. Pandorina kutija je pretečatelevizora. Dok se ne sinhronizuju slika i ton,pretplatnici se mogu slikati i ovako i onako.

Dok se slika razvija u mraku, svaki lik vidisebe drugačije. U drugom svetlu, karikaturalno.Karikatura je slika koju svako ima o sebi. O njimada ne govorimo.

Da trbuhozborci ne simulirajuparlamentarizam godinama, demokratija bi se

primila od prve. Kad iz prve ruke pređe u rukedrugog, cigla se afirmiše kao temeljac. Dok sebiračko telo ne opasulji, poslanici će se sprdati sdemokratijom. Ko prosipa bisere gluposti predauditorijum, od Doma pravi svinjac. Nastave li daprosipaju pamet, neće im ostati ništa. Nije nego:Prosipaju gluposti. Da bi se vratili po tragu.

Zbog radova na putu u kapitalizam, pređitena drugu stranu – našu. Najgore nije prešlo.Pardon, prošlo. Najbolje tek dolazi.

Građanski list, 26. 5. 2009, Parlamentarizam

DA LI JE PROBLEM U PAMĆENJUILI U ZABORAVLJANJU?

Kome je bog otac – lako mu je biti. Daj oculopatu, pa ćeš videti svoga boga. Ako boga znate,što i mene s njim ne upoznate?! Što nije otišlodozlaboga, otišlo je k vragu. Elem, kad je sve otišlok vragu, duševni mir je došao sam od sebe. Zlo sepiše, dobro će biti.

Bog i batina tipičan su primer ravnotežestraha. Netipična koalicija.

Otkad je otac izgubio kompas, služi seštapom (i lopatom!). A kome je štap pri ruci – neoslanja se na pamet. Da batina nije iz raja utekla,ne bi joj leđa bila mesto boravka. Mada leđa neveruju u priče da batina iz raja potiče.

Dok je batina imala dva kraja, nečemu smose nadali. Ko se i dan-danji zanosi mišlju da batinaima dva kraja“, iz Centra za rehabilitaciju „Crnareka“ nosi drugi utisak. Gde je batina vaspitnapalica, batinaši su prosvetni radnici. I lopataši,naravno. U grudima batinaša srce ne kuca. Bije!

Batinaš bije zverski, a prebijeni nikako da izvukunaravoučenije.

Dok se batina razbacuje krajevima, istina seskuplja na sredini. Istina je lekovita. Zato jeudarna pesnica dozira zarđalom kašičicom. Kad seudarna pesnica stisne, manja je od šake jada.Neverni Toma je u pravu: „Kad nema zarđalekašičice, opojno sredstvo dozira se lopatom.“ Viševeruje lopati nego svojim očima. Jedna mukanavika, sto lopata odvika.

Kada otac gasi žeđ za istinom, žedni pijubatine. Zbog uverenja da se žeđ za istinom možeutoliti samo batinom. Zato, braćo, pijme ga!Pravilo je službe: kad sevaju batine, ne pale sesvetla. „Snimci su veoma potresni.“ Zato izoštritesliku! Da vidimo mrlju na savesti društva(bratstva) lako ćemo.

Napadi na oca su bacanje prašine u oči. Danije kako je, ne bi se prašina digla do očiju. Islegla. Istraga je u toku crne reke. Mi nismo – nosinas struja. Nevinost se dokazuje na sudu. Svako jenevin dok se ne utvrdi.

Oca čuvaju gorile – da bi opravdao svojeponašanje. U ime oca i sinoda – aman, zaman.Dosta je toga! Droga – ne! Politika – da! Za njunema leka – on se ne traži. Ako je religija opijumza narod, politika je delirijum tremens.

Opasnost vreba na svakom koraku. Zatonarod puzi. Prvi su koraci najteži. Posle se lakopuzi. Kad bi se političari pretvorili u uši, čuli bikako gmižu vaši. Znamo dijagnozu. Ne znamo štaim je.

U redu, crno nam se piše. Ali, mi ne znamoda čitamo.

Građanski list, 30. 5. 2009, Crni se rekaDanas, 13. 8. 2012.Peščanik, 14. 8. 2012.

SRBI SU MALI NAROD.NIJEDNOM PROBLEMU NISU DORASLI

Narodu treba reći pravu istinu, a ne kako jebilo.

Ako ćemo pravo, svakome se moglo desitiono što se samo Srbima događa. Srbi su velikinarod. Nema rata koji ih može zaobići.

Srbin koji bar jednom nije poginuo zasrpstvo nije patriota. Drugi tvrdi: „Da nisampatriota, od mene ne bi bilo ništa.“ Patriota koji sebusa rodnom grudom mrvi zemlju. Kadpatriotizam nadire u talasima, podlokava zemlju.Ne zna za granice – na ničijoj je zemlji.

Narodu koji ne zna u čemu je vic pričajubajke. Kad je politika sve, lako je izbezumitinarod, a da to niko ne primeti. Od naroda koji sepravi ludim luđi je samo vladar koji se pravipametan.

Ako je sreća u nesreći, onda smo minajsrećniji. Da nismo kubertenske sreće, ne bismo

učestvovali u svakom ratu. Kad se rat objavi svimaistovremeno, iznenađenje je pola uspeha.

Pri tom vreme radi za nas. Niko ne propadatako dugo kao Srbi.

Srbe krasi podanički mentalaitet i neviđenahrabrost. Čim se oslobode jarma, upregnu se uustavni okvir.

Slično je i s vlašću. Najbolje je čuva onaj kojise gubi. Ako je Veliki Vođa gubio deo po deo, barje sačuvao vlast u celini. Što je Veliki Srbin dobiona vremenu, Srbi su izgubili na prostoru. Što suVeliki Srbi dobili u veličini, mali su izgubili uvećini. Veliki Srbin viši je od malog Srbina zanečiju glavu. Srbi su dovitljivi: kad nisu u smrtnoj,u životnoj su opasnosti.

Nekad je Srbija bila kojekude, a sada gde-gde. Ko to kaže Srbija je mala – ne laže.

Pitamo se: „Možeš li da ne daš ono štonemaš? Možeš ako si Srbin.“

Srbija mora biti velika. U postojeću ne moguda stanu svi naši problemi. Velika Srbija je deokopna nastao raslojavanjem kore velikog mozga. Ustvari, Velika Srbija je ćorak. Usmrtio je više Srbanego svi bojevi meci.

U katodnoj cevi metak je reč. Probio sammedijsku blokadu. Pucao sam u televizor.

Srbi imaju rešenje za sve. Jedino ne znajušta će sa sobom.

Economist magazin, 7. 8. 2009, NarodGrađanski list, 1. 7. 2009, Srbi

KOSOVO U PREAMBULI –SRBIJA U BULI

Metodom usta na ustav mogu se oživetiduhovi prošlosti, ako je najviši akt zemljeneprimeren vremenu i prostoru. Isti je dobarprimer, ali je uzor – nikakav.

Nekad bilo: „Naša trava, naša krava, našjogurt, naša revolucija – vaše maslo.“ Ko je imaoputera na glavi - posipao se pepelom urnisanih.Dok je ćutanje životni stav, skidanje kajmaka jejedina veza sa poljoprivredom.

Kada se stav sroza, postane poza: nisu oninapravili propuste, propusti su napravili njih. Danije ševe, druge bi ptice pevale odu radosti. Nemaevolucije i revolucije bez metka, bez obzira na tošto je ćorak metak seksualne kontrarevolucije. Akoćemo pravo, nećemo nigde: uloga moje porodice usvetskoj evoluciji manja je od spermatozoida. Usvakom stvoru stvoritelj je učestvovao koliko-toliko. Ako je Petog bila revolucija, mi smoprvoborci. Ako je evolucija – majmuni.

Revolucionari su se borili za našu stvar. Sada jetraže u plastu sena.

Da bi što pre ugledao svetlost dana, Ustav sudoneli preko noći. „U Ustavu postoji desetakspornih stvari.“ Pri tom se previđa da je „desetakdesetina prihoda koja se davala feudalnimgospodarima“. Prema tome, članovi ne mogu biti ukoliziji, ali mogu u koaliciji. Što se više radi ispodžita, prinosi su manji, odnosi – veći. „Ustav gu itatko nad svi zakoni.“ O Statutu Vojvodine da negovorimo. Ništa od Statuta! Svašta od vladajućekoalicije!

Otkad su im usta puna Ustava, Ustav jeustava Statutu Vojvodine. Predlog StatutaVojvodine je gotov, zakon o nadležnostima jegotov. Sve je gotovo! Možemo početi!

Srbija je na dobrom putu da uhvati džadu. USrbiji ništa neće biti kao što je moglo biti, da jebilo sreće. Dok zakon zdravog razuma ne stupi nasnagu, važiće dosadašnja pravna regulativa.

Nije vreme za promenu Ustava, već ljudi.

Građanski list, 24. 7. 2009, Usta na ustavEconomist magazin, 31. 7. 2009.

U LANCU SVINJARIJABRNJICA JE KARIKA KOJA NEDOSTAJE

Da ekologija nije naučna disciplina, ne bisvaki smrad bio predmet njenog izučavanja. Danije jagme oko stolica, ne bi bilo ovoliko smrada.Jagma je turska zaostavština, stolice su njihove,smrad je opšti. Kad se smrad ustoliči, sraste se sastolicom.

Ko guta knedle, ima tvrdu stolicu; kopretenduje na tuđu, ne može da se oslobodi svoje;ko sedi na dve, jedna mu je u glavi. Ako je njegovavažnija od bilo čije, problem je ekološke prirode.

Ako je ono onamo on, i ovo je. Kad ono uđeu proces reprodukcije, ispadne ovo. S kim si,onakav si. S kim te vide, s tim te pišu: „Na tajnojvečeri pojeli ste ono što se ne jede.“ Stali na belegu.Pardon, uvalili se. Gde creva krče put, balegarirade sizifovski.

Da je Sizif naš savremenik, poslanici bi ganaučili svim oblicima uzaludnog posla. Dok seprekaljeni borci za našu stvar kale u kalu („Kal,

glib, blato – zemlji svejedno u čemu će semuljati.“), sprdaju se s ugledom parlamenta.Prosuli sirće. A mogli ga iskoristiti za vađenjefleka. Nastave li da nam prosipaju pamet, neće imostati ništa. Izgleda da nema ništa ni od ranijegcitata: “Ko prosipa bisere gluposti pred narodneposlanike, od Doma pravi svinjac.“

Prema tome, Srbija će biti ekološka državakada budete imali tri čiste. Pri čemu se previđa danema ekološke države bez čistke u medijima.

Izguraćemo mi i ovo, kad smo ono. Odsvakog čoveka ispadne ono. Ekološka katastrofa:sve miriše na usranu motku!

Economist magazin, 14. 8. 2009, Ekologika

VRH JE DNO

Koreni krize su duboki, široki i visoki, što neznači da su predimenzionirani. Visina puta širinajednako je dubina propadanja. Ruku na srce, nijesve u zemlju propalo. Propala je zemlja. Dok smose mi udubljivali u probleme, oni su kopali jamu,vodeći se principom: „Ne može nešto da nastanedok sve ne nestane.“

Ako je ceo svet globalno selo, Potemkinatreba što pre rehabilitovati. Pogotovo što se zemljaseljaka na brdovitom Balkanu batrga izmeđuPotemkinovih i španskih sela. Bez obzira na sve,mi smo imuni na svetsku krizu, ali nije svet nanašu. Klin se klinom izbija. Svetska kriza –domaćom. Jer, svi smo iz istog mesta.

Kriza bi zakucala i na naša vrata da ih nismozimus naložili. Kakav nonsens! Domaća kriza jevećih razmera od svetske. Američki san jeostvaren. Kriza je zbilja svetska.

Zbog svetske krize, kupujte domaće marke!Zbog domaće krize, vlada se zalaže za evropske

vrednosti – evre, pre svega. Ako je Srbija izgubilatrku sa svetom, bar je od Evrope dobila nogu.Vladin program mera daje rezultate. Brojministarstava je isti. Međutim, mere od marta nisuurodile plodom: trudovi su lažni, trutovi – pravi.

Ako živite u pogrešno vreme, greškomzauzimate pravo mesto. Budimo realni: niti smo miod juče, niti ste vi bolje sutra. Vremena semenjaju: juče će biti sutra. Ako danas sutra budejuče, treba se zamisliti.

U pitanju je biti il` ne biti. Nećemo dugočekati odgovor. Uslediće pre pitanja. Kakoprebroditi krizu, kad su luka i ušće u Beogradu, a„Titanik“ na dnu okeana? Kad je osmatrač viknuo„Zemlja na vidiku!“, mislio je na dno.

Srbija će izaći iz krize kada bude van sebe. Ustvari, Srbija izlazi iz svetske krize, i nastavlja gdeje domaća stala.

Economist magazin, 28. 8. 2009.

STRAŠNI SUD – PRAZAN TANJIR

Državnu tajnu najbolje čuva ministar kojinema pojma ni o čemu. Ministar je u pravu stopodsto: cena mozga niža je u Srbiji nego u regionu.Da aforizam nije slatka mala tajna na vrhu jezika,ne bi procurilo u javnost: „Cene mozga i jezika istesu u mesari i parlamentu.“ Podatak je prethodni(198,00 dinara/kg) onoliko koliko su troškoviživota akontacija. Do konačnog obračuna.

Ako se zna da su jedan i jedan dva – dostatističke obrade podataka, onda ne čudi što je„cena hrane statistički jeftinija otkad se statistikahrani bajatim podacima“. I od kada se standard nemeri nacionalnim dohotkom po glavi, već glavamapo kontejnerima. Bogatim sekundarnimsirovinama. Nestanu za sekundu. U njima imahranljivih sastojaka da bismo mogli hraniti polazemlje.

Što ne bi pas s maslom, kusamo mi s njima.Da lonac nije našao poklopac, ne bi čorba bilagusta. „Ukusi su različiti u restoranu Narodne

skupštine, isti – u narodnoj kuhinji“. Sit gladnomne veruje. Gladan sitom mora. Seljaci su siti onihkoji su tvrdili da nema hleba bez motike. Da suradile kuka i motika, prinosi na političkom poljubili bi rekordni. Dok ima hleba od politike, nećemanjkati gladnih vlasti. Što je i poruka grafita:„Ne bojimo se gladi, već njihovih apetita!“

Ne može bolje biti: i ovi na broju i oni siti.Da radnici ne štrajkuju glađu, živi bi se pojeli. Onimuzikalniji igraju kako creva sviraju.

Vlada tvrdi da su štrajkački zahtevi nerealni,jer je glad pomutila razum. Sindikati ne očekujumnogo od vladinih mera. Radnici – još manje.Bude li vlada učila na svojim greškama, pred njomje velika šansa.

Economist magazin, 4. 9. 2009, Standard iz kontejnera

DOUŠNIK JE DOPISNI ČLANPOLICIJSKE AKADEMIJE

Prisluškuju vas samo oni koji znaju štamislite o njima. Mada se nedostatak političkogsluha ne može nadoknaditi prislušnim aparatima.Ako aparat otkaže poslušnost, neće dežurno uvo.Poslušnik, aparatčik. Buba u uhu je najgledanija inajslušanija predstava. Zapravo, buba u uhu jepredstava koju policija ima o vama.

Doušnik nema premca u prerušavanju: savse pretvori u uši. Kad naćuli uši, prometne se u uš.Toliko je dovitljiv da se za tili čas izmetne u uho,grlo, nos. U društvu poremećenih vrednostidoušnik i stidna uš su jedno te isto. Kad se potvrdikao dupeglavac, radijus kretanja (skretanja!) muje tur-retur.

Zamenili ste teze. U stvari, teze su taze,zamenili ste samo fraze. Vaši su vaši. Kad biste se ivi pretvorili u uši, čuli biste kako gmižu vaši.Otkad su vaši uši, vaše su uši. Ne bi vaši bili uši da

doušnici nisu u dosluhu sa zidovima ćutanja.Zidovi imaju uši. Temelje su udarili doušnici.Valjda zato ne čuju uši kako mile vaši. Zna se koudara temelje iznad zemlje.

Najbolji doušnici nisu, navodno, slušali kakotrava raste. Da su, čuli bi topot konja Apokalipse.Bilo bi im jasnije zašto trava ne niče kad se na njuviče i zašto je najbolja čujnost u gluvo doba. Ipored svega, gluva vlast će uživati naklonostbiračkog tela dok je bude bolelo uvo za njega.

Kad je izabranik manji od sebe, niko ne vidišta radi. Skrivene kamere instalira u senci skrivenenamere. Pogodili ste: „Cilj nije opravdao sredstva.Makijaveli, izvini! Sezame, otvori dosjea!“

Drugi preklinju: „Sezame, ne otvaraj!Politički terorizam je pred vratima.“

Economist magazin, 11. 9. 2009, Dopisni član policijskeakademijeEtna, septembar-oktobar 2009, broj 87

ZID JE NAJTVRĐI U VISINI GLAVE

Početak borbe protiv korupcije najavio jepucanj u prazno. Ćorak. Ko je kadar stići i uteći -nije među trkačima. U trci svi imaju iste uslove.Ostalo je stvar prestiža. Učestvuju najbolji, a nenajbrži.

U borbi protiv korupcije ne biraju se ciljevinego sredstva. U krajnjem, ne ni sredstva, negoprotivnici. Znamo kako se vlast nosi s njima –oblače se u istoj modnoj kući. Pošto korupcija brzopusti korene, vlast ne sme da zapne iz petnih žila.Ko je ne zna, skupo bi je platio, ko zna – podmitio.Na nalepnici: „Ne primamo mito!“ Ispod: „Samodajemo!“ Da se nisu obezbedili, ne bi bezbednostbila na najvišem nivou; da je stepenkorumpiranosti niži, vlast ne bi bila nedodirljiva.

Opaka bolest: ko joj ne podlegne – nema muspasa. Počinje ispod ruke. Kad stigne do glave,smrtniku nema leka. Uvukla se u sve pore: Dokistina ne izbije na površinu, društvo se ošuga. Kose očešao o bivšu, alergičan je na novu vlast.

Najteže je glavom kroz zid ćutanja. Dapodmićivanje neće proći, jemči Mito. Ime od milja,miljea. Radi kao sat. Curi mu vreme. Kad iscuri,postavi se naglavce.

Agencija za borbu protiv korupcije, Savet zaborbu, Državni revizor, tužilaštvo, policija isindikat izvode dokaze – da ne bi otežavali istragu.Prirodno, nisu svi podmićeni. Već samo oni kojimaste poklonili poverenje.

Korupcije nema koliko se priča. Veća je. Nijenužno zlo, ni „nužnik zla“, kako se pripoveda, već– septička jama. Borba s njom (ili protiv?) je trkau kojoj pobeđuje starter. Ima pištolj. Pucanj uprazna obećanja nije samo početak, nego i krajtrke.

Iza nas je Međunarodni dan borbe protivkorupcije. Pred nama su godine.

Economist magazin, 18. 9. 2009, Mito i bekrije

PRAVI DEMAGOG CITIRA NAROD

Glavna odlika stranaka koje čine vladajućukoaliciju nije populizam, već ulizam biračkom telu.Kad vreme iskoči iz zgloba, biračko telo zaskočijunak našeg doba. Ko mu pipa puls – ima istančanlopovski impuls.

Debela plata demagoga je naknada zaodvojeni život od biračkog tela. Kad su našiizabranici ovakvi, kakvi smo tek mi koji smo ihbirali. Da nismo birali najbolje, ne bi ostalonajgore. Kada Srbi prvi biraju, ne omanu udevedeset devet odsto slučajeva, već u jednom.

Nismo mi Srbi toliko ponosni na ono što smo,već na ono što nismo uradili. Imamo loše iskustvo sistorijom. Uvek se ponavlja na drukčiji način.Možda smo izgubili na ćupriji, ali smo zato dobilipo nosu. Po nosu – da, ponos – ne. Ponos – da,„Povorka“ – ne. I obrnuto, naopako, opako. Ako!

Ponos nam ne dozvoljava da pišemo uzvetar. Srbija se saginjati neće - da potpišekapitulaciju. Nije kapitulirala u Kumanovu, pa

neće ni u Beogradu. Zabranjeni su skupovi ucentru. Parada na Ušću – ponos u centru moći.Srbija se ponosi patriotima koji su sprečili paradu.„Povorka ponosa“ otkazana je (zabranjena?) zbogpretnji. Pretila je opasnost da prođe mirno.

Oči svetske javnosti uprte su u nas kojiprtimo put Evrope. Na putu manjeg otpora najvišeje lakat-krivina, na pravom putu – putokaza. Trt-mrt-prt!

Pošto nisu važni počinioci, već činioci,država trpi poraz za porazom. Od dva, ne zna sekoji nam je teže pao. Odlučiće treći. U stvari, nijevažan poraz. Važno je učestvovati u Njegovojpobedi: „Naši“ vaše nabiše!

„Ko je sledeći?“ – upita narednik.

Ekonom:east magazin, 25. 9. 2009, Populizam je ulizam

KAKVI SU TEMELJI DEMOKRATIJE,ZNA PODZEMLJE

Istina je na sredini – između dva puta:demokratija je vladavina većine, demagogija –većinom. Međutim, naš problem nismo mi kao mi,već mi kao oni. Mi bez njih ne možemo i dahoćemo. I da nećemo.

Ne bi demokratija bila dovedena u pitanje,da se ono upitalo kuda ovo vodi.

Eksperiment s demokratijom je uspeo. Ništase nije desilo. Deesesilo? Ili, isto to, samo naopako– ništa se desilo. Demokratska energija nijeuništena. Jedino je promenila formu, sadržinu ismisao političkog delovanja.

Demokratija je imperativ ovog vremena, ionog što ste obećali, a da niste trepnuli. Svevid nijeonaj što sve vidi, već koji ugrabi priliku kad svitrepnu.

Kad demokratija padne na niske grane,demagogija je noseća grana razvojne politike. Što

znači da svi Srbi ne mogu pod jednu šljivu.Alternativa su dve, ili „šipak pun koštica“.

Otkad je peta kolona formacija prve vrste,junaci petog oktobra jašu na čelu. Ne menjaju sekonji, već jahači. Peti, po pravilu, redovno pada nadanašnji dan. Prvi april je srednja vrednostizmeđu dva peta oktobra. Interesne sfere podeljenesu na ravne časti: „Dividende et impera.“ I GlupiAvgust zna da prvi april i peti oktobar nisu usukobu interesa. Da nije na sunčanoj strani,sećanje na peti otobar ne bi izbledelo. Obeležili suga tako što su ga precrtali. Ko je peti oktobar pisaomasnim slovima – ne posti. Ko piše crvenomolovkom - svaki dan mu je praznik.

U toku smo. U jedan te isti oktobar ne možešdvaput ugaziti. Nije što je bio, niti je ono što jemogao biti. Peti na šesti. Po julijanskom, petog nijeni bilo.

I pored svega, nepopravljivi optimisti sunestrpljivi. Pred svaki peti oktobar očekuju boljesutra.

Ekonom:east magazin, 2. 10. 2009, Prvi april i peti oktobar

ZBILJA, ŠTA JE IZA CILJA?

Kriminal je deo naše svakodnevice.Učestvuje u njoj sto posto. Ne bi delo izbilo navidelo da nije lova do krova podzemlja. Prematome, kakvi su temelji demokratije, znajupodzemlje i zid plača.

Na zidu plača suze su grafiti. Ako su grafitipravo lice ulice, crno nam se piše: “Gde je životlutrija, smrt je premija.” Gde je Reka Crna, moreje mrtvo.

Narod je demonstrirao silu. Sve što mu jeučinila vlast podneo je stojički. Okuražio se. Nestrahuje bez razloga. Ponajviše se plaši onih kojirobuju svojim ubeđenjima, a gospodare našim.“Naši” su vaši. Gde oni seju strah, niču strašila.

Neprijatelj se vešto kamuflirao. Ne razlikujese od nas. Neprijatelj moga neprijatelja je moj.Neprijatelji svih boja su crveni, plavi, beli. Lako jeprepoznati vajnog patriotu među huliganima.Premazan je nacionalnim bojama. Nacionalne bojenajbolje brane kameleoni. Presvlače se prema boji

glasa. Konvertiti ne gube vreme: pre presvukumišljenje no kameleoni boju. Po nepisanompravilu, ako nisu dorasli poslu koji obavljaju, nemenjaju posao, već stranu, stranku, sud. Ni pobabu, ni po stričevima. Po strancima.

Zločin je počinjen pod neobjašnjivimokolnostima. Svi smo bili očevici. Mada namaočevici nisu potrebni. Dovoljni smo sami sebi.Kako u radosti, tako u tuzi. Ako se radujete tuđemzlu, možda biste i sami mogli nekoga obradovati.

Ne, ne i ne! Ne radujemo se tuđoj nesreći.Još uživamo u svojoj.

Licitiranje našom nesrećom još traje.Političari nisu rekli poslednju reč.

Zbilja, šta je iza nasilja?

Ekonom:east magazin, 9. 10. 2009, Kameleoni

VLAST JE IMUNA NA SVE –BOLEST JE NEIZLEČIVA

Vlast je uradila za satiru više od svihsatiričara. Sve je drugačije, samo se preokupacijesatiričara ne menjaju. Kad je u procepu izmeđuvlasti i gluposti, aforizam je karika koja nedostaje.Draži je dražej gorkog smeha od svih nadražajavlasti. Prepotentnom vlastoljupcu ispravljenevijuge golicaju maštu. Po pravilu, prvi potezizabrane vlasti jeste rokada malog i velikog mozga.

U borbi za golu vlast impotentni sunajžilaviji. Ko izgubi glavu za vlašću - svaka mu jekapa taman. Ko voli vlast više nego sebe - imapermanentnu krizu identiteta. Koliko je njima donje, toliko je nama do njih. Jedan dan na njoj valjakao 365 u prestupnoj. Da je ljubav prema vlastiplatonska, odnosi između biračkog tela i izabranihbili bi snošljiviji. Po zakonu gravitacije, nebeskatela se privlače. Biračko telo je gravidno otkad senavuklo na obećanja.

Odgovorna vlast odgovara na pitanja koja

niko ne postavlja. Dobra se menja tako da to narodne primeti. Loša ne primećuje narod. Manji odmakovog zrna su opojno sredstvo opijenih vlašću.Vlast koju narod ne razume mora više da radi naprevaspitanju naroda.

Ne zna se šta je gore: da vlast vodi tuđubrigu ili vašu. Kad je reakcija vlasti brza, kakva lijoj je akcija? Akcija „Birajmo domaće!“ izazivareakciju: „Birajmo najbolje!“ Bili bismo evropskažitnica da u ovoj zemlji nije previše gladnih vlasti.

Vlast kvari čoveka, ali joj ni on ne ostajedužan. Kad je vlast pokvarena, vlastodržac jekliconoša. Postigli su maksimum. Ni vlast ne nemože više da ih pokvari. Vlast je počela borbu skorupcijom – nastavlja s kriminalom. Kad sukorupcija i kriminal u vlasti, vlast se deli na ravnečasti. Da li je kriminal u vlasti ili je vlast ukriminalu, đavo zna. On je njihov koalicionipartner.

Teško je reći šta je veći blam: vladati s njimaili biti pod njima.

Ekonom:east magazin, 27. 11. 2009, Vlast

SIZIF JE GURU

Da bi neko bio Sizif, mora znati gurati. Da jegurao po ravnom, spotakao bi se na prvomkoraku. Uzbrdica je uzvišen uslov. Na nizbrdicikamen gura Sizifa.

Međutim, kad je moral na nizbrdici,satiričari rade sizifovski. Guraju jezikom. Inače,guranje je jezička zađevica, što je svojevremenodemonstrirao i Demosten. Na svoj način, drugimpovodom, s drugom namerom.

Lako je Sizifu da gura, kad treniravekovima. Da je naš savremenik, političari ovogpodneblja naučili bi ga svim oblicima uzaludnogposla. Ako bi gurao u prošlost, bio bi junak našihdana. Jer, na brdovitom Balkanu Sizifov delokrugrada bio bi drukčiji – gurao bi uz očin. Da nije bilokako ne može biti, ne bi Vođa, u službi otačastva,obavio sizifovski posao - dogurao do Haga. Prematome, ako vam je guranje osnovna delatnost,nećete uspeti u životu. Ali možete u politici –veštini jedinog mogućeg.

Sizif je bio svestan svoje snage i veličinekamena. Ali je prevideo stranu. Da je znao šta seiza Venerinog brega valja, odgurnuo bi kamen; daje imao stila, uspeo bi se; da je stao na ludi kamen,gurao bi sebe; da je tucao kamen, lakše bi gagurao.

Sizif nije uspeo zato što nije imao premca uguranju; što je gurao pod tupim uglom; što jesvaka sumnja u uspeh teža od kamena. Iz toga senameće zaključak da je Veliki Demagog u pravu:trud bi bio uzaludan da je Sizif odustao.

S obzirom na to da konac delo krasi, Sizif jedokazao da guranje ima smisla i ako se ne osvojivrh. Važan je mit.

Prema legendi koja gura, učite, učite i samoučite gurati! S povratnom zamenicom, jakako. Usvakom slučaju, gurali, ne gurali se - izguraće vas.

Ekonom:east magazin, 4. 12. 2009.

GLEDAJ KUDA IDEŠ,DA NE BI UGAZIO U POLITIKU!

Na političkom polju ništa novo. Sve je isto,samo se oni ne menjaju. U garantnom roku prećemo nadrljati nego požnjeti.

Pet do dvanaest je politički trenutak.Nije politika samo veština preinačavanja

mogućeg, obmanjivanje zarad opstajanja u vlasti,nego i umeće zauzimanja stavova. „Figure veneris“važe kao najbolji priručnik. Da prepotentnipolitičari ne obećavaju preko jego, ne bi moglizadovoljiti svoj ego. Dok se ne oslobode Edipovogkompleksa (Zar i ti, sine Edipe!), domovina ćerobovati neurotičnim željama zabludelih sinova.Ništa ne promeni čoveka kao politika. Ko uđe unju kao zabludeli sin, izađe kao bludnica.

Ako vam politika bode oči, koristite zaštitnasredstva – bodljikave kondome.

Polovična pitanja nude polovične odgovore:kako se političari množe, ako se vlast čuva svimzaštitnim sredstvima?! Političarima rođenim u

znaku jarca narod je brvno. Zato i ne čudi što prednjima svi argumenti padaju u vodu. Oni ostaju nabrvnu. Političari koji sole pamet nemaju veze sbazom. Gube se u prošlosti.

Slika i prilika prohujalih vremena: kadkadija zavrće pamet, sudija uvrće uvojke. Doksude za nedela, uhvate ih na delu. Zaustavnovreme je ono koje je stalo iza ustava. Kad vremeiskoči iz zgloba, biračko telo zaskoči junak našegdoba. Bez elemenata sirotinjske zabave, politikasvršenog čina izgubila bi svaku draž.

Protagonisti naše drame su komični. Nerazlikuju pozorišnu od političke scene: od dasakakoje život znače na sceni prave političke govornice.

Pogodili ste. Cilj nije opravdao sredstva.Stoga se i ne postavlja pitanje: zašto se samo zajednu vrstu grešaka plaća alimentacija?

Ekonom:east magazin, 11. 12. 2009, Političari i alimentacija

Pre dvadeset godina pao je Berlinski zid podteretom hiljada grafita, jugoslovenski – podjednim. To je ono vreme kada smo svi bili, pomaloili podosta, niko i ništa. Kada je jedinstvenojugoslovensko tržište bilo jedinstveno u svetu.Kada je – da ne nabrajamo.

Ante ante portas, Slobodan unutra. Da jeAnte bio slobodan, gde bi nam bio kraj, gde bismobili mi! Rekli mu: „Vaša ideja je vrlo zanimljiva.Realizovaćemo je kada sve prođe.“ Da se nije desionarod, ne bi se dogodio vođa. Vođa je izazvao udes.Prešao na našu stranu. Pošto nismo znali šta sunacionalni ciljevi, pucali smo na sve strane.

I posle Tita „Maršal“, i posle sapuna –sapunica. Nema kolektivne krivice naroda. Mi smoizuzetak koji potvrđuje pravilo – nema nipojedinačne. Tako govore oni koji imaju šta dakažu. Slušaju oni koji nemaju šta da čuju.

Otkad pravila igre nalažu da se pođe od

centra, mi smo u centru pažnje. Svi nas gledajupopreko. Promenili smo svet. Okrenuli ga protivsebe. I pored svega, svet od nas traži mnogo. Nezna da smo nevini. Polagali smo mnogo na se. Tonas je pritiskalo. Ne treba biti previše mudar paznati da su Srbi uvek u pravu. Srbija na pravomputu, Holandija - na lakat krivini.

I Kosovo i Evropa i Rusija i Kina. Četiristupca – stupica. Srbija na istoku okreće se zapadu– Rusiji. Amerikanci brane svoje interese naKosovu, Rusi u Srbiji, Srbi u Hagu. U stvari,Srbija se brani u Hagu, Srbi – u zemlji.

Optimizam se širi na sve strane, a plodoviubiraju na jednoj: Veni, vidi, vici vize! Vidi iPrelazni trgovinski sporazum! Neki zakeraju daput u Evropu nema upotrebnu dozvolu, pa nuderešenje: da se pripremi obilaznica. Previđaju da sene može zaobići istina, a da se ne skrene saevropskog puta. Da biste skrenuli sa evropskogputa, morate biti na njemu.

Ne i ne! Ne mogu svi Srbi u Evropu. Moraneko da čuva kuću.

RECI BEZ POVRATKA IZVOR JE UŠĆE

Para vrti gde je dinar slomio burgiju. Otkadje para agregatno stanje dinara, kovači lažnognovca rade punom parom. Zla para tancuje okodržavnog aparata koji štancuje dinare. Blagonama. Blago nama s njima. Blago – njima!

Vlast se valja u blatu. Pravi kalup za vlastitispomenik. Nije svako blato za spomenik, niti svakispomenik treba blatiti. Da nije zvaničnogsaopštenja, ne bismo znali razdaljinu do istine:Vlada nije kriva za kurs dinara, ni guverner nijekriv. Kriv je srp, međutim, krivica čekića je jošveća.

Što se tiče nas, naš problem je genetskeprirode. Opasnost vreba iznutra. Kad se problemiščupa, ostane rupa. I dok smo se mi udubljivali uproblem, oni su kopali jamu. Kako bi se uverili dau bunaru želja nema zlatnih ribica. Ko upadne unjega, na pameti mu je samo jedna želja - uže.

Da prelivode ne provociraju sušu, ne bi

tekući problemi preplavili zemlju. Čim suproblemi tekući, ne možete oprati novac, a da se neumokrite. Dokle god budemo pili iz poverljivihizvora, svi naši problemi biće jedinstveni.

I uvek se pređemo. Nama je svaka rekaRubikon.

Snaga je naša planinska rijeka. Na njojsplavare balvani. Pustili ih niz vodu - da pokažugde je jaz između politike i ekonomije.

Čuvajte mi dinar! Odmah se vraćam – rečeinflacija. Novac je na ulici. Treba samo naći dilera.Jedan i jedan bili su dva. Inflacija čini svoje. Kogaje inflacija ujedala, i guvernera se boji.

Istina je u sredini koja ne može bez laži.Niko ne zna koliki su tiraži odštampanih laži.Istina je jedna – lagali su nas. Sve teče, ali postarom.

Kuda ovo vodi, pokazuje izveštaj ovodostanju: „Do guše!“

Ekonom:east magazin, 21. 1. 2010, Kovači novca

KO BI GORI -SAD JE JOŠ GORI

Političari će se uvek žrtvovati za našu stvar –dok ne postane njihova. Kako se stvari menjajupreko noći, tako se privatizacija privodi kraju.Kad se predstave igraju u mraku, izigrani ne viderazlike između demokrata i demagoga.

Da nije demokratskih promena, ne bismoznali kakva demokratija može da bude.Demokratski centralizam je lenjinističkazaostavština: učite, učite, i samo se učite - nagreškama. Što i nije ništa novo: potpis nečitak,ostalo - pogotovo. Ne bismo im verovali, da nasnisu lagali. Predizborna obećanja nisu pala u vodu.Isparila su. Transparentnost Srbije ne zaklanjatransparent „Dole lopovi!“. Lopovi su gore.

Politika jedno, ekonomska logika drugo,radnici treće. Štrajkuju oni koji nemaju šta daizgube i ovi koji su imali. Diktatura proletarijata jeuspešno privedena kraju. Od proletarijata ni tragani glasa.

Otkad je nestao srednji sloj, gore je bolje.Kad su radnici prošli sito i rešeto, zaustavili su sena cedilu. Mogli su proći gore, ali nikome nijepadalo na pamet da se penje. Po pravilu: da bisteprobleme rešavali u hodu, morate se maknuti.Možda ovo nije ni nalik na socijalni dijalog,međutim, i mi se nešto pitamo: „Vladin socijalniprogram je najbolji. Svako je socijalni slučaj zasebe.“

Radnički zahtevi su nerealni: zaradili plate ujednoj državi, zahtevaju isplate u drugoj! Vladaneće popustiti pred nerealnim zahtevima radnika.Realne obaveze ionako (i ovako!) ne može daispuni. Ministar je rekao, pa porekao. Neka sepripremi Vlada!

Niko ne govori o radu. Ne može da dođe doreči. Ni radnici ne mogu da prihvate stvarnostovakvu kakva je. Jer u njoj nisu učestvovali.

Život ide dalje. Mi za njim.

Ekonom:east magazin, 28. 1. 2010, Gore je bolje

UBIJENI U POJAM DOBRO SE OSEĆAJU

Teritorija vlasti ne smatra se osvojenom dokvlastoljupci ne pogaze što su obećali. Obećavali suono što nisu mogli da ispune, ispunjavali su sve štonisu smeli da obećaju. Otkad je obraz potrošnaroba, lica robuju naličjima.

Nema demokratije bez opozicije, ni pozicijebez demagogije. Demokratija i demagogija imajuisti početak i kraj. Da demagozima niste držalipalčeve, ne biste kupili šipke. Isto to, samo ranije,desilo bi se i Njutnu: da mu je pao šipak na pamet,od naučne istine ne bi bilo ništa.

Čim se istina o Srbiji razgoliti, prođe vasvolja za njom. Radnici ne misle tako: traže samoono što su zaradili demagozi na njihovoj muci.Stoga se talas štrajkova širi koncentričnimkrugovima - prema centru moći. Iako centralnomesto nije u sredini. Istina je skuplja na sredini.

Kada vlast gasi žeđ za istinom, žedni pijubatine, popiju patos. Niko neće tući narod dok se

ne utvrdi njegova krivica. I milicija je prestala bitinarodna kako bi bila bez griže savesti.

Gde je demagog bog i batina, ubijanje upojam je legalizovano. Ako vas televizija ubija upojam iz dana u dan, vi ste saučesnik u zločinu. Danije, ne bi za sve katodne cevi bio dovoljan jedanoružni list. Dok je ćoraka u katodnoj cevi, masovniubica neće štedeti džebane.

Kad se prozor u svet stavi pod uveličavajućestaklo, vidi se koliko je mali. Ako vam ništa ne ideu glavu, zatvorite oči, pokrijte se ušima i ugasitetelevizor. Ko pali televizor u mraku - igra sevatrom. Ko ne plati skuplju struju na vreme -gledaće televizor u mraku. Živeli ste u mrakutolike godine. Ne može preko noći da svane.

Neki demagozi su tvrdili da naše propadanjemora imati svoj kraj. Svoj – da, njihov - ne. Nekliču bez razloga, s ljubavlju: „Živela slobodamedija i mleka!“

Ekonom:east magazin, 1. 2. 2010, Mediji i mleko

PLJAČKA IM MATERINA!

Niti se kriminal može osloboditi vlasti, niti sevlast može odreći sebe. Da je guber veći, imala bipokriće za ono što radi. Bez okapanja vlasti, poputstalaktita i taloga na dnu, kriminal ne bi očvrsnuo.Otkad ste pobrkali lončiće, pretačete iz praznog ušuplje. A da niste zamenili teze, ne bismo bilibogatiji za gorko iskustvo.

Stalo nam je do istine – jedne jedine. Akopostoje dve, jedna je naša. Mi se istine ne stidimo.Neka se stidi ona.

Lice sa poternice odgovara naličju zemlje.Ko je brz kao metak strada od pokretnog cilja.Zato se treba slepo držati pravila: ako ne vidiš ciljna startu, beži! Možda je pokretan. Demagozi,lažovi, lopovi, pljačkaši, ubice, zločinci – na jednustranu, a mi kojekude.

I zlatna koka nađe koku na drugomkontinentu, kamoli neće zemljak zemljaka urodnoj grudi. Prema tome, ko u ludoj zemlji ne

drži do zemljaka udaren je mokrom čarapom.Potpećena pamet navlači je odozgo.

Najveći kriminalci imaju najbolje veze.Nikako da ih se oslobode. O njima su izrečenenajgnusnije laži. Svi su tvrdili da su nevini: čim suobradili predmete, pustili su ih kući. U svakomslučaju, pravda je toliko spora da je pravo čudo štosvi predmeti nisu dobili noge. Što pravda izgubi nabrzini, nepravda dobije na količini.

Vlada je po ko zna koji put objavila ratkriminalu, i to iza zatvorenih vrata. Boji se danameštenike ne ubije promaja. U ratu neravatrupe su razmeštene na granice razuma. Rat bude iprođe, treba misliti na nove borbe, koje mogu davode samo oni koji su spremni na sve. U borbi doposlednjeg kriminalca pobeđuje prvi. Daneprijatelj ne miruje, svedoci su oni oko njega.

Po svoj prilici, borba protiv kriminala ulaziu završnu frazu.

Ekonom:east magazin, 25. 2. 2010, Krimi fraza

BORBA PROTIV KORUPCIJE JEKRIMINALNA

Da EU ponudi ono što ne nudi, odbili biste sindignacijom. Dakako, kad bi Rusija ponudila isto,prihvatili biste oberučke. Prema tome, pitanje jebiti il’ ne biti u jednoj ili drugoj orbiti? Da Srbijazna gde je, znala bi gde će, koji joj je. Datum.

Dvanaesti mart je tačka u kojoj se sekuinteresi dve Srbije. Što se preponaša tiče, on ćenastaviti diplomatski da ruši prepone na putusaradnje: ping-pong – gong! Vreme je isteklo.

Ako svaki narod zaslužuje vlast kakvu ima,onda pokvarenoj vlasti odgovara neodgovorannarod. Vlast počne borbu protiv korupcije ikriminala, a završi kao koalicioni partner.Kontrolni punkt je kritična tačka: kada narod nemože da kontroliše svoju vlast, može ona njega.Odozgo do dna. Itd. - u središte zemlje.

Narod je odvajao od svojih usta da bi imalioni koji nemaju šta nemaju. Od zaplenjeneimovine kriminalaca davaće se siromašnima. Ne

kriminalcima, za ime boga. Ostalima. Novi paketmera je za nove siromašne. Stari, izvinite!

Da mediji nisu nezavisni od istine, ne bi vlastu borbi protiv korupcije i kriminala koristilamanevarsku municiju – uz podršku katodnih cevi.Čim katodna cev zine, zagrize pola istine. Kadistina zaglavi u katodnoj cevi, masovni ubica ubijau pojam. Ubijeni u pojam odaju znake života, teotkrivaju svoj nezavidan položaj. Jedni zavidedrugima, a nama – niko.

Vlast ne može da se pomiri s korupcijom ikriminalom istovremeno. Gubi iz vida da tačnavaga tačnije zakida.

Mera besmrtnosti je ono što čovek ostavi izasebe, a ne ispod. Međutim, od svakog čovekaispadne g.....

Ekonom:east magazin, 18. 3. 2010, Istina i katodne cevi

AV ZA GOVORNICOM NIJEŠTO I AV U AVLIJI

Da se poslanik nije izlanuo, ne bismo znali:da je mikrofon uključen; da je av onomatopejaposlanika; da je av-av-av replika na repliku. Što nebi pas s maslom, kusamo mi s kusima i repatimasamo zato što smo na repu događaja. Kad poslanikizađe za govornicu, vaši aplaudiraju da uši nečuju; kad se istina otkrije, vaši se pokriju ušima.Pokrivač je korpus delikti da su vaši i ušizadovoljne (zadovoljene!) sobom.

Što je zadovoljstvo vlasti veće, narod moraviše da se kontroliše. Kontrolni punkt je na graniciizdržljivosti ili na granici razuma. Vaše je pravo daznate više od nas. Da znate istinu: kada je ukatodnoj cevi reč metak - rečenica je kanonada.Kad katodna cev ispali salve gluposti, nema bubneopne koja će ostati čitava. Drugim rečima, čim semrsimud raspištolji, stidne uši pucaju odzadovoljstva.

Kapa dole kapi koja je prelila čašu. Ako

biste u potpunosti raspakovali TV kutiju, Pandorabi vam bila neizmerno zahvalna.

Ko na zvučnom zidu piše grafite, sprda se snebeskim narodom. Međutim, kad virus vlastiprobije živi zid - ustoliči se kao crevni parazit. Danisu srasli sa stolicama, ne bi ličili na sebe. Kad sesvi skupe, manji su od makovog zrna. U svakomslučaju, dok su stolice funkcije drugog stepena,funkcionerski dodatak je naknada za odvojeniživot od biračkog tela.

Dok neodgovorni stenju na odgovarajućemmestu, poslanici stenju pod teretom odgovornostiza izgovorenu reč. Jezik mržnje je odskočna daskabalvanima. Kad se izabrani poslanik obraćajavnosti biranim rečima, počne psovkom. Ko zagovornicom ulazi u sitna crevca - traži izlaz upoganom jeziku.

Govor mržnje neće proći! Ostaće zaskupštinskom govornicom.

Ekonom:east magazin, 22. 4. 2010, Av-av je replika

VENERIN BREG JE TRUSNO PODRUČJE

Niko ne propada tako dugo u dugovima,spoljnim i unutrašnjim, kao Srbi. Potegni, povuci,iščupati se ne možemo od ovih i onih.

Srednji kurs je premašio psihološku granicuod sto dinara. Sto pod sto. Ne bi dinar preskočiogranicu snova da ga teški kao zemlja nisu olakšali.Dinar klizi nagore. Sve što raste i treba da raste,dok ne uraste u šaš - bašmebrigaš. Ovo miriše naono, a ono je ekološki problem prve vrste. Dame igospodo, bez velike nužde banka ne bi obrisala dvenule. Računato po skupovima, denominacija jeskupa operacija. Ako ne verujete vi nama, neverujemo ni mi vama. I kvit!

Otkad je zla para stoti deo dinara, dinarpara kuću ne obara. Udara temelj inflaciji.Inflacija je na donjoj granici, dinar na gornjoj, ami između čekića i nakovnja - gde je kratkopamćenje. Jedan i jedan su jedan, ali vredanpažnje. Inflacija je učinila svoje. Ne obazire se naizreku: dinar bonus – paks in domus.

U borbi prsa u prsa nema nevinih. Političarisu svesni situacije u kojoj se ne nalaze. Kad bigovorili istinu, ništa im ne biste verovali. Od togatesta nema hleba – poručuju iz Mense. Pravo nagrešku je diskreciono pravo srpskog naroda.

U demokratskoj Srbiji svako ima pravo dakaže ono što misli predsednik. Kad nabreknu,vijuge se isprave. Prave su na čelu. Bilo kako bilo,ostaćemo na njegovom kursu. Kurcšlus!

Kad se stabilizuje domaća privreda, sve ćedoći na svoje mesto. Međutim, neće biti tolikomesta da sve stavimo na svoje mesto. Zbogradijusa skretanja.

Grčka je upala u krizu zbog evrozone. Zarazliku od Srbije, koja će izaći iz krize kad uđe uevrogenu zonu. Opstanak evra niko ne dovodi upitanje, već u odgovor. Kad bi se Srbiji desio grčkiscenario, bili bismo na konju. Trojanskom.

Ekonom:east magazin, 27. 5. 2010, Evrogena zona

SRP I ČEKIĆ SU HLADNO ORUŽJE

Kad su se našli licem u lice, isti se nisu mogliprepoznati. Istina je živa, istina u čoveku počiva.Stoga je u životu sve moguće. Čak i smrt. Smrt sedrži života kao pijan plota, ploda, voća razdora.Nije jabuka, nego šipak. U igri jedan na jedandržavni neprijatelj broj jedan jedan dao, jedanprimio. Ako je nula broj jedan, onda je jedan nula.Nerešeno: nula – nula. Kapu dole! Šapku gore!

Nijedna sila nema stila. Sila boga ne moli.Naređuje! Bogu i batini pendrek drži stranu,vaspitna palica – odstupnicu. Pendrek postupa ponaređenju, vaspitna palica – po bontonu. Dok semrve otimaju o mrvice vlasti, ješćemo hleb s devetkora.

Srp i čekić su ne samo hladno oružje, već iideološka kovanica iskovana u žaru borbe za vlast.Dok je čekić u službi srpa, demokrate će kovatisistem u zvezde petokrake. Valjda zato što jepetokraka progresivnija od kompasa – pokazuje

više strana. Prema tome, ne mogu se menjatipravila u toku igre. Već pravilnici.

Kupovna moć građana Srbije od početkakrize do danas realno je manja za 26 odsto, ali jeprodajna vrednost demagoga sto posto veća. Da bicena gluposti ostala ista, glas vlade mora da sespusti za oktavu, a glas razuma digne za dve.Upravo zato što vlada ima rezervni paket na komeje nalepnica: „Ne tumbaj!“

Sezame, ne otvaraj! Inflacija je predvratima!

Rđavo gvožđe jede sebe, rđav čovek - druge.Otkad su rđa i đavo u koaliciji, rđavo se pišenevidljivim mastilom. Kad bi rđava vlast streslasvu rđu sa sebe, od nje ne bi ostalo ništa. Dapolitička elita ima Milita, ne bi se nadavalaautogolova.

Ja znam da ništa ne znam, ali oni znaju jošmanje. Ne mogu da tvrdim ono što ne znam, a štoznam ne usuđujem se ni da pomislim.

Ekonom:east magazin, 1. 6. 2010, Elita bez Milita

IVIN VOZ

U Evropu možemo na dva koloseka. Poduslovom da su mašinovođe sijamski blizanci. Poštodva dobra ne mogu zajedno, investitori će doći unašu zemlju čim Srbija stigne u Evropsku uniju.Dok prvi trasiraju evropski put, drugi hvatajudžadu. Ministar je u pravu: završićemo ugarantnom roku – pre no što počnemo!

Ili je ogledalo falično ili vi ne ličite na sebe.Stoga se ne treba čuditi što bezličan čovek nemačak ni osobeni znak. Da političar nije univerzalnisposobnjaković, ne bi jedno govorio, a drugo radioza govornicom.

Čekajući Godoa na slepom kolosekudočekasmo transformaciju ovih u one i onih u ove.Od socijalizma sa ljudskim likom gori je samokapitalizam sa socijalističkim likovima. Godo ćedoći kad-tad. Kad vođa kaže: kapital vratiti uzemlju, Marksa – iz zemlje. U svakom slučaju jenjihov slučaj. Sto posto ste u pravu: od sto

poslednjih ne zna se koji nam je teže pao. Prvi jeslučaj za sebe, mi smo za njega.

Prva tri mesta rezervisana su za najbolje.Prva tri reda za najgore. Pobednici isti, samo sepostolja menjaju. Mi igramo na pobedu, oni nanerešeno. Zajedno trpimo poraze. Poraz nam jeotvorio oči. Pobeda zapušila usta. Jedni kažu dasmo izgubili, drugi da nismo pobedili. Naravno, danismo bili na njihovoj strani, ne bi nas potukli donogu. Tim koji dobija po nosu ne menja kurs, nitiga menjaju nadležni organi. Policija češlja ugovorešarančića – krljušt po krljušt. Kuda plovi „Belalađa“ i na kom političkom talasu će se naći čamciza spasavanje, to samo Neptun zna. Utopljenik kojiizvuče manju slamku ima veću šansu da se neizvuče.

Lokomotive i vozovi nisu sporni, nego suspori kao pravda. U poplavi afera „Aferalokomotiva“ se zahuktava: „Ćihu-ćihu-ćihu-hu!“Taman da uhvatimo zadnji voz za Evropu, a ono -zadnji izbiše prvi.

Ekonom:east magazin, 10. 6. 2010, Zadnji voz

OD LOPOVLUKA SE MOŽE POŠTENO ŽIVETI

U lopovskoj državi lopov je časno zanimanje.Časna reč ima istu specifičnu težinu kao u našoj.Prema tome, moralni pobednik je narod. Pobediosebe.

Između države to sam ja i države to si ti -oteo, razlika je u osnovnoj računskoj radnji.Izborni sistem favorizuje vladajuću garnituru,garnitura – topove i tipove koji tipuju na slogan:Mi nudimo najviše. Ukrašćemo najmanje. Ko nekoristi pravo na repliku - merka zgodnu prilikukad svi trepnu. Kad se poslanik nađe u obranomgrožđu, ne bere brigu. Stoga poslanik poslanikureplicira poslaničkim pitanjem: „Jesu li lopovimeđu nama ili smo mi među njima?“

U topovskoj završnici jedan lapio laptopdrugom, drugoj.

Vlast je opijat prve vrste. Ni hleba bezmotike, ni mrve vlasti bez politike. Do juče smo bilineistomišljenici, a već danas mislimo isto jednidrugima. Po logici stvari, najvažnija sporedna

stvar na svetu je glava. Gde pametan popusti jedanposto, budala profitira sto posto.

Koliko je spoljni dug veći od unutrašnjegtoliko je unutrašnji manji od većeg. Dok konacdelo krasi, iz dužničke krize može nas izvući samouže. Preciznije - uže shvatanje odgovornosti.Visoko je uže za onog ko puže. U granicamazemlje. Što je granični pojas uži, značaj učkura jeveći. Ničija zemlja je minimum ispod koga Srbijane može. Dok se Srbiji ne upali zeleno svetlo,Njegova Svetlost paliće se na crveno. Ako našakandidatura ne prođe u prvoj turi, čekaćemodrugu turu drugog tura.

Gladni nemaju snage da dignu glas. Ne moguda drže korak sa razvijenijim delom biračkog tela– izabranima. Otkad su birači zaboravili da sesmeju, izabrani se podsmevaju. Da je manjepočasnih plotuna, a više salvi smeha, prinosi bi bilirekordni. U Srbiji nije moguć marš gladnih, većsamo: „Marš, gladni!“

Ekonom:east magazin, 24. 6. 2010, Ničija zemlja

MI DAJEMO VLADI STO DANA,VLADA NAMA - ČETRDESET

Vladar je veći od vlade za ciglo slovce, bilareč o suglasniku ili samoglasniku. Ona ima svojeja. Ono je iznad nje. Ko u njoj vidi njega, u njemuvidi sebe. „Vlada nema krovnu ideju“ - zato što seodozdo najbolje vidi gde krov prokišnjava.

Vlada je dobila tri minus ili trideset triminusa - svejedno. Minus do minusa – linijavodilja: vlada je radila u okviru svojih mogućnosti,ali ustavni okvir je nešto drugo. Uradila je sve štoje u njenoj moći – ništa naročito. Vladi sastavljenojs konca i konopca drugi izigrava marionetu. Udemokratizaciji zemlje najdalje su otišli oni koji suje napustili. Ko se zevzeči sa demokratijom terasvoje dok ne istera naše. Kad su predvodniku ustapuna demokratije, i vuk se omrsi.

Na evropskom pravom drumu pojeo vukmagarca. Obijajući pragove prema Evropi, stiglismo do slepog koloseka. Gde vlada uverenje da jesve u redu, red se brzo izmetne u petu kolonu. Da

lakat nije merna jedinica, rezultati bi bili veći. Štoste tražili od jedne - to ćete dobiti od druge vlade.Kad se sve uzme u obzir, nema više šta da seoduzme, niže ima. Osnovno načelo jajare: uzimala,davala, s kokošima spavala, tuđa jaja nosila,svojima prkosila.

Kad si srećan, lupi tada dlan o dlan. Takopočinje aplauz. Zaslepljene pristalice jačeaplaudiraju Njegovoj Svetlosti. Vladar im je lepogovorio, ali ga oni nisu slušali. Samo su aplaudirali.Naravno, ko ima duže prste - češće aplaudira.

Nismo mi ubice, već samoubice – sami sebeubijamo u pojam. Samoubice su građani drugogreda, ubice prvog. Da Zakon o javnominformisanju nije krcat pravnim prazninama, nebismo znali šta je prava istina. Dok se nacionalniinteresi seku pod tupim uglom, tupadžije se nećesekirati za svoju budućnost. Kad sekira padne umed, i žrtva se osladi. Da nisam patriota dobalčaka, sablja bi mi došla glave.

Ekonom:east magazin, 5. 7. 2010, Vlada

VUCI I VUCIBATINE

Kad se završava naravoučenijem, aforizamje basna. Dok su vuci siti i batine na broju,vucibatine će veličati koalicionu spregu. Da semagarac nije pokrio ušima, ne bi vaši prepoznalipredvodnika. Niti bi basna imala obeležjasavremene priče. Zamenom teza profitirajuzamenice na račun vlastitih imenica.

Čim je narod na repu događaja, rojevipodguznih muva zamračuju mu vidik. Da izgled nevara, ne bismo se prevarili u svakom vođi.Prelivodi biračko telo drži čas jednu, čas drugustranu. Kad je vođa okrenuo list, niko ga nijevideo, nikoga nije video. Dok je povodac vođica,deminutiv vođe će vodati pristalice gde mu sećefne. Da nije sve zaskočio, prepotenko bi kad-tadsjašio.

Ustavobranitelj je u pravu sto posto: zbirpojedinačnih interesa sto puta je veći odnacionalnog samo zato što se neuračunljivi nemogu preračunati.

Predlog zakona o izmenama i dopunamazakona ima uporište u budžama i pravnimprazninama. To potvrđuje i agencijska vest: „Natelefonskoj sednici vlade glas zdravog razumanedostupan.“ Kad je miš u ruci vlade, virusprevare je na malom ekranu.

Da reči nisu pogrešno interpretirane, nebismo znali šta je istina. Dežurne patriote noseotadžbinu na srcu, istinu na duši. Činjenice govorejedno, budale drugo – pametni ne mogu da dođudo reči.

Što je toalet-papir kvalitetniji, istorijskebeleške su trajnije. Kainova beležnica je argumentu pergamentu: „Avelj je umro prirodnom smrću.“Prema tome, smrt je jednako prirodna pojava kaoživot. Mada je i obrnuto normalno.

Da nije generalne (i generalske!) probe, Srbine bi znali: kolika je naknada za odvojeni život odsveta; oko koga se okreće kolo ratne sreće; ko sevrti oko smrti.

DOTAKLI SMO DNO,ALI NIJE ONO NAS

Što poreski obveznici izgube na promenikursa, to kormilar zaradi na kursnim razlikama.Prema tome, nisu razlike među nama, već u nama.

Ako visoka cena zavisi od ucena, kaloričnamoć meda i mleka je u korelacionoj vezi spoložajem demagoga. Gde teku med i mleko,najveću kupovnu moć imaju oni koji kupe kajmak.Dok cene meda i mleka ne iziđu iz ilegalnih tokova,bebe će sisati palac. Legalno.

Kad se stolica sraste sa zadnjicom, lice seidentifikuje kažiprstom. Međutim, analizomduplih stolica nameće se zaključak: gde nuždazakon menja, dve rupe vrše malu i veliku rokadu.Dokle god bude ogledalo krivo, nećemo razlikovatilice od naličja. Kad je prvo lice okrenulo ćuraknaopako, ukazalo se naličje prve postave. Ko nemože da veruje svojim ušima - mora vašima: „Uredu, mi smo najgori. Ali vi nemate boljih od nas.“Ko zna zašto je to dobro, taj ne zna zašto ne

vidimo bolje. Što videli, ne videli. Eto kako smoobnevideli.

Posle bitke svi generali pametni, a ponajvišeoni koji nisu učestvovali. Ako je svaka stopa grobdo groba, onda je ova zemlja masovna grobnica.Da nije tehničkih smetnji, ne bi istina procurila.Da nisu kopali na pogrešnom mestu, ne bi sedokopali vlasti. Da je ministar rekao celu istinu, nebiste mu verovali i ono što je slagao.

Kad bi ministri podnosili ostavke svaki put,za svaku stranputicu, jedanput bismo stigli uEvropu. Ljudi posebnog kova kuju se u zvezde. Kose nađe između čekića i nakovnja ne razlikujepristupnicu od odstupnice. Otuda i odovuda sukobinteresa. Koliko je Evropi do Srbije toliko je Srbijido sebe.

Nije sramota izgubiti od jačeg. Sramota jeizgubiti sebe. Ako vam je oho na levom uhu, amobilni u desnoj ruci, vi ste oho-ho odlepili.Onome što stavi obraz pod noge ne treba odskočnadaska.

Ekonom:east magazin, 26. 8. 2010, Obraz i odraz

NAJVEĆI GAZ IMA BROD KOJI TONE

Kako da budemo punopravni kad je istinana našoj strani, a ostalo na drugoj. Da je manjeistomišljenika, više bi bilo jednakosti; da jekosmičke pravde, svet bi bio na nivou nebeskognaroda; da je na ravnoj nozi sa svetom, nebeskinarod ne bi dobio po tabanima; da nije nebeski, nebi video svoga boga.

Kako svet da razume nas kad mi nerazumemo sebe. Svet bi lako izašao nakraj s namada Zemlja nije okrugla. Ne gori nam pod nogama.Nama se radi o glavi. I to sizifovski: nije problemšto je kamen iznad Sizifa, no što je vrh politički.

Kada god naiđemo na nečije razumevanje,spotaknemo se. Spremni smo o svemu drugom darazgovaramo, ali ne o prvom. Pre će predvodnikpomeriti pameću no što će se pomeriti sa zauzetogpoložaja.

Kao što se granice među polovima brišugumicom, tako se potiru razlike između malog i

velikog mozga. Ne treba smetnuti s uma da nijevođica deminutiv vođe, već njegov povodac. Štoupućuje na činjenicu da se vlast čuva svimsredstvima poreskih obveznika.

Kakvo je zadovoljstvo od gole vlasti, to znajuprepotentni političari. Što je zadovoljstvo veće,moraju više (i niže) da koriste nedozvoljenasredstva.

Čim je daljinski na jednom kanalu, istina jeu drugom. Istina je sve veća. Da nije kako je, ne bise od jedne jedine istine napravilo milionproblema. Ko zaradi milion na lepe oči, alal mudugi prsti! Stoga se borba protiv lopovluka i vodina najvišem nivou. Da ga niko ne može dohvatiti.

Kartografi su u pravu: „Kad teritorijalnevode presuše, napravićemo mape potonulih lađa.“Kuda plovi ovaj brod, zna kapetan Nemo: „Srbija,to sam ja, ima alternativu.“

Ekonom:east magazin, 2. 9. 2010, Mape potonulih lađa

LINIJA SE IZVLAČI

Svakome se moglo desiti ovo, ali nije: desiose narod, desio se vođa, desio se udes – kad nas jeon prešao. Dok je linijski sudija u autu, Miško ćevoziti svezanih očiju.

Bio nas je maler dok nas nije uzeo pod svoje.Njegov ministar je u pravu: nikada nećemopriznati što smo priznali. Da nije zvaničnogsaopštenja, ne bismo znali razdaljinu do istine.Istina je najjače oružje. Kad obiđe svet, vrati se uvidu bumeranga. Ako vam je istina prirasla zasrce, vašoj bolesti nema leka.

Istina je živa. Istina u čoveku počiva.Sezame, otvori dosjea! Oni su kamen spoticanja. Usvakom kamenu Sizif vidi šansu. Svi radesizifovski: prvi osvajaju vrhove udarajući klinove;drugi se guraju oko onoga koji je na visokompoložaju.

Ko pokazuje kako trava raste potkazujetrsku koja misli. Kad je doušnik naslonio uho naživi zid, začepio je nos. Ovo miriše na ono. Dok se

đubre razmeće na političkom polju, Augijeve štalevape za tekućom vodom. S druge strane, ko navodivodu na svoju vodenicu - melje gluposti. Malimozak popušta pod pritiskom velikog brata.

Naravno, lako je pogoditi šta je pisac hteo dakaže. Pogodi ti, majčin sine, šta je istinoljubacželeo da slaže. Manje-više sve je ostalo isto: kolikoje Moskvi do Beograda, više je Njujorku doPrištine. Prema tome, i jedni i drugi zadovoljni suishodom: kako neuhvatljivi, tako i nedodirljivi. Danismo pametniji od međunarodne zajednice, nebismo popuštali pod njenim pritiskom.

Neuračunljivi ne znaju za poraz. Sabirajuminuse. Prave kompromis! Ni levo ni desno, većpravo u obavezu. Dok se gladni vlasti ne zasite, sitisvega oskudevaće u svemu i svačemu. Kad se sveuzme u obzir, ne ostane ništa.

Ekonom:east magazin, 16. 9. 2010, Linijski sudija

RUKA PRAVDE SAVIJA SE U LAKTU

Važno je mišljenje Međunarodnog sudapravde u Hagu, ali ne i u Beogradu. Čim je pravdau autu, Miško vozi po starom. I Kosovo i Evropa isvet na jednu stranu, Srbi na drugu. Srbija jezaslužila veća priznanja od Kosova. Kosovo jeSrbija van sebe. Šta su Srbi bogu zgrešili, đavozna.

I mi smo mislili da su ovi isti oni dok se oninisu presvukli u ove. Osma ofanziva je nastavakOsme sednice. Nema promene stava. Kada se stavsroza, postane poza. Samo sloga sa SPS i SNS DSspasava.

Parlamentarna većina nema pravo da kršiustav dok ne dobije befel sa najvišeg mesta. Sviznamo da je grešiti ljudski. Mada ne treba izgubitiiz vida i drugu mogućnost: nije ljudski, ali jepošteno.

Da nismo udarali glavom u zid, ne bismo

pomerili pameću. I obrnuto. Narodu koji udaraglavom u zid svaka je ulica slepa.

Da vlastoljupci nisu u formi, ne bi seformalizam izmetnuo u samoljublje. Važnije jesačuvati vlast nad narodom nego nad sobom.

U kakvoj su nuždi oni gore, znamo mi dole.Kad se đubre razmeće na političkom polju, svakiproblem atakuje na čulo mirisa.

Zato u borbi protiv kiča prva pokleknekičma. Odnosno, u borbi protiv korupcije pobeduodnese borba za funkcije. Dok je buba u uhu,doušnik je u dosluhu sa vašima. Kad prečuju glasrazuma, uši pre čuju glupost no što je vašidemantuju. Menjaju srednji kurs kako kormilarudune.

Dinar je blago ojačao. Blago nama. Juče sugovorili jedno, danas drugo. Izgleda da zarađujuna razlici u ceni jednog i drugog. Stopa inflacije odjuče neće biti prekoračena sutra. Niti će talasposkupljenja probiti granicu od osam odsto.Potopiće je. Naravno, što su stope inflacije veće,položaj guvernera je stabilniji.

Ekonom:east magazin, 12. 8. 2010, Zamlja van sebe

PETA KOLONA JE FENOMEN PRVE VRSTE

Šestog otišao peti deseti put. U aut. Zaštoposle petog nije osvanuo šesti, znaju oni (i ovi!)koji su preko noći reformisali kalendar. Od tada seloše piše samo smrtnicima koji znaju da čitaju:„Petom oktobru prvi april drži odstupnicu.“ Višeje demokratama do prvog no do šestog. Da sepobednici nisu prestrojili na vreme, ne bi petakolona bila prva postava.

Mi jesmo pobedili petog, ali ste vi pobediliprvog među jednakima. Petog se dogodio narod,šestog vođa demantovao Arhimeda: „Dajte mipoluge vlasti i nećete me pomeriti ni za živuglavu!“ Pošto u datom-otetom trenutku nisuotvorena dosjea, ne znamo ko je odneo pobedu.Elem, nije presudno šta ste radili petog, već je zaosudu šta niste uradili šestog. Da nam je šesti biodostupan, ne bi svaka godina bila prestupna. Petije datum koji pada na um 365 puta dnevno. Da sešestog dogodio peti sa zadrškom i zaprškom, druge

bi ptice pevale. Ne bi demokratija bila demode, nitibi joj ode pevale grabljivice.

Bez velike nužde ne bi se peti oktobarizmetnuo u ono što je bio. Od svakog smradaispadne nusproizvod, a od izuzetka i manevarskogmetka pravilo: „Kad ono uđe u procesreprodukcije, dobije se ovo.“

U borbi za golu vlast šiljokurani se rukovodepolitikom svršenog čina. Dok voajeri pare oči najavnom servisu, gola istina traži pomilovanje odgolih laži. Uslišili su joj poslednju želju. Pomilovalisu je.

Biračko telo ne veruje svojim očima dok nedobije po nosu. S pravim vijugama na čelu uvekćemo biti na pravom putu. Po logici stvari,demokratska vlast je u pravu. Po zakonu zdravograzuma – u obavezi. Narod se pita: „Kakve supromene moguće u enterijeru lude kuće, ako jekuća na lakat?“

Ekonom:east magazin, 7. 10. 2010, Peti oktobar i peta kolona

GLUPOST JE NASLEDNA –LUDILO JE ZARAZNO

Od Glupog Avgusta gluplji je samo oktobar.5. je bio i prošao, 6. je neprevaziđen. Posle 6. nikonije preuzeo odgovornost. Još uzimaju od 5. Da seveliki račundžija nije preračunao, ne bi se vlastmnožila deljenjem na podobne i nepodobne.

Dok su alavi na vlasti, o ukusima se neraspravlja. Otkad su im usta puna demokratije,biračko telo luči pljuvačku. Otkad demokrate pišuOsmu sednicu velikim, a peti oktobar malimslovom – odgovor se nametne pre pitanja: šta jestarije - jaje ili mućak? Stoga pokvarenoj vlastiniko ne može primirisati, a da ne začepi nos.

Otkad su podanici kost i koža, lakše im semože progledati kroz prste.

Stalno ćemo gledati u prošlost zbognaknadne pameti i koeficijenta inteligencije: što jebiračko telo popustljivije, budale su pametnije.Prvi među jednakima plaća danak vremenu

prošlom. Revolucija jede svoju decu, jer supotencijalna opasnost tatamatama. Čim dignuglave, navuku im prezervative. Zbog mira u kući:paks in kondomus. Za kondom spermni!

Što je Srbija manja na karti, veća je nakocki. Nema pravo na grešku, već na grešnika.Zašto je političko polje privlačnije od magnetnog,đavo zna. Ko ne zna za poraz - ne zna za pobedu.Međutim, ko pobedi gleda u zube, dobije pozubima. Ako izgubimo Kosovo, nećemo Srbiju.Kosovo je naše, samo mi ne znamo čiji smo.

Dogovor kuću gradi, koalicioni sporazum –Potemkinova sela. Demagog je bog, batina –koalicioni partner. Kakav udes, takav nonsens iusud nebeskog naroda: traži kosmičku pravdu uzemaljskom sudu.

Ovo nije ono što smo tražili, već ono što smozaslužili.

Ekonom:east magazin, 14. 10. 2010, Glupi Avgust i oktobar

IGRAMO S PROMENLJIVOM SREĆOM –REDOVNO GUBIMO

Gde je demagogija nauka, med i mleko suosnovne namirnice. Prirodno: nema meda bezradilica, ni muže poreskih obveznika bez državnogaparata.

Ako je Talmud sveta jevrejska knjiga,Palamud je, gospodo ministri, udžbenik srpskepolitike. U tom smislu je i smicalica: da nijedemokratskih promena, ne bi birači bili (i ostali)berači bostana. Otkad se gladni vlasti sprdaju sdemokratijom, siti svega igraju, prelivode imutivode diriguju. Što znači da će obećanjademagoga držati vodu dok se biračko telo nepopišmani, dok mu ne dođe odozdo.

Retrogradno: lakat je parametar, metar - šutu aut. U Srbiji lakat ima dužu tradiciju od dužnogmetra. O zloj pari da ne govorimo. Što je dinar jačiprema evru nominalno, interes Evrope je slabiji zaSrbiju realno. Srbija je izišla iz krize, a da to niko

nije primetio. Sem predsednika vlade, prvogministra, premijera itd.

Elem, gde god igra nebeski narod, utakmicaje visokog rizika. Patriotske snage dejstvujusinhrono – anahrono. Možemo zajedno rušiti, aline i graditi. Kad nacionalne boje brane nacionalistisvih boja, pobednici ističu trobojku na pola koplja.Dok strane u sukobu ne nađu zajednički jezik,služiće se nemuštim jezikom predvodnika. I nesamo to, ovo i ono: on u božjem stadu vidi sebe.

Dok se partija igra našim živcima, budalenas drže u šahu. Da pametniji nisu popuštali podpritiskom, ne bi se budale opametile. Ne daju nase. Čim se mali mozak koristi 1%, veliki se okoristi100%. Onaj što nas je napravio budalama sad sepravi lud.

Kako ih dozvati pameti, kad se ne odazivajuna glas razuma?! U borbi protiv zdravog razumane biraju se sredstva, već protivnici. Kako bidržava položila test. A na testu inteligencije mesehleb oni koji su ovo zamesili.

Ekonom:east magazin, 21. 10. 2010, Test i testo

NEMA ŠIPKA BEZ SREDNJEG

Dok nas televizija ubija u pojam, prvo lice jevršilac dužnosti virtuelnog ubice ili je (stvarno)žrtva sopstvenih zabluda? Nedostatak političkevolje da se otkrije zaleđina može se pravdatipoleđinom i neznanjem onih koji ne znaju zašto suizabrani.

Još bi Diogen tražio čoveka svećom da mu senije upalila sijalica. I ne samo on. Ko razvija slikuu mraku pali se na TV kresivo. Ako smo izgubilisve bitke sa svetom, nećemo rat na domaćemterenu. Prema tome, i neverne Tome su utuvile:ako ovo nisu huligani, onda mi nismo mi. Već oni.Kad igraju vaši, klempave uši su najboljiprijemnici. Tvrde jedno, utvrde drugo. Večiti derbije događaj prvog reda i pete kolone. Početaknajavljuje sudijska pištaljka, kraj – policijska.

Izmene i dopune krivičnog zakona su mrtvoslovo na onom papiru – smotuljak smotanepoternice. Ako je zločin savršen, postoji osnovana

sumnja da institucije sistema funkcionišubesprekorno.

Kako ćete znati ko je ko, kad ne znate ko ješta? Dok biračko telo ne uzme stvar u svoje ruke,smrad neće znati šta je ekološka katastrofa, štaparadoks. Ako ne zna levica šta radi desnica, nekabaci pogled na srednji prst. Levici i desnici srednjiprst drži stranu. Zato ćemo i mi iza njih (i za njih)dići dva – srednji i još jedan.

Kad su izbori lutrija, prvi se izvuku navreme. Ako je verovati prvom, bezbednosnasituacija je stabilna. Bezbednost je na najvišemnivou. Niko ne zna šta nam vođa misli. Ibi i bi i nebi u EU. Kad dvoličan vladar igra živim figurama,prvo lice rokira ulevo, obraz – udesno. U šahu nasdrži onaj koji simulira simultanku više partija.Neki tvrde da nećemo u EU za pet, drugi – za desetgodina. U svakom slučaju – nećemo i da hoćemo.Kad lideri nebeskog naroda sedaju zapregovarački sto, primaknu im stolice – izmaknuzemlju.

Ekonom:east magazin, 28. 10. 2010, Srednji i još jedan

EKOLOŠKA KATASTROFA!SVE MIRIŠE NA USRANU MOTKU!

Jeste nepismen, ali je podoban - čita izmeđuredova. Baš kao i čitaoci. Elem, belem – buć: akojedni i drugi čitaju između, i pisci treba da pišuizmeđu. Šta je pisac hteo da kaže, zna islednik.Kad su instrumenti prisile naštimovani, istinu gudezaslepljeni vlašću. Drugi bi znali šta je prvi hteo dakaže da su učili nemušti jezik predvodnika. Zato,od magarca koji snosi odgovornost nikadpredvodnik.

Mozak nacionalnog tima je veliki potencijal:što on može, mali ne može da pojmi. U radiše svegabiše. Da je završio likovnu akademiju, mogao bi dase slika. Kakav Kokoška i kakvo jaje! Odaktuelnih grabljivica hrabrije su kukavice –podmeću svoja. Kad se kukavac sinji ugnezdi, nikone zna cenu svojih i tuđih jaja. Da nije zagrejaostolicu, ne bismo znali koliki je smard. Iliti: akosam ja isti on, vi ste mi prvi među jednakima.

Nego, ako je ja pa ja prvo lice, ko je u koalicijimućak?

Otkad koalicioni partneri serviraju, svakoobećanje je na liniji – in. Kad impotentnivlastoljupci igraju živim figurama, „Figureveneris“ lista srednji prst.

Status kandidata dogodine, voajera – dodaljnjeg. Srbija je mlada. Očijukanje i paradiranjesa starom frajlom bio bi atak na ponos, pogotovošto je ponosan Srbin svoj na svome. A teritorijalniintegritet i suverenitet su odrednice koje spajaničija zemlja. Dok se ubica ne vrati, mi ćemotapkati u mestu. Na licu mesta.

Pogodak je pun sebe. Prema tome, pokretnicilj može da odahne.

Dok dogovor kuću gradi, zavisnici vlastikupuju ciglu – da posao ne trpi. U nedostatkuodgovarajućeg građevinskog materijala, majstoriprvog reda ugrađuju procenat. Da život nije biomrtvo slovo na papiru, ne bi pesme novogkosovskog ciklusa bile jedanaesteračke: „Životdamo, Trst ne damo! Ostale teritorije i Kosovopride.“ Zato se pamet u glavu uteruje krozzagrejanu stolicu.

Ekonom:east magazin, 1. 11. 2010, Kukavičji mućak

GLUPOST SE MERI DO PETE,A VISINA OBRNUTO

Budi se Istok i Zapad, Severina i ja. Ja jeovde zamenica, tu i tamo više od rečce, rečice,rečenice. Kao što je aforizam rečica koja se uliva urečenicu. Da ja pa ja nije isti on, promene bi bilevidljive golim okom, ne kurjim. Ako izgled nevara, ovo liči na ono. A ono ni nalik slici o sebi.Jedan je bio toliko nesebičan da je više voleo vlastnego sebe. Bez obzira što se nesebičnostpopustljivog vlastodršca meri brojem onih koje jepustio niz vodu.

Otkad su mutivode i prelivode u koaliciji,demagozi bistre politiku. Ko je u koaliciji sastokom - vlada nemuštim bolje no maternjim. Kadpredvodnik nasamari pristalice, prestaje bitimagarac.

Da vlast nije slast, ne bi pročelje u igri “trulekobile” preskakalo i zaskakalo začelje. Isto to,samo drukčije: što su plate ministara i poslanikaveće, pre će biračko telo primetiti u čemu je štos.

Da najbolji vicevi nisu smešni i da nijekreativne vizuelizacije, ne bismo znali šta jepodvojena ličnost videla u njemu, u sebi. Šta jehtela da kaže, da prećuti.

Ako vam zvoni desno, znači da su uši, vaši inaši u vezi. Da li su na istoj talasnoj dužini, znajudoušnici. U potrazi za svojim identitetom Edip jeotišao najdalje. Otac nacije – najdublje.

Čim smrad ispliva na površinu, afirmiše sekao plovni objekat. Predmet pažnje. Kada tip iprototip pokrenu serijsku proizvodnju, finalniprodukti su sekundarne sirovine. Malo je septičkihjama koliko je razmetljivih sirovina. Ako vas nikone šljivi na domaćem tržištu, vi ste brendirani zasvetsku pijacu.

Zaslepljeni vlašću vide izlaz u ćorsokaku.Gde snaga klade valja, ne valja se kladiti na snaguargumenata. Dok se nevinost ne dokaže na sudu,za počinjeno delo ne mogu vas dvaput kazniti, alimogu višestruko nagraditi.

Kao u Direkciji za mere, gde je glavni merniinstrument plava koverta.

Ekonom:east magazin, 18. 11. 2010, Merni instrument

ĐIHA-ĐIHA, ČETIR STUBA!

Kad televizija ospe paljbu iz katodnih cevi,dobijemo ospe. Da ne simulira stvarnost, ne bistigla prva na mesto događaja. Pre bilo kogbegunca, čak.

Čim moždane vijuge nabreknu, počinjenapet šou.

Da smo ranije doterali cara do duvara, ne bimu podanici klicali, niti bi klica brutalnosti urodilaplodom: „Zar i ti?“ Rodio se Miško, valja galjuljati. Da nije igrao s lopovima, ne bi izgubiopartiju. I ne samo on. I ovaj kamen zemlje Srbijeotpadnik je intelektualne gromade.

Srbija je lider u regionu - Beograd je uSrbiji. Beograd je Srbija. Kad Srbi izgrade metro,Srbija će biti metropola. Beogradizacija doživljavabum. Bum-bum meci - bumerang-bumerangodjeci: „Žirafe u Jagodini, lavovi u Subotici, nojeviu Beogradu – pustinja u Srbiji.“

Kuda plovi ovaj parobrod, to ne znaju ni onikoji su nam razbili iluzije o čvrstom dinaru. Da

pre porinuća nisu ispili bocu vina, istina ne bipotonula. Istina je tekovina vina; istina je živa,istina u njima počiva. Kad je mali mozak digaosidro, pacovi su se vratili na brod. Ko je u ulozitrojanskog konja, više drži do priliva mazgova nodo odliva mozgova. Što vođa više prosipa pamet,odliv je veći. Dokle god odliv slovi kao slovnagreška, đihaće na konju s hvataljkama: „Điha,điha, četir stuba!“

Odgovorna vlada odgovara svakompojedinačno, neodgovorna – vođi. Odgovornaodgovara i na pitanja koja niko ne postavlja.Neodgovorna - ni na upitnička. Zašto je uskličnikmanji od upitnika, znaju svi koji su pisali, slalitelegrame podrške, a sada i ovde pitaju sedoziranim depešama. Da smo se i mi pitali zanešto, znali bismo odgovor na makar jedno pitanje.

Međutim, ne treba gubiti nadu: dok nasvlada ne izvede na put, hvataćemo džadu. Akoizostane rekonstrukcija vlade ove godine, nećenarednih.

JAGMA JESTE TURSKA REČ,ALI JE PLJAČKA SRPSKA

Da u svakoj šali nije polovica vica, istina biotišla bez traga, do vraga. I obratno, povratno. Danije permutacije, ne bi vrag doneo šalu, došao posvoje, ostavio nam naše.

Ako uši otkažu poslušnost, neće vaši. Kad sunam dojavili da je naša šansa u našim rukama,uhvatili smo se za glavu. Pamet u glavu, kondomna glavu. Nije nepoznato da se glava koja klima neopire kondomima, picipevcima, jebivetrima. Kodiže glas, kondom će mu doći glave. Asanž nijeoptužen zbog Vikiliksa, ipsilona i ostalihnepoznatih veličina, već zbog nekorišćenjakondoma, što u Švedskoj ima karakter seksualnoguznemiravanja.

Ako ćemo se pozivati na rezultateistraživanja, u Srbiji se stide navlačenja na napetustvar, ali ne i na nabrekle vijuge, na tanak led. Dastvari nisu izmakle kontroli, ne bi nebeski narodbio van domašaja Zemljine teže. Mi Srbi nismo

jedni protiv drugih, već jedni i drugi protiv sebe.Srbi bi se nacionalno i pomirili da imaju dostojnogprotivnika. Sreća u nesreći gubi identitet. Odelo nečini čoveka, navodno, kako tvrdi prva postava.

Nobele, izvini! Draga nam je istina, još dražaKina. Vuk demantovao ornitologa: “Golub mira jeptica rugalica. Mira – ptičica.” Shodno tome,pekinška patka je selica - seli se sa stupca ustupicu. Država rekla, pa porekla. Ni sama ne znakako svet da umilostivi, kad od milostinje živi.Povuci, potegni, ne može se iščupati. Pozove DedaMraz u pomoć Miška. Kad bi vlada povuklamačka za rep, Miško bi se opet iščupao.

Operacija je akcija koju kompjuteriobavljaju u ime i za račun ministra. Kad jeministar operisan od stida, ortoped operiše pobudžetskim ustanovama.

Ekonom:east magazin, 16. 12. 2010, Pekinška patka i pticarugalica

NEMANJINA 11 OD STO

Kada istina o Srbiji obiđe svet, vrati se naadresu pošiljaoca. Australijskim domorocimabumerang, nama istina u liku buzdovana.Najubojitije oružje posle teve.

Otkad je sve okruglo pa na ćoše, centar moćije kritična tačka kvadrature kruga. Ako Srbi videvođu u svakom slepcu, znači da su dalekovidi. Kobiračkom telu uzme meru, pravi sistem po svome.Ne bira sredstva da dođe do cilja, već ciljnu grupu- da dođe do sredstava. U stara dobra vremena bilismo mladi ludi. Nisu nam zavideli što smonedokazani, već što smo bez premca. Iver ne padadaleko od ive.

Pogodili ste kao prstom u pekmez: vlast jeslast prve vrste - da obližeš duge prste. Pokvarenaje koliko je teška teretna vaga. I infektivna.Prenosi se pipanjem pulsa. Ostalo znate. Kao štoznate i da se istorija ponavlja iz dana u dan: poslepodne ništa neće biti kao pre. Ako ste sebe uhvatiliu laži danas, sutra ćete u krađi. Šta god glavi

stanovnika padne na pamet, ispostavi se posle kaostatistički podatak.

Ako Srbija uveze 50.000 krava, komšije ćecrći-pući od zavisti; ako ćemo pravo - reformišiteobaveze; ako odgovornost dignete na najviši nivo,Svevišnji će se naći u nezavidnoj situaciji. Ko držisve konce, izigrava marionetu na pozorišnoj sceni,Svevišnjeg – na političkoj. Hvatao za kvaku ilicaku, ključ je u bravuri!

Odgovornost je ustavna kategorija upravozato što je ustav najviši akt – slika golog tvorca. Netreba ga menjati u potpunosti, već samo njegove (injihove!) prelazne odredbe. Da ne kažemo, potonječlanove.

Prema najnovijem otkriću, banke suodgovorne za jačanje dinara: što je čvršći,odgovornost je veća. Nemanjina 11 ima rešenje zainflaciju 11 odsto. Na prvi pogled 11, na drugi 5 do12. Otkad vlada ima rešenje za sve, niko se ne bojidobra, niko ne broji dobro.

SVI NUDE RECEPTE –NIKO DA POZOVE NA RUČAK

Gde je vlada vlastita imenica, rekonstrukcijaje nepotrebna. Gde nije – jeste.

Sve se može kad se neće. Dok je centar moćidaleko od očiju javnosti, rekonstrukcije nema navidiku: kad bi se prvi ministar uozbiljio,rekonstruisao bi je pre prvog (aprila?); prvi nemože rekonstruisati vladu bez punomoći drugog.Čim je prvi među jednakima prevideo da odrekonstrukcije nema ništa, prvi ministar je stao naisto stanovište. Odustao.

Ako je rekonstrukcija vlade nemogućamisija, emisija Narodne banke nije. Ko od jednogdinara pravi dva, igra na kartu inflacije. Četirijahača galopiraju.

Ko je na repu događaja ne vidi čelo odzadnjica. Pristalice ne znaju da li je predvodnikslep dok ga ne stignu. Dok nas ne stigne što nas jestiglo. Da su se birači uzdali u se i u trojanskokljuse, ne bi nas jahali Kurta i Murta.

Jedni žive gore od drugih, a oni gore – boljeod svih. Toliko smo se otuđili jedni od drugih danas prvi ne prepoznaju. Da nije neznanih junaka,junak našeg doba bio bi anonimus. Aparatčik ne bibio glavni šraf državnog aparata, koji ponavlja štaje Kosovo, šta će biti il’ ne biti. Kosovo će bitiSrbija dok ga i Srbija ne prizna. Odavanjepriznanja je poseban vid zaduživanja: kopolitičkom mrtvacu odaje poštu ne daje pet paraza državnu tajnu; ko vedri i oblači ne skida se sagovornice. Ako je istina što govorite, laž je štočujemo: da je „kora od banane korak, a neraskorak, do cilja“; da su „jabuka razdora i šipakmultivitaminski napitak“.

Da ne beše vođe, lopovi bi odneli sve. Sve štosu mogli. I nemogli. Zaskočili nas, preskočili,nadvisili sebe. Istraga je u toku. Ostali nisu.Izgleda da im se potkrala nepogrešivost u životu iradu. Greška, pogreška – udžbenik.

Štrajk je školski primer obustave rada:učite, učite, učite – da ne radite!

Ekonom:east magazin, 1. 2. 2011, Kad nije jeste

SVE U SVEMU –NIŠTA U NIČEMU

Ministar je u pravu: „Nema čiste Srbije bezčistih računa.“ Čist račun – druga ljubav.„Očistimo Srbiju“ je kampanja od portala doportala. Parola ili slogan, zavisi kako se uzme odporeskih obveznika: 25.000 ili 500.000 evra. Za istustvar ne mogu vas dvaput kazniti, ali moguvišestruko nagraditi. Ko bi gori - bere lovorike; kobi doli - bere bostan. Bora na čelu - boranija nazačelju.

Prvi među jednakima više drži do jednakostidrugih no do sebe. Ko je pun sebe ne podnosiostavku dok mu pirite, već iz niskih pobuda - kadmu dune. Čim se smrad oglasi, obraz se ozari. Akoje ostavka visoko moralan čin, što je ministarpodnosi iz duboko ličnih razloga? Koji ne mogu daizbiju na površinu. Prema tome, rekonstrukcijavlade ne počinje, već završava ostavkom.

Unutrašnji neprijatelj je krtica: dok je uzemlji, ne vidi se, ne čuje, ne haje.

Kad koalicioni partneri pobrkaju lončiće,presipaju iz praznog u šuplje. I tako profitiraju naprosipanju pameti. Što jedan siledžija zaradi prekobare, stotine prosvetnih radnika izgube u mutljaguSrbije. Ako laže statističar, ne laže prosek.

Prosečan Srbin nije viši od prosečnogVojvođanina za glavu, već je veći za glavnicu.Hokus, pokus, prevarandus: Vojvodina je ispodSrbije – statistički, geografski – iznad Kosova.Kosovo u plusu, Vojvodina u minusu, Srbija ubonusu. Dok je Vojvodina u minusu, za Srbijunema zime. Pokriće minus na kukovo leto.

U aforizmu glavnu reč ima rečenica - prečicado ikone. Kad nevernik klikne na ikonicu vernika,ukaže se slika propuštenih prilika. Da su pusteželje puštene niz vodu, videlo bi se da je jaz naušću. Ušće – u Beogradu. Gde je tabula raza, kredonema upotrebnu vrednost, sunđer ne pije vodu.

Školskom času je odzvonilo. Neka sepripremi policijski!

Ekonom:east magazin, 10. 2. 2011, Čist račun, druga ljubav

NUŽDA ZAKLON MENJA

Vlast nam misli dobro, a radi isto. Premijer,predsednik vlade i prvi ministar tvrde: „Standardnam nije pao.“ Sada i ovde svi smo degustatori, pastoga priznajemo samo sud u kome ima nešto zajelo. Apetiti nam rastu, pojedosmo se živi.Kontinuitet sa jednima, diskontinuitet sa drugimane vodi u diskont, već do kontejnera.

Vlada je ženskog roda, vladar – muškog.Ostalo je plod mašte. O istorijskoj distanci da negovorimo: „Mirko, pazi! Metak je reč.“ Ćorak ješkolski. Pomračio slavu svetlećeg, pa rikošetira a labojevi. Dokle god čizma glavu čuva, čarapa –integritet. Ko ima govornu manu, ne čita kako muse piše. Koliko je prvi ministar mlađi, toliko jedrugi stariji. Da li će pobediti jedan ili drugi,odlučiće prvi. Ako jedan jedno, a drugi drugo, prviće biti u pravu, drugi u obavezi. Jedni navode voduna svoju vodenicu, drugi na led. Nije štrajk niomrznut ni zamrznut, nego su štrajkači navučenina tanak led.

Ko računa na prste jedne ruke, nikako danapipa kucavicu: G 17 plus minus = G 17 puls. Anekad je bilo: 18 – 1 = 17 + Otkad nas je pametnapustila, imamo više sreće nego pameti. Znanje jenajveći kapital. Niko ne zna koliko nas koštaMarks, koliko marksizam. Udes je karirani dresprve vrste i pete kolone: lice sa poternice bežiorganima gonjenja.

Šta je bara puna krokodila, prema Kolubaripunoj ko brod! U borbi protiv organizovanogkriminala korupcija je prva linija odbrane. Kad jepozicija pat, potezi opozicije mirišu na mat. Ko jena čelu, prestrojava se u hodu; ko je na začelju – uzahodu. Nema promena bez velike nužde. Akopromene budu korenite, panjevi će se iščupati. Akad se panj iščupa, ostane rupa veličine jame.

Ekonom:east magazin, 24. 2. 2011, G 17 puls

SVE PODELIŠE –I NIKOM NIŠTA

Svako ima vladu kakvu zaslužuje vladar. USrbiji med i mleko: vlada kupuje vreme, trutovikupe kajmak. Sve naše stranke dele iste vrednosti.Nezarađeno.

Ljudi iz senke su, po napisanom pravilu,mrak. Dele se na razne načine, a množe na jedan.

Prva postava je najbolja zaleđina političkojpozadini. Ko je kadar stići i uteći od odgovornosti -na uslovnoj je slobodi. Ko sme da vas pogleda u oči- smeje vam se bezočno. Protivno kodeksuponašanja, ministri ne smeju da nam se smeju, alismeju da se podsmevaju. Ministarka je jasna: krajkrize je za nama, početak i sredina – napred!Napred naši i vaši!

Priče prvog ministra su za malu decu, a minikako da odrastemo. Ako biznis forum nemakvorum u Beogradu, ima na čarobnomKopaoniku. Mane, izvini! Čarobni breg nijeVenerin. I Miloska je demantovala sebe. Što je

izgubila je na udovima, zaradila je na bregu. Bezobzira na Hamurabijevo oko za oko, ud za ud.

Oko se ne vidi; uho ne čuje glas razuma;jezik se pogani: dvor – tvor – zatvor. Da je kakonije, ne bi dvorske lude gledale parove svadbe 48sati. Kad bi državna televizija prikazivala goluistinu, bio bi to rijaliti i po. Bilo je gusto dok nisuzbili redove prva vrsta i peta kolona.

Gospodine Bramerc, taj film nećete gledati uHagu. Dođite u Srbiju! Da vidite šta je uslovnasloboda. „Uslovna sloboda“ je akcioni film izAkcionog programa: „Saradnja s tribunalom nemože biti bolja.“ Kad sa „uslovne slobode“otpadnu navodnici, otpadnici će nam sto postogarantovati uslovnu slobodu. Dok su psi rata nauslovnoj slobodi, mi ćemo biti osuđeni nadoživotnu robiju. Samo zato što psima rata nismoni do pasa.

Kaliguli je svejedno u kakvoj se kaljuzizemlja valja, kalja, kali.

Ekonom:east magazin, 10. 3. 2011, Uslovna sloboda

PODREPAŠI VIDE IZLAZ U SMRADU

Nije podneo ostavku na svoje mesto i daonajveći doprinos rekostrukciji. (Ko je rek’orekostrukcija, nije pogrešio.) I posle vlade vlada,ali ne i Vlada. Kad bi vlada imala svoje ja, bila bivlastita imenica. Novi stari ministri zagovarajunovo, rade po starom. Eklatantan primer je žaokaministra spoljnih poslova: priviđa mu se Kosovokao zenica oka, a previđa ga kao Zenicu BiH.

Ko to kaže Srbija je mala - ne zna njenemogućnosti. Ko je na repu događaja, može daokači rešenje mačku o rep; ko je pod repom, nalaziuhljeblje. Od roja podguznih muva ne vidi se izlaz.Što sugeriše zaključak da doušnici i podrepašinajbolje komuniciraju s unutrašnjim organima.

S jedne strane, biračko telo je predmetpažnje prepotentnog političara, s druge, objekatnad kojim subjekat vrši radnju. Odnos biračkogtela i trojanskog konja zavisi od konjugacije ilitinačina oplođavanja. Što je udeo trojanskog ubiračkom veći, konjugacija je plodotvornija.

Prema tome, nema sreće bez treće, nibračnog trougla bez drugog.

Istina se krije daleko od očiju javnosti – izatelevizora, iza uperenih katodnih cevi. Ako jemrkli mrak u otvoru katodne cevi, kakav li je tekna sredini, gde je istina, gde se igra jedan na jedan.Jedan se brani ćutanjem, drugi prećutkivanjem.Naši su vaši. Vaši slušaju uši: „Biće saslušan i bivšipremijer.“ U odbrani lika i dela bivšeg premijeraod bivšeg premijera prva linija odbrane su potpisi,druga - krstovi.

O mrtvima najbolje govori naknada zaodvojeni život. Da smo stigli na vreme, ne bi naspregazilo. Stoga će u mrtvoj trci odneti pobeduonaj koji stigne poslednji. Da njegova nijeposlednja, ne bi nas zaskakao na svakom koraku,niti bi u rasvetljavanju političke pozadine gorućiproblem bio posipanje pepelom.

Ekonom:east magazin, 24. 3. 2011, Novi stari

CVEĆE MIRIŠE DIVNO,ALI NAIVNO

Narcis je lepši u ogledalu nego u prirodi. Danije, ne bi pao u jezero i utopio se. (Opasno jenagnuti se. Opasnije ići uspravno.) Naš je dopaonas i plodne zemlje. Uzemljio se, primio se. Otkadje nadvisio vlastitu imenicu, pritka je svakojcvećki.

Nekada su svi mislili kao jedan. Sada jedanmisli za sve. Odavno znamo koliko su jedan ijedan, ali ne znamo koliko jedan ko nijedan kotiradanas.

Bilo kako bilo, sve je počelo pipanjem pulsa.Bila. Dinar se čvrsto drži evro kursa. Kad evropreskoči sto, stolica digne noge na sto, skakačpomisli na Figure veneris, gazda na fajront. Doklegod otuđeni centri moći ljube bližnjega svoga,semeglavci u pozadini ne brinu za prosperitet.

I dok prvi među jednakima drži slovo odemokratiji, jedni te isti slušaju jedno te isto. Kaošto gladni slušaju otvorenih usta. Kao u igri

pantomime: kad jedan zine, svi zevaju. Prirodno,da usta nisu puna demokratije, ne bi unutrašnjiorgani obezbeđivali prolaz. Skidali kapu oratorukoji nas bije po ušima, ali ne i šajkaču oraču. Nijese hvatao u oro.

Dok kolovođe igraju truse na trusnompodručju, zemlja se povlači u se. Uprkos svemu (injemu!), vlast i kriminal idu ruku podruku. Ne znase ko koga vodi. Ako je kriminal boljeorganizovan, onda vlast treba da uči od boljeg.Predsednik misli da smo još u krizi. Premijer nemisli.

Kad bekovski par uzme reket u ruke, Vladaje sparing partner. Situacija bi bila alarmantna dasu alarmni uređaji u funkciji. Treba verovatipredsedniku - da neki članovi ne sarađuju sakriminalnim i paravojnim formacijama, nekisarađuju. Ako je Agencija za borbu protivkorupcije, Akcioni plan za borbu protiv korupcijei Strategija za borbu protiv korupcije, a jedanprotiv – ko će odneti pobedu?

Ekonom:east magazin, 26. 3. 2011, Narcis je pritka

ZLATNA KOKA JE PATKA

„Telekom“ je zlatna koka. Izmetnuo(izmetnula) se u patku - kao čikov.

Ponuda austrijskog operatera je manje-višeočekivana. Među je minus. Skače na nos, vređaponos. Toliko je nepristojna da nije dostojnavladinog saginjanja. Biti toliko u pravu jenepristojno. Umesto pitanja, kakvi ste vi demagozikad verujete onima koje lažete, postavlja se drugo:što je posle rekonstrukcije gore bolje?

Pošto je demokratija puzajuća, znamo kolikonas košta. Vlada ne pravi greške u koracima, već ukracima tupog ugla. (Iz tupog ugla i kocka jeokrugla.) Otkad je informacija in, a filtriranje ifilovanje dupli fil, katodna cev je dvocevka:auspuh i nišanska sprava – strava. Presvlači se ujedno, navlači na drugo. Istina je gola do bola, dopola suprotnog. Da nas ne vezuju interesi,Gordijev čvor bi bio obična petlja, a ne petljavinaprve vrste i prve postave. Prvima atrakcija,drugima prvorazredna senzacija.

U prvom redu, ko peva - zlo ne misli, da neevocira uspomene. Odnosno, ko peva koliko gagrlo nosi - prkosi onima koje jaše. Da zataškavanjenije aplaudiranje, a aplauz prigušivač čula mirisa,ne bi se smrad plasirao kao otelovljeni produktpredmeta sprdnje. U stvari: kad se smrad oglasi,glas pozivara umukne; ko nema sluha za glasrazuma, ne odaziva se ni glasu javnosti; ko sme davas pogleda u oči, ne sme da se suoči sa zakonom.Samo zato što je zakon isti za sve na koje se odnosi.Da eks nije zakucao ekser u dasku koja je životznačila ili u živi zid (sve je dno), ne bismo dobili poprstima. Niti bi se tri prsta uplela u šipak. Protivnovapaju: „Sezame, otvori dosjea!“

Gde se mrak širi brzinom svetlosti, mračnitipovi imaju sjajnu perspektivu. Da strah nijeopravdao sredstva, ne bi bežali od cilja. Organigonjenja ih tobože jure, a oni, kao, beže iz Srbije.

TO BE OR NJET

Otkad je katodna cev oružje prve vrste, jezikje obarač. Obara s nogu: glava je meta, reč –metak. Ne počinje sve od Kulina-bana. Začinje seod crvenog, crvenih. Čim je začet, život je načet.

Dok se grla prestrojavaju u hodu,predvodnik drži stoku na oku. Da mu nisteprogledali kroz prste, ne bi smrad bio glavniprodukt predmeta sprdnje; da ruka pravde nijeduga premazana svim bojama, ne bi se parčedemokratije mazalo obostrano; da vreme nijenajbolji kadija, ne bi vremešne sudije polagaleispit zrelosti u poznom pubertetu. Otuda i pravilo:ko kadi sudiji, ne sudi kadiji.

Kvadratura zatvorenog, ali ne i zatvorskog,kruga je savršeno kriva: jedan premijer je iznadzakona, drugi – ispod. Ima dana za megdana, alinema za revanš. Revanšizma neće biti - garantujubivši. Po jednima, bivši nisu bivši; po drugima,bivši su sadašnji. Bivši premijer se ne poziva na

imunitet, već na saslušanje. Bez obzira na to štopriznaje samo sud eks države i eks partije. Zarazliku od narečenog, bivši premijer bi se odazvaopozivu pre bivšeg.

„Strašno ste mi poznati“ – reče žrtva bivšem.Valjda zato što se naših grabljivica i strašila straše.Podsećaju na čoveka. Kad mačka nije kod kuće,Miško kolo vodi. A kad dođe maca na vratanca,naši će joj otvoriti dveri.

To be or not to be je opšte mesto, jezičkazačkoljica. To be or njet – pitanje je srpsko. Ako seistorija ponavlja, onda je naša stvarnost plagijat.Istorijsko ne je negacija, bratsko njet - afirmacijakakva se zamisliti ne može. Da nije svojskogzalaganja za našu stvar, ne bi odnosi bili svojinski.Niti bi se Srbija upecala na njet. Ona će, izvinitena izrazu, biti svoja na svome. Ako ode u NATO,ostaće pretnja Rusiji na Balkanu. Da patriotizamzna za granice, ne bi Veliki Srbin bio pijan ko Rus.Opijen vlašću dobija iz devedeset devete ruke. Odšake do lakta. Dok su pod kišobranom majkeRusije, Srbija i majka Mira su u bezbednosti. A mikojekude.

NIKADA NISMO ŽIVELI BOLJE

Šta ste zapeli za Evropu? Kao da je kamenspoticanja. Ako već radite sizifovski, ugledajte sena Demostena: gurajte jezikom. Da jezik nijesredstvo sporazumevanja, i da nismo naišli nanjihovo razumevanje, ne bismo se spotakli. Daprelivode ne provociraju sušu, ne bi tekućiproblemi preplavili zemlju. Za razliku od vođe,suša je elementarna nepogoda. Bude i prođe. Daste ranije digli sidro, lađe nam ne bi potonule.

Elem, da ste sisali vesla, ne biste izigravaligalijote, niti biste se hvatali za olupine Titanika.Ko ne može bolje - široko mu poltičko polje. Komefali daska u glavi - grli političku olupinu. I takoprofitira na kursnim razlikama. Zauzme jedankurs, a otisne se u druge političke vode.

Pošto nismo uradili što smo morali, mi smo ibez krivice krivi. A oni koje je vreme pregazilodanas će da zaključe šta će biti juče. Nekad bilo:pljuni, pa prilepi! Sada: odlepi, pa pljuni! Danasmora da plati ceh za ono što je bilo; za ono što je

bio; za ono što je činio; za ono što je. Za ono. Kakose sada i ovde prestrojiti u hodu, kad na svakomkoraku uzimate meru?! Danas je dobio ono što jezaslužio zakonodavac, zakonotvorac, tvorac. Tvor.Prema tome, osvežili ste nam pamćenje. Opet steuprskali. Tajnu uspeha državnog tima znajuvaterpolisti – pobediti, a ne uprskati.

Izostala je demokratska, a za njom idemografska eksplozija. Dojava je bila lažnjak.Bomba je prava. U stvari, nije lažna dojava, većjava. Dok se demokrate ne trgnu, mi ćemo imatitikove. Trzaćemo se u snu i na javi - ne možestvarnost da se ušije koncem iluzije.

Naša nevesela zbilja: svi su na liniji, svi jegaze. Od dozvoljenih minusa napravili linijuvodilju. Iliti liniju manjeg otpora. Dok su ukoaliciji, u znaku su jednakosti. Kad iziđu na crtu,neće znati na koju će stranu, za koju stranku.

I od goreg može biti gore – duplo dno.

Ekonom:east magazin, 14. 4. 2011, Gore od goreg – duplodno

KAD SVAKO VUČE NA SVOJU STRANU,SVI VUKU NA NJEGOVU

Da bi se afirmisao kao vlastita imenica, vukmora biti na čelu. On je, shodno načelu, osobna iosobena imenica, predsednik i ministar nisu. Istoto, samo malo drukčije, zapisao bi i Ezop: „Dok suovan i buzdovan u koaliciji, ovan će biti na čelu,buzdovan na začelju.“ Otuda i naravoučenije: kadovan ima pozicionu prednost, a buzdovanopozicionu, stado je u pat-poziciji.

S jedne strane „Nole, majstore!“, s druge„Vuče, velemajstore!“ Mi o vuku, a ministarspoljnih poslova predsednik Unije tenisera. I doksvako vuče na svoju stranu, on vuče na sve strane.Svet na jednu, Srbija kojekuda, on svuda: i Kosovoi Metohija, i Evropska unija, i nesvrstani, i Unijatenisera, i ja pa ja. Jašta. Prvo lice. Predsednikunije je produžena ruka predsednika države,prvog ministra ili prvog reketa? Ko zna? Ko nezna neka baci oko na triptih: „Pih-pih-pih!“

Kad se obraz stavi pod noge, lice je ispod

zadnjice. Između gemova vuk izigravapredsednika; ispod pelikana potpisuje se ministar.Vuk dlaku menja, ministar paralele. Što ne možeministar spoljni, može predsednik. Može mu se štohoće, a hoće više no što može. Da istorijska ličnostdrži do upozorenja konzilijuma, ozbiljnije bishvatila dijagnozu-prognozu: „Ako se istorijabolesti ponovi, junak našeg doba biće Sloba.“ Zbogonog: samo strpljenje Srbina spsava. Kad svidignu ruke od njega, iskoristiće priliku. Nego šta.U ime oca, i sin je za deobe.

Srbi preteruju s podelama. Dele i ono štonemaju. Kad patriotizam ne zna za granice, teškoje razlikovati lažne od pravih azilanata. Čimnebeski narod zaokruži državu, Sizifov delokrugrada biće okružni, ali će rezultat ostati isti. Pionimaleni, vi ste vojska prava, jahači Apokalipseproizvešće vas u konje. Nije vest što ste čuli, većono što ste prečuli. Ako niste znali gde je istina,kažite gde nije. Da bismo znali gde ćemo.

Ekonom:east magazin, 1. 6. 2011, Produžena ruka reketa

KAPO DOLE!

Kapa dole! Kapo gore! Ko izgubi glavu zavlašću, svaka mu je kapa taman. Šajkača je punakapoa. Vlada zna u čemu je kvaka, samo ne znagde je. Kad poraste, reći će joj se da li je većaodgovornost odgovornih ili neodgovornostneodgovornih. I dok se društvo degeneriše,vlastoljupci se regenerišu. Ko prodaje maglugodinama - kupuje vreme sada i ovde.

Kad vrhovni sudija baci paru uvis, padnedinar.

Sve se može kad se hoće, ništa se ne možekad se neće, samo nebeski narod ne može da padneniže. Da li zato što se domovina brani lepotom, aotadžbina ocem nacije? Otkad je otac nacije prvalinija odbrane, granice razuma su promenljivaveličina, koreni krize u vrhu vlasti. Kakvi sukoreni deoba, zna grešnik. Kalemio ružu na šipak.Bivši predsednik bivše države zagovara podeludela svoje zemlje. Kosovo jeste nedeljivo odMetohije, ali ne i od Srbije. Ako vas ponavljanje

istorije prevari prvi put i drugi put, treći put jećorsokak.

Najtraženiji begunac je nebeski narod.Nikako da nađe sebe. Što je zemlja manja,problemi su veći. Jedan u Hagu, drugi u Srbiji. Mini tamo, ni amo. U zemlji seljaka na brdovitomBalkanu svaki spermatozoid je potencijalni vođa.Sprem`te se, spermte, spermatozoidi! Marksovooplođavanje kapitala vratilo nas je u kapitalizam:da vidimo gde nam se omakla nepogrešivost. I štoje demokratija žvakaća gumica. I što se navlači najezik. Gde demagogija pije vodu, demokratijacrkava od žeđi.

Šta vredi što ste sklonili i poslednjuprepreku, kad ne možemo da mrdnemo s mesta.Mozak nacionalnog tima je uhvatio korak. Još gadrži. Timovi menjaju strane u poluvremenu. Velikiigrači u toku igre.

Sup je maskota srpskog tima. SUP – maska.

IDEJA JE NAŠA, NIS JE VAŠ,KOSOVO JE NJIHOVO

Ako vas učiteljica života prevari tri puta,rogovi su pravi dokaz da joj niste dorasli. Baš kaou ratnom pohodu (o ishodu da ne govorimo):neprijatelj nam nije dorastao, bio je maloletan.Reklo se, ne pomenulo se. Nomen est pomen.

Kad demagogija uđe u demokratijujedanput, ostane jedan jedini put – ćorsokak. Ukome se ne pitate kako ćete stati na putorganizovanom kriminalu, kad ga još nisteizgradili. Put je dug. Trasu čine tri slova i bezbrojcifara.

Otkad je demagogija našla uhljeblje udemokratiji, mi smo u sendviču. Uprkos svemu, upartiji koja se igra s biračkim telom pozicionaprednost ne znači ništa. Opoziciona – još manje.Ako niste znali, da ste NIS prodali po pristojnojceni, ne bi Matuška cenila i ocenila Nebesku Srbijukao zemlju visokog rizika. U njoj su razlike izmeđurak-rane i rane rake sve manje. Valjda zato što

Rusi brane srpske interese na Kosovu, svoje - uSrbiji. U opštoj oskudici najgori se potezi vuku uiznudici. Vi o Vuku, a rđa na vrata. U stvari, rđavavest: kad Srbija prizna Kosovo, Nemačka ćepriznati Srbiju.

Nebeska Srbija je crna rupa u zakonuZemljine teže. Samo zato što je epicentar potresa uvrhu ovozemaljske vlasti. Otuda i upozorenjeprepotentnim političarima: sve što uđe u crnurupu smanji se. Usled toga, istina je na sredinisrednjeg prsta. Takoreći na sredokraći. Što jekraći, poluistina je veća. Da nije kako je, ne bidupeglavci i dupedavci bili iznad svakeprincipijelne koalicije, picipevci ispod cenzusa.Zato u igri trule kobile nasamareno biračko telozaskače svaki predvodnik. Blago predvodnicima sprethodnicima koji nemaju blage veze, blagomagarcima s tovarima blaga.

Kad tajkunu upadne sekira u med, i vladinapodrška se osladi; kad ruka pravde klikne mišemna Miša, ukaže se Miško.

Ekonom:east magazin, 7. 7. 2011, Šuster-mat Matuške

KUKAVICA PODMEĆESVOJE JA

U balkanskoj krčmi svako mora da plati cehza batine koje popije. Pošto se mrak širi brzinomNjegove Svetlosti, nikome ne pada na pametprekidač. Ne pali. Kako se koalicije prave posleizbora koalicionih partnera, od izbora dva prutićavode u policiju. Gde se ne postavlja pitanje biti ilne biti. Ko nema dilema - lema.

Kad se gumica navuče na nabrekle vijuge,brišite ako možete. Ako ne možete, ćutite četirigodine. Jer, policajac koji ne zna za jadac - vršilacje dužnosti vršačkog kostolomca. Dok službeno licekoristi glavu i noge, službene palice miruju.Između srpskog i romskog mladića ne vidi razlikuu stepenu krivice. Po njemu (po nama napose),svako je kriv dok se ne dokaže suprotno. I obratno.Naopako.

Zato zamlate ne mlate praznu slamu. Radeispod žita. Radi reda, prema nacrtu zakona o

štrajku, radnici nemaju pravo na obustavu rada upreduzećima koja ne rade i, reda radi, upreduzećima u kojima ne rade. U svakom slučaju,unutrašnji organi nemaju pravo da ustave rad.

U igri mačke i miša Miša neće povući mačkaza rep dokle god izigrava Miška. Alavi ne znaju zagranice. Dok jedu ono što se ne jede, smradu rastuzazubice. Kakav na jelu, kakan na delu. Ko nepravi razliku između demokratije i demagogijepravi se lud do te mere da od svoga biračkog telapravi budalu.

Otkad se prosto kao pasulj razmeće napolitičkom polju, podrepaši namirišu izlaz. Ko nevidi šta žulja Veliko Stopalo, alal mu kurje oko.Stoga najviše pada u oči što kurje uoči. Negacijanegacije je afirmacija ping-pong diplomatije:ministar unutrašnjih poslova – in, ministar spoljni– aut. U gledalište.

Zna se ko je prvi reket sveta. Ko je u zemlji?

TRUTBENIK

Nema formule u kojoj svi dobijaju po nosu, ada je Srbin nije autorizovao. Prema tome, svi smojednaki u zabludama. Bez obzira na to što su našezablude manje, jer za njih imamo opravdanje. Koradi sizifovski doguraće do vrha samo zato što jeveće zadovoljstvo u guranju k vrhu nego biti nanjemu.

Znamo šta bi bilo kad bi bilo, ali ne znamošta je sada i ovde; zna se ko je ko u Srbiji, ali se nezna ko je šta. Vođa nije slep, nema štap, ne zna koje iza njega, ko je za njega, ko je. Da li zato što nijevažno ko je ispred koga, već ko je iza koga? Nijenego. Dok je čopor iza, predvodniku ne pretiopasnost spreda.

Otkad su med i mleko osnovne namirnice,bik koji sedi ima više zajedničkog s trutom no svolom. Dok je s maticom na medenom mesecu, trutje trutbenik. Radilice se ne zamajavaju obustavomrada otkad je nadnica za strah trutodan.

U propaloj zemlji propadanje je glavna

računska radnja neuračunljivih. U njoj propaliceimaju pozicionu i opozicionu prednost. Kadpropali političari obezbeđuju slobodu kretanja,jamče slobodan pad životnog standarda. Otkad suusta puna demokratije, a stomak prazan –problem je na relaciji gore-dole. Kad jedemokratija premazana sa obe strane – demokratesu u sendviču.

Niko nema pravo da sudi o ukusu dokoberkuvar ne zaprži čorbu. Dok leva okleva, desniotkidaju od biračkog tela. Da junoša nije slediozvezdu vodilju, ne bi ugazio u govno.

Koliko su jedan i jedan, znao je jedan. Akojoš neko veruje da su jedan i jedan dva, jedan ćega razuveriti. Demagogu se ne može verovati nareč dok se ne afirmiše kao demokrata. Potom jemoguće održati lekciju o demokratiji, a da je i nepomenete. Odati joj pomen.

Ako je post mortem veliki post, spomenik jenaknada za odvojeni život.

SRBIJA KOPNI U MORU PROBLEMA

Baš nam se ne da. Dali sve od sebe – i ništa.Javna je tajna (televizija ne laže više no što može)da se para kondenzuje u političkom vrhu: štoSrbija izgubi dole, politički vrh dobije gore.

Otkad dvolični nisu u sukobu interesa, imajupravo na dve stolice. Dnevno. Ekološki problem seizmetnuo u svinjariju prve vrste: kome je zadnjicau gro planu - grokće dok misli. Drugo govori, trećeradi. Do zasedanja biće urađena dva toaleta uNarodnoj skupštini – za malu i veliku nuždu. Dakrpa nije našla zakrpu, ne bi estetski hirurg okrpiozadnjicu kožom obraza. Otuda i upozorenje: „Akose uštinete za obraz, zadnjica će se oglasiti.“

Za sreću je potrebno dvoje: ti i tvoje drugoja. Ja pa ja je uvek u raskoraku između želja imogućnosti: demagog podnosi ekspoze - mipodnosimo eks poze aktuelnih pozera.

U politici štapa i kanapa konac ne krasi delo.Već svilen gajtan. Previđamo da administrativniprelaz nije u prelaznim odredbama, već u

preambuli Ustava. I Kosovo i Evropa su u pitanju.Nemačko NE nad hipotenuzom veće je od ruskogNJET i srpskog DA nad katetama. Kancelarkavam se popela na glavu, a niko da digne pogled.Šok u Srbiji - drug u Albaniji. Što Srbija zaradi napetokrakama, izgubi na zvezdicama. Fusnote supetokrake.

Da li se ponavlja kriza ili vlada, istorijisvejedno. U Trojanskom ratu glavnu ulogu imao jetrojanski konj, u našem namagarčen narod.Dužničko-poverilačka kriza nastaje prelivanjempoverenja u dug, duga u duge prste, u dubok džep.Novi talas krize je pravo osveženje zarekonstruisanu vladu. Dok vi surfujete na talasimapopulizma i patriotizma, mi tonemo. S KiM ćemoizići pred Miloša, kad Srbija nema izlaz na more,ni na evropsko kopno?

Ekonom:east magazin, 1. 9. 2011, Srbija kopni

SRBI SA DNA KACE TREZNE SE RASKOLOM

Balvanu je panj odskočna daska. Valjda zatošto panjevi imaju najdublje korene. Koreni naKosovu, panjevi na srpskoj zemlji.

Ako Srbi pođu od sebe, neće stići nigde, jernemaju kontrolu nad sobom - Srbima nad Srbima.Bez obzira na to što je administrativni prelazsvako mesto gde vas pređe državna administracija.

Guske su spasile Rim. Beograd spasavajupatke. Berlinski je pao, beogradski se digao. Srbijase brani u Beogradu, Priština u Briselu.

Kada se moždane vijuge isprave, misao seukruti. Prvi je prvi među jednakima. I magarcu jelako da bude vođa kad vidi ko je iza njega.

Ako je vama stalo do istine, i nama je. Zatoje rezultat nerešen. Nasilje ne bi eskaliralo da sezamlja nije kalila u kalu. (Kako se kalio čelik,davno je otkrio Staljin.) U trci za svetlombudućnošću otkrivena je čestica brža od svetlosti:pre stigne na cilj no što Njegova Svetlost krene.Relativni su i zakoni fizike: ukoliko krenemo

istovremeno na Kosovo i u EU, ostaćemo gde smobili. Idući iz krajnosti u krajnost ne mičemo smesta. Ko ne vidi izlaz na Kosovu - simulira ulaz uEU. Iliti, Srbija će u EU na kukovo leto. Kadglobalno otopljavanje uđe u završnu fazu.

Ko uđe na mala vrata zaglavi na visokompoložaju. Problem je interne prirode - bubreg uloju obezbeđuju unutrašnji organi. Što vlast neuzme u obzir, otme. (Prema Zakonu o vraćanjuimovine, imetak je ćorak.) Ko ima duge prste,demokratija mu ne polazi za rukom. Kad vladazavuče ruku u dubok džep, izvuče se. (Ako nađetetuđu ruku u svom džepu, znajte da ruka ili džepnisu vaši.) Vlada je kao prevaren muž. Poslednjasazna da je ministar vara.

Kosovo je dno Srbije. Prema tome, ovome ionome, Srbija je naglobusila. Na zapadu ništanovo, na severu Kosova – Srbija. S KiM ćemo izaćipred Miloša – s kim pred potomke?

Ekonom:east magazin, 6. 10. 2011, Nadsrbi

VAŠE ZEMLJE NEMA

Jugoslavije nema u udžbenicima gimnazije,Srbije - u bukvaru demokratije. Ko se izdaje zavelikog demokratu - izdaje demokratiju naveliko.Stoga su promene mene petog. Oktobra, nego šta!Svakog petog setimo se prvog. Peti je Ahilova petademokrata. Strela je odapeta. Neka se pripremipeta kolona!

Novi talas krize zapljuskuje Srbiju sa kopna.Vlada nije dorasla krizi, srasla se s njom. Stalo jojdo štapa i kanapa, a šargarepa u zemlji. Da budžeznaju kolike su rupe, pokrile bi se ušima. Vlada sepokriva listom palme, budža – budžetskomrezervom. Vlada čuva obraz, zaliva palmu.Uprskalim novcem kupuje ovce. Žirafa je mamac,motka s mikrofonom. Pecaljka na koju se upecalane samo vlada.

Dok se ne steknu sve okolnosti, odgovorni ćeda uteknu od odgovornosti. Ona se skida bez imalostida. Napoleonu puca prsluk. Drži ruku u šlicu.

Otkad mu podrepaši drže stranu, muva se na repudogađaja.

Ako je nebo granica, Srbija je ispod, nebeskinarod iznad. Narod zna šta hoće, političari znajušta neće. Prema tome, političar ima pravo da pričagluposti, ali i obavezu da sluša budalu. U jekuizborne kampanje obećanja gube na težini,dobijaju na veličini. Problemi su interne prirode:paraziti su u unutrašnjim organima, organi usvakom ponaosob. Oni su među nama, mi međunjima. Iako nam idu na jetru, utakmica se igra doposlednjeg zvižduka unutrašnjih organa.

Televizija je u pravu sto posto: demantovalajednu poluistinu drugom polom. Dobitnik jegrešnik - Nobel je nobel. Svi Srbi ne mogu podjednu šljivu, ali mogu pod šipak. Kada dođe stani-pani, digne se barikada od klada: Kosovo i EU, sjedne strane, barikade i blokade između. ČlanoviUstava slažu se u jednom. A jedan ko nijedan:Kosovo drumom, Srbija preambulom. U stvari,šumom u ušima. I Kosovo i Srbija istobremeno.Srbija će se pomiriti sa susedima i nekako. A sasobom?

Ekonom:east magazin, 13. 10. 2011, Istobremeno

KUMOVSKA SE NE PORIČE.A KUMANOVSKA?

Prvi ministar ima recept za dug život: dugplaćaju drugi. Da se prvi među jednakima nisupreračunali sto posto, ne bi „drugi talas krize“ biosto drugi. Prema tome, političari ne biraju sredstvada dođu do cilja, već da ne odu. Kad bi rekli istinu,ne biste im verovali ni ono što su lagali. Lopovi živeod tuđeg truda, političari – od naših zabluda.Koliko je visok politički vrh, toliko je dubokaDolina plača.

Kad su trutovi na vlasti, svaki je mesecmedeni. Dok im teče med iz usta, otiču podočnjaci.Ne možemo da ih vidimo. Zato se za nepoznatimlicima intenzivno traga. Poznati su van domašaja.Kao što je van pameti i tvrdnja da Zakon orestituciji nema veze s prostitucijom. Na prvipogled. Kada vlast pokaže pravo lice, možete seslikati.

Ako mi ne možemo bez demokratije, nidemokratija ne može bez demagogije. U Obećanoj

zemlji demagog ima prednost. Predsednik govorijedno, a radi drugo kako bi zadovoljio obe stranke.Da se demokratija nije zapatila, ne bi vlast iopozicija bile u pat poziciji. Da se posvetio narodu,oreol bi mu bio nadohvat ruke. Dok je demagog načelu, svaki sudar s istinom je čeoni.

Ko se uzda u pristalice, vodi tuđu brigu; koje na repu događaja, ne drži do šargarepe i kanapakoliko do štapa - drži do miša; ko namirišehranljive sastojke u smradu, ima prefinjen ukus. Oukusima se raspravlja na tajnoj večeri. Kad seslože sve koskice, znaćemo za jadac.

Ako je prva linija odbrane linija manjegotpora, onda ne čudi što je najveća barikadaintelektualna gromada. Srbi na severu Kosova spravom su nezadovoljni, Beograd – s obavezama.Srbija se brani na Kosovu, Kosovo u Beogradu, aBeograd u Srbiji. Kosovo je Srbija. Kosovo je biloSrbije. Kosovo je bilo Srbija. Ako je Japan zemljaizlazećeg sunca, šta je Srbija? Što je poslednjafraza „traženje izlaza“?

Ekonom:east magzin, 10. 11. 2011. Kosovo je bilo puls

KO DRŽI GUSKU ZA PATKU?

Otkad su med i mleko u koaliciji,demokratija i demagogija idu ruku podruku. Poštodemokratija ne pristaje za onima koji su iza, prvimeđu jednakima je iber ales. Bez obzira na to štodvoličnom sve ovo liči na ono: Vlada ili vlada.Vlada je, navodno, vladaru vlastita imenica. Držimiša u ruci, Miško nju - u šaci.

Čim je poluistina istina iz druge ruke, jedanproblem potiskuje drugi. Dok ne izbije na prvomesto. Dok rđav vrh ne otupi oštricu do balčaka. Uigri jedan na jedan rezultat je nerešen: nula premanula. Zato mozak nacionalnog tima ne menja utoku igre pravila, već pravilnike. Da nije lakšezauzdati biračko telo nego obuzdati svoju narav,ne bi se teret odgovornosti razmetao kao đubre napolitičkom polju.

Dok rade sizifovski, balegari ne raspravljajuo ukusima i ne čačkaju mečku. Znaju da ječačkalica budžetska stavka, da žirafa nije.

Međutim, ako Nemačka ne popusti Srbiji,

Srbi neće Srbima. Kad Evropska unija potone,zemlja će se valjati u blatu. Prema tome, opasnostvreba na svakom koraku nazad. Rizično je živeti uzemlji u kojoj se more problema uliva u mrtvomore; u kojoj je novi talas krize preteča cunamija;u kojoj naše gore list ne vidi od panja šumuproblema; u kojoj prelivoda izigrava vatrogasca.Dok pada u vatru, popišmani se. Da olupine„Titanika“ nisu odskočne daske, ne bismo znalikuda plovi ovaj brod. Zato, ako možete da birateizmeđu Scile i Haribde, ne povlačite se. Provucitese.

Da Srbi nisu narod najstariji, ne bi imalinajviše zastarelih slučajeva. Nesporno je da ne bizastareli da junak našeg doba nije njihov. Kadbanda odsvira svoje, zadene za pojas instrument.

Ko sudi u mraku - previđa da je noćni sud usenci Njegove Svetlosti; ko drži gusku za patku,alal mu rukohvat!

Guska je noćni sud. Pouka o pravnom leku –patka.

Ekonom:east magazin, 1. 12. 2011, Ćorak je detronator

DOK JE SRBIJA U AUTU,SRBI HVATAJU DŽADU

Demokratija se piše velikim slovom napočetku mandata. Ako se zna da su prvi koracinajteži, ne znamo što se posle lako puzi. Zašto je ubalkanskoj krčmi nepisano pravilo: ko dobije poturu - plaća turu. Da je eks dobio po glavi, ne biruka pravde po prstima. Da nema šipka bezsrednjeg, ne bi zla sudbina uplela prste.

Ko tupi o kandidaturi, ne zarezuje EU. Kaošto glavoseča ne zarezuje olovku, tako i drvoseča -u svakom drvetu vidi panj. Ako ako. Ako jenesporno da najveće tragedije nisu izvedene nadaskama koje život znače, već na panjevima; akosu četiri stuba – barikada; ako je balvan – nijegreda; ako je ishod nerešen u zahodu, čemu dvetačke između dve nule; ako ne možemo u EUprečicom, možemo obilaznicom. Oko istine. Istinaje živa, istina u vama počiva.

Kad javni servis servira istinu, koristi reket.Savest vam je čista. Isprali ste nam mozak. Da

bismo vas bolje upamtili. Ko tuca u zdrav mozak,otvoriće mu se. Ako se Vašoj Visosti ne otvoripadobran, odložićemo skok u budućnost. U boljesutra. Loše, gore, najbolje.

Srbija je pravni sledbenik države koje nema.Nije važno šta je pisac hteo da kaže, već šta jedoušnik čuo: „kukavica se podmeće pre jaja;krtice u policiji – kriminal u zemlji; ko pere pare umašini za rublje, alal mu evri“.

Odgovorni odgovaraju na pitanja koja nikone postavlja. Gde vlada zakon zdravog razuma,vlada nema šta da traži. Vicepremijer je podneoostavku iz moralnih razloga. Premijer nije.Premijer ne može da podnese ostavkuvicepremijera. Veni, vidi, vice podnosi ostavkupremijeru, premijer – ni mukajet. Kad bi ipremijer podneo ostavku iz moralnih razloga, biobi neoriginalan. Ne može da bude, može da bidne12. februara, najkasnije 1. aprila. Pogotovo što suSrbija i Evropa kao dva oka. Ne mogu da se vide.Srbija je na dobrom putu da promeni smer.

Vozi, Miško!

Ekonom:east magazin, 15. 12. 2011, Srbija je u autu

SVE KARTE SU U IGRI,SVI KEČEVI SU U RUKAVU

Dok jedni drugima radimo o glavi, ubijamose od posla. Da se puškomet ne meri rastojanjemizmeđu metka i mete, ne bi se prazne puške bojalidvojica, prazne glave – jedan narod. Otkad svimisle kao jedan, jedan je u pravu, drugi u obavezi.Uz to, ako ste članovi biblioteke, čitajte kako vamse piše: „Kad iz konteksta izvuku eks, dobijetebivše.“

Međutim, ako ste se deklarisali kao patriota,deklaracija je isprava da postupate ispravno.Prema tome, indoktrinacija je na delu: in na čelu,nacija na začelju. Jota je alfa patrijota. Da nije, nebi patrijota bio veći od patriote za j. Kad stavitačku na j, apostrofira ljubav prema otadžbini. Pougledu na Marksa. Da bi dokazao vernostradničkoj klasi, i on se poslužio služavkom.

Ko s đavolom tikve sadi - obere bostan. Danečastivi ne bi došao po svoje, vaši su mu izišli ususret. Pošli od toga da su naše tegobe interne:

kada istinomer zarđa i kad vlast izgubi meru,batina je u funkciji tega. Batinaši su naši – mi smovaši predmeti interesovanja. Ko ima problema sunutrašnjim organima, pije batine našte srca. Kose zaklinje čašću i obrazom, obraz mu je nadrugom mestu. Kad je zadnjica ispred lica, smradse osili; ko je navlačio gole i bose na tanak led, neskida se lako; gde patka peva labudovu pesmu,ševa pevuši žalopojku. Jer, problem je u gaćama.Čim lastiš olabavi, učkur se podmetne kao uvlakač.Kad odgovorni ne odgovaraju istorijskom izazovu,istorija se ponavlja - ponavljači prolaze. Ne znajuodakle je veća pretnja: SMS iz SAD-a ili SNS sadai ovde.

Pravda se delila šakom i kapom dok kaponije uzeo stvar u svoje ruke. Gde ruka pravde išaka jada šuruju, lakat i srednji kumuju.Pravosuđe se pere u mašini za pranje sudova. Kadpobrka lončiće, ne može da nađe poklopac.

Ekonom:east magazin, 2. 2. 2012, Pata-karte! Delite nasponovo

ŠTO JE VLADA BUDALA?

Kad bi političari znali koliko birači ne znaju,lagali bi još više. Istina je samo jedna opcija. Akoje ćutanje odobravanje - šta je prećutkivanjeistine? Ko drži reket jednom rukom, servira istinuiz druge ruke. Situacija nije ružičast na Pinku, alijeste na javnom servisu. Gde istina ne pali,daljinski je sredstvo za potpalu. Ko drži prst nadaljinskom - ubija u pojam rikošetom. Doksnajperska puška ima optički nišan, katodna cev jeoptička naprava za masovnu upotrebu. Kadvoditelji imaju talenat, pretplatnici imaju statusvoajera. U borbi za goli život ne pada na pametkondom. U borbi za stolice smrad ima prednost.Nema mu premca. Ko je gledao u pasulj,namirisao je veliki smrad.

Stoga je i apel na svest bez domino-efekta:„Štedite struju! Gledajte televizor u mraku!“ Daza mrak nisu krive svetle perspektive, ne bi sednevna i Njegova Svetlost mešale iz dana u dan. Udanak, čak. Otkad je maksilofacijalna hirurgija na

visini Njegove Visosti, teško je razlikovati lice odnaličja. Koliki je jaz između njih, znaju potonuli.Truli plodovi sistemskog i sistematičnog rada. Uigri trule kobile trojanski konj ima pozicionuprednost. Prema tome, kad je veliki mozak u topformi, pacerima ne pada na pamet rokada.

Ako izbori i budu raspisani u martu, prverezultate imaćemo prvog aprila. Što je, u stvari,linija vodilja - od minusa i minuta ćutanja. Minusplus minus jednako znak jednakosti: vaši ćepobediti uši. Aparatčik gluv na sva zapomaganjaviše drži do prislušnog no do slušnog aparata. Kadje politička mafija u pitanju, odgovor jekriminalan: gde vlada pravo jačega kera, psi ratadrže džukele na lancu; kad psi rata pokažu zube,gonioci podviju repove; podrepaši igraju kakounutrašnji organi sviraju; kad su dijagnoza iprognoza u koaliciji, svaka kombinacija jedobitna; ko se s jednim lopta, a s drugim lopata,priprema teren.

Kad prvi među jednakima podeliodgovornost s drugima, ne ostane mu ništa. On jeprvo lice jednine. Ono je ostatak prvog lica. Danije sve otišlo k vragu, ne bi đavo došao po svoje;da nije miša, ne bismo izvukli naravoučenije; danije vlade, ne bi se izvukao Miša.

VERBALNI DELIKT NA MALA VRATA -DELIKVENT NA VELIKA

Da za počiniocima nisu tragali naručioci, nebi sinu bivšeg kumovali aktuelni. Niti bi otporašidržali pesnice, ministar palčeve, ministarka –šipke. Da se odgovornost ne prebacuje na drugubandu i da je zakon zdravog razuma na snazi, nebi nam prosipali pamet: malo ministarka, maloministar. Malo-pomalo – nimalo. Naravno, kadautvrdi odgovornost iza zidina ćutanja, vlada ćeodgovoriti (neće odgovarati!): zašto je vremenajbolji sudija; što je Osnovni u Požarevcu,Apelacioni u Beogradu, Evropski u Strazburu, aBermudski – između.

Gde vladaju kleptomani, vlada ne kupujevreme. Krade bogu dane. Ko nije za se, nije ni zanašu stvar. Dok zemlja pliva u dugovima,mutivode bistre politiku. Surfuju na globalnomtalasu iako su koreni krize u zemlji. Što su dublji,stabilniji su panjevi, balvani, klade, cepanice,palice. Gde je Batina prezime, niko ne pita za ime.

Za ime boga! Međutim, zašto srčani bolesnici pijunašte srca, to znaju unutrašnji organi.

Vlast je opijat prve vrste i pete kolone. SamoSrbin pijan kao Rus ne razlikuje net od njet. Alizna zašto je bira pivo, birač – pivopija. Otkaddemokratiji ne cvetaju ruže, već visibabe, Kurta iMurta uzdaju se u se i u svoje biračko telo. Drugimrečima, ko ima konjske živce, uzda se u njih. Ukrajnjem slučaju, da su predizborne uspeheproredili, jednako bismo im verovali.

U borbi za goli život kondom igra glavnuulogu. Ako vam crna mačka pređe put, vratite seplavuši. Ne zaboravite, put do zvezda vodi prekostarleta. Da smo ranije dobili po prstima, videlibismo tuce zvezdica. Zvezdica na evropskom nebu,petokraka na srpskom dnu. Kosovo se branipreambulom, Srbija – fusnotom. Kosovo je dnoSrbije, ispod koga ne možemo. Nije izgubljeno. Mismo. Kosovo nema alternativu. Srbija nemaKosovo.

Ekonom:east magazin, 15. 3. 2012, Marko je Slobodan

KOSOVO JE KRAJ SRBIJE

Izbori su na pragu, ključ ispod otirača:„Brišite!“

Izborna groznica trese zemlju kroz sito irešeto. Ako su isto, što sito ne može kroz rešeto?Što je sit nesit? U ludoj zemlji lude imajupozicionu prednost, budale opozicionu. Da ćeizbori biti regularni, garantuju izabrani.Izaberemo li najbolje i ovoga puta, evropski putbiće dvosmeran. Ko pobedi - slaviće pobedu. Koizgubi - slaviće slavu.

Birači su veći problem od političara.Pogotovo što Srbija ima više glasača nego građana.Od viška glava ne boli koliko od manjka pameti.Razlika je u biračkom telu ili trojanskom konju.Trojansko kljuse uzda se u se. Kurta u Murtu. Uigri trule kobile Kurta i Murta preskaču biračkotelo. Kad ne preskoče – zaskoče.

Kakav nonsens! I poluistina je veća od istine.Statistika je tačan zbir statističkih grešaka: ako nepobedi prvi među jednakima, ko će drugi? Ako

nema hleba bez motke, zašto je u prepucavanjućorcima televizor ćorava kutija? I što se u stroju nepriča, dok stroj melje gluposti? Da li je prostopravilo trojno ustrojeno kao strojno? Zašto jeaparatčik vođa i mašinovođa, dok je biračko teloglasačka mašina? Što je i posle Tita partitokratija?Parti? Što je koktel-partija mešavina partijskogubeđenja, državnog uređenja i kadrovskihrešenja? Gde vlada šaka jada, što se ruka pravdeoslanja na lakat? Ko drži kriminalce na oku? Koto jednom trepne, pa drugom namigne? Dok neizleti ptičica iz državnog aparata – možete seslikati.

Ko obećava brda i doline na brdovitomBalkanu, nema mu ravna na četiri strane sveta.Duplo golo izaziva domino-efekat: političari sebore za golu vlast, birači za goli život. Da u mrtvojtrci nije poražen život, ne bi crna rupa bila u senciNjegove Svetlosti. Ko kaže da je Srbija mala, nezna kolike su njene tenzije i pretenzije. Što ustavdobije u preambuli, zemlja izgubi u prelaznimodredbama.

Pravi lek nije pravni: nije Srbija kapituliralana Kosovu, već u Beogradu.

Ekonom:east magazin, 29. 3. 2012, Kosovo nije kraj Srbije

LAŽ NAS JE POBEDILA –A ISTINA PORAZILA

Patriotizam se ne sipa u traktore, već uglasačku mašinu. Kroz levke i levake. Kad prvolice prosipa pamet, dobijamo ospice. Ja jezamenica, u koaliciji – imenica.

Ako je jaje i po po evra, koliko nas koštamućak? Da više vredi mućak uoči izbora nego dvajajeta pred Uskrs, zna svaka jajara. Ako je ovodemokratija do jaja i jajara, što nam demagogijadolazi glave? Da nema mućke bez mućka, ne bi umrtvoj trci učestvovali i mrci.

Gde je lakat osnovna jednica, srednji je tricabez koske. Što je gola istina manja, zadovoljstvoprepotentnog političara je veće. Gola istina jeružna u poznom dobu, ružnija u posnom. Lakše juje pogaziti nego zaobići.

Da stidne uši nisu prva linija odbrane vašimai da biračko telo nije podleglo niskim strastima, dali biste se zadovoljili politikom svršenog čina: da jeključni iza brave, da li biste otvorili dosjea; da li je

doušnik progutao ključ; da li su unutrašnji organismazali doušnika namazanog svim mastima?

Elem, dok se biračko telo uzda u se, Kurta iMurta zatežu uzde. Ko je na repu događaja hvatase na šargarepu. Beograd odustaje od izbora naKosovu, ali ne i u Srbiji. Ako su partije zaboravilena Kosovo, nije koktel-parti. Istorija se ponavlja.Svi Srbi u jednoj zemlji. Jer, istoriju pišu poraženi.Po diktatu pobednika.

Neverni Toma ne veruje u pobedu drugog.Bez obzira ko odnese pobedu, poražen će biti život.Da prozor u svet nije puškarnica katodne cevi, nebi televizija ubijala rikošetom: od daljinskog dotelevizora – u pojam. Kad nema daljinskog sprigušivačem, vreme radi za nas iz godine ugodinu, iz meseca u mesec, iz dana u dan, iz časa učas, iz minuta u minut - ćutanja. I dok se naknadaza odvojeni život isplaćuje posthumno, mrtvo slovona papiru počiva u miru.

Ekonom:east magazin, 12. 4. 2012, S KiM ćete pred Miloša?

MALI SLOBA RASTE IZ DANA U DANAK

U ludoj zemlji ludi kamen je temeljac. Kadbudala zapne iz petnih žila, napne vijuge - i izbijena čelo. Ko je kadar stići i uteći od odgovornosti,ima pozicionu prednost. Zbog mira u kući. U dači,čak. E, zato je predsednica predsednik; atransvestija demagogija. Slobodan je manjepridev, više vlastita imenica. Vraća se na malavrata, Ivica na velika. Ivica i marica. Nije nego.Ivica i Marica – bajka za decu. Ivica i Slavica – zaodrasle. Slavica nije deminutiv. Nije ni ženkaslavuja. Slavujka. Bez obzira na raspon glasa: odizbora do izbora.

Prema tome, i neverne Tome znaju zašto jezagonetni osmeh Mona Lize u senci podsmehapredseničkog kandidata. Da li će se naš kandidatizvući, znaju organi gonjenja. Oni znaju i da ćedrugi pobediti u prvom krugu, prvi u drugom. Zasve je kriv neko drugi. I pored upozorenja: „Nediraj moje izborne krugove! Vrti se u svojima!“

Od političara koji lažu gori su samo

demagozi koji misle da im verujemo: da sedomovina brani lepotom, zemlja – lopatom. Uzemlji seljaka nema hleba bez motike, ni uhljebljabez biračkog testa. Dok se birači uzdaju u one kojidrže uzde, biračko telo će izigravati trojanskogkonja. Vulgaran izuzetak potvrđuje prostopravilo: ko je na repu događaja ne gleda konju uzube.

Ako programi stranaka liče kao jaje jajetu,znači da su iz istog gnezda. Zato je svaka strankaslučaj za sebe. Sve su za nas. Jaja se farbaju zaUskrs, birači – za Đurđevdan (Đurđev danakplaćaju birači). Dok glasačka mašina radi punomparom, mašinovođa se loži na evro. Stoga nekrivite inkubator, već glasačku mašinu; nijeproblem što su Kurta i Murta jednojajčani, već štosu mućkovi.

Izbori su lutrija. Niko ne zna ko će nasizvući. Kad je vlada impotentna, svaki kandidat jepotencijalni vladar. Kad vlada nabilduje miša,dobije Miša. Gde miševi kolo vode, vlada igrakako Miša svira. Svira, svira, pa zadene za pojas iKosovo i EU. Ko to kaže Srbija je mala, taj ne znakoliko je velika zabluda: ako vam je Srbija naprvom mestu, gde su Srbi?

Ekonom:east magazin, 10. 5. 2012, Ivica i marica

NEISPRIČANA PRIČA

Reči su opasnije od dela. Satiričar ne sme danapiše što vlastodržac uradi. Ako satiričari pišusve bolje, znači da je sve gore. Otkad je aforističarrekao šta misli o vlasti, vlast misli o njemu. Ustvari, o Njemu se sve može reći u jednomaforizmu. Samo, ima li smisla trošiti toliko reči?

Zato o Njemu treba pisati samo lepo - da sene mogne prepoznati. Vlast će se pre prepoznati ukrivom ogledalu no u pravom aforizmu. Ko seogleda u krivom ogledalu ima pokriće za svakukarakternu crtu, za svaku grimasu na licu zemlje.

Gde je istina najjače oružje, aforizam jesvetleći metak. Rasteruje olovne misli. Kad jenevreme vreme za satiru, zaštitna sredstva su salvesmeha. Drugim rečima, aforizam je naelektrisanačestica duha. Upotrebljava se kao projektil zabombardovanje jezgra gluposti.

Dok se vlast ne urazumi, satiričarima će bitiglavna preokupacija glupost. Da bi rasvetlilastrukturu misli u nukleusu aforizma, vlast razvija

sliku u mračnoj komori. U njoj svako vidi sebe udrugom svetlu. Stoga se aforističar drži pravila: nidana bez aforizma, ni mraka bez Njegove Svetlosti.(U stara dobra vremena bejaše: ni dana bez retka,ni noći bez metka.) Da nije Njegove Svetlosti, ne bibilo sjajnih aforizama. Sjajan aforizam nijedetonator, već – detronator. Samo zato što susatiričari dželati koji ne skidaju glave, već - oreole.S jedne strane, aforističar je Don Kihot koji se boris jebivetrima, a s druge, vozač Formulacije 1.

Trsci koja misli aforizam je slamka spasa,slatka mala tajna na vrhu jezika - kres duha.Aforizam je kugla univerzuma. U njemu svakomože da nađe sebe.

Kad je o aforizmu reč, svako ima svojupriču. Aforizam je priča za sebe. Ono što nije zapriču, jeste za aforizam. Aforizam je neispričanapriča.

O AUTORU

Ilija Marković piše humor i satiru. Objavljivao unovinama, časopisima, na radiju i televiziji. Član Društvaknjiževnika. Zastupljen u antologijama, domaćim istranim. Prevođen na devetnaest jezika. Uređivao knjigebiblioteke JU-satira, humorističko-satirični podlistakKoprive dnevnog lista Dnevnik. Bavio se karikaturom ienigmatikom. Dobitnik brojnih nagrada kao autor,urednik, izdavač.

Dokumentarni filmovi: „Aforizam koji hoda“ (RTV) i„Čemu aforizmi“ (RTV).

Živi u Novom Sadu.

K n j i g e :

VETROKAZI-PUTOKAZI, 1972.REPIGRAMI, 1978.OSAMDESET ŠESTA, 1985.ILIJADA, 1986.SRČA, 1986.OSAMDESET SEDMA, izmenjeno izdanje, 1986.OSAMDESET SEDMA, na makedonskom, 1986.OSAMDESET SEDMA, na engleskom, 1986.OSAMDESET SEDMA, na francuskom, 1986.OSAMDESET SEDMA, na ruskom, 1986.

OSAMDESET SEDMA, na nemačkom, 1986.OSAMDESET OSMA, epigrami, 1987.OSAMDESET OSMA, na slovenačkom, 1987.OSAMDESET OSMA, na mađarskom, 1987.DEVEDESET ČETVRTA, izmenjeno izdanje, 1993.DEVEDESET PETA, izmenjeno izdanje, 1994.PRVA JUGOSLAVIJA/ DRUGA JUGOSLAVIJA/TREĆA JUGOSLAVIJA/ PRODATO, 1995.DEVEDESET ŠESTA, izmenjeno izdanje, 1995.POSLOVNI SVET, 1997.ZAR I TI/ SINE EDIPE, 1998.HVALA ŠTO NE PUŠITE/ NE PIJETE/ NEJEDETE, 1998.1389-1988-1998, 1998.POSLOVNI SVET, izmenjeno izdanje, 1999.PRVA JUGOSLAVIJA/ DRUGA JUGOSLAVIJA/TREĆA JUGOSLAVIJA/ PRODATO, izmenjeno,prošireno, prošiveno, rašiveno, 2000.POSLOVNI SVET, izmenjeno izdanje, 2000.POSLOVNI SVET, izmenjeno izdanje, 2002.POTVRDA IZ KATASTRA/ VAŠE ZEMLJE NEMA,2002.AFORIZAM JE/ ALFA I OMEGA/ SRPSKE SATIRE– o aforizmu aforizmi, 2003.ZEMLJA U RUPI, 2003.POSLOVNI SVET, izmenjeno izdanje, 2003.NE BUDITE LUDI/ GLUPOST SE ISPLATI –mentalni aforizmi, 2004.ZAVEDI/ PA VLADAJ – roman u aforizmu, 2004.VOĐA JE BIO/ VOĐA BIJE/ VOĐA ĆE BITI – ovođi aforizmi, 2005.ZAVEDI/ PA VLADAJ – roman u aforizmu –

novirano izdanje, 2006.POSLOVNI SVET, izmenjeno izdanje, 2006.O/ AFORIZMU/ AFORIZMI, 2007.IZABRANI AFORIZMI, 2007.AFORIZMI, 2007.

S A D R Ž A J

Aforizam je fenomen podneblja 5Čim se oslobode jarma, Srbi legnu na rudu 9Najbolje se vidi odozdo gde krov prokišnjava 13Ime ruže 17Organi gonjenja ih de jure, a oni defakto ne beže 21Crna tačka je nula 25Puške u soške! Katodne cevi u narod! 29Daljinski je produžena ruka vlasti 33Da je manja, sreća bi bila veća 35Stilska igra 35Narod se pita na kašičicu 39Veća riba guta manju, Velika Srbija – Srbiju 41Država, to sam japaja! 45Kočničari, napred! 49Rade dvokratno, kradu non-stop 53Baba češlja dnevni red 55Po jutru se poznaje vlasnik zemlje 57Od vas ne vidimo bolje 59Veto ti SAD 61Dogovor kuću gradi, ugovor – bolnicu 63Što da podnesem ostavku kad ništa nisam uradio? 65Ako je sreća u nesreći, onda su Srbi narod najsrećniji 67Mi nudimo najviše – ukrašćemo najmanje 71Kosovo je dno Srbije 73Autoput pod noge 77

Strela je odapeta, neka se pripremi cilj 79Pun kufer demokratije 81Sve je apsolutno relativno 83Ne možemo gore – gore su oni koje smo birali 85Folstrit 89Ko nabroji sve mafije, dobiće jednu gratis 93Koreni krize su u zemlji 97Ko duže čeka posao - pre će ga dobiti 101Ako ste nekoga napravili magarcem, vi ste mu otac 105Ako je mućak, što se tucate s njim? 109Kad svi govore isto, svako misli drukčije 111Da li je problem u pamćenju ili u zaboravljanju? 115Srbi su mali narod. Nijednom problemu nisu dorasli 119

Kosovo u preambuli – Srbija u buli 193U lancu svinjarija brnjica je karika koja nedostaje 125Vrh je dno 127Strašni sud – prazan tanjir 129Doušnik je dopisni član policijske akademije 131Zid je najtvrđi u visini glave 133Pravi demagog citira narod 135Kakvi su temelji demokratije, zna podzemlje 137Zbilja, šta je iza cilja? 139Vlast je imuna na sve – bolest je neizlečiva 141Sizif je guru 143Gledaj kuda ideš, da ne bi ugazio u politiku! 145E? U! 147Reci bez povratka izvor je Ušće 149Ko bi gori - sad je još gori 151Ubijeni u pojam dobro se osećaju 153Pljačka im materina! 155Borba protiv korupcije je kriminalna 157Av za govornicom nije što i av u avliji 159

Venerin breg je trusno područje 161Srp i čekić su hladno oružje 163Ivin voz 165Od lopovluka se može pošteno živeti 167Mi dajemo vladi sto dana, vlada nama – četrdeset 169

Vuci i vucibatine 171Dotakli smo dno, ali nije ono nas 173Najveći gaz ima brod koji tone 175Linija se izvlači 177Peta kolona je fenomen prve vrste 181Glupost je nasledna – ludilo je zarazno 183Igramo s promenljivom srećom – redovno gubimo 185Nema šipka bez srednjeg 187Ekološka katastrofa! Sve miriše na usranu motku! 189Glupost se meri do pete, a visina obrnuto 191Điha-điha, četir stuba! 193Jagma jeste turska reč, ali je pljačka srpska 195Nemanjina 11 od sto 197Svi nude recepte – niko da pozove na ručak 199Sve u svemu – ništa u ničemu 201Nužda zaklon menja 203Sve podeliše - i nikom ništa 205Podrepaši vide izlaz u smradu 207Cveće miriše divno, ali naivno 209Zlatna koka je patka 211To be or njet 213Nikada nismo živeli bolje 215Kad svako vuče na svoju stranu, svi vuku na njegovu 217Kapo dole! 219Ideja je naša, NIS je vaš, Kosovo je njihovo 221Kukavica podmeće svoje ja 223

Trutbenik 225Srbija kopni u moru problema 227Srbi sa dna kace trezne se raskolom 229Vaše zemlje nema 231Kumovska se ne poriče. A Kumanovska? 233Ko drži gusku za patku? 235Dok je Srbija u autu, Srbi hvataju džadu 237Sve karte su u igri, svi kečevi su u rukavu 239Što je Vlada Budala? 241Verbalni delikt na mala vrata, delikvent – na velika 243Kosovo je kraj Srbije 245Laž nas je pobedila, a istina porazila 247Mali Sloba raste iz dana u danak 249Neispričana priča 251O autoru 253Sadržaj 257

IzdavačID KUĆA DOBRE KNJIGE DOOJovana Hranilovića 51; Novi Sad

Za izdavačaAleksandar Dabović

Nemanja Joksić

UrednikAleksandar Dabović

RecenzentiĐuro Šušnjić

Miloslav Šutić

LektorMirko Čanadanović

Dizajn koricaZoran Živančević

ŠtampaAlfa-graf NS; Novi Sad

Tiraž1500

(261) bez numeracije

(262) prazna

Cip katalogizacija…

264 prazna

Ilija Marković je genije najmanje književne forme –aforizma. Čini mi se kao da je iskočio iz Gogoljevog šinjelada bi, sa neočekivane strane, prejakom reči ineponovljivom vedrinom osvetlio našu stvarnost, bedu ijade našeg života. Toliko je svoj da bi svaka sličnost sadrugima bila slučajna.

Đuro Šušnjić

Po umetničkoj vrednosti i oblikovanju najboljegaforizma Ilija Marković je tvorac žanrovskih inovacija -aforističke priče i aforističkog romana, termina koji morajunaći mesto u savremenim teorijskim i istorijskimispitivanjima toga oblika. Njegova priča ima svojukompoziciju i fabulu. Izuzetno atraktivni aforizmi sumaksimalno usklađeni sa celinom, blisko povezani sanaslovima i osnovnim idejama priče. Marković ovo postižepažljivim oblikovanjem svakog aforizma, svake rečenice,kao mikrokosmičke celine.

Miloslav Šutić

Prva strana prazna

Documents

Transcript of Prva strana prazna

PSIHOLOGIJA – PRVA STOPNJA UČNI NAČRTI PREDMETOV

Prva srpska parna pivara Đorđa Vajferta 1873-1947 (Georg Weifert’s First Serbian Steam Brewery (1873–1947), Godišnjak grada Beograda LIX

"PRVA LIČKA KLESAONA ZA GRADNJU I UMJETNOST" I RAD STJEPANA VUKELIĆA U GOSPIĆU

RAZVOJ I ŠIRENJE KRŠĆANSTVA U PRVA TRI STOLJEĆA

Alexandar Thorn - Ogledalo Duše, Prva knjiga Spoznaje

Kotorski plemići Frano Buća, Gabrijel Vraćen i Nikola Paskvali – zapovjednici mletačkih prekomorskih vojnih postrojbi (prva polovica XVIII. stoljeća)

Prva generacija učenika primila prvu svetu pričest - Škole.hr

Prilog poznavanju početaka cionističkog pokreta u Hrvatskoj, Prva konferencija zemaljskog udruženja cionista južnoslavenskih krajeva Austrougarske monarhije u Brodu na savi 1909.